Prepodobni JUSTIN Ćelijski (Popović) TUMAĈENJE SVETOG EVANĐELJA PO JOVANU

PRVA GLAVA

DRUGA GLAVA

TREĆA GLAVA

ĈETVRTA GLAVA

PETA GLAVA

ŠESTA GLAVA

SEDMA GLAVA

OSMA GLAVA

DEVETA GLAVA

DESETA GLAVA

JEDANAESTA GLAVA

DVANAESTA GLAVA

TRINAESTA GLAVA

ĈETRNAESTA GLAVA

PETNAESTA GLAVA

ŠESNAESTA GLAVA

SEDAMNAESTA GLAVA

OSAMNAESTA GLAVA

DEVETNAESTA GLAVA

DVADESETA GLAVA

DVADESET PRVA GLAVA

POGOVOR

Glava prva

sadrţaj

BOŢANSTVO OVAPLOĆENOG BOGA LOGOSA

"U početku bješe Logos (Riječ), i Logos bješe u Boga, i Logos bješe Bog." (1:1)

Ako je početak prazan i pust, kakvo li će tek biti ono što proizilazi iz njega i dolazi iz njega? Ako

je u početku ispred ovih poĉetaka ništa, onda iz ništa moţe proizaći samo ništa.

Naša ljudska misao koja uopšte misli u kategoriji: poĉetak, trajanje, završetak, ne moţe ni o

ovetu, ni o biću, ii o postojanju da misli bez poĉetka. Polazeći od sebe kao od prve neposredne

stvarnosti svoje ka onome što je na njenome poĉetku ona se prirodom svoga bića mora pitati: šta

je početak svih poĉetaka, poĉetak ispred svih poĉetaka, pa i poĉetak same ljudske misli? Jer ĉim

misao ljudska poĉne da misli, ona već u samom aktu mišljenja ima poĉetak. Tako ima početak i

u samom biću, postanju i postojanju svom.

A kada misao ljudska obuhvati ovaj vidljivi svet, ona se s pravom prirodno i logiĉno pita: šta je

poĉetak ovome svetu, šta je pre poĉetka ovoga sveta, jer je oĉigledno da ovaj svet ima poĉetak,

kad i ja, misao ljudska, imam poĉetak?

HristovoĊena i bogonadahnuta misao Svetog EvanĊelista Jovana vida taj prvi početak,

prapoĉetak, poĉetak sviju poĉetaka, sav ispunjen Logosom, Bogom: On je početak, On ispunjuje

sav poĉetak, On je "u početku".

Na početku svega, ispred svih poĉetaka, kao poĉetak i bića, i postojanja, i sveta, i ţivota, stoji

Bog Logos: Tvorac svega što je poĉelo i postojanjem traje. Ovaj Svepoĉetak je time Svepoĉetak

što nema poĉetka; on je u neprekidnom trajanju; i On daje sile svima poĉecima u stvorenom

svetu da postojanjem traju, i razvijaju se, i odvijaju se u najraznoazrsnije oblike postojanja i

zbivanja. Zato je i izreĉena botomudra reĉ koja znaĉi ne samo trajanje već svetrajanje: = beše.

Ali ovaj glagol je pusta gramatiĉka shema ako nije ispunjen Logosom = Mudrošću, Reĉju,

Bogom.

Traga li radoznala ljudoka misao za početkom tog Svepoĉetka za poĉetkom Logosa, evo njega: "I

Logos beše u Boga". Njegov poĉetak je u Boga, znaĉi: On i nema poĉetka; sav je u Boga, pa ipak

samostalan, ipostasno samostalan, ne obezliĉen nekom obezliĉujućom pogruţenošću u Bogu.

Ljudska misao, kada misli o Bogu, ne moţe drukĉe a da i poĉetak Njegov ne zamišlja

beopoĉetnim. Za nju je i najprirodnije i najlogiĉnije da Boga zamišlja beskrajnim i beskonaĉnim

u svakom pogledu, pa i u logledu poĉetka: početkom je On beskrajan, beskonaĉan, bespoĉetan.

Da, to je jedini bespoĉetan poĉetak.

Zato je Logos svim bićem Svojim sav "u Boga"; a to znaĉi: sav beskrajan, sa svake strane

beskrajan i bezgraniĉan. Iako je "u Boga", Logos nije ništa manji od Bšta: sva su boţanska

savršenstva u Njemu kao i u Bogu, te je i On po svemu i svaĉemu Bog, i to Bog Logos, zato je i

reĉeno Duhom Svetim preko svetog tajnovidca i bogovidca: "i Bog beše Logos".

Znaĉi: Bog Logos je posebna Liĉnost u Bogu, drugo Lice Svete Trojice. Tako: u početku ispred

svih poĉetaka sgoji i postoji Presveta Trojica. Jer Bog Logos nikada nije odvojen od Boga Oca;

On je stalno i veĉito "u Boga". On "nema početka" (1 Jn. 2,19).

Bogomudri Sveti Kirilo Aleksandriski blagovesti: Blaţeni EvanĊelist Jovan pod poĉetkom

oznaĉava ovde Boga Oca, da bi se Boţanska priroda javila iznad svega, imajući pod svojom

vlašću svu tvar. Nema niĉeg starijeg od početka. Upotrebljena reĉ "beše" oznaĉava preveĉni

početak Boga Logosa, i vodi misao ĉovekovu ka dubokom nepostiţnom, neizrecivom i

vanvremenom roĊenju. EvanĊelist blagovesti: "I Logos beše u Boga", i time ukazuje na Ipostas

Boga Oca i na Ipostas Boga Sina. [1]

"On bješe u početku u Boga" (1:2)

Da je Logos - Bog, i da je Bot zaista Sveta Trojica kazuje nam sledeća blagovest novozavetnog

gromovnika bogoĉoveĉanske istine: "Logos beše u početku u Boga" - "Logos beše Bog" (st. 1).

Znaĉi: Bog Logos ni po ĉemu nije manji od Boga Oca, niti je On po poĉetku postojanja kasniji

od Boga Oca, pa makar tvorevina "pre svih vekova", kako su to uĉili hristohulni i bogohulni

Arijanci.

On ni u kom smislu nije stvorenje, već u svemu i po svemu, svagda. i uvek veĉiti Bog Logos,

uvek "beše u Boga", "kod Boga", okrenut "k Bogu" - nikada, ni po ĉemu manji od Njega, pa ni

po poĉetku svoga bića i postojanja. Logos "beše u početku".

Ali da ko ne bi pomislio da taj poĉetak ima poĉetka, i da Logos nije pravi i istiniti Bog, po svemu

ravan Bogu Ocu, sveti blagavesnik i dodaje: "On beše u početku u Boga". Tako sveta logika

evanĊelskog bogoslovlja ne dopušta ni pomisao da je Bog Logos ma po ĉemu niţi i manji od

Boga Oca.

Sveti Zlatoust blagovesti: Sin groma ima kljuĉeve neba. On je obuĉen u Hrista. Poprište njegove

delatnosti jeste vascelo nebo, gledalište - vaseljena. Gledaoci i svi anĊeli i od ljudi oni koji su

sliĉni anĊelima ili ţele da postanu takvi. EvanĊelista Jovana okruţuju višnje sile, diveći se

plemenitosti duše njegove i krasoti vrline njegove, kojom je on privukao sebi i Samoga Hrista i

dobio duhovnu blagodat. Stoga obratimo ovu paţnju ne na ribara, ne na sina Zevedejevog, nego

na onoga koji zna dubine Boţije, dubine Duha Svetoga. On nam ništa ljudsko neće govoriti, već

sve što nam bude rekao biće iz dubine Duha Svetoga, iz onih tajni koje ĉak ni anĊeli nisu znali

pre no što su se zbile. To nam je otkrio Apostol Pavle rekavši: "Da se kroz Crkvu sad obznani

poglavarstvima i vlastima na nebu mnogorazlična premudrost Boţija" (Ef. 3,10).

Znaĉi, anĊeli zajedno s nama nauĉili su se onome što ranije nisu znali. EvanĊelist Jovan

udostojio se proniknuti u najnepristupaĉnije tajne, i imajući u sebi govorećeg Samog Gospoda,

nije podlegao nikakvim ljudskim slabostima...

EvanĊelje je ne vlastiti proizvod Svetog EvanĊelista Jovana, nego delo boţanske sile koja je

delala u duši njegovoj... EvanĊelist nam donosi tako uzvišene dogmate, tako prevashodna pravila

ţivota i takvu mudrost, kakvi su moguće samo onome koji blagovesti iz same dubine Svetoga

Duha, i objavljuje kao onaj koji tek što je sišao sa samih nebesa. Kroz Evanćelista blagovesti

sam Bog rodu ljudskom. [2]

"Sve kroz Njega postade, i bez Njega ništa ne postade što je postalo" (1:3)

Evo poĉetka svima poĉetcima; evo Sveizvora iz koga je poteklo sve što postoji: svi potoci

postojanja istiĉu iz njega razgranjavajući se u bezbroj potoĉića i potoĉići u bezbroj još sitnijih

potoĉića, pa kroz kapilare do u atome, elektrone, fotone, praelektrone.

Kroza sve to struji jedna jedina, neka ĉudesno diferencirana i razlivena i razgranata i razmreţena

Logosova stvaralaĉka sila: "Sve kroz Njega postade što postade": sve od najvećeg do najmanjeg,

od najvidljivijeg do najnevidljivijeg, sve što vidimo na kori sveta i sve što ne viiimo pod tom

korom.

To Logosovo "sve" ko zna u kakve se sve dimenzije pruţa, ko zna gde su mu i kakvi su mu

krajevi, kakve zapremine, kakve dubine, širine, visine! Nema sumnje da se to "sve" ne moţe

izmeriti nikakvom ljudskom merom, nikakvom ljudskom mišlju. U tom Logosovom stvorenom

"sve" koliki je bezbroj stvari koje mi ljudi svojim organom vida ne vidimo, a koliki li tek koje

previdimo.

Samo u Bogu Logosu "sve što postade", tj. svi svetovi vidljivi i nevidljivi jesu i pretstavljaju

jednu organsku celinu, logosnu i logiĉnu celinu. Samo polazeći iz Njega, i voĊena Njime ljudska

misao moţe to naslutiti, nazreti, i ljudsko osećanje osetiti; a samo osvećena i prosvećena Njime

ljudska misao moţe to jaono sagledati i saznati, i ljudsko srce - oĉigledno doznati i shvatiti. Da

bi postao jedan kamen, koliko je sile potrebno, i kakve? Sigurno sile nesravnjeno veće nego što

su ljudske, jer nijedna ljudska sila ne bi mogla stvoriti iz niĉega i jedan najmanji kamenĉić. A,

kamoli - stvoriti sunce, mesec, nebesa, zemlju, ĉoveka, dušu, misao, osećanje, savest.

O, za sve to neophodne su sile nesravnjeno veće od ljudskih, sile Boga Logosa. Zato je i reĉeno:

"I bez njega ništa ne postade što postade" (st. 3). Znaĉi: u postojanje se ulazi samo pomoću Boga

Logosa; nema drutog ulaza, nema drugih vrata pomoću kojih bi se moglo ući u carstvo

postojanja. I u ovom pogledu vaţe one boţanske reĉi ogaaploćenog Boga Logosa: "Ja sam vrata"

(Jn. 10,9).

Nema tvari, nema trunĉice koja postoji, a da nije postala Bogom Logosom. Na svemu, po svemu

i u svemu je Njegov stvaralaĉki dah, Njegova svestvaralaĉka sila. Kada bi ljudkţa misao mogla

da do kraja razgrne atom i sunce, našla bi tu lotosnu silu i u jednom i u drugom. Po poreklu svom

ove je logosno. Otuda sva tvar, sva tvorevina i jeste prvo EvanĊelje Boţije, prvo praevanĊelje o

Bogu Logosu, Tvorcu i Svedrţitelju svega što postoji.

U stvari, sav stvoreni ovet, ove vidljive i sve nevidljive vasione jesu svoje vrste bogojavljenje,

hristojavljenje. Samo površno i površinsko, samo kokošije ĉeprkanje mišlju ljudskom po

hrapavoj kori, po površinskoj prašini vasione, ne pronalazi to i ne vidi to. Ĉim ljudska misao

ozbiljno krene kroz ovaj svet, ona svuda, u srcu svake tvari naiĊe na boţansku logosnu silu koja

sve što postoji, vodi tajanstvenim putevima postojanja ka bogoodreĊenom svecilju vasione (sr.

Kol. 1,16; Jevr. 2,10).

Sve što postade sa boţanskim ciljem postade, jer sve Bogom Logosom postade. Nema niĉeg

sluĉajnog u Boţijem ovetu; najmanje je sluĉaj stvorio išta u ovome svetu. Nema sluĉaja, nema

nieĉg sluĉajnog, jer ima Boga Logosa, koji je i Svemudrost i Svelogika, i Svesila ovega

postojećeg, i usto: Svepromislitelj, jer je Svestvoritelj.

A Ċavo? Zar je i on "Njime postao"? Da, samo je Bog Logos stvorio njega kao svetog i svetlog

anĊela. On je ušao u takvo postojanje. Đavolom je postao, jer je, voĊen i zavoćen svojim gordim

samoljubljem, zaţeleo da potisne Boga, i sam postane Bog. Tako je on zloupotrebom svoje

slobodne volje, svojim gordim samoljubljem pretvorio sebe iz svetog i svetlog anĊela u Ċavola: u

biće protivboţno, zlo, grešno i svemraĉno.

U stvari, Ċavo zida sebe na nebiću, na senkama svoga uobraţenja da je on nešto veliko i

ogromno. No on i jeste time Ċavo, i time ludilo, što hoće da carstvo svoga postojanja, svoga bića

zasnuje ne na Bogu Logosu, već na svojoj fantastiĉnoj gordosti i bezrazloţnom samoljublju.

Suština je Ċavolove tragedije u tome, što na nebiću hoće da zasnuje svoje biće.

U tome je tragedija i Ċavolovog zla i Ċavolovog greha, pa i ljudskog zla i ljudskog grvha: hoće

da zasnuje svoje biće, svoje postojanje na neĉemu što nema u sebi Boga Logosa, što nema

istinitog Boga. A to znaĉi: što hoće svoje biće da zasnuje na nebiću. A u tome je prva Ċavolova

ludost, u tome i sve ćavolsko ludilo ljudsko, koje u svojoj groznici drţi prirodu ljudsku koja se

dobrovoljno opredelila za greh i zlo.

Bogomudra misao Svetog Grigorija Niskog kazuje ovu tajnu zla i filosofije greha. Evo nje: "zlo

ima svoje biće u nebiću".

Sveti Kiril Aleksandriski blagovesti: Bog Logos kao Jedinorodni Sin oĉigledno sve radi uz

saradnju i u saprisustvu Oca i Svegoga Duha. A Sinu saprisustvuje Otac ne kao nemoćnome da

išta uradi od postojećeg, nego kao sav budući u Sinu istovetnošću suštine. Pošto, dakle, Jedan

postoji u Drugome prirodno i neophodno, te kad radi Otac oĉigledno radi i Sin kao Njegova

prirodna, suštastvena i ipostasno postojeća Sila. Isto tako kada radi Sin, radi i Otac kao izvor

stvaralaĉkog Logosa, prirodno prisutan soistvenom Porodu, kao što je oganj prisutan u toploti

koja proishodi iz njega. [3]

Sveti Zlatoust bogomudro objašnjava tajnu Boga Logosa. Reĉi blaţenog EvanĊelista: "U početku

beše Logos" oznaĉavaju ne što drugo nego biće veĉno i bezgraniĉno... Nije reĉeno: beše u Bogu,

već: "beše u Boga" šgo oznaĉava veĉnost Boga Logosa po ipostasi. Logos je ipostasno biće koje

je bestrasno proizašlo od samoga Oca. [4]

Blaţeni Teofilakt Ohridski bogomudruje: EvanĊelistove reĉi: "Logos beše u Boga" pokazuju da

je Sin saveĉan Ocu i da Otac nikada nije bio bez Sina. Reĉ je o dve Liĉnosti, ali i o jednoj prirodi

i o jednom Boţanstvu. Logos se nikada nije odvajao od Boga Oca i pojavio kao neki antibog. [5]

"U Njemu bješe ţivot, i ţivot bješe svetlost ljudima." (1:4)

Ne samo postanje sveta već i samo postanje ţivota, sav ţivot u neizmernoj tajanstvenosti ovojoj

došao je od Boga Logosa, i sav "beše u Njemu". Nema sumnje, ţivot nije nešto što je samo od

sebe postalo u već postojećoj tvorevini, u utrobi prirode; niti je "ono što postade" moglo da samo

od sebe stvori, proizvede ţivot.

Oĉigledno je: sav ţivot u svoj celini svojoj, i u svima ĉudesnim pojedinostima svojim, vodi

poreklo neposredno od Boga Logosa. Sve što u stvorenom svetu postade, pa i sam ţivot - "Njime

postade"; i za sve ţivo vaţi ovo: "bez njega ništa ne postade što postade" ţivo (st. 3).

Sile i granice ţivota su u Bogu Logosu. Zato je sav ţivot, i sve što ţivi, evanĊelje o Bogu

Logosu, propoved, blagovest o Njemu. Zato je tajna ţivota tako boţanski uzvišena, sloţena i

divna, jer je u njoj - sav Bog Logos, koji kroz nju i po njoj razliva svoja boţanska tajistva i sile.

Tako je i ţivot, od vrha do dna, od poĉetka do kraja, ovoje vrste bogojavljenje, hristojavljenje.

Sve što ţivi, samom prirodom svojom objavljuje Hrista Boga Logosa. Zato se ţivot i pojava

ţivota u "mrtvoj" prirodi niĉim ne moţe objasniti do Bogom Logosom. Pošto ţivot bićem svojim

tone i izvire iz Boga Logosa i njegovih savršenstava, to i sve njegovo u suštini ima logosni

karakter.

U toj logosnosti ţivota sadrţi se prava logika ţivota. Logos i jeste jedina boţanska logika ţivota,

zato se On i naziva "Logos ţivota" (1 Jn. 1,1). U stvari, bez Hrista, bez te Logike, boţanske

Logike ţivota, nema jedine boţanske viodikeje, i sav ţivot postaje besmislica, strašna i

dušeubistvena. Ĉim ĉovek hoće da bez Boga Logosa objasni, osmisli, opravda ţivot, već je

zakoraĉio i stupio na klizavu liticu alogiĉnosti kojom se otiskuje u potpuni haos i smrt duhovnu.

Jer šta je to smrt?

Smrt je hteti biti ţiv bez Boga Logosa. A ona nastupa ĉim ĉovek hoće to da ostvari. Prvi je sa tim

poĉeo praotac Adam: hteo je da ţivi, ali ne Bogom već grehom. A to znaĉi: hteo je da nebićem

izgraĊuje ovoje biće. I tako je smrt ušla u ljudsku prirodu. A smrt? iste je prirode i logike koje i

Ċavo i greh i zlo.

Ili bolje, jedno je trojstvo: greh, smrt i zlo; trojstvo - nerazdvojno i jednosušno. Ono i hoće da na

prizracima, na prividima, na priviĊenjima zida sebe, gradi sebe, zasniva sebe.

Ĉim ljudska misao krene u greh, već je stupila putem u duhovnu smrt. A duhovna smrt nastaje u

duši ljudskoj kada se ona odvoji od Boga Logosa, kada neće da ţivi Njime, kada neće da veruje u

Njega, i najzad - kada Ga odriĉe i poriĉe, i tvrdi: nema Boga. To je vrhunac smrtnosti, ona

"druga" smrt (Otkr. 21,8), koja i jeste najpakleniji pakao za bogoliku dušu ljudsku, njen veĉni

pakao.

U toj drugoj smrti za dušu ĉovekovu zaista nema Boga, zaista ne postoji Bog, jer Ga ona neće u

sebi, neće njegove ţivotvorne, svetle i svete sile. A Bog se nikome ne nameće nasilno. Tako

duša, koja stvarno ţivi samo Bogom Logosom i od Njega dobija ove što je ţivo u njoj, ĉim

gresima i neverjvm potisne iz sebe Boga Logosa osgaje po inerciji ţiva, i u grehu i u smrti ţiva.

A ţivot, ĉija je jedina suštastvena i radosna sila i jedini logiĉki besmrtni smisao - Bog Logos,

ĉim izgubi Boga pretvara se u smrt, u besmislicu, u pakao, u uţas, u strašilo, u nakazno

priviĊenje koje ludaĉki proglašuje sebe za sve i sva u svima svetovima. Tako duša samu sebe

muĉi veĉnim mukama. A to i jeste pakao, koji poĉinje u ovom, da se, pri nepromenjenoj sadrţini

duše, veĉito produţi u onom ovetu. Primer? Bogataš u priĉi o bogatašu i Lazaru (Luka 16,19-31).

Ţivot je po sebi logosan, a to znaĉi: boţanski logiĉan. Otuda: ţiveti znaĉi logosovati, logosne

boţanske sile i osobine ostvarivati. Ući u ţivot znaĉi: ući u sve što je Logosno, Boţije: u Njegovu

svetlost, istinu, pravdu, dobrotu, ljubav, besmrtnost, mudrost. A pošto je Bog Logos - veĉna

boţanska Svetlost, to ţiveti u stvari i nije drugo do svetleti. I još: ţiveti znaĉi biti u svetlosti.

Samo kao ţiva bića ljudi mogu u svetlosti ţivota sagledati svoj veĉni, boţanski, logosni smisao.

Ţiveti za ĉoveka znaĉi: dušu, koja je logosnom svetlošću zapaljena, odrţavati u svetlenju i

gorenju onim što je logosno, boţansko, besmrtno. I sve što ţivi u ĉoveku, vidi svoj pravi put

samo u svetlosti Boga Logosa. I što ţivi - Njime ţivi. Zato što je svim bićem svojim u Bogu

Logosu, ţivot i jeste ţivot i u isto vreme svetlost. Bog Logos preko ţivota svetli, i daruje svetlost.

A bez toga i oko toga je tama. Stoga je tama sinonim smrti, i sama smrt.

Zato sveti EvanĊelist blagovesti: "i ţivot beše svetlost ljudima" (st. 4). Ţivot - svetlost,

ţiveti=svetleti, i to svetleti Bogom Lotooom. To je prvobitna, boţanska, besmrtna, neugasiva

svetlost. I Ona se sva ovaploćenjem Boga Logosa uselila u ĉoveka, Ona - "Istinita Svetlost" (Jn.

1,9). I otuda Bogoĉovekova blagovest: "Ja sam svetlost sveta" (Jn. 8,12).

Ţivot iz prasuštine svoje zraĉi logosnom svetlošću; otuda i materija od koje je telo ljudsko, sastoji

se iz fotona, iz svetlosnih zrnaca. Sve što ulazi u ţivot ljudski satkano je od svetlosti, od

svetlosnih sila i svetlosne materije.

"I Svjetlost svijetli u tami, i tama je ne obuze" (1:5)

Ţivot? - Sav je u Bogu Logosu i od Boga Logosa. Sve što nije od Njega i u Njemu - u tami je. A

to? - u smrti je. Jer je smrt ono što nema Boga Logosa, i što je izvan Njega. A to je? - greh, i zlo,

i Ċavo.

Ovo troje. Ali je sve to troje - jedna smrt. A smrt - to je neprekidna tama, veĉna tama i mrak.

Samo ta tama ne škodi Bogu Logosu, ne smanjuje, niti gasi Njegovu veĉnu i neugasivu Svetlost,

koju on pali ţivotom i po ljudima. Ona kao i da ne postoji, jer gde logosna svetlost svetli tamo

nema tame niti je moţe biti.

Zato sveti Blagovesnik blagovesti: "I svetlost se svetli u tami, i tama je ne obuze" (st. 5). Tama je

nešto ograniĉeno, jer dolazi od sazdanih bića; a svetlost Boga Logosa je bezgraniĉna, zato je

tama obuzeti ne moţe. Ona je bezgraniĉna i u ljudskom ţivotu kao logosnoj tvorevini. Zato ni

njega tama obuzeti ne moţe sve dok svetli Bogom Logosom i zraĉi njegovim ţivotvornim

silama.

Osnovno je hrišćansko iskustvo iz ţivota i rada Bogoĉoveka Gospoda Hrista: "Bog je svetlost, i

tame u njemu nema nikakve" (1, Jn. 1,5). Ljubav je Svetlost, mrţnja je tama: "koji ljubi - u

svetlosti ţivi; koji mrzi - u tami je (1 Jn. 2,10,11). Novozavetno je naĉelo: Svaka evanĊelska

vrlina je svetlost; svaki porok je tama.

I svetlost se svetli u tami. Sveti Zlatoust bogomudruje: Tamom se ovde naziva i smrt i zabluda.

Veštastvena svetlost svetli ne u tami, već kada nema tame; meĊutim evanĊelska propoved

svetlila je u sred mraka zablude koja sve opseda. Ova svetlost proniĉe i u samu omrt i iobeĊuje

je. Prema tome, pošto ni smrt ni zabluda ne savlaĊuju ovu svetlost već ona svuda blista i svetli

sopstveiom snagom, to EvanĊelist i veli: "i tama je ne obuze". Da, ona je nesavladljiva, i ne voli

obitavati u dušama koje ne ţele prosvetljenje...

Bog se ne pribliţava nama silom, protiv naše volje, nego po našoj volji, po našoj ţelji i

blagoraspoloţenju. Ne zakljuĉavaj vrata ovoj svetlosti, i doţivećeš veliku nasladu. Ova pak

svetlost dolazi nam pomoću vere; i došavši, veoma prosvećuje onoga koji je prima. I ako joj ti

ponudiš ĉisti ţivot, ona će stalno obitavati u tebi. [6]

Sveti Kiril Aleksandriski veli: Sin nije stvoren; naprotiv, On je Bog i stoga ţivot po prirodi... On

je ţivot po prirodi, kao Bog iz Boga i ţivot iz ţivota ... Bog i Otac je sve u svemu kroz Siva u

Duhu... Po ĉovekoljublju Boga tvari imaju svetlost, i ujedno sa svojim prelazom u biće donose sa

sobom kao neku stavljenu u njih silu razuma. [7]

"Bi čovjek poslan od Boga, po imenu Jovan. Ovaj doĎe za svjedočanstvo, da svjedoči o

Svjetlosti, da svi veruju kroz njega. On ne bješe svjetlost, nego da svjedoči o svjetlosti.

Bješe Svjetlost Istinita koja obasjava svakoga čoveka koji dolazi na svijet. U svijetu bješe, i

svijet kroz Njega postade, i svijet Ga ne pozna. Svojima doĎe i svoji Ga ne primiše."

(1:6-11)

Svaka stvarĉica, svako biće zraĉi, svetli Logosom, logosnom svetlošću, jer je u tome suština

postojanja i bića. Isto tako sva tvorevina skupa zraĉi, svetli logosnom svetlošću. Ali, da bi to

ĉovvk mogao ugledati i sagledati, potrebno je da ima zdrave oĉi duše, zdrav vid uma, ĉisto srce.

Jer gresi su kao skrama koja padne na oĉi, te ne vide svetlost, iako ona postoji svuda naokolo, i u

vis do u beskraj, i na niţe do u beskraj, i sa svih strana do u beskraj.

Najvidovitiji od ljudi do Hrista u tom pogledu jeste Sveti Jovan Krstitelj. Sva je njegova misija u

tome: otkriti ljudima istinitu svetlost. On samo o tome i svedoĉi kao oĉevidac koji tu svetlost

neprestano gleda i kao bogoosetljivac koji tu svetlost ţivo oseća.

UporeĊen sa tom istinitom svetlošću, Svesvetlošću - Bogom Logosom, i on nije svetlost, iako u

ĉoveĉanskom svetu svetli šojom svetlošću i pravednošću kao sunce. Iako je on, po reĉi Samoga

Spasitelja, bio "najveći izmeĎu roĎenih od ţena", sveti EvanĊelist veli za njega: "On ne beše

svetlost, nego da svedoči za svetlost" (st. 8).

Ma koliko bili "svetlost sveta" (Mt. 5,14) Sveti Apostoli i ostali Svetitelji, njihova svetlost je

uvek pozajmljena od Boga svetlosti; oni ou samo prenositelji boţanske Logosove ovetlosti. Cilj

je njihovog dolaska u ovaj svet, kao i Preteĉinog: "da svedoči za svetlost, da svi veruju kroz

njega" (st. 7). Znaĉi: on je samo put i prelaz i prolaz ka Istinitoj Svetlosti - Bogu Logosu. "Kroz

njega" - Bogu Logosu. To je celokupna propoved njegova.

Ta Svesvetlost nije nešto strano i tuĊe ljudskom biću; nju će pronaći svaki ĉovek u svakoj tvari

samo ako ide do njenota dna, do njenoga srca: jer tu su i razlivena bezbrojna zrnca Logosne

svetlosti. A najpre, tu Svesvetlost, njene najjaĉe odraze naći će u sebi samom, u najtajnijoj

suštini svoga ljudskog bića. Jer sa tom svetlošću Bog Logos i šalje svako ljudsko biće u ovaj naš

zemaljski svet. Ta svetlost i jeste suština bogolikosti ĉoveĉije. Ona mu je svetlost u tami

postojanja.

Glavna, neugasiva svetlost. Zato je za ĉoveka i prirodno i lotiĉno da veruje u tu Loposovu

Svetlost, u Boga Logosa, u tu istinitu Svetlost. To kazuju svete reĉi bogonadahnutog EvanĊelista:

"Beše svetlost istinita koja obasjava svakoga čoveka koji dolazi na svet" (st. 9). "Svakoga

čoveka" bez izuzetka, bio Hrišćanin ili nehrišćanin. Jer ta svetlost i ĉini čoveka ĉovekom, i

ljudsko biće ljudskim bićem. To znaĉi: svaki je čovek po duši logosan, po duši Hrišćanin; svaki

je ĉovek po prirodi svojoj hristonosac, svetlonosac. U tome je veĉna vrednost svakog ĉoveka. U

tome je boţansko veliĉanstvo svakog ĉoveka.

Dolazeći na svet, svaki ĉovek već donosi u duši svojoj malo Hristovo EvanĊelje; svaki

evanĊelist, svaki - bogoslov, svaki - Hristoslov, svaki - hristoobjavitelj, svaki hristopropovednik,

svaki - bogojavitelj.

Stoga, u osnovi nema niko od ljudi izgovor za svoj nehrišćanski ţivot u svetu, niko, pogotovu

hrišćani, jer oni bar ,po prirodi" svojoj treba da ĉine srţ Hristova EvanĊelja. Utoliko pre što je ta

logosna svetost - logosna Svetlost razlivena po ovima tvarima i bićima. Sve glasi, sve gromoglasi

Hrista Boga Logosa; sve što postoji sliva se u jedno ogromno bogojavljenje, hristojavljenje: "u

svetu beše, i svet kroza nj postade, i svet ga ne pozna" (st. 10), pa i bogolika kruna sveta - ĉovek.

Pa ipak: "svet ga ne pozna" (st. 10). Zašto? Po slobodi svojoj, po neţelji svojoj, po dobrovoljno

izabranom zlu svom, bogoboraĉkom i hristoboraĉkim.

Zlovoljom svojom, kao nekim sveobuhvatnim crnim zvonom, ljudi su pokrili sve logosne

svetlosti sveta, pogasili sve sveće, sve lampe Boţije u svetu, i zaleteli se kroz svoju tamu u mrak

i haos. I tako se u njemu stalno koprcaju i dave, eda bi u svome mraku udaljile sve što ih potseća

na Boga, na Hrista.

Ljudi, zbog logosne svetlosti koju sa sobom u prirodi svojoj donose u ovaj svet, po prirodi su

"svoji" Hristu, ali po svojoj zloj volji su otućeni od Hrista, kao da mu nisu nikakav rod. Zato

evanĊelist i piše: "K svojima doĎe, i svoji ga ne primiše" (st. 11). Povuĉena je ovde vrlo tanana

razlika izmeću ljudi kao svojih Hristu, i ostalih bića kao svojih Njemu. On je došao "svojima"

obuhvata sva bića, sve tvari ovoga sveta, i ljude sa njima, jer da se odnosi samo na ljude,

evanĊelist bi rekao: "samo ljudima". No pošto su ljudi odbili da prime ovaploćenog Boga

Logosa, a druge tvarr ostale uz Njega (kamenje, crkvena zavesa, zemlja, sunce=sva priroda sem

ĉoveka), to je sveti evanćelist izdvojio ljude, a na ĉelu svih ljudi - Jevreje, koji su u

najpotpunijem smislu bili - svoji.

"A onima koji Ga primiše dade vlast da budu čeda Boţija,

onima koji veruju u Ime Njegovo."

(1:12)

Sve to znak je beskrajne slobode ljudske: da se ljudi odnose prema Bogu po svome slobodnom

liĉiom nahoćenju. U tom pogledu ne postoji nikakvo nasilje od strane Boga i Gospoda Hrista

prema ljudima. Vascelo EvanĊelje njegovo je zasnovaeo na toj slobodi, na tom slobodnom

samoopredeljivanju za i protiv Hrista.

"Ako hoćeš", to je Hristovo rukovodno naĉelo u propovedanju i pridobijanju za EvanĊelje.

Najoĉigledniji primer: Dvanaestorica Apostola. Svi su oni bili oĉevidci Hriotovih dela, ĉudesa,

dotaĊaja, uĉenja, pa se ipak Juda po ovojoj slobodi opredelio protiv Hrista, a Jedanaestorica, isto

tako po svojoj slobodi, za Hrista. A za njima - bezbroj drugih sve do danas; a i za Judom mnogi -

sve do danas.

No tako će biti i od danas do Strašnoga suda. Koji se god opredele za Gospoda Hrista, dodaju

svojoj već uroĊenoj logosnoj svetlosti još mnogo svetlosti i sile Hristave; oni u svetlosti svojoj

vide svetlost Hristavu; i ona kroz veru i ostale evanĊelske vrline ovim bujicama silazi u duše

njihove; i oni lostaju silni do nepobedivosti i svemoći.

Oni neprekidno pomoću tih logosnih oila "rastu rastom Boţijim" (Kol. 2,19) "u ĉoveka

savršena", ohristovljuju se i postaju sinovi Boţji. To znaĉe EvanĊelistove reĉi: "A koji ga primiše

dade im vlast da postanu neda Boţja koji veruju u ime njegovo" (st. 12). Svima koji veruju u ime

Njegovo daje se ta svemoćna vlast koja biće ljudsko preobraţava u sina Boţjeg, u naslednika

Boţjeg, kome kao sunasledniku Bogoĉovekovom pripadaju sva blaga i sva savršenstva Boţija.

"Koji se ne rodiše od krvi, ni od ţelje tjelesne,

ni od ţelje muţevljeve, nego od Boga".

(1:13)

To ĉovekovo raćanje, to njegovo razvijanje ima ove odlike duhovnog roĎenja od Bogooĉoveka i

uzrastanje Bogoĉovekom: "u čoveka savršeia, u meru rasta visine Hristove" (Ef. 4,13). Takav

ĉovek, takvi ljudi svim bićem se raĎaju od Boga: svu svoju volju, sve svoje misli, sva ovoja

osećanja, sva svoja raspoloţenja, sav svoj ţivot izvode iz Boga, iz Njegovih svetih zapovesti, i

svode na Boga, na njegove svete zapovesti. Oni ove svoje toliko predaju Bogu, toliko prepuštaju

Bogu da ih Bog ispunjuje svojom boţanskom ljubavlju, boţanskom Istnnom, boţanskom

Pravdom, boţanskom Svetlošću, te oni pomoću ovih svetih boţanskih sila preraĊuju sebe u

sinove Boţje, te ljube i tvore sve što je Boţije, a preziru ove što je ćavolje.

Otuda onoliko opitne istine u reĉima svetog Bogoslova: "Koji je god roĎen od Boga ne čini

greha, jer njegovo seme stoji u njemu, i ne moţe grešiti, jer je roĎen od Boga" (1 Jn. 3,9). Tako u

dušama onih koji veruju u Hrista sve se neprekidno raĎa od Boga; oni sve svoje izvode iz Boga:

i misli, i osećanja, i raspoloţenja, i reĉi, i dela. Sve od njih biva po Bogu, ništa po ĉoveku.

Istinita je reĉ bogonadahnutog evanĊelista o njima: Koji se ne rodiše od krvi, ni od volje telesne

ni od volje muţevlje, nego od Boga (st. 13).

Gde je onda njihova volja? Sva u njihovoj veri, u njihovoj ljubavi, u njihovom bogoljublju, u

njihovom Hristoljublju, u njihovom evanĊelskom ţivotu, u njihovom ţivljenju Hristom, i u

Hristu, i radi Hrista; sva im je volja potĉinjena Bogoĉoveku ispunjavajući Njegove svete

zapovesti kroz podvizavanje svetim evanĊelskim vrlinama i sluţenje svetim evanĊelskim

istinama.

"I Logos postade tijelo i nastani se meĎu nama, i vidjesmo slavu Njegovu, slavu kao

Jedinorodnoga od Oca, pun blagodati i istine"

(1:14)

"I Logos postade telo" (st. 14): sav Bog Logos postade čovek. A ranije je na drugi naĉin bio

prisutan u telu, u ĉoveku; i opet još na drukĉiji naĉin u ostalim bićima i tvarima. Sada? Sav Bog

Logos, sa svima boţanskim savršenstvima "postade telo", veštastvo, i kroz telo pokaza Sebe

celog, pokaza ovu punoću ovoga Boţanstva (sr. Kol. 2,9). Postavši čovek Bog Logos je na

najprisniji i najpotpuniji naĉin sjedinio Sebe sa ljudskom prirodom, i kroz svoje posebno telo - sa

celokupnom prirodom ljudskom. Zato EvanĊelist dodaje: "i obitavaše meĎu nama" (st. 14). Kao

ĉovek, On nije samo za sebe ĉovek već je to radi nas i za nas, i zato "meću nama". On "postade

telo" da bi pokazao kako je i telo radi Boga i za Boga; kako je i ono pozvano, i ima za cilj da se

ispiuni Bogom Logosom; da ţivi Njime i radi Njega i u Njemu, da se svo ispuni Bogom, da

ovaploti u sebi Boga.

Malo ljudsko telo - smestilo u sebi celog Boga Logosa. Da, u tome je sveta tajna, i sveta istina, i

sveta stvarnost: telo je hram Boga, obitalište Boga, dom Boga. Malecno telo ljudsko smešta u

sebi Nesmestivog. Kako?

Eno stvarnosti u Svetoj Bogorodici Djevi: Ona Duhom Svetim zaĉinje, nosi i raĊa nesmestivog

Boga Logosa. Da, neobjašnjivo ali istinito. Da je istinito, pokazuje kasnije celokupna istorija na

zvmlji Bogoĉoveka Hrista, Sina Svete Djeve. Celokupnim svojim ţivotom i radom na zemlji On

je pokazao da je Bog, i time da je Sveta Djeva, Bogorodica, jer je rodila Boga i Gospoda Isusa

Hrista.

Sva boţanska savršenstva koja je Bog Logos doneo i uneo u telo postavši telo bogomudri

EvanĊelist naziva blagodaću i istinom. On blagovesti: Bog Logos, postavši telo, obitavaše meću

nama "pun blagodati i istine" (st.14). A sva ta boţanska savršenstva, ovu tu blagodat i istinu,

Bogoĉovek je pokazao kroz dela svoja i reĉi svoje, kroz svoj bogoĉoveĉanski domostroj spasenja

sveta "i videsmo slavu Njegovu, slavu kao Jedinorodnoga od Oca" (st. 14).

"Videsmo" mi, ne samo ja, jedan u nekom uglu nekog malenog grada galilejskog ili zaseoku

judejskom, već ma, svi mi ljudi, savremenici Njegovi za ţnvota Njegova na zemlji. "Videsmo"

ovu slavu Boga i silu Boţju u telu ljudskom u telu Isusa Nazarećanina, Jedinorodnog Sina

Boţjeg.

"Jovan svjedoči o Njemu i viče govoreći: Ovo je Onaj za koga rekoh:

koji za mnom dolazi ispred mene, jer prije mene bješe.

I od punoće Njegove mi svi primismo, i blagodat na blagodat. Jer se Zakon dade preko

Mojseja, a blagodat i istina postade kroz Isusa Hrista. "

(1:15-17)

Prvi svedok Bogoĉoveka, njegove sile i slave - Sveti Jovan Preteĉa. On ne samo svedoči za

Njega nego i "viče" da bi ga svi ĉuli i razumeli. Šta svedoči Jovan?

Svedoči: da je Isus - Bog u telu; poreklo njegovo je ne u svetu ĉoveĉanskom, jovanovskom; iako

roĊenjem u telu dolazi iza Jovana, On kao Bog Logos beše pre njega: "Ovaj beše onaj za koga

rekoh: koji za mnom ide preda mnom bejaše, jer on pre mene beše" (st. 15).

