Dijaliza i KOVID-2019

Broj 53/godina XIX/avgust 2020./ISSN 1452-3272; e-mail: ns.nefro@gmail.com; www.nefro.org.rs

Jun mesec donatorstva u Srbiji

JUL 2020.

3

5.6.

8.

10.

12.

14.

16.18.

20.25.

26.

31.

OSTANITE INFORMISANI

TRANSPLANTACIJA BUBREGA- PRIKAZ SLUČAJA

REVIZIJA I EMBOLEKTOMIJA PODLAKTNEARTERIO-VENSKE FISTULE, KAO MERA SPAŠAVANJA HEMODIJALIZNOG PRISTUPA

NAJČEŠĆA METABOLIČKA BOLESTSAVREMENOG ŽIVOTA

HRONIČNA BUBREŽNA INSUFICIJENCIJA

SINEKALCET

SINDROM NEMIRNIH NOGU KODBOLESNIKA NA HEMODIJALIZI

KAKO PROTIV OSTEOPOROZE?OSTEOPOROZA SE MOŽE SPREČITI

PRIKAZ RADA CENTRA ZA DIJALIZUU BAČKOJ PALANCI

KAKO DO HIPERBARIČNE TERAPIJEKISEONIKOM PREKO RFZO

KAKO DO KUĆNE DIJALIZE- PREDNOSTI I MANE

KARDIOVASKULARNI PROBLEMII SPECIFIČNOSTI KOD PACIJENATANA DIJALIZI

Broj 53/jul 2020.

PRIJATELJI SAVEZA:

Ministarstvo za rad,

zapošljavanje,boračka i soci-jalna pitanja

SAVEZ BUBREŽNIHINVALIDA VOJVODINE

21000 Novi Sad, Bulevar oslobođenja 6-8Tel/faks: 021/6333-866www.nefro.org.rsdijaliza.nsp@gmail.comŽiro račun: 340-2437-88

Projekt menadžer: Zoran Mišković

Sekretar saveza bubrežnih invalidaVojvodine i koordinator projekta:Radoslav Jovičić

Za izdavača:Radoslav Jovičić i Zoran Mišković

Glavni urednik:Zoran Mišković

Stručni saradnici:Prof. dr Dušan Šćepanović,Prof. dr Rajko Hrvačević - nefrolog, IntertimPuk. prof. dr Zoran Kovačević,As. dr Saša Borović mr. sc.,Kardiohirurg institutaza kardiovaskularne bolesti "Dedinje"Dr Ivan Čurić,internista, kardiolog,nefrolog, FMC Novi SadDr Zorica Dragaš,specijalista socijalne medicine,Zavod za javno zdravlje Subotica,Centar za promociju zdravlja,Dr. sc. med. Stevan Pavlović,internista-nefrolog, DirektorSpecijalne bolnice za hemodijalizu“Fresenius Medical Care” Beograd,Dipl. pharm. Jasmina Vukša- Apoteka Subotica

Foto-video prilozi: Virovkić Ivana Ivan

Adresa Redakcije:Novi Sad, Bul. oslobođenja 6-8Tel: 069/712-547, 712-557, 712-535Tel/faks: 021/6333-866

Tiraž – 2.500 primeraka

Prelom i dizajn:Rade Gardinovačkiradegardinovacki@gmail.com

Lektor: dipl. pravnik Nada Abramović

Štampa:Štamparija MAXIMA GRAF,Petrovaradin, Vladana Desnice 13

List izlazi četiri puta godišnje.BESPLATAN PRIMERAKRukopisi i fotografije se ne vraćaju.List je upisan u registar Ministarstva za pravosuđe i lokalnu samoupravu podbrojem 3144 od 20. avgusta 2001. godine.Podaci o katalogizaciji:UDK broj: 061:612.38(497.113)ISSN broj: 1452-3272COBISS broj: 176096775Izdato od strane: Narodna biblioteka Srbije

"Stavovi iznetiu podržanom

medijskomprojektu nužno

ne izražavaju stavove organa koji je dodelio

sredstva"

Dragi prijatelji,Svima nama na dijalizi je jasno da

sudbinu ne možemo birati već se sa njom mora živeti. Naša zemlja i ceo svet suočeni su sa najopasnijim nevidljivim neprijate-ljem Covid 19. Na žalost on ne razara samo zdravstvene sisteme, mentalno zdravlje, već kao nikada do sada uništava stubove ekonomije i stvara socijalnu neizvesnost.

Mi koji smo invalidna lica, kao jedna od najosetljvijih grupa teških bolesnika između ostalog znamo šta znači osim zdravstvene i „socijalna sigurnost“. Na žalost svaka godina u sebi nosi nepredvi-đene događaje, ali i ovom prilikom moramo po ko zna koji put da ukažemo na proble-me koji prate i opterećuju lečenje pacije-nata dijalizom na teritoriji R Srbije.

Ukazaćemo samo na par segmenata koji su godinama prisutni, a o kojima je Savez bubrežnih invalida Vojvodine sa Savezom organizacija bubrežnih invalida R. Srbije dana 28.06.20 (na Vidovdan) održao okrugli sto i gde je zaključeno da se kom-pletan materijal sa zaključcima preko Udruženja nefrologa Srbije prosledi Mini-starstvu zdravlja i RFZO.

Ovom prilikom objavljujemo samo ne-koliko zaključaka:

Zahtevamo da se razmotri mogućnost formiranja 3-4 specijalistička centra pri kojima bi se najstručniji timovi iz oblasti vaskularne hirurgije bavili kreiranjem i kontrolom funkcionalnosti vaskularnih pristupa AV fistula u koordinaciji sa nefro-lozima i to najmanje par meseci pre nego što zbog terminalne faze bubrežne isufici-jencije započne program lečenja dijalizom.

Sačiniti jedinstvene protokole za lečenje pacijanata koji bi se primenjivali u svim centrima u punom kapacitetu a naročito utvrditi: intervale analiza krvi, periodične kontrolne preglede AV fistula, ehokardio-grafije, ultrazvuka abdomena i tiroide i paratiroidnih žlezdi, tumor markere i sve druge periodične specijalističke preglede kojima bi se pratile promene zdravstvenog stanja pacijenata tokom lečenja dijalizom. Prevencija treba da bude prioritet a ne sta-cionarno lečenje kao propust prevencije.

Omogućiti da nakon 10 godina pacijen-ti u Srbiji imaju pristup lečenja sekundar-

nog hiperparatireodizma savremenim kalcujmskim, a prvenstveno nekalcijum-skim vezivačima fosfata. Postavaljamo po hiljaditi put pitanje ko je i zašto sa liste lekova skinuo lek „Mimpara“, a svima je jasno koliko je teško dočekati hiruršku intervenciju paratireoidnih žlezdi, a da ne govorimo koje sve posledice nose ove vrste operacija.

kroz redovan vid zdravstvene zaštite, pa-cijenti upućuju u privatne klinike gde im uslugu pružaju isti lekari iz bolnica u kojima se dijaliziraju, ali uz izlaganje materijalnim troškovima i nemogućnosti refundiranja istih.

Ukinuti sve limite i procentualno pru-žanje HDF usluga, kao i neograničeni pristup regulisanju anemije uvođenjem

Omogućiti napokon u finansijskim okvi-rima sa kojima je zdravstveni sistem tokom prošle godine obezbedio ogromna finana-sijska sredstva za rekonstrukciju i adapta-ciju bolnica, da se napokon i dijalizni centri učine funkcionalnim, a ne da imamo centre koji su pre 40 godina bili „građevinske barake“, a u njima se i danas u katastrofal-nim uslovima odvijaju hemodijalize.

Formirati pri kliničkim centrima repre-zentativne dijalize i organizovati specijali-stičke obuke za medicinske sestre i lekare koji rade na odeljenjima dijaliza na terito-riji R. Srbije kao obavezno stručno usavr-šavanje u okviru postojećeg zdravstvenog sistema i tek nakon ovakvih specijalističkih obuka dozvoliti samostalan rad.

Sprečiti svaki vid diskriminacije pacije-nata sa hemodijalize, osoba sa 100% inva-lidnosti i sprečiti svaki vid korupcije kojim se umesto pružanja zdravstvenih usluga u okviru Opštih bolnica i Kliničkih cenatara

terapije eritropoetinima, a transfuzije trebaju da budu samo zadnji vid interven-cije tek onda kada su iscrpljene sve indvi-dualne metode kvalitetnog savremenog lečenja.

Pošto će „Strategija o nacionalnom pro-grmau, prevencije, lečenja, unapređenja i kontrole bubrežne isuficijencije i razvoja dijalize u R. Srbiji do 2020. godine“, presta-ti da važi 01.03.2021., potrebno je do kraja godine sačiniti novu strategiju prilagođe-nu savremenoj dijalizi a naročito omogu-ćiti pristup savremenim lekovima uz mi-nimalno korišćenje hirurških invazivnih metoda.

Dragi prijatelji želimo vam puno sreće i zdravlja i nosite zaštitne maske držite do-voljno odstojanje i higijenu.

Predsednik Saveza Mišković Zoran

Dobro Jutro Srbijo

JUL 2020. JUL 2020.

4 5

069712547 - predsednik SBIV Mišković Zoran069712557 - sekretar SBIV Jovičić Radoslav

069712535 - administrativno - tehnička podrška SBIV Tanović Spomenka

Smatrajući da jasna i razumljiva informacija predstavlja veliku pomoć u prevazilaženju teške i stresne situacije kada je potrebno

krenuti na program Hemodijalize, ovom prilikom želimo da ukažemo na osnovna obeležja hronične bubrežne slabosti.

Jer, to je jedan od načina da se sami pacijenti, ali i čla-novi njihovih porodica lakše prilagode novonastaloj

situaciji.

Na ovaj način želimo da utičemo i na celu druš-tvenu zajednicu da se o ovoj teškoj, podmukloj bo-lesti mnogo ozbiljnije deluje preventivno, preko primarnih zdravstvenih institucija, a u dogled-no vreme da se uvede i skrining, koji trenutno u Srbiji ne postoji.

� Uređivački�odbor

www.nefro.org.rs

Šta je HBI?

Veštački bubregVrste dijaliza

Šta je dnevna bolnica?

„Bubrežna dijeta“

Značaj užine tokom dijalize

Čiji je moj mesečni nalaz krvi?

Pravo na invalidsku penziju

Pravo na tuđu negu i pomoć

Pravo na socijalni dodatak

Zaveštanje organa i donorstvoŠta nakon transplantacije?

Ja i s

port

ske

aktiv

nost

iKa

ko d

o kuć

ne d

ijaliz

e?He

patit

isDija

betes i

ja

Kako do donorske karti

ce?

Participacija i učešće

Subvencija na pretplatu za TV

Energetski zaštićeni kupac

Lista lekovaBesplatno parkiranje

Želim na more... Kako?

Pravo na rehabilitaciju

Pravo na život

Lista za kadaveričnu transplantaciju

www. nefro.org.rs

Još 17.03.2020. naš Savez je prepoznao opasnost koja dolazi sa nevidljivim nepri-jateljem Covid 19 i tada smo Ministarstvu zdravlja prosledili ovaj dopis, za koji sma-tramo da treba da postane trajni i univer-zalni pristup lečenju pacijenata na hemo-dijalizi. Smatramo da ove mere štite kako nas pacijente tako i zdravstveno osoblje.

Shodno novonastaloj situaciji i merama Vlade Republike Srbije u borbi sa korona virusom, kako bi smo Vam pomogli u efi-kasnom sprovođenju preventivnih mera, na osnovu uočenih problema sugerišemo Vam da preko Vaših saradnika sprovedete sledeće:

*Uočili smo da na Odeljenjima hemo-dijalize i Nefrologije na kojima se svakod-nevno leče teški bubrežni bolesnici jedna od najugroženijih grupacija hroničnih bolesnika postoje problemi na koje se mora hitno reagovati.

1. Prilikom prevoza pacijenata na hemo-dijalizu naložiti svim Domovima zdravlja da vozači i pacijenti moraju koristiti oba-veznu zaštitne mere kao što su. Svakod-nevna dezinfekcija sanitetskih vozila pre i posle svake prevezene grupe pacijenata, obavezno korišćenje zaštitinih maski od strane vozača i pacijenata tokom prevoza. Naročito ukazujemo na stanje i higijenu prilikom transporta ležećih pacijenata, a to se odnosi na sedišta, krevete i stanje ćebadi u ovim sanitetima.

2. Na odeljenjima hemodijalize i Nefro-logije na osnovu Vanrednog sanitarnog pregleda nadležnih inspekcijskih organa naložiti rigorozne mere u održavanju sa-nitarnih čvorova, obavezna ventilacija i provetravanje, obezbeđivanje sredstava za dezinfekciju i pranje ruku i AV –fistula pre ulaska u sale za dijaliziranje kao i obezbe-đivanje papirnih ubrusa. Svakodnevno naložiti brisanje i dezinfekciju prostorija za garderobu i čekaonica pacijenata pre i nakon svake smene.

3. Za medicinsko osoblje –medicinskih sestara i tehničara obezbediti dezinfekci-ona sredstva, papirne ubruse, zaštitne maske i rukavice, kao i zaštitne maske pacijentima koji tokom dijalize imaju bilo kakve respiratorne smetnje (kašljanjem kijanje i sl). Nezavisno od toga da li ti simp-tomi imaju bilo kakve veze sa korona virusom.

4. Naložiti da se na Odeljeeima hemo-dijalize ne smeju koristiti ćebad koja nisu u čistoj platnenoj navlaci, a posebno ostva-riti tokom pregleda uvid u jastuke koje pacijenti koriste tokom dijalize.

5. Zabraniti da pacijenti od kuće prilikom dolaska koriste svoje jorgane, ćebad i dr. Kao i maksimalno higijenske uslove za obezbeđivanje i posluživanje užine tokom dijalize.

6. Proveriti da li i koja Odeljenja na he-modijalizi nemaju obezbeđene uređaje i

specijalne lampe za sterilizaciju vazduha Vam redovnog radnog vremena i tokom nedelje.

7. U mnogim centima je uočeno nedo-voljno prisustvo lekara i elektroničara, te shodno važećim zakonskim propisima naložiti obavezno prisustvo lekara koji bi tokom dijalize pružao svim pacijentima i dodatna uputstva, savete i individualno pratio stanje, a naročito kod pacijenata kod kojih je obavezno vanredno upućiva-nje na ehokardiografiju, endokrinološki pregled i vanredne analize krvnih slika kao i analize PTH kod težih slučajeva, a zbog specifičnosti da se hirurške intervencije zbog Vanrednih mera ne mogu odvijati po uobičajenoj medicinskoj proceduri.

8. Na Odeljenjima Nefrologije shodno svim protokolima posebno pojačati mere na održavanju higijene u stacionarnom delu i kod sanitarnih čvorova.

9. Pismena uputstva za mere koje se moraju primenjivati u Vanrednim okolno-stima postaviti na oglasnim tablama za pacijente i detaljno ih upoznati sa načinom primene istih.

Ovim putem pružamo punu podršku svim zdravstvenim radnicima i borbi naše države sa najvećom pošasti ovoga veka.

„Poštuj sebe – poštuj druge – drži di-stancu – nosi masku - peri ruke“

Zoran Mišković, predsednik Saveza

Naš mali doprinos u borbi sa Covid 19

Palic 07.06.2020.

Radni sastanak Saveza i udruženja OKRUGLI STO udruženim snagama

Posetite nas na nefro.org.rs

JUL 2020. JUL 2020.

6 7

Obeležavanjem Svetskog dana bubrega i ove godine snažimo kampanju podizanja svesti o rastućem globalnom opterećenju bubrežnim bolestima i nastavljamo da ističemo značaj zdravlja bubrega za svakoga i svuda. Slogan ovogodišnjeg Svetskog dana bubrega je: „Zdravlje bubrega svima i svuda – od prevencije do otkrivanja i ravnopravnog pristupa lečenju”. Bolesti bubrega čine veliku grupu oboljenja različitog uzroka, toka, kliničke slike i prognoze. Ova oboljenja najčešće su izazvana infekcijama, metaboličkim poremećajima, toksinima i drugim uzro-cima, a manifestuju se kao upale bubrega (glomerulonefritis, pijelonefritis, nefrotski sindrom) i akutna, odnosno hronična smanjena funkcija bubrega (bubrežna insuficijencija). Procenjuje se da trenutno oko 850 miliona ljudi širom sveta boluje od bolesti bubrega i da svaka deseta odrasla osoba ima hroničnu bolest bubrega. Globalni teret oboljevanja od hronične bolesti bubrega raste, a predviđa

se da će hronična bolest bubrega postati peti najčešći uzrok izgubljenih godina života na globalnom nivou, do 2040. godine. Ciljano, kampanja 2020. godine naglašava značaj preventivnih intervenci-

ja za sprečavanje nastanka i usporavanje napredovanja (progresije) bubrežnih bolesti. Najznačajnije je da se bolesti bubrega mogu sprečiti, kao i da se napre-dovanje bolesti do terminalne bubrežne insuficijencije može odložiti uz odgovara-jući pristup osnovnoj dijagnostici i ranom lečenju.

