jovan delic o disu

7/21/2019 Jovan Delic O DISU

http://slidepdf.com/reader/full/jovan-delic-o-disu 1/5

Jovan Delić

O Disu

Ono što je tačno jeste da Disova poezija nije imala sreće sa dvojicom vodećih kritičaramoderne: Jovanom Skerlićem i Bogdanom Popovićem. Bogdan Popović je ojavljivao ovog!kletog pesnika ! "Srpskom knji#evnom glasnik!$% ali ga je zaoišao ! svojoj antologiji.Daleko već! naklonost prema Dis! imali s! mla&i pesnici% a naročito pripadnici avangardnogpokreta. Posle dr!gog svetskog rata% kritika je tako&e !z Disa: 'elior (ligorić% )oran(avrilović% Borislav *ihailović+*ihiz... Ovaj promenjeni stat!s ! kritici i poeziji dvadesetoga veka s!geriše da je reč o pesnik! promene, da je on menjao senziilitet čitalaca i kritičara.

*o#e se% ipak% reći da je sa knji#evno+istorijskog stanovišta Skerlićeva kritika ilalogičnija nego što na prvi pogled izgleda. Skerlić nije io ! prilici ni da sl!ti% a kamoli da pratipromene ! srpskoj poeziji -- veka. ikad nije kritika ila tako moćna kao ! vreme njega i B.Popovića. Ona se itno menja posle prvog svetskog rata% te ćemo pratiti Disa kao nosiocapromene senziiliteta.

/

Ono što se od Skerlićevog vremena ponavlja ! kritici jeste pesnikovo loše osećanje za jezik i gr!e pogreške ! tom smisl!. 'eć prvi stih prološke pesme mo#e iti shvaćen kaonesporaz!m:

"0o je onaj #ivot gde sam pao i ja% ...$

Pokazne zamenice imaj! dragocen! sposonost da !kaz!j! i na stepen !daljenostipokazanog predmeta od s!jekta koji ga pokaz!je. )amenicom ovaj% a% o pokaz!je se predmetod koga smo najmanje distancirani, zamenicom taj% a% o već nešto !daljeniji, a onaj% a% onaj!daljeniji predmet. Dis% dakle% ! navedenom stih! koristi dve pokazne zamenice koje seodnose na dr!gi i treći stepen označavanja !daljenosti predmeta. 1li% kako ka#e *iodrag

Pavlović% svaki pok!šaj !jednačavanja io i znak !ništavanja jednog lepog stiha. Pavlovićoseća da je zamenica to doila jedan opštiji smisao% dok ! zamenici onaj pronalazi triznačenjske nijanse. Prva se vez!je za pesnikovo tren!tno stanovište: da pesnik apstrah!j!ći#ivot stoji na tl! tih prvoitnih daljina i da se sa njih seća% odnosno anticipira taj pad koji je već s jedne tačke prošlost% ali sa dr!ge ostaje večita !d!ćnost. 2 dr!g! nijans! Pavlovićzasniva na tekst! pesme% odnosno na apstraktnoj s!zi što nesvesno sija !z pominjanjekolevke% i !z promen! glagolskih vremena čine da doga&aj ro&enja gotovo 3iziološki konkretanpostaje središte ove imaginarne sit!acije% te da smisao zamenice onaj iva: sada je to onaj isti#ivot ! kome sam se nekad pojavio nem% nesvestan% ! plač! i koji još !vek traje.

0reć! značenjsk! nijans! Pavlović oseća ne toliko ! motivima i njihovoj oradi koliko !m!zici i intonaciji cele pesme% odnosno ! cez!ri pojačanom zarezom ! prvom stih!:

"0o je onaj #ivot 22 gde sam pao i ja...$

0o je onaj #ivot o kom sam toliko sl!tio pre no što sam se rodio, o kome sam tolikomislio pre pada. es!mnjivo je da je izme&! lirskog s!jekta i #ivota dr!gostepena% odnosnotrećestepena distanca čime se potvr&!je izvorno značenje glagola "egzistirati$ kao iti izvan.0ime je #ivljenje do#ivljeno kao tra!ma% i tra!ma ro&enja je izrazito naglašena. ije li po tomeDis lizak 4astk! Petrović!5 4o&enje kao trajna rana kod Disa je nedvosmisleno. Potvrd!mo#emo !zeti i iz pesme "'oleo sam više neć!$.