Ali u tome se i sastoji izuzetni znaĉaj Isusov u ovom svetu: što On - Veĉni - obitava u

ograniĉenom telu ljudskom, On - Neprolazni - u prolaznom telu, On - sav Bog, sva Istina Boţja,

sva Dobrota, sva Ljubav, sva Mudrost ţivi u majušnom telu ljudskom.

I to tako da "mi svi od punoće Njegove primismo i blagodat na blagodat" (st. 16), primismo: od

njegove boţanske Ljubavi, i sad znamo nju, jer njome ţivimo; primismo i od Njegove boţanske

Dobrote, i od njegove boţanske Istine, i od njegove boţanske Mudrosti, i od svekolike njegove

boţanoke punoće; i sve to sad znamo, i sve to sad imamo, jer time i ţivimo u njegovom

Bogoĉoveĉanskom Telu - Crkvi.

A sve to po bogatstvu svome, po novini svojoj, po istinitosti svojoj, po beskrajnosti,

bezgraniĉnosti, neizmernosti svojoj toliko prevazilazi ono što smo imali i znali o tome u Zakonu

i prirodi, da se zaista moţe reći da je sve to tek sa Isusom postalo, i da svega toga ranije kao da

nije ni bilo.

To znaĉe reĉi svetog EvanĊelista: Jer se Zakon dade preko Mojsija a blagodat i istina postade

kroz Isusa Hrista (st. 17).

Hristos i Istina, Hristos i Blagodat su toliko jedno, da pre Hristove pojave u telu, njih kao da nije

bilo u ovome svetu. Blagodat oznaĉava sva boţanska savršenstva i sve boţanske sile koje Bog

Logos donosi u naš zemaljski svet ovaplotišši se, postavši ĉovek. A sva ta boţanska savršenstva,

sve te boţanske sile bile su u starozavetnom svetu prisutne preko svojih senki; jedino ovaploćeni

Bog Logos daje ih rodu ljudskom u potpunoj boţanskoj i ĉoveĉanskoj stvarnosti i punoći:

svestvarnosti i svepunoći.

Posle Njega i pomoću Njega mi imamo i znamo: savršenu boţansku Istinu, savršenu boţansku

Pravdu, i ostala boţanska savršena svojstva i sile; imamo ih u njihovoj boţanskoj bezgraniĉnosti

i savršenosti i veĉnosti, ali i u njihovoj savršenoj zemaljskoj ostvarenosti i stvarnosti, zato je

ohristovljeni EvaiĊelist u potpunom pravu kada tvrdi da "blagodat i istina postade kroz Isusa

Hrista".

"Boga niko nije vidio nikad;

Jedinorodni Sin koji je u naručju Oca, On Ga objavi."

(1:18)

Da je tako, da Isus Hristos zaista donosi sva boţanoka savršenstva, i oliĉava i pokazuje vascelog

Boga sa svima Njegovim svojstvima, silama, savršenstvima, dokazuju dalje reĉi boganadahnutot

blagovesnika: "Boga niko nije video nikad: Jedinorodni Sin koji je u naručju Očevu, On ga

objavi" (st. 18). - Da, "Boga niko nije video nikad", ali ovi mogu da Ga vide u Isusu: On

objavljuje Boga celokupnim svojim bićem, svakim svojim postupkom, osećanjem, reĉju, mišlju,

delom, i to objavljuje vascelog u svoj punoći Njegovoj.

"Mi svi primismo blagodat na blagodat" (st. 16): primismo sve Hristove vrline jednu za drugom,

ljubav za pravdom, istinu za ljubavlju; šta više: primismo, i primamo vascelog Boga kroz sveto

Priĉešće. I Njime postojimo; i Njime ţivimo. I sve što je Hristovo doţivljujemo kao svoje, naše,

ljudsko, bogoĉoveĉansko. I kroza sve to vidimo Jedinog Istinitog Boga i Gospoda - Bogoĉoveka

Isusa Hrista.

I još ova blagovest nad blagovestima, radost nad radostima: "Boga niko ne vide nikad: ako

imamo ljubav meĎu sobom, Bog u nama stoji, i ljubav je njegova savršena u nama" (1 Jn. 4,12).

Što vaţi za Hristovu boţansku ljubav, vaţi i za njegovu boţansku Istinu i Pravdu, i Dobrotu, i

Mudrost, i Ţivot. Sve je to ono "što čusmo, što videsmo očima svojim, što rasmotrismo i ruke

naše opipaše" u ovaploćenom Bogu Logosu - Bogoĉoveku Gospodu Isusu (1.Jn.1,1), Jedinom

Spasitelju ĉoveka i sveta.

Ovo evanĊelsko uĉenje o Bogu Logosu potpuno je samostalno i opitno, zasnovano na ţivom

istoriskom iskustvu. Tu nema niĉeg iz one apstraktne filosofske logosologije, od onih uĉenja o

Logosu: aleksandriskog, platonovokog, stojiĉkog, neoplatonovskog, filonovskog.

Ovi filosofski logosi su uvek, više ili manje, transcendentna bića, ili sile, ili pojmovi, ili ideje, ali

nikada liĉnost, najmanje savršena boţanska Liĉnost, Bog Logos, a još manje i od najmanjeg:

Bog Logos koji se ovaplotio, postao ĉovek i delao kao ţiva i stvarna ĉoveĉanska liĉnost u

izvesnom periodu ljudske istorije.

Sveti Zlatoust blagovesti: Ako Bog Logos, ta "istinita svetlost obasjava svakoga čoveka koji

dolazi na svet", otkuda onda toliki ljudi ostaju neobasjani, neprosvetljeni. Svakako otuda što svi

nisu poznali veru Hristovu. A kako On "prosvetljuje svakoga čoveka"? - Srazmerno

prijemljivosti svakoga. Ako neki, po svojoj volji, zatvorivši oĉi uma svoga, ne ţele da prime

zrake te svetlosti, onda njihovo pomraĉenje proizlazi ne od prirode same svetlosti već od zloće

tih ljudi koji svojevoljno lišavaju sebe dara.

Blagodat se izliva na sve; ona nije tuĊa ni Jevrejinu, ni Jelinu, ni Varvaru, ii Skitu, ni

slobodnjaku, ni muţu, ni ţeni, starcu ni mladiću; ona je svima podjednako bliska i sve

ravnopravno priziva. One pak, koji ne ţele da se koriste tim darom, oni praviĉno sami sebi duţni

su pripisati tako oslepljenje. I oni ginu ne od ĉega drugog već od svoje sopstvene poroĉnosti. [8]

Tajna ţivota, tajna svetlosti, tajna vere je u Bogu Logosu. A kroz Boga Logosa u Svetoj Trojici.

Po blagovesti svetog Kirila Aleksandriskog: Sve je od Oca kroz Sina u Duhu Svetom... Bog

Logos obitava meĊu tvarima kao meĊu svojima. Razume se, svet je svoj Bogu po tvorevini i

prevoĊenju ka Njemu i kroz Njega. Tako, poluĉivši najzad ponovo prvobitnu krasotu svoje

prirode i ireobraţeni shodno onoj boţanstvenoj prirodi pobeĊujmo zlo koje nas snalazi.

Stoga, dakle, uzlazimo u nadprirodno dostojanstvo kroz Hrista, i budimo i mi sinovi Boţiji, ne

bez ikakve razlike s Njim. Podraţavajmo Mu po blagodati. On je istiniti Sin od Oca, istina

izraţena u reĉima: "Rekoh: bogovi ste i sinovi Višnjega svi" (Psal. 81,6). Mi smo sinovi po

usinovljenju i podraţavanju, a On po prirodi i istinski. Kroz veru u Hrista mi postajemo

zajedniĉari Boţje prirode i nazivamo se bogovi po blagodati. [9]

PRVO SVEDOĈANSTVO SVETOG KRSTITELJA O MESIJI : GOSPODU ISUSU

"I ovo je svjedočanstvo Jovanovo kad poslaše Judejci iz Jerusalima sveštenike i levite da ga

zapitaju: Ko si ti? I priznade i ne poreče; i priznade: Ja nisam Hristos."

(1:19-20)

Svedočanstvo Svetog Preteĉe mesijanskog karaktera. Kao prorok Boţji, kao anĊeo Boţji, kao

Preteĉa Hristov, on Bogom zna kakav treba da je Mesija=Hristos. Iako "najveći izmeĎu roĎenih

od ţena", tj. najveći ĉovek, on izjavljuje pitaĉima: "ja nisam Hristos". To ne moţe niko od ljudi

ni biti. Bogouĉeni Jovan to jasno zna i oseća, jer Hristos je Mesija ĉije se mesijaisšo sastoji u

tome da rod ljudski oslobodi greha, smrti i Ċavola. Zar onda moţe ĉovek biti Mesija, pa makar

taj ĉovek bio "najveći izmeću roĊenih od ţena" - Sveti Jovan Krstitelj?

Zašto Sveti Preteĉa na pitanje sveštenika: "ko si ti?" - odgovara "ja nisam Hristos". Zato što on

zna da oni ţele da saznadu da li je on Mesija. To je bilo doba naroĉite duhovne uzbuĊenosti,

mesijanske uznemirenosti, kada se Mesija grozniĉavo oĉekivao od strane jvvrejskog naroda. Šta

više, Preteĉa sa osećanjem, i ubeĊenjem, i odluĉnošću ispovednika izjavljuje da nije Hristos:

"ispovedi". I ta reĉ dva puta se ponavlja u istoj reĉenici, da ne bi bilo dvoumice kod uĉenih i

lukavih pitaĉa jerusalimskih.

"I upitaše ga: Šta dakle? Jesi li ti Ilija? I reče: Nisam.

Jesi li ti prorok? I odgovori: Ne."

(1:21)

I ostala pitanja jerusalimskih pigaĉa su mesijanskog karaktera. ZaĉuĊeni prvim odgovorom

Preteĉinim, oni nastavljaju: "ko si onda?"

Po svemu, kao da vele; ti liĉiš na Mesiju: po ţivotu, po uĉenju, po isposništvu. Ako ti nisi

Hristos, ko onda moţe biti? "Jesi li Ilija?" pitaju oni dalje. Jer po svetim proroštvima

starozavetnim Ilija se ima na izvestai naĉin javiti kao Preteĉa Mesije. Krstitelj odluĉno odgovara:

"Nisam". I treće pitanje kojima se zatvara krug mesijanskih pitanja: "Jesi li prorok?"

I opet odluĉan odgovor: "Nisam". Zar sveti Preteĉa nije prorok? - Jeste i veći od svih proroka, po

reĉima Spasitelja, samo on nije onaj prorok o kome je bogovidac Mojsije prorokovao kao o

Mesiji, Spasitelju. Bogomislilac i providac: do dna providi u duše pitaĉa, i svojim odgavara na

ono glavno pitanje koje se skriva ita svih njihovih obilaznih pitanja, na pitanje: Jesi li ti Hristos?

"A oni mu rekoše: Ko si? Da odgovor damo onima koji nas poslaše: Šta kaţeš o sebi

samom? Reče: Ja sam glas vapijućeg u pustinji: Poravnite put Gospodnji, kao što kaza

Isaija prorok."

(1:22-23)

Stoga je njihovo poslednje pitanje iskreno i jasno: "Ko si? da moţemo odgovoriti onima što su

nas poslali: šta kaţeš o sebi samom?" Nema sumnje, celokupnom pojavom svojom sveti Preteĉa

je postavzvao sobom mesijansţe probleme, i izazivao ih, i raspirivao ih; on je sav u tim

problemima; zato je i Bogom poslan da ih rešava, i konaĉno reši ukazavši ia Mesiju -

Bogoĉoveka Hrista. U zemaljskom svetu, koji je pustinja greha i smrti, sveti Preteĉa je svesniji

od ovih skupa i od svakoga posebno, opustošenosti prirode ljudske, vascelog roda ljudskog,

grehom i smrću. Zato je on vaistinu pustinjak, izuzetan po svemu, i misija njegova zaista

pustinjaĉka i izuzetna. Stoga i odgovara na poslednje pitanje reĉima: "Ja sam glas onoga koji

viče u pustinji: Poravnite put Gospodnji; kao što kaza prorok Isaija" (st. 23).

Od muke ljudske, sveljudske; od greha ljudskog, sveljudskog; od smrtnosti ljudoke, sveljudske,

ĉovek se sav, ovim bićem svojim pretvorio u glas, vapajni glas, koji se razleţe beskrajnom

pustinjom ljudskog ţivota, ljudskih duša, i svake ljudske duše posebno. Zar nije svako od njih i

sve one skupa, pustinja, u kojoj sve što je boţansko i besmrtno, previja se, muĉi, obamire, izdiše

i umire od greha i smrti? Nema puta Gospodnjeg u pustinji ţivota ljudskgag. Put od duše do

Boga sav je porocima izlokan, isprovaljivan, upropašćen. Ko moţe po njemu poći i do Boga

doći? Ove što je ljudsko, toliko je opusššeio grehom i smrću, da bespomoćno umire u oromnoj

pustinji svojoj.

Zato nema ljudima spasenja od greha koje bi oii sami izmislili i ostvarili. Spasenje im moţe doći

od Onoga koji je Bezgrešan i Besmrtan, i stoga moćan i silan da satre i greh i smrt.

Pa ipak, vi ljudi moţete da u tome nešto uĉinite: osvestite se, doĊite k sebi i sagledajte i svoju i

sveopštu grešnost; budite koliko toliko svesni svojih i sveopštih grehova ljudskih, koji su vas

zatvorili u bezizlaznu tamnicu smrti, i neka se to izlije u pokajniĉko raspoloţenje, i tim

pokajanjem vi ćete poravniti put Gospodnji, i On će njime doći u ţivot vaš, u dušu vašu, ući u

opustošeni i opustinjeni svet vaš.

"A izaslanici bijahu od fariseja. I zapitaše ga i rekoše mu: Zašto, dakle, krštavaš kad ti nisi

Hristos, ni Ilija, i prorok? Odgovori im Jovan govoreći: Ja krštavam vodom, a meĎu vama

stoji koga vi ne znate. To je Onaj što dolazi za mnom, koji preda mnom bi,kome ja nisam

dostojan odriješiti remena na obući NJegovoj".

(1:24-28)

Zato sveti Preteĉa i krštava "krštenjem pokajanja". On već Duhom Svetim vidi Mesiju meĊu

ljudima, gotovog da spasava svet od greha, smrti i Ċavola, zato i poziva ljude pokajanju, krštenju

pokajanja, i tako ih priprema za dolazak Spasiteljev i za NJegov spasiteljski rad. A to je baš ono

što uĉeni jerusalimski pitaĉi ne razumeju, te i dalje pitaju otvoreno: "Zašto, dakle, krštavaš kad ti

nisi Hristos, ni Ilija, ni Prorok?" (st. 25). Jovan im onda jasno odgavara i ukazuje na prirodu

svoga krštenja, i na prirodu i liĉnost Mesije: "Ja krštavam vodom, a meću vama stoji koga vi ne

znate. To je Onaj što dolazi za mnom, koji beše preda mnom; kome ja nisam dostojan odrešiti

remena na obući NJegovoj" (st. 25-26).

LJudska priroda je toliko obescenjena i osramoćena grehom i smrću, da je beskrajno udaljeia od

Boga. Toga je ţeraviĉno svestan i "najveći izmeĎu roćenih od ţena", zato smatra i svenarodno

objavljuje, i time se za sav ljudski rod kaje: "ja nisam dostojan odrešiti remena na obući"

Bogoĉovekovoj Meoijinoj.

Ako iko, Preteĉa je i za sebe i za sav rod ljudski poravnio put Gospodnji, po kome Spasitelj moţe

nesmetano ući u svet duša ljudsţih. Objašnjavajući blagovest: "Boga niko nije video nikad" (Jn.

1,18) Sv. Zlatoust primećuje: A šta ćemo reći na reĉi gromoglasnog proroka Isaije: "Videh

Gospoda gde sedi na prestolu visaku i preuzvišenu?" (Is. 6,1). Šta ćemo reći o svedoĉanstvu

samoga evanĊelista Jovana o ovim reĉima kada je vvdeo slavu Gospodnju (Jn. 12,41). Šta ćemo

reći na reĉi proroka Jezekilja? Gle, i on je video Boga gde sedi na heruvimima. Šta ćemo reći na

reĉi proroka Danila? I on veli: "I Stari danima sede" (Dan. 9,7). A šta na reĉi Mojsijeve: "Pokaţi

mi put tvoj, da Te poanam i da Te vidim" (2 Mojs. 33,13). A Jakov je i naziv dobio od toga, to

jest bio je nazvan Izrailj, a Izrailj znaĉi: Bogovidac.

Tako dakle, videli su Boga i drugi. Zbog ĉega je, onda, EvanĊelist Jovan rekao: "Boga niko nije

video nikad?" (st. 18). Da bi pokazao, da je sve to bilo delo snishodljivosti a ne viĊenje same

Suštine Boţanstva.

Jer da su oni videli samo biće, videli bi ga ne na razne naĉine. Boţanstvo je prosto, bezobliĉno,

nepromenljivo, neopisivo, ne sedi, ne stoji, ne hoda. Sve je to svojstveno samo telima.

Ali kako Bog postoji, to On jedini zna, i to je objavio sam Bog Otac preko proroka: "viĎenja

umnoţih i u rukama proročkim upodobih se" (Os. 12,10-11), to jest, ja sam se spustio, javio se,

ali ne onim što ja jesam. A pošto je Sin NJegov imao da se javi nama u stvarnom telu, to je On

ispoĉetka pripremao ljude za sozercanje bića Boţjeg, koliko im je bilo moguće videti.

Ali šta je Bog Sam po Sebi, to nisu videli ne samo proroci, nego i anĊeli i arhanĊeli; i ako bi ih ti

pitao o tome, ti u odgovoru ne bi ĉuo ništa o suštini nego samo pevanje: "Slava ia visinama

Bogu, i na zvmlji mir, meĊu ljudima dobra volja" (Lk. 2,14).

Ako bi ti poţeleo da što o tome saznaš od heruvima i serafima, ovda bi ĉuo Trisvetu pesmu

tajanstvenu i da su nebo i zemlja puni slave NJegove (Is. 6,2). Tako, dakle, samoga Boga Oca

vidi samo Sin i Duh Sveti. [10]

DRUGO SVEDOĈANSTVO SVETOG KRSTITELJA O MESIJI: GOSPODU ISUSU

"A sutradan vidje Jovan Isusa gdje dolazi k njemu, i reče:

Gle, Jagnje Boţije koje uzima na se grijehe svijeta!"

(1:29)

Kakvo je uzbuĊenje i ushićenje morao osećati sveti Krstitelj, svestan svegrešnosti i svesmrtnosti

ljudske, gledajući Isusa gde dolazi k njemu. Na svima ljudima, od ggrvog do poslednjeg, on je

video samo greh, greh, greh, i samo omrt, smrt, smrt, a evo Isusa, evo ĉoveka, evo prvog ĉoveka

u rodu ljudokom u kome nema ni greha ni smrti, ni grešnog, ni smrtnog. Ali Preteĉa vidi da je

baš taj bezgrešni Isus koji uzima na Sebe greh sveta: "Gle, Jagnje Boţje koje uzima na sebe greh

sveta" (st. 29): "greh sveta" - sav greh, taj jedan jedini sveobuhvatni greh sveta, iz koga se

izvode i na koji se svode ovi gresi sveta.

Sveti Zlatoust blatovesti: Svi su proroci i apostoli propovedali Hrista u NJegovom otsustvu: jedni

- do NJegovog dolaska u telu, drugi - po NJegovom vaznesenju; jedini Jovan je propovedao o

NJemu u NJegovom prisustvu. Stoga se on i naziva prijateljem Ţenika što je on jedini

prisustvovao na svadbi; on je sve to ustrojio i obavio; on je postavio poĉetak tome. "I ugledavši

Isusa gde ide k njemu, reče: Gle, Jagnje Boţije, koje uzima na sebe greh sveta" (st. 29). On

govori to pokazujući da svedoĉi ne samo glaoom iego i oĉima. On se divio Hristu u radosti i

ushićenju; pokazuje svima i dar sa kojim je Hristos došao i naĉin iskupljenja. Reĉ "jagnje"

oznaĉava i jedno i drugo. Jer Jovan nije rekao: koji će uzeti, ili koji je uzao grehe sveta, nego:

koji uzima greh sveta, i time pokazao da Hristos ĉini to svagda. U samoj stvari, On je primio na

Sebe greh sveta ne samo onda kada je postradao, nego i od toga vremena pa sve do sada uzima

na Sebe grehe, ne tako kao da je svagda bio raspinjan. On je jednom prineo ţrtvu za grehe, i tom

jednom ţrtvom On svagda oĉišćuje grehe. [11]

To poneti na sebi i osloboditi sav rod ljudski i sav svet od tog sveubilaĉkog ĉudovišta moglo je

samo svemoćno i u isto vreme beskrajno ĉovekoljubivo biće kao što je Isus Bogoĉovek. Tu ţrtvu

moglo je prineti samo krotko i nezlobivo Jagnje Boţije: da, Jagnje Boţije: jer u NJemu nema

nimalo gordosti šgo ono vrši tako svespasonosni podvig. Krotošću, smirenošću i sveţrtvenom

ljubavlju Jagnje Boţije spasava rod ljudski od osnovnog greha ljudskog: gordog samoljublja.

Znaĉi: Jagnje Boţje Isus dolazi u svet ljudski, u svirepu i straviĉnu pustinju greha i smrti, dolazi

jaganjaĉki krotko i smireno, ne da osudi, nego da miluje. Jer da nije došao kao Jagnje Boţje već

kao sudija koji istraţuje, ko bi od ljudi ostao, ko ne bi s pravom sto puta na smrt osuĊen bio? Ali,

u tome je dirljiva veliĉina Hristova što On u vuĉji svet ljudski dolazi kao krotko i smerno Jagnje

Boţje sveţrtveno.

"Ovo je Onaj za koga ja rekoh:

Za mnom dolazi čovjek koji preda mnom bi, jer prije mene bješe."

(1:30)

Zato Preteĉa ponavlja svoju pohvalu o NJemu: "Ovo je Onaj za koga ja rekoh: Za mnom ide

Čovek koji me preteče, jer pre mene beše" (st. 30). "Čovek" = Jagnje Boţje: u tome i jedinstvena

veliĉina Isusova, što je čovek, i kao takav "Jagnje Boţje": sav bez greha i smrti, i stoga sav

krotost i ţrtvenost.

Čovek meĊu ljudima, On stoga ne plaši već privlaĉi; bezgrešan i besmrtan i besmrtan, On time

leĉi i spasava. "Čovek" bez greha i smrti, da bi se ljudima pokazalo da se takav čovek moţe biti i

u ovom zemaljskom svetu. A takav čovek i jeste pravi ĉovek, potpun ĉovek, savršen ĉovek.

Takav je bio Adam pre greha i smrti, takav je Isus u sred greha i smrti.

"I ja ga ne znadoh, ali da se javi Izrailju, zato doĎoh ja da krštavam vodom."

(1:31)

Isus, po svemu ĉovek, samo bez greha, teško ga je poznati, otkriti u NJemu Spasitelja i Mesiju,

Boga i Gospoda. To je istina i za samog "Preteĉu" i "anćela" Mesijinog Jovana Krstitelja. On se

ne stidi da to javno prizna: "I ja ga ne znadoh" (st. 33). Ali, kako Ga onda poznade? - Po

otkrivenju Boţjem. Jer se samo Bogom moţe doznati da je Isus - Mesija i Spasitelj. Bog se

kosne duše ĉovekove, i ona progleda, i u Hristu Boga i Spasitelja ugleda.

Preteĉina mesijanska delatnost sva je u zavionosti od liĉnosti Mesije Isusu. On i krštava vodom

da bi na taj naĉin objavio ljudima da je Mesija došao, da je već tu: da krštenje poĉinje, i da je cilj

krštenja privesti ljude Mesiji, koji će krštavati Duhom Svetim; a to znaĉi: krštenjem u kome se

opraštaju gresi, ubija smrt, uništava Ċavo.

Ali i Duh Sveti je za Mesijinog Preteĉu nešto vidljivo, stvarno, i to u našem ĉoveĉanskom svetu.

"I posvjedoči Jovan govoreći:

Vidio sam Duha gdje silazi kao golub sa neba i ostade na NJemu."

(1:32)

I Preteĉa nam svedoči o tome iz svog liĉnog iskustva, kao oĉevidac, kao duhovidac: "Videh Duha

gde silazi s neba kao golub i ostade na NJemu" (st. 32). - "Videh Duha", - to je liĉno i novo,

novozavetno iskustvo.

U tome i najubedljivije svedoĉanstvo da je Isus zaista Mesija koji će krstiti Duhom Svetim koji je

sišao na NJega kao na ĉoveka, i ostao na NJemu kao na ĉoveku, iako je On veĉno i jednosušno

sa NJim kao sa Drugim Licem Svete Trojice.

"I Ja Ga ne znadoh, ali Onaj koji me posla da krštavam vodom On mi reče: na koga vidiš

da silazi Duh i ostaje na NJemu to je Onaj koji krštava Duhom Svetim. I ja sam vidio i

zasvjedočio da je On Sin Boţiji."

(1:33-34)

Sveti Preteĉa ne prestaje naglašavati tu ĉinjenicu: "I ja ga ne znadoh, ali Onaj koji me posla da

krstim vodom on mi reče: Na koga vidiš da silazi Duh i ostaje na njemu, to je onaj koji krštava

Duhom Svetim, I ja videh i posvedočih da je ovaj Sin Boţji" (sg. 33-34). "I ja videh i

posvedočih". - Na tom liĉnom iskustvu je zasnovana kzva mesijanska delatnost Preteĉina. To je

osnovno naĉelo novozavetnog hristopoznanja: videti i svedočiti o viĊenom.

Zato su novozavetni propovednici prvenstveno oĉevidci = svedoci = apostoli: oni su poslani da

kao oĉevidci svedoče samo ono što sami videše i ĉuše, što oĉima svojim videše i rasmotriše, što

ušima svojim ĉuše, pggo rukama svojim opipaše (1 Jn.1,1). S&edoĉansgvo Svetog Preteĉe o

Isusu:

1) Isus je "ĉovek" (st. 30);

2) Na NJega, ĉoveka, sišao je Duh Sveti;

3) Isus je Sin Boţji;

4) Isus=Sin Boţji, kao Jagnje Boţje uzima na sebe greh sveta, i

5) Isus krštava Duhom Svetim.

TREĆE SVEDOĈANSTVO PRETEĈINO O MESIJI I

PRVI UĈENICI HRISTOVI

"Sutradan opet stajaše i Jovan i dvojica od učenika njegovih.

I ugledavši Isusa gdje ide, reće: Gle, Jagnje Boţije!"

(1:35-36)

Trećeg dana - treće Jovanovo svedoĉanstvo. Sada, Preteĉa kao da na Isusu vidi samo NJegavu

ogromnu ţrtvu za spasenje sveta od greha: Isus=Jagnje Boţje", i na NJemu svi gresi sveta od

pamtiveka. Zaista, sve što je Isus Bogoĉovek uĉinio za spasenje sveta jeste jedna besprekidna

ţrtva za svet: od RoĊenja pa do Vaznesenja.

Gledajući Ga gde se u pećini raĊa od Djeve, ĉavek mora Preteĉinski uzbućeno uzviknuti: "Gle,

Jagnje Boţje!"

Gledajući Ga gde od gnjeva Irodova beţi u Misir, opet to isto osećanje potresa dušu: "Gle,

Jagnje Boţje!"

Gledajući Ga gde kao drvodelja radi i ţivi u svetu On, Tvorac i Svedrţitelj svih bezbrojnih

svetova, iz duše se nevoljno otima uzdah: "Gle, Jagnje Boţje!"

Gledajući Ga gde posti, gde se moli, gde plaĉe, gde strada, gde pati, gde umire na krstu, gde

krotko podnosi i pljuvanje i ismevanje i šibanje, iz duše se otima dirljivi krik za krikom: "Gle,

Jagnje Boţje!"

I kada se sav njegov Bogooĉoveĉanski podvig na zemlji obuhvati jednim sveobuhvatnim

pogledom, i ovda ĉovek mora svim srcem, svom dušem, svom mišlju svojom zavapiti: "Gle,

Jagnje Boţje!"

"I čuše ga oba učenika kad govoraše, i otidoše za Isusom. A Isus obazrevši se i vidjevši ih,

gdje idu za NJim, reče im: Šta traţite? A oni Mu rekoše: Ravi, što prevedeno znači:

učitelju, gdje stanuješ? Reče im: DoĎite i vidite! I otidoše, i vidješe gde stanuje; i ostadoše

kod NJega onaj dan. A bijaše oko desetoga časa. A jedan od dvojice koji čuše od Jovana i

odoše za NJim bijaše Andrej, btrat Simona Petra."

(1:37-40)

U ovim prostim reĉima Preteĉinim moralo je biti neĉeg boţanski dirljivog i privlaĉnog. Svedoci?

- Dva Preteĉina učenika koji ostaviše svog uĉitelja, ĉoveka "najvećeg izmeĊu roĊenih od ţena":

"i otidoše za Isusom" (st. 37).

Radi ĉega? - Sigurno da liĉno ispitaju i izvide ko je taj Isus pred kojim se do prašine i praha

smirava i poniţava njihov veliki uĉitelj, pustinjak, isposnik i prorok. I oni bi hteli da nasamo

razgovaraju sa tim "Jagnjetom Boţjim", Kome njihov znameniti uĉitelj nije dostojan odrešiti ni

remena na obući njegovoj.

To nam kazuje njihov odgovor na Isuoovo pitanje: "Šta traţite?" - "Učitelju, gde stanuješ?" - i

prost odgovor: "Doćite i vidite". - "I otidoše i videše gde stanuje; i ostaše u njega onaj dan" (st.

38-39). Da ĉudesnog i neviĊenog na zemlji raztovora! Zacelo, dva učenika oni osetili nisu vreme

u prisustvu Veĉnoga.

Ustreptale duše, ţedne boţanskoga, besmrtnoga, idealnoga, morale su od ushićenja i radosti

zanemeti, slušajući nasamo boţanske reĉi Jagnjeta Boţjeg. Tada se u njima satkalo u duši

ubeĊenje da je Isus - zaista Sin Boţji, zaista - Jagnje Boţje, zaista - Spasitelj sveta. Nesumnjivo

tako. To se i vidi iz onoga što ta dva uĉenika ĉine.

"On naĎe najprije brata svojega Simona, i reče mu: Našli smo Mesiju, što prevedeno znači:

Hristos. I dovede ga Isusu. I Isus pogledavši na njega reče: Ti si Simon, sin Jonin; Ti ćeš se

zvati Kifa, što znači Petar."

(1:41-42)

"Mi naĎosmo Mesiju" (st. 41), - to je sve što oni u uzbuĊenju, od radosti mogu da otklikću. U

njihovim reĉima nema ni trunke kolebanja, dvoumljenja. To je nešto toliko sigurno i nesumnjivo,

da Petar bez reĉi polazi za svojim bratom Andrijom koji je bio jedan od dvojice srećnika i tu vest

i novost i saopštio ovome bratu.

"I dovede ga k Isusu" (st. 42): dovede kao dete, toliko je Andrija ponesen bio ljubavlju i

oduševljenjem za Isusa da je Petra "doveo" k Isusu, a ne da je sam Petar išao i da su oni došli k

Isusu.

U duši Petrovoj se moralo dešavati nešto neobiĉno: nove misli, slatka oĉekivanja, ustreptala

osećanja. Sve je to vihorilo u njemu, stapalo se u neki haas, mili haos, u ĉijim se vrelim

dubinama raĊalo nešto novo za Petra, neki novi svet, novi ţivot, nešto ni nalik na sve dotadašnje.

Sve je to blagi Spasitelj proĉitao i u duši i na licu detinjski uzbućenog i usplahireiog Petra i zbog

te unutrašnje promene koja se u njemu zbivala, promenio mu odmah ime kao Avramu što je

promenio ime kada mu je obećao da će postati otac mnogim narodima.

EvanĊelist piše: "Isus pogledavši na njega reče: Ti si Simon, sin Jonin; ti ćeš se zvati Kifa što

znači Petar" (et. 41). Petar - kamen, kamen na kamen će se izgraditi iov duhovni svet, ne samo

njegov, nego i mnogih, mnogih drugih koji kao on budu promenili sebe Bogoĉovekom, njegovim

EvanĊeljem.

Kao da sav ovet dobija novo ime zbog mnogoznaĉajne Petrove promene, Petrovog obraćenja

Hristu.

"Sutradan htjede Isus izići u Galileju, i naĎe Filipa,

i reče mu: Hajde za Mnom!"

(1:43)

"Hajde za mnom!" - i Filip doĊe za NJim, ne upitavši: Zašto? Ko si ti? Šta hoćeš ti od mene?

Zašto da Tebe radi ostavim sve svoje na domu, i dom i imanje? - Šta je to bilo u Isusu što je

toliko privlaĉilo k NJemu te su ljudi ostavljali sve i odmah polazili, i za navek odlazili za NJim?

Sigurno se kroz NJegovo sveto lice i telo izlivala i po dušama ljudskim na tajanstven naĉin

razlivala ĉudesna sila i svetlost Boga Logosa.

I iole bogotraţljive i bogoĉeţnjive duše prianjale su za NJega svim bićem. I nalazile u NJemu

svoga Mesiju, svoga Gospoda, svoj ţivot, svoju besmrtnost i veĉnost.

Da, u NJemu su nalazile sve ono najuzvišenije, najsvetije, najboţanskije, najbesmrtnije,

najmoćnije što su Mesiji pripisivali i od Mesije oĉekivali svi sveti Boţji ljudi.

"A Filip bješe iz Vitsaide, iz grada Andrejeva i Petrova. Filip naĎe Natanaila i reče mu:

Našli smo Onoga za koga pisa Mojsej u Zakonu i Proroci: Isusa, sina Josifova, iz

Nazareta."

(1:44-45)

To se desilo i sa Filipom. Pošao je za NJim, i odmah svim bićem otkrio, pronašao da je Isus -

Mesija.

Pronašao, da! jer je traţio, istraţivao, na Isusa primenjivao sve što su Mojsije i Proroci pisali o

Mesiji i pronašao da je Isus taj boţanski Mesija, Spasitelj. Zato i izjavljuje svome prijatelju

Natanailu, koga je potraţio da podeli sa njim svoju radost i saopšti mu svoj pronalazak:

"NaĎosmo onoga za koga pisa Mojsije u zakonu i Proroci: Isusa, sina Josifova, Nazarećanina"

(st. 45).

Bogotraţljivoj duši Filipovoj nije bilo potrebno da dugo ispituje Isusa: on je primenio ia NJega

mesijansko merilo Mojsijevo i proročko, i ovim bićem se ubedio i pronašao da je to zaista

Mesija.

"I reče mu Natanailo: Iz Nazareta moţe li biti šta dobro?

Reče mu Filip: DoĎi i vidi!"

(1:46)

Uĉeni Natanailo je oprezan, a i pomalo sumnjalica. Mesija - "iz Nazareta?" "Iz Nazareta moţe li

biti što dobro?" (st. 46). - To je proroĉki opravdano pitanje. Iz Nazareta moţe li biti što dobro, a

kamoli najveće dobro - Mesija? Filip ovim kao da je nešto zbunjen, ili ne ţeli da se upušta u

duge rasprave o tame, jer je sav prepun i osećanja i ubeĊenja da je Isus - Mesija.

I zato svu svoju apologiju i apologetiku svodi na dve reĉi: "doĎi i vidi" (st. 46). Doći i vidi Isusa,

i otpašće sve sumnje, sva proveriliĉka pitanja. Jer videti NJega, znaĉi videti Mesiju, sem ako

ĉovek namerio ne oslepi sve oĉi duše svoje, da ne bi videle i otkrile u NJemu Mesiju i Boga.

Primer: Natanailo.

"A Isus vidje Natanaila gdje dolazi k NJemu i reče za njega: Evo pravog Izrailjca u kome

nema lukavstva. Reče Mu Natanailo: Otkuda me poznaješ? Odgovori Isus i reče mu: Prije

nego te pozva Filip, vidjeh te kad bijaše pod smokvom."

(1:47-48)

NJegov susret sa Isusom, zaista je susret pravoga Izrailjca sa Mesijom: "Evo pravoga Izrailjca u

gsome nema lukavstva" (st. 47), govori Isus za Natanaila tek što je sa Filipom došao i još ni

jednu reĉ izustio, i koga Isus prvi put vidi. Isusove reĉi hvale opreznost Natanailovu; Natanaila

iznenaĊuje to otkuda ga Isus poznaje. On i dalje dušom svojom ide po koloseku svoje

sumnjalaĉke opreznosti: proverava Filipovo tvrĊenje i svoje sumnje.

Tada mu Isus otkriva delić svoga Boţanstva: sveznanje, sveviĊenje: "Pre no što te pozva Filip

videh te kad beše pod smokvom" (st. 48). - Na takvoj daljini? Kako je to moguće? Ne, to ne moţe

videti obiĉan ĉovek, pa ni najveći ĉovek; to moţe videti samo Sin Boţji, Mesija, Bog.

"Odgovori Natanailo i reče Mu: Ravi, Ti si Sin Boţiji, Ti si car Izrailjev"

(1:49)

I Natanailo, kao što je iskreno posumnjao, tako je iskreno i poverovao, i priznao Isusa za Mesiju:

"Ravi, Ti si Sin Boţji, Ti si car Izrailjev" (st. 49). Jer iza tvoga sveznanja ko stoji ako ne

sveznajući Mesija? Filip je u pravu: doći i videti Isusa, to je sve, sva apologija, sav metod

hristopoznanja.

Samo treba doći u liĉni dodir s NJim, prići Mu otvoreno, ispitivaĉki, proverilaĉki iskreno, i On

će duši bogoĉeţnjivoj pokazati da je Mesija, Spasitelj, Bog. Sve se tu zasniva na liĉnom,

neprolaznom iskustvu. Od ĉoveka se traţi samo iskrenost, onda Gospod Isus kazuje Sebe,

pokazuje da je zaista Mesija, zaista Bog i Gospod.

"Odgovori Isus i reče mu: Zato što ti kazah da te vidjeh pod smokvom, vjeruješ? Vidjećeš

više od ovoga. I reče mu: Zaista, zaista vam kaţem: od sada ćete vidjeti nebo otvoreno i

anĎele Boţije kako uzlaze i silaze na Sina Čovječijega."

(1:50-51)

Natanailo je video samo jedno svojstvo Hristova Boţanstva: sveznanje. Ali, to nije u Isusa neko

trenutno, šroroĉko sveznanje, koje se NJemu, kao i ostalim prorocima daje za izvesno vreme. Ne,

Isus nije samo prorok, On je Bog proroka.

To Natanailo još ne zna, ne uviĊa. Iza sveznanja, i oko sveznanja Isusovog, stoje i sva ostala,

zasada nevidljiva, boţanska svojstva i savršenstva, stoji: "sva punoća Boţanstva telesno" (Kol.

2,9): tu su iza NJega i sva nebesa, i svi anĎeli koji Mu danonoćno nevidljivo sluţe kao Bogu i

Gospodu. Bogoĉoveĉanska je istina: "Od sada ćete videti nebo otvoreno i anĎele Boţije gde se

penju i silaze na Sina Čovečijeg" (st. 51).

"Od sada" je nebo otvoreno nad zemljom preko Bogoĉoveka Gospoda Isusa: Bog je na zemlji,

NJegov silazak je ova nebesa otvorio nad zemljom; i sva nebeska vojska silazi k NJemu i opet

uzlazi na nebo. "Od sada ćete videti" ... svi koji ţelite nebo i sva bogatstva neba.

Eto ih ia zemlji u Isusu Mesiji, Sinu Ĉoveĉijem, Bogoĉoveku, u kome je "sva punoća boţanstva

telesno".

Nebo je već na zemlji, anĊeli su Boţiji već na zemlji, jer je Sam Bog već na zemlji u

Bogoĉoveku Isusu.

NAPOMENA:

1. Sveti Kiril Aleksandriski, Tumaĉenje Svetog EvanĊelja po Jovanu, knjiga I, 1 i 2 (ruski

prevod).

2. Beseda I, 1-2 na EvanĊelje Jovanovo; Migne, PG 59, 25-31

3. Tamo, knjiga 1, glava 5.

4. Beseda II, 4; tamo, str.34; beseda III, 3; str. 40; beseda IV, 1: str. 47.

5. Tumaĉenje Svetog EvanĊelja (ruski prevod)

6. Tamo, beseda V, 3-4; str. 58

7. Tamo, knjiga prva, glava 6, 7.

8. Tamo, beseda VIII, 1; str. 65.

9. Tamo, knjiga II, glava 9, 10.

10. Tamo, beseda XV, 1; str. 97, 98

11. Tamo, beseda XVIII, 2; str. 115-116.

Glava druga

sadrţaj

ISUS NA SVADBI U KANI GALILEJSKOJ

"I u treći dan bi svadba u Kani Galilejskoj, i ondje bješe Mati Isusova.