Šta se podrazumeva pod prevencijom bolesti bubrega? Primarna prevencija uklju-čuje promovisanje zdravog načina života, uključujući fizičku aktivnost i pravilnu ishranu, kao i skrining, odnosno otkrivanje osoba sa povećanim rizikom za nastanak bubrežne bolesti. Kod osoba sa već posto-jećim oboljenjem bubrega, sekundarna

U srednjerazvijenim i slaborazvijenim zemljama većina ljudi sa hroničnom bolešću bubrega nema odgovarajući pristup dijalizi i transplantaciji bubrega. Poznato je i da su nacionalne politike i strategije za hronične nezarazne bolesti opšte prisutne u mnogim zemljama, ali da često nedostaju specifične politike usme-rene na rano otkrivanje, prevenciju i lečenje bolesti bubrega. Takođe, postoji potreba za povećanjem svesti o važnosti preven-tivnih mera kako u opštoj populaciji, tako i među zdravstvenim radnicima i donosi-ocima odluka.

kretne mere multisektorske prevencije bolesti bubrega u svakoj zemlji. Svetski dan bubrega 2020. godine upućuje glo-balni poziv svakoj osobi da se ponaša u korist svoga zdravlja i da se celokupno društvo u svakoj zemlji zalaže za kon-kretne mere usmerene na promociju zdravlja bubrega i unapređivanje preven-cije bubrežnih bolesti (preventivni i kontrolni pregledi kod izabranog lekara). Podizanje nivoa zdravstvene kulture stanovništva, dugoročno planiranje i zdravlje utkano u svim politikama, kao i

multisektorska saradnja u užoj i široj zajednici ostvariće pozitivne rezultate: stope oboljevanja i umiranja stanovništva od bolesti bubrega će imati tendenciju opadanja!

U našoj zemlji - 2018. godine zbog obo-ljenja bubrega bolnički se lečilo 10.749 osoba, a od tog broja 6.196 osoba imalo je hroničnu bubrežnu insuficijenciju. Iste godine su zbog bolesti bubrega umrle 752 hospitalizovane osobe, od kojih je 70% život izgubilo zbog hronične bubrežne insuficijencije.

prevencija je usmerena ka edukaciji paci-jenata o odgovarajućoj ishrani baziranoj na biljnoj hrani i smanjenom unosu soli i belančevina kao i primeni farmakoterapi-je, koja uspešno kontroliše krvni pritisak i visinu šećera u krvi (glikemiju). Prevencija bolesti bubrega često zahteva modifika-ciju faktora rizika, koji se nalaze u okviru ponašanja osobe i njenih navika i uključu-je regulaciju komorbiditeta, pre svega povišenog krvnog pritiska i šećerne bolesti, zatim otkrivanje urođenih anomalija mo-kraćnih puteva i uklanjanje/smanjivanje nefrotoksičnosti. S obzirom da su hronič-ne bolesti bubrega povezane sa visokim troškovima, preventivne mere, posebno mere primarne prevencije, imaju veliku vrednost.

Dokazano je da se bolesti bubrega u mnogim slučajevima mogu sprečiti ili barem odložiti i da je moguće sprečiti napredovanje bolesti do krajnjeg stadiju-ma, koji podrazumeva dijalizu i transplan-taciju. Prevencija nastanka bubrežnih bolesti je zbog toga najznačajnija, a ostva-ruje se pre svega promocijom zdravog načina života od najranijeg uzrasta. Životni stil u korist zdravlja podrazumeva: pravil-nu ishranu, pravilnu nadoknadu tečnosti, individualno doziranu fizičku aktivnost i isključuje navike koje su štetne za zdravlje. Prema potrebi, sprovode se preventivne intervencije, koje obuhvataju promenu nezdravog načina života i rano otkrivanje (skrining) za osobe koje imaju povišeni rizik oboljevanja od bolesti bubrega (pre-gledi urina i krvi), kao i vođenje podataka o skriningu u okviru Registra za hronične bolesti bubrega.

Ovogodišnja kampanja se usmerava i na zalaganje da se implementiraju kon-

Dr ZoricaV. Dragaš Specijalista

socijalne medicine

Statistički pokazatelji – Severnobački okrug (SBO), 2019. godinaU Severnobačkom okrugu su tokom 2019. godine od bolesti

bubrega, kao osnovnog uzroka smrti, preminule ukupno 33 osobe, 19 muškog i 14 ženskog pola. Učestalost umiranja značajno raste posle 70. godine života. Akutna bubrežna insuficijencija je osnovni

uzrok 8 smrtnih ishoda (7osoba muškog i 1 ženskog pola) a hronična bubrežna insuficijencija je osnovni uzrok 23 smrtna ishoda (12 osoba muškog i 11 ženskog pola) i to čini 69,7% smrtnih ishoda zbog hronične bubrežne insuficijencije.

Svetski dan bubrega - 2020. godineSvetski dan bubrega obeležava se na inicijativu Međunarodnog

društva za nefrologiju i Internacionalnog udruženja Fondacije za bubreg u više od 100 zemalja širom sveta. Od 2006. obeležava se svake godine drugog četvrtka u martu mesecu.

6

„Zdravlje bubrega svima i svuda – od prevencije do otkrivanja i ravnopravnog pristupa lecenju”

JUL 2020. JUL 2020.

8 9

naglasiti da je nemoguće za kratko vreme odstraniti iz organizma sve ono što se na-kupilo i što je štetno. Poznato je da su mnoge štetne supstance biokumulativne, odnosno da imaju sposobnost nagomila-vanja u živom organizmu. Isto tako je poznato da nema čarobne formule i da ne postoji brza i trajna detoksikacija. Pošto-vanjem znanja “nauke zasnovane na dokazu“ i na osnovu toga izgrađenim načinom života omogućava se normalan (fiziološki) rad telesnih sistema, a to znači da se istovremeno značajno unapređuje zdravlje.

Detoksikacija u najužem smislu označa-va uklanjanje svih štetnih materija iz ćelija i tkiva. Štetne materije dospevaju u orga-nizam na različite načine, a ono što je za osobu najvažnije jeste da se maksimalno moguće smanji ulaz/unos “toksina“. Jednaku važnost ima i omogućavanje ne-smetanog odstranjivanja iz ćelija i tkiva svih onih štetnih materija koje su u orga-nizam unete, kao i proizvoda ćelijskog metabolizma. Putevi unosa toksina su brojni, a najznačajniji su sledeći: preko hrane i vode, preko kože, kroz disajne puteve... Ogroman značaj u očuvanju zdravlja ima zdravstvena ispravnost

namirnica koje koristimo u ishrani, kvalitet vode koju pijemo, kao i kvalitet vazduha koji udišemo. Pored toga i ne manji značaj imaju sve naše navike. Na primer: kakve su navike u ishrani i da li su ishrana i unos tečnosti pravilni ili nisu!? Pravilna ishrana podrazumeva: nutritivno i energetski iz-balansirane obroke (mnogo manje kisele, više bazne), izbacivanje svih štetnih namir-nica iz svakodnevne ishrane (što manje industrijski prerađenih prehrambenih proizvoda, što više prirodne i korisne odnosno funkcionalne hrane sezone i podneblja / predaka), zatim redovnost uzimanja obroka i izbegavanje “grickanja“, pogotovo štetnih grickalica, kao i pravilnu pripremu namirnica (koje su za obrok pravilno kombinovane). Da bi sa ishranom sve bilo uredu, još je potrebno obezbediti kvalitetnu probavu i uredno pražnjenje creva. Pravilan unos dovoljne količine teč-nosti ima dvostruki značaj, a potrebna

savetuju se šetnje po kiši i posle kiše, kao i boravak u blizini vodotokova ili fontana u parkovima (pogotovo leti).

Osobe koje neured-no žive i ne obraćaju pažnju na ishranu, unos tečnosti, fizičku aktivnost, ne spavaju dovoljno i svakodnev-no su opterećeni ne-kontrolisanim i/ili hroničnim stresom, a uz sve to žive u duvanskom dimu, zloupotrebljavaju alkohol, kofein i lekove, a žele da sačuvaju zdra-vlje moraju što pre pro-meniti svoj nezdrav način života i navike, koje su za zdra-vlje štetne. Potrebno je da na taj način zaustave svako dalje prekomerno opterećivanje organizma i da omoguće da se nesmetano odvijaju pri-rodni procesi detoksikacije organizma. Detoksikaciju or-ganizma obavljaju: jetra, bubrezi, pluća i koža. Sve što naš organizam primi spolja, kao i proizvodi ćelij-skog metabolizma dolazi u jetru, gde se toksini razgrađuju, neutrališu i pri-premaju za “izbacivanje“ iz organizma preko creva, bubrega i kože. Neredovnim pražnjenjem creva dolazi do dugotraj-nog zadržavanja stolice u debelom crevu. Za to vreme svi toksini se vraćaju u krvotok i kruže u organizmu, umesto da budu izbačeni. Ozbiljne posledice mogu nastati ukoliko takvo stanje duže traje. Potrebni su i zdravi bubrezi, jer ukoliko su zasićeni toksinima neće uspeti da obrade sve štetne i toksične materije. Tada će ih organizam premeštati u masne naslage. Posledica toga je gojaznost i stva-ranje celulita. Za celulit se kaže da je depo toksičnog otpada. Preko kože se takođe izlučuju štetne materije, kojih se organizam oslobađa znojenjem. Sve navedeno je veoma važno, pošto opterećenje organi-zma različitim štetnim supstancama i postupcima narušava opšte zdravstveno stanje i može biti direktan uzročnik ili okidač za nastanak mnogih bolesti. Men-

talno i duševno zdravlje su uvek značajni, pa zato ne

treba zaboraviti da aksioznost i stres takođe doprinose stvaranju toksina u organizmu.

Koji su simptomi intoksikacije orga-nizma? Simptomi su brojni, a najučesta-liji su sledeći: hronični umor i nedostatak

energije, učestale glavobolje, česte prehla-de, infekcija kandidom, hronične infekcije, akne, nečista i masna koža, nadutost stomaka, zatvor, alergije, prerano starenje, depresija i mnogi drugi simptomi i znaci koji svakodnevno narušavaju kvalitet života i smanjuju radnu sposobnost.

Šta je potrebno uraditi da bi se organi-zmu obezbedila uspešna detoksikacija? Ono osnovno, što može svako jeste:

1. Pravilna ishrana i odgovarajuća nadok-nada tečnosti. Mnogi stručnjaci kratko kažu: izbegavanje preobilnih obroka i

post jesu najbolja prirodna detoksika-cija organizma. Ne treba preopteretiti organizam obilnim i teškim obrocima. Između obroka treba prođe 4-5 sati. Pored toga, savetuje se svakog jutra čaša mlake vode sa limunovim sokom i kašičicom meda. Vitamini i minerali imaju značajnu ulogu, a neki od njih su posebno značajni u borbi protiv slobodnih radikala i u procesu detod-sikacije (vitamin A, cink). Dovoljno je da se obezbede dnevno potrebne količine, ne više od toga. Savetuje se i korisno je izbegavati rafinisana ulja, beli šećer, belo brašno, margarin i pro-cesirane namirnice, zatim kontrolisati unos testenine, pirinča, krompira i soje. Organski proizvedenu hranu treba koristiti uvek kada je to moguće, kao i hranu proizvedenu u svom domaćin-stvu. Alkohol izbaciti iz upotrebe ili strogo ograničiti, kao i kafu.

DETOKSIKACIJA:ono osnovno što može svako!

JUL 2020.

Detoksikacija ljudskog organizma je fi-ziološki proces, koji se svakodnevno dešava i za dobro zdravlje svakog čoveka značajno je da se ovaj proces odvija normalno. Važno je da to znaju i ljudi koji neguju zdrav način života i navike u korist zdravlja, a to je važno zbog toga što se i toksikacija orga-nizma dešava se svakodnevno, tokom čitavog života. Osoba nema mogućnost apsolutne kontrole nad svim faktorima rizika za zdravlje, koji dolaze iz spoljašnje životne i radne sredine. Dešava se, iz razli-čitih razloga, da je proces intoksikacije organizma intenzivniji i da traje duže, pa je tada potrebno obratiti posebnu pažnju na detoksikaciju. Međutim, potrebno je

količina je oko 2-2,5 litre, pomalo u toku dana i od toga najmanje 6-8 čaša kvalitet-ne vode. Tečnost je potrebno obezbediti u dovoljnoj količini: za normalan život i rad ćelija i za uspešno odstranjivanje (iz-lučivanje) svih štetnih supstanci iz organi-zma. U tom smislu, važno je isključiti unos tečnosti koje sadrže: dodati šećer, veštač-ke zaslađivače, veštačke boje i arome, E- dodatke, emulgatore, stabilizatore, poja-čivače ukusa, kao i mnoge druge aditive (”dodatke”). Putem organa za disanje udišemo vazduh, bez kojeg nema života , ali i sve ono što se u njemu nalazi. Prema definiciji zagađen vazduh sadrži različite hemikalije, suspendovane čestice i biološke materijale koji nanose štetu ili uzrokuju nelagodnost kod čoveka i drugih živih bića, a koji ugrožavaju i narušavaju prirodni sastav atmosfere. U zagađenom vazduhu je najčešće smanjen procenat kiseonika, a povećan procenat ugljen dioksida i ugljen

monoksida. Smanjena količina raspoloživog kiseonika izaziva hipok-

siju ćelija i tkiva, koja je rizik i to ne samo za zdra-

vlje, već i za život koji u uslovima izražene hi-poksije može biti ugrožen. Korisno je i

Detoksikacija u naju-žem smislu označava uklanjanje svih štetnih materija iz ćelija i tkiva

JUL 2020. JUL 2020.

10 11

2. Redovna fizička ativnost, vežbanje i rekreacija na svežem (čistom) vazduhu. Sprovodi se svakodnevno i individual-no dozirano, prema mogućnostima i sklonostima, ali uvek sa uvažavanjem opšteg i trenutnog zdravstvenog stanja. Svetska federacija za srce ima osnovnu preporuku za zdrave ljude, kao i za hronično obolele čija je bolest dobro kontrolisana, a ona je: brzi hod, pola sata svakodnevno.

3. Tuširanje se preporučuje kao najjed-nostavniji način čišćenja organizma od štetnih materija. To podrazumeva: naizmenično tuširanje toplom i hladnom vodom, ne mnogo duže od pet minuta. Tuširanje se započinje sa toplom, a završava hladnom vodom i tada su rezultati najbolji. Tako se po-boljšava cirkulacija krvi, a time se dobija i bolji turgor kože (zategnutost). Masiranje mlazom vode može da do-prinese smanjivanju stvaranja i ubrza-vanju odstranjivanja celulita. Korisno je uraditi piling kože, 1-2 nedeljno, da bi se odstranio površinski sloj izumrlih ćelija epitela kože. Važan je izbor pro-izvoda, koji se koriste za održavanje higijene i za negu kože i savetuje se da oni budu “pri-

rodni“, odnosno linija proizvoda “natural“.

4. Detoksikacija organizma uključuje i korišćenje saune, jednom nedeljno – za sasvim zdrave osobe, koje imaju tu mogućnosti. Znojenje u sauni višestru-ko će pomoći izbacivanju toksina, ovoga puta preko kože.