1



Pomeranjem zameničkog odnosa% Dis je postigao p!n izra#ajni mlaz i kroz njegatren!tn! izjednačenost misli mesa i jezika. Ono što je moglo iti protivno gramatici i logicipostaje temelj lirske kosmogonije.

arajanje je čest Disov stilski post!pak. 'eoma je često da sve što se naraja prilazilirskom s!jekt! i pohodi ga. On je zapravo gramatički ojekat što dovoljno !kaz!je na nesamo njegovo pasivno% već i na njegovo trpno stanje. ema kod Disa pokreta ka svet!% !vek jeto pokret od sveta. "irvana$ je pritisn!la sv! selen!% a njen pogled kao kamen pada nalirskog s!jekta. Doista% ko je imao ovakv! imaginacij! morao je trpeti #estoke pritiske svoga!kletog dara. is! li se onda ti Disovi noćni dolaznici pretvorili ! vizij!% ! otkrovenje, i nije lionda Dis nagovestio dolazak pesnika koji će na otkrovenj! graditi svoj! poetik!: 4astkaPetrovića i nadrealiste5 6ako je to mogao videti i prihvatiti Skerlić5 7ako je nama gledati!nazad. 0!mačeći označavanje smera Disovih tipičnih glagola 8ka lirskom s!jekt!9% mi lakomo#emo doći do zaklj!čka o prirodi Disove imaginacije, o stanj! trpljenja lirskog s!jekta.Odavde je mog!će raz!meti i njegova manje diskretna jezička pomeranja. eke neprelazneglagole Dis prevodi ! prelazne:

"to što me tr!ne% što mi snag! s!ši...$

Ovaj iskorak protiv jezika sasvim je ! d!h! Disove poezije i vi&enja odnosa sveta ipesnika: lirski s!jekat je onaj koji trpi radnj! i koji postaje gramatički ojekat 8ja ne tr!nem% već mene nešto tr!ne% isto kao što mene nešto oli9.

"0o reći danas% ja ne !mem više%to što me oli i olove g!ši%to što mi pogled kao olak riše%to što me tr!ne% što mi snag! s!ši%to zašto san moj na mene miriše...$

Sva tri ojekta ! tri središnja stiha jes! lična zamenica ! prvom lic! jednine: dva p!ta je to

direktni ojekat% jednom je to nepravi. (ramatički s!jekt je tajanstven% označen pokaznomzamenicom srednjeg roda 8to9 koja je postala ana3ora ponavljaj!ći se svih pet p!ta na početk!svakoga stiha. 0ako je jezička greška postala sintakto+ stilen ! ovoj stro3i izrazito rečit i3!nkcionalan. Ovaj sl!čaj nije !samljen% već se mo#e često sresti ! Disovoj poeziji tako da zanjega ne mo#emo reći da je sl!čajan. pesmi "Sl!tnja$:

"0amne slike lede kao snovi%š!šte propast ko i znao čij!...$

Ovde je glagol "š!štati$% koji je neprelazan% doio ojekatsk! dop!n! čime je !činjens!gestivnijim i !skla&enim s naslovom. 0amne slike doijaj! zv!k% odnosno š!m i sl!te.

Sač!vana je Disova tajanstvenost i zagonetnost% ali je značenje stihova nedvosmislenopesimistički !smereno. Pri tom je pesnička slika ozv!čena i konkretizovana !pravo izoromglagola. Dis ima i dr!gih vrsta "jezičkih grešaka$, jedan njihov tip ismo mogli nazvatipleonastičkim: tako ! završnom stih! trećeg katrena "Stare pesme$ nalazimo neoičn!konstr!kcij!:

"emam snage da se orim sa vremenomda odranim% da sač!vam% ne dam svoje%nego gledam čega imam% šta je ilo:

2



i sve više ništa više nije moje.$

1ko već "više ništa nije moje$% kako onda mo#e iti "sve više$. Ovaj stih i se mogao!propastiti jednim ovakvim% verovatno tačnim% prevodom: "sve više osećam 8vidim% znam9 daništa više nije moje$. 0o osećanje prov!čeno je kroz cel! zirk! "topljene d!še$% ono je nesamo nagovešteno% nego i naglašeno ! prološkoj pesmi: od ro&enja e#e zvezde iz mojih očij!.(!ljenje je permanentan proces imanentan #ivot!, iz dana ! dan% iz trena ! tren% povećavaj!se g!ici i sa njima osećanje da više ništa nije moje. Jezička greška je i ovoga p!ta stilski3!nkcionalna. pesmi "Sa zaklopljenim očima$ nalazimo stih:

"Sv!d mrtvo more% sv!d nigde ničega...$

Ovo "sv!d$ ! dr!gom člank! je s!višno !z negacij! i protivi se prirodi srpskog jezika% a doilo je intonacijski povlašćeno mesto odmah posle cez!re. Ono ima 3!nkcij! isticanja p!stošimrtvog mora. 2pak% najneoičniji s! stihovi "2dile$:

"a zog greha što !čini reka ista%s!nce sija kao i pre toplo% lago,

povetarac lako gazi preko lista,ovce pas! i voda se tako lista.$

;