A pozvan bješe i Isus i učenici NJegovi na svadbu."

(2:1-2)

Ĉudo Isusovo - na svadbi, na siromašnoj svadbi. Nesumnjivo siromašnoj ĉim im je nedostalo

vina. Isus je pozvan sa učenicima: obiĉan ĉovek meću obiĉnim ljudima. Ali baš taj obiĉan

istinski, pravi ĉovek Isus ĉini nešto beskrajno neobiĉno, ĉini boţansko ĉudo: pretvara vodu u

vino. I to ĉini na jedan besprimerno prost naĉin. Ĉini neviĊeno ĉudo, i opet ostaje ĉovek, sav

ĉovek, istinski ĉovek.

Valjda tako i treba da bude: da Bog ţivi i dela u ĉoveku i iz ĉoveka kao nešto sasvim prirodno;

da ĉovek bude prirodno obitalište Boga, njegov dom, njegov hram, njegovo telo. U Bogoĉoveku

tako i jesge: Ĉovek je postao i jeste telo Baţje. I ove što ĉini u ĉoveku, da ĉoveka, pomoću

ĉoveka, ĉini na prirodai i normalan naĉin. Prirodvo je bogoĉoveĉansko jedinstvo u ĉoveku,

bogoĉoveĉanski ţivot, bogoĉoveĉanska delatnost.

"I kad nesta vina, reće Mati Isusova NJemu: Nemaju vina. A Isus joj reče: Šta hoćeš od

Mene, ţeno? Još nije došao čas Moj."

(2:3-4)

I pre prvog ĉuda na svadbi u Kani Galilejskoj jedno ljudsko biće zna tajnu Isuoovu. To je

Presveta Bogomajka. A i ko bi znao glavnu tajnu ovoga deteta ako ne majka. U ovom sluĉaju -

ĉudesna Bogomajka. Od NJenjog boţanokog zaĉeća, od te prve blagovesti, pa kroz NJegovo

ĉudesno roĊenje, i nadalje: Ona slaţe u srcu svom tajnu na tajiu "ĉuvaše sve" to "u srcu svom"

(Lk. 2,5), dok se ove to nije stopilo u jedio osećanje, u jedno jasno saznanje: da je Isus -

ovaploćeni Bog.

Da, tajnu ovaploćenog Boga prva je saznala Ona od koje se On i ovaplotio. Ona je prva i saznala

za NJegovu boţansku svemoć, ali i za NJegovu boţansku smernost. Stoga Mu Ona oprezno i

neprimetno sapšitava da "nemaju vina". A zatim? On u beskrajnom ĉovekoljublju svom znaće šta

treba da ĉiii.

A On, svesmireni, ţeli da im pomogne ali tako da to bude neupadljivo i nenametljivo, već

prirodno i normalno.

"Reče Mati NJegova slugama: Što god vam reče učinite."

(2:5)

Boţanska Posrednica zna šta treba ljudi da ĉine da bi izazvali smernoga Isusa na ĉudotvornu

delatnost: "Što god vam reče učinite" (st. 5). To je NJen pronalazak koji je postao veĉio naĉelo u

ljud-kom obraćanju Bogoĉoveku za pomoć, za spasenje, za zaštitu.

Svemilostiva, time nam je ukazala boţansku svemilost: otkrila sav put ovakom ĉoveku, put

spaoenja, put evanĊelskog ţivota, i radosti, i utehe: "što god vam reče učinite". To je naš udeo u

Bogoĉoveĉanskam evanĊelju, u Bogoĉoveĉanskom podvigu spasenja. A sve ostalo je

Bogoĉovekovo.

"Što god vam reče", pa makar to bilo nešto najneobiĉnije, najneverovatnije. A Bogoĉovek neće

traţiti od vas ništa što ne moţete uĉiniti, ništa što ne bi vodilo vašem spasenju, vašoj besmrtnosti,

vašem raju.

"A ondje bješe šest kamenih sudova za vodu, postavljenih po običaju judejskog očišćenja,

koji hvatahu po dvije ili po tri mjere. Reče im Isus: Napunite sudove vodom. I napuniše ih

do vrha. I reče im Isus: Zahvatite sad i nosite peharniku. I odnesoše."

(2:6-8)

I oni uĉiniše po savetu Bogomajke. Da nije bilo NJe, zar bi uĉinili? Sigurno ne bi. I napunivši

sudove vodom, zahvatiše i odnesoše kumu umesto vina vodu. Ko bi ispunio takvo nareĊenje

Isusovo, iapunio kada On još nije bio poznat ni kao prorok, a kamoli kao Sin Boţji i Bog?

Zato je dirljivo posredništvo Bošmajke ustvari polovina prvog ĉuda Isusovog. To je znamenje za

sva vremena i za sva ĉudesa Isuoova u svima vremenima? Bogamajka posreduje, a On ĉudotvori.

"A kad okusi peharnik vino koje je postalo od vode, i ne znaĎaše otkuda je, a sluge

znadijahu koje su zahvatile vodu, pozva peharnik ţenika. I reče mu: svaki čovek najprije

dobro vino iznosi, a kada se opiju, onda lošije; a ti si čuvao dobro vino do sada."

(2:9-10)

Kumov sud o vinu "koje je postalo od vode" znaĉajan je: on se ĉudi ţeniku što je "dobro vino

čuvao do sada" (st. 10). Da, jer Bogoĉgavek daje ukus vinu, ukus svemu u svetu. Bez NJegovog

boţanskog posredovanja sve obljutavi. NJegova boţanoka sila i u vinovoj lozi pretvara vodu u

vino; samo mi to ne vidimo i ne znamo; a ĉudo u Kani Galilejskoj je i uĉinio da to uvidimo i

saznamo.

Ta ovaj naš zemaljski svet i nije drugo do raskošna izloţba sve samih takvih čudesa Boţijih, Gle,

ko to u ljubiĉici, u bosiljku, u ruzmarinu pretvara u miris vodu, vazduh, toplotu, zemlju? Ko to u

šljivi, u jabuci, u trešnji pretvara vazduh i svetlost u rod njihov? Ko to onako majušno zrno

pšeniĉno u utrobi zemljinoj iretvara u klicu koja raste, klasa i rod donosi? Ko, ako ne Onaj isti

što je u Kani Galilejskoj vodu u vino pretvorio.

"Ovim, u Kani Galilejskoj, učini Isus početak znamenja,

i pokaza slavu Svoju; i vjerovaše u NJega učenici NJegovi."

(2:11)

"Ovo učini Isus početak čudesima u Kani Galilejskoj" (st. 11): početak koji objašnjava sva

potonja čudesa Isusova. "Učini", da bi preko čuda poverovali u ĉudotvorca Bogoĉoveka, jer je u

toj veri spasenje ljudi. A spasenje je cilj celokupne delatnosgi Bogoĉovekove na zemlji, pa i svih

njegovih čudesa od prvog do poslednjeg.

Poseban smisao prvog čuda Isusovog: brak dobija svoj boţanski, besmrtan smisao tek sa

blagoslovom Hristovim koji dolazi od NJegavog prisusgva. A prisutan je On uvek u Crkvi

Svojoj. I prvo čudo Svoje Spas je uĉinio na svadbi, da bi pokazao koliko je osvećenje braka

vaţno za rod ljudski.

Od svetog braka - sveta porodica, svet porodiĉni ţivot; blagosloven brak - blagoslovena

porodica, blagosloven sav braĉni ţivot. A brak postaje boţanska zbilja i radost kada supruzi

stalno ispunjuju boţanski savet Bogamajkin: "što god vam reče učinite". A to što je ĉudesni

Gospod rekao, i uvek govori svima supruzima i ovima ljudima nalazi se u njegovom svetom

EvanĊelju, a ono u Svetoj Crkvi NJegovoj.

Sveti Zlatoust blagovesti o ovom čudu: Isus je bio najpoznatiji u Galileji. Zato Ga i zovu na

svadbu, i On dolazi. On nije gledao na svoje dostojanstvo, nego na našu korist. On, koji se nije

odrekao uzeti na sebe obliĉje sluge, utoliko pre nije mogao odbiti da prisustvuje na svadbi slugu i

da bude meću zvaniczma na svadbi. Razume se, oni koji su Ga zvali na svadbu nisu taĉno znali

ko je On, niti su Ga zvali kao velikog ĉoveka, već prosto kao obiĉnog ĉoveka i poznanika.

Na to donekle i ukazuju reĉi svetog EvanĊelista: beše onde mati Isusova i braća NJegova (st. 1),

to jest Isusa ou pozvali kao i Mater NJegovu i braću. I kad nestade vina, reĉe Mati Isusova

NJemu: "Nemaju vina" (st. 3). Ovde treba skrenuti paţnju otkuda Materi NJegovoj tako uzvišena

misao da tamo što veliko pomisli o Sinu ovom, kada do toga vremena On iije uĉinio bio još

nikakvo ĉudo. Jer EvanĊelist veli: "Ovim učini Isus početak čudesima u Kani Galilejskoj" (st.

11).

Ako pak ko reĉe da tu još nema dovoljno dokaza da je ĉudo u Kani bilo početak čudesima, pošto

dodatak: "u Kani Galilejskoj" pokazuje da je ovo ĉudo bilo prvo "u Kani", a ie uopšte prvo od

svih čudesa Hristovih; jer verovatno je Hrisgos i ranije u drugim mestima ĉinio ĉudesa; ... ovda

treba reći ono što je Jovan rekao, a to je: ,Ja Ga ne znadoh, nego da se objavi Izrailju" (Jn.

1,31)...

To jest, On je ovim čudom poĉeo da biva svima poznat. [1]

ISUS IZGONI IZ HRAMA TRGOVCE

"Potom siĎe u Kapernauma, On i Mati NJegova i učenici NJegovi, i ondje ostadoše ne

mnogo dana. I blizu bješe Pasha judejska, i otide Isus u Jerusalim. I naĎe u hramu one što

prodaju goveda i ovce i golubove, i mjenjače novca gdje sede. I načinivši bič od uzica,

izagna sve iz hrama, i ovce i goveda; a mjenjačima prosu novac i stolove ispretura. I reče

onima što prodaju golubove: Nosite to odavde! Ne pravite od doma Oca Moga dom

trgovine."

(2:12-16)

Hram? - Dom Boţji: dom Boţji: "dom Oca Moga", izjavljuje Gospod Isus. U domu Boţjem ţive

deca Boţja, porodica Boţja; oni - "domaći Bogu" (Ef. 2,19). Ţiveći trgovci, sa svima svojim

"volovima", "ovcama", "golubovima", tezgama, novcima, oni dom Boţji pretvaraju u dom

trgovački. A to - u dom hajduĉki. Za sve njih krotki Gospod Isus ima samo bič.

Ni za koga, samo za njih. "Izgna sve iz hrama" (st. 15), menjačima prosu novce i stolove

ispretura" (st. 15). Sigurno, nikada Gospod nije bio gnevniji iego ovom prilikom. "Jagnje Boţje"

se razgaevilo.

Takav gnjev je iajstrašniji, jer najopravdaniji. Da se jagnje izazove na gnjev, i to "Jagnje Boţje",

treba uĉiniti izuzetno bogomrsko delo. A takva su dela i po sredi. "Dom Boţji" je time Boţji što u

njemu ţivi Bog i NJegovi domaći; a domaći opšte sa Ocem: molitvom, ljubavlju, verom,

smernošću, krotošću, poslušnošću.

A trgovci u domu Boţjem sve to zamenjuju svojim hajduĉkim srebroljubljem, samoljubljem,

slastoljubljem, blatoljubljem. Zato za te niske dušegubne strasti Gospod ima bič.

U duhovnom smislu: duša je - hram Boţji, dom Boţji. Ne ţivi li se u njoj molitvom, verom,

ljubavlju, smirenošću, gle, ona se pretvara u dom trgovački u kome strast strasti prodaje i predaje

ĉoveka, i greh grehu, i smrt smrti, i Ċavo Ċavolu.

"A učenici se NJegovi sjetiše da je napisano:

Revnost za dom Tvoj izjede Me."

(2:17)

Onda u takvu dušu Gospod obiĉno ulazi sa biĉem bolesti, stradanja, karanja, iskušenja. Jer je

Gospod uvek pun revnosti za dom Boţji: "revnost za dom tvoj izede me".

A dom je tvoj: i ĉovek, i hram, i ljubiĉica i krin, i svet, i vasiona, i sva sazveţĊa. Jer u svima

njima: ono šgo je lo gosno saĉinjava tvoj presto: u logosnom je i obitalište Logosa. A to: u

svakom cvetu, u svakoj zvezdi, u svakoj tvari, u svakom suncu, u svakom atomu. Zato, u svetu

se neprekidno vrši bogosluţenje, hristosluţenje.

"Judejci pak odgovoriše i rekoše Mu: Kakav nam znak pokazuješ da to činiš? Isus

odgovori i reče im: Razvalite ovaj hram i za tri dana ću ga podići. A Judejci rekošše:

četrdeset i šest godina zidan je ovaj hram, a ti ćeš za tri dana da ga podigneš? A On

govoraše o hramu tijela Svojega. Kada pak ustade iz mrtvih, sjetiše se učenici NJegovi da

ovo govoraše, i vjerovaše Pismu i riječi koju reče Isus."

(2:18-22)

Sve je u ovom svetu - hram Boţji. A na prvom mestu ĉovek, telo ĉoveĉije. To je ono što fariseji i

sadukeji ne razumeju. I kada posgavljaju Gospodu pitanje kakvom vlašću On isteruje trgovce iz

hrama, On im i objašnjava da je ĉovek - glavni hram Boţji u svetu. A pre svega - Bogoĉovek.

Telo ĉoveĉije je hram - opoganjei i razrušen grehom i smrću. To je najtuţnija ruševina u ovom

svetu. Tu ruševinu moţe poiovo podići u velelepni hram Boţji samo Bogoĉovek vaskrsenjem iz

mrtvih bezgrešnog tela svog. I time dati zalog i prvinu i poĉetak za vaskrsenje tela ljudskih iz

smrti: za obnovljenje svih tih hramova Boţjih koje je smrt grehom porušila.

Tek u vaskrsenju sebe Hristom ĉovek postaje veliĉanstvenim i nerazorivim hramom Boţjim, u

kome se neprekidno vrši bogosluţenje divno, svo saĉinjeio iz horova evanĊelskih vrlina i sa

njima svih Nebeskih sila. Jer tek u vaskrsenju tela Hristovog postaje oĉigledan boţanski cilj tela

ljudskog uoište: veĉno sluţiti Bogu i biti veĉno svetim hramom Boţjim.

"A kada bješe u Jerusalimu o prazniku Pashe, mnogi vjerovaše u Ime NJegovo, videći

znake NJegove koje činjaše. A Sam Isus ne poverovaše sebe njima, jer ih je On znao sve. I

ne trebaše da Mu ko svjedoči za čovjeka; jer Sam znadijaše šta bješe u čovjeku."

(2:23-25)

Vera i poverenje: "Mnogi verovaše u Ime NJegovo, videći čudesa NJegova koja činjaše" (st. 23).

A Isus? - "Ne poveravaše sebe njima, jer ih znaĎaše sve. I ne trebaše Mu da ko svedoči za

čoveka, jer sam znaĎaše šta beše u čoveku" (st. 24,25).

Vera, izazvana samo čudesima, a ne i ljubavlju prema Gospodu Isusu, i ţeljom za spasenjem od

greha i zla, nije postojana, ne zasniva se na nerazorivom temelju. Vera u Hrista, to je pre svega,

beskrajno poverenje u NJega: da On ima izlaze za sve ljudske muke, da On ima odgovore za sva

ljudska pitanja, da On ima utehe za sva ljudska stradanja.

Na takvu veru, zasnovanu na potpunom poverenju u Hrista, Hristos odgovara Svojim

poverenjem: otkriva verujućem Sebe, Svoje tajne, Svoja savršesstva, Svoja Boţanska bogatstva,

Svoje Carstvo Nebesko. Dotle, On je nepoverljiv prema ĉoveku zbog zla hristoborskog što je u

njemu, zbog greha bogoizdajniĉkog.

Jer On, kao sveznajući, sam zna "šta je u čoveku" uolšte, zatim šta i u svakom čoveku posebno:

samoljublje, i u njemu otrovno greholjublje. A tome poveravati besmrtna blaga znaĉi davati ih

bludnom sinu ili lenjom sluzi; dati mu raj da bi ga obesvetio, zagadio.

Obratiti paţnju: Gospod "učenicima osobito kazivaše sve", - eto kome On poveravaše Sebe i sve

tajne na Tajnoj veĉeri, a "onima spolja" sve biva u priĉama, u slikama, u alegorijama.

Jer bogopoznanje, jer hristopoznanje daje se veri. "Verom saznajemo" (Jevr. 11,3), verom

shvatamo, verom razumevamo sve što se odnosi ne samo na Boga nego i na svet. To je osnovni

gnoseološki kriterijum novozavetni i naĉelo. Jer vera, šta je?

Ona je najpre duhovno sjedinjenje verujućeg sa Onim u koga veruje, Gospodom Hristom. Iz tog

duhovnog jedinstva istiĉe zajednica ţivota, istine, osećanja, srca, uma ("mi um Hristov imamo" -

1 Kor. 2,16); jednom reĉju: oblaĉenje u Hrista, uhrisgovljenje, ohristovljenje: organsko

sjedinjenje ĉoveka sa Bogoĉovekom, poput loze na ĉokotu (Jn. 15,1-5); iz ĉega logiĉki i prirodno

sledi osnovni zakon evanĊelskog ţivota, ţivota u Hristu: ĉovek ne moţe ĉiniti ništa bez Hrista:

"bez mene ne moţete činiti ništa" (Jn. 15,5).

A ovo se odnosi na sva ljudska bića u svima svetovima, jer bez Hrista ljudi ne mogu ĉiniti ništa

istinski dobro, boţansko, besmrtno, neprolazno, veĉno.

Sva njihova delatnost bez Hrista potapa njihovo biće kroz greh u smrt, kroz zlo u pakao, jer greh

ne moţe odvesti Bezgrešnom, i zlo - u raj.

NAPOMENA:

1. Beseda na EvanĊelje Jovanovo, , 21, 1-2; Migne PG 59, 129-130.

Glava treća

sadrţaj

RAZGOVOR GOSPODA ISUSA SA NIKODIMOM

Nikodim, uĉeni farisej i knez jevrejski, uĉi se veri. Jer je vera nauka, i to najteţa nauka. Najteţa

stoga što ona uĉi kako se ĉovvk opredeljuje za Boga, duhovno sjedinjuje sa Botm, ispunjujući

NJegovo evanĊelje, i neprekidno ţivi Bogom u svima svetovima i u svima svojim ţivotima.

A sve to znaĉi: ponovno duhovno roĊenje ĉoveka Bogom pomoću Duha Boţjeg koji se sav

razliva po biću ĉovekovom i svojim boţanskim silama preobraţava ĉoveka u sasvim novo biće, u

biće - "roĎeno od Duha", koje i ţivi veĉito po veĉnim zakonima Duha.

"A bijaše čovjek meĎu farisejima, po imenu Nikodim, knez judejski. On doĎe Isusu noću i

reče Mu: Ravi, znamo da si učitelj od Boga došao; jer niko ne moţe ova znamenja tvoriti

koja Ti tvoriš ako nije Bog sa njim."

(3:1-2)

Nikodim pristupa Gospodu Isusu kao učitelju, ne kao Bogu: "ti si učitelj od Boga" (st.2). Još

nešto: za njega je Gosgod Isus učitelj sa kojim je Bog. To je sve u duhu starozavetnog opštenja

Boga sa ljudima: preko svetih Proroka. Sa ĉovekom moţe biti Bog kao što je bio sa Mojsijem, sa

Ilijom, sa Isaijom; ali da ĉovek bude Bog, to je novo i neshvatljivo.

A Nikodim se baš i našao pred novim bićem, novom stvarnošću. Kako to biće shvatiti?

Starozavetnim vidom ono se ne moţe sagledati, ni starozavetnom merom meriti, ni

starozavetnim umom shvatiti. Tu se sa ĉovekom mora desiti nvšto novo: on prosto mora dobitii

nov vid, nov sluh, iava ĉula, nov um, novu dušu da bi mogao shvatiti novo biće = Bogoĉoveka

Isusa. On se prosto mora nanovo roditi ne samo delimiĉno obnoviti.

"Odgovori Isus i reče mu: Zaista, zaista ti kaţem:

ako se ko ne rodi odozgo, ne moţe vidjeti Carstva Boţijega."

(3:3)

O tome Gospod Isus i govori Nikodimu: "Ako se čovek ne rodi nanovo (ne rodi odozgo), ne moţe

videti carstva Boţjega" (st. 3). A roditi se nanovo, to je roditi se odozgo: svim bićem svojim

polaziti iz onog sveta, svim mislima, svim osećanjima, svim raspoloţenjima; je li misao neka

bude s neba, neka bude korenjem na nebu; je li osećanje, je li delo, neka takoĊe bude s neba.

Odakle ti je misao? - odozgo, s neba. Odakle osećanje, odakle savest, odakle ţelje? - s neba, s

neba, s neba. A ti sam odakle si, ĉoveĉe? - s neba. Ništa tvoje neka ne bude od zemlje i sa

zemlje. Ti si novi ĉovek time što si s neba, što si nebo sneo na zemlju, što na zemlji ţiviš nebom.

A oĉi tvoje, naviknute na nebo i same nebeskog porekla, umeće pronaći i videti samoga

Gospodara neba, i raspoznati Ga svuda ma gde On bio, raspoznati Ga i u Isusu.

Pošto si kao bogoliko biće s neba, ti si već video carstvo nebesko, carstvo Boţje. A na zemlji eno

vascelog carstva Boţjeg u Gospodu Isusu.

To ne vide oni koji se nisu rodili "odozgo", nego ou svim bićem "odozdo" sa zemlje, u zemlji, na

zemlji.

"Reče Mu Nikodim: Kako se moţe čovjek roditi kad je star?

Eda li moţe po drugi put ući u utrobu matere svoje i roditi se?"

(3:4)

Takav je stari ĉovek, starozavetni ĉovek. Tipološki je dat u Nikodimu: "Kako se čovek moţe

roditi kad je star? Eda li moţe po drugi put ući u utrobu matere svoje i roditi se? (st. 4). - Da, to

je tako kad je reĉ o telu i telesnom roĎenju. Ali duh, kako se duh raća? Eno misao se raĎa iz

duha, i osećanje, i htenje. A duh, kako se on raća? Odkuda on? Ovakav kakav je on se sigurio

rodio. A kad se jednom rodio, zašto se ne moţe ponovo roditi, preporoditi?

Jednu misao ti mnogo puga sa mukom raĊaš u duhu, iz duha svog? To je moguće, zar ne? A duh,

zašto se duh ne bi mogao po druga put roditi?

"Odgovori Isus: Zaista, zaista ti kaţem:

ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne moţe ući u carstvo Boţije."

(3:5)

To Spasitelj i objavljuje Nikodimu: "Zaista, zaista ti kaţem: ako se čovek ne rodi vodom i

Duhom, ne moţe ući u carstvo Boţje" (st. 5). Roditi se "od vode i Duha"? Duh Boţji, Duh Sveti -

roditelj čoveka. Čovek se od njega raĎa kada svim bićem pogruzi sebe u NJemu, kada se krsti

NJime, i uzaţivi NJime svim bićem: svim srcem, svom dušom, ovom mišlju, svom snagom: kada

Istina "Duha Istine" postane njegovom Istinom; kada svetost Duha Svetoga postane njegovom

svetošću; kada darovi Duha Svetoga postanu njegovim darovima; kada sav duh svoj izvodi iz

Duha Svetoga i svodi na NJega.

A to i jeste najsvakodnevnija stvarnost Hrišćana, duhonosaca; "Ne ţivimo po telu nego po Duhu"

(Rm. 8,4). "Vi niste u telu nego u Duhu jer Duh Boţji ţivi u vama" (Rm. 8,9). Stoga što im je sve

od Duha Svetoga, apostol i naziva hrišćane duhovnima (1 Kor. 2,12-16). I sve što se u dušama

njihovim raĊa, raća se od Duha Svetoga, od blatodati NJegove.

Primer, sveprimer: Silazak Svetoga Duha na dan Svete Pedeseinice. Eto apostola Pettra, i ostalih;

eto šta znaĉi roditi se odozgo; roditi se nanovo=krstiti se Duhom Svetim. Da je sve to tako

fiziĉki, oĉigledan dskkaz? - Sveta voda, jer nju Duh Sveti silom svojom osenjuje, i tako

osvećuje, i od kvareţi izbavlja. Telo se i samo "ponovo raĊa" u svetoj vodi oĉišćujući se od

svakoga greha.

To je fiziĉki dokaz da tako biva i duhovno roĎenje = krštenje Duhom Svetim. Tako uduhovljen i

oduhovljen ĉavek jedino i "moţe ući u carstvo Boţje" i "videti carstvo Boţje". To je ono "novo

ruho" bez koga se ne moţe biti na "svadbi" Sina Boţjeg, u carstvu Boţjem.

"Što je roĎeno od tijela, tijelo je; a što je roĎeno od Duha, duh je.

Ne čudi se što ti rekoh: valja vam se roditi odozgo."

(3:6-7)

No sve to u svome boţanskom redu i poretku: telo, njegovo duhovno roĊenje ostaje u granicama

svoje telesnosti; duh, nanovo roĎen, ostaje u granicama Duhovdanske duhovnosti. Otuda je u

ĉoveka nanovo roĎenog sve po novom: na nov naĉin on i misli, i oseća, i ţivi, i vidi, i ĉuje. U

njega su i nove oĉi i nov uši, i nova ĉula, jer je u njega nov duh, nova duša, novo srce.

U ĉoveka neroĊenog nanovo - sve je staro i sve po starom: sve je ostarelo grehom i sastarelo

smrtnošću: stara duša, stare oĉi, staro srce, i sav duhovni ţivot iznemogao, obogaljio, obolestţo.

Pod tim teretom starosti i grehovnosti, osmrćenosti su ovi ljudi, zato Spas odluĉno preporuĉuje

svima: "treba vam se nanovo roditi" (st. 7)

"Duh diše gdje hoće, i glas NJegov čuješ, a ne znaš otkuda dolazi i kuda ide:

tako je svaki koji je roĎen od Duha".

(3:8)

Kakve su osobine ĉoveka roĊenog "od Duha", roĊenog "odozgo"? Sve je u njega beskrajno i

beskonaĉno: i misli, i osećanja, i raspoloţenja, jer ih sve obraĊuje i preraĊuje Duhom Svetim:

svaka misao njegova postaje duhomisao; i osećanje - duhoosećanje. A Duh ima li kraja?

"Bog ne daje Duha na meru" (Jn. 3,34). Zato je u duhonosnog ĉoveka sve bezdano, beskrajno,

beskonaĉno. Na svemu njegovom je "peĉat Duha Svetoga": duhonosci su "zapeĉaćeni" Duhom

Svetim (Ef. 1,13; 4,30).

"Odgovori Nikodim i reče Mu: Kako moţe to biti? Isus odgovori i reče mu: Ti si učitelj

Izrailjev, a to li ne znaš? Zaista, zaista ti kaţem da ono što znamo govorimo i što smo vidjeli

svjedočimo, i svjedočanstvo naše ne primate."

(3:9-11)

Nije ĉudo što Nikodim to ne razume, jer sve to "treba da se duhovno razgleda" (1. Kor. 2,14),

mada je u Starom Zavetu javljeno o tome preko svetog proroka, što "učitelj Izrailjev" Nikodim

treba da zna. To je oĉigledna istina i stvarnost ne samo za Isusa nego i za svete proroke, koji o

duhovnim istinama gavore na osnovu liĉnog iskustva, liĉnih viĊenja i uputstava od Duha

Svetoga. Zato Spas u Ime Svoje i NJegovo govori o tome: ,3aista, zaista ti kaţem da mi

govorimo i svedočimo što videsmo, i svedočanstva našega ne primate" (st. 11).

Sveti Zlatoust blagovesti: Spasitelj govori: "Ako se ko ne rodi odozgo" (sg. 3) i ne dobije taĉno

poznanje o predmetima vere, lutaće daleko van carstva nebeskog. Pod carstvom nebeskim

Gospod Isus razume ovde sebe sama; pokazuje da je On ne samo ono što oni vide u NJemu, već

da su im potrebne i druge oĉi da bi oni videli u NJemu Mesiju = Hrista.

Ne treba Biće bezgraniĉno potĉinjavati slabim umovima ljudskim. Znajući to, nemojmo svojim

umom ispitivati Boţanske tajne, niti ih podvoditi pod tok obiĉnih stvari i podĉinjavati ih

zakonima prirode, nego primajmo i sa verom što je reĉeno u Svetom Pismu.

Ništa ne proizvodi toliko mraka, koliko um ljudski koji o svemu rasućuje po zemaljski i ne prima

prosvetljenje odozgo. Zemne pomisli sadrţe u sebi mnogo neĉistote. Zato su nam i potrebna

nebeska prosvetljenja da unište blato duha našeg, i on uznesen gore primi nebesko uĉenje. A to

moţe biti onda kada mi pokaţemo u sebi i dušu dobromisleću i ţivot pravi, jer duša predana

strastima ne moţe postignuti ništa veliko i blagorodno. [1]

"Kada vam kazah ono što je zemaljsko pa ne vjerujete, kako ćete vjerovati ako vam kaţem

ono što je nebesko? I niko se nije popeo na nebo osim Onaj Koji siĎe s neba, Sin Čovječiji

Koji je na nebu."

(3:12-13)

Sve dovde reĉeno Spas naziva zemaljskim, tojest sve to još nije ona najveća i najtajanstvenija

tajna koju Bogoĉovek Isus Sobom donosi i ima da objavi: ponovno roĊenje "od vode i Duha" i

sve što je sa tim u vezi zbiva se na zemlji i "zemaljsko" je.

Ali, kada se Bogoĉovek bude telom uzneo na nebo, kada telo ĉoveĉije bude pokazao vaskrslim,

besmrtnim, duhovnim, veĉnim, kako će onda verovati u to, u to - što je po svemu i svaĉemu

toliko neverovatno, jer su tela ljudska smrtna, sva smrtna. To je ono "nebesko" što Bogoĉovek,

ima da otkrije ovetu svojim EvanĊeljem. To je vrhunac Bogoĉoveĉanskog domosgroja spasenja

sveta; to završno otkriće poslednje tajne.

"Nebesko" je i sve ono što je usledilo za vaznesenjem Bogoĉovekovim na nebo: Silazak Svetoga

Duha na Apostole, na Crkvu, i sva delatnost njihova i njihovih naslednika u svetu. To je sve u

istini "nebesko", i verodostojno samo za one koji su roĊeni "odozgo" s neba. Ustvari, sve je u

Crkvi "nebesko" i "zemaljsko" ukoliko se sve u Crkvi drţi istinitim telom Bogoĉoveka Hrista, i

ukoliko se u njoj spasava i telo, veštastvo, materija. U istini: "Niko se ne pope na nebo od ljudi",

osim Bogoĉoveka "koji siĎe s neba" (st. 13), i kao Bog uznese telo u boţansku beomrtnost i

veĉnost.

Tek u licu vaznesenog Bogoĉoveka ĉovek je stvarno prvi put uzšiao na. nebo, i ostao na nebu. I

tek tada time pokazao da je "i telo za Gospoda" (1 Kor. 6,13), za njegovu besmrtnost i veĉnost, i

da je ĉovek zaista nebesko biće, a samo privremeno zemaljsko. Time je otkrivena celokupna

tajna ĉovekova bića.

"I kao što Mojsej podiţe zmiju u pustinji, tako treba da se podigne Sin Čovječiji.

Da svaki koji veruje u NJega ne pogine, nego da ima ţivot vječni."

(3:14-15)

Zmija - uvoditelj greha i smrti u ĉoveĉanski svet; ona - nešto najodvratnije za ljudsko saznanje i

osećanje. No sila Boţja i ĉovekoljublje Boţje i sam lik zmije pretvara u sredstvo spasenja; tako

bilo u pustinji: ko s verom pogledao u zmiju bakarnu, spasavao se smrti.

Znaĉi: vera nešto zaista nadljudsko: spasava onim ĉime ĉovek ubijen, i usmrćei i umrtaljen. Tako

i Gospod Hristos: spasava onim ĉime su ljudi hteli da ga ubiju i za navek osramote: Krstom. Zato

Spas o tome ovome podizanju na krst govori kao o neĉem što "treba" da bude. Radi ĉega? "Da

nijedan koji veruje u njega ne pogine, nego da ima ţivot večni" (st. 15). Vera u krst, - to je

podvig za ljudsko saznanje i osećanje, zato spasava i daje ţivot večni. I to stoga što će se krst, to

oruĊe srama i zloĉinstva, zbog raspeća na njemu Bogoĉoveka Hrista, pretvoriti u oruĊe veĉne

slave i veĉnoga ţivota.

"Svaki koji veruje" u Raspetog Bogoĉoveka, kao u Pobeditelja smrti vaskrsenjem, "ima večni

ţivot". LJudsko biće gine (van vere i krsta, van Bogoĉoveka, jer je van NJega - carstvo greha i

smrti, a greh ubija ljudsko biće, umrtvljuje ga za ono što je veĉno, što je Boţje, i tako još na

zemlji vrlinama evaiĊelskim stiĉe i ima ţivot veĉni.

Otkuda ta sila Krstu? Od sve ljubavi Boţje u njemu: jer u krsioj smrti Botoĉovekovoj vrhuni

boţanska ljubav prema rodu ljudskom: smrću spasti od smrti, sav ući u nju, u njene strahote, u

agoniju, u ropac njen, sa ĉovekom i radi ĉoveka, i siih ljudi, osetiti i doţiveti do kraja sve njene

strahote, i iz svega toga izaći vaskrsenjem kao pobeditelj, i sa Sobom izneti rod ljudski, - eto, to

je zaista ljubav, zaista sveljubav Boţja lrema rodu ljudskom uopšge, i prema svakom ljudskom

biću posebno.

A i sve što je u Bogoĉovekovom ţivotu prethodilo krstu - spasonosno je, jer je od Spasitelja, a

sve što je od Spasitelja - spasava. Sveljubav od Boga, vera od ĉoveka, - eto pgga spasava i daje

ţivot veĉni ĉoveku. Ili: ĉovekoljublje Boţje i bogoljublje ĉovekovo, - eto šta spasava ĉooveka od

svake smrti i svakog greha i daje mu ţivot veĉni.

"Jer Bog tako zavolje svijet da je Sin Svojega Jedinorodnoga dao, da svakki koji vjeruje u

NJega ne pogine, nego da ima ţivot vječni.Jer ne posla Bog Sina Svojega na svijet da sudi

svijetu, nego da se svijet spase kroz NJega."

(3:16-17)

To nam kazuju reĉi Spasove: "Jer Bogu tako omile svet da i Sina svog Jedinorodnog dade, da

nijedan koji u NJega veruje ne pogine, nego da ima ţivot večni" (st. 16). Ovim EvanĊelist kao da

objašnjava prethodni stih: krst je primio Sin Boţji ne zato što je morao nego iz ĉovekoljublja. Jer

da nije tog bezmernog ĉovekoljublja Boţjeg, zar bi Sin Boţji došao u zemaljski svet smrti da

smrću svojom spasava svet od smrti? Ne, On bi došao kao Sudija, i to pravedni, da sudi i osudi

svet zbog strašnog greha njegovog i smrti njegove, zbog bezbrojmih grehova njegovih i

bezbrojnih smrti njegovih.

MeĊutim On je došao "da se svet spase NJime (kroza NJ)" (et. 17), spase u Bogoĉoveĉanskom

telu NJegovom koje je Crkva: spasava se sav svet prolazeći kroz NJega, ţiveći u NJemu, ostajući

u NJemu; jer osgaje u Bezgrešnome, koji jedini spasava od greha, osgaje u Besmrtnome, koji

jedini spasava od smrti. Svaki ĉovek koji ostane izvan NJega, ostaje u grehu i smrti, i zato gine.

Samo je On oĉišćenje od grehova ljudskih, oĉistilište. Ĉovek se spasava ako svim bićem kroz

veru uĊe u NJega, ostane u NJega, ţivi u NJemu. Istinita je blagovest Spasova: "Ja sam vrata, ko

uĎe kroza Me spasće se" (Jn, 10,9).

Spasenje je Spasiteljem; spasenje je u Spasitelju; mora se biti u NJemu i ţiveti NJime, da bi se

ĉovek spasao od greha, smrti i Ċavola. Drugog puta nema. Zato "nema ni u jednome drugome

spasenja"; zato i "nema drugoga Imena pod nebom danoga ljudima kojim bi se mogli spasgi"

(D.A. 4,11-12).

Sveti Zlatoust blagovesti: Dva najveća dobra: krsno Raspeće Spasovo n Sveta Tajna Krštenja

pokazuju bolje od svega neiskazanu ljubav Gospoda Hrista za rod ljudski: On je i postradao za

neprijatelje i umro za neprijatelje i u Krštenju iam darovao potpuni oproštaj grehova. No da ne bi

ko rekao, kako se mogu spasti oni koji veruju u Raspetoga kada je i On sam bio savladan smrću,

On nam navodi primer iz stare istorije: bakarnu zmiju.

Kada su se Jevreji u pustinji spasavali od smrti pogledom ia bakarnu zmiju, utoliko pre mogu

dobiti ogromno dobro oni koji veruju u Raspetoga. Raspeće se zbilo ne po nemoći Raspetoga, i

ne po tome što su Jevreji odneli pobedu nad NJim, već što "Bog zavole svet" (st. 16). Razlog

zbog koga je telesni hram Spasov podvrgnut raspeću jeste: da nijedan koji veruje u njega ne

pogine, nego da ima ţivot večni" (sg. 15). Eto šta je krst i spasenje koje On daje. Vidiš li

podudarnost izmeĊu praslike i stvarnosti? U pustinji se Jevreji spasavaju samo od privremene

smrti; a ovde koji veruju - od veĉne smrti.

Tamo okaĉena zmija isceljuje od ujeda zmija; ovde Raspeti Isus leĉi od ujeda duhovne zmije.

Tamo koji gleda telesnim oĉima dobija isceljenje; ovde koji gleda duševnim oĉima oslobaĊa se

od svih grehova. Tamo je okaĉen bakar koji ima obliĉje zmije; ovde - telo Gospoda, obrazovano

Duhom Svetim. Tamo je zmija ujedala, zmija i leĉila; tako i ovde: smrt je pogubila, smrt i spasla.

Ali zmija, koja je pogubljivala imala je otrov, a koja je spasavala nije imala otrova; tako i ovde:

smrt koja je pogubila imala je greh, kao zmija otrov, a smrt Gospoda bila je slobodna od svakoga

greha, kao bakarna zmija - od otrova. Reĉeno je za Gospoda: "On greha ne učini, niti se prevara

naĎe u ustima NJegovim" (1. Petr. 2,22). [2]

"Koji u NJega vjeruje ne sudi mu se, a koji ne vjeruje već je osuĎen, jer nije vjerovao u Ime

Jedinorodnoga Sina Boţijega. A ovo je sud što je svjetlost došla na svijet, a ljudi više

zavoleše tamu negoli svjetlost; jer njihova dela bijahu zla."

(3:18-19)

LJubav, ne sud, - to je sav Bogoĉovek. Tu je i sud, ali ne sud kojim Bog sudi ĉoveka, već sud

kojim sam ĉovek sudi sebi. I to sudi pobućen Hristovom ljubavlju, Hristovim ĉovekoljubljem.

Jer šta je vera ĉovekova u Gospoda Isusa, krotkoga, blagoga i mnogostradalnoga Spasitelja?

Nipgga drugo nego ĉovekova osuda svojih grehova, svoje palosti i propalosti, svoje smrti i

smrtnosti. Poveruje li ĉovek u Bogoĉoveka, poverovao je zato i time što je osudio svoje grehe i

svoju pogibao, i pomoću NJega i NJegove ljubavi spasava sebe od greha i pogibli.

Ko pak ne veruje u Bogoĉoveka, već je osudio sebe na smrt, osudio grehom i greholjubljem koji

uvek vode u smrt, a time osudio sebe i na pakao gde je veĉno carstvo greha i smrti. Tako je

ĉovek sam sebi strašni i konaĉii sudija: ili verom u Bogoĉoveka stiĉe ţivot veĉni, ili neverjem u

NJega osuĎuje sebe na veĉne muke. To znaĉe Spasove reĉi: "Koji veruje u njega ne sudi mu se; a

koji ne veruje već je osućen, jer ne verova u Ime Jedinorodnoga Sina Boţjega" (st. 18).

Jer Bog Logos = Svetlost, došavši na svet osvetljava do dna svako ljudoko biće, ove njegove

tmine i dubine, i svaki ĉovek moţe u svetlosti Bogoĉoveka videti svega sebe: sve grehe svoje,

sve smrti svoje, i u njima i iza njih i sav pakao svoj.