5. Masaža i limfna drenaža, koju obavlja stručna osoba, takođe jednom nedelj-no.

6. Detoksikacija organizma zelenom glinom.

7. Detoksikacija organizma zeolitom.

Detoksikacija organizma čajevima i le-kovitim biljem takođe se često spominje i primenjuje, ali kada se za to odluči naj-bolje je da se zatraži savet stručnjaka (lekara, fitoterapeuta). Generalni savet vezan za čišćenje organizma je – ne radite to “napamet“ i ne preterujte, pogotovo ne sa lekovitim biljem, konsultujete svog lekara! Ovo naročito važi za hronično obolele, jer koriste lekove, kao i za ljude koji imaju neki poremećaj zdravlja. U prirodi postoji veliki broj lekovitih biljaka, koje su odlična sredstva za “čišćenje“ or-ganizma od toksina. Neke od njih su list

koprive, list breze, koren čička, list artičoke, list ruzmarina,

koren maslačka i sika-

vica. Ove lekovite biljke omogućavaju prirodnu detoksikaciju organizma. List koprive i list breze odlični su diuretici (podstiču izbacivanje suvišne tečnosti). Oni se preporučuju i osobama koje imaju sklonost ka stvaranju bubrežnih kamena-ca. Koren čička se koristi za detoks jetre, čišćenje kože, uključujući i lečenje akni. List artičoke reguliše lučenje žuči i smanju-je nivo holesterola i triglicerida u krvi. Koren maslačka takođe podstiče lučenje žuči, a pritom pospešuje i razmenu mate-rija u organizmu. List ruzmarina reguliše probavu i ima blago diuretska svojstva, dok sikavica štiti jetru od toksina i pritom je regeneriše. Nabrojane su samo najvažni-je informacije o delovanju ovih lekovitih biljaka. Čaj se priprema uvek prema uput-stvu, a koriste se određeni delovi biljke koji su rinfuzno pakovani (filter vrećice treba izbegavati).

Umerenost i odmerenost u životu su univerzalni recepti. Ukoliko osoba nema zdrav način života i navike koje su u korist zdravlja izlaže se povećanom riziku obo-ljevanja i tada ne postoje čarobne formule koje brzo, uspešno i trajno uklanjaju sve štetne posledice. Čaj neće biti dovoljan da odstrani štetne materije (toksine) iz orga-nizma i tada ćemo biti ”Stariji od godina, koje imamo”!

U zaključku treba ponoviti ono što je najvažnije. Detoksikacija organizma je proces koji traje, jer istovremeno se događa i intoksikacija. Ponašanjem i navikama u korist zdravlja treba smanjivati i uklanjati delovanje prepoznatih faktora rizika. Korisno je u rano proleće, odnosno pre dolaska toplijih dana posvetiti posebnu pažnju postupcima koji na prirodan i be-zbedan način pospešuju detoksikaciju. Potrebno je da se ceo organizam očisti od svih nagomilanih toksina, jer su oni kra-dljivci zdravlja i energije. Detoksikacija je istovremeno uspešan način čišćenja, rege-neracije i podmlađivanja organizma. Us-postavlja se hormonska ravnoteža, snaži se imunitet i organizam jača. Postiže se

dobra psiho-fizička kondicija i održava vitalnost tokom godina starenja. Tako se dodaje život godinama, a ne samo godine životu i potvrđuje se da starost

ne mora biti istovremeno i bolest!

Dr Zorica V. Dragaš Specijalista socijalne medicine

Dana 12.03.2020. Savez bubrežnih inva-lida Vojvodine i Udruženje bubrežnih in-valida Subotica su organizovali medijsko obeležavanje “Svetskog dana bubrega”. Ove godine je u saradnji sa Zavodom za javno zdravlje - Promocija Subotica i Apotekom Subotica organizovana press konferencija za medije u Press centru Gradske kuće Subotica. Tom prilikom je ukazano na značaj obeležavanja ovog datuma, kao i probleme koji su vezani za dostupnost zdravstvenoj nezi u raznim zemljama na žalost i na različit način, a ukazano je i na značaj preventivnog i ranog otkrivanja bubrežne bolesti. Učešće je na konferen-ciji imao predsednik Saveza Mišković Zoran, kao i posebnu emisiju na lokalnoj Tv Subotica u trajanju od 30 minuta. Tom

prilikom ponovo je potencirana proble-matika nejednakih primena standarda i protokola na odeljenjima hemodijalize u R. Srbiji, kao i na činjenicu da novi Zakon o presađivanju ljudskih organa nije zaživeo. Konkretno nisu donešeni podzakonski akti kojima bi se građani izjasnili za života kao “Non donori”, tako da ukidanjem dona-torskih kartica ovim Zakonom, praktično se ne zna ko je i koliko građana u Srbiji donator, a koliko građana se izjasnilo kao “non donor”.

Takođe je u Novom Sadu na RTV1, se-kretar Saveza Jovičić Radoslav ukazao na probleme kao i značaj dostupnosti blago-vremene i kvalitetne zdravstvene usluge pacijentima sa hrončnom bubrežnom bolešću.

Specifičnost organizovanja ovog susreta predstvanika našeg Saveza sa medijima je upravo bio i dan kada je na vrata naše zemlje zakucao Covid 19, tako da je ovo bila veoma uspešna prezentacija Svetskog dana bubrega pred opasnošću koju nam je donela najveća nevidljiva opasnost 21. veka.

Mi smo kao pacijenti sa hemodijalize navikli da vodimo svakodnevnu životnu borbu, tako da ćemo i ovu opasnost sva-ladati snagom volje, discipline i pridržava-njem opštih preventivnih mera, a to su:

Zaštitna maska – optimalno rastoja-nje 1,5m – pranje ruku i vera u naš zdravstveni sistem i pobedu nad ovim nevidljivim neprijateljem.

Predesednik Saveza Mišković Zoran

Zdravlje bubrega za svakog i svuda od prevencije do otkrivanja i jednakog pristupa nezi

JUL 2020. JUL 2020.

12 13

JUL 2020.

Na osnovu Zakona o zdravstvenom osiguranju ministar zdravlja Republike Srbije za svaku kalendarsku godinu donosi podzakonski akt-pravilnik, kojim se preci-znije definiše sadržaj i obim prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdrav-stvenog osiguranja i participacija, odnosno učešće osiguranih lica u troškovima zdrav-stene zaštite. Već dugi niz godina unazad navedeni pravilnik propisuje da je sadržaj i obim prava na zdravstvenu zaštitu koja obuhvata lekove utvrđen posebnim aktom: Pravilikom o Listi lekova koji se propisuju i izdaju ne teret sredstava obaveznog zdrav-stvenog osiguranja.

Pravilnikom o Listi lekova utvrđuje se Lista lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja (u daljem tekstu: Lista lekova) i iznos sredstava koji se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osigu-ranja, odnosno iznos sredstava koji obez-beđuje osigurano lice (iznos učešća, to jest participacije).

Lista lekova objavljuje se uz ovaj pravil-nik i čini njegov sastavni deo.

Osiguranom licu ovakav lek uvodi u terapiju i obezbeđuje zdravstvena ustano-va tercijarnog ili sekundarnog nivoa zdrav-stvene zaštite, na osnovu mišljenja tri doktora medicine odgovarajuće specijal-nosti u zdravstvenoj ustanovi tercijarnog ili sekundarnog nivoa zdravstvene zaštite da je lek neophodan i da ne postoji drugi odgovarajući lek na Listi lekova po inter-nacionalnom nezaštićenom imenu leka, odnosno po odgovarajućem farmaceut-skom obliku ili jačini, a da su iscrpljene sve druge terapijske mogućnosti lečenja.

Mišljenje tri doktora medicine odgova-rajuće specijalnosti obavezno potpisuje i direktor zdravstvene ustanove tercijarnog ili sekundarnog nivoa zdravstvene zaštite koja obezbeđuje lek, odnosno lice koje on ovlasti.

Zdravstvena ustanova tercijarnog ili sekundarnog nivoa zdravstvene zaštite koja je uvela lek u terapiju, osiguranom licu obezbeđuje lek za sve vreme primene terapije, i prati terapijski efekat njegove primene u toku stacionarnog lečenja, lečenja u dnevnoj bolnici, odnosno ambu-lantno‒ polikliničkog lečenja.

Zdravstvena ustanova tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite u kojoj se leče osigu-rana lica obolela od retkih bolesti, obez-beđuje osiguranim licima i lekove za lečenje tih bolesti koji se ne nalaze u Listi lekova, a imaju visok stepen efikasnosti u lečenju. Za osigurana lica obolela od retkih bolesti takođe je moguća nabavka leka za koji je izdata dozvola za stavljanje u promet u Republici Srbiji ‒ samo za medicinske indikacije utvrđene dozvolom za stavljanje leka u promet; i leka za koji nije izdata dozvola za stavljanje u promet u Republi-ci Srbiji ‒ samo za medicinske indikacije utvrđene u dozvoli za stavljanje u promet u zemljama Evropske unije, odnosno u zemljama koje imaju iste ili slične zahteve.

Vrste retkih bolesti, sredstva obezbeđe-na za lekove i druga pitanja vezana za lečenje osiguranih lica od retkih bolesti, uređuju su aktom Vlade, na predlog mini-stra zdravlja, za svaku kalendarsku godinu.

Zdravstvene ustanove tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite, obezbeđuju osigura-nim licima lekove kojima se leče osigurana lica obolela od retkih bolesti na osnovu odluke Komisije Republičkog fonda za lečenje retkih bolesti (u daljem tekstu: Komisija).

PRAVO NA LEKOVE NA TERET SREDSTAVA OBAVEZNOG ZDRAVSTVENOG OSIGURANjA

Lekovi sa Liste lekovaListu lekova ovog pravilnika čine:

1. A. Lekovi koji se propisuju i izdaju na obrascu lekarskog recepta (Lista A);

2. A1. Lekovi koji se propisuju i izdaju na obrascu lekarskog recepta, a koji imaju terapijsku paralelu (terapijsku alterna-tivu) lekovima u Listi A (Lista A1);

3. B. Lekovi koji se primenjuju u toku ambulantnog odnosno bolničkog lečenja u zdravstvenim ustanovama (u daljem tekstu: Lista B);-lekovi koji se izdaju na nalog

4. C. Lekovi sa posebnim režimom (u daljem tekstu: Lista C);

5. D. Lekovi koji nemaju dozvolu u Re-publici Srbiji, a neophodni su u dija-gnostici i terapiji – neregistrovani lekovi, a izuzetno i lekovi za koje je izdata dozvola za lek u Republici Srbiji i koji su istog INN kao lek koji se nalazi na Listi lekova, ali koji nije dostupan na tržištu Republike Srbije u količi-nama koje su neophodne za ostvari-vanje zdravstvene zaštite osiguranih lica, odnosno koji je povučen iz prometa

Lekovi van Liste lekovaPravilnik o sadržaju i obimu prava na

zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdrav-stvenog osiguranja i o participaciji za 2020. godine (a sličnu odredbu imali su i pravil-nici doneti za niz godina unazad) propi-suje da se izuzetno od gore navedenog osiguranom licu obezbeđuje i lek koji nije na Listi lekova i to:

1. lek za koji je izdata dozvola za stavlja-nje u promet u Republici Srbiji ‒ samo za medicinske indikacije utvrđene dozvolom za stavljanje leka u promet;

2. lek za koji nije izdata dozvola za sta-vljanje u promet u Republici Srbiji ‒ samo za medicinske indikacije utvrđe-ne u dozvoli za stavljanje u promet u zemljama Evropske unije, odnosno u zemljama koje imaju iste ili slične zahteve u pogledu izdavanja dozvole za lek kao u zemljama Evropske unije.

Komisija donosi odluku o upotrebi lekova na predlog tri doktora medicine odgovarajuće specijalnosti zdravstvene ustanove tercijarnog nivoa u kojoj se leče osigurana lica obolela od retkih bolesti, pojedinačno za svako osigurano lice.

Izuzetno navedene lekove osiguranom licu obezbeđuje i zdravstvena ustanova sekundarnog nivoa zdravstvene zaštite kao nastavak terapije započete u zdravstvenoj

ustanovi tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite, na osnovu odluke Komisije, ako je terapija na taj način dostupnija osiguranom licu.

Osiguranom licu kod koga je izvršeno presađivanje organa, ćelija ili tkiva u ino-stranstvu, u skladu sa opštim aktom kojim se uređuje upućivanje na lečenje u ino-stranstvo, obezbeđuje se lek i za indikaci-ju koja nije sadržana u dozvoli za stavljanje u promet tog leka u Republici Srbiji, ali je sadržana u dozvoli za stavljanje leka u promet u zemljama Evropske unije, odnosno u zemljama koje imaju iste ili slične zahteve u pogledu izdavanja dozvole za lek kao u zemljama Evropske unije.

Lek obezbeđuje zdravstvena ustanova tercijarnog ili sekundarnog nivoa zdrav-stvene zaštite, kao nastavak započete imunosupresivne terapije, na osnovu mi-šljenja tri doktora medicine odgovarajuće specijalnosti u zdravstvenoj ustanovi ter-cijarnog ili sekundarnog nivoa zdravstvene zaštite da je lek neophodan i da ne postoji drugi odgovarajući lek na Listi lekova po internacionalnom nezaštićenom imenu leka, odnosno zaštićenom imenu leka, a da su iscrpljene sve druge terapijske mo-gućnosti lečenja.

Mišljenje tri doktora medicine odgova-rajuće specijalnosti obavezno potpisuje i direktor zdravstvene ustanove tercijarnog ili sekundarnog nivoa zdravstvene zaštite koja obezbeđuje lek, odnosno lice koje on ovlasti.

Za lekove sa Liste A1, utvrđuje se participacija u procentualnom iznosu od 10% do 90% od cene leka na malo, koju plaćaju sva lica.

Za lekove sa Liste A i Liste A1, koji se koriste u toku bolničkog lečenja, osigurana lica ne plaćaju participaciju u fiksnom i procentualnom iznosu.

Za ampulirane lekove sa Liste B, koji se aplikuju u zdravstvenim ustanovama koje obavljaju zdravstvenu delatnost na primarnom nivou, utvrđuje se participacija u iznosu od 50 dinara po jednom nalogu, koju plaćaju osigurana lica.

Za lekove sa Liste A, utvrđuje se participacija koju plaćaju osigurana lica u fiksnom iznosu od 50 dinara za svaku količinu izdatog leka koja je jednaka ili manja od koli-čine leka u pakovanju na Listi lekova.

Za lekove sa Liste B (izuzev ampuliranih lekova koji se aplikuju u zdravstvenim ustanovama na primarnom nivou), Liste C i Liste D, Republički fond obezbeđuje sredstva u punom iznosu od cene leka.

13

Piše:Milan

Predojević

JUL 2020. JUL 2020.

14 15

Participacija za lekoveutvrđena je u Listi lekova.

Kada lek sa Liste lekova ne može da se nabavi u apoteci sa kojom Republički fond za zdravstveno osiguranje ima zaključen ugovor, osigurano lice ima pravo na naknadu vrednosti nabavljenog leka i to:

1. za lek nabavljen u Republici Srbiji u apoteci sa kojom Republički fond nema zaključen ugovor, naknada vred-nosti leka utvrđuje se u visini iznosa koji za nabavljeni lek Republički fond plaća apoteci sa kojom ima zaključeni ugovor uz umanjenje za iznos partici-pacije utvrđene u Listi lekova;

2. za lek nabavljen u inostranstvu naknada vrednosti leka utvrđuje se u dinarskoj vrednosti leka prema sred-njem zvaničnom kursu koji važi na dan isplate naknade za kupljeni lek uz umanjenje za iznos participacije utvr-đene u Listi lekova.

Za lekove sa Liste lekova koje je osigu-rano lice nabavilo u inostranstvu, u skladu sa opštim aktom Republičkog fonda, utvr-đuje se participacija u iznosu od 20% od dinarskog iznosa cene leka po jednom pakovanju.

Zaključna razmatranjaShodno svemu navedenom u prethod-

nom delu teksta, kada je reč o obezbeđi-vanju lekova na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja mogu se izvući sledeći zaključci:

1. Osnovno pravilo je da se osiguranim licima obezbeđuju lekovi sa Liste lekova

2. Izuzetno od osnovnog pravila osigu-ranim licima se obezbeđuju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja i lekovi van Liste lekova-ka-ko oni koji imaju dozvolu za promet u našoj zemlji, tako i oni koji tu dozvolu nemaju, ali su u prometu u zemljama EU ili zemljama sa istim standar-dima, i to u sledećim izuzet-nim situacijama:

• kada postoji mišljenje tri doktora medicine odgovarajuće speci-jalnosti u zdravstve-noj ustanovi tercijarnog ili sekundar-nog nivoa zdravstvene zaštite da je lek neophodan i da ne postoji drugi od-govarajući lek na Listi lekova a da su

iscrpljene sve druge terapijske moguć-nosti lečenja.

• kod lečenja obolelih od retkih bolesti na osnovu odluke Komisije Republič-kog fonda za lečenje retkih bolesti, donetoj na predlog tri doktora medi-cine odgovarajuće specijalnosti zdrav-stvene ustanove tercijarnog nivoa u kojoj se leče osigurana lica

• osiguranom licu kod koga je izvršeno presađivanje organa, ćelija ili tkiva u inostranstvu, takođe na osnovu mišlje-nje tri doktora medicine odgovarajuće specijalnosti u zdravstvenoj ustanovi

tercijarnog ili sekundarnog nivoa zdravstvene zaštite da je lek neopho-dan i da ne postoji drugi odgovarajući lek na Listi lekova a da su iscrpljene sve druge terapijske mogućnosti lečenja.