Prvo pada ! oči neoična sintaksa% odnosno jezička greška. Pesnik je !spostavio vez!izme&! prvog stiha i ostalih stihova ove stro3e% iako je ta veza nelogična. prkos greh!% slikaprirode ostaje idilična kao i pre% čem! je% arem na prvi pogled% teško !očiti smisao% odnosnologičk! vez!. naslov! stoji reč $idila$ što !p!ć!je na odre&en! lirsk! vrst!. Oček!je seidiličan pejza#% !godna slika prirode i ! njoj !spostavljen srećan sklad izme&! čoveka i

prirode. Prva dva katrena i !spostavljaj! takv! slik!. eoično je što je Dis s idilom povezaotročlani dvanaesterac poznat ! narodnoj poeziji i kod jegoša kao stih t!#alice. smer!nagoveštaja sopstvenog pomeranja ! #anr! svojim sintaksičkim sklopom zrači treći stih dr!gestro3e istič!ći ! prvi plan opasnost od d!okog vira. 0e nagoveštaje kao da smir!j! narednistihovi sledeće stro3e % tek poslednje dve reči treće stro3e remete apsol!tni mir 8voda plj!sn!9.4eklo i se da i stihovi četvrte stro3e grade apsol!tni mir% ali je s poslednjim stihomnedvosmisleno jasno da je idilični mir čoveka i prirode razoren. 2diličan mir se preora#ava !nesklad izme&! prirode i čoveka. 0a s!protnost se ! petoj stro3i podi#e na nivo meta3izičkogprincipa% pa i ezna&a ! odnos! nea i čoveka. Doga&aj sa čovekom i prirodom nije nikakavincident% već večna priča od iskoni: neo ne samo što ne poma#e čovek!% već ne zna pomoć nidati. Progovorio je% zacelo% moderni senziilitet. 2z moderne idile ije meta3izička praznina i

ezna&e -- stoleća. Poslednja stro3a kao da ponovo hoće da !spostavi ravnote#!. vo&enjem!zročnog odnosa izme&! greha što ga je reka počinila i idilične slike prirode% Dis koji inače voli ponavljanja i 3ig!r! kr!ga% završava pesm! varijacijama slike iz prve stro3e s tim što jesada otvorena nova mog!ćnost t!mačenja odnosa izme&! čoveka i prirode: greh prirodeprema čovek! ! !zročnoj je vezi sa prividom idilične slike. *oglo i se pomisliti da mladi inedo!čeni Dis nije imao dovoljno jasne predstave o idili i njenoj tradiciji% ali on ima još jedn!pesm! s rečj! "idila$ ! njenom naslov!.0o je "J!tarnja idila$ posvećena pesnikovom!pokojenom rat! *ihail!.

3



edvosmisleno je da Dis raz!me idil! kao slik!% i to kao slik! sreće% odnosno: "srećnog j!tra jednog$. eće iti da on nije znao šta je idila% već će pre iti da je svako njegovopomeranje #anra hotimično. 6ako je predstava "srećnog j!tra jednog$ potp!no oprečna odone što i je čitalac s nekom po!zdanijom predstavom o idili mogao imati% Disovo pomeranje je potp!no radikalno preokretanje. 6ao idilična slika n!di se apokaliptična vizija. 7irskis!jekat kroz prozor oseća da je ilo ! prirodi nekog okršaja. (rozno i strašno nis! prviatri!ti neke idilične slike% ali strahote kosmičkih razmera dolaze sa petom stro3om:

"ea nigde nema% mo#da je propaloelementi strasti negde se još ore%mo#da je i s!nce ropstva nam dopalo5)nam% tog j!tra zemlji nije ilo zore.$

Dovedeno je ! pitanje i samo neo sa s!ncem i osvitom zore. 2z stro3e ! stro3! re&aj! se slike !kojima se re&aj! slike smrti i nestajanja:

"*in! sve što eše% htede iti ikadtama se !v!če ! idej! snova:

raskošnije smrti nisam gled<o nikad%imao sam i ja veselih časova.$

Spoj ! poslednja dva stiha daje ironij!% pa kao da ironija titra i nad samim naslovom pesme.2dila je tako postala pesma o najraskošnijoj kosmičkoj smrti. Sreća srećnog j!tra jednog mo#e iti samo ! iz!zetnom do#ivljaj! raskoši smrti, ! ! privilegiji da se do#ivi !#as vizijenajraskošmnije smrti. 2dila je pretvorena ! svoj! s!protnost. 2sti post!pak Dis je koristio i !nekim dr!gim lirskim #anrovima. 0akav je sl!čaj ! pesmi "=imna$ koj! je potp!no orn!o iod nje načinio antihimn! što će kasnije oilno koristiti *iloš >rnjanski.