A kada ljudi i pored toga, i pošto sagledaju svu palost i propalosg svoju, odbacuju Bogoĉoveka i

ostaju pri svojim gresima, odbacuju NJegovu svetlost i time sami ostaju pri svojoj tami, onda su

sami krivi i za svoju smrt i za svoj pakao, jer su većma voleli tamu nego svetlost, smrt nego

besmrtnost, pakao nego raj.

To jasno blagovesti Spas: "Ovo je sud: svetlost doće na svet, i ljudi zavoleše većma tamu nego li

svetlost, jer dela njihova behu zla" (st. 19).

"Jer svaki koji čini zlo mrzi svjetlost i ne ide ka svjetlosti,

da se ne razotkriju dela njegova, jer su zla."

(3:20)

Koji god zlo ĉini sebi ĉini, jer njime odreĊuje svoju veĉnu sudbu, njime osuĊuje sebe na veĉnu

smrt, na veĉni ţivot u grehu i zlu. U stvari, niko drugome ne moţe uĉiniti zla, makar mu i ubio

telo, jer samo greh ubija dušu u ĉoveku, i baca je u pakao. Znaĉi: samo greh i jeste zlo; samo

greh i jeste "čovekoubica od iskoni" (Jn. 8,44).

Greh pak ĉovek ĉiii iz slastoljublja, iz greholjublja. A grehovne slasti vuku i mame ĉoveka iz

greha u greh, iz smrti u smrt, iz pakla u pakao (Jak. 1,14-15). Kroz svaki ovoj greh ĉovek

povećaia u sebi greholjublje, jer se ono grehom hrani, jaĉa i rasge. A greholjubiv uvek mrzi sve

ono što mu spreĉava i onemogućava grehovne strasti. Greh mrzi vrlinu; zlo mrzi dobro; tama

mrzi svetlost. Otuda greholjubivi ljudi ne trpe Gospoda Isusa; ĉesto neće ni da ĉuju za NJega; i

uvek Ga gone, tajno ili javno.

Za sva vremena istinita je reĉ Spasova: "Svaki koji zlo čini mrzi svetlost i ne ide k svetlosti da se

ne otkriju dela njegova, jer su zla" (st. 20). Sve dok "zlo čini", dok je "zločinitelj", ĉovek mrzi

svetlost, mrzi Boga, ne ide k Bogu, beţi od NJega kroz svako svoje zlo; jer svako učinjeno zlo -

udaljuje od Boga; veliko zlo - udaljuje ga mnogo - a najveće - najviše.

Otuda pravilo; rĊavi ljudi ne veruju u Boga, mrze Boga. Ako po katkad i ne izgledaju rĊavi, jer -

ili se tajno u sebi bore protiv zla ili zlo još nije potpuno ovladalo njihovim srcem i saznanjem, ali

i u tom stadijumu oni su dobrovoljni kandidati za rĊave ljude, za zle ljude, bogoborce i

botomrzitelje.

"A ko istinu tvori, ide ka svjetlosti, da se vide djela njegova,

jer su u Bogu učinjena."

(3:21)

Jer je reĉeno: "Svaki koji zlo čini", svaki bez izuzetka, "mrzi svetlost i ne ide k svetlosti da se ne

otkriju dela njegova, jer su zla" (st. 20). Nasuprot zlu, koje odvodi od Boga stoji istina koja

privodi Bogu.

To biva kada ĉovek "čini istinu", tvori istinu, ţivi njome, a ne posmatra je iz daleka kao neku

teoremu, kao neku logiĉku shemu, kao neki apstraktni logiĉni pojam. Istina se ţivi, doţivljuje, i

samo tako, i samo tada postaje ţiva sila u ĉoveku koja ga oslobaĊa zla i odvodi Bogu. Po

Spasovom EvanĊelju istina je vrlina koja se tvori, čini; "koji čini istinu" (st. 21).

Kao što svaki sunĉev zrak vodi suncu, tako i svaka ostvarena evanĊelska istina odvodi Gospodu

Hristu, Koji je oliĉenje i veĉnost svih evanĊelskih istina, jer je Sam Spasitelj objavio tu ĉudesnu

blagovest: "Ja sam Istina" (Ji. 14,6). A kada se ta Istina prevede u reĉi dobija se Hristovo

EvanĊelje. Onda ove reĉi Spasove: "čini Istinu" znaĉe ispunjuje Evanćelje.

Svaka ispunjena evanĊelska zapovest i jeste "učinjena" boţanska istina koja odvodi samoj

Sveistini: Gospodu i Bogu Isusu Hristu. Svaka doţivljena evanĊelska istina oroĊuje ĉoveka sa

Bogom, potapa ga u svetlost Boţju. I ĉovek istinom pootaje svetlost. On tvoreći istinu svetli, jer

ou istina i svetlost u Bogu jedno, kao što su zlo i tama u ćavolu jedno, a i u ĉoveku jedno.

Ako si daleko od Boga "tvori" istinu, i ona će te pribliţiti Bogu, Koji je sav Istina i Sveistina.

"Ko tvori istinu" voli Boga i sve što je Boţje, i ţivi i dela Bogom i u Bogu. Kroz tvorenje istine

ĉovek "ide k svetlosti", putuje k svetlosti: Bogu; svim bićem svojim on stalno kroz istinu putuje

Bogu, Koji je veĉna Istina, beskrajna sa svake strane. Ne tvori li istinu, ĉovek ostaje u tami, ne

miĉe se iz nje, jer mu nedostaje sile koja vuĉe k svetlosti, koja "ide k svetlosti".

A kada ĉovek zagleda u dela svoja uĉinjena evanĊelskom istinom i radi evanĊelske istine on vidi

da su "u Bogu učinjena", Bogam uĉinjena. To znaĉe Spasove reĉi: "A ko istinu tvori ide k

svetlosti da se vide dela njegova, jer su u Bogu učinjena" (st. 21).

POSLEDNJE SVEDOĈANSTVO SV. JOVANA KRSTITELJA O MESIJI - ISUSU

"Potom doĎe Isus i učenici NJegovi u judejsku zemlju, i tu boravljaše s njima i krštavaše. A

i Jovan krštavaše u Enonu blizu Salima, jer ondje bješe mnogo vode; i dolaţahu te se

krštavahu. Jer još ne bijaše Jovan bačen u tamnicu. Tada nastade raspra meĎu učenicima

Jovanovim i nekim Judejcem oko očišćenja. I doĎoše Jovanu i rekoše mu: Ravi, onaj što

bješe s tobom preko Jordana, za koga si ti svjedočio, eno krštava, i svi idu NJemu. Jovan

odgovori i reče: ne moţe čovjek ništa primati ako mu ne bude dano s neba."

(3:22-27)

Veliki Preteĉa, prvi svedok o Bogoĉoveku i prvi Apostol NJegov, mora da brani Gospoda Isusa

od slabosgi svojih učenika. NJih zbunjuje i oneraspoloţuje, i u zavist dovodi što Isus krštava. I

oni sa bolom govore svome uĉitelju: "Ravi, svi idu k NJemu" (st. 26), a tebe i nas sa tobom, već

napuštaju.

A ravi gleda Isusa i NJegova dela s neba, sa visine NJegove boţanske misije u svetu: Ne moţe

čovek, takav ĉovek kao što je Isus, uzimati na sebe nešto ako mu ne bude dano s neba. On je sav

s neba, i posao koji vrši - sav je s neba.

"Vi mi sami svjedočite da rekoh: Nisam ja Hristos, nego sam poslan pred NJim. Ko ima

nevjestu Ţenik je, a prijatelj Ţenikov stoji i sluša Ga, i radošću se raduje glasu Ţenikovu.

Ova, dakle, radost moja ispunjena je."

(3:28-29)

Ja sam toliko puta i pred vama svedočio za sebe i za NJega: "ja nisam Hristos, nego sam poslan

pred njim" (st. 28). Zar nisam svedočio da je On - Sin Boţji, Hristos = Mesija? Moje je to, saamo

to, da NJega pokaţem svetu; i kad NJega pokaţem svetu, NJega - Sunce, šta će onda moje i vaše

svećice? Ko pali sveće kada sunce blista na zemlji? A sada još i hoda po zemlji. "Radost moja

ispuni se" (st. 29): Mesija je došao, On je tu, u svetu, a ja sam samo sluga njegov. O! i kakva

radost: "prijatelj" NJegov. On je došao u ovaj svet kao nebeski Ţenik po Nevestu; a Nevesta je

Crkva kojom će On spasavati ljude od greha, smrti i Ċavola. Ja sam prijagelj NJegov koji to

objavljuje svetu "koji stoji i sluša ga, i radošću se raduje glasu Ţenikovu" (st. 29). On je tek

poĉeo svoje ogromno bogoĉoveĉansko delo, koje ima da uzraste u sve beskrajnosti boţanske kao

nijedno delo ljudsko na zemlji.

"On treba da raste, a ja da se umanjujem. Koji odozgo dolazi nad svima je. Koji je sa

zemlje od zemlje je, i od zemlje govori; a koji dolazi s neba nad svima je. I što je vidio i čuo,

to svjedoči; i svjedočanstvo NJegovo niko ne prima."

(3:30-32)

Zato: "On treba da raste, a ja da se umanjujem" (st. 30). Sve što je ljudsko treba da se smanjuje

pred NJim, povlaĉi, smirava, u pepeo pretvara zbog sveopšte grehovnosti ljudske. NJega ĉini

beskrajno velikim i nedoseţnim NJegova bezgrešnost, a nas ljude, sve ljude ĉini beskrajno

malim naša grešnost.

Niko od ljudi nije veliki pred NJim. To je saznanje i osećanje "najvećeg izmeĎu roĎenih od

ţena". Zašto? Zato šgo je On - sav s neba; a ljudi, svi su ljudi sa zemlje i od zemlje. Sve što je

ljudsko - zaudara na zemlju; sve što je Hristovo - miriše na nebo. On dolazi "odozgo", a ljudi -

odozdo, od zemlje. "Koji odozgo dolazi nad svima je; koji je sa zemlje od zemlje je, i od zemlje

govori; koji dolazi s neba nad svima je" (st. 31).

Ko je sa zemlje, mali su vidici i njegovih misli, i njegovih telesnih oĉiju, i njegovih reĉi. A

Mesija=Isus dolazi s neba, vidi svu zemlju kao zrno peska, i zna šta joj treba. Kada govori On u

stvari: svedoči o onome što vidi i što čuje, što vidi svojim boţanskim vidom išto ĉuje svojim

boţanskim sluhom: "i svedočanstvo NJegovo niko ne prima" (st. 32); niko od onih što su sa

zemlje i od zemlje.

"Koji primi svjedočanstvo NJegovo, potvrdi da je Bog istinit."

(3:33)

Ali to svedočanstvo primaju oni koji se dobrovoljno smanjuju pred NJegovim boţanskim

veliĉansvtom koji smerno priznaju svoju ljudsku sićušnost i ništavnost pred NJim - svevelikim

Bogom i Spasiteljem.

I time potvrĎuju da je Bog istinit: u svima obećanjima i reĉima, i delima svojim; naroĉito u

svima obećanjima, reĉima i delima Hristovim. Bez Bogoĉovvka=Mesije, niti je Bog istinit, niti

ĉovek. Jer bez NJega, kako bi Bog mogao dokazati ljudima da je On: Istina, LJubav, Pravda,

Milost, Dobrota, Besmrtnost, Raj, Ţivot Veĉni?

Bez Bogoĉoveka Bog je tiranija, a ĉovek - sićušna igraĉka njena.

"Jer koga Bog posla, onaj riječi Boţije govori:

Jer Bog Duha ne daje na mjeru."

(3:34)

LJudi "od zemlje", govore ,od zemlje"; Isus Bogoĉovek - "reči Boţje govori" (st. 34), jer je

poslan od Boga. U tame je sva razlika izmeĊu ĉoveĉijeg i Bogoĉoveĉijeg. Nema reči Hristove

koja nije Boţja, i u njoj - sav Bog, sav Duh Boţji: "jer Bog Duha ng daje na meru" (st. 34): "jer

Bog Duha ne daje na meru" najpre NJemu - Isusu = Ĉoveku = Bogoĉoveku, a preko NJega i

svima ljudima.

Ništa Boţje nije ostalo što Bog nije dao Bogoĉoveku Isusu, ništa nebesko, zato što je kao

Jedinorodni Sin Boţji u svemu jednak sa Bogom Ocem u svemu poslušan NJemu. Jer Oĉinskom

ljubavlju svojom Otac Sebe, sve svoje daje Sinu, a Sin Mu isto tako svega Sebe, sve Svoje

uzvraća ljubavlju.

"Jer Otac ljubi Sina, i sve je dao NJemu u ruku. Ko vjeruje u Sina, ima ţivot vječni; a ako

je neposlušan Sinu, neće vidjeti ţivota, nego gnjev Boţiji ostaje na njemu."

(3:35-36)

"Jer Otac ljubi Sina, i sve dade u ruke njegove" (st. 35). Dade Mu kao ĉoveku u Bogoĉoveku,

kao savršenom ĉoveku.

Dade Mu sve: i nebo i zemlju, i ĉoveka i sav rod ljudski, i spasenje sveta i sud nad svetom. Zato

što je Bogoĉovek imalac svega Boţjeg, i što je Bog Sin: što je ljudima doneo, pokazao i dao sva

savršvnsgva Boţja, sve darove Boţje: "Ko veruje u Sina, ima ţivot večni", još ovde na zemlji

ima; "a ko ne veruje Sina, neće videti ţivota, nego gnjev Boţji ostaje na njemu" (st. 36).

Zašto neće videti ţivota? Zato što je sav, sa svih strana opkoljen i zatvoren smrću, koju oko njega

i u njemu luĉe gresi, i pretvaraju je u njegovu bezprozornu i bezdvernu tamnicu. To znaĉi: on se

dobrovoljno izjednaĉio sa grehom i zlom, odbacio je sve Boţje; i na njemu počiva gnjev Boţji,

jer je bogoliku slobodu zloupotrebio, i na greh upotrebio, ne na boţansko dobro.

Nema ţivota gde nema Boga i dobra Boţjeg, gde nema Bogoĉoveka, jer je van NJega - sve sam

psevdoţivot, nazoviţivot, falsifikat ţivota, smrt koja sebe proglašuje za ţivot, senke i snoviĊenja

koji luduju i sebe u ludilu proglašavaju za stvarnost i javu.

Stoga, mrtve duše su svi koji u Hrista ne veruju; oni "neće videti ţivota", a kamoli imati ga.

NAPOMENA:

1. Beseda na EvanĊelje Jovanovo 24, 2-3. str. 146. i beseda 25, 3; str. 147.

2. Tamo, beseda 37, 1-2; PG 59, 158-159.

Glava četvrta

sadrţaj

GOSPOD ISUS I ŢENA SAMARJANKA

"Kada, dakle, saznade Gospod da su fariseji čuli da Isus više učenika zadobija i krštava

nego Jovan - iako Sam Isus ne krštavaše nego učenici NJegovi - ostavi Judeju i otide opet u

Galileju. A valjalo Mu je proći kroz Samariju. Tako doĎe u grad samarijski zvani Sihem,

blizu sela koje dade Jakov Josifu, sinu svojemu. A ondje bješe izvor Jakovljev. Isus pak

umoran od puta sjĎaše tako na izvoru; bješe oko šestoga časa."

(4:1-6)

Kako je verodostojan svedok Sveti EvanĊelist Jovan? Zaista je rukovodno naĉelo njegovo pri

pisanju Evanćelja da beleţi ono što vidi i što ĉuje (1 Jn. 1,1). Evo, on vidi Isusa umorna, i piše:

"Isus umoran od puta sećaše na izvoru" (st. 6). - Šta govoriš Jovane?

Zar umoran Isus ĉudotvorac, Isus kome veliki Preteĉa nije dostojan da odreši remena na obući

NJegovoj? Da, On kako Ga vidiš, takav i jeste. A da nije takav, zar bi bio pravi ĉovek, zar bi

znao šta je u ĉoveku i šta saĉinjava glavnu muku njegovu? On to ne skriva, ĉak ni od ţene

Samarjanke. On joj izjavljuje da je ţedan, i moli je da mu da vode da pije. Recite, zar nije pravi

ĉovek? On je ne samo umoran, nego i ţedan.

"DoĎe ţena iz Samarije da zahvati vode. Reče joj Isus: Daj mi da pijem. Jer učenici

NJegovi bijahu otišli u grad da kupe hrane. Reče Mu ţena Samarjanka:Kako ti, koji si

Judejac, traţiš od mene ţene Samarjanke da piješ? Jer se Judejci ne druţe sa

Samarjanima. Odgovori Isus i reče joj: Kad bi ti znala dar Boţiji, i ko je Taj koji ti govori:

daj mi da pijem, ti bi traţila od NJega i dao bi ti vodu ţivu. Reče Mu ţena: Gospode, ni

vedra nemaš, a studenac je dubok; odakle ti onda voda ţiva? Eda li si ti vći od oca našega

jakova, koji nam dade ovaj studenac, i on iz njega pijaše i sinovi njegovi i stoka njegova?

(4:7-12)

ŢeĊ? - Slabost pravog ĉoveka, a ne ĉoveka sa prividnim telom. Tu slabost svoje ljudske prirode

Gospod Isus iskorišćuje i upotrebljuje kao sredstva spasenja za Samarjanku: govari joj o vodi

ţivoj. Voda ţiva? To zbunjuje ţenu i ona s pravom pita: "odakle ti imaš vodu ţivu" (st. 11). NJu

nije imao veliki praotac Jakov, a ti?

Ko si ti? i šta je to "voda ţiva"?

Sveti Kiril Aleksandriski veli: "Vodom ţivom" Spasitelj ovde naziva blagodat Svetoga Duha. Ko

se nje udostoji, imaće u sebi postojani izvor boţanskih uĉenja. [1]

"Odgovori Isus i reče joj: Svaki koji pije od ove vode, opet će oţednjeti. A koji pije od vode

koju ću mu Ja dati neće oţednjeti dovijeka, nego voda koju ću mu Ja dati postaće u njemu

izvor vode koja teče u ţivot vječni."

(4:13-14)

Spasitelj joj objašnjava: "Svaki koji pije od ove vode, opet će oţedneti" (st.13): "svaki", i ti, i ja, i

svi. Ti to već znaš; "a koji pije od vode koju ću mu ja dati, neće oţedneti nikad; nego voda koju

ću mu ja dati biće u njemu izvor vode koja teče u ţivot večni" (st. 13-14).

A ta ţiva voda jeste Duh Sveti: "Ko je ţedan neka doĎe k meni i pije. Koji veruje u mene, kao što

Pismo reče: "iz njegava tela poteći će reke vode ţive" (Jn. 7,37-38; Is. 12,3; Joilj 3,18). I

bogonadahnuti EvanĊelist ubrzo objašnjava ovu Spasovu blagovest: "A ovo reče za Duha koga

su imali primati oni koji veruju u Ime NJegovo. Jer Duh Sveti još ne beše dat, jer Isus još ne beše

proslavljen" (Jn. 7,37-39). Osim telesne ţeĎi postoji duhovna ţeĎ: ţeĎ bogolike duše ĉovekove,

ţeĎ bogoĉeţnjiva: ta ţeĎ hoće besmrtnost i ţivot večni i sve što tome vodi.

A to moţe dati samo Bog, samo Duh Sveti, samo Boţanska Trojica, koja je i "stvorila ĉoveka

trojicelikim = triadolikim, po liku Svome, da bi on samo u NJoj mogao naći veĉnu punoću i

veĉnu ostvarenost ovoga trojicelikog bića. Duh Sveti, kada uĊe u ĉoveka kroz sveto krštenje, On

Svoje boţanske i svete sile razliva po bogolikom biću ĉovekovom pomoću svetih evanĊelskih

vrlina. Jer svete vrline i jesu svete boţanske sile koje ispunjuju ĉoveka svim onim što je sveto,

boţansko, besmrtno, veĉno. Samo se darovima Duha Svetoga utoljuje ţeĎ duše ljudske za

besmrtnošću i veĉnošću.

Oni se putem podviga toliko sjedine sa ĉovekom, sa sušitnom njegovog bića, tolimo postanu

njegovi, da se u njemu pretvaraju u nepresušni "izvor vode koja teče u ţivot večni" (st. 14); koja

sve što je njegovo, celo biće njegovo preobraţava u veĉno i besmrtno; kroz njih, i pomoću njih,

on stalno: svim mislima, svim ooećanjima, svim rastaloţenjima "teče u ţivot večni". Sve to liĉno

daje Bogoĉovek za veru u NJega.

A vera? - Sav se poveriti, svim se bićem svojim predati Gospodu Hristu, da On naĉini od tebe što

hoće. A On hoće svima ljudima jedno: da se svi spasu od greha, smrti i Ċavola, i postanu

boţanski besmrtna bića, dobiju ţivot veĉni. Kroz svaku svetu vrlinu ĉovek otiĉe dušom svojom u

ţivot veĉni; a kroz svaki greh otiĉe u smrt, u smrtno, u muku veĉnu. Tako ĉovek neprestano ili

uvećava svoju besmrtnost ili svoju smrtnost.

I do Strašnoga Suda svaki će ĉovek ili sav oteći u ţivot večni ili sav oteći u smrt veĉnu.

Sveti Zlatoust blagovesti: Bog nas je uveo u ovaj ţivot i udahnuo nam dušu da bismo mi koristili

ne samo ovaj svet, nego radi toga da bismo radili sve radi budućeg ţivoga; samo su nerazumna

stvorenja sazdana jedino za zemaljski ţivot. [2]

"Reče Mu ţena: Gospode, daj mi tu vodu da ne ţednim i ne dolazim ovamo da zahvatam.

Reče joj Isus: idi, zovi muţa svojega, i doĎi ovamo. Odgovori ţena i reče: Nemam muţa.

Reče joj Isus: Dobro kaza: nemam muţa; jer si pet muţeva imala, i sada koga imaš nije ti

muţ; to si pravo kazala. Reče Mu ţena: Gospode, vidim da si ti prorok."

(4:15-19)

Otvorenoj i radoznaloj Samarjanki: "Gospode, daj mi te vode", Gospod joj zaista i daje malo -

malo: otkriva joj Svoje boţansko sveznanje, i time celom biću njenom otvara put ka Bogu ţivom

i istinitom. Ona kroz to otkrivenje vidi u Isusu najpre proroka Boţjeg, vesnika istine. Ali, On je

Jevrejin, a ona Samarjanka; meĊu njima je veĉiti spor.

"Oci naši klanjahu se Bogu na gori ovoj, a vi kaţete da je u Jerusalimu mjesto gdje se treba

klanjati. Reče joj Isus: Ţeno, vjeruj mi dolazi čas kada se nećete klanjati Ocu ni na gori

ovoj ni u Jerusalimu. Vi se klanjate onome što ne znate; a mi se klanjamo onome što

znamo; jer je spasenje od Judejaca. Ali dolazi čas, i već je tu, kada će se istinski bogomoljci

klanjati Ocu u duhu i istini, jer Otac traţi da takvi budu oni koji Mu se klanjaju. Bog je

Duh; i koji Mu se klanjaju, u duhu i istini treba da se klanjaju."

(4:20-24)

Valjda će ga on - Sveznalac - rešiti: gde se treba moliti Bogu? Ko je u pravu: mi ili vi, Jevreji?

"Spasenje je od Jevreja" (st. 22), jer je Spasitelj od njih. Od njih, ali ne samo i za njih, već za sve

ljude.

Jer su svi ljudi u Adamu jedno, u grehu i smrti jedno, tako treba da budu i u Spasitelju jedno, u

spasenju i besmrtnosti jedno. Kada se to zna, oida nema osmetnje za spasenje nikome. To

saznanje je osnov bogopoštovanja, bogamoljstva: "Ide vreme i vvć je nastalo, kad će se pravi

bogomoljci moliti Ocu duhom i istinom, jer Otac traţi takve bogomoljce" (st. 24).

Pravi bogomoljci, Duhonosci. Moliti se Bogu "duhom i istinom". Duh Sveti je Duh Istine. Ko

ima NJega ima istinu; i moleći se voćen NJim, on se moli Duhom i Istinom.

Duh ljudski bez Duha Svetoga niti moţe poznati Boga niti Mu istinski sluţiti. Duh Sveti je taj

koji "nam pomaţe u našima slabostima, jer ne znamo zašto ćemo se moliti kao šggo treba, nego

sam Duh moli se za nas uzdisanjem neiskazanim" (Rim. 8,26). Samo koji ima Duha Svetog "zna"

šta je bogomoljstvo, zna šta je molitva i "po volji Boţjoj moli se" (Rm. 8,27).

Samo nalazeći se u Duhu Ovetom duh ljudski nalazi se u istini, ţivi njome, misli njome, oseća

njome; a bez NJega on je u laţi, ili na putu koji vodi laţi. Samo duhonosac sluţi Bogu istinski,

jer svim bićem svojim istinuje; a istina i nije drugo nego znati istinitog Boga i ţiveti NJime:

"Bog je Duh; i koji mu se mole, duhom i istinom treba da se mole" (st. 24).

Sveti Zlatoust veli: Duh Sveti se naziva ognjem - radi oznaĉenja toplote blagodati koju On

izaziva, i istrebljenja grehova; a vodom - da se izrazi ĉistota i obnovljenje koje On daje dušama

koje Ga primaju. [3]

Navodeći Spasiteljeve reĉi: "Bog je Duh; i koji mu se mole, duhom i istinom treba da se mole",

Sveti Zlatoust veli da je tu reĉ o Crkvi: "jer je njoj svojstveno istinsko i dostojno Boga

poklonjenje Bogu".[4]

To još znaĉi: Hristom treba da se mole, jer je Hristos - Istina (Jn. 14,6), i koji NJime ţivi - ţivi

Isgiiom, i tako ceo ţivot svoj pretvara u sluţenje Bogu istinom, u bogosluţenje istinom. Sve što

je trebalo da u reĉima ostavi od ovoje Istine, Hristos je ostavio u svetim reĉima svoga EvanĊelja.

A sebe cela ostavio Crkvi, i ko u Crkvi ţivi - NJime ţivi, NJime koji je istina i ţivot.

"Reče Mu ţena: Znam da dolazi Mesija zvani Hristos; kad On doĎe, objaviće nam sve.

Reče joj Isus: Ja sam - Koji govorim s tobom. I utom doĎoše učenici NJegovi, i začudiše se

što sa ţenom razgovara, ali nijedan ne reče: šta traţiš, ili što govoriš sa njom? A ţena ostavi

svoj krčag i otide u grad i reče ljudima: Hodite da vidite čoveka koji mi kaza sve što sam

učinila. Da nije on Hristos? IziĎoše, dakle, iz grada i poĎoše NJemu."

(4:25-30)

Samarjanka je osetila da Isus govori o neĉem mesijanskom, o neĉem novom, ali oĉekivanom

samo od Mesije. Ona zna da je prva odlika Mesije sveznanje: "Kada Hristos (=Mesija) doće,

kazaće nam sve" (st. 25).

Ona to govori kao da produţava Spasovo mesijansko blagovešće o pravim bogomoljcima. Zato

Spas i otkriva prvo njoj svu istinu o sebi: "Ja sam (Mesija) koji govori s tobom" (st. 26).

To Gospod ne otkri ni uĉenom Nikodimu, ni mudrom Natanailu, već prostoj bogoljubivoj ţeni,

koja je srcem osetila EvanĊelje Mesije, i prvu istinu njegovu, istinu o pravim bogomoljcima. I sa

tom istinom, ponesena njome, ostavila svoje sudove i pohitala u grad i rekla ljudima: "Hajdete

da vidite čoveka koji mi kaza sve što sam učinila: da nije to Hristos?" Proverite i vi, braćo

Samarjani (st. 29).

"A u meĎuvremenu moljahu Ga učenici NJegovi govoreći: Ravi, jedi! A On im reče: Ja

imam jelo da jedem za koje vi ne znate. Tada učenici govorahu meĎu sobom: Da Mu neko

ne donese da jede? Isus im reče: Jelo je Moje da vršim volju Onoga Koji Me je poslao i

izvršim djelo NJegovo. Ne kaţete li vi da su još četiri mjeseca pa će nastati ţetva? Eto,

velim vam: podignite oči svoje i vidite njive kako se već ţute za ţetvu. I koji ţanje prima

platu, i sabira rod za ţivot vječni, da se raduje zajedno i koji sije i koji ţanje."

(4:31-36)

Za to vreme učenici mole svog gladnog, i ţednog, i umornog Učitelja da jede. A On im,

potstaknut time, govori o svojoj tajaistvenoj hrani kojom on hrani Svoje ĉavekoljubivo biće. A to

je? - Spasenje ljudi. To je posao njegov u ovetu; vršeći ga On hrani sebe. Do maloĉas,

razgovarajući sa Samarjankom o spasenju sveta i spasavajući nju liĉno, nahranio sebe, dok su

uĉenici išli u grad po hranu. A to je posao u koji treba da uću i uĉenici kao što su pre njih ulazili

Proroci.

"Jer u tome je istinita riječ, da je drugi koji sije, a drugi koji ţanje. Ja vas poslah da ţanjete

gdje se vi nste trudili; drugi su se trudili, a vi ste u trud njihov ušli."

(4:37-38)

To je "posao" Mesije u svetu, to i hrana za sve njegove saradnike. Kroz Proroke je Mesija

pripremao svet za spasenje sveta od greha, smrti i Ċavola; a sada je Sam došao da taj posao

obavi, i u njega uvede Svoje uĉenike. U celokupnom tom poslu radi se jedno: sabira se rod za

ţivot večni: spasavaju se duše od smrti i prevode u ţivot večni.

Svaki Prorok i svaki Apostol radi jedan te isti Mesijin posao: "sabira rod za ţivot večni" (st. 36).

Svako ljudsko biće, spaseno Mesijom, jeste rod (plod) koji zemlja daje za ţivot večni. Zemlja! -

kakvo dostojanstvo ima u vasioni: raĊa rod za ţivot večni; rasadnik je besmrtnoga i veĉioga;

rasadnik bvomrtnika i veĉnika.

Ona je Boţji rukosad.

"A iz grada onoga mnogi od Samrjana povjerovaše u NJega za riječ ţene koja je svjedočila:

Kaza mi sve što učinih. Kada, dakle, doĎoše k NJemu Samarjani, moljahu Ga da ostane

kod njih; i ostade ondje dva dana. I mnogo ih više vjerova za riječ NJegovu. Te ţeni

govorahu: Sad ne vjerujemo više zbog tvog kazivanja, jer sami smo čuli i znamo da je ovo

zaista Spasitelj svijeta, Hristos."

(4:39-42)

Evo prvih rodova za ţivot veĉni: Samarjani mnogi obraćaju se Hristu i primaju Ga kao Spasitelja

sveta. Proverili su Samarjankin iskaz i uverili se da je Isus zaista Spas svetu, Hristos=Mesija.

Stoga i govore ţeni: "Sad ne verujemo više za tvoju besedu, jer sami čusmo i poznasmo da je

ovaj zaista Spasitelj sveta, Hristos" (st. 42). - Kakvo retko ispovedništvo! i koliko u njemu

iskrenosti, prostote, sile! "Sami čusmo i poznasmo da je ovaj zaista Spas sveta, Hristos": to je

naše liĉno iskustvo.

"Spas sveta" - celoga sveta, ne samo Samarjana, ne samo Jevreja, već svih ljudi skupa, i još:

celoga sveta što postoji, miĉe se i ţivi. Jer sve to stenje u okovima preha i smrti, "uzdiše i tuţi"

(Rm. 8,22): ĉekajući spasenja od Spaoitelja sveta. "Sami čusmo i po znasmo", - to je najsigurniji

naĉin da se Hristos upozna.

Treba sam doći u liĉni dodir sa NJim; sam Mu postavljati pitanja, i dobijati od NJega odgovore. I

ako ĉovek nije s predumišljajem i s predubeĊenjem prišao Isusu, mora otkriti u NJemu i

Spasitelja svoga i Spasitelja sveta. Uvek jedan i za sve jedan, kategoriĉki evanĊelski imperativ

hristopoznanja: "doĎi i vidi" (Jn.1,46; sr. Jn.1,39).

ISCELJENJE SINA CAREVOG SLUŢBENIKA

"A poslije dva dana iziĎe odande, i otide u Galileju. Jer Sam Isus posvjedoči da prorok u

svojoj postojbini nema časti. A kada doĎe u Galileju, primiše Ga Galilejci, koji bijahu

vidjeli sve što učini u Jerusalimu o Prazniku, jer i oni doĎoše na Praznik.Isus pak doĎe

opet u Kanu Galilejsku, gdje pretvori vodu u vino. I bješe neki carev čovjek čiji sin

bolovaše u Kapernaumu. Ovaj čuvši da je Isus došao iz Judeje u Galileju, otide k NJemu i

moljaše Ga da siĎe i da mu iscijeli sina, jer bijaše na samrti. Kaza mu, dakle, Isus: Ako ne

vidite znake i čudesa, nećete da poverujete. Reče Mu carev čovjek: Gospode, doĎi dok nije

umrlo dijete moje. Reče mu Isus: Idi, sin tvoj je ţiv. I vjerova čovjek riječi koju mu reče

Isus i poĎe. A već dok on silaţaše, gle, sretoše ga sluge njegove i javiše mu govoreći: Dijete

je tvoje ţivo. Tada ih upita za čas u koji mu bi lakše; i kazaše mu: Juče u sedmi čas pusti ga

groznica. Tada razumje otac da to bješe u onaj čas u koji mu reče Isus: Sin tvoj je ţiv. I

vjerova on i sva kuća njegova.Ovo je opet drugo znamenje koje učini Isus došavši iz Judeje

u Galileju."

(4:43-54)

Nema sumnje, u ovog carevog čoveka posredi je muka koja ga goni k Isusu, a ne neka odreĊvna

vera u Isusa kao Spasitelja sveta. Ta se vera u njemu obrazovala tek pošto je Spas uĉinio ĉudo.

EvanĊelist blagovesti: i verova on i sva kuća njggova (st. 53).

I još ovo: Spasitelj ga kori: "Ako ne vidite znake i čudesa, ne verujete" (st. 48). I još treće, što

svedoĉi da carev čovek nije verovao da je Isus Spasitelj od smrti: "Gospode, doĎi dok nije umrlo

dete moje" (st. 49). A ako umre, znaĉi nepotreban je Isus jer je nemoćan da podigne iz smrti. I na

tu poluveru i poĉetnu veru ĉovekoljubivi Gospod odgovara: "Idi, sin je tvoj zdrav" (st. 50).

Samarjani su se na osnovu razgovora sa Isusom ubedili da je Isus - "Spas sveta", Mesija;

poverovali u NJega kao takvog, a Jevreji znake ištu.

Zato ih Spasitelj sa tugom kori.

NAPOMENA:

1. Tumaĉenje Svetog EvanĊelja po Jovanu.

2. Beseda na EvanĊelje Jovanovo, 31 ,5; str.182.

3. Tamo, beseda 32, 1; str. 183.

4. Beseda 33, 2: str. 190

Glava peta

sadrţaj

GOSPOD ISUS I ĈUDO U BANJI VITEZDI

"Potom bješe praznik judejski, i iziĎe Isus u Jerusalim. A u Jerusalimu kod Ovčijih vrata

postoji banja, koja se jevrejski zove Vitezda, i ima pet trijemova. U njima leţaše veliko

mnoštvo bolesnika, lsijepih, hromih, suhih, koji čekahu da se voda zatalasa. Jer anĎeo

Gospodi silaţaše i uzburkavaše vodu; i koji bi prvi ušao u vodu pošto se uzburka voda,

ozdravio bi, ma odkakve bolesti bješe bolestan. A ondje bijaše neki čovjek koji trideset i

osam godina bješe bolestan. Kad vidje Isus ovoga gdje leţi i razumije da je već mnogo

godina bolestan, reče mu: Hoćeš li zdrav da budeš? Odgoori mu bolestan: Gospode,

čovjeka nemam, da me spusti u banju kada se uzburka voda; a dok ja doĎem, drugi siĎe

prije mne. Reče mu Isus: Ustani, uzmi odar svoj i hodi! I odmah ozdravi čovjek, i uze odar

svoj i hoćaše. A taj dan bješe subota."

(5:1-9)

Vitezda - bolnica; "anĎeo Gospodnji" isceljuje pomoću zamućene vode i to samo jednoga

bolesnika godišnje. Na meru isceljenje i pod meru isceljeni. Zamućena voda - simvol vode

krštenja; "anĊeo Gospodnji" - predvesnik Svetoga Duha. U širem smislu: Vitezda = sav svet, u

kome leţi "mnoštvo bolesnika, slepih, hromih, suhih". Gresi povalili i svalili u neizleĉive bolesti

sav rod ljudski; samo jedan trenutak u godini - neposredna veza sa Bogom, i to preko anĎela i

vode; a ove ostalo vreme potopljeno u mrak, u smrt, u vanboţje. I taj trenutak, taj put izmeĊu

neba i zemlje, Boga i roda ljudskog - od milosti Boţje, ne po zasluzi ljudskoj. Pojava

Bogoĉoveka u svetu, u toj ogromnoj Vitezdi, sve menja iz osnova: svima i svakome pruţa se

mogućnost isceljenja, ozdravljenja od greha i smrti. I to: preko Svetog Krštenja vodom i Duhom.

Primer: isceljeni tridesetosmogodišnji bolesnik. Spas kao da svakoga pita, svakoga bolesnika, - a

to svaki ĉovek: "hoćeš li da budeš zdrav?"

I ko odgovori: "da, Gospode"; odmah biva isceljen od greha i smrti. Jer nije više anĎeo

Gospodnji posrediik izmeću, i to jedanput godišnje, izmeĊu Boga i ljudi, već je sam Bog sišao

meĊu ljude sa svima svojim silama i neprekidno boravi meĊu ljudima kao Crkva, isceljujući od

svake bolesti i nemoći, a prethodno od svakog greha, koji i jeste jedini izvor ljudskih bolesti i

ljudske somrti. "Ali, - nemam čoveka". Da; ali imaš Boga. Čovek i ne moţe spasti. A i kad

spasava, obiĉno spasava preko čoveka. - Još: Vitezda je svaka duša ljudska, jer je u svakoj

"mnoštvo bolesnika, slepih, hromih, suhih," = misli, osećanja, ţelja. UĊe li u nju Gospod Hristos

pomoću ma koje Svete Tajne ili ma koje Svete Vrline, ona se namah isceli, od svih bolesti isceli.

"Tada govorahu Judejci iscijeljenom: Subota je, nije ti dopušteno da nosiš odar. On im

odgovori: Koji me učini zdravim on mi reče: Uzmi odar svoj i hodi. A oni ga zapitaše: Ko

je taj čovjek koji ti reče: Uzmi odar svoj i hodi? A izliječeni ne znaĎaše ko je; jer se Isus

bješe udaljio zbog mnogog naroda na onome mjestu. Potom ga naĎe Isus u hramu i reče

mu: Eto postao si zdrav, više ne griješi, da ti se što gore ne dogodi."

(5:10-15)

Otkuda bolesti u rodu ljudskom? - Od greha. To je istina koju nam otkri Bogoĉovek Gospod

Hristos kada reĉe ieceljenome od tridesetosmogodišnje bolesgga: "Eto si zdrav, više ne greši, da

te ne snaĎe što gore" (st. 14). Znaĉi: od greha dolazi i najteţa bolest; od greha i ono_što je

"gore" i od nje same. A to je? - Gubljenje duše, omrt duše=pakao. Tako Spas i govori svakome

po krštenju: "Eto si zdrav, više ne greši da te ne snaĎe što gore". - I zaista krštenome biva gore

kada se oda grehu i porocima, te tako biser baca preds. O tome oveti Apostol Pavle blagovesti

jasno: Jevr. 6,4-6. A takvi su obiĉno bogohulnici i duhohulnici. Oni uporno, svesno i

"racionalno" ostaju pri svojim gresima i prljavštinama.

GOSPOD ISUS O SEBI KAO MESIJI

"I zato gonjahu Judejci Isusa, i gledahu da ga ubiju, jer činjaše to u subotu.

A Isus im odgovori: Otac Moj do sada djela i Ja djelam."

(5:16-17)

Problem subote. Subota je dan odmora i praznovanja. Kada ĉovek sve svoje posvećuje Bogu,

proverava Bogom i osvećuje Bogom. Sve što tome sluţi - od Boga je; sve suprotno tome, ne

sluţi Bogu a time ni ĉoveku. Zakonski cilj subote: osvećenje ĉoveka Bogom, isceljenje,

ozdravljenje od svih duhovnih bolesti. Ziaĉi: "subota je čoveka radi". A ĉim to nije, ona postaje

idol ĉovekov, opasan i dušeguban kao i svaki duhovni idol. Spasitelj i u subotu isceljuje ljude,

ozdravljuje sa tim ciljem: jer Boţje dobro je uvek potrebno ĉoveku kroz sva vremena, i kroz sve

mene dana i noći. Jevreji hoće da ubiju Isusa što isceljuje ljude u subotu.