Prema tome, osiguranici na teret sred-stava obaveznog zdravstvenog osiguranja dobijaju lekove sa Liste lekova, a u izuzet-nim situacijama kada postoji kompliko-vano zdravsteno stanje, i lekove van Liste lekova, a po postupku predviđenom citi-ranim podzakonskim aktima. Postupak podrazumeva aktivnu, odnosno ključnu ulogu zdravstvenih ustanova u kojima se osigurana lica leče, kada je reč o odobra-vanju i obezbeđivanju lekova koji su van Liste lekova, i to sve vreme trajanja tera-pije.

Zdravstvena ustanova sa kojom je matična filijala RFZO zaključila ugovor, dužna je da zakaže specijalističko-kon-sultativni i dijagnostički pregled za koji nije propisano utvrđivanje liste čekanja, najkasnije u roku od 30 dana od dana ja-vljanja osiguranog lica zdravstvenoj usta-novi sa lekarskim uputom ukoliko pregled nije hitan i ako se u zdravstvenoj ustanovi ne može obaviti odmah po javljanju osi-guranog lica na pregled.

O zakazanim pregledima zdravstvena ustanova vodi knjigu zakazivanja sa ličnim podacima i terminom u kome osigurano lice treba da se javi na zakazani pregled.

Zdravstvena ustanova koja obavlja zdravstvenu delatnost na primarnom nivou može da zakazuje, dijagnostičke preglede (laboratorijske analize, rendgen

preglede, ultrazvučne preglede), medicin-sku rehabilitaciju i specijalističko-konsul-tativne preglede.

Zdravstvena ustanova koja obavlja zdravstvenu delatnost na sekundarnom i tercijarnom nivou može da zakazuje spe-cijalističko-konsultativne i dijagnostičke preglede.

Osiguranom licu koje ne može da bude primljeno na zakazani pregled u navede-nom roku zdravstvena ustanova je dužna da na lekarskom uputu upiše i pečatom

overi datum zakazanog pregleda ili da mu izda pisanu potvrdu. Potvrda sadrži pismenu informaciju zdravstvene ustano-

ve o razlozima zbog kojih osigurano lice nije primljeno na pregled, odnosno

medicinsku rehabilitaciju.Potvrdu potpisuje direktor zdravstvene

ustanove, odnosno lice koje on ovlasti.Osigurano lice kome je na lekarskom

uputu upisan datum zakazanog pregleda, odnosno izdata potvrda, može da obavi potreban pregled ili medicinsku rehabili-taciju u privatnoj praksi ili u dopunskom radu u zdravstvenoj ustanovi sa kojom je zaključen ugovor.

Troškove pregleda snosi osigurano lice iz sopstvenih sredstava.

Posle obavljenog pregleda, odnosno medicinske rehabilitacije, osigurano lice

Pravo na refundaciju troškova dijagnostičkog pregleda

Obavezno zdravstveno osiguranje, kao vid osiguranja kojim se osiguranim licima i drugim licima obezbeđuje pravo na zdrav-stvenu zaštitu i pravo na novčane naknade, u Republici Srbiji regulisano je sistemskim zakonom- Zakonom o zdravstvenom osiguranju. Ovim opštim pravnim aktom uređuju se prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i uslovi za njihovo ostvari-vanje, finansiranje obaveznog zdravstvenog osiguranja, ugova-ranje zdravstvene zaštite, organizacija obaveznog zdravstvenog osiguranja i druga pitanja od značaja za sistem obaveznog zdrav-stvenog osiguranja.

Prema citiranom zakonu, obavezno zdravstveno osiguranje obezbeđuje se i sprovodi u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (u daljem tekstu RFZO). U tu svrhu RFZO sklapa ugovore o pružanju zdravstvene zaštite svojim osiguranim licima sa zdravstvenim ustanovama. Odnosi između RFZO i davalaca zdravstvenih usluga, odnosno zdrav-stvenih ustanova, povodom ostvarivanja prava osiguranih lica na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osigu-ranja, uređuju se ugovorom koji se za-ključuje za jednu kalendarsku godinu. Davalac zdravstvenih usluga sa kojim je RFZO, odnosno filijala RFZO-a za-

ključila ugovor mora osiguranim licima obezbediti kompletnu zdravstvenu zaštitu, potrebne lekove i medicinska sredstva koja su utvrđena kao pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Prema navedenim zakonskim odredbama, sve troškove zdrav-stvene zaštite, koji su utvrđeni kao pravo iz obaveznog zdrav-stvenog osiguranja, finansira RFZO i osim propisane participa-cije osiguranim licima ne sme ništa biti naplaćeno. Međutim, kako praksa često odstupa od norme, tako dolazi i do situacija da zdravstvene ustanove sa kojima je RFZO potpisao ugovore o pružanju usluga osiguranim licima ne uspevaju da obezbede sve zdravstvene usluge, lekove i medicinska sredstva koja predsta-vljaju pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, ili makar to ne uspeju da učine u zakonskom roku. U takvim situacijama primenjuju se odredbe podzakonskog akta čiji je tačan naziv

Pravilnik o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Ovaj pravilnik

posebno definiše pravo na refundaciju troškova zdravstvene zaštite koja osiguranom licu nije pružena u propisanom obimu i sadržaju, ili nije

obezbeđena u propisanom roku, pa je osigu-rano lice bilo prinuđeno da zdravstvenu zaštitu potraži u privatnoj praksi i finansira je ličnim sredstvima.

Zakazivanje specijalističko-konsultativnih pregleda i korišćenje zdravstvene zaštite u privatnoj praksi zbog nemogućnosti zakazivanja u propisanom roku

JUL 2020. JUL 2020.

16 17

refundaciju troškova za zdravstvene usluge, dijagnostiku, lek, odnosno medicinsko sredstvo ako joj nisu obezbeđeni u roku od tri dana od dana javljanja zdravstvenoj ustanovi, a spadaju u obim i sadržaj zdrav-stvene zaštite koji se obezbeđuje iz sred-stava obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Za refundaciju troškova trudnica podnosi zahtev matičnoj filijali uz koji prilaže medicinsku dokumentaciju, račun o plaćenim troškovima (fiskalni i gotovin-ski) i fotokopiju zdravstvene knjižice i lične karte. Dokaz da osiguranom licu - trudni-ci u zdravstvenoj ustanovi sa kojom je zaključen ugovor o pružanju zdravstvene zaštite nije obezbeđena zdravstvena usluga, dijagnostika, lek, odnosno medi-cinsko sredstvo u roku od tri dana od dana javljanja zdravstvenoj ustanovi, predstavlja njena lična izjava o ovim okolnostima. Dakle, dovoljno je da uz zahtev za refun-daciju koji predaje filjali RFZO trudnica priloži svojeručno potpisanu izjavu o tome kog datuma se javila sa uputom ili nalogom za lek ili medicinsko sredstvo zdravstenoj ustanovi sa kojom RFZO ima ugovor, kao i da navede da joj zdravstvena zaštita nije pružena u roku od tri dana od datuma navedenog u izjavi kao datum javljanja ustanovi. Ovakva izjava dovoljan je dokaz kod RFZO o nemogućnosti pružanja zdrav-stvene zaštite trudnici u propisanom roku.

ima pravo da podnese matičnoj filijali zahtev za refundaciju troškova za pružene zdravstvene usluge u privatnoj praksi, odnosno dopunskom radu u zdravstvenoj ustanovi. Zahtev se podnosi na “Obrascu REF-1”.

Uz zahtev za refundaciju troškova osi-gurano lice podnosi:

• uput za pregled u zdravstvenoj usta-novi sa evidentiranim datumom zaka-zivanja pregleda ili uput za pregled u zdravstvenoj ustanovi sa potvrdom o nemogućnosti zakazivanja u roku od 30 dana

• originalni račun o plaćenom pregledu (fiskalni i gotovinski);

• medicinsku dokumentaciju (specijali-stički nalaz i dr.); može kopija

• fotokopiju zdravstvene knjižice i lične karte

Ukoliko matična filijala u sprovedenom postupku utvrdi da je zahtev osnovan, izvršiće refundaciju troškova osiguranom licu u visini stvarnih tro-škova uz umanjenje za iznos parti-c ip ac i je ako osi-gurano

lice ima obavezu plaćanja participacije za pruženu uslugu.

Za iznos refundiranih troškova osigura-nom licu, matična filijala umanjuje ugo-vorenu naknadu zdravstvenoj ustanovi koja je izdala potvrdu o nemogućnosti zakazivanja u roku od 30 dana na osnovu rešenja donetog u sprovedenom postup-ku. Upravo iz ovog razloga može se zaklju-čiti da zdravstvenoj ustanovi nije u najbo-ljem interesu da izdaje potvrdu o tome da dijagnostički pregled ili rehabilitaciju ne može da zakaže u roku od 30 dana, te se u praksi često dešava da se potvrde ne izdaju, odnosno da osigurano lice nema dokaz o tome da se javio zdravstvenoj ustanovi sa uputom lekara i da mu zdrav-stvena ustanova nije zakazala pregled u propisanom roku. U takvoj situaciji, osi-gurano lice treba da napiše zahtev za iz-davanje potvrde o sledećem: da se tačno određenog datuma javio sa uputom lekara za dijagnostički pregled, odnosno medi-cinsku rehabilitaciju ili specijalističko-kon-sultativni pregled, te da zdravstvena usta-nova nije bila u mogućnosti da takvu

zdravstvenu uslugu zakaže u roku od 30 dana od dana javljanja osiguranog

lica sa navedenim uputom. Prepo-ručljivo je takav zahtev napisati

u dva primerka, od kojih se jedan predaje nadležnoj službi zdravstvene ustanove (pisar-nici ili sličnoj službi), a drugi se zadržava za sebe. Prilikom predaje zahteva za izdavanje

potvrde, od službenog lica zdravstvene ustanove treba

tražiti da se na primerku koji osi-gurano lice zadržava za sebe stavi otisak

pečata zdravstvene ustanove i datum predaje zahteva. Ukoliko se osigurano lice susretne sa takvom situacijom da zdravstvena ustanova odbija čak i da primi zahtev, što je ipak malo verovatno, zahtev je potrebno poslati preporuče-nom poštanskom pošiljkom. Na isti način se može postupiti ako se zdrav-stvena ustanova u koju je osiguranik upućen nalazi u udaljenom mestu od

njegovog mesta prebivališta, a u cilju izbegavanja nepotrebnih troško-

va putovanja. Veoma je važno naglasiti da je

zahtev za

izdavanje potvrde na neki od opisanih načina neophodno predati zdravstvenoj ustanovi pre nego što osigurano lice obavi pregled, dijagnostiku ili rehabilitaciju u privatnoj praksi. Dakle datum prijema zahteva u zdravstvenoj ustanovi, odnosno datum predaje preporučene pošiljke pošti, mora da bude pre datuma obavljanja pre-gleda u privatnoj praksi. U tom slučaju, sam zahtev za izdavanje potvrde o nemo-gućnosti pružanja usluge u roku od 30 dana zamenjuje potvrdu, odnosno prizna-je se kod RFZO kao traženi dokaz da zdrav-stena usluga za koju je osigurano lice imalo uput lekara nije mogla da bude pružena u propisanom roku.

Iz same definicije jasno je da se gore navedena pravila o refundaciji troškova zdravstvene zaštite u privatnoj praksi zbog nemogućnosti zakazivanja u propisanom roku od 30 dana u ustanovi sa kojom je RFZO potpisao ugovor o pružanju zdrav-stvene zaštite osiguranim licima, ne odnose na dijagnostičke zdravstvene usluge za koje je propisana lista čekanja. Tu se pre svega misli na MR i CT pregled, kao i na dijagno-stičku koronarografiju. Dakle za te usluge ne primenjuju se pravila o refundaciji koja smo upravo ovde izložili već se zakazuju u skladu sa pravilima o listama čekanja(o ovim uslugama detaljnije pišemo u po-slednjem poglavlju ovog teksta). Takođe, izuzetak su i redovni kontrolni pregledi (koji se obavljaju periodično na svakih tri meseca, šest mesci i slično), kao i neop-hodne dijagnostičke i laboratorijske analize potrebne za taj pregled. Redovne perio-dične preglede i dijagnostiku i analize potrebne za te preglede, zdravstvena ustanova je dužna da zakaže u roku koji je lekar tražio, a ne u roku od 30 dana.

Pravo na refundaciju troškovaosiguranim licima-trudnicama

Osigurano lice - trudnica ima pravo na refundaciju troškova za zdravstvenu uslugu, dijagnostiku, lek, odnosno medi-cinsko sredstvo u vezi sa trudnoćom koje je platila u privatnoj praksi zbog nemo-gućnosti da joj se u zdravstvenoj ustanovi sa kojom je zaključen ugovor o pružanju zdravstvene zaštite obezbedi zdravstvena usluga ili dijagnostika radi čijeg obavljanja je upućena, odnosno lek ili medicinsko

sredstvo koje joj je propisano.Trudnica ima pravo na

Ako matična filijala u sprovedenom postupku utvrdi da je zahtev osnovan, izvršiće refundaciju troškova trudnici u visini stvarnih troškova.

Lista čekanjaZa određene vrste zdravstvenih usluga

koje se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja i koje nisu hitne, može se utvrditi redosled korišćenja, u zavisnosti od medicinskih indikacija i zdravstvenog stanja osiguranog lica, kao i datuma javljanja zdravstvenoj ustanovi, s tim da vreme čekanja ne može da bude takvo da ugrozi zdravlje ili život osiguranog lica (u daljem tekstu: lista čekanja).

Zdravstvena usluga za koju se u zdrav-stvenoj ustanovi utvrđuje lista čekanja, osiguranom licu se pruža na osnovu istog uputa izabranog lekara, odnosno ocene lekarske komisije filijale, na osnovu kojeg je osigurano lice stavljeno na listu čekanja, bez obzira na vreme pružanja zdravstvene usluge.

Lista čekanja utvrđuje se za:1. pregled metodom kompjuterizovane

tomografije (CT) i metodom magnet-ne rezonancije (MR);

2. dijagnostičku koronarografiju i/ili ka-teterizaciju srca;

3. revaskularizaciju miokarda;

4. ugradnju trajnog veštačkog vodiča srca (TVES) i kardioverter defibrilatora (ICD);

5. inplantaciju veštačkih valvula;6. ugrađivanje graftova od veštačkog

materijala i endovaskularnih graft proteza;

7. ugradnju endoproteza kuka i kolena;8. instrumentalnu segmentalnu korekci-

ju deformacija kičmenog stuba kod dece;

9. operaciju katarakte;10. ugradnju intraokularnog sočiva.

Listu čekanja zdravstvena ustanova utvr-đuje prema “Kliničkim kriterijumima i metodologiji za utvrđivanje liste i vremena čekanja za zdravstvene usluge u zdravstve-nim ustanovama”, iz akta koji je doneo ministar zdravlja za praćenje kvaliteta rada u zdravstvenoj ustanovi.

Ukoliko osigurano lice koristi zdravstve-ne usluge mimo liste čekanja, troškovi uvek padaju na njegov teret i ne mogu se nak-naditi iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Dakle za ovde navedene usluge ne primenjuje se pravilo o refundaciji tro-škova zdravstvene zaštite u privatnoj praksi zbog nemogućnosti pružanja u roku od 30 dana u ustanovi sa kojom RFZO ima ugovor.

Milan Predojeviđ

JUL 2020. JUL 2020.

18 19

širenje COVID-19. Suočavanje sa stresom na zdrav način učiniće vas, ljude do kojih vam je stalo i vašu zajednicu jačom.Stres tokom izbijanja zarazne bolesti ponekad može da prouzrokuje sledeće:

Strah i briga o sopstvenom zdravlju i zdravlju vaših najmilijih, finansijskoj situ-aciji ili poslu ili gubitku službi podrške na koje se oslonite.

• Promene u načinu spavanja ili prehra-ne.

• Poteškoće sa spavanjem ili koncentra-cijom.

• Pogoršanje hroničnih zdravstvenih problema.

• Pogoršanje stanja mentalnog zdravlja.• Povećana upotreba duvana i / ili alko-

hola i drugih supstanci.

Mentalno zdravlje je važan deo ukupnog zdravlja i dobrobiti. To utiče na to kako razmišljamo, osećamo se i ponašamo se. To takođe može uticati na način na koji se nosimo sa stresom, odnosimo se prema drugima i donosimo odluke tokom van-redne situacije.