?

Ovo pomeranje nije nipošto sl!čajno% već je reč o pesnik! promene senziiliteta. Sadamnogo jasnije del!je i ono Disovo poznato pomeranje značenja reči "nirvana$. Pesnik% kao i !ostalim primerima% preokreće značenje te reči. 7irski si#e se odvija noć!% a noć je doa javljanja vizija ! Disovoj poeziji. Sve što je ikada imalo senk!% što je ikada #ivelo% pohodi gaprekrivaj!ći smrć! cel! vaseljenj!. irvana je posledica smrti% njenog apsol!tnog trij!m3a.Ona ne osloa&a% nego pritisk!je:

"sv! selen! pritisn! nirvana.$

irvana nije nikakvo isp!njenje% nego smrt i praznina. Pritisak naglašen ! šestoj stro3i !osmoj se konkretiz!je pore&enjem s kamenom% i to kamenom koji pada na sve:

"2 taj pogled ko kam da je nekipadao je na mene i snove%na !d!ćnost% na prostor daleki%na ideje i sve misli nove...$

4



0ako je nirvana ! Disovoj pesmi doila dr!gačije značenje od izvornog. *ir koji donosinirvana jeste mir sveopšte smrti. irvana je !z to nešto što pritisk!je cel! selen!. Ovaj

s!jektivni kosmizam značajno je svojstvo Disove poezije i to od njegove prološke

pesme "0amnica$. 0ra!ma ro&enja ima kosmičke razmere, ro&enje je pad ! selensk!tamnic!, pad koji se tiče i zemlje% i zvezda% i nea% i svoda% i noći% i trava... 4askoš smrti jeopsesivna Disova tema i on je varira ! celoj lzirci "topljene d!še$

pesmi "topljeni dani$% svi dani stari nemaj! više #ivota za lirskog s!jekta% a opetpod #ivotom kao pod pokrovom sve tr!ne. *in!li #ivot i razas!ti dani pripadaj! svet!"!topljenih d!ša$.S!jektivizacija vremena i relativizacija odnosa prošlost+!d!ćnost javlja se zahvalj!j!ći Dis!! našoj lirici ! vreme kada ! svetskoj knji#evnosti postaj! opsesija moderne proze. Dis je !tom pogled! io preteča i pesnik promene. a veoma !pečatljiv način predstavio je modernoosećanje straha savremenog čoveka

@

Dis je raznovrsniji i na plan! stiha nego što se to oično misli% a pokaz!je sklonost i

prema inovaciji naročito tamo gde i se reklo da se naslanja na tradicij!. ajveći roj ih jeispevao ! aleksandrinc!% ali je i doar deo ! 3ormi jampskog jedanaesterca. Po tome je Dis naliniji moderne% ali on pote#e i za stihovima iz narodne lirike. 0ako je pet pesama ispevano !epskom deseterc!% ali on koristi i lirski deseterac. jednom roj! pesama koristi se isimetričnim osmercem iz narodne poezije koji komin!je i ! člankovitom šesnaesterc! !kojima podra#ava jednoliki intonacioni tok k!kanja koji se ostvar!je karakterističnimnarajanjem za koji se opet vez!je često korišćenje ana3ore koja neretko istovremeno čini ipolisindet. 0o je još jasnije ! tročlanim dvanaestercima gde se gotovo podra#ava stiht!#alice. Sklonost ka tročlanom t!#aličkom stih! Dis je ispoljio već ! prvoj ojavljenojpesmi% "2dila$ i svoj člankoviti stih je kasnije razvijao spajaj!ći ga s neoičnom ineočekivanom tematikom. *o#da je vrh!nac te inovacije Disov tročlani trinaesterac8@A@A9.

tom stih! ostvarena je antologijska pesma "*o#da spava$. Dis je ! njem! opevao motivmrtve drage% pa je metrička al!zivnost stiha na stih t!#alice našla svoj! tematsko+motivsk!potpor!:

"*o#da spavaC sa očimaC izvan svakog zla%i s njom spavaC nevi&enaC njena lepota,mo#da #iviC i doći ćeC posle ovog sna%mo#da spavaC sa očimaC izvan svakog zla.$

4itmičko+metrički izazovi tradicije ili s! za Disa% očigledno% plodotvorni% pa je oslonac natradicij! po pravil! značio i izvesno pomeranje i na plan! stiha što se naročito vidi ! odnos!prema lirskoj vrsti% tematskoj !smerenosti% kao i ! metričkoj al!zivnosti stiha.Dis je !edljivo najviše pesama ispevao ! katrenima% ali se ogledao i ! d!#im stro3ama%poseno ! onima što s! me&!narodni stalni olici: tercinama% kvintama% sekstinama i !sonetima.

5

jovan delic o disu

Documents