A On? On im odgovara: "Otac moj do sada dela, i ja delam" (st. 17). Ko radi kroz sunce i u

subotu sve greje i ţivotvori vas i zemlju vašu, ako ne On - Bog, i ja sa NJim? Ko radi i u subotu

kroz zemlju vašu, njene useve, njeno bilje, njene ţivotinje, te sve to postoji i ţivi, ako ne Bog

Svojom boţansţom silom? Ko odrţava zvezde, nebesa, sva bića i sve tvari, neprestano pa i u

subotu, ako ne Bog Svojom promisliteljskom i svedrţiteljskom silom? Bog neprestano radi kroz

sva bića i kroz sve tvari. Ko daje sile srcu našem te ono neprekidno radi i danju i noću, i u

subotu, i u svaki drugi dan, ako ne Bog. Ko takvu istu silu daje i ostalim našim unutrašnjim

organima te rade i mimo naše svesti i mimo naše volje i u subotu i u svaki drugi dan, ako ne

Bog?

Bog ne prestaje ĉiniti ljudima Svoja boţanska dobra nikada, pa i u subotu. Bog Logos = Gospod

Isus Hristos radi neprekidno kroz svu tvorevinu Svoju, radi na vidljiv i nevidljiv naĉin, više na

nevidljiv nego na vidljiv. Zato odluĉno izjavljuje: "i ja radim" (st. 17): i u subotu radim ĉineći

boţanska dobra. Nema odmora, nema "subote", za Boţje dobro; ono uvek radi, uvek dela, uvek

dejstvuje.

"I zato još više traţahu Judejci da ga ubiju, ne samo zato što narušavaše subotu, nego što i

Boga nazivaše Svojim Ocem gradeći se jednak Bogu."

(5:18)

Da, otkriven je glavni "greh": Isus gradi se jednak Bogu. To Jevreji ne mogu da oproste. A kako

oni objašnjavaju dela Isusova; da li su ona "jednaka" Boţjim? Eto, NJegovo najnovije delo:

isceljenje bolesnika u Vitezdi. Ko moţe to ĉiniti, zar ĉovek? Nema takvog ĉoveka. Nema sumnje

ovo delo spada u boţanska dela. A Onaj koji ga je uĉinio zar nije "jednak Bogu"? Setimo oe

mesijanskih proroštava: Sva ona govore o tome, o takvim delima koja će gromovito javljati: "s

nama je Bog=Emaiuil" (Mt. 1,23). Ziaĉi: vi ste odbacili mesijanoka proroštva i branite svoje

izume, svoje "obiĉaje", svoje grehe.

"A Isus odgovori i reče im: Zaista, zaista vam kaţem: Sin ne moţe ništa činiti sam od sebe

nego što vidi da Otac čini; jer što On čini, to isto čini i Sin. Jer Otac ljubi Sina, i sve Mu

pokazuje što Sam čini; i pokazaće Mu veća dijela od ovih da se vi čudite."

(5:19-20)

Ako iole nepristrasno rasudite o Isusovim delima videćete da su sva mesijanska. Onda, zar On

nije Mesija? Ako briţljivo isiitate stvaralaĉke sile koje ĉine ta dela, vi ćete na diu svake pronaći:

Boţanstvo, i to i Oca i Sina. Sva ta dela pokazuju da je i sila u njima i naĉin na koji su uĉinjena -

boţanski. Ako hoćete gledati nepristrasno, vi ćete videti u njima Oca nebeskog, a u NJemu -

Sina NJegovog, koji sve radi sa Ocem i u Ime Oca.

U pogledu delatnosti meĊu NJima nema nikakve razlike, jer nema ni u pogledu supgpine i bića

NJihovog. Jednosušni meĊu sobom, jednosušna su im i dela. Svako delo Siia ukazuje na Oca, i

svamo delo Oca ukazuje na Sina: "Zaista, zaista vam kaţem: Sin ne moţe ništa činiti sam od sebe

nego što vidi da Otac čini; jer što on čini, to isto činp i Sin" (st. 20).

Ĉega je to znak? - Beskrajne boţanske ljubavi, jer je ljubav ta sila koja saĉinjava jednosušnost

NJihove prirode i NJihove delatnoeti. Ta ljubav sve zna, sve otkriva Oĉevo Sinu, Sinu koji je

postao ĉovek, a svojsgveno je ljudskoj prirodi ne ziati sve: njoj se otkriva od Boga ono što je

Boţje. I to se otkriva kroz naroĉita dela; i kroz "veća dela od ovih", da se ljudsko saznanje mora

čuditi. Ĉemu? Boţanstvenosti tih dela. Jer se ni na koji naĉin ne mogu svesti na ĉoveka, na

ljudske stvaralaĉke sile; sve u njima, i sve iz njih ukazuje na Boga, svedoĉi o Bogu. Kada to ne

bi bilo tako, hristoboraĉki ljudi bi ih mogli lako odbaciti i poricati, ovako im ostaje jedno: da im

se čude. Videli ste iaceljenje boleonika u Vitezdi. To je malo delo.

"Jer kao što Otac podiţe mrtve i oţivljava, tako i Sin koje hoćeo ţivljuje. Jer Otac ne sudi

nikome, nego je sav suda dao Sinu. Da svi poštuju Sina kao što poštuju Oca. Ko ne poštuje

Sina ne poštuje ni Oca koji Ga je poslao."

(5: 21-23)

Evo i većih dela: vaskrsenje mrtvih, sud nad svima. Sigurno, to su dela Boţja, ne ljudska. Ali,

ona su podjednako i Oĉeva i Sinovljeva. Jer jedna ista boţanska volja podiţe mrtve i kroz Oca i

kroz Sina. Jer su im i volje jednosušne. Sin, iako u telu, iako ĉovek, ima tu svemoćnu boţansku

volju, kojom i "koje hoće oţivljuje" (st. 21). A njegova ĉoveĉanska volja radosio saraĊuje

NJegovoj Boţanskoj volji, i svim bićem svojim uĉestvuje u njenim delima. Postavši ĉovek, Bog

Logos je na izvestan naĉin "umanjio sebe" (Ef. 2,7), poiizio sebe iz svog beskrajnog

ĉovekoljublja. Zato Bog Otac "sav sud dade Sinu" (st. 22). Dade NJemu Koji je kao ĉovek

prošao kroz muĉilište i patilište ljudskog ţivota. Jer je time stekao pravo da s pravom sudi

ljudima. Ţiveo je sa njima u istim uslovima, ali nije zlrešio. Time je stekao pravo i pred

vaskrslim rodom ljudskim da mu sudi, zbog greha. Jer NJemu niko od ljudi neće moći s pravom

reći i prebaciti ia strašnom sudu: Da si ti bio ĉovek, i ţiveo u okolnostima u kojima su ţiveli ljudi

na zemlji, i ti bi zgrešio, zato nemaš prava da iam sudiš, jer nisi ţiveo na zemlji kao ĉovek, na

tom grešilištu i muĉilištu. A da si ţiveo i ti bi zgrešio.

Ali baš time, baš tom svojom ĉoveĉanskam bezgrešnošću na zemlji, Sin Ĉoveĉiji pokazuje da je

"jednak Bogu" (st. 18), da je Bogoĉovek, i da zasluţuje boţansko bogopoštovanje kao i Bog

Otac. To poreći Sinu znaĉi biti bogoborac i neznaboţac. Jer je odluĉna i jasia reĉ Spasova: "Ko

ne poštuje Sina, ne poštuje ni Oca koji ga je poslao" (st. 23). Ceo Stari Zavet pun je dela koje je

najoĉiglednije ĉinio Bog Otac; zato ga ljudi s pravom poštuju kao Oca; a Novi - pun je dela koja

najoĉiglednije ĉini Bog Sin, zato i NJega treba ljudi da poštuju kao i Boga Oca. A dela NJegova

nisu li ravna Oĉevim delima, pa i veća od njih (st. 20).

"Zaista, zaista vam kaţem: ko Moju riječ sluša i vjeruje Onome koji Me je poslao, ima

ţivot večni, i ne dolazi na sud, nego je prešao iz smrti u ţivot."

(5:24)

Vera u Mesiju? - To je sticanje večnoga ţivota. "Ko veruje... ima ţivot večni" (st.24), ima još

sada na zemlji. Jer ima Boga Oca i Boga Sina; a u njima je ţivot vnjčni. Verom otvara ĉovek sve

svoje biće k Bogu, priziva ga sebi: i On ulazi, useljuje se u njega "verom" (Ef. 3,17); gradi u

njemu obitavalište Svoje, i useljuje se u njega Sveta Trojica (Jn. 14,23). A gde je Sveta Trojica tu

nema mesta omrti već svuda i u svemu ţivot večni. Ko sluša evanĊelje Bogoĉovekovo, i prima ga

u dušu, i ţivi njegovim boţanskim silama, on na taj naĉin potiskuje iz sebe sve grešno i smrtno,

prelazi svim bićem iz smrti u besmrtnost, iz smrti u ţivot, i "ima ţivot večni" (st. 24), to jest ţivot

iza koga i u kome nema smrti. A vera u EvanĊelje Bogoĉovekojvo, vera je u Samog Boga Oca

Koji je i poslao Sina sa tim EvanĊeljem u naš zemaljski svet. To kazuje blagovest Spasova:

"Zaista, zaista vam kaţem: ko moju reč sluša i veruje Onome koji me je poslao, ima ţivot večni, i

ne dolazi na sud, nego je prešao iz smrti u ţivot" (st. 24). - "I ne dolazi na sud", jer je sam

pokajanjem svojim osudio grehe svoje, pa i samu smrt svoju osudio na smrt pokajanjem i

evanĊelskim vrlinama, koje su po sebi svete boţanske besmrtne sile i ubijaju sve smrti i sve

njihove preteĉe i dovoditelje: grehe.

Postoje dve smrti: smrt duše i smrt tela, zato postoje i dva vaskrsenja: Vaskrsenje duše i

vaskrsenje tela. Vaskrsenje duše biva verom, i ostalim vrlinama koje su od nje; vaskrsenje tela -

neiosrednim dejstvom sile Boţje.

"Zaista, zaista vam kaţem, da dolazi čas, i već je nastao,

kada će mrtvi čuti glas Sina Boţijega, i čuvši ga oţivjeće."

(5:25)

Vaskrsenje duše predvesnik je i oglasitelj vaskrsenja tela. I njegov dokaz. Vaskrsenje duša

zbiovalo se na zemlji već oko Bogoĉoveka Gospoda Hrista: vaskrsli su dušom NJegovi uĉenici,

pa Nikodim, pa Nataiailo, ia Samarjanka, pa ovi oni koji su poverovali u NJega kao u Sina

Boţjeg i Boga. "Zaista, zaista vam kaţem: ide čas i već je nastao kad će mrtvi čuti glas Sina

Boţjega, i čuvši oţiveti" (st. 25). - "I već je nastao": jer mrtvi dušom već vaskrsavaju, a eno i

mrtvi telom: Lazar, sin Nainske udovice, Jairova kći.

"Kad će mrtvi čuti glas Sina Boţjega", mrtvi dušom na prvom mestu, oni ĉuju glas NJegov kad

se razbude na pokajanje i prinude sebe na evanĊelske podvige; oni i ţive veĉnim ţivotom; to

kazuju reĉi: "i čuvši - oţiveće". Ĉim ĉovek "čuje glas Sina Boţjega"; a on ga čuje ĉim poĉne da

izvršuje zapovesti NJegove; i tako odmah iz greha, iz smrti ustaje, i novom se ţivotu predaje.

"Jer kao što Otac ima ţivot u sebi, tako dade i Sinu da ima ţivot u sebi"

(5:26)

Da se ne bi Isusu reklo: pa ti si ĉovek, kako nam moţeš dati ţivot veĉni, On i ukazuje na Svoju

jednakost sa Bogom Ocem i u ţivotu. Bog Otac je jedno biće koje "ima ţivot u sebi"; kao Bog

Logos to isto ima i Sin, samo je to dobio od Oca da ima i kao ĉovek, te da kao ĉovek daje

ljudima taj isti ţivot. Sva druga bića: i anĊeli i ljudi, i sve što ţivi i diše, dobija ţivot od njih: od

Boga Oca preko Boga Logosa (Jn. 1,4). Zato Spas i objavljuje blagovestnu istinu: "Kao što Otac

ima ţivot u sebi, tako dade i Sinu da ima ţivot u sebi" (st. 26). I ko je u NJemu, u Isusu, u NJemu

je i veĉni ţivot sa svima svojim besmrtnim silama koje spaljuju svaku smrt i sve što je smrtno.

Zato što je Bogoĉovek doneo ljudima ţivot veĉni, i sve što on ukljuĉuje, Bogoĉovek i zna da

svaki ĉovek moţe steći taj ţivot, i time izbeći sud i osudu za greh i smrt. I stvarno, ko "ima ţivot

večni" taj "i ne dolazi na sud" (st. 24), jer je satro i uništio u sebi ono zbog ĉega se ide pred

Bogoĉaveka na sud, a to je: greh, smrt i Ċavo.

"I dade Mu vlast i da sudi, jer je Sin Čovječiji."

(5:27)

Zato što je kao ĉovek dao ljudima sve što im je potrebno za pobedu nad grehom, smrću i

ćavolom; zato što je On kao ĉovek, u ime svih ljudi, za sve ljude i mesto svih ljudi pobedio i greh

i smrt i Ċavola, i dao ljudima primer i sile kako se ta pobeda postiţe, On je i dobio od Oca "vlast

da i sud vrši" (st. 27). Dobio je sud nad svetom i ljudima, jer je kao ĉovek, kao novi Adam, ţiveo

u svetu greha, a nije zgrešio. To što se nije ni s jednim ĉovekom desilo. O tome svedoĉi

bezgrešna blagovest evanĊelska: "I dade mu vlast da i sud vrši, jer je Sin Čovečiji" (st. 27). A Sin

Čovečiji je time Čovečiji što je sve ĉoveĉije, sve ljudsko proţiveo od vrha do dna, pa ipak nije

zgrešio. To svedoĉi: greh, i sa njim smrt, nije nešto neophodno, ni prirodno, ni logiĉno u ĉoveku i

njegovom ţivotu, već stvar slobodne volje ĉovekove, jer je ĉovek svojom dobrovoljom uveo

greh u ovaj svet, a sa njim i za njim - smrt. Za sve ĉoveĉanske svetove sveistinita je blagovest

Svetog filosofa Maksima Ispovediika: "Greh je zloupotreba slobodne volje ĉovekove".

"Ne čudite se tome, jer dolazi čas u koji će svi koji su u grobovima čuti glas Sina Boţijega, i

izići će oni koji su činili dobro u vaskrsenje ţivota, a oni koji su činili zlo u vaskrsenje

suda."

(5:28-29)

"Ne čudite se ovome" (st. 28), tojest tome što Sin Ĉoveĉiji ima ţivot veĉni i vaskrsava mrtve, jer

je to prirodno za njega pošto je On Bog Logos; i tome što je Bog Otac "sav sud" dao Sinu

Ĉoveĉijem, jer je i to prirodno pošto je On - pravi ĉovek, ali ĉovek bez greha te ima prirodno

pravo da sudi grehe. "Ne čudite se ovome, jer ide čas u koji će svi koji su u grobovima čuti glas

Sina Boţjega, i izići će koji su činili dobro u vaskrsenje ţivota a koji su činili zlo u vaskrsenje

suda (st. 28-29). "Svi koji su u grobovima čuće glas Sina Boţjega": svi bez izuzetka. I po dejstvu

Sina Boţjega svi koji su u grobovima čuće glas NJegov i vaskrsnuće. Vaskrsenje je obavezno za

sve: jer je i u Adamu i u Hristu ĉovek stvoren za besmrtnost i ţivot veĉni. U Adamu je to izgubio

grehom i smrću; u Hristu se to povraća ĉovvku kao ĉoveku, kao Adamu, i to Spasovom

bezgrešnošću i vaskrsenjem. I to zato što je Bog Logos = Hristos u isto vreme Sin Ĉoveĉiji, i sve

NJegovo prelazi na ljudsku prirodu.

Vaskrsenje, iako je prirodno i abavezno za svako ljudsko biće, ono je dvostruko: jedni će

vaskrsnuti za vaskrsenje ţivota, a drupi za vaskrsenje suda. I to: koji su činili dobro - za

vaskrsenje ţivota, a koji su činili zlo - za vaskrsenje suda. Dobro je u suštini veĉno, i zato uvodi

u ţivot veĉni, jer je poreklom i svim bićem svojim od Boga; zlo je po prirodi, i po poreklu, i po

vascelom biću svom od Ċavola, i prirodno - odvodi njemu, ali kroza sud Sina Boţjeg. Jer na sudu

biće potuno jasno i onima "koji su činili zlo" zašto odlaze u pakao i oganj veĉni. Zlo samo sebi

sudi, jer samo sebe vodi svome tvorcu i ocu; i svi oni koji su se izjednaĉili s njim: "koji su činili

zlo", idu sa njim i za njim. Kroz vaskrsenje ulaze u ţivot veĉni i dobri i zli: samo dobri ulaze u

ţivot Veĉnoga Dobra - Boga, a zli - u ţivot veĉnoga zla - Ċavola. Tu je sva razlika, razlika

izmeĊu dobra i zla izmeĊu Boga i Ċavola. Nema niĉeg zajedniĉkog meĊu njima, ni ikakve

kompromisne simbioze, saţivota.

"Ja ne mogu činiti ništa sam od sebe; Kako ćujem onako sudim, i sud je Moj pravedan jer

ne traţim volju Svoju, no volju Oca koji Me je poslao. Ako Ja svjedočim sam za sebe,

svjedočanstvo Moje nije istinito. Drugi je koji svjedoči za Mene; i znam da je istinito

svjedočanstvo kojim svjedoči za Mene."

(5:30-32)

Sud Sina Ĉoveĉijeg, da li je pravedan? Nesumnjivo, jer iako je po ljudskoj prirodi Sin Ĉoveĉiji,

On je po Liĉnosti Svojoj Boţanskoj, Sin Boţji, Drugo Lice Svete Trojice, i sve što čini i kao

ĉovek, čini kao Bogom Ocem, čini svojim bezgrešnim i svepravednim Boţanstvom. On je toliko

jedno i po biću i po volji sa Bogom Ocem da ne moţe ništa činiti sam od sebe, ni suditi; u svemu

i sve On čini sa Ocem i kroz Oca, pa i u sudu nad ljudima "koji su ĉinili zlo": "Ja ne mogu ništa

činiti sam od sebe kako čujem onako sudim, i sud je moj pravedan; jer ne traţim volju svoju no

volju Oca koji me je poslao" (st. 30-31). - Ne mislite: Isus je ĉovek te i sud njegov podleţe

slabostima i nepravdama ljudskim. Iako sam ĉovek, Ja sam uvek po Boţanstvu: svepravedan Sin

Boţji i Bog. Najzad, i kad odbacite moj sud, Moje svedoĉanstvo o Meni zato što sam ĉovek, evo

Boga Oca koji svedoĉi za Mene; a šta ćete sa NJim i sa NJegovim svedoĉanstvom? Ne moţete

ga odbaciti kao ĉoveĉaisko, kao ĉoveĉanski pogrešivo i nepravedno, jer je u svemu i po svemu

boţansko, i boţanski svepravedno i bezgrešno. Ako hoćete da budete evanĊelski praviĉni i

iskreni, vi ćete u NJegovom svedoĉanstvu videti svu istinu o Meni.

Eno te istine u Preteĉinom svedoĉanstvu. Ko njemu otkri da sam Ja Sin Boţji ako ne Otac Bog,

koji ga i posla da krsti krštenjem pokajanja? A i vi, ĉime ćete objasniti delo Moje, ĉudesa Moja

koja nadmašuju sve šgo je ljudsko, sve sile ljudske? Svedoĉanstvo Boga Oca je svo iskovano od

istine NJegove i stvarnosti Moje. Ali sve što ljudi mogu svedoĉiti o meni malo je, premalo. Pa

ĉak i Jovan Krstitelj, kao ĉovek, šta bi i sa kojom silim mogao svedoĉiti za mene, za istinu

Moju?

"Vi ste poslali k Jovanu, i on je svjedočio za istinu.

A Ja ne primam svjedočanstvo od čovjeka, nego ovo govorim da se vi spasete."

(5:33-34)

"Ja ne primam svedočanstvo od čoveka" (st. 34). Svedočanstvo čoveka o Bogoĉoveku? Nije li

svako raslabljeno grehom, ili bar sveopštom ljudskom grehovnošću? Čovek, ostajući sav u sebi,

zatvoren u svoju ljudsku prirodu, u svoju ĉoveĉjost, ljudskost, nije li slepi svedok o Bogu? Zar

čovek nije odavno, ispoĉetka, uzeo greh, i naoĉare greha za voju viziju Boga i za svoje

svedoĉanstvo o Bogu? Sve što je ĉoveĉije oposredovano je grehom, zato "ja ne primam

svedočanstvo od čoveka" (st. 33), već od Boga i onih ljudi koje Bog oĉisti i osveti te kroz njih i

iz njih On Sam govori.

"On bješe svjetiljka koja goraše i svijetljaše; a vi htjedoste malo vremena da se radujete

svetlosti njegovoj. Ali Ja imam svjedočanstvo veće od Jovanova; jer djela koja Mi dade

Otac da ih svršim, ova djela koja Ja činim svjedoče za Mene da Me je Otac poslao."

(5:35-36)

U toj svetlosti Boţjoj "govoraše i svetljaše" Jovan, i osvetljavaše Mene i put Moj i delo Moje:

"ali vi se htedoste malo vremena radovati njegovom svetljenju" (st. 35). No njegovo

svedočanstvo je prolazno; samo je jedno svedočanstvo o meni neprolazno i neobescivo:

svedočanstvo Boga Oca. Evo njega u svima delima Mojim, u svima reĉima, u svima osećanjima,

u vascelom biću Mom Bogoĉoveĉanskom. Vi ste ljudi, volite zemaljoku stvarnost: dela. Eto dela

Mojih, razgledajte ih. Zar u ovima ne vidite NJega - Boga Oca? Zar ona ne "svedoče za mene da

me Otac posla?" (st. 36).

"I Otac ko Me posla, On je i posvjedočio za Mene. Niti ste glas NJegov ikada čuli ni lice

NJegovo vidjeli. I riječ NJegovu nemate da obitava u vama; zato što vi ne vjerujete Onome

koga On posla."

(5:37-38)

A kada biste istinski bili Boţji, istinski bili Izrailjci, vi biste i osetili i videli da "Otac koji Me

posla Sam svedoči za Mene" (st. 37). Ali vi "ni glasa NJegova kad čuste ni lica NJegova videste"

(st. 37). Sve što je NJegovo, vi ste odbacili, pa eto odbacujete i Mene koji sam sav NJegov. Kada

bi ma koja reĉ NJegova bila u vama, vi biste pomoću nje osetili Mene i videli da Me On posla. A

li NJegove reĉi, govorene u Zakonu i Prorocima, za vas nisu ţive te vi ne osećate Boga ţivog i

istinitog ni u NJemu ni u Meni. Kada bi te reĉi "stajale u vama", ţivele u vama, svetlele i gorele,

vi biste verovali Onome koga On posla. Jer sve one svedoĉe o NJemu i vode NJemu. Vi ste

knjiţevnici, hvalite se Boţjim Pismom, Svetim Pismom.

"Istraţujete Pisma, jer vi mislite da u njima imate ţivot vječni; a baš ona svjedoče o Meni.

I nećete da doĎete k Meni da imate ţivot."

(5:39-40)

"Istraţujte jer mislite da u njima gšate ţivot večni; a baš ona svedoče za mene" (st. 39). "Ţivot

večni" je nešto što je i šire i beskrajnije od ovih pisanih reĉi; on je po svemu i svaĉemu - Bog; i

ako ozbiljno ispitate Oveto Piomo, vi ćete videti da je večni ţivot o kome ono govnri - Sam Bog

Logos; Sin Boţji, ovaploćeni: Hristos Spasitelj. Reĉi Svetoga Pisma su znaci i kaţiprsti koji

ukazuju na Ţivot Večni: Boga. A one su po sebi "duh i ţivot" (Jn. 6,63). Ako ţivite po njima vi

ćete biti odvedeni Onome, Ko ih je izrekao i preko Svetmh ljudi Duhom Svojim Svetim

zapisao... i u Svetim Knjigama ostavio kao svedoĉanstvo o Sebi. Ali vi uiorno ostajete pri svome

mrtvilu, pri svojim mrtvim obiĉajima; nećete da oţivite sebe duhom i ţivotom reĉi Boţijih, jer bi

vas to odvelo Bogu ţivom i istinitom: Meni - Mesiji. Vi ste se skamenili u svome licemerju i

ĉovekopoklonstvu, zaljubili u svoje samoljublje, zazidali sebe smrću sa svih strana: "i nećete da

doĎete k meni da imate ţivot" (st. 40).

Kome je stalo do ţivota moţe ga sa sigurnošću naći jedino u Botoĉoveku Gospodu Hristu, jer u

NJemu nema traga ni od smrti duhovne ni od smrti telesne. A koji se okreću od NJega i traţe

"ţivot" i "ţivo" izvan NJega, oni u smrti traţe ţivot, i ne nalaze, jer smrt je time smrt što ubija

ţivot i sve ţivo. A ljudi to ĉine zato što svesno neće Hrista. Otuda i Spasova blagovest: "I nećete

da doĎete k Meni da imate ţivot" (st. 40). - LJudi to ĉine kao da se u njima volja za ţivot

pretvorila u volju za smrt. Ono ustvari tako i jeste: jer voleti greh i hteti greh, to je voleti i hteti

amrt, pošto ,greh učinjen raĎa smrt" (Jak. 1,15).

"Nego vas poznajem da ljubavi Boţije nemate u sebi"

(5:42)

Zašto ljudi ne ţele i neće da idu Gospodu Hristu? Zato što nemaju ljubavi Boţje u sebi. LJubav

Boţja hrli i otima se ka svemu Boţjem. Bogoljublje je suprotna sila greholjublju. Ono uvek voli

dobro, i ide k njemu; a idući k njemu ono ide samo izvoru dobra: Bogu, Hristu. LJubav je uvek

bogoĉeţnjiva, bogocentriĉna; kroz sve što je njeno ona vodn Bogu. Nijedna sila nije tako

bogoĉeţnjiva kao ljubav; nijedna tako stvaralaĉka, sjedinilaĉka, ţivotvorna, bogotvorna,

isceljujuća, oboţujuća. Nasuprot njoj, greh je razjedinjujuća, zlotvorna, smrtotvorna, Ċavotvorna,

oĊavoljujuća sila. A ĉovek izmeĊu njih, uvek slobodan da bude sa jednom ili sa drugim. Niko

nije došao u ovaj svet sa toliko boţanske ljubavi kao Gospod Hristos.

"Ja sam došao u Ime Oca Svojega i ne primate Me;

ako drugi doĎe u ime svoje, njega ćete primiti."

(5:43)

On je prosto došao u Ime NJe, "u ime Oca"", a ljudi Ga neprimaju, jer su greholjubivi i

Ċavopoklonici. Da, Ċavopoklonici, jer svaki greh i jeste klanjanje Ċavolu, metanisanje Ċavolu,

oboţavanje Ċavola. Hristos = Mesija sav dolazi u ime Boga Oca, jer je Sam Bog; a ljudi Ga ne

priznaju zbog greholjublja svog. S pravom veli Spasitelj: "Ako drugi doĎe u ime svoje, njega ćete

primiti" (st. 43).

I mnogo ih je došlo i dolazi ih "u ime svoje", i nesretni ljudi trĉe za njima. Koliko je samozvaiih

voĊa i spasilaca ĉoveĉanstva, i uvek se naĊe lakomislenih ljudi koji idu za njima. Zašto? Zato što

oni obiĉno obećavaju lako spasenje, lako izbavljenje ljudi, roda ljudskog. I to izbavljanje od

malih ievolja i zala svakodnevnog ţivota. A onaj koji dolazi da spase ljude od glavnih muka i

zala: greha, smrti i Ċavola, - traţi od njih napor, pokajanje, samoosudu, umrtvljenje samoljublja i

slastoljublja. Tome se ljudi, po greholjubivom atavizmu i naviknutosti ne odazivaju, i retko

sleduju; jer se za tim moţe ići samo ako se ĉovek odrekne sebe, svog grehovnog samoljublja, i

uzme krst, i raspne na njemu svoje greholjubive slasti i strasti.

"Kako vi moţete vjerovati kada primate slavu jedan od drugoga,

a slavu koja je od jedinoga Boga ne traţite? Slavu od ljudi ne primam."

(5:44, 41)

Ispitajte i proverite: sve što je dobro u ĉoveku, vodi poreklo od samoga Boga: sve što je veliko,

besmrtno i veĉnovrednostno. Za sve to pripada slava Bogu; a ĉoveku, ukoliko proslavlja Boga

onim što je dobro, sveto, besmrtno, veĉio. Šta je to pggo treba hvaliti i slaviti u ĉoveku, a da ga

nije dobio od Boga? Razuman ĉovek to uviĊa i oseća, zato svu slavu za sva slavna dela ljudska

pripisuje Bogu. Samo ljudi sitnih ćudi, sparušeiih osećanja, kratkih misli, pripisuju ljudima slavu

zbog njihovih dela. NJu i uporno traţe. A u rodu ljudskom slavno je, u stvari, samo ono što je

boţansko, besmrtno, i veĉno. Sve drugo jeste ili ubrzo postaje sramno.

Ĉovek slavan samo Bogom, samo Bogoĉovekom. Jer mu samo On daje i besmrtnost, i veĉnost, i

istinu, i ljubav, i pravdu, i mudrost - ono što ga ĉini slavnim pred Bogom. A to: što ga ĉini veĉito

slavnim. Zato Bogoĉovek, u Ime Svoje i svih Svojih pravih sledbenika odluĉno izjavljuje: "Ja ne

primam slave od ljudi" (st. 41). A traţi li ĉovek slavu od ljudi to crv od crva traţi crvotoĉinu - šta

će mu onda Gospod Hristos? Šta će mu vera u NJega? Ta on ne moţe ni da veruje u Gospoda

Hrista. Samoljublje i jvste glavna smetnja za verovanje u Bogoĉoveka, samoljublje

ĉovekougodniĉko. UgaĊa li ĉovek ljudima, ţivi li za ljudsku slavu, već je onesposobio sebe za

veru u Boga i Boţje: Boţju Istinu i Pravdu i Ţivot. Zato Spas s pravom pita takve: "Kako vi

moţete verovati kada primate slavu jedan od drugoga, a slavu koja je od jedinoga Boga ne

traţite?" (st. 44).

"Ne mislite da ću vas Ja tuţiti Ocu; ima koji vas optuţuje, Mojsej, u koga se vi uzdate. Jer

da vjerovaste Mojseju, verovali biste i Meni; jer on pisa o Meni. A kad njegovim Pismima

ne vjerujete, kako ćete vjerovati Mojim rečima?"

(5:45-47)

Slavni bogovidac Mojsije svu je slavu svoju i naroda svoga i svih ljudi video u Bogu i NJegovom

Mesiji. Svaka njegova reč je ĉitav poţar revnosti za Boga i ono što je Boţije. Ako istraţujete

istinu njegovih reĉi, šta je ona ako ne Bog i NJegov Mesija? Mojsije nije drugo ni radio nego

"pisao za Mene" (st. 46). Kada biste pravilno shvatili Mojsija[1], vi biste preko njega poverovali

u Mesiju o kome on pisa.

Uporedite Moje reĉi i Mojsijeve, vi ćete pronaći da kroz njih putuje jedna ista Istina Boţja, jedna

ista Pravda, ista LJubaav, ista Mudrost, ista Dobrota. I sve one vode i crivode Bogu a iza NJega i

kroz NJega - Meni. Mislite da vas Ja korim i tuţim samovoljno i bezrazloţno, ne oslanjajući se

na Mojsija i njegov Zakon? Ta pogledajte u njegove reĉi; o, kako vas one tuţe i optuţuju što

Mene, Mesiju ne primate!

NAPOMENA:

1. Dovde je stigla ruka Ave Justin, u podne: na Sv.Apostola Aristovula (ĉetvrtak 29/16.

marta 1979.), jer popodne je već osetio tegove oko srca i posle 10 dana preminuo - na

Blagovesti kada je i roĊen. Odavde nadalje prepisujemo sami iz njegove beleţnice iz

1945. godine - prim. Uredn.

Glava šesta

sadrţaj

ODLAZAK HRISTOV U GALILEJU I

ĈUDESNO NAHRANJENJE NARODA SA PET HLEBOVA I DVE RIBE

"Poslije toga otide Isus preko Galilejskog, Tiverijadskog mora. I za NJim iĎaše mnoštvo

naroda, jer gledahu znamenja NJegova koja činjaše na bolesnicima. A Isus iziĎe na goru, i

ondje sjeĎaše sa učenicima Svojim."

(6:1-3)

Boţanski pustinjak: Gospod Isus; i NJegovi revnosni sapustinjaci: bogoĉeţnjivi učenici. Primer

kako se teba udaljavati u goru, i tamo boraviti: radi usredsreĊenog bogomislija i molitve; radi

neometanog rešavanja ţivotnih pitanja. Nasamo sa prirodom koja upućuje Bogu. Ona u

mnogome bolji posrednik izmeĊu ĉoveka i Boga, negoli ljudi. Manje greha na njoj, i u njoj nego

u ĉoveku i na ĉoveku; jer ĉovek izmislio i uveo greh u nju, i nametnuo joj ga, porobio je grehu i

smrti (Rm. 8:19-22). Ovde vidimo i Spasitelja Boţanskog gde provodi 40 dana u pustinji, ţiveći

"sa zverinjem" (Mk. 1:13) mirno i prijateljski; i ono Mu je ĉak sluţilo. A ljudi? - ismevali,

pljuvali, tukli, bili i ubili. Nije li zverinje nesravljnjeno bolje, pitomije, bogoljubivije od ljudi?

"Podignuvši Isus oči, i vidjevši da mnoštvo naroda dolazi k NJemu, reče Filipu: Odakle da

kupimo hleba da ovi jedu? A ovo govoraše kušajući ga, jer sam znaĎaše šta će činiti.

Odgovori Mu Filip: Ni za dvjesta dinara hljeba nije im dosta, da svako do njih samo malo

dobije. Reče Mu jedan od učenika NJegovih, Andrej, brat Simona Petra. Ovdje ima jedno

momče koje ima pet hljebova ječmenih i dvije ribe. Ali šta je to na toliko mnoštvo?"

(6:5-9)

U pustinji ĉudo sa pet hlebova i dve ribe; ljudi oko pet hiljada. Nesumnjivo i istinito sve, jer

niotkuda u pustinji ne bi mogli naći toliki hleb i tolike ribe. Zato Spas i pita Filipa "kušajući ga".

A Filip sav ostaje pri nemoći ljudskoj: "gde ćemo kupiti hleba", toliko hleba? Sve šgo njegovo

ograniĉeno i bespomoćno saznanje ljudsko zna, to je da je za toliki svet potrebno mnogo, vrlo

mnogo hleba. Tame se pridruţuje i Andreja, još bespomoćniji: ima pet hlebova i dve ribe "ali šta

je to na toliki svet". Znaĉi: nikakva ljudska sredstva i sile ne pomaţu. Izlaz: u Bogoĉoveka: "sam

znaĎaše šta će činiti". Šta? Boţanskom silom svojom rešiti pitanje ishrane tolikih ljudi: umnoţiti

pet hlebova i dve ribe.

"A Isus reče: Recite ljudima da posjedaju. A bješe trave mnogo na onome mjestu.

Posjedaše, dakle, ljudi na broj oko pet hiljada. A Isus uze hljebove i zablagodarivši,

razdade učenicima, a učenici onima koji bijahu posjedali; tako i od riba koliko htjedoše. A

kada se nasitiše reče učenicima Svojim: skupite preostale komade, da ništa ne propadne. I

sakupiše, i napuniše dvanaest kotarica komada od pet hljebova ječmenih što preostade iza

onih koji su jeli."

(5:10-13)

On to i ĉini: uzima hlebove, blagosilja ih i daje učenicima, a učenici narodu. Tako i ribe. Uĉenici

uĉestvuju zaista u jednom boţanskom ĉudu: u njihovim rukama hleb raste, umnoţava se, i

ukoliko više daju narodu utoliko sve više i ostaje. NJih dvanaestorica nakupiše od komada

dvanaest kotarica; i to kad su ljudi ne samo jeli nego "i nasitili se". Bespomoćne ruke ljudske

postaju posrednici umnoţenja hleba da bi Spas pokazao njima da oni mogu boţanskom silom

NJegovom ĉiniti i ono što je ljudima nemoguće. Tako u svemu, u svakoj prilici. To i biva kada se

sa potpunom verom i bezgraniĉnim poverenjem u Isusa vrši sve što On nareĊuje. U ovom sluĉaju

nijedan od dvanaestorice nije oe pokavao ni maloveran, ni sumnjalo, jer nijedan od njihnije rekao

Isusu, koji je je dao pet hlebova i dve ribe: Šta to radiš? Kako ćemo sa pet hlebova nahraniti pet

hiljada ljudi! Ta mi ćemo se osramotiti, jer će hleba bitii za njih dvaestinu, i onda će nam se oni

smejati i potsmevati! Ne, mi to nećemo ĉiniti, jer je neprirodno i nelogiĉno da time ovoliki svet

nahranimo.

Još nešto: ovim ĉudom Spas pokazao da je ĉudotvorac zato što je Tvorac: On je taj koji

umnoţava zrno pšeniĉno i preobraţava ga u mnogoplodni klas silom svojom boţanskom preko

"mrtve" prirode. NJegove logosne sile, unjedreie još pri stvaranju sveta u njegovu prirodu,

stvaralaĉki i ţivotvorno dejstvuju, i ĉudodejstvuju, tvore, u stvari ĉudotvore. Razuman ĉovek to

ĉudo stalno otkriva u prirodi, koja nije drugo do nepokvarljiva radionica u kojoj neprestano rade

ţivotvorne sale logosne.

"A ljudi vidjevši znamenje koje učini Isus govorahu: Ovo je zaista Prorok koji treba da

doĎe na svijet. A kad razumije Isus da hoće da doĎu da Ga uhvate i učine carem, On otide

opet na goru sam."

(6:14-15)

LJudi koji su doţiveli ovo čudo s pravom donose zakljuĉak da je Isus "Prorok koji treba da doĎe

na svet" = Mesija. Ali sa jednim pogrešnim dodatkom: da ga zato učine carem. Jer je u

savremenika Spasovih Jevreja, bilo pogrešno shvatanje da Mesija treba da bude i zemaljoki car.

A Spas sav ostaje iznad toga, u ĉisto boţaiskom shvatanju Mesije i njegavog spasonosnog dela u

svetu: spasenje sveta od greha, smrti i Ċavola. To se ne postiţe nikakvim "carskim" zemaljskim

silama i sredstvima, već jedino boţanskim, bogoĉoveĉanskim. Da je to mogao uĉiniti car, onda

bi spasenje sveta bilo povereno tako slavnom caru kar što je David. Pošto sve to nije tako,

Spasitelj se uklanja: "otide opet u goru sam".

IDENJE ISUSA PO MORU

"Kada pak nasta veče, siĎoše učenici NJegovi na more, i ušavpi u laĎu poĎoše preko mora

u Kapernaum. I već bješe pao mrak, a Isus ne bješe došao k njima. A more se podizaše od

velikoga vjetra. Pošto su, dakle, veslali oko dvadeset pet ili trideset stadija, ugledaše Isusa

kako ide po moru i priblţava se laĎi, pa se predadoše. A On im reče: Ja sam; ne bojte se! I

htjedoše Ga uzeti u laĎu; i odmah se laĎa obrete na zemlji u koju iĎahu."

(6:16-21)

Zaista Isus vlada celokupnom prirodom: juĉe umnoţava hlebove, noćas ide po moru kao po

suvu. Za NJega je to sasvim prirodno, zato i veli uĉenicima, koji se od toga behu uplašili: "Ja

sam; ne bojte se". LJudi su dugom navikom, koja je poĉela odmah posle Adamovog pada u greh,

izgubili vlast nad prirodom i kontrolu nad njom. A imali su je od Boga u NJegovom blagoslovu:

"raĊajte se i mnoţige se, i napunite zemlju, i vladajte njome". Kako se vlada zemljom pokazuje

Bogoĉovek: NJega bezgrešnog sluša i zemlja i more; znaĉi: tako je slušala i bezgrešnog Adama

sve do njegovog grehopada. LJudska priroda, kada je bezgrešna, raspolaţe boţanokim silama

pomoću kojih ona vlada zemljom i svim što je na njoj; greh osakaćuje, raslabljuje, potiskuje te

sile, i ĉovek postepeno gubi vlast nad njom, dok je potpuno ne izgubi i postane rob prirode, tj.

rob svoga nekadašnjeg roba. Na to robovanje prirpdi ljudc su se toliko navikli, da su sve to

proglasili za prirodno, odgovara "prirodiim zakonima". A ustvari to je jedino neprirodno u

prirodi. Poziv je i naznaĉenje je prirode da sluţi ĉoveku, samo Boţjem ĉoveku. I ona zaista i

sluţi: eno u Hristu Bagu najoĉiglednije, a zatim i ostalim hristonoscima. Koliko je podviţnika

išlo po vodi kao po suvu, poĉeiši od Apostola Petra...