Ljudi sa već postojećim stanjima men-talnog zdravlja, mogu biti posebno ranjivi.

Poznato je da je zabrinutost normalna i zdrava funkcija koja nas upozorava na pretnje i pomaže nam da preduzmemo mere da se zaštitimo

Zabrinutost i predostrožnost nam mogu pomoći da donesemo odluke koje su tre-nutno korisne za nas.

Takvi osećaji pomažu ne samo nama, već i drugima.

Iako je zabrinutost zbog koronavirusa potpuno normalna, osigurajte „da dobije-te" informacije iz pouzdanih izvora

Korisno je znati da postoje stvari oko kojih možemo nešto da uradimo, a zatim i stvari povodom kojih kojih ništa ne možemo učiniti.

Bavljenje različitim aktivnostima može da učini da sebi olakšamo i pronađemo ravnotežu u svakodnevnom životu.

Da li ste neko vreme želeli da naučite da radite nešto novo, da počnete da čitate novu knjigu?

-sada je vreme da se sve to uradi.

Usredsređenost na sebe i pronalaženje načina da iskoristite trenutno dostupno vreme odličan su način da se pobrinete za svoje mentalno zdravlje.

Udruženje dijaliziranih, transplantiranih i bubrežnih invalida opštine Kikinda, 21.06.2020 godine u restora-nu ,,Lovac,, u Kikindi održalo je Okrugli sto. Odavanjem pošte preminulom predsed-niku Slobodanu Kukobatu i preminulima od Covid 19, novi Predsednik Udruženja Zvonko Varađanin pozdravio je sve prisutne, goste i članove Udruženja i poželeo uspešan rad u budućem periodu.

Gost predavač MR.SCI.MED. DR.Olivera Milićević održala je predavanje na temu ,,Komplikacije na hro-ničnom programu na hemo-dijalizi,,. Doktorka je obja-šnjavala o svim problemima sa kojima se sreću oboleli što je doprine-lo da se svi prisutni uključe u razgovor nakon predavanja. Gosti iz Zrenjanina su želeli da znaju nešto više o Hikmanovom katetru, članovi našeg Udruženja o fistuli, potrebnim i neophodnim lekovima koje ne dobijaju na dijalizi. Ipak najveći akcenat je stavljen na problem Reverzne osmoze od koje zavisi rad i funkcionisanje dijalize u Kikindi.

,,Higijena na dijalizi,, bitan činilac zdra-vlja i ,,Učešće i pomoć članu porodice na dijalizi,, su bile takođe interesantne teme jer su sastavni deo svakodnevnog života.

Ovim prvim skupom u 2020 godini, Udruženje dijaliziranih, transplantiranih i bubrežnih invalida opštine Kikinda počelo je sa radom pod rukovodstvom novog Predsednika Zvonka Varađanin.

Predavanje na temu ,,Komplikacije na hroničnom

programu na hemodijalizi,,Covid 19 i mentalno zdravlje

Izbijanja zaraznih bolesti, poput trenut-nog koronavirusa (COVID-19), mogu de-lovati zastrašujuće i mogu uticati na naše mentalno zdravlje. Iako je važno da budete informisani, postoje i mnoge stvari koje možemo da uradimo kako bismo unapre-dili kvalitet života i upravljali svojim do-brobitima u takvim vremenima.

Evo nekoliko saveta za koje se nadamo da će vam pomoći, vaši prijatelji i porodi-ca, da se brinete o vašem mentalnom zdravlju u trenutku kada se mnogo raspra-vlja o potencijalnim pretnjama našem fi-zičkom zdravlju.

Izolacija kao jedna od mera, se može olakšati na različite načine. Kako počinje-mo da izlazimo iz perioda izolacije mnogi od nas suočeni su i sa izazovima i sa novim mogućnostima.

Međutim, mnogi od nas mogu doživeti ovakve promename kao teške za naše mentalno zdravlje. Sa druge strane izlazak iz izolacije može takođe biti težak i zabri-njavajući za ugrožene grupe.

Kako grupe sa manjim rizikom izlaze iz izolacije, uticaj iste na one koji su pod merama mogu postati još veći.

Kako se govori o različitim rizičnim grupama, da mogu da nastave sa aktivno-stima, često smo u situaciji kada moramo sami da procenimo i donesemo odluku kako i na koji način da nastavimo sa našim svakodnevnim aktivnostima.

Većina nas je provodila puno vremena kod kuće, a mnoge od naših redovnih društvenih ak-tivnosti nam nisu bile dostup-ne.

Ovakav način života je po-trebno shvatiti kao drugačiji period u vašem životu od do-sadašnjeg, a ne nužno i loš, čak i ako ga niste vi izabrali.

To podrazumeva drugačiji životni ritam, šansu da budete u kontaktu sa drugima na različite načine nego inače. Redovni kontakti sa drugim ljudima preko društve-nih mreža, e-maila ili telefona, su dobri načini da budete i dalje bliski sa ljudima koji su vam bitni.

Naročito je korisno kreiranje novih dnevnih rutina koje vam omogućavaju da vodite računa o sebi. Možete pokušati čitati više ili gledati filmove, steći navike vežbanja, isprobavati nove tehnike opu-štanja ili pronalaziti nova znanja putem knjiga ili interneta. Odmarajte se i posma-trajte ovo kao novo, neobično iskustvo, koje bi moglo imati i korisnih posledica.

Glasine i nagađanja bi mogla podstaći anksioznost. Pristup kvalitetnim i pouzda-nim informacija o virusu može vam pomoći da steknete osećaj da stvari više držite pod kontrolom.

U redu je da se osećamo ranjivim i pre-plavljenim dok čitamo vesti o epidemiji,

posebno ako smo u prošlosti do-živeli traumu, imali iskustvo sa težim oboljenjima ili imali mental-ni problem

Važno je prepoznati ta osećanja.Takođe bi trebalo da budemo svesni i

da izbegavamo povećanje štetnih navika a koje dugoročno ne mogu biti od koristi, poput pušenja, pijenja i prejedanja.

Koronavirus može uticati na bilo koga, bez obzira na pol, etničku pripadnost ili pol.

Postoji obilje vesti o epidemiji. Ako usta-novite da vam vesti izazivaju veliki stres, važno je pronaći ravnotežu.

Najbolje je da ne izbegavate sve vesti i da se stalno informišete i edukujete, ali ograničite unos vesti ako vas to uznemi-rava u većoj meri.

Pandemija korovirusne bolesti 2019. (COVID-19) može biti stresna za ljude. Strah i anksioznost zbog nove bolesti i onoga što bi se moglo dogoditi mogu izazvati snažne emocije kod odraslih i dece. Javne zdravstvene mere, poput socijalnog distanciranja, mogu učiniti da se ljudi osećaju izolovano i usamljeno i mogu da povećaju stres i anksioznost. Međutim, ove mere su neophodne da bi se smanjilo

18

dr Emil Tomas,

psihijatar, psihoterapeut

JUL 2020. JUL 2020.

20 21

Pitanja i odgovori y Da li treba redovno da idem na dijalizu?

– Da, morate redovno ići na sve svoje dijalize. Propuštanje samo jednog tretmana može ozbiljno ugroziti vaše zdravlje i život.

– Ako se na bilo koji način osećate bolesno, pozovite svog lekara pre nego što dođete na dijalizu.

y Da li mogu da odbijem lečenje na dijalizi ako imam COVID-19? – Ne. Osobe koje su na dijalizi smatraju se visokorizičnim u pogledu COVID-19.

– Ako imate potvrđeni slučaj COVID-19 ili imate simptome COVID-19 ili verujete da ste možda bili izloženi koronavirusu, tada pozo-vite svoj dijalizni centar pre zakazanog tretmana, kako bi vas uputili na dalje postupke i procedure.

y Kako dijalizni centri štite pacijente? – Centri za kontrolu bolesti izdali su odgovarajuće smernice za pa-cijente na dijalizi koji imaju COVID-19 i svi centri bi trebalo da slede ove smernice.

Svi, uključujući sve pacijente koji se leče u centru, bolesnike na kućnoj dijalizi, osoblje i posetioce koji su možda bili izloženi koronavirusu, i ljude koji trenutno imaju simptome COVID-19 treba pitati da li:

y Su imali groznicu, bilo kakve simptome otežanog disanja ili bola u grudima

y Žive u području sa potvrđenim slučajevima COVID-19 y Da su imali kontakt sa nekim ko se proverava zbog COVID-19 ili ako su nedavno bili u nekoj drugoj zemlji gde se COVID-19 proširio

y Centri treba da mere temperaturu pacijenata pri prijavi. y Obezbedite odvojena zone čekanja za bolesne pacijente koji su dovoljno udaljeni od ostalih pacijenata (neki centri omo-gućavaju zdravim pacijentima da čekaju napolju ili u auto-mobilima dok ne dođe red na njih)

y Pacijenti sa respiratornim simptomima treba obavezno da nose zaštitne maske i treba ih di-jalizirati odvojeno od zdravih pacijenata.

y Svim ostalim posetiocima treba ograničiti ili zabraniti ulaz u centar za dijalizu

y Koristite sve adekvatne postupke higijene, či-šćenja i potpune dezinfekcije

y Pacijenti na dijalizi treba da nose čistu odeću predviđenu samo za dijalizu, (bez unošenja drugih ličnih stvari), zaštitne maske, rukavice, kaljače i primenjuju redovno pranje ruku, sve postupke higijene, čišćenja i potpune dezinfek-cije.

y Lekari, medicinsko i pomoćno osoblje moraju da budu adekvatno opremljeni i obučeni i da primenjuju maksimalne standarde higijene, de-zinfekcije i čišćenja.

y Garderobe i druga mesta za presvlačenje i odla-ganje stvari pacijenata na dijalizi moraju se odr-žavati redovno posle svake smene, potpuno čisto, uredno i dezinfikovano.

Da li je ponovna upotreba maski u dijaliznim centrima prihvatljiva? y Nije. Treba koristiti isključivo specijalne sterilne zaštitne maske za jednokratnu upotrebu.

Šta da radim pre odlaska u moj dijalizni centar? y Pripremite čistu odeću i obuću koju ćete nositi na dijalizi i redovno perite ruke i koristite dezinfekciona sredstva za ruke i stvari.

Mogu li se dijalizni pacijenti oporaviti od COVID-19? y Mogu. Pacijenti visokog rizika, poput onih na dijalizi, mogu biti izloženi većem riziku od teške bolesti od COVID-19.

y U težim slučajevima, oporavak može trajati 6 nedelja ili više. Oko1% zaraženih može umreti od ove bolesti.

Kako se mogu zaštititi ako mi trebaju laboratorijski testovi? y Za rutinsko vađenje krvi ili druge vrste laboratorija obratite se svom lekaru da biste utvrdili da li se test može odložiti. Ako vaš lekar smatra da je test sada potrebno obaviti, obratite se dijaliznom centru ili la-boratriji. Posude za sterilne uzorke mogu se dobiti u laboratorijama ili kupitiu apoteci.

Šta da radim za prevenciju?

y Takođe je važno da preduzmete mere koje će vam pomoći da se sačuvate i smanjite šansu za dobijanje COVID-19. Obavezno nosite masku kada idete van kuće. Držite se najmanje 2metra udaljenosti između vas i drugih ljudi. Ne zaboravite da često perete ruke i kori-stite sredstva za dezinfekciju, ako nema uređaja za pranje i dezinfek-ciju. Izbegavajte dodirivanje očiju, usta i nosa.

Kako da se dobro pripremim?

y Imajte dodatne zalihe pri ruci, uključujuć i hirurške maske, sredstva za dezinfekciju ruku i rukavice za jednokratnu upotrebu, tako da ako dođete u kontakt s nekim iz medicinske ustanove ili ako tehničar dođe u vaš dom, oboje ste dobro zaštićeni. Za kućne posete obave-zno dezinficirajte sve površine koje je druga osoba možda dodirnu-la, kao što su vrata, kvake i površine koje se dodiruju rukom.

Da li pacijenti sa HBB-om (Hroničnom bubrežnom bolesti) moraju da nose maske u javnosti?

y Najbolje je ostati kod kuće, osim ako ne morate da prisustvujete dijaliznom tretmanu. Ako morate da izađete napolje, nosite masku za lice i rukavice.

y Naučite da postavljate zaštitnu masku tako da pokriva donji deo nosa i cela usta, kao i zaštitne sterilne rukavice.Obratite pažnju kada ih skidate, tako da eventualno inficirane delove ne dodirnete rukama i bezbedno ih odložitena za to određeno mesto.

Da li mogu da naručujem hranu sa dostavom? (Ketering)

y Dostava hrane je najčešće omogućena i u doba pandemije. Vodite računa da vam je potrebna i specijalna ishrana i dijeta za bubrežne bole-snike. Ako imate ograničenja natrijuma, kali-juma, fosfora ili proteina, ove informacije će vam pomoći da donesete dobre odluke na osnovu vaših posebnih dijetetskih potreba.

Kako da planiram unapred? y Izaberite restoran u kojem će biti najlakše odabrati hranu koja najviše odgovara vašoj ishrani. Restorani u kojima se hrana pravi po narudžbi su najbolji izbor.

y Pažljivo pogledajte meni. Zatražite više detalja o jelima koje ne znate. Kada predate svoju narudžbu, objasnite da sledite posebnu dijetu.

Kako da izvršim izbor jela? y Porcije poslužene u restoranima mogu biti mnogo veće od onih koje jedete kod kuće. Prilikom naručivanja izuzimanja procenite iznos koji je blizu onoga što obično imate. (75-100 grama kuvanog mesa, ribe ili živine je otprilike veličine špila karata). Planirajte da pojedete pola porcije ili podelite obrok sadrugom osobom.

y Jela sa roštilja su dobar izbor. y Zahtevajte da se so ne dodaje tokom kuvanja. y Zahtevajte da se prelivi ili sos poslužuju u za-sebnoj posudi.

y Izbegavajte mešana jela. Obično sadrže više natrijuma i fosfora.

y Uklonite kožu peradi i eventualne kore izpr-žene hrane da biste smanjili sadržaj natrijuma.

y Najbolje je NE dodavati sos od bifteka, Vorče-ster sos, soja sos ili ljuti sos zbog visokog sadr-žaja natrijuma.

y Limunov ili limetin sok i sirće čine dobre soseve i obezbediće puno prirodnog ukusa hrane. Dodavanje crnog bibera smanjiće osećaj žeđi.

Šta sa prilozima uz jelo: y Ako treba da ograničite kalijum, birajte skrob i povrće koje imaju manje kalijuma, poput pirinča, rezanaca i zelenog pasulja.

y Ako vaš obrok ne uključuje dobar sastav hrane za vašu ishranu, zatražite zamenu.

Čega da se čuvamo kod dostave i konzumacije hrane?

y Zatražite od osobe koja isporučuje torbu da ostavi torbu ispred vrata ili budite sigurni da se drži dalje od njih, posebno ako je potrebno da ih platite direktno. Ako ih morate direktno platiti, nosite rukavice. Takođe možete obrisa-ti kesu dezinfekcionom maramicom. Vodite računa da se hrana dobro zagreje i razmislite o upotrebi nekuvane hrane. Naravno, perite ruke pre jela.

y Najvažnije je da vodite računa o higijeni i za-štitnim standardima restorana iz kojeg poru-čujete hranu.

Koju hranu bih trebao imati pri ruci? y Hrana na dijalizi je sa niskim sadržajem kaliju-ma, fosfora, natrijuma i proteina

Akutna bolest bubrega(ABB) i COVID-19

y Početni izveštaji iz Vuhana otkrili su da je oko 3% do 9% hospitalizovanih paci-jenata sa potvrđenim COVID-19 razvilo ABB. Stope incidencije kasnije su pora-slena 15% hospitalizovanih pacijenata i2 0% i više kod pacijenata u odeljenju hitne pomoći za koje su mnogi zahtevali lečenje na dijalizi.

y Različiti efekti povezani sa COVID-19, za koje se veruje da doprinose ABB, uklju-čuju povredu tubula bubrega (akutna tubularna nekroza) sa septičkim šokom, mikro-upalom, pojačanim zgrušavanjem krvi i verovatnom direktnom infekcijom bubrega. Većina pacijenata sa ABB po-vezanim sa COVID-19 i koji se oporavlja-ju i dalje imaju slabu funkciju bubrega, nakon otpusta iz bolnice.

Dugoročne implikacije ABB y Pacijenti sa COVID-19 koji su imali ABB imaju veći rizik od razvoja hronične bolesti bubrega od ostalih. Pacijenti sa COVID-19 koji nisu razvili ABB, ali koji su imali krvi/ ili proteine u urinu, trebalo bi da se češće kontrolišu, jer imaju povećan rizik od razvoja hroničnih i bolesti bubrega u završnoj fazi.