UĈENJE HRISTOVO O SEBI KAO HLEBU ŢIVOTA

"Isus im odgovori i reče: Zaista, zaista vam kaţem: ne traţite Me što ste znamenja vidjeli,

nego što ste hljeba jeli i nasitili se. Trudite se ne za jelo koje prolazi, nego za jelo koje ostaje

za ţivot vječni, koje će vam dati Sin Čovječiji, jer ovoga potvrdi Bog Otac."

(6:26-27)

Šta je vaţnije: pitanje hleba ili duše? Nesumnjivo duše. Spasitelj to naglašuje. Kada bi ljudi hteli

da nahrane svoje duše, oni bi u Ĉudotvorca traţili takvu hranu. Ĉime se duša hrani? Istinom

Boţjom, i Pravdom, i Milošću, i Dobrotom, i Mudršpću. To je njen hleb, njena hrana, njeno

neprolazmo jelo, "jelo koje ostaje za večni ţivot". Ili bolje: neirolazna hrana duše je sve što je

Hristovo, tj. najpre On sam, pa zatim celokupno NJegovo EvanĊelje. Hraniti sebe tom hraiom,

treba da je glavna briga ĉoveka u avom svetu. Zato Spas i veli: "Starajte se ne za jelo koje

prolazi (=koje propada), nego za jelo koje ostaje za večni ţivot, koje će vam dati Sin Čovečiji, jer

Ovoga potvrdi Bog Otac".

Sve što je Hristovo oĉuvava, konzervira biće ĉovekovo za ţivot večni. Hraneći sebe Hristovom

Istinom, LJubavlju, Pravdom, ĉovek se odjednom oseti veĉnim bićem, beamrtnim bićem, kome

nikakva smrt nauditi ne moţe. Jer nikakva smrt ne moţe uništiti, umrtviti oio što je Hristovo. Da,

samo na tome treba raditi: jer Hristos sve Svoje nudi ĉoveku, samo je potreban liĉni napor

ĉovekov da ono što je Hristovo uĉini svojim, pretvori u ovoje. Poput telesne hrane: kao što

telesna hrana treba da se jede, svari, pa tek onda preĊe u krv i u ţivotne sokove koji odrţavaju

telo, tako i duhovna hrana: Hrisgova Istina, Pravda = NJegovo EvanĊelje, treba da se jede, da se

postepeno pretvara u krv naše duše, u njene ţivotne sile. A sve to pretpostavlja dug i naporan

posao, samoradnju. I kada ĉovek ono što je Hristovo podvizima pretvara u svoje, ono, zato što je

besmrtno i veĉno, i samog ĉoveka ispunjuje besmrtnim i veĉnim, i on "ostaje za ţivot večni".

Sve što nije Hristovo, a ĉovek time hrani dušu, hrani je propadljivom hranom, koja i dušu ĉiii

propadljivom, uvaljuje je u smrt. Ustvari, hran i dušu otrovom.

"A oni Mu rekoše: Šta da činimo da bismo tvorili djela Boţija?

Odgovori Isus i reče im: Ovo je djelo Boţije da vjerujete u Onoga koga On posla."

(6:28-29)

Zahtev je Bogoĉovekov: ĉovek treba da radi delo Boţje u ovom svetu. Ali kako? "Šta ćemo činiti

da radimo dela Boţja" sva dela Boţja svodi na jedno delo, svedelo: veru u Bogoĉoveka. Sva

ostala dela Boţja emaniraju se iz Tog sveizvora. A ta su dela? LJubav boţanska, Pravda

boţanska, Istina boţanska, i sve uopšge boţansko, odnosno bogoĉoveĉansko, odnosno

evanĊelsko. Dela Boţja su - EvanĊelje, i ono što ono traţi od ljudi. Ispunjavati Bogoĉovekovo

EvanĊelje, eto to je ispunjavati dela Boţja. A time vodi, i u to uvodi, vera u Bogoĉoveka: "ovo je

delo Boţje da verujete u Onoga koga od posla".

"A oni Mu rekoše: Kaav, dakle, znak ti pokazuješ da vidimo i da ti vjerujemo? Šta ti činiš?

Ocevi naši jedoše manu u pustinji, kao što je napisano: Hljeb sa neba dade im da jedu.

Tada im reče Isus: Zaista, zaista vam kaţem: nije vam Mojsej dao hljeb sa neba nego Otca

Moj daje vam istiniti hljeb sa neba. Jer hljeb je Boţiji Onaj koji silazi sa neba i daje ţivot

svijetu."

(6:30-33)

Tome svedelu vodi celi Stari Zavet, na ĉelu sa Mojsijem. Jer je sav on priprema za Bogoĉoveka,

(=rukovoditelj ka Hristu) (Gl. 3,24). A Hristos, a vera u NJega, to je "istiniti hleb s neba"; "hleb

Boţji". NJime se hrani ono što je Boţje u ĉoveku, i u svima Boţjim stvorenjima. Ali "hleb Boţji"

na prvom mestu jesge Liĉnost Bogoĉoveka Hrisga, ono pggo On po sebi jeste i što sa Sobom

donosi i daje svetu. U najrazliĉtijim oblicima daje On preko "hleba Boţjeg" ţivot svetu. NJime

ţivi, i radi NJega ţivi, sve što je ţivo u svetu. Kao što na svetu ţivot NJime postade, kao što "On

beše ţivot" (Jn. 1,4), tako On i jeste ţivot, jer On "daje ţivot svetu".

Reĉju: Bogoĉovek je hleb Boţji, i time ţivot svetu: "Jer je hleb Boţji onaj koji silazi s neba i

daje ţivot svetu". Znaĉi: ţivot na zemlji je sav s neba, sav poreklom odozgo, od Boga, od

Bogoĉoveka. Ovde je i sva logika ţivota, i sva sila ţivota, i sva veĉiost ţivota - Bogoĉovek

Hristos.

"A Isus im reče: Ja sam hljeb ţivota: koji Meni dolazi neće ogladnjeti,

i koji u Mene vjeruje neće nikad oţednjeti."

(6:35)

Tajna ţivota je otkrivena cela po prvi put u istoriji zemlje: "Isus im reče: Ja sam hleb ţivota" koji

Meni dolazi neće ogladneti, i koji u Mene veruje neće nikad oţedneti". Glad i ţeĎ nastaje za biće

ljudsko kada se ono kroz grehe udaljuje od Hrista; udalji li se potpuno od NJega, ta glad i ţeĎ

izazivaju smrt. A poĉetni greh je neverovanje u Hrista; iz njega se razlivaju svi ostali gresi. Kao

što je "delo Boţje", svedelo - vera u Bogoĉoveka; taio je i dalo Ċavolje, svedelo - neverje u

Bogoĉoveka. Đavo i smrt su sinonimi; Bagoĉovek i ţivot su sinonimi. I još vera u Bogoĉoveka je

ţivot; neverje u NJega je smrt trećega niti ga moţe biti. I zaista, ko sa ma kojim problemom

ţivota pristupi Bogoĉoveku verom, nalazi u NJemu potpuno i veĉno rešenje, i zanavek utoljuje tu

glad svoje duše. Tako i svaku duhovnu ţeĎ Bogoĉovek gasi zanavek. A ta glad i ţeĎ duhovna

šgga su ako ne: glad i ţeĎ duše ljudske za Pravdom; Isšnom, LJubavlju, Dobrotom, Mudrošću,

besmrtnošću, veĉnošću, blaţenstvom, radošću. Iako je Bogoĉovek "hleb ţivota", "hleb Boţji"

koji silazi s neba, ipak On nikome ne nameće Sebe, već prepušga to gladi i ţeĎi ljudsko, i slobodi

ljudskoj. Jer je vaistinu velika i strašna sloboda ĉovekova: moţe slobodno izabrati sebi ţivot ili

smrt. I pri svoj oĉiglednosti da je Isus zaista Bogoĉovek, zaista "Hleb ţivota", ljudi po slobodi

svojoj odbacuju Ga, iako vide da je On Bogoĉovek.

"Nego vam rekoh: i vidjeli ste Me, i ne vjerujete."

(6:36)

Zato i veli Svojim sabesednicima: "Nego vam kazah da me i videste i ne verujete". Videti Boga i

neverovati u NJega, to je ĉisto ljudska specijalnost. Đavoli ga vide, veruju i dršću. "Videste

mene" Boga, hleb ţivota, hleb Boţji, i "ne verujete".

"Sve što Mi daje Otac Meni će doći;

i onoga koji dolazi Meni neću istjerati napolje."

(6:37)

"Sve što meni daje Otac, k meni će doći". To se odnosi na ljude, jer odmah iza toga, i u vezi sa

tim, Spas govori o ljudima koji dolaze k NJemu. Ovo (sve) odnosi se na svu tvar, na tvorevinu,

na prirodu. U tvorevini je mnogo logosnog, ali i vanlogosnog: greha, zla, smrti. U suštini svojoj

tvar je hrisgoĉeţnjiva, nju i daje Bog Otac svome Sinu, kao Sinu Ĉoveĉjemu; NJemu se, i kroz

NJega, ĉoveku, ljudima vraća tvar, dobrovoljno potĉinjava NJemu, sluša ga (kao more, vetrovi).

To je vaspostavljanje dopadnih (pre ĉovekovog pada) odnosa izmeću ĉoveka i tvari ĉoveka i

prirode. Sva tvar, "sve" ide ka Hristu, vuiu je k NJemu njene imanitne logosne sile. Na kraju

istorije, sva će se logosna tvorevina potpuno vratigi Gospodu Hristu. Kada se stara nebesa i stara

zemlja spase, tj. kada se spale na njima svi gresi, sva zla, sve smrti. Iz toga će izaći novo nebo i

nova zemlja, tj. nebo i zemlja logosni, oĉišćeni od greha i smrti. Na njima će veĉno i ţiveti

pravda Boţja.

"I koji dolazi k meni neću ga isgerati napolje" - Ja, Sin Boţji i Bog na vidiku sam svima; po

delima mojim svaki moţe videti ko sam; i bude li dobrovoljno došao k Meni kao takvom, neću

ga isterati napolje. To vaţi za ove. Spas prima svakoga, koji mu dolazi, makar natovaren i

preteškim gresima. Po delima mojim vi vidite da sam Bog ("videste i ne verujete", st. 36); kao

Bog ja imam sve sile pomoću kojih bih vas primorao da idete za mnom, da verujete u mene. Ali,

vera je delo slobode ĉoveĉje a ne nasilje oa strane Boga ili ma koga. Vera je delo ljubavi prema

onome što Ja kao Bogoĉovek donosim svetu: Ko voli boţansku Istinu, boţansku Mudrost,

boţansku Dobrotu, boţansku LJubav, boţanski Ţivot, sve što je Boţje=Boga, taj se i odluĉuje na

veru u Mene, kao nosioca i razdavaoca svega toga. "Neću ga isterati napolje": i zaisga; nije

isterao pokajanog razbojnika, ni bludnicu, ni Zakheja, ni carinika, niti ikoga od navedenih

grešnika: ni Mariju Egipćanku, ni Mojseja Murina razbojnika, ni bezbroj bezakonika, bludnika,

lopova, srebroljubaca, gordeljivaca. Zašto? Zato šgo su dobrovoljko pristupili NJemu. Kako?

Pokajanjem. Jer pokajanje i jeste delo, najintimnije delo vere, delo duše verujuće.

"Jer sam sišao s neba ne da tvorim volju Svoju, nego volju Oca, koji Me posla. A ovo je

volja Oca koji Me posla, da sve što Mi je dao ništa od toga ne izgubim, nego da to

vaskrsnem u posljednji dan. A ovo je volja Oca ko Me posla, da svaki koji vidi Sina i

vjeruje u NJega ima ţivot vječni; i Ja ću ga vaskrsnuti u posljednji dan."

(6:38-40)

To što Sin Boţji radi: ne isteruje nikoga koji dolazi k NJemu, u punoj je saglasnosti sa voljom

Boga Oca. Mnogo puta ismejan, porugan, gonjen, muĉen, Isus je pravi ĉovek. Ali, kao ĉovek,

zar se ne bi mogao zbog toga svetiti svojim ismevaĉima, goniocima., muĉiteljima? Ne, jer On

nije dopgao da sudi svetu, nego da spase svet od onoga što ismeva, ruţi, goni, muĉi, ono šgo je

Boţje i Boga; a to ĉini iz ĉoveka i kroz ĉoveka greh. NJemu se kao pravom ĉoveku mogla

pripisivati pristrassnost, grešnost volje, da bi i to otklonio, On veli: "Jer siĎoh s neba ne da činim

volju svoju, nego volju Oca koji Me posla". A volja Oca je: da ništa Sin ne izgubi od onoga što

mu dade Bog Otac, nego da vaskrsne u poslednji dan = spase od greha, smrti i Ċavola. U odnosu

prema ljudima Otac je sav ljubav, sav ĉovekoljublje. A Sin? Time

je Sin što je iste prirode sa Ocem, iste volje, iste ljubavi, istog ĉovekoljublja: On je došao u svet

da svaki koji vidi Sina i veruje u NJega, ima ţivot veĉni. Jer vera u NJega sjedinjuje verujućeg sa

NJim duhovno, sjedinjuje ga sa NJegovim boţanskim silama, Isginom, LJubavlju, Pravdom,

jednom reĉju: sa NJegovim veĉnim ţivotom. Te i verujući u NJega "ima ţivot večni", ĉim to

doţivi, još ovde na zemlji. Još nešto: Bogoĉovek nije svoje EvanĊelje spustio s neba na zamlju, a

Sam ostao na nebu, sakriven za oĉi ljudske.

U tom sluĉaju ljudi bi s pravom odbacili EvanĊelje kao "knjigu", kao teoriju, kao zbir mrtvih

propisa koja nije u stanju da ispuni zemaljsko biće kao što je ĉovek. Ali suprotno tome: Bog

Logos je postao ĉovek, postao vidljiv po ţivotu zemaljskom, vidljiv po svima svojim boţanskim

savršenstvima; ljudi u NJemu, ako hoće mogu da vide, i vide celoga Boga, NJegov veĉni Ţivot,

NJegovu LJubav, i Mudrost, i Sveznanje, i Beomrtnost. I na osnovu viĊenoga, na osnovu onoga

što oĉima ovojim rasmotriše, i videše, i rukama opipaše (1. Jn. 1,1), oni se i odluĉuju na veru u

NJega. Zato Spas to i naglašava: "svaki koji vidi Sina = i veruje u NJega, gša ţivot večni": tj.

svaki ima liĉno iskustvo, iskustvo i stvarnost moju mu pokazuju njegove oĉi; a gledajući Isusa i

NJegova dela, šta ljudske oĉi mogu videti u tome, ako ne Boga i dela Boţja? To Spas i hoće, da

na tome, na viĎenome ljudi i zasnivaju svoju veru u NJega kao u Boga i Spasitelja. Ali, ljudi, i

videći to svojim roĊenim oĉima, ĉesto puta ne veruju u Bogoĉoveka. To pokazuje kolika je

sloboda ĉovvkova, i kako je zla i bogoborna. Vidi Boga, i neće ga, odbacuje ga, ne veruje u

NJega. A svaki koji vidi Hrista, i Boga i Spasa u NJemu, i na tome zasniva svoju veru u NJega, i

na toj veri svoj ţivot u NJemu, on zaista "ima ţivot večni". Nikakva smrt već nema vlasti nad

njim, niti će imati. Zato Spas i veli: "I ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan": tj. i njegovo telo

savladaće veĉnu smrt, "drugu smrt", i postaće veĉno, i imaće ţivot večni. Tako zaista Sin "ništa"

ljudsko neće izgubiti, već će celoga ĉaveka spasti od svake smrti: vaskrsnuti celoga ĉoveka u

poslednji dan, i uvesti u boţanski ţivot veĉni.

"Tada gunĎahu Judejci na NJega što reče: Ja sam hljeb koji siĎe s neba. I govorahu: Nije li

ovo Isus, sin Josifov, kome mi znamo oca i mater? Kako, dakle, On govori: S neba sam

sišao? A Isus im odgovori i reče: Ne gunĎajte meĎu sobom. Niko ne moţe doći Meni ako ga

ne privuče Otac koji Me posla; i Ja ću ga vaskrsnuti u posljednji dan. U Prorocima je

napisano: I biće svi naučeni od Boga. Svaki koji čuje od Oca i nauči, dolazi k Meni. Ne da

je ko vidio Oca, osim Onoga koji je od Boga: On je vidio Oca."

(6:41-46)

Zloljubivi savremenici Gospoda Hrista, i vide depa NJegova, koja su oĉigledno boţanska, i ne

samo ne veruju u NJega nego viču na NJega što reče: ja sam hleb koji siĎe s neba. Da su hteli,

da ma koje delo Hristoo ispitaju do dna, oni bi na tom dnu naišli na samog Boga; i to bi njihovo

srce okrenulo Isusu. Ali oni svojim pakosnim hristoborstvom odbacuju sebe daleko od Boga. A

Spas? On se trudi da, pokazujući im dela Boţja, pomoću tih dela ih i privuče sebi, i spasenju koje

On donosi svetu. Jer zašto je Otac poslao Sina Svog u svet? - Da sve privuče Sebi, da svemu na

taj naĉin da ţivot veĉni. Da pomoću boţanskih sila svojih, koje su u Sinu NJegovom, privuče sve

i Sinu i Sebi. Ali bogoborci to uporno neće, ne ţele. Zato Sin i veli: "Niko ne moţe doći k Meni

ako ga ne privuče Otac Koji me posla". Privuče pomoću baţanskih blaga i sila koje au u Sinu

tako oĉigledne za sve ljude, pošto je On postao ĉovek, da bi na ĉoveĉanski naĉin uĉinio

pristupaĉnim ljudima ono što je Boţje, i Boga Samog.

Pitanje i roptanje Jevreja protiv Isusa je ustvari roptanje protiv starozavetnih proroka, u koje oni

toboţ veruju, jer: "u prorocima stoji napisano, veli Spas: i biće svi naučeni od Boga. Svaki koji

čuje od Oca i nauči, doći će k meni". A svaki moţe ĉuti od Oca i naučiti od Oca ko sam i šta sam

preko proroka, preko svetih i duhonosnih i bogonauĉenih ljudi. Ko to nauči - "doći će k meni",

jer sve to na razne naĉine dovodi k meni. Svi vide Sina, jer je postao ĉovek; Oca u suštini ne vidi

niko, samo Sin "koji je od Boga" - Bog: Otac se da videti samo u delima Svojim i silama koji su

tako oĉigledni u Isusu Bogoĉoveku. Ali, to je dosta za ljudsko biće; To je maksimum. Jer više od

toga ne bi mogla izdrţati, podneti ljudska priroda.

"Zaista, zaista vam kaţem: Koji vjeruje u Mene ima ţivot vječni."

(6:47)

LJudi podnose viziju Boga samo oposredovanu materijom. Tako i u Hristu: Boga vide preko tela,

preko materije, kroz "zavesu" tela, ne neposredno, jer je njihov vid nesposoban da neposredno

gleda Boga, suštiiu Bića NJegovog nadboţanskog. Bog se najviše i najdublje moţe sagledati i

videti samo ţivotom boţanskim, tj. ako ĉovek ţivi boţanskom Istinom, boţanskom Pravdom,

boţannskom LJubavlju, boţanskim Ţivogom=Bogoĉovekom, Bogoĉovekovim EvanĊeljem. A

takvom ţivotu uĉi, u takav ţivot uvodi, i kroz takav ţivot vodi samo vera u Hrista Boga, koja

znaĉi apsolutno ĉovekovo poverenje u NJega, predavanje NJemu svega sebe sa vascegaim

delima, vascelim srcem, vascelom silom. Zato Spas ne prestaje odluĉno tvrditi: "Zaista, zaista

vam kaţem: Koji veruje u mene ima ţivot večni". Vera je sila koja celoga ĉoveka povraća Hristu

Bogu, prenosi ga u Boga, da NJime i oseća i misli i dela i ţivi.

"Ja sam hljeb ţivota"

(6:48)

Takav ĉovek više nije sam već uvek u Bogu: njegova misao je bogomisao, osećanje -

bogoosećanje, ţivot - bogoţivot. Misao se hrani Bogom, uvek koreni Bogom i vrhuni Bogom,

zato se i pretvara u bogomisao; tako i osećanje; tako i dela: tako sav ţivot ĉovekov. Takav ĉovek

i oseća svim bićem da je Bogoĉovek "hleb ţivota": misao ĉovekova kada se NJime hrani, ne

umire, obesmrćuje se, prešla je iz smrti u ţivot, jer je postala bogomisao; i njihovo osećanje isto

tako, jer je posgalo bogoosećanje; i njihov ţivot opet tako, jer je postao bogoţivot. Ali sve je to

uslovljeno Liĉnošću Bogoĉoveka Hrista, ne ovim delom NJegovim ili onim; jer je "hleb ţivota"

On Sam, u celokupnoj Svojoj Bogoĉoveĉanskoj Liĉnosti, pojavi i stvarnosti. Zato i izriĉito veli:

"Ja sam hleb ţivota".

"Oci vaši jedoše manu u pustinji i pomriješe. Ovo je hljeb koji silazi s neba: da koji od

njega jede ne umre. Ja sam hljeb ţivi koji siĎe s neba; ako ko jede od ovoga hljeba ţivjeće

vavijek; i hljeb koji ću Ja da ti tijelo je Moje, koje ću Ja dati za ţivot svijeta."

(6:49-51)

Sva je sila toga hleba ţivota da leĉi od - smrti, dajući ţivot veĉni. Toga hleba nema na zemlji,

smrt ga je onemogućila; On u liĉnosti Bogoĉoveka "silazi s neba" sa jedinim ciljem: "da koji od

NJega jede ne umre". Bog je postao ĉovek, da bi kao ĉovek dao ljudama sredstva i sile da

savladaju i pobede smrt, hraneći se veĉnim ţivotom, hraneći se hlebom ţivim. A to znaĉi: hraneći

se i ţiveći Hrisgom Bogom, NJegovim bogoĉoveĉanskim silama; NJegovim bogoĉoveĉanskim

EvanĊeljem. Kao šgo umire onaj koji se hrani grehom, tako ţivi zanavek onaj koji se hrani

Hristom. Ali, da se ne bi ljudi odvratili od Hrista misleći da On neprestano govori o nevidljivoj

veĉnoj hrani, On im otkriva koikretnu tajnu veĉnog ţivota: ona je sva "materijalizovana",

oveštastvljena u svetom i bezgrešnom, ali vidljivom i opipljivom, telu NJegovom - svetom

Priĉešću. "Ja sam hleb ţivi koji siće s neba; koji jede od ovoga hleba ţiveće vavek, i hleb koji ću

Ja dati telo je Moje koje ću dati za ţivot sveta". U Bogoĉoveku, u telu NJegovom je "ţivot

sveta", a svuda naokolo je smrt sveta, agonija sveta, ropac i veĉno umiranje sveta bez konaĉnog

izdisaja.

"A Isus im reče: Zaista, zaista vam kaţem: ako ne jedete telo Sina Čovječijega i ne pijete

krvi NJegove, nemate ţivota u sebi. Koji jede Moje tijelo i pije Moju krv ima ţivot vječni; i

Ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan."

(6:53-54)

Konkretnije sredstvo za spasenje sveta od smrti, i za ţivot sveta, niko nije mogao ni zamisliti,

akamoli dagga, nego što je to uĉinio Gospod Hristos. Bog i ţivot Boţji se ne moţe stvarnije data

neto Boţjom krvlju i Boţjim telom. A to baš Bogoĉovek i daje ljudima, da bi pobedili smrt a

stekli ţivot večni. Šta je ţivot ljudski? Hranjenje sebe Bogam, telom Boţjim i krvlju Boţjom. Bez

toga, nema ţivota ljudima; u njima je smrt, smrt, i samo smrt. Telo i krv Hrista su telo i krv Sina

Čovečjega, ovaploćenog Boga Logosa, a time su telo i krv Samog Boga Logosa, jer je On zato i

postao ĉovek da i telo i krv i dušu ljudsku uĉini svojim. Tako je telo NJegovo - telo Boţje, krv

NJegova - krv Boţja, duša NJegova - duša Boţja. Ali pritom i telo i krv i duša ostaju u granicama

i prirodi ljudokoj, samo su oboţeni. To nam Spas jasno kazuje: "Zaista, zaista vam kaţem; ako

ne jedete tela Sina Čovečjega, i ne pijete krvi njegove, nemate ţivota u sebi". I zaista ako ĉovek

ne hrani sebe Gospodom Hristom, ako ne ţivi NJime, neka uĊe u sebe i razgleda sebe, i svuda će

u sebi naići na smrt, ia smrtno, na prolazno. A poĉne li sebe hraniti Gospodom Hristom,

NJegovim svetim telom i krvlju, svetim silama i vrlinama, osetiće kako ţivot zastruji u njemu, i

to ţivot veĉni, u kome nema niĉeg smrtnog i koji progoni svaku smrt iz ĉoveka i sve smrtno i

prolazno. "Logos postade telo" (Ji. 1,14), zato da se NJime i telom hrane ljudi, i na taj naĉin

steknu ţivot veĉni. Logos postade telo da bi ljudi, priĉešćujući se tim telom Boga Logosa, i sami

postali sutelesnici NJegovi (Ef. 3,6), zajedniĉari, priĉasnici NJegovi: (Ef. 3,6): i tako sav ţivot

dobijali od NJega; a od NJega se dobija samo ţivot veĉni. To je u isto vreme i zalog našeg

vaskrsenja, tj. poslednje i konaĉne pobede i tela našeg nad smrću. Spas je jasan u tome: "Koji

jede moje telo i pije moju krv, ima ţivot večni, i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan". A u tome je

boţanski smisao i naznaĉenje ljudskog bića, svih ljudi uopšte. Zato je ta bogoĉoveĉanska hrana

ustvari jedina prava hrana ĉovekova, i NJegova krv - jedino pravo piće ĉovekovo. Ako nije tako,

koja je onda to hrana, i piće, koji će uĉiniti ĉoveka veĉnim bićem i pobednikom smrti?

"Jer tijelo Moje istinsko je jelo, a krv je Moja istinsko piće.

Koji jede Moje tijelo i pije Moju krv u Meni prebiva i Ja u njemu."

(6:55-56)

Zato je Spas u Boţanskom pravu: "Jer je telo moje pravo jelo i krv moja pravo piće. Ustvari

svaka druga hrana je psevdohrana, i piće pseudopiće, varljivi surogati. LJudi se hrane njima, a

hrane se senkama. Telo i krv Hristova sjedinjuju ĉoveka sa Samim Bogoĉovekom toliko i tako

prisno i potpuno: da Bogoĉovek ţivi u ĉoveku, i ĉovek u Bogoĉoveku. Liĉnost ĉovekova se ne

samo ne gubi, nego dobija u Hristu svoju savršenu punoću i samostalnost, svoju besmrtnost i

veĉnost, samo sve to proţeto, osvećeno, oboţeno bogoĉoveĉanskim silama Hristovim. Stoga

Spas i veli: "Koji jede moje telo i pije moju krv, obitava u meni i ja u njemu". Uvek se oĉuvava

naĉelo bogoĉoveĉanskog saţivota i saradnje: simbioze i sinergizma.

"Kao što Mene posla ţivi Otac, i kao što Ja ţivim zbog Oca, i onaj koji jede Mene i on će

ţivjeti zbog Mene."

(6:57)

Sav je ţivot od Boga i radi Boga. A sva je smrt od Ċavola i radi Ċavola. To svim bićem oseća

Hristov ĉovek. Jer on oseća svom dušom svojom da sve što je ţivo u njemu, veĉno ţivo - ţivo je

Hristom i zbog Hrista; a sve što je mrtvo - mrtvo je grehom, pomoću koga Ċavo i izaziva smrt u

njemu. Ova priroda, sva sila, sva logika ţivota je od Boga; tako i sve projave i varijante ţivota.

Ali isto tako: sva priroda, sva sila, ova logaka smrti je od Ċavola; tako i sve projave i varijante

smrti. Ţivot je u suštini teonoman i teocentriĉan; a smrt je sva - ćavonomna i Ċavocentriĉna.

Bogoĉovek ţivi "Oca radi", jer potpuno ispunjuje volju Oca; tako i ĉovek ţivi Hrista radi, ako

ispunjuje volju NJegovu. Jedan je cilj ţivota i izvor: Bog; jedno je sredstvo i sila ţivota: Sveto

priĉešće, ţivo telo i ţiva krv veĉnog ţivoga Bogoĉoveka. Ustvari, sav se ţivot kreće izmeĊu

Boga i Bogoĉoveka; On, u njima stoji, u njima i postoji; van njih je smrt.

"Ovo je hljeb koji siĎe s neba: ne kao što oci vaši jedoše manu, i pomriješe;

koji jede hljeb ovaj ţivjeće vavijek"

(6:58)

Najzad je Spas otkrio svu tajnu ljudskog ţivota; ona je u ovome: hrana ĉovekova je ne samo telo,

i ne samo krv Hristova, nego On sav kao Bogoĉoveĉanska Liĉnost, jer Gospod Hristos veli:

"Koji jede Mene, i on će ţiveti Mene radi". Ovo je evanĊelski, bogoĉoveĉanski realizam. Od

njega vema realnijeg ni empiriĉnijeg realizma. Bogoĉavek je "hleb koji siĎe s neba": jer sve što

je Sobom doneo, hrana je, veĉna hrana za bogoliko biće ljudsko: "Koji jede hleb ovaj ţiveće

vavek". Znaĉi: Bogoĉovek je ovde, na zemlji, da bi Ga ljudi pretvorili u svoj ţivot. A pretvaraju

Ga ako se hrane NJime kroz svete tajne i svete vrline. Na taj naĉin ljudi postaju "udi tela

NJegova, od mesa NJegova, i od kostiju NJegovih" (Ef. 5,30).

"Ovo reče u sinagogi kad učaše u Kapernaumu. Tada mnogi od učenika NJegovih, čuvpi to,

rekoše: ovo je tvrda besjeda. Ko je moţe slušati?"

(6:59-60)

Do sada Spas otkriva tajnu Bogoovaploćenja: šta znaĉi ona konkretno za spasenje sveta od

greha, smrti i ćavola: Bog Logos se ovaplotio, da bi se ljudi hranili NJime, NJegovom krvlju i

telom, pretvorili ih u svoju prirodu, i tako NJime - Veĉnim - potisli, savladali, satrli u sebi greh,

smrt i Ċavola, i tako stekli ţivot veĉni. Nema sumnje, ovo je iovije od svega najnovijeg na svoj

planeti. Ali u tome se i sastoji stvarnost spasenja. U toj stvarnosti je i apologija Bogoĉoveka, i

Bogoĉoveĉanskog tela NJegovog - Crkve. U tome je i izuzetna, i sila, i svemoć hrišćanstva. Jer

je, po NJemu, cilj i smisao: da svaki ĉlan Crkve, ĉovek, ovaploti u sebi Boga hraneći se i ţiveći

NJime.

Uvek je, stoga, istinita filosofija hrišćanska, pravoslavna, svetootaĉka, ĉija je novina i (vrh: Bog

postade ĉovek, da bi ĉovek postao Bog. Stoga i refren svetootaĉke filosofije hrišćanstva:

"hrišćani su bogovi po blagodati". Razume se, ovo je teško i za shvatanje i za verovanje, ako se

ĉovek svim bićem ne pogruzi u ovu tajnu. Primer su prvi - sami slušaoci ovoog Spasovog uĉenja,

njegovi uĉenici: "Ovo je tvrda beseda - Ko je moţe slušati?"

"A Isus, znajući u sebi da učenici NJegovi ropću zbog toga, reče im: Zar vas ovo

sablaţnjava? A šta ako vidite Sin Čovječijega da odlazi gore gdje je prije bio?"

(6:61-62)

A Spas na to? Ne otstupa od onoga što je rekao, niggi ublaţuje, niti menja. Nacrotiv, On

produţava svoje EvanĊelje bogovaploćenja, a to je spasenja. I izlazi pred uĉenike sa završnom

tajvom ovaploćenog Boga Lotosa: one u vaznesenju ĉoveĉjeg tela na nebo i u veĉni ţivot tela

ĉoveĉjeg s desne strane Boga Oca. Ovo je, nema sumnje, još neshvatljivije od silaska Boga

Logosa u telo. Ali saĉinjava jednu ţivu celinu sa tim. No, kao pggo je oĉigledna sgvarnost: Sin

Ĉoveĉji = Bog u telu, tako je kruna te stvarnosti: vaznesenje Siia Ĉoveĉjeg, tj. ovaploćenog Boga

Logosa, na nebo. Tu nema nikakve "sablazni" za um ljudski, ako hoće da duboko razmišlja o

osnovnoj drirodi i smislu bića ljudskog i o osnovnoj tajni i cilju ovaplaćenja Boga Logosa. Ali,

to um ljudski, i sav misleni aparat, moţe shvatiti, ako se oduhovi: ako pronaĊe prasuštinu

ĉovekovog duha: bogolikost. Bude li nju pronašao, i njome razmislio o glavnoj tajni bića

ĉovekova, onda će mu jasno biti zašto se Bog Logos ovaplotio, zašto je postao ĉovek. A sve dok

ostane pri ĉulnosti telesnoj, i sve dok bude ĉoveka i Boga merio telesnim merilima, dotle mu sva

ova glavna tajna ostaje nejasna, "tvrda", neusvojljiva.

"Duh je ono što oţivljava, tijelo ne koristi ništa. Riječi koje vam Ja govorim duh su i ţivot

su. Ali ima meĎu vama nekih koji ne vjeruju, jer znaĎaše Isus od početka koji su to što ne

vjeruju, i ko će Ga izdati."

(6:63-64)

To nam kazuju Spasove reĉi: "Duh je ono što oţivljava, telo ne pomaţe ništa: Reči koje vam

rekoh, duh su i ţivot su". Duh je ţivotvorna sila, tj. logosna sila od koje i u kojoj je sav ţivot

svega što ţivi, pa i samog bića ĉoveĉjeg: i duše, i uma, i srca, i volje njegove. Ako se sav ĉovek

ne ulogosi i ologosi, ostaje i slep i gluv za ono što saĉinjava izvornu silu ţivota, a to je: Bog

Logos, Bogoĉovek. No taj ţivotvorni duh sadrţi se baš u reĉima o Svetom Priĉešću ĉoveka

Bogoĉovekom, o hranjenju i veĉnom ţivljenju ĉoveka Bogoĉovekom, i sve što je Spas o tome

ovom prilikom rekao (st. 26-58). Te su reĉi istovremeio "i duh i ţivot".

Ĉime će to ĉovek osetiti, saznati? Verom u Bogoĉoveka, tj. poverenjem u NJega, Koji je

oĉigledno, to dela NJegova dokazuju, Sin Boţji, ovaploćeni Bog Logos. Ko to ne veruje, ne

moţe da shvati ni Isusa ni uĉenje NJegovo; sve NJegovo za takvog ĉoveka ostaje "tvrda beseda".

Stoga je vera glavno i jedino sredstvo Hristopoznanja. Tu ne pomaţe nikakvo racionaliziranje,

dijelektiziranje, sofistikacija, jer sve to beţi od osnovne sveĉoveĉanske stvarnosti: Bogoĉoveka,

ovaploćenog Boga Logosa; a vera poĉinje time, šgo tu ĉinjenicu prvo prima, a za njom i sve što

ona sobom donosi i pretstavlja.

"I govoraše: Zato sam vam rekao da niko ne moţe doći k Meni ako mu ne bude dano od

Oca Mojega. Od tada mnogi od učenika NJegovih otidoše natrag, i više ne iĎahu s NJim."

(6:65-66)

U toj ĉinjenici, koja je po svome znaĉaju i sveobimnosti boţanskoj i ĉoveĉanskoj, prosto jedina

Sveĉinjenica u rodu ljudskom, sve je od Boga ra-di ĉoveka; tu je prisutno vascelo Trojiĉno

Boţanstvo svim svojim boţanskim silama, jer se radi o smislu i svesmislu sveta, i u njemu -

ĉoveka, roda ljudskog. Na to ukazuju reĉi Spasove: "Zato vam rekoh da nšso ne moţe doći k

meni, ako mu ne bude dano od Oca moga". A daje se svakome koji hoće: eto i Judi. Ali, sve

zavisi od slobodne volje ljudske. Evo dokaza: "Od tada mnogi od učenika njegovih otidoše

natrag, i više ne iĎahu za NJim". "Oti doše natrag" - dokle? Do u svoje ranije vanhristovstvo,

vanboštvo; a to - neznaboštvo.

"A Isus reče Dvanaestorici: Da nećete i vi da odete? Tada Mu odgovori Simon Petar:

Gospode, kome ćemo otići? Ti imaš riječi ţivota vječnoga. I mi smo povjerovali i poznali da

si Ti Hristos Sin Boga ţivoga."

(6:67-69)

Koliko sve zavisi od slobodne volje ljudske pokazuje primer Dvanaestorice: Isus ih pita: "Da

nećete i vi otići?" Tada Petar odgovori: "Gospode, kome ćemo ići? Ti imiš reči večnoga ţivota. I

mi verovasmo i poznasmo - da si ti Hristos, Sin Boga ţivoga". Otkrivena je sva tajia

hristopoznanja: vera: "mi verovasmo i poznasmo". Poverovasmo gledajući Tebe, tvoja dela, i

videsmo u njima nešto neobiĉno, boţansko, nadljudsko; i idući za Tobom ubedismo se da si Ti

Hristos- = Mesija=Spasitelj, Sin Boga Ţivoga. Mi smo ljudi, traţimo trajni, netrolazni, veĉni

smisao svoga bića, svoga ţivota; traţipio besmrtnost i veĉnost, besmrtni i veĉni ţivot. Gledajući

tvoja dela, mi smo uvideli da je u NJima sve boţansko, besmrtno i veĉno, i kroz njih smo Tebe

poznali i saznali da si Ti - Bog, Sin Boga Ţivoga, zaista Mesija i Spasitelj. I slušajući Tvoje reči,

osvetljene onakvim boţanskim delima, mi smo osetili i uvideli da "Ti imaš reči večnoga ţivota".

U sve to "verovasmo", i kroz sve to "poznasmo" Tebe, ko si i šta nam donosiš. Niko od ljudi ne

pruţa ništa ni pribliţno sliĉno. Kome ćemo onda drugome ići? Kad ĉovek traţi besmrtni smisao

ovome biću, on mora doći Tebi i ostati zanavek sa Tobom.

Bez Tebe, mi smo ljudi - roblje smrti, i groblje oĉajne besmislenosti, bezumlja, ludila. Sa

Tobom, i uz Tebe, mi smo besmrtna, veĉna, bogolika bića, kojima ni greh, ni smrt, ni Ċavo, ne

mogu nauditi ništa. Vera u Bogoĉoveka uvek se zasniva samo na ĉinjenicama, š "delima", i to

Hristovim delima; a njihova je stvarnost stvarnija od svake zemaljske sgvarnosti, i ĉinjeniĉnost

ţivotnija od svega ţivog. Apostol Petar, ljubitelj ĉinjenica, izjavljuje: "Mi vam ne pokazasmo sile

i dolaska Gospoda naišpa Isusa Hrista po bajkama vešto izmišljenim, nego sami videsmo slavu

NJegovu" (2 Petr. 1,16). A najveći tajnoznalac, Sv. Jovan Bogoslov, izjavljuje: "Svedočimo vam

i javljamo vam ono što čusmo, što očima svojim, što rasmotrismo i ruke naše: Reč ţivota", - a to

je: "ţivot večni". (1 Jn. 1.2.1). Znaĉi: Naša se vera zasniva na realnom i liĉnom iskustvu, koje je

do sada oprobano i posvedoĉeno od bezbroj Hristovih svetitelja. Ta vera proklijava, razlistava se,

rascvetava se u pravo hristoioznanje. NJome poznajemo uistini ko je i šta je Hrisgos. U

hrišćanskoj gnoseologiji uvek vrhovno, rukovodno naĉelo: "verovasmo i poznasmo". Nikako ne

obratno: poznasmo pa verovasmo. Tu ĉulni razum ne pomaţe ništa. Tu se svetlost bogopoznanja

zapaljuje i raspaljuje samo liĉnim doţivljajima jevanĊelskih blagovesti. A doţivljavanje biva

verom, koja sva u poverenju prema Hristu: da On ima ţivot veĉni, i stoga ima i "reči večnoga

ţivota".