Osećate stres i depresiju?• Uobičajeno je da se ljudi kojima je dijagnostikovana hronična bolest bubrega, pacijen-

ti na dijalizi i oni koji su primili transplantaciju bubrega osećaju tugu i depresiju. U stvari, studije pokazuju da 20% do 40% ljudi sa insuficijencijom bubrega mogu imati depresiju. Ako se osećate depresivnijim nego obično, obavezno potražite savet lekara, psihologa ili psihijatara koji će vam pomoći u upravljanju stresom i anksioznošću.

Šta znači "ostati kod kuće"? y Najsigurniji metod prevencije znači ostati kod kuće. Izuzeci za izlazak mogu uključivati zadatke koji su od presudnog značaja za zdravlje i sigurnost vaše porodice i kućnih ljubimaca.

y Ako imate veći rizik za ozbiljne bolesti od COVID-19 zbog starosti ili drugih ozbiljnih zdravstvenih problema poput bolesti bubrega, ne bi trebalo da izlazite, izuzev osnovnih medicinskih obaveza i tretmana kao što je dijaliza.

y Pored toga, zatvoreni su restorani za ručavanje, barovi i noćni klubovi, prostori za zabavu, fitnes centri, frizerski saloni, javni događaji i kongresni centri. Svrha je izbeći okupljanje velikih grupa ljudi kako bi se sprečilo širenje COVID-19.

y Mogu biti otvorene prodavnice koje prodaju namirnice, restorani za dostavu robe, benzin-ske pumpe, apoteke, praonice, banke i vladine kancelarije i usluge.

y Pojedine prodavnice hrane nude specijalne sate za kupovinu starijim građanima da kupuju bez dodatne gužve u prodavnici, kao i kućnu dostavu, što je najbolja opcija.

Da li treba da koristim javni prevoz? y Javni prevoz poput autobusa, podzemne železnice i vozova povećaće vaše šanse za bliski kontakt sa više ljudi što može povećati vašu izloženost COVID-19. U nekim slučajevima je javni prevoz rezervisan samo za zaposlene radnike. Možete da odlučite da koristite taksi da biste ograničili svoju izloženost velikom broju ljudi.

y Možete se zaštititi u taksiju brisanjem sedišta, sigurnosnog pojasa i bilo čega drugog što možete dodirnuti u vozilu dezinfekcionom maramicom. Ne rukujte se sa bilo kim u vozilu i ne dirajte lice. Operite ruke ili koristite sredstvo za čišćenje nakon plaćanja vožnje. Koristite rukavice, vlažne maramice i dezinfekciona sredstva.

Prevoz amulantnim vozilom na tretman dijalize y Posebno osetljivo i rizično, jer je često teško organizovati sve mere predostrožnosti. Najbolje je da koristite sve vreme zaštitne maske za lice preko nosa i usta, rukavice i kaljače i da ih promenete po dolasku u dijalizni centar novim i sterilnim, uz obavezno najveće moguće fizičko rastojanje u odnosu na ostale pacijente koji se sa vama prevoze.

Sopstveni prevoz na tretman dijalize y Najbezbednija opcija prevoza, jer se prevozite sami u kolima, naravno uz primenu svih zaštitnih mera higijene i dezinfekcije.

Koji su drugi bolesnici izloženi povećanom riziku od COVID-19 ? y Postoje i druga zdravstvena stanja ili obolenja koja ljudi mogu imati pored transplantacije bubrega ili dijalize, a koja čine povećani rizik od obolenja

y Hronična bolest pluća ili umerena do teška astma y Bolesti srca y Imunokompromitovani, zbog lečenja raka, pušenja, transplantacije koštane srži, imunog de-ficita, HIV-a ili AIDS-a i duže upotrebe kortikosteroida i drugih lekova za slabljenje imuniteta

y Teška gojaznost (indeks telesne mase (BMI) od 40 ili veći)) y Dijabetes y Oboljenje jetre

Šta bih trebao imati u svojoj kući? y Ako u vašoj blizini postoji epidemija virusa i morate smanjiti rizik od obolevanja, važno je da u kući imate hranu za nekoliko dana. To će vam pomoći da smanjite rizik od infek-cije, omogućavajući vam izbegavanje gužve poput prodavnica prehrambenih proizvoda.

y Važno je da imate stabilan izbor hrane koji će vam pomoći da sledite ishranu za bubrežne bolesnike. Važno je da se pripremite tako što ćete obezbediti zalihe zdrave hrane, prila-gođene bubrezima, svežom vodom i lekovima.

JUL 2020. JUL 2020.

22 23

U lečenju anemije kod bolesnika na hemodijalizi traba znati da nam nije uvek cilj da vrednosti krvne slike dovedemo na normalu. Istraživači su potvrdili da najveći broj bolesnika treba da ima „suboptimal-ne“ vrednosti krvne slike, tj. hemoglobin od 10-12 g/dl, a hematokrit 33-36%. Ipak, pravu vrednost krvne slike određuje lekar jer postoje bolesnici kojima je potrebna i viša vrednost hemoglobina.

Pre lečenja anemije neophodno je spor-vesti ispitivanje:

y Kolike su rezerve gvožđa u organizmu? (analize: gvožđe, feritin, transferin i saturacija transferina)

y Da li krvarite (malo po malo = mnogo)? y Kako ste uhranjeni? y Da li skraćujete dijalize? y Da li kosristite vitamine koji deluju povoljno na krvnu sliku?

y Imate li tegobe sa želucem?

U zavisnosti od dobijenih odgovora, preduzima se određena terapija

Kako se daje gvožđe bolesnicima na hemodijalizi?Uvek po nalogu lekara! Pitajte svog lekara da li vam treba gvožđe, jer to je

najčešći razlog loše krvne slike.

Davanje gvožđa na usta: savetuju se manje a češće doze između obroka. Ne uzima se sa vezivačima fosfora (kalcijum karbonat). Treba znati da usled uzimanja gvožđa na usta mogu da se jave: nadutost, muka, grčevi i zatvor. Posebno je važno znati da gvožđe prebojava stolicu u crno. Kada god je moguće, primeniti vensko gvožđe!

Davanje gvožđa u venu se vrši u zavisnosti od rezervi u organizmu a najčešći je sledeći protokol:

Primena eritropoetinau lečenju anemije

Primena eritropoetina ima neke osnovne principe koje treba pratiti:

y Doza leka nije ista za svakog bolesnika – ona se podešava

y Skok krvne slike ne sme da bude brz već u periodu od 1 do 2 meseca

y Ako je skok krvne slike brz – doza leka se smanjuje

y Ako je skok krvne slike spor – doza leka se povećava

y To znači da se krvna slika mora kon-trolisati češće (nedeljno), dok se krvna slika ne popravi

y Onda kada se krvna slika popravi, do-voljne su kontrole na mesec dana.

Kako se daje lek?Kod bolesnika na hemodijalizi, najbolje

je eritropoetin davati pod kožu i povre-meno menjati mesto uboda (ruka, butina,

trbušni zid). Jednom kada se krvna slika stabilizuje, lek se može prorediti na jednom nedeljno, pa čak i jednom u dve nedelje. U novije vreme, postoji pakovanje u vidu penkala kojim bolesnik može sam da daje lek.

Koji lek?Trenutno se na tržištu nalazi nekoliko

vrsta eritropoetina i njihovo davanje nije isto. Stoga konsultujte svog lekara koji eritropoetin da nabavite i kako da ga dajete.

Kada bolenik ne reagujena eritropoetin?

Nekada, i pored ispunjenih svih predu-slova za primenu eritropoetina i pored dovoljne doze leka, krvna slika nije zado-voljavajuća. Najčešći uzroci su:

y I dalje prisutno krvarenje koje bolesnik zanemaruje (iz uboda, iz nosa, men-strulano krvarenje, šuljevi)

y Nedostatak vitamina (folna kiselina, vitamin B12)

y Pothranjenost y Nedovoljna izdijaliziranost (bolesnici koji odbijaju da idu tri puta nedeljno, bolesnici koji skraćuju dijalize, spora krvna pumpa – ispod 250 ml/min.)

y Pojačana funkcija paraštitne žlezde (hiperparatireoidizam) koja se ne leči ili koja slabo reaguje na lečenje

y Infekcije i upale y Neki lekovi za pritisak

Da li davanje eritropoetinanosi opasnosti?

Lek nije opasan ako se pridržavate uput-stva. Najvažniji problem jeste porast krvnog pritiska bolesnika koju su već imali visok pritisak ili koji su imali čak i norma-lan pritisak. Ako se daje prevelika doza i krvna slika poraste iznad željenih vredno-sti, postoji opasnost od tromboze fistule.

Lečenje anemije kod bolesnika na hemodijalizi

yZaustaviti i najminimalnijekrvarenje!

y Popraviti rezerve gvožđau organizmu!

y Pojačati ishranu belančevinama! y Dodati vitamin B12 i folnu kiselinu! y Popraviti dijalizu! y Lečiti bolest želuca(Helikobakter pilori)!

Kako? Koje? y Izbegavati uzimanje na usta jer draži želudac

y Davati na kraju dijalize u venu y Ne kupovati nepoznate ambule

bez pitanja lekara

Količina? y Zavisi od vaših rezervi y Bolesnicima na dijalizi su potreb-ne veće količine nego zdravim osobama!

y Pratiti rezerve gvožđa barem na 6 meseci (gvožđe, feritin, transferin)

Najvažnije je lek čuvatiu frižideru (ali ne zamrzavati!)

da bi se sprečile neke komplika-cije koje nastaju usled nepravil-nog čuvanja. Nabavite ručni fri-

žider u kome ćete zaštiti lek kada idete na dijalizu

y Anemija može biti uzrok brojnih psihičkih i fizičkih problema kod bolesnika na dijalizi

y Eritropoetin je važan lek ali pre njegovog davanja mora se korigovati gvožđe, obezbediti dobra hemodijaliza, vitamini, dobra ishrana, sprečiti i najmanje krva-

renje i regulisti infekcija

y Jednom započeta terapija sa eritropoetinom nakon postignutih vrednosti he-moglobina (11-12g/dl) se nastavlja dozama za održavanje ali se NE PREKIDA

y Bolesnici koji primaju eritropoetin moraju češće kontrolisati krvni pritisak

y Lek se MORA čuvati ispravno!

yNeke ampule češćeizazivaju opasne alergije. y Pitajtelekara!

Rezerve Fe nikad nekontrolisati ako nistenapravili pauzu barem2 nedelje od poslednje ampule ili tablete!

Tek ako nema efekta....

Dodati eritropoetin

Jedna ampula na svakoj hemodijalizi(ukupno 10 ampula na deset hemodijaliza)

pauza dve nedelje

prekontorlisati rezerve gvožđa(gvožđe, feritin, transferin)

ako su vrednosti niske, ponoviti još 10 ampula

ponovo pauza 2 nedelje i kontrolaako su vrednosti zadovoljavajuće

dati još 10 ampula i to jednu nedeljno(ukupno 10 nedelja)

Potom redovne kontrole statusa gvožđa jednom u

6 meseci

Poštovani prijatelji, na osnovu svakodnevnih informacija došli smo do saznanja da se kod velikog broja pacijenata mimo jasnih procedura i protokola anemija ne reguliše na zadovoljavajući način. Naši propisi govore o tome da je ciljna vrednost hemoglobina Hgb 110gr/lit, a da se u praksi kod većine pacijenata on kreće između 9 i 105 , što apsolutno ne obezbeđuje pretpostavku za normalno funkcionisanje, stvara mnoge probleme, zamor, otežano kretanje itd.

Ovom prilikom želimo da sve zdravstvene radnike podsetimo na važeće proto-kole, a da pacijentima pomognemo u edukacijii i borbi za bolji život.

Predsednik Saveza bubrežnih invalida Vojvodine Dipl ek Zoran Mišković

JUL 2020. JUL 2020.

24 25

„pukota“ na plućima. Zatim se pacijentu na dijalizi telesna težina redukuje sve dok klinički pregled ne bude zadovoljavajući, a u praksi to najčešće izgleda tako što se pritisak smanjuje sve dok ne bude ispod normale ili se pojave grčevi, mučnina i/ili neki drugi znaci manjka tečnosti u cirku-laciji. Tada se težina malo podigne, sve dok pacijent ne bude dobro, sa normalnim krvnim pritiskom i bez grčeva.

Nakon ovoga, prati se koliko pacijent dobija u težini između 2 dijalize, sa savetom da dobitak u težini („donos“) ne bude veći od 5% njegove zadate, „suve“

Ukoliko je: y preveliki - da li se zaista radilo o unosu puno vode i konzumiranju slanije hrane, ili se pak radi o pacijentu sa boljim ape-titom koji dobija u „suvoj“ masi (mastima i mišićima), koji nema pogoršanje hiper-tenzije i nema periferne otoke niti druge kliničke znake hipervolemije;

y premali (na primer tek 0,5kg ili 1,0kg veći nego na kraju dijalize pre 2 dana, kod pacijenta koji ne mokri) – da li ima gubitak apetita, ili prolive, povraćanje, neku akutnu infekciju ili drugi znak pogoršanja nutricije.

Stvar je procene i iskustva medicinskog osoblja da li će se reagovati već na jednu promenu, ili će se takav pacijent još neko vreme, pažljivo opservirati. Bilo da se reaguje odmah, ili posle uvida da se odre-đeni trend u interdijaliznom dobijanju u težini održava, uobičajeno je da se zada nova „suva težina“.

I pored ovako temeljnog i sistematičnog rada, jasno je da pomenuti metod ima dosta manjkavosti, pre svega zbog aprok-simativnosti, jer se i u dobro vođenim slučajevima dešavaju komplikacije, kao što su hipervolemija ili hipovolemija.

Vremenom je pokušavano drugim, do-datnim metodama, da se olakša, objekti-vizira i poboljša procena „suve težine“. Svaka od tih metoda ima prednosti i mane; nijedna ne može da zameni klinički pregled i procenu, ali može da ga dopuni i da popravi kvalitet odluke.

Dodatne metode su sledeće:

1. Merenje širine donje šupljevene ultrazvukom uoči ili 1 satposle dijalize

Širina donje šuplje vene (Vena Cava In-ferior, VCI) određena ultrazvučnim pregle-dom, u njenom proksimalnom delu, trebalo bi da daje indirektno uvid u pritisak u desnoj pretkomori, odnosno u cirkulatornom vo-lumenu krvi. U literaturi se navodi da indeks ove širine (količnik dijametra VCI u ekspi-rijumu i telesne površine) veći od 11,5 mm/m2 korelira sa srednjim pritiskom u desnoj pretkomori većim od 7mmHg, odnosno sa značajnom hipervolemijom, dok ovaj indeks manji od 8 mm/m2 korelira sa zna-čajnom cirkulatornom hipovolemijom.

Problemi sa ovom metodom su: y nije potpuno standardizovana - neki autori mere prečnik donje šuplje vene pri mirnom disanju, dok drugi koriste trenutke maksimalnog inspirijuma i ekspirijuma ili kratak „šmrk“ tokom udisaja

y ovom metodom se daje procena samo intravaskulatornog statusa, tj. cirkula-torne ali ne i ukupne volemije, jer do „vaskularnog popunjavanja“ tečnošću iz intesticijuma dolazi najmanje za 1 do 2 sata posle dijalize, pa i kasnije

y u stanjima slabosti desne strane srca, hipoalbuminemije ili sepse (sa kapilar-nim „curenjem“ u intersticijum) sma-njena je osetljivost metode.

U poslednje vreme je ovu metodu lako i korisno dopuniti Kolor Dopler proce-nom normalnosti protoka kroz hepatič-nu venu ili portnu venu i tako takođe proceniti postoji li problem sa venskim zastojem u jetri (indirektno u cirkulaciji ili zbog desnostrane srčane slabosti).

2. Ultrazvučna procenatečnosti u plućima

Ovo je metoda o kojoj se danas dosta govori i očekuje se da znatno može da

doprinese u proceni stanja volemije i ozbilj-nosti eventualno nađene hipervolemije. Ona je dobre osetljivosti za otkrivanje zastoja na plućima i pre kliničke slike i dobro korelira sa sistolnom funkcijom srca. Ipak, ovaj pregled ukazuje na povećanu količinu tečnosti u plućima, što može, ali i ne mora da se poklopi sa opštom hiper-volemijom - moguće je da se radi i o po-većanoj propustljivosti pluća zbog nekog uremijskog toksina, ili infekcije.