"A Isus im odgovori: Ne izabrah li Ja vas dvanaestoricu? I jedan od vas je Ďavo. A

govoraše za Judu Simonova Iskariota, jer on namjeravaše da Ga izda, iako bješe jedan od

Dvanaestorice."

(6:70-71)

Šta je u stvari ĉovek koji gleda boţanska dela Hristova i sluša boţanske reĉi NJegove, pa ipak ne

veruje u NJega, ne priznaje Ga za Boga i Spasitelja? Ništa drugo do ćavo. To nije moj odgovor,

već odgovor samaga Spasitelja. Jer on to veli za Judu.

Ali to što vaţi za Judu, vaţi za svakoga koji svesno i namerno neće da veruje u Hrista kao Boga i

Spasitelja.

Glava sedma

sadrţaj

ODLAZAK HRISTOV U JERUSALIM NA PRAZNIK SJENICA

"I poslije toga hoĎaše Isus po Galileji; jer po Judeji ne htjede da hodi, pošto traţahu

Judejci da Ga ubiju. Bijaše pak blizu judejski praznik Sjenica. Tada Mu rekoše braća

NJegova: Otidi odavde i idi u Judeju, da i učenici Tvoji vide djela Tvoja koja činiš. Jer

niko ne čini nešto u tajnosti, a sam traţi da je poznat. Kada tako što činiš pokaţi se svijetu.

Jer ni braća NJegova ne vjerovahu u NJega. Tada im reče Isus: Vrijeme Moje još nije

došlo, a vrijeme je vaše svagda spremno. Ne moţe svijet mrziti vas; a Mene mrzi jer Ja

svjedočim da su djela njegova zla. Vi otidite na ovaj Praznik; Ja još neću ići na ovaj

Praznik, jer se Moje vrijeme još nije ispunilo. Rekavši im ovo, ostade u Galileji. A kad

otidoše braća NJegova, tada i sam ode na Praznik, ne javno, nego kao u tajnosti. A Judejci

Ga traţahu o Prazniku i govorahu: Gdje je onaj? I bijahu o NJemu mnoge prepirke u

narodu: jedni govorahu da je dobar, a drugi govorahu: ne, nego vara narod. Ali niko ne

govoraše javno o NJemu zbog straha od Judejaca."

(7:1-13)

Koliko je Spasitelj nenametljiv, koliko ţeli da niko ne poveruje u NJega pod pritiskom, ili iz

straha, ili mehaniĉki, automatski, dokaz su NJegova braća: "ni braća NJegova ne verovahu u

NJega". On jedino ne ţeli: da uĉini nasilje nad slobodom ljudskom. Zato svakome prepušta da se

slobodno opredeli za ili protiv NJega, i to na osnovu liĉnog iskustva. Svemu ima svoje vreme. U

boţanskom promišljanju Svom o ljudima, Gospod Hristos ustrojava spasenje ljudi na Svome

ĉovekoljublju i ĉovekovom hristoljublju. NJegovo ĉovekoljublje uvek beskrajno, uvek tu, za

svakoga ĉoveka, ali ljudi enmaju potrebno hristoljublje da bi poverovali u NJega. Otkud to? Od

zlih dela. Zla dela ljudska izraz su njihovog zloljublja; a zlo uvek mrzi na dobro; zloljublje je

sušti neprijatelj hristoljublja, jer je hristoljublje - dobroljublje. Gospod Hristos zna zašto svet koji

u zlu leţi mrzi na NJega: "Svet mrzi na mene, jer ja svedočim za nj da su dela njegova zla".

Ĉime to Spas svedoči? Samom pojavom Svojom: jer tek u svetlosti NJegovoj vidi se sva

pagubnost zla i veliĉanstvenosg dobra. Tome dodati još i uĉenje NJegovo, EvanĊelje NJegovo. I

s pravom se moţe reći: do Bogoĉoveka Hrista ljudi ustvari nisu taĉno znali šta je dobro a šta zlo.

On je bogoĉoveĉanskom svetlošću Svojom prvi jasno osvetlio graniĉnu liniju izmeĊu dobra i zla.

Jer je demonska lukavost zla u tome što uvek hoće da se irokrijumĉari kao dobro, da se

kamuflira, da se pretstavi kao dobro. I ono uporno i vešto brani sebe. U svoj svetskoj izloţbi zla i

dobra, koju je Hristos s kraja na kraj osvetlio, ljudi su ili uz dobro ili uz zlo. Naroĉito

savremenici Hristovi. Narod je u tome prednjaĉio: osećao je da Hrisgos znaĉi prelom i prevrat u

isgoriji sveta, u isioriji ţivota. Otuda i tolike raspre oko NJega u narodu. Zaista se proroštvo

pravednog Simeona ispunjuje na NJemu: On je "znak protiv koga će se govoriti" (Lk. 2,34).

HRISTOS U HRAMU

"A već u polovini Praznika doĎe Isus u hram i učaše. I čuĎahu se Judejci govoreći: Kako

ovaj zna knjige a nije se učio? Tada im odgovori Isus i reče: Moja nauka nije Moja, nego

Onoga koji Me je poslao. Ako hoće ko volju NJegovu da tvori, poznaće da li je ova nuaka

od Boga, ili Ja sam od sebe govorim."

(7:14-17)

Otkuda Hristu onakva nauka? Ona ni po ĉemu nije školska, knjiţniĉka. Savremenici su u

nedoumici, i u uzbuĊenju pitaju: "Kako ovaj zna knjige a nije se učio?" - Odgovara im sam

Gospod: "Moja nauka nije moja, nego Onoga koji me je poslao". Zagledajte, da li se razlikuje od

nauke Boţje u Svetom Pismu. Zar ne vidite: ona je sva od Boga. Ako je sva od Boga, onda: ko je

Onaj što je propoveda? Nije li poslanik Boţji, Mesija? Nije dovoljno samo ĉuditi se i diviti se

Mojoj nauci, nego treba pronaći otkuda Mi ta nauka. Da se to pronaĊe posgoji samo jedan put. A

taj put je ovo: treba tvoriti volju Boţju, i odmah će ti se otkriti je li ova nauka od Boga. Volja

Boţja, eno je u Pismu; hajde, tvori je, i to će te odvesti saznanju, i ti ćeš doznati da je Moja

nauka zaista od Boga, zaista Boţja po svemu i svaĉemu.

Sve zavisi od slobodne volje ĉovekove: samo treba hteti. Da, samo treba hteti tvoriti volju Boţju

i - sve će ti se otkriggi: doznaćeš sam svojim liĉnim opitom da je Moja nauka od Boga. U svemu

Mome, i iza svega Mog, stoji Bog. Ništa Ja sam od sebe ne tvorim, već što ĉujem od Oca: On

govori kroza Me, i ja NJime. U nas je jedna suština, jedna volja, jedna mudrost, jedno evanĊelje,

jedna istina, jedna pravda, jedna nauka. Sve to proveriti se moţe na jedan naĉin, na ovaj: "Ko

hoće njegovu volju tvoriti, - saznaće je li ova nauka od Boga ili Ja sam od sebe govorim"". Opet:

eksperimentalni metod, opet put liĉnost opita i iskustva; ništa se mehaniĉki, automatski ne

nameće, najmanje silom. Tvori i - doznaćeš. Ne tvoriš li, uvek ostaješ u grobu mrtvih teorija i

bajki i pretoostavki: uvek si onaj mrtvac koga treba osgaviti mrttvima. I još: uvek si, i ostaješ,

rob samoljublja i slavoljublja.

"Koji govori sam od sebe, svoju slavu traţi;

a ko traţi slavu Onoga koji ga je poslao, taj je istinit i nema u njemu nepravde."

(7:18)

A samoljublje i slavoljublje ne ĉine pravde Boţje. Oni se ĉak i ne hrude da to ĉine, jer je biće

njihovo: ţiveti i naslaĊivati se slastima koje su satkane sve od samoljubivih ţelja. A u njima

nema Boga ni pravde Boţje. Onda nema ni istine. Slavoljubac uvek sve iz sebe ispreda, iz svog

samoljublja. A sve je to i tragiĉno, i prolazno, i smrtno, i nepravedno, i laţno. I pravo vodi u

pogibao i dušu i telo. Ne vodi li neka ljudska nauka Bogu, znaj: nema istine u njoj, istine koja se

moţe odrţati i pred smrću, i ne izdahnuti. A zar je istina - istina ako se ne moţe odrţati pred

smrću? Samo je ono istina što nadţivljuje smrt, tj. samo ono što savlaĊuje i pobeĊuje i uništava

smrt. A to je Hristos, i sve što je od NJega.

Zato i nema istine van NJega; zato je On jedini u rodu ljudskom smelo i s pravom objavio: "Ja

sam Istina" (Jn. 14). Sve što ĉini, ĉini Bogom radi spasenja ljudi; ĉini ove u slavu Boţju, zato

"On je istinit, i nema u NJemu nepravde". - Istina i pravda su blizanci; isto tako: laţ i nepravda

su blizanci. Ko slavu svoju traţi, ko je slavoljubiv, - nema istine Boţje u njemu, ni pravde.

"Nije li Mojsej dao vama Zakon? I niko od vas ne izvršava Zakon. Zašto traţite da Me

ubijete? Odgovori narod i reče: Demon je u tebi; ko traţi da te ubije? Odgovori Isus i reče

im: Jedno djelo učinih, i svi se divite tome. Mojsej vam je dao obrezanje, ne što je ono od

Mojseja, nego od otaca, i u subotu obrezujete čovjeka. Ako u subotu čovjek prima

obrezanje, pa se time ne narušava Zakon Mojsejev, zašto se na Mene gnjevite što cijeloga

čovjeka izliječih u subotu? Ne sudite po izgledu, nego pravedan sud sudite."

(7:19-24)

A Ja šta traţim? sigurno ne slavu svoju, i sigurno ne slavu od vas. Sve što radim, radim u slavu

Boţju. Učinih jedno delo u slavu Boţju: "svega čoveka iscelih u subotu", a vi - "traţite da me

ubijete". Jer ne znate istine Boţje i pravde Boţje: subota je ĉoveka radi a ne ĉovvk subote radi.

Vi se obrezujete u subotu, i to ne smatrate za greh; a greh je za vas šgo ja iscelih čoveka u

subotu. Obrezanje je samo simvol duhovnog obrezanja; a ja to duhovno obr-zanje, spasavanje

ljudi od greha i strasti i smrti već sprovodim: odsecam i odbacujem od njih sve što je grešno,

smrtno, neĉisto. Zato: "Ne gledajte ko je ko kad sudite, nego pravedan sud sudite".

"Tada govorahu neki od Jerusalimljana: Nije li to onaj koga traţe da ubiju? I gle, govori

slobodno i ništa Mu ne vele. Da stvarno ne poznaše naši glavari da je On zaista Hristos? Ali

ovoga znamo otkuda je; a Hristos kada doĎe, niko neće znati otkuda je. Tada Isus povika u

hramu učeći i govoreći: I poznajete Me i znate otkuda sam; i sam od sebe nisam došao,

nego je istinit Onaj koji Me posla, kojega vi ne znate. Ja Ga znam, jer od NJega jesam, i On

Me posla. Tada traţahu da Ga uhvate, i niko ne metnu na NJega ruku, jer još ne bješe

došao čas NJegov. A od naroda mnogi povjerovaše u NJega, i govorahu: Kada doĎe

Hristos, zar će više znamenja činiti nego ovaj što učini?"

(7:25-31)

Ogrehovljeno ljudsko saznanje se neprekidno trudi da ubedi sebe kako Isus nije Hristos, nije

Mesija. Iako su Jerusalimljani iz Proroka znali otkuda je Hristos, i otkuda treba da bude, oni

tvrde bezoĉno kako Isusa znaju otkuda je, "a Hristos kad doće niko neće znati otkuda je". Spas ih

onda upozorava na neistnitost njihovog tvrĊenja. I dodaje: da On daje takve dokaze o Sebi koje

niko osporiti ne moţe: Otac Ga posla, On je istiniti = istinit je Onaj koji me posla, i sve je istina

što je od NJega. Ali oni Ga ne primaju zbog svog upornog greholjublja i zloljublja. Jer Istiniti se

moţe poznati i znati samo Istinom. NJega zna Onaj koji je od NJega: "Ja ga znam, jer sam od

NJega". Oni koji su sebe otuĊili od NJega gresima, ne mogu Ga znati. A narod prosti bez lukave

sofistike sudi o Hristu i NJegovim delima; On na osnovu dela NJegogaih zakljuĉuje da je On

Hristos, "i mnogi ga verovahu, i govorahu: Kad doće Hristos eda li će više čudesa činiti nego

ovaj što čini?".

"Čuše fariseji da narod o NJemu tako govori, i poslaše fariseji i prvosveštenici sluge da Ga

uhvate. Tada Isus reče: Još malo vremena sam sa vama, pa idem Onome koji Me je poslao.

Traţićete Me i nećete Me naći; i gdje sam Ja vi ne moţete doći. A Judejci rekoše meĎu

sobom: Kuda ovaj namjerava da ide, a da Ga mi nećemo naći? Ne misli li ući u rasijanje

jelinsko i učiti Jeline? Šta znači ova riječ koju reče: Traţićete Me i nećete naći; i gdje sam

Ja vi ne moţete doći?"

(7:32-36)

To je dovoljno, "i poslaše fariseji i glavari sveštenički sluge da ga uhvate". Isus se ne brani, ali

oni ipak ne mogu da ga uhvate, "jer još ne beše došao čas njegov" (sg. 30). Spasitelj im

pretskazuje da će im se i ta ţelja ostvariti, ali ne na njihovu korist nego u korist spasenja sveta.

Uhvatićete me, i ubiti Me; ali baš tada Ja ću boţanskom silom Svojom izvršiti spasenje sveta:

vaskrsnuću iz mrtvih i sa telom uzneti se na nebo, tada: "gde sam ja vi ne moţete doći". Vi me

više nećete moći ubiti.

"A u posljednji veliki dan Praznika stajaše Isus i povika govoreći: Ko je ţedan neka doĎe

Meni i pije! Koji u Mene vjeruje, kao što Pismo reče, iz utrobe NJegove poteći će rijeke

vode ţive. A ovo reče o Duhu koga trebaše da prime oni koji vjeruju u Ime NJegovo, jer

Duh Sveti još ne bješe dat, zato što Isus još ne bješe proslavljen."

(7:37-39)

Smrt je opustošila ljudsku prirodu, pretvorila je u pustinju: sve što je ţivo u njoj zarazila je

sobom, ispila, sasušila, i ljudska priroda, znala to ili ne, niĉeg nije tako ţeljna i ţedna kao ţivota.

Otuda kod ljudi toliki strah od smrti i tolika odvratnost prema smrti. Smrt se mnogovekovnim

carovanjem u ljudskoj prirodi toliko uţivela i saţivela sa ljudskom prirodom, i ljudskim

saznanjem, da oni misle i smatraju da je smrt nešto prirodno za ljude. Gospod je prvi i jedini

pokazao i dokazao da je za ljude smrt nešto neprirodno i neljudsko, a ţivot veĉni nešto prirodno i

ljudsko, jedino prirodno i ljudako. Ĉovak je u ovome svetu zato da iz njega teku reke vode ţive.

A to biva kada se ĉovek ispuni Bogom, Duhom Svetim. Jer Duh Sveti potiskuje iz ĉoveka smrt,

uništava u njemu sve smrtno, i pretvara ga u biće veĉno i bogoĉoveĉno, radi ĉega je ĉovek i

stvoren bio od Boga.

A Duhom Svetim ispunjuje samo vera u Hrista Bogoĉoveka: u sav NJegov bogoĉoveĉanski

domostroj spasenja. Vera useljuje Gospoda Hrista u ĉoveka, a sa NJim i Duha Svetog. I zaista,

onda poteku iz ĉoveka "reke vode ţive", tj. Duh Sveti sa Svojom blagodaću i boţanskim

darovima. I potekle su te reke vode ţive na dai Svete Pedesetnice iz Svetih Apostola, i neprestaio

od tada teku iz svih Hristovih duhonosaca: svetitelja i pravednika; teku neprestano iz Tela

Bogoĉoveĉanskog Hristovog: Crkve. Jer se od dana Svete Pedesetnice Duh Sveti nalazi u Crkvi, i

daje iz Crkve i Crkvom. Daje samo onima koji veruju u Hrista, po sveistinitoj reĉi Spasovoj:

"Koji veruje u mene, iz njegova će tela poteći (taĉnije: teći) reke vode ţive".

I povodom ovih reĉi Spasovih "postade raspra u narodu radi NJega": "podela" u narodu,

podvojenost: jedii tvrde da je prorok, drugi da je Hristos, a treći da nije ni jedno ii drugo. A naki

ĉak "htedoše da ga uhvate; ali niko ne metnu ruke na NJ". Zašto?

"DoĎoše pak sluge prvosveštenicima i farisejima, i oni im rekoše: Zašto Ga ne dovedoste?

Sluge odgovoriše: Nikada čovjek nije tako govorio kao ovaj čovjek. Tada im odgovoriše

fariseji: Zar ste se i vi prevarili? Vjerova li ko u NJega od glavara ili fariseja? Nego narod

ovaj koji ne zna Zakon, proklet je! Reče im Nikodim, koji Mu je dolazio noću i bješe jedan

od njih: Eda li Zakon naš sudi čovjeku dokle Ga najprije ne sasluša i dozna šta čini?

Odgovoriše mmu i rekoše: Da nisi i ti iz Galileje? Ispitaj i vidi da prorok iz Galileje ne

dolazi. I otidoše svaki domu svome."

(7:45-53)

Kazuju nam same sluge glavara svešteničkih i fariseja koji su bili poslani da ga uhvate. Oni su

saslušali ove šta Isus govori, vratili se svojim gospodarima i na njihovo pigganje: "zašto ga ne

uhvatiste"? odgovaraju: "Nikada čovek nije tako govorio kao ovaj čovek". Ziaĉi: i oni su osetili

onu boţansku silu i moć u reĉima Spasovim, kojima se ne moţe odoleti, niti im se suprotstaviti.

O tome se u EvanĊelju kaţe: "Jer ih učaše kao onaj koji vlast ima, a ne kao knjiţevnici" (Mt.

7,29). Ali fariseji ostaju i dalje uz svoje pristrasne predrasude o Isusu, koje su proglasile za istinu

o Isusu i odgovaraju slugama: "zar se i vi prevariste?".

Samo Nikodim ĉini obazrivi izuzetak: treba saslušati svakog i doznati šta ĉini, pa onda donositi

završni sud o NJemu.

Glava osma

sadrţaj

HRISTOS I ŢENA GREŠNICA

"A Isus otide na Maslinku goru. I ujutru opet doĎe u hram, i sav narod dolaţaše k NJemu;

i sjede i učaše ih. A knjiţevnici i fariseji dovedoše ţenu uhvaćenu u preljubi, i postaviše je

na sredinu. I rekoše Mu: Učitelju, ova ţena je uhvaćena u preljubi na djelu: a Mojsej nam

u Zakonu zapovjedi da takve kamenujemo. Ti dakle, šta veliš? Ovo pak rekoše

iskušavajući Ga da bi Ga imali za što okriviti. A Isus sagnuvši se dolje, pisaše prstom po

zemlji. A kad Ga uporno pitahu, ispravi se i reče im: Koji je meĎu vama bez grijeha neka

prvi baci kamen na nju. Pa se opet saţe dolje i pisaše po zemlji. A oni čuvši to, i pokarani

od svoje savjesti, izlaţahu jedan po jedan, počevši od starješina do posljednjih; i ostade

Isus sam i ţena stojeći na sredini. A kada se Isus ispravi i ne vidjevši nikoga do samu ţenu,

reče joj: Ţeno, gdje su oni što te tuţahu? Zar te niko ne osudi? A ona reče: Niko, Gospode.

A Isus joj reče: Ni Ja te ne osuĎujem; idi, i od sada više ne griješi."

(8:1-11)

U jednom dogaĊaju - celokupno EvanĊelje. Pretpostavimo: izgubili se i nestali su potpuno svi

novozavetni spisi, od Matejevog EvanĊelja do Jovanovog Otkrivenja, a ostalo samo ovih 11

stihova iz osme glave Jovanovog EvanĊelja, samo ovaj dogaĊaj, pa bi to bilo dovoljno da nam

pokaţe da je Isus - Bogoĉovek, i da je na najsavršeniji naĉnn rešio najteţi problem ljudske

savesti i saznanja. Problem: treba li ĉoveka ubijati zbog greha ili ne. Spasitelj ga je rešio kao

niko nikada: ĉoveka treba odvojiti od greha, nikada ga ne izjednaĉavati sa grehom, nego osuditi

greh a pomilovati grešnika, ubiti greh a oĉuvati u ţivotu grešnika. Nijedan greh ne moţe da

obuhvati celog ĉoveka, i da ubije u njemu sve što je bogoliko i besmrtno. I najveći grešnik ipak

nije sav greigan. Samo mu treba pristupiti bogoĉoveĉanskom ljubavlju i sauĉešćem: odvojiti u

njemu tananim makazama evanĊelskog ĉovekoljublja greh od njegove duše, od njegovog bića,

udaljiti greh iz njega, a njega tretirati hristovski neţno kao rekonvalescenta. A ubijati grešnika

zbog greha, to je najzverskije rešenje problema ĉoveka i greha.

U ovom evanĊelskom dogaĊaju sve je potresno i dirljivo: ţenu uhvaćenu u preljubi knjiţevnici i

fariseji dovode pred Isusa: "Mojsije nam u zakonu zapoveda da takve kamenjem ubijamo; a ti šta

veliš?" Kušanje je jasno: izjasni li se protiv Mojsija, znaĉi: protivnik je Zakona, i optuţićemo ga

zbog toga; a pristane li da je kamenujemo, onda - propada ova NJegova slava kao svemilostivog

ĉovekoljuupca i ĉudotvorca.

U svakom sluĉaju: ne moţe nam sad izmaći. A Isus? - "Saţe se dole i pisaše prstom po zemlji":

zemlja ste, kao da im veli, od zemlje ste, od praha ste, i sve je u vama prašinsko i prašnjavo;

zagledajte u svoje poreklo kroz sve pretke do u Adama: sve prah i pepeo; svaki svojim gresima

osudio sebe na smrt, i ubijao; i po prahu i ilovaĉi tela vašeg gamiţu samo gresi. Jeste li sebe

ogledali u ogledalu Mojsijevog Zakona? Ogledajte se; ko onda ne zasluţuje smrt? O, koliko je

grehova u svakome od vas! Koliko zrnaca prašine u ovom pesku po kome ja prstom pišem sad.

Ako nije tako: "Koji je meĎu vama bez greha, - neka najpre baci kamen na nju". "Pa se opet

saţe dole i pisaše po zemlji": novo evanĊelje o odnosima prema grešnicima, a to znaĉi: prema

svima ljudima. Eto, slobodni ste: Kamenujte je. Iako rekoh što rekoh, ja nemam sile da vas

nateram, niti hoću, da uĉinite po Mojim reĉima.

Da, ali je u njima probudio onu utrnulu boţansku silu - savest, i ona evo ĉini svoje: "A kad to

čuše, i pokarani budući od svoje savesti izlaţahu jedan za druggš počevši od starešina do

poslednjih". Zagledani u svoje grehe, zaboraviše na grešnicu; moţda je se i ne setiše, moţda je i

ne videše više od greha svog. "A Isus reče ţeni: Ţeno, gde su oni što te tuţahu? Nijedan te ne

osudi? A ona reče: nijedan, Gospode. A Isus joj reče: Ni ja te ne osućujem, idi, i više ne greši":

ne osuĎujem tebe, boţansko stvorenje sa bogolikom dušam, ali osuĊujem tvoj greh: "idi, i više ne

greši". "Nijedan te ne osudi", jer nijedan nije bez greha. Što vaţi za njih, vaţi za sve ljude:

nijedan nije bez greha. Novo EvanĊelje, novina Novog Zaveta u ovome: spasavati grešnika od

greha, a ne ubijati ga zbog greha. A kada bi se usvojilo naĉelo: ubijati grešnike zbog greha; onda

niko od ljudi ne bi ostao, pošto su svi sa mnogim gresima. A najviše oni koji bi to naĉelo

sprovodili. Ta ljudi svakim svojim grehom kamenuju sebe, ubijaju sebe, vrše samoubistvo, sami

na sebe navlaĉe veĉnu smrt.

A Hristos sav u ovome: spasti ljude od greha, kao jedine sile koja proizvodi i raĊa smrt u svetu

ĉoveĉanskom. Spasavajući ih od greha, On ih istovremeno spasava od smrti. "Više ne greši"; a

to: obesmrti sebe. Ĉime? evanĊelskim vrlinama, ispunjavanjem Boţjih zapovesti. Jer više nećeš

grešiti ako dušu ispuniš bogoĉeţnjivim osećanjima, mislima, raspoloţenjima. Zavoliš li Boga,

omrznućeš greh. To je sigurno; to je najsigurnije, i po tome ćeš poznati da si na Evanćelskom

putu koji kroz Istinu vodi u besmrtnost i ţivot veĉni.

REĈ HRISTOVA O SEBI KAO ISTINSKOM MESIJI

"Isus im opet reče, govoreći: Ja sam svjetlost svetu;

ko ide za Mnom neće hoditi u tami, nego će imati svjetlost ţivota."

(8:12)

Sve dalje u osmoj glavi nije drugo do Spasovo objašnjenje NJegovog postupka sa bludnicom:

"Isus im pak opet reče: Ja sam svetlost sveta, ko ide za mnom, neće hoditi po tami, nego će imati

svetlost ţivota". "Svetlost sveta" obasjava sve što je u svetu od vrha do dna; obasjava od vrha do

dna i svakoga ĉoveka, i ove što je u njemu; tek pomoću te svetlosti ĉovek moţe sagledati rve što

je u njemu: i zlo i dobro, i smrtno i besmrtno, i, Ċavolsko i boţansko. A dotle, bez te svetlosti,

ĉovek niti zna sebe, ni svet sţo sebe; niti vidi sebe ni svet ako sebe. On zaista hodi po tami.

Samo idući za Hristom ĉovek vidi sebe i svet. Jer kada "Svetlost sveta" uvodi i vodi ĉoveka kroz

svet, onda su sve tajne svega otkrivene pred njim. Isto tako ta "Svetlost" uvodi ĉoveka i u tajnu

ţivota i pokazuje mu je u svima njenim boţanskim beskrajnostima. Samo verom Liĉnošću

Bogoĉoveka ĉovek saznaje pravi smisao ţivota i vidi njegov logosan, boţanski cilj, i dubine, i

visine, i širine. Zato je opet Bogoĉovek i "svetlost ţivota".

Sve druge "vere" ĉoveĉanstva i ĉoveka, vode ĉoveka "po tami", kojoj nema kraja i iz koje nema

izlaza. U toj tami se ljuda guše, i slepe, i spotiĉu, i padaju i u ponore propadaju. Samo kao veĉni

ţivot Bogoĉovek je "svetlost ţivota", koju nikakva tama smrti ne moţe ni obuzeti ni ugasiti. A

tamu luĉi greh i razliva je po ĉovekovom biću. Smrt pak, to je zgusnut, sasiren, skamenjen preh i

gresi. A iza njih stoji otac - Ċavo. I kao što Bogoĉovek s pravom veli za Sebe: "ja sam svetlost

sveta", tako bi Ċavo mogao s pravom reći: "ja sam tama sveta".

"Tada Mu rekoše fariseji: Ti sam za sebe svjedočiš; svjedočanstvo Tvoje nije istinito. Isus

odgovori i reče im: Ako Ja i svjedočim za samoga Sebe, istinito je svjedočanstvo Moje, jer

znam otkuda doĎoh i kuda idem; a vi ne znate otkuda dolazim i kuda idem. Vi sudite po

tijelu, Ja ne sudim nikome. Ali ako Ja i sudim, sud je Moj istiit, jer nisam sam nego Ja i

Otac koji Me posla. A u Zakonu vašemu stoji napisano da je svjedočanstvo dvojice ljudi

istinito. Ja sam Onaj koji svjedoči za sebe, i sjedoči za Mene Otac koji Me posla."

(8:13-18)

Fariseji zaista gledaju a neće da vide da je Hristos vaistinu svetlost sveta i svetlost ţivota. Da,

zlonamerno neće da vide kada gledaju postupak Isusov prema bludnici, - to gromovsko ĉudo, ne

samo dokaz, nego i svedokaz i svesvedoĉanstvo o Isusovom Boţanstvu i Bogoĉoveĉanstvu. Oni i

dalje bezoĉno govore Spasitelju: "Ti sam za sebe svedočiš; svedočanstvo tvoje nije istinšo". Oni

neće da vide: da ni u jednom delu Svom Hrisggos nije sam; niti je On u liĉnosti u biću Svom

sam, već uvek sa Ocem Svojim, nerazdvojan sa NJim i po biću i u akciji. Zato On odluĉno tvrdi:

"Nisam sam, nego ja i Otac koji me posla". Zato je i svedočanstvo Moje uvek svedočanstvo

dvojice, i to kakve dvojice? Dvojice od Svete Trojice. Zato je ono uvek istinito; zato je i sud moj

- istinit. Vi Mene ne priznajete; a Boga Oca priznajete? Ako biste Ga priznavali, vi biste mene

kroz NJega poznali i priznali, jer On "svedoči za Mene".

"Tada Mu govorahu: Gdje je Otac Tvoj? Isus odgovori: Ne znate ni Mene ni Oca Mojega;

kad biste znali Mene, znali biste i Oca Mojega. Ove riječi kaza Isus kod riznice kad učaše u

hramu; i niko Ga ne uhvati jer još ne bješe došao čas NJegov. A Isus im ponovo reče: Ja

idem, i traţićete Me; i pomrijećete u grijehu svome; kud Ja idem vi ne moţete doći."

(8:19-21)

"Tada mu govorahu: gde je Otac tvoj? Isus odgovori: ni Mene znate ni Oca moga; kad biste

znali Mene, znali biste i Oca Moga". PoĊite ma kojim Mojim delom, ili reĉju, ili mišlju, svako je

od njih put koji pravo vodi Ocu. Ali vi baš to nećete, zato ne znate ni mene ni Oca mog. Znanje o

jednom odvodi znanju o drušom. To je dvoje jedno i jednosušno. Ali vi ste se zaljubili u jednu i,

i zarobili sebe njome; ta je misao kako biste uhvatili i ubili mene. No to neće biti dok ne bude

došao ĉas za to. Ima jedan greh, u kome su prisutne sve smrti, to je hristoborstvo. Taj greh je u

vama, i vi u njemu. Da, vi ste opkoljeni, obzidaii njime kao neotvorivom tamnicom: "i pomrećete

u svome grehu": pomrećete u grehu hristoborstva, izdajući i raspinjući Hrista; i dok budete

mislili u svojim zlim dušama da ste zanavek ubili Isusa, Ja ću vaskrsenjem izaći iz ovog i uzneti

se kao veĉno ţivi Bogoĉovek u onaj svet; tada: "Kud ja idem vi ne moţete doći", - tada:

"traţićete me i - pomrećete u svom grehu".

"I reče im: Vi ste odozdo, Ja sam odozgo; vi ste od ovoga svijeta,

Ja nisam od ovoga svijeta."

(8:23)

Zbog svog glavnog greha svog: hristoborstva = bogoborstva, ljudi ne osećaju svoje nebesko

poreklo, zaboravili su ga; greh ih je ozemljio i uzemljio; oni su svim bićem odozdo, greh ih je

saterao u zemlju sa svima njihovim osobinama; postali su kao gmizavci, izjednaĉili se sa onim

što je nisko, što nije nebeskog porvkla.

A Isus? Sav je odozgo, s neba: "Ja sam odozgo". Bog koji je sišao s neba, postao ĉovek, ali kao

ĉovek ostao Bogom, i to pokazuje i dokazuje delima svojim. LJudi su stvoreni bogolikima, da bi

ţiveli u ovome svetu, a bili svesni da su od onoga sveta, i da je tamo, u Bogu, njihova glavna i

veĉna otadţbina: na nebu. A oni su se gresima bogobornim toliko udaljili od neba i Boga, toliko

se zarili, zagnjurili u zemlju, toliko uzemljili i ozemljili, poilovaĉili, da su potpuno postali bića

od ovoga oveta, zbog ĉega im Spas i veli: "vi ste od ovoga sveta".

Ovaj svet su ljudi pretvorili u radionicu greha i smrtti, i potpuno se posvetili proizvodnji greha i

smrti. Fabrika greha i smrti, eto to je zemlja; a ljudi - fabrikanti. Time je ovaj svet odvojen od

onog sveta, prekinuto je izmeĊu njih ono predgrehovno logosno stanje, i ovaj je svet utonuo u

tamu neznaboštva. A Isus? Eto tog predgrehovnog bezgrešnog sveta; sav je u jedinstvu sa onim

svetom, "sav je od onoga sveta". Pitaš li: kakav je bio ĉovek pre greha? Eto ti odgovora: Isus. A

svet? - Sve ono što Isus ĉini, i kako ĉini; NJegov svet - to je predgrehovni svet, u kome nema ni

greha, ni smrti.

"Zato vam i rekoh da ćete pomrijeti u gresima Svojim; jer ako ne povjerujete da Ja jesam,

pomrijećete u grijesima svojim. Tada Mu govorahu: Ko si ti? I reče im Isus: Početak, što

vam i kaţem. Mnogo imam o vama govoriti i suditi; ali Onaj koji Me posla istinit je, i Ja

govorim u svjietu ono što čuh od NJega."

(8:24-26)

I ljudi će neprestano uništavati sami sebe gresima svojim, i saterivati u smrt dok to ne uvide: dok

se ne obrate Isusu, i ne poĊu za NJim verom u NJega. A vera u NJega izvodi kroz svete vrline

evanĊelske iz svih grehova i iz svih smrti i uvodi u besmrtnost i ţivot veĉni. I tamo izvodi iz

ovog sveta i uvodi u onaj ovet. Sve dok ne poveruju da je Isus - Bogoĉovek i Spasitelj, ljudi će

umirati u gresima svojim: "jer ako ne uzverujete da sam Ja, pomrećete u gresima svojim".

Poveruju li u NJega kao Bogoĉoveka i Mesiju, vraćaju se u onaj poĉetni, predgrešni, boţanski

svet: u početak. I kada Ga pitaju: "Ko si ti?" On im odgovara: "Početak, kako vam i kaţem". Sve

što su ljudi ĉinili i ĉine u svojim gresima i greholjubivim raspoloţenjima toliko je i po koliĉini i

po kakvoći da bi i sveznajući Bogoĉovek imao o tome "mnogo govoriti i suditi", ali sada se

uzdrţaJva od suda, jer nije došao da sudi ljudima za grehe nnjgo da ih spasava od greha. A ono

što govori, govori kao Sin Boga Oca; i to govori samo ono što čuje od Oca. Jer u NJih je jedno

biće, jedna volja, jedno EvanĊelje.

"I ne razumješe da im govori za Oca. A Isus im reče: Kad podignete Sina Čovječijega, onda

ćete doznati da Ja jesam, i da ništa sam do sebe ne činim; nego onako kako Me nauči Otac

Moj onako govorim."

(8:27-29)

Ali ljudi to ne razumeju, kako da On - Isus bude jedno sa Ocam nebeskim. Kada će razumeti?

Kada Isus izvrši bogoĉoveĉansko delo spasenja ljudi, kada bude uzdignut na krst, i kroz

vaskrsenje uznet sa telom na nebo. Onda će doznati ko je On i šta je On: i da ništa sam od sebe

ne čini, "nego kako Me nauči Otac Moj onako govorim". Razumeti smernost Isusovu: ovde On

govori o svojoj ĉoveĉanskoj prirodi koja se uvek uĉi od Boga svemu, pa i govorenju.

Spas stalno naglašava da je On ujedno i Bog i ĉovek, i da je kao ĉovvk niţi od Oca. Ali, iako u

telu ljudskom, Isus je Bog Logos, i pošto je takav, sa NJim uvek i Otac koji ga posla: "Ne ostavi

Otac mene sama, jer ja svagda činim što je NJemu ugodno". U tome je i veliĉina ĉoveka Isusa,

što svagda čini ono što je ugodno Bogu Ocu. U tome je opet veliĉina svakog ĉoveka uopšte. Isus

je primer i ugled toga.

"Kad On ovo govoraše, mnogi povjerovaše u NJega. Tada Isus govoraše onim Judejcima

koji su Mu povjerovali: Ako vi ostanete u nauci Mojoj, zaista ste Moji učenici; i poznaćete

istinu, i istina će vas osloboditi."

(8:30-32)

Šta je to verovati u Hrista? - Sav biti u reči NJegavoj, u EvanĊelju NJegovom: sav se obzidati

tom reĉju, ostati u njoj uvek, ţiveti njome svagda. Takva vera, samo takva preobraţava

greholjubivo biće ĉovekovo u sledbenika i uĉenika Hristovog. Vera "na parĉe", vera na

trnenutak, vera uslovna - ne spasava, niti ĉoveka preobraţava. Samo vera ovom dušom, svim

srcem, svom mišlju, svom snagom, - eto vere koja spasava i potpuno ĉoveka preobraţava. Spas

zato i veli onima koji su poverovali u NJega: "Ako vi ostanete u besedi mojoj (u reči mojoj),

zaista ste moji učenici".

Šta vam to donosi i daruje? - Poznanje istine, a istina daje slobodu od greha i obmane i laţi.

Boraveći u EvanĊelju Spasovom, u reči NJegovoj, po ĉovekovom se biću postepeno razliva

Boţanska Istina, i potiskuje iz njega sve prehe i grehovno, a to: sve obmane i laţi, jer je greh

otrovna laţ, i sav na laţi stoji i u njoj postoji: "bićete kao bogovi". Kroz tu prvu laţ demonsku

ušao je greh u ljude i rod ljudski. Istina Bogoĉovekova oslobaĎa ljude od preha, i time od svih

laţi, na kojima je ĉovek gradio ovoj ţivot u ovome svetu. Samo Istina Bogoĉovekova donosi

ljudima istinsku slobodu: slobodu od greha. Istina i sloboda su jednosušni. To je jedna od novina

Novoga Zaveta. Svaka druga sloboda ustvari je nazovi sloboda, psevdosloboda.

"Odgovoriše Mu: Mi smo sjeme Avraamovo, i nikad nikome nismo robovali. Kako ti

govoriš: postaćete slobodni? Isus im odgovori: Zaista, zaista vam kaţem da svaki koji čini

grijeh rob je grijehu. A rob ne ostaje u kući vavijek, sin ostaje vavijek. Ako vas, dakle, Sin

oslobodi, zaista ćete biti slobodni. Znam da ste sjeme Avraamovo; ali traţite da Me ubijete,

jer Moja riječ nema mjesta u vama. Ja govorim što sam vidio od Oca Svojega, i vi, dakle,

činite što ste vidjeli od oca vašega."

(8:33-38)

I kada Jevreji odvraćaju da su oni seme Avraamovo i da nikom nisu robovali nikad, stoga im

Isusova sloboda nije potrebna, On im odgovara: "Zaista, zaista vam kaţem da je svaki koji čini

greh rob grehu. Greh porobljuje ĉoveka slastima, lišavajući ga boţanskih i bogolikih sila, ili

parališući ih. A kroz to, lišavajući ga slobode u Bogu. Jer samo u Bogu Istina nema granica, i

sloboda u njoj. Jer samo ta sloboda i ta istina ne umiru. Svaka druga istina i sloboda, kao

tvorevine ljudske, umiru i izdišu zajedno sa ĉovekom, ili bolje: umiru i izdišu kroz svaki njegov

greh i porok. "Rob greha" - ĉovek gre-ha, odbegao je od Boga, iselio se kroz grehe iz doma

Boţjeg; prestao je biti domaći Bogu (Ef. 2,19), i sav ušao u dom Ċavolji, jer greh je dom Ċavolji

u svetu, i postao domaći Ċavolu. Greh oduzima ĉoveku njegovo bogosinovstvo; sve do

predavanja grehu, ĉovek je sin Boţji, i kao sin Boţji ostaje u domu Boţjem: u carstvu Boţjem, u

carstvu NJetove veĉne Istine, veĉne Pravde, veĉne LJubavi, veĉne Sile.

Ĉim se oda grehu, porobi grehu, on prestaje biti Boţji sin, i kao takav iseljuje oe iz doma

Boţjeg, iz carstva Boţjeg, kao bludni sin. A Isus je veĉni Sin Boţji, i kao takav vraća svakome

ĉoveku izgubljeno sinovstvo, oslobaĊajući ga greha. Zato i veli: "Ako vas dakle Sin oslobodi,

zaista ćete biti slobodni" - stvarno slobodni, ne prividno.