Pregled zahteva dobru obučenost, zavisi od ispitivača (subjektivan je) i traje od 6 do 15min (pregleda se 28 sektora i sabira

se broj znakova „kometa“ koje se uoče pri pregledu).

Metoda ima manju specifičnost kada su u pitanju gojazni pacijenti, kao i oni sa fi-brozom pluća ili sa edemom potkožnog tkiva.

Ona ne daje podatke o kriterijumu za hipovolemiju, niti pruža kvantitativan predlog kolika bi težina kod pacijenta trebalo da bude.

Očekivanja su da bi mogla da ima veliki prognostički značaj kod bolesnika na di-jalizi i u toku su prospektivne studije u ovom smislu.

3. Rentgenski (RTG)pregled srca i pluća

Iako deluje kao nepraktična metoda (zbog izlaganja jonizujućem zračenju, ne može se često ponavljati), ona je visoko specifična za stanja hipervolemije, kada mogu da se uoče: dilatirani krvni sudovi u gornjim lobusima, uvećano srce, intersti-

Takođe, ovom metodom se ne može odrediti stanje hipovolemije.

Ipak, kada se na RTG snimku nađu promene koje su znak hipervolemije, onda to može imati i veoma ozbiljan progno-stički znak: u opštoj populaciji, ako je odnos širine srčane senke i grudnog koša (tzv. kardiotorakalni indeks) veći od 60%, veliki je rizik za mortalitet u sledećih 5 godina.

4. KardiobiomarkeriBiohemijski markeri koji se koriste za

procenu srčane slabosti kod bolesnika sa zdravim bubrezma, imaju svoj značaj i kod bolesnika na dijalizi. Nivo natriuretskih peptida korelira sa hipervolemijom, ali i sa hipertrofijom miokarda i dijastolnom dis-funkcijom, pa i sa nutricijom. Smatra se da je kod pacijenata na dijalizi pouzdaniji marker biološki neaktivni N-terminalni prohormon moždanog natriuretskog peptida (NT-proBNP), koji je veći peptid

cijalni edem, uvećana plućna arterija, pleuralni izliv, alveolarni edem, prominent-na gornja šuplja vena i Kerlijeve linije. Problem je što nekada prođe i nekoliko sati dok se ove promene ne ispolje na rentgenskom pregledu.

U 20 do 40% slučajeva hipervolemije, RTG promene se neće uočiti.

Osetljvost metode dalje opada kada se, zbog lošeg stanja bolesnika (koji ne može da stoji) pregled izvodi u ležećem položa-ju ili se koristi neadekvatna tehnika snima-nja (portabl aparati).

Kako doći do optimalne suve težine kod ljudi koji se leče hemodijalizom?

24

JUL 2020.

Ovo pitanje je staro skoro 60 godina, upravo onoliko koliko traje i lečenje ovom metodom zamene bubrežne funkcije.

U praksi, „suva“ težina se skoro tradici-onalno zadaje na osnovu kliničkog pregle-da pacijenta, odnosno, posmatra se se: da li pacijent ima perifernih otoka, koliki mu je krvni pritisak, da li auskultatorno ima

težine, jer je nekoliko (relativno malo) opservacionih studija pokazalo da je veći dobitak u težini između dijaliza povezan sa većim kardiovaskularnim rizikom. Trebalo bi, na dalje, da se pre svake dijali-ze uzmu anamnestički podaci i proveri koliki je taj interdijalizni dobitak u težini („donos“) i zašto je toliki.

Dr sc. med.Zoran Paunić

JUL 2020. JUL 2020.

26 27

od BNPa i sa skoro šest puta dužim polu-životom, odnosno da ukazuje na dugotraj-nije i značajnije hemodinamske promene. Ovaj biomarker dobro korelira sa rizikom od mortaliteta kod bolesnika na dijalizi. Pokazalo se, međutim, da jedno merenje NT-proBNPa nije pouzdan parametar stanja volemije, jer zavisi kako od volemi-je, tako i od stepena oštećenja miokarda. Serijsko praćenje ovog markera, može dobro da korelira sa stanjem volemije procenjenim bioimpedancom.

Srčani troponin T je takođe kod bole-snika na hemodijalizi, često (kod 82% njih) nespecifično povišen (čak i bez akutnog oštećenja miokarda). Vrednost TnT kore-lira sa stanjem volemije, a istovremeno, ima i veliki prognostički značaj, povezan kako sa kardiovaskularnim, tako i sa opštim mortalitetom kod ovih bolesnika.

Problemi sa korišćenjem ovih kardiolo-ških biomarkera, NT-proBNPa i TnT-a, u proceni stanja volemije kod bolesnika na dijalizi su njihova visoka cena, još uvek prisutan nedostatak jasnog kriterijuma normalnog opsega kod bolesnika na he-modijalizi i slaba specifičnost, kao i potreba da se serijski određuju.

Iz našeg iskustva, možemo reći da je nivo NT-proBNPa veći od 7200 pg/ml ili TnTa veći od 0,067 ng/ml ili njihov rast na peri-odičnim merenjima (čak i posle 9 meseci) prognostički loš.

5. Monitoring zapreminekrvi tokom dijalize

Ovo je metoda pri kojoj se najčešće optičkim instrumentom (ređe ultrazvuč-nim) određuje stanje hematokrita, hemo-globina ili proteina i plazme u očitanom uzorku krvi. Na ovaj način se dobijaju podaci o trenutnom stanju intravaskular-ne volemije. U praksi se, međutim, nije uvek pokazao kao sasvim pouzdan u pre-venciji intradijalizne hipovolemije i hipo-tenzije, jer su moguće velike oscilacije u osmolarnosti krvi i veličini eritrocita u toku dijalize. Takođe, ova metoda, ne daje procenu ukupne volemije (u cirkulaciji i u intersticijumu) i ne može da pruži preciznu procenu o optimalnoj „suvoj težini“.

6. Bioimpedantnaspektroskopija (BIS)

O ovoj metodi je već dosta pričano i pisano, ona daje procenu viška tečnosti, telesnog sastava u smislu masnog i nema-snog tkiva, kao i predlog kolika bi normal-na težina na kraju dijalize trebalo da bude. Naravno, ni ona nije stoprocentno tačna, ali kada se sistematično sprovodi:

1. Daje uvid u trend kretanja tečnosti i nutricije kod određenog pacijenta; omogućava se na vreme prepozna stanje malnutricije i prikrivene hiper-volemije.

2. Pruža najlakšu mogućnost proaktivnog dejstva, primenom koncepta aktivne

kontrole volemije (AKV) - na osnovu „suve“ težine određene BIS metodom, nastoji se da se postepeno oni pacijen-ti koji su bili u „kritičnoj“ hipervolemi-ji (a ispitivanja su pokazala da je to preko 15% njihove normalne ekstra-celularne tečnosti, kod prosečne osobe od 75kg, to je 2,5L prosečno nedeljno) „uvedu“ u ovaj poželjan nivo volemije, sa pretpostavkom da će se tako po-voljno uticati na njihov morbiditet i mortalitet. Više studija je pokazalo da je na ovaj način, pomoću BISa, odnosno koncepta AKV moguće poboljšati kar-diološki status dijaliznih bolesnika, pa i povoljno uticati na njihov kvalitet života.

3. Kod pacijenata koji još uvek mokre, kontrola stanja vanćelijske tečnosti pre i posle dijalize može da posluži za što duže očuvanje ove rezidualne bubrežne funkcije.

4. S tim u vezi, o značaju rezidualne diureze: svaki mililitar diureze veći od 200 ml dnevno, mnogo više znači od toga da li je Kt/V 1,2 ili 1,5. Diureza pruža veću slobodu u ishrani, moguć-nost bolje kontrole kalijuma i bolji kvalitet života. Ovim pacijentima ima smisla davati lekove za izmokravanje iz tzv. grupe direutika Henleove petlje. Najpoznatiji pripadnik ove klase lekova je furosemid i njega treba davati u većoj dozi od uobičajene- po 2 ili po 3 tablete

slabe, bar jednom nedeljno. Svaka akutna bolest (prehlada, grip, povraćanje), mogu dovesti do privremenog gubitka apetita i do promene telesnog sastava.

Dakle, počinje se od pažljivo uzete anam-neze, preko redovnog merenja težine, merenja i zapisivanja krvnog pritiska barem 3 puta nedeljno van dijalize, do pregleda u smislu prisustva perifernih edema (imajući na umu da se oni javljaju tek kada osoba ima najmanje 3 do 4L viška tečnosti), auskultacija pluća, pregleda jetre itd.

Posebno se naglašava značaj merenja krvnog pritiska, naročito kod pacijenata na dijalizi koji ne mokre: skoro u svakom slučaju pogoršanja hipertenzije, u osnovi stoji problem viška vode i to u dužem vremenskom periodu.

Naravno, ako ima mogućnosti, treba uraditi i dopunske preglede koji će moći da daju još podataka: ultrazvučni pregled srca, trbuha, merenje širine donje šuplje vene i određivanje telesnog sastava bioim-pedantnom spektroskopijom.

Ako možemo da koristimo bioimpedant-nu spektroskopiju, dolazimo i do novog termina kod bolesnika na dijalizi: optimi-zacije „suve“ težine. Kada odredimo pre-cizno i sigurno nečiji telesni sastav i koli-činu vode koju ima, a uzimajući u obzir i njegovo opšte stanje, pridružene bolesti, dijalizni staž i rezidualnu diurezu, može se planirati i njegova optimalna težina.

Za ljude koji su već duže vreme na di-jalizi, ne mokre i dobro tolerišu ultrafil-traciju, ta optimalna težina može biti i do 1,1L manja od one koju je kao „normalnu“ težinu pokazalo BIS merenje. Za hemo-dinamski nestabilne pacijente, za one sa koronarnom bolešću ili perifernom va-skularnom bolešću, često se zadaje da ova težina bude malo iznad izmerene „normalne“, a nikako znatno ispod nje. Za one koji dobro mokre (preko 0,5L dnevno) ili koji su tek počeli lečenje dija-lizom, takođe ova težina na kraju dijalize može biti i malo veća od „normalne“. Naravno, ako se radi o hipertenzivnim bolesnicima, sa prevelikom volemijom, ta se težina redukuje, ali postepeno i prema individualnim karakteristikama svakog bolesnika.

Treba se setiti i da na uspešnu redukciju volemije dijalizama bitno negativno mogu da utiču – stanje albuminemije, uzimanje vazodilatatornih lekova pre dijalize (amlo-dipin, nifedipin, monizol), postojanje teže infekcije (jer povećava propustljivost ka-pilara), kao i visoke vrednosti hemoglobi-na (preko 140 g/L) u krvi.

Sve ovo govori da nijedna metoda, ma koliko bila sofisticirana, ne može da zameni individualni pristup i pažljivo određivanje „suve težine“ za svakog pacijenta ponao-sob, koje sa sobom nosi niz svojih speci-fičnosti.

odjednom (80 ili 120 mg)*, da bi imao efekta, na terenu slabije funkcionalnih bubrega. (*U inostranstvu postoje i tablete ovog leka od 500mg i onda se koristi ¼, ili ½ ili čak i cela tableta jednom dnevno). Lek treba uzimati svakog jutra u navedenoj dozi, osim kod pacijenata koji idu pre podne na dijalizu, oni mogu da uzimaju lek samo u danima kada nisu na dijalizi, opet ujutru. Korišćenjem ovog leka, postižu se bar 2 cilja:

y interdijalizni donos je manji i ultra-fitlracija na dijalizi je manja („blaži“ uslovi na dijalizi, koja se lakše podnosi)

y ne bi trebalo da postoji problem hiperkalijemije.

Potencijalni problem kod BIS metode su ekstremno gojazni pacijenti, naročito oni sa abdominalnim tipom gojaznosti, kod kojih su telesna geometrija i telesna gustina drugačiji, pa podaci dobijeni BIS metodom nisu uvek dovoljno pouzdani. Takođe, merenje zahteva stabilne, mirne uslove- ukoliko se pregled vrši posle jela ili neposredno posle promene položaja tela ispitanika, rezultati neće biti pouzdani jer dolazi do preraspodele ekstraćelijske teč-nosti u trup (posle jela), odnosno u noge (posle ustajanja).

Umesto zaključka: Potrebna je stalna procena suve težine

svakog pacijenta: kod stabilnih bolesnika jednom mesečno, a kod onih koji dobijaju na težini ili suprotno, imaju slab apetit i

JUL 2020. JUL 2020.

28 29

Tokom pandemije najvažnija je preven-cija i početni imuni odgovor protiv virusa. Početni imuni odgovor je ključni, i od njega zavisi budući tok bolesti.

U prilog širenju respiratornih uzročnika govori i činjenica da se mnoge aktivnosti odvijaju u zatvorenim prostorima, gde fizička blizina većeg broja ljudi olakšava prenos dovoljne količine uzročnika bolesti. Međutim, odgovor organizma na štetno delovanje virusa, bakterija, gljivica ili pa-razita može individualno varirati, od onih koji ni ne primete simptome bolesti, do onih koji moraju zatražiti pomoć lekara. Glavni razlog različitog intenziteta simp-toma leži u sposobnosti imunološkog sistema da brzo ukloni i efikasno ograniči uzročnike i/ili druge destruktivne faktore.

Organi odgovorni za produkciju i akti-vaciju ćelija imunološkog sistema su koštana srž, timus i ostala limfatična tkiva, ali i niz nutritivnih i esencijalnih elemena-ta kao što su vitamini, minerali ili fitonu-trijenti.

Imunomodulatori:Na aktivnost imunološkog sistema 

moguće je uticati tzv. imunomodulatori-ma. Imunomodulatori svojim mehani-zmom delovanja podstiču nespecifični i specifični imunitet te tako povećavaju otpornost organizma i njegovu efikasnost u odbrani od stranih ili štetnih uzročnika. Među najpoznatije imunostimulatore ubrajamo vitamine A i C, minerale cink i selen, antioksidanse (koenzim Q10) i be-ta-karoten. Poslednja istraživanja pokaza-la su i iznimno povoljan imunomodula-torski učinak beta 1,3 glukana. Mehanizam delovanja tih imunostimulatora je različit, a uključuje direktna antivirusna svojstva (cink), stimulaciju T i B limfocita, aktiva-ciju leukocita, te produkciju interferona i specifičnih antitela (vitamin C), dok se mehanizam delovanja beta 1,3 glukana zasniva na aktivaciji makrofaga - prve linije imunološke odbrane organizma u borbi protiv mikroorganizama i drugih štetnih čestica.

Uz povećanje efikasnosti imunološkog sistema, beta 1,3 glukan utiče i na poveća-nje broja odbrambenih ćelija, jer dodatno podstiče stvaranje koštane srži. Osim za-štitnog delovanja protiv spoljnih uzročni-ka, imunološki sistem štiti organizam od oštećenih i/ili promenjenih vlastitih ćeljia (tumorskih ćeljia). Beta 1,3 glukan poka-zuje snažna antioksidativna svojstva, jer deluje kao hvatač slobodnih radikala koji čuva ćelije od oksidacionih oštećenja, jednog od glavnih uzroka za nastanak tumorskih ćelija. Brojna naučna istraživanja pokazala su efikasnost visokih doza beta 1,3 glukana kao dodatne prirodne pomoći u prevenciji i lečenju malignih oboljenja. Potrebno je istaknuti da i kvalitet samog proizvoda, pri čemu se misli na veličinu (nanotehnologija) ili hemijski oblik (helat, karbonat, citrat...) supstance, te prisutna nečistoća, uveliko utiče na apsorpciju i mogućnost stimulacije imunološkog sistema.

Selen je esencijalni mineral koji se nalazi u tragovima u organizmu. Služi kao anti-oksidans, naročito u kombinaciji sa vita-minom E, tako što hvata tzv. slobodne radikale. Slobodni radikali mogu oštetiti ćelijske membrane i DNK, doprinose sta-renju i razvoju brojnih oboljenja srca, kr-votoka, pa čak i kancera. Antioksidansi neutrališu efekat slobodnih radikala i doprinose smanjenju oštećenja koja su nastala pod njihovim dejstvom.

tovo seme su dobri izvori selena. Količina selena u hrani varira i zavisi od nivoa selena u zemlji gde su namirnice uzgajane.

Selen se uništava kada se namirnice obrađuju. Unošenjem raznovrsne hrane, neprerađene, najbolji je način da se unese dovoljno selena ishranom. Selen je čest sastojak multimineralnih-multivitaminskih preparata, antioksidativnih formula. U većini preparata se nalazi u formi seleno-metionina.

Lekovi za smanjenje holesterola – selen može smanjiti dejstvo statina (Cholipam, Vasilip, Sortis, Zocor, Simvor, Atoris) lekova za regulaciju masti u krvi.

Cink pojačava imunitetCink je mineral koji se u organizmu

nalazi u količini od svega 2-3g, ali je neop-hodan za normalno funkcionisanje orga-nizma. Neophodan je za rast i razvoj, za funkcionisanje imunog sistema, pomaže u bržem zarastanju rana, smanjuje rezi-stenciju na insulin, sprečava uvećanje prostate, utiče na stvaranje spermatozoida, koristi se u tretmanu impotencije i sterili-teta, utiče na stvaranje testosterona, vraća mentalnu svežinu, za otklanjanje belih pega na noktima, kod akni, kod gubitka osećaja ukusa. Cink se koristi u prevenciji prehlada i gripa ili kod hroničnih infekcija, jer pod-stiče imuni sistem i ima antioksidativnu ulogu. Cink ili seme bundeve koje je bogato cinkom često ulaze u sastav preparata za uvećanu prostatu. Takođe je bitan za rast i razvoj novorođenčadi.

Prirodni izvori cinka su: crveno meso (svinjetina, govedina), zrna žitarica (negla-zirana), pšenične klice, spanać, boranija, grašak, jaja, mleko, ostrige, vino, seme bundeve, pivski kvasac. Smatra se da se cink iz hrane usvoji samo oko 10%, pa je potrebno unositi veće količine od prepo-ručenih.

Preoporučene doze cinka su:Deca 2-10 mgOdrasli 8-15 mg

U terapiji se nekada koriste i veće doze cinka, 30-60mg, ako postoji deficit cinka. Treba imati na umu da organizam usvoji i iskoristi samo deo od unete doze cinka.

U nedostatku cinka može doći do: za-kasnelog razvoja, smanjenog apetita, gubitka čula ukusa i mirisa, mentalne le-targije, sporog zarastanja rana, sklonosti infekcijama, opadanju kose, smanjenju broja spermatozoida, smanjenju seksual-nog nagona. Osobe koje ne konzumiraju proizvode životinjskog porekla, cink unose putem semena bundeve, nepoliranog zrna žitarica, graška, boranije.

Toksične doze cinka su 150-500mg dnevno, pri čemu može doći do poreme-ćaja nervnog sistema.

IMUNITET- imunomodulatori i imunostimulatori

Selen je potreban za funkcionisanje štitne žlezde, za imuni sistem. Ako ste zdravi i hranite se raznovrsno, trebalo bi da unosite dovoljno selena. Možete imati snižen nivo selena ako: pušite, konzumira-te alkohol, koristite kontraceptivne pilule, imate problema sa apsorpcijom hrane.

Mnoge studije ukazuju da je selen ne-ophodan za pravilno funkcionisanje orga-nizma. Selen zajedno sa drugim minerali-ma omogućava formiranje imunih ćelija, što povećava odbrambene sposobnosti organizma u borbi sa infekcijama i drugim bolestima. Neke studije ukazuju da selen može sprečiti neke bakterijske infekcije kože. Osim toga, jedno istraživanje je po-kazalo da je grupa starijih ljudi, koja je koristila selen i cink posle primanja vakcine gripa, imala bolji imunološki odgovor u odnosu na placebo grupu (placebo – uz-imanje tableta koje ne sadrže lek, a pacijent misli da uzima lek).

Pivski kvasac i klica pšenice, džigerica, puter, riba, morski plodovi, beli luk, proi-zvodi od celog zrna – integralni, suncokre-

y Preporučeni dnevni unos selena je: 50-100 mcg

y Doze od 200mcg selena dnevno se primenjuju u nekim stanjima, ali ako se duže vreme koriste ovako visoke doze dolazi do povećanja rizika za razvoj dijabetesa.

y Unošenje povećanih količina se ne preporučuje osim pod lekarskim nad-zorom.

y Doze veće od 400mcg selena dnevno mogu biti toksične ukoliko se primenju-ju tokom dužeg vremenskog perioda.

Sa kojim lekovima istovremeno se ne treba upotrebljavati selen?

Sa sledećim lekovima ne treba upotre-bljavati selen: cisplatin, klozapin, kortiko-steroidi, valproična kiselina, antikoagulan-si, barbiturati.

Hemoterapija – selen može smanjiti dejstvo cisplatina, doksorubicina i drugih lekova protiv kancera, pa se ne treba ko-ristiti u slučaju hemoterapije.

Autor:

Jasmina Vukša mr pharm

apoteka "Subotica".

JUL 2020. JUL 2020.

30 31

ju brojna farmakološka dejstva. Studija se fokusira na fiziološka dejstva terpenoida. Konkretno, studija dokazuje antivirusno dejstvo terpenoida kurkume na Sars-Cov. Terpenoidi iz kurkume se vezuju za prote-ine na membrani virusa i za ćelijske recep-tore, te na taj način preveniraju vezivanje virusa. Osim toga, inhibiraju enzimsku virusnu ativnost Sars-Cov.https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3136164/

Bromelain je proteolitički enzim koji razara kininske i fibrinske veze preko sti-mulacije plazmina. Bromelain je snažan terapeutski agens i širom sveta se koristi kod različitih bolesti, kao što su bronhitis, sinuzitis, alergijski rinitis… Rezultati studija pokazuju da bromelain ima antivirusni potencijal. Bromelain može da uzrokuje oštećenje na membrani virusa, odnosno na proteinima virusa. Na ovaj način virus se oštećuje i gubi sposobnost reprodukci-je, te biva uništen. Zbog ovih pozitivnih efekata, bromelain se često koristi kod različitih virusnih infekcija.

Ekstrakt kore primorskog bora je veoma važan za zdravlje pluća i komplet-ni respiratorni trakt, što je od suštinskog značaja za sprečavanje komplikacija iza-zvanih korona virusima. Ekstrakt kore primorskog bora sadrži oligomerne pro-antocijanidinske komplekse koji su poznati po antioksidativnoj aktivnosti. Osim toga, imaju dokazano antivirusno, antiinflama-torno i antialergijsko dejstvo. Antioksidan-si u ekstraktu kore primorskog bora su bioflavonoidi, katehini, epikatehini, proci-janidini i polifenoli. Antioksidativni poten-cijal ekstrakta kore primorskog bora je ravna potencijalu C vitamina, E vitamina, koenzima Q10 i alfa lipoiske kiseline. Ek-strakt kore primorskog bora pomaže or-ganizmu da regeneriše C vitamin i prevodi ga u aktivnu formu. Moćan je antioksidans i antiinflamator, čuva pluća i kompletan respiratorni trakt. Ekstrakt kore primorskog bora efikasno doprinosi kontroli simptoma alergijske astme i umanjuje potrebu za lekovima. Studije dokazuju da ekstrakt kore primorskog bora može značajno pomoći zdravlju i opštem stanju kod pa-cijenata koji imaju HOBP.https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3203267/

Sa kojim lekovima istovremeno ne treba uzimati cink?

Cink se vezuje za tetracikline, hinolone, levotiroksin, te smanjuje njihovu apsorp-ciju, zato se preporučuje uzimati ove lekove 2 sata pre obroka. Tiazidni diuretici mogu povećati izlučivanje cinka urinom. Amilo-rid (diuretik koji štedi kalijum) smanjuje izlučivanje cinka urinom, dok spironolak-ton i triamteren ne pokazuju takav efekat. Kontraindikovana je upotreba cinka sa imunosupresivima i kortikosteroidima. Vitamin A pospešuje usvajanje cinka.

Germanijum je imunostimulator (sti-muliše imuni odgovor organizma) i pre-nosilac kiseonika (obezbeđuje veću koncentraciju kiseonika u ćelijama).

Germanijum deluje na nekoliko načina: sprečava štetno dejstvo slobodnih radikala, a pogotovu jona vodonika i na taj način ostaje više kiseonika za ćelijsko disanje. Ima antivirusno i antigljivično dejstvo, aktivaci-jom odbrambenih ćelija (makrofaga i NK -natural killer- ćelija prirodnih ubica). Ger-manijum utiče na povećanje nivoa interfe-rona, koji je stimulator stvaranja antitela – oružja koje koristi naš imuni sistem u borbi sa napadačima. Dakle, germanijum ne deluje direktno na izazivače bolesti, već posredno stimulišući imuni sistem, smanjujući broj slobodnih radikala u ćeliji i uticajem na povećanje koncentracije kiseonika. Organ-ski germanijum modifikuje biološki odgovor organizma, tj. može da promeni odgovor tela na tumore, viruse, bakterije.

Japanski naučnik dr Asai uspeo je da razvije organski vezan germanijum, Ge-132, koji je bio hemijski identičan obliku koji se nalazi u biljkama.

Istraživanja su potvrdila efikasnost or-ganskog germanijuma u dozama od 100-300mg dnevno kod: reumatoidnog artriti-sa, alergija na hranu, hiperholesterolemije, gljivičnih infekcija Candidom albicans, hroničnih virusnih infekcija i kancera.

Germanijum – prenosilackiseonika

U organskoj formi svaki atom germani-juma je vezan za tri atoma kiseonika, pa je samim tim dobar prenosilac kiseonika. Organski germanijum poboljšava iskori-šćavanje kiseonika u ćelijama. Ćelije kancera ne mogu metabolisati kiseonik, kao zdrave ćelije, pa povećane količine

kiseonika u ćeliji mogu zaustaviti rast kan-cerogenih ćelija ili čak pomoći da se one vrate u normalu. Povećanje nivoa kiseoni-ka u ćeliji je značajno, jer je uzrok mnogih hroničnih oboljenja upravo oštećenje ćelija pod dejstvom slobodnih radikala. Kiseonik može da neutrališe dejstvo slobodnih ra-dikala i tako spreči oštećenja ćelije.

Germanijum – imunostimulatorOrganski germanijum vraća u normalnu

funkciju imune ćelije (T limfocite, B limfo-cite, ćelije prirodne ubice). Interferon je značajan stimulator odbrambenog odgo-vora organizma i snažan antikancerogeni agens. Germanijum stimuliše proizvodnju interferona u telu, bez neželjenih ili štetnih dejstava.

Klinička istraživanja na životinjama su potvrdila da organski germanijum spreča-va razvoj tumora i produžava životni vek. Smatra se da antikancerogena aktivnost germanijuma potiče od indukcije interfe-rona. Istraživanja su sprovođena i kod pacijenata koji su prolazili kroz hemotera-piju i zračenje, gde su takođe uočeni korisni efekti organskog germanijuma.

Organski germanijum je najviše prouča-van u Japanu, gde je dr Kuzihiko Asai otkrio da neke lekovite pečurke i biljke kao što su žen-šen, šitake, beli luk sadrže visoke koncentracije germanijuma. Sadržaj ger-manijuma u biljkama varira u zavisnosti od njegovog sadržaja u zemljištu na kojem je biljka uzgajana.

Vitamin E je najmoćniji liposolubilni antioksidans koji može da zaštiti poline-zasićene masne kiseline od oksidacije, da reguliše produkciju reaktivnih oblika kise-onika i azota. Osim što je snažan antiok-sidans, E vitamin štiti ćelijske membrane imunih ćelija i vrlo je važan za njihovu aktivnost.

Imunomodulatorni efekat E vitamina se ogleda kroz uticaj na regulisanje funkcije dendritičkih ćelija, makrofaga, NK ćelija, T i B ćelija.Mnoge studije dokazuju poveća-nu produkciju limfocita kao odgovor na mitogenu stimulaciju, pojačanu reakciju odložene hipersenzitivnosti, veću produk-ciju IL-2 i smanjenu produkciju IL-6, uz dodatak E vitamina. 

C vitamin deluje sinergistički sa E vita-minom i potencira njegovo dejstvo. C

vitamin smanjuje sekreciju i ubrzava raz-gradnju histamina. Koncentracija vitamina C u plazmi brzo opada tokom stresa i in-fekcije.Vitamin C doprinosi imunološkoj odbrani podržavajući različite ćelijske funkcije urođenog i stečenog imunološkog sistema. Doprinosi održavanju redoks in-tegriteta ćelija. Vitamin C se nakuplja u fagocitnim ćelijama, kao što su neutrofili, i može da pojača hemotaksiju, fagocitozu, stvaranje reaktivnih vrsta kiseonika i, na kraju, ubijanje mikroba. Suplementacija vitaminom C ima pozitivan učinak na re-spiratorne i sistemske infekcije.

Vitamini C i E su podržani selenom.Do-kazano je snažno imunomodulatorno dejstvo selena. Zajedno sa E vitaminom, selen je važan medijator zaštite od oksidativnog stresa. Studije dokazuju da nedostatak selena i E vitamina rezultiraju većom virusnom patogenošću i izmenjenom imunološkom reakcijom. Osim toga, nedostatk selena i vitamina E mogu rezultirati specifičnom virusnom mutacijom, menjajući relativno benigne viruse u veoma virulentne.

Kvercetin je bioflavonoid koji ispoljava snažnu antiinflamatornu i imunomodula-tornu aktivnost. Njegova antioksidativna svojstva mogu pomoći u smanjenju infla-macije, i ublažavanju simptoma alergije. Studije pokazuju da kvercetin smanjuje markere upale u ljudskim ćelijama, uklju-čujući TNFα i IL-6. Veliki broj studija takođe dokazuje da kvercetin ima širok spektar bioloških delovanja-antikarcinogeno, an-tiinflamatorno i antivirusno. Istraživanja sugerišu da kvercetin povećava bioraspo-loživost C vitamina.

Studija dokazuje da kvercetin pokazuje antivirusnu aktivnost preko interakcije sa  virusnim HA proteinom, te da može blo-kirati ACE2 receptore na ćelijama za koje se vezao korona virus, na osnovu čega zaključujemo da kvercetin inhibira prodor virusa korona u ćeliju.https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/17046271https://www.mcgill.ca/oss/article/health/quercetin-take-or-not-take

Kurkuma ima izraženu moćnu antiin-flamatornu aktivnost. Pored kurkuminoi-da, kurkuma sadrži više od 250 različitih terpenoida. Ova lipofilna jedinjenja se bolje apsorbuju nego kurkuminoidi, i ispoljava-

U nedelju 14.juna 2020.godine, u mul-timedijalnoj sali Udruženja dijaliziranih i transplantiranih bubrežnih invalida Novi Sad, u ulici Vojvode Putnika 1, Novi Sad, sa početkom u 10:30 časova održano tematsko druženje i predavanje na temu:

yDIJALIZA I COVID - 19- Preporuke MeđunarodneFondacije za bubrege

Organizator je bio predsednik Udru-ženja Borivoj Odažić, a predavač Milovan Jelčić, član Udruženja.

Predavanju su prisustvovali članovi novosadskog Udruženja dijaliziranih i

transplantiranih bubrežnih invalida so-lidnom odzivu.

Nakon tematskog dela, održana je panel diskusija o aktuelnim problemima dijaliziranih i transplantiranih invalida u Novom Sadu, sa razmenom mišljenja i iskustava, po dijaliznim centrima u Novom Sadu.

Iako je tema aktuelna i dobro poznata, konstatovano je da postoji različita isku-stva i praksa , kao i da je problem logisti-ke, dolaska i odlaska na i sa dijalize rela-tivno problematičan.

Nakon predavanja i panel diskusije organizovano je prigodno posluženje i zakusaka.

Udruženje dijaliziranihi transplantiranih bubrežnih

invalida Novi Sad

JUL 2020. JUL 2020.

32 33S AV E Z B U B R E Ž N I H I N VA L I DA VO J VO D I N Ee - m a i l : d i j a l i z a . n s p @ g m a i l. co m ; w w w. n e f ro. o rg. r s

„Pokrenimo sebe - promenimo svest”

Zadnja strana plakatno rešenje koje posediješ " svetski dan bubrega" 2020 i doadti tekst: " osam zlatnih pravila za smanjenje rizika za razvoj bolesti bubrega sa tekstom od 1-8 koji je na zadnjoj stranibrošure Farmako terapijski aspekti minerala i vitamina kod pacijenata na hemodijalizi, Vukša jasmina od 2017 A4 for-mat.

Osam zlatnih pravilaza smanjenje rizika za razvoj bolesti bubrega:

1. Budite fizički aktivni!2. Redovno kontrolišite nivo

šećera u krvi!3. Kontrolišite krvni pritisak!4. Hranite se pravilno i

održavajte normalnu telesnu težinu!

5. Uzimajte dovoljne količine tečnosti!

6. Prestanite da pušite!7. Ne uzimajte lekove koji nisu

propisani receptima!8. Redovno kontrolišite bubrege

ukoliko imate jedan ili više faktora rizika!

Jun mesec donatorstva u Srbiji