"Znam da ste sjeme Avraamovo; ali traţite da Me ubijete, jer moja riječ nema mesta u

vama. Ja govorim što sam vidio od Oca Svojega, i vi, dakle, činite što ste vidjeli od oca

vašega. Odgovoriše i rekoše Mu: Otac naš je Avraam. Isus im reče: Da ste djeca

Avraamova, činili biste djela Avraamova. A sada traţite da ubijete Mene, čovjeka koji sam

vam kazao istinu, koju čuh od Boga. To Avaam nije činio."

(8:37-40)

Sva razlika izmeĊu Hrista i hristoboraca: On govori i ĉini što vidi u Oca svoga, a oni opet čine

što vide u oca svoga, tj. Ċavola (st. 44). On je veran Sin Bogu Ocu, a oni - verni sinovi Ċavolu.

Voleći i ĉineći grehe ljudi postaju i ostaju vvrni sinovi Ċavolu. Ĉiji su sinovi, ljudi pokazuju

svojim delima. Hristoborci Jevreji bili bi deca Avraamova, kada bi činili dela Avraamava. Ĉineći

pak dela neavraamovska, oni pokazuju da su deca Ċavola. A glavno njihovo neavraamovsko delo

je šgo hoće da ubiju Bogoĉoveka koji im je kao ĉovek, na ĉoveĉanski pristupan naĉin kazao

istinu koju je ĉuo od Boga. Spas naroĉito lodvlaĉi da je On stvarni ĉovek: "gledate da ubijete

mene, čoveka koji vam istgšu kazah koju čuh od Boga". Ĉineći to vi se javljate kao otvoreni

bogoborci: "tako Avraam nije činio".

"Vi činite djela oca svojega. Tada Mu rekoše:

Mi nismo roĎeni od bluda, jednoga oca imamo - Boga."

(8:41)

Pred ĉovekom staje samo dva puta: put ka Bogu i put ka Ċavolu. Ĉovek je po stvorenju od Boga:

i telo i duša postali su mu od Boga; a po svojoj volji on postaje od Ċavola: kroz grehe.

Bogoljublje je prirodan, normalan, logiĉan put ĉovekov u svetu; greholjublje je neprirodan,

nenormalan, nelogiĉan. Ĉini li rĊava dvla, ima li rĊave misli, rĊava osećanja, ĉovek je na putu

greholjublja, koji kroz grehe vodi Ċavolu, a i sve grehe iz Ċavola dovodi i uvodi u ĉoveka. Jer

svaki greh raĊa se posredno ili neposredno od Ċavola. Nema greha da nije od njega. Kad je tako,

onda je greholjubiv ĉovek od njega, od Ċavola, jer se miolima svojim, ţeljama svojim,

osećanjima svojim raĊa od njega. A to opet znaĉi: on se saznanjem i samosaznanjem, raĊa iz

njega; dušom se raĊa. I ljudi onda svesno ili nesvesno čine dela oca svoga - Ċavola.

"A Isus im reče: Kad bi Bog bio otac vaš, ljubili biste Mene; jer Ja od Boga iziĎoh i doĎoh;

jer nisam došao sam od sebe, nego Me On posla. Zašto ne razumijete govor Moj? Jer ne

moţete da slušate riječ Moju?"

(8:42-43)

A ĉovek koji stoji na putu bogoljublja svim mislima, svim osećanjima, svom dušom, svim srcem,

svom snagom izvire iz Boga i uvire u Boga. Sav se raĊa od Boga, svakog dana i svake noći kroz

sve nove i nove bogoljubive misli, bogoĉeţnjiva osećanja, boţanska dela. I na taj naĉin postaje

sin Boţji, i Bog - Otac njegov. Sin liĉi na Oca duhovnim likom svojim, bogolikim. Ko je na putu

bogoljublja odmah saznaje da je Hristos - savršeni, veĉni Sin Boţji. I ljubav ga odnosi Hristu, i

kroz veru i ostale evanĊelske vrline potpuno predaje Hristu. I on se oseća hristovski u celom biću

svom. I proverava sebe NJime: sve misli svoje, i sva osećanja, i ova raspoloţenja, i sva dela

svoja proverava NJime da li su od Boga. Jer sve što Hristos ne bi primio za Svoje, nije od Boga,

nedostojno je ĉoveka, nedostojno i njegove bogolike duše i njegovog bogozdanog tela.

Ali hristoborni, greholjubivi ljudi baš zato i neće Hrista. NJihovo greholjublje je uvek ogledalo

greha, a Hristos je sav protiv greha, stoga i ustaju na NJega, i neće da Ga slušaju i razumeju.

Greh koji se razmileo i razlio po njihovom srcu i duši smeta im da shvate Hrista, i NJegovo

ĉovekoljublje. Ogrehovljena priroda ljudska ništa tako ne voli kao slasti grehovne. Zato je

uporno protiv Hrista. Napadajući NJega, ona brani svoje slasti grehovne, svoje greholjublje.

"Vama je otac Ďavo, i ţelje oca svojega hoćete da činite; on bješe čovjekoubica od početka, i

ne stoji u istini, jer nema istine u njemu; kad govori laţ, svoje govori, jer je on laţa i otac

laţi."

(8:44)

Hristoborci, znate li otkuda ste, i otkuda vaše hristoborsgvo? - Od Ďavola. Da, od njega. Jer je on

jedini pravi otac hristoborstva i svega greholjublja. Nemojte misliti da ste u tome originalni

pronalazaĉi, autohtoni i samostalni. Ne, vi ste prosto deca oca svakoga greha i zla - Ċavola, a na

prvom mestu oca najvećeg greha i najvećeg zla - hristoborstva. I sve dok uţivate u slastima

grehovnim, sve dok volite greh i ĉinite slasti njegove - jedini vaš otac duhovni je Ďavo. Ali, on je

čovekoubica od iskoni. Jer je on prvi izmislio sredstvo kako da ubije čoveka: greh. On grehom

ubija svakoga čoveka. Grešiš li, to te Ċavo ubija, nanosi ti smrt, najpre duhovnu, pa onda fiziĉku.

Ti sumnjaš u to? Tebi greh ne izgleda strašan. Baš u tome je sve lukavstvo greha i Ċavola: da

uĉine da oni ne izgledaju strašni. Upravo: Ċavo vešto skriva od oĉiju ljudskih svoje odvratno lice,

ali se zato trudi da svaki greh pretstavi kao nešto privlaĉno, slatko, milo, da ga maskira. Laţ mu

je sva apologija greha. Laţno pretstavivši greh ljudima, to je sav posao lukavoga.

I u tome je nenadmašno dovitljiv: daje laţi hiljade i hiljade sablaţnjivih likova, samo da bi što

više ljudi sablaznio. I pokazao kako je laţ nešto prirodno, pa ĉak i neophodno, i milo, u

ĉoveĉanskom svetu. Pritome, on je vrlo oduševljen i reĉit, jer kad govori laţ, svoje govori, sebe

govori: iznosi iz sebe svoje misli, svoje biće, jer je laţa i otac laţi. To je sve otuda što u njemu

nema istine ni trunke istine, jer nema u njemu Boga koji je jedina Istina, i - Sveistina.

Celokupno njegovo biće je van Istine, zato je sav Neistina, sav - laţ, i otac laţi. To je jedinstveno

biće u svima svetovima Boţjim koje nema nimalo u sebi Istine, koje se dragovaljno potpuno

odreklo Istine, ispalo iz NJe, udaljilo od NJe, i tako sebe pretvorilo u laţ i u oca svake laţi.

Jedino biće koje "ne ostade u istini", nego vascelo ispade iz nje, vascelo izaĊe iz NJe, otpade od

NJe, i pade u svoju beskrajnu gordost, u svet fiktivnog bića, u stvari: u ne-biće. To je smisao

Spasovih reĉi: "Vaš je otac ćavo, i ţelje oca svoga hoćete da činite; - on je čovekoubica od

početka, i ne ostade u istini, jer nema istine u njemu; kad govori laţ, svoje govori: jer je laţa i

otac laţi."

"A Meni ne vjerujete, jer Ja istinu govorim."

(8:45)

Zašto hristoborci ne veruju Hristu? Zato što sav Istina, Sveistina, i što Istinu govori. A u njima

nema ljubavi prema Istini. U njima stalno radi i dela laţ, sa svima svojim preteĉama i

sledbenicima. Ma kako dijalektiĉki razraĊene i logiĉki obraĊene, filosofije greha i apologije

greha, uvek su na kraju krajeva filosofije laţi i apologije laţi. Ali to hristoborci ne vide, jer su

otškolovani u laţi i naviknuti na laţ kao na atmosferu svoje logike i regulatora svojih misli.

U njih zaista i misao i logika dirigovana laţju i grehom. Zato su bez ikakvog kontakta sa Istinom,

niti je poznaju, niti je ţele, jer "nema istine u njima". A istina se poznaje Istinom; Istina se

privlaĉi Istinom. Zato Spas i upućuje hristoborcima ove reĉi: "Meni ne verujete, jer ja istinu

govorim".

"Koji Me od vas kori za grijeh?

Ako li istinu govorim, zašto Mi vi ne vjerujete?"

(8:46)

Evo pitanja koje nikada niko od ljudi nije mogao postaviti ljudima: "Koji me od vas kori za

greh?" Postavio ga je samo bezgrešni ĉovek Gospod Isus. Da su ovi NJegovi neprijatelji

primetili ma kakav greh na NJemu, o! rastrubili bi ga u sve moguće svetove. A najpre, uhvatili bi

Ga, i sudili Mu, ili bar kompromiggovali pred narodom. Ovako, oni su postiĊeni, i zaliveni

muklim i podmuklim ćutanjem. Oni, neuspaaljivi vrebaĉi i špijuni svega Hristovog, jer im je

glavni posao bio da ga uhvate u reĉi, kad već nisu mogli u delu. Ovo je dokaz bezgrešnosti

Hristove i svegrešnosti ljudske.

Jer, iako su ovim pitanjem dovedeni u poloţaj da javno priznaju bezgrešnost Isusovu, oni ipak,

po svegrešnosti svojoj, neće da veruju u NJega. Stoga je u pravu Gospod kada ih odmah pita:

"Ako li istinu govorim, zašto mi ne verujete?" Ne zato li što ste svesni i dobrovoljni robovi laţi.

Jer samo Ċavoli vide istinu Boţju i uporno ostaju u svojoj laţi i bezoĉno stoje za svoju laţ. Meni

ne verujete, jer ste svu dušu istrošili verujući laţi.

"Onaj koji je od Boga, riječi Boţje sluša; zato vi ne slušate, jer niste od Boga."

(8:47)

Svom dušom svojom hristoborci se raĊaju od Ċavola. To je osvedoĉeni evanĊelski realizam. A to

odroĊuje bogoliku dušu ljudsku od Boga, od istine Boţje, oduzima joj bogosinovstvo, a time

bogoosećanje i bogosaznanje. I ĉovek se oseća kao da nema nikakve veze sa Bogom, da nije od

Boga ni po stvorenju; oseća se kao da i ne treba mu Bog, i najzad - kao da i nema Boga. Da, i

tvrde: mi niamo od Boga, jer nema Boga; mi smo od prirode, od ţivotinje, od bilja, od trave,

samo ne od Boga. Prirodno što takvi ljudi ne vide, niti hoće, i zato ne mogu da vide Boga ni u

ovaploćenom Bogu - Isusu Hristu. I odbacuju i Istinu NJegovu i EvanĊelje NJegovo. Jer neće

Boga niti išta Boţje. Ni po ĉemu nisu od Boga, jer to sami ţele, i sami su doveli sebe dotle:

obezboţili su sebe potpuno i u saananju i u osećanju, pa ni saznanjem ne saznaju Boga, niti Ga

osećanjem osećaju.

Stoga Spas svima hristoborcima svih vremena upućuje ove reĉi: "Ko je od Boga, - reči Boţje

sluša; zato vi ne slušate, jer niste od Boga".

"A Judejci odgovoriše i rekoše Mu: Ne kaţemo li mi dobro da si ti Samrjanin, i da je

demon u tebi? Isus odgovori: U Meni demona nema, nego poštujem Oca Svojega, a vi Me

sramotite. A Ja ne traţim slave Svoje; postoji Onaj koji traţi i sudi."

(8:48-50)

Hristoborci se ludo brane; brane se time što na ovo odgovaraju Isusu: "Ne govorimo li mi pravo...

da je Ďavo u tebi"?. Ako je Ďavo u NJemu, zašto onda ne navedete grehe NJegove kada vas je

otvoreno pitao pred svima malo ĉas: "Koji me od vas kori za grehe?" Jer Ďavo ţivi kroz grehe; i

ako je u Isusu, mora se projaviti to boravljenje njegovo u Isusu kroz mnogobrojne grehe Isusove.

A vi ste sami svedoci da greha nema u Isusu. Zvaĉi: vi namerno klevetate. Zato im Spas

spokojno odgavara: "V meni Ďavola nema, nego poštujem Oca svoga, a vi mene sramotite". Da,

Spas, kao bezgrešan, odgovara na oĉiglednu klevetu spokojno, jer ne traţi slavu od ljudi. Zna ih:

zaljubljeni u grehe, oni samo to i rade: hule na Boga i na sve Boţje; sramote Boga i sve Boţje.

No Isus je baš radi toga i došao: da ih spase greha, tog tvorca svih bogohulstava u duši ljudskoj.

A što se tiĉe suda nad ljudima, On će doći kasnije, mnogo kasnije, kada ljudi dobrovoljno budu

usvojili ili odbacili sredstva spasenja od greha koja im nudi: Bogoĉovek.

"Zaista, zaista vam kaţem: Ko odrţi riječ Moju

neće vidjeti smrti vavijek."

(8:51)

Šta je greh? Oĉigledna mala smrt. Jer u svakom grehu taji se smrt; uĉini li ga ĉovek, odmah se

ona kroz ţaoku greha razlije po biću ĉovekovo. Jer "greh učinjen raĎa smrt" (Jk. 1,15), odmah je

raĊa u duši, odmah umrtvljuje jedan deo duše u ĉoveku. Bagoĉovek je došao da da ljudima lek,

svelek, od smrti, od greha. To je: On sam, NJegovo EvanĊelje. Svaka evanćelska vrlina je lek od

greha i smrti. Uĉini li je ĉovek, već je ubio u sebi jedan greh, jednu smrt, i oţiveo jedan deo duše

svoje. Ĉini li sve vrline, ubija u sebi sve smrti i sve grehe, i vaskrsava dušu svoju iz mrtvih,

ispunjujući je veĉnim ţivotom. Tako, još za ţivota u ovom svetu Hristov ĉovek je prešao iz smrti

u ţivot, iz svih smrti - u ţivot veĉni. To nam kazuju Spasoove reĉi: "Zaista, zaista vam kaţem:

Ko odrţi reč moju, neće videti smrti do veka" (nikada).

"Tada Mu rekoše Judejci: Sada znamo da je demon u tebi. Avraam umrije i proroci, a Ti

govoriš: ko odrţi riječ Moju neće okusiti smrt vavijek. Eda li si Ti veći od oca našega

Avraama, koji umrije? I proroci pomriješe? Ko se ti sam praviš?"

(8:52-53)

Ove reĉi Spasove su toliko neshvatljive za ogrehovljenu dušu hristoboraca, da oni imaju na njih

ovaj odgovor: "sad doznasmo da je Ďavo u tebi. - Avraam umre i proroci, a ti govoriš: ko odrţi

reč moju neće okusiti smrti doveka. Eda li si ti veći od oca našega Avraama, koji umre? I proroci

pomreše: ko se ti sam gradiš?" Tako govori potpuno ogrehovljeno saznanje, po kome je smrt

razlivena skraja nakraj, i neumorno radi kroz smrtne misli i osećanja. I brani sebe kao nešto

najprirodnije u prirodi ljudskoj, pa bio to Avraam ili proroci.

"A Isus odgovori: Ako Ja proslavljam smoga sebe, slava je Moja ništa. Otac je Moj Onaj

koji Me proslavlja, za koga vi govorite da je Bog vaš. I ne poznajete Ga, a Ja Ga znam. I

ako rečem da Ga ne znam, biću laţa kao i vi. Nego Ga znam, i riječ NJegovu drţim."

(8:54-55)

Ali baš u tome se i sastoji slava Bogoĉovekova, jedina prava slava na zemaljskom poprištu smrti,

što je On neobiĉno pokazao i dokazao da smrt ni po ĉemu nije prirodna za ĉoveka; naprotiv, ona

je potpuno neprirodna, i saĉinjava glavnu sramotu prirode ljudske. LJudi, sve dok su slepi robovi

smrti, i stoga uporni privrţenici i branioci ideje: smrt je neophodnost u ljudskom rodu, - hvale

najveću sramotu svoju, slave najsramnije ropstvo svoje, i ne znaju, zaista ne znaju da je jedina

slava ljudska: besmrtnost bića ljudskog. I još, zbog toga ne znaju, da je glavna, i jedina veĉna i

sveistinita ideja - vodilja ĉrvekova, i roda ljudskog, kroz sve noći i ponoći, kroz sve tmine i

pomrĉine, kroz sve smrti ove planete, ovo: beomrtnost je neophodnost ljudske lrirode,

besmrtnost koju samo Bogoĉovek daje i osigurava. U tome je jedina prava slava čovekova. Jer

ona vezuje biće njegovo sa izvorom svake boţanske i besmrtne slave: Trojiĉnim Boţanstvom.

Sva Istina, sva Pravda, sva LJubav, sva boţanska savršenstva, koja su neophodna za ţivot ljudski

na zemlji, za ĉovekovu besmrtnost i njegovu besmrtnu bo ţansku slavu nalaze se u Svetoj

Trojici.

Jedan od Svete Trojice, Bog Logos, zato je i postao ĉovek, da bi nam to sve predao na ĉisto

ĉoveĉanski, ljudski naĉin. I On celog Svog ţivota na zemlji, samo to i radi; a i po vaznesenju

Svom On i dalje samo to i radi kroz Crkvu Svoju i iz Crkve Svoje. Hristoborci zahtevaju od

Bogoĉoveka da se baš toga svega odrekne. Odrekne li se toga, odrekao se Sebe, prestao je biti

Bogoĉovek, a to znaĉi: prestao je biti Spasitelj ljudi od greha i omrti, postao je obiĉan ĉovek, pa

makar bio "najveći mudrac", ,,najveći filosof", "najbolji ĉovek". A baš to Bogoĉoveštvo, to

veĉno Bogoĉoveštvo i jeste ono ĉega se Isus ne moţe odreći, niti hoće.

Zato i veli hristoborcima da oni sve što rade, rade što ne poznaju pravoga Boga: "I ne poznajete

ga, a ja ga znam; i ako rečem da ga ne znam, biću laţa kao i vi. Nego ga znam, i reč njegovu

drţim".

"Avraam, otac vaš, bio je rad da vidi dan Moj; i vidje i obradova se. A Judejci Mu rekoše:

Još nemaš ni pedeset godina, a Avraama si vidio? A Isus im reče: Zaista, zaista vam kaţem:

prije nego Avraam nastade, Ja jesam."

(8:56-58)

Ovo što sam ja doneo svetu, ţeleli su da vide i imaju svi sveti ljudi staroga sveta, na ĉelu sa

Pravednim Avraamom. Ali ono što vi zbog upornog greholjublja svog nećete da vidite u Meni:

sva veĉna boţandka savršenstva koja sam doneo ljudskoj prirodi i ovaplotio u nju, to iz onog

sveta vidi besmrtnom dušom svojom Avraam, jer se ispuni radost njegova i oĉekivanje njvgovo:

"Avraam, otac vaš, bio je rad da vidi dan moj; i vide, i obradova se".

"Dan moj" - vreme Mog ovaploćenja, oĉoveĉenja, i ţivljenja meĊu ljudima radi spasenja ljudi.

Sve to hristoborci zbog greholjublja svog ne vide, i namerno neće da vide, i protestvuju: "Još ti

nema pedeset godina, i Avraama li si video?" A da su hteli pogledati kroz bezgrešnost Isusovu,

koju su koliko maloĉas ćutke priznali, oni bi videli da je Isus stariji od svakog ĉoveka u rodu

ljudskom, jer je stariji od greha, kao predgrešan ĉovek. I da su hteli da budu dosledni, dosledni

samoj ogrehovljenoj logici svojoj, oni bi priznali da je samo Bog bezgrešan; i kada je to Isus,

onda je nesumnjivo Bog. I kao Bog, stariji od Avraama. Stoga im Gospod i odgovara, kazujući tu

boţansku veĉnost Svoju: "Zaista, zaista vam kaţem: ja sam pre nego se Avraam rodio".

"Tada uzeše kamenje da bace na NJega;

a Isus se sakri, i iziĎe iz hrama, pa proĎe izmeĎu njih i tako otide."

(8:59)

Na to jedini odgovor koji hristoborci raspolaţu, jeste: da uzmu kamenje i zatrpaju Isusa. Sveti

EvanĊelist beleţi: "Tada uzeše kamenje da bace na NJ; a Isus se sakri, i iziće iz hrama prošavši

izmeĎu njih i otide tako". I tako im daje još jedan dokaz Svoga Boţanstva: On se skriva na

neobiĉan naĉiv: iako ĉovek sa telom realnim i vidljivim i opipljivim, jer oni ne bi potegli

kamenje na priviĊenje, On prolazi izmeĎu njih, a oni Ga ne vide, ne bacaju kamenje na NJ.

Zašto? Zato što još nije bio došao ĉas stradanja i krsne smrti. A kada je došao, Gospod je sam

izišao pred one koji su došli da Ga uhvate, i rekao im: "Ja sam".

Tako u svemu što Gospod Hristos ĉini produţava se od poĉetka do kraja jedan promisliteljski

plan o spasenju roda ljudskog. Spasitelj ga dosledno i savršeno ostvaruje. Tu mu niko nije u

stanju smetati: ni ljudi, ni demoni, ni stvari.

Glava deveta

sadrţaj

HRISTOS ISCELJUJE SLEPOGA OD ROĐENJA

"I prolazeći vidje čovjeka slijepa od roĎenja. I zapitaše Ga učenici NJegovi govoreći: Ravi,

ko sagriješi, ovaj ili roditelji njegovi, te se rodi slijep? Isus odgovori: Ne sagriješi ni on ni

roditelji njegovi, nego da se jave djela Boţija na njemu."

(9:1-3)

I smrt i bolest ušli su u ĉoveka kroz greh. Drugih vrata kojim bi one ušle u rod ljudski nema za

njih. I smrt i bolest su nešto nasledno u ljudskom rodu, kao i ljudska, adamovska priroda.

Naslećujući ljudsku prirodu, ljudi sa njom nasleĊuju grehovnost, smrtnost i bolesnost. Ali to ne

znaĉi da je svaka bolest neposredan rezultat liĉnog greha ĉovekovog. Uzrok mnogim bolestima

nije ni u jednom od doglednih predaka, ali je sigurno tamo, u dubinama ljudske prirode. To nam

svedoĉi sam Spasitelj svojim odgooorom uĉenicima: "Ni on sagreši ni roditelji njegovi". Kakav

smisao onda imaju bolesti uopšte, i posebno bolest ovog sleporoĊenog? - "Da se jave dela Boţja

na njemu". - "Dela Boţja? - Iscelenje od bolesti, izbavljenje od smrti, osloboĊenje od greha. Za

sleporoĊenog, i za grehoroĊenog, - a svaki je ĉovek grehoroĊen, roĊen u grehu - to su dela

Boţja; a sve što ga zadrţava u bolesti, u grehu, u smrti, to nisu dela Boţja, već ili ljudska ili

demonska.

"Meni valja činiti djela Onoga koji Me posla, dok je dan.

Dolazi noć kada niko ne moţe raditi."

(9:4)

U rodu ljudskom samo su dela Hristova oĉigledno po svemu dela Boţja, jer je On - Bog,

Bogoĉovek. A u svima delima ljudskim grehovnosg prisustvuje makar kao senka, ako ne kao

teška masivna suština i neuklonjiva stvarnost. Inaĉe grehovnost je noć u koju je zašlo

ĉoveĉanstvo i kojoj nema kraja. Samo spasenje Botoĉovekom od greha uvelo je zoru i dan u tu

mrklu noć. Botoĉovek i jeste "dan" roda ljudskog, jer je sunce bezgrešnosti i besmrtnosti. On je i

zora i podne; to jest: nezalazni dan. Svako negiranje Bogoĉoveka u ĉoveĉanskom svetu, svako

odbacivanje pretstavlja i jesge pomraĉenje roda ljudskog, svega ljudskog, a najpre savesti i duše.

A to pomraĉenje je isto i oslepljenje: savesg ljudska obnevidi, te ne vidi u Hrmstu ni Boga ni

Spasitelja, ni u delima NJegovim dela Boţja. To je noć "kad niko ne moţe raditi", - ne moţe

raditi ništa boţansko, besmrtno, veĉno, već greh kroza nj radi samo svoje, i raĊa samo ono što je

grešno, smrtno, prolazno. A dela Boţja se javljaju u ĉoveku ("da se jave dela Boţja u čoveku"),

ĉim se u duši njegovoj rodi vera, ljubav, molitša, post, i ostale evanĊelske vrline. Sve su one

same po sebi dela Boţja, i u ĉoveku su stvaralaĉke sile boţanske koje ga oraspoloţuju i osnaţuju

da i sam moţe ĉiniti dela Boţja.

A dela su Boţja - sva dela evanĊelska. Sva ona odvode Bogu i dolaze od Boga. Sva su od Hrista,

i sva vode Hristu. Sva ona osvetljavaju put ĉovekov od zemlje do u vrh nebesa, sav put njihov od

smrti u besmrtnost, od nebića u svebiće. Od njihove svetlosti i saliven je "dan" Hristov, saliveno

je Sunce pravde.

"Dok sam u svijetu, svjetlost sam svijetu"

(9:5)

Dok je tih dela u ĉoveku, dotle je i dan Hrisgov u njemu, i svetlost Hristova. Utone li ĉovek u

greholjublje, tone u noć; naroĉito utone li ĉovek u hristoborstvo, utone u strašnu pomrĉinu: "Dok

sam u svetu svetlost sam svetu". Ovo vaţi i u individualnom i u kolektivnom smislu: dok je

Bogoĉovek u svetu, sav je osvetljen boţanskom svetlošću, sav je u danu, i ţivi kao po danu,

videći sve puteve koji vode ĉoveka kroz Istniu i Pravdu u besmrtnost i ţivot veĉni; isto tako: dok

je Bogoĉovek u svetu ljudskom - sav je svet u svetlosti, i ide boţanskim putevima, a ne putevima

greha, smrti i Ċavola. A kad ljudi greholjubljem zavole više tamu nego svetlost, onda ustaju na

sve što je Hristovo. Tako u duši ĉovekovoj: sve dok se drţi Hrista i NJegovog svetog EvanĊelja,

u duši mu vlada svetlost, bezoblaĉni dan Hristov; a pojava greha to je pojava oblaĉka; svaki greh

po oblaĉak; zavoli li ĉovak grehe i stane ţiveti u njima, onda postepeno nastaje mrak, dok se sve

ne zgusne u ioć, i nestane iz duše Hristovog dana, Hristove svetlosti. Tada ĉovek ne vidi, već

pipa kao slepac. Ustvari on raĊa slepu dušu u sebi; on je - sleporoĊeni. Tada mu i oĉi duše ne

koriste; kao što ne koriste ĉoveku ii telesne oĉi ako nema svetlosti.

"Rekavši ovo, pljunu na zemlju i načini blato od pljuvačke, i pomaza blatom oči slijepome.

I reče mu: Idi umij se u banji Siloamskoj, što prevedeno znači: poslan. On ode, dakle, i umi

se, i doĎe gledajući."

(9:6-7)

I kal (blato) u rukama Hristovim postaje lek, lek koji leĉi od slepila. Zaista Hristos svetli i kroz

ono što obiĉno uvećava mrak: zaista je svetlost sveta, i kroz kal - svetlost! Kal - prenositelj

boţankţe svetlosti! Ne potseća li to na ĉovekovo stvaranje: u kal tela ljudskog Gospod je uneo

sunĉani i svetli lik Svoj. "I svetlost se svetli u tami, i tama je ne obuze". Kal zraĉi, svetli

logosnom svetlošću: kao pri stvaranju ĉoveka, tako i sada pri iscelenju sleporoĊenog. A i jedno i

drugo za svedoĉanstvo njima: da Logos svetli iz kala i kroz kal, a kamoli iz bogolike duše. Samo

poslušnost Logosu - leĉi od slepila duhovnog, na prvnom mestu. Onda ĉovek i u kalu vidi

logosnu oilu; i grumen kala zraĉi boţanskom svetlošću. I oseća, i vidi, kako iz celkoupnog

kosmiĉkog kala struji i zraĉi logosni smisao tvari. To je osetno sleporoĊeii, i poslušnošću drema

Gospodu Hristu iscelio se: "Otide, i umi se, i doĎe gledajući". On se nije ĉudio, niti pitao Spasa:

šta to radiš? Zar kalom maţeš oĉi moje? Kuda me šalješ? Nego poslušno ĉini ove što mu On

,kaţe. Da, to je uslov pri ovakom ĉudu, kao pri prvom u Kani Galilejskoj: "što vam god reče

učinite".

"A susjedi i oni koji ga bijahu vidjeli prije da bješe slijep govorahu: Nije li ovo onaj što je

sjedio i prosio? Jedni govorahu da je onm, a drugi da je nalik na njega. On govoraše: Ja

sam. Tada mu govorahu: Kako ti se otvoriše oči? On odgovori i reče: Čovjek koji se zove

Isus načini blato, i pomaza oči moje, i reče mi: idi u banju Siloamsku i umij se. I kad otidoh

i umih se, progledah. Tada mu rekoše: Gdje je On? Reče: Ne znam. Onda njega,

nekadašnjega slijepca, odvedoše farisejima. A bješe subota kad Isus načini blato i otvori

mu oči. A fariseji ga tada opet pitahu kako progleda. A on mi reče: Blato mi metnu na oči, i

umih se i vidim. Tada govorahu neki od fariseja: Nije ovaj čovjek od Boga, jer ne svetkuje

sunbotu. Drugi govorahu: Kako mopţe čovjek grješan takva znamenja činiti? I nasta

razdor meĎu njima. Opet rijekoše slijepcu: Šta ti veliš za Onoga što otvori oči tvoje? A on

reče: Prorok je. Tada Judejci ne vjerovaše za njega da je bio slijep i progledao, dok ne

dozvaše roditelje toga što je progledao. I zapitaše ih govoreći: Je li ovo sin vaš za koga vi

kaţete da se rodi slijep? Kako, dakle, sada vidi? A roditelji njegovi odgovoriše im i rekoše:

Znamo da je ovo sin naš, i da se rodi slijep; a kako sada vidi ne znamo, ili ko mu otvori oči

mi ne znamo; sam je već odrastao, pitajte njega, neka kaţe sam za sebe. Ovo rekoše

roditelji njegovi jer se bojahu Judejaca; jer se Judejci bijahu dogovorili da bude odlučen

od sinagoge ko god NJega prizna za Hrista. Zato rekoše roditelji njegovi: Odrstao je, njega

pitajte."

(9:8-23)

Inkvizicija prva: fariseji nikako ne ţele da priznaju delo Boţje u iscelenju sleporoĊenog. I ipak

ga odriĉu, odriĉu mu boţansko poreklo. NJih buni naĉin: "Kako ti se otvoriše oči?" Ne ţele da

priznaju ĉudo; a progledanje sleporoĊenog se ne moţe drugĉe objasniti. Oni se hvataju i za

subotu. "Nije ovaj čovek od Boga, jer ne svetkuje subote". Samo ne priznati delo Boţje u svetu; i

još: prisustvo Boga u svetu. Lako bi priznali dela Boţja u svetu, kada bi priznali prisustvo Boţje

u svetu; naroĉito: prisustvo ovaploćenog Boga. Ovako, jedno bez drugog se ne moţe objasniti ni

priznati. Onda - bolje odreći i samo delo? Da, fariseji "ne verovaše za njega da beše slep i

progleda, dok ne dovedoše roditelje"...

Inkvizicija nad roditeljima. Najveštije organizovano plansko hristoborsgvo. Dijalektika zla na

poslu sva: "Kako sad vidi?" - Da, vidi, ali kako progleda - ne znamo. Tajna je uopšte kako ĉovek

vidi. Pogotovu, kad je u pitanju sleporoĊeni. Kako okati vide, ne znamo; kako ćemo to znaga za

sleporoĊene?

"Tada po drugi put dozvaše čovijeka koji je bio slijep, i rekoše mu: Podaj slavu Bogu, mi

znamo da je onaj čovjek grješan. A on odgovori i reče: Je li grješan, ne znam; jedno znam -

da ja bijah slijep, i sada vidim. Tada mu opet rekoše: Šta ti učini? Kako otvori oči tvoje?

Odgovori im: Već vam kazah i ne slušaste. Šta opet hoćete da čujete? Da nećete i vi da

postanete učenici NJegovi? Oni ga izgrdiše i rekoeš: Ti si učenik NJegov, a mi smo učenici

Mojsejevi. Mi znamo da je Mojseju govorio Bog; a ovoga ne znamo otkuda je. Odgovori

čovjek i reče im: U tome i jeste čudo što vi ne znate otkuda je, a On otvori oči moje. A

znamo da Bog ne sluša grješnike; nego ako ko Boga poštuje i volju NJegovu tvori, toga

sluša. Otkako je vijeka nije se čulo da iko otvori oči roĎenome slijepcu. Kad on ne bi bio od

Boga, ne bi mogao ništa činiti. Odgovoriše i rekoše mu: Ti si se sav rodio u gresima, pa ti

nas da učiš? I istjeraše ga napolje."

(9:24-34)

U svojoj inkviziciji fariseji se sluţe laţju; laţ i jeste so hristoborsţe inkvizicije: "mi znamo da je

čovek ovaj grešan". Dokaze za to? Daje sam progledali: Bog ne sluša grešnike, ni u mnogim

stvarima; a kamoli u ovako jednom ogromnom ĉudu, jer "otkako je sveta nije se čulo da ko

otvori oči slepome od roĎenja"; a kad je on to uĉinio, sigurgno je veliki pravednik Boţji, jer,

"ako ko poštuje Boga i volju NJegovu tvori onoga sluša". Ovo je delo njegovo nesumnjivo od

Boga, znaĉi: i On je sam od Boga: "Kad On ne bi bio od Boga, ne bi mogao ništa činiti". Šta na

to inkvizitori? "Isteraše ga napolje".

"Ču Isus da ga istjeraše napolje, pa našavši ga reče mu: Vjeruješ li ti u Sina Boţijega? On

odgovori i reče: A ko je On, Gospode, da u NJega vjerujem? A Isus mu reče: I vidio si Ga i

Onaj koji govori s tobom, taj je. A on reče: Vjerujem Gospode! I pokloni Mu se. I reče

Isus: Za sud ja doĎoh u ovaj svijet, da vide koji ne vide, i koji vide da postanu slijepi. I čuše

ovo neki od fariseja koji bijahu sa njim, i rekoše mu: Eda li smo i mi slijepi? Reče im Isus:

Kad biste bili slijepi ne biste imali grijeha; a sada kaţete: vidimo, tako vaš grijeh ostaje."

(9:35-39)

Evo kome Spas otkriva boţansku tajnu Svoje liĉnsoti: progledalome. To i stvarnost i simvolika.

Progleda onaj ko u Hristu upozna Sina Boţjeg, koji brani NJegovo boţansko poreklo, boţanski

karakter NJegovih dela. Za malo - daje se sve; ko poveruje u malo, Spas mu otkrnva svu tajnu

Svoju. "Ko je Sin Boţji? - Video si ga, i koji govori s tobom, On je". Govori s tobom kroz

EvanĊelje, kroz svetlost, kroz lišće, kroz vazduh, kroz svaku tvar, kroz svu tvorevinu, kroz

nauku, okroz Svoje bogovaploćenje, kroz telo ĉoveĉje, kroz bogoliku dušu ljudsku. SleporoĊeni

je zaista dvostruko progledao: i telesno i duhovno; telesno - kada mu je Spas otvorio telesne oĉi,

duhovno - kada je poverovao u Isusa kao Sina Boţjeg: "verujem Gospode! i pokloni mu se".

Još jednu istinu otkrio nam Spas: pokazao ko su u ljudskom rodu progledali, a ko slepi.

Progledali su oni koji veruju u Hrista kao Sina Boţjeg; a slepi su, koji to ne veruju. Za tu

protledalost verom, Spas je doneo ljudima bezbroj boţanskih, bogoĉoveĉanskih ĉinjenica, dela,

svedoĉanstava, dokaza. Pa kad ljudi pored svega toga neće da veruju u NJega kao u Sina Boţjeg,

zaista - postaju slepi, zaista oslepe duhovno; i time sami sebe osuĊuju na veĉne muke. A za

ĉoveĉje biće šta su veĉne muke, ako ne ţivot bez Boga i protiv Boga.

Ko priznaje da svojim ljudskim moćima, po grešnoj nemoći, ne vidi ni smisao sveta, ni ljudi, niti

moţe spasti sebe od greha i smrti, i ispoveda da zaista ne vidi, opada u "one koji ne vide", kojima

Spas zbog te smernosti daruje duhovni vid, veru i ljubav, i oni onda progledaju i vide da im On -

Spas - sve to u izobilju nudi i daje. A koji osiono tvrde da vide i znaju, i bez Boga, i bez Hrista,

smisao sveta i ljudi, i da se bez Hrista mogu osloboditi svih zala, grehova i smrti, i preziru i dušu

i svet bez NJega, oni postaju duhovni slepci, obnevide, i tako ništa ne vide kako treba da vide,

niti vide ono što treba da vide. Na tam puĉu osione oslepljenosti i zaslepljenosti nalaze se svi

humanisti, svi hoministi i u filosofiji, i u nauci, i u umetnosti, i u religiji. A taj put vodi u sve

smrti...

Na tom putu su svi fariseji svih vremena, koji misle da bez Bogoĉoveka znaju sve i imaju sve što

ljudima treba: humanisti okoreli i ĉovekopoklonici, tj. idolopoklonici. To su idolopoklonici

najgore vrste: oboţavaju ĉoveka, ili ĉoveĉanstvo, nasuprot Bogu: ĉovekom zamenjuju Boga: ili

ĉovekovim razumom, ili ljudskim ĉulima, ili ljudskom kulturom, tehnikom, civilizacijom,

umetnošću. To je najtrajnije idolopoklonstvo u istoriji roda ljudskog, i stoga najveći greh ljudski.

Jer kroz njega ĉovek stalno sobom zamenjuje Boga, potiskuje Boga, otstranjuje Boga, ubija

Boga.

A to je najcrnje i najprokletije neznaboštvo.

Glava deseta

sadrţaj

HRISTOS DOBRI PASTIR

"Zaista, zaista vam kaţem: Ko ne ulazi na vrata u trovčiji nego prelazi na drugom mjestu;

on je lopov i razbojnik. A koji ulazi na vrata pastir je ovcama. NJemu vratar otvara, i ovce

glas NJegov slušaju, i Svoje ovce zove po imenu, i izvodi ih. I kada ovce Svoje istjera, ide

pred njima, i ovce idu za NJim, jer poznaju glas NJegov."

(10:1-4)

Idolopoklonstvo krade duše ljudske od Boga, i porobljava ih ne-bogu, anti-bogu. Niko ne zna put

u duše ljudske do Bogoĉovek. Jer je Tvorac bogolikog bića ljudskog i svih tajni njegovih. Svaki

koji hoće da uĊe u tajnu bića ljudskog mimo Boga i bez Boga "lupeţ je i razbojnik". Rod ljudski

= tor ovčij; u taj tor vode samo jedia vrata: Bog Logos, Bogoĉovek. Koji god hoće da uĊe u tor

ovaj "na drugom mestu" - lupeţ je i razbojnik. A tako hoće da uĊu u tor ovaj svi nehrišćani, svi

antihrišćani, svi neznabošci=humanisti i hoministi. Ĉoveku se moţe pristupiti samo Bogom; tako

i rodu ljudskom, kao celini. Isto tako: Ĉovek, i rod ljudski, mogu se poznati samo Bogom: "Koji

ulazi na vrata jeste pastir ovcama".

Ovo ima uţi i širi smisao. Širi, odnosi se na rod ljudski; uţi, na ĉoveka i njegovu dušu: sva

osećanja, misli, ţelje = tor ovĉij; u njih se ulazi Bogom Logosom, u njihovu tajnu, u ono što ih

vezuje i ĉini jednim stadom. Vratar i jednog i drugog tora je Logos, ili bogolika d-ša. "Pastir

ovcama" i jednih i drugih jeste Bogoĉovek, i svi hristonosci. Sve što je u ljudima logosno,

bogoliko zna "glas NJegov", i sluša glas NJegov, i poslušno mu je. On do u suštinu zna "svoje

ovce", zna ove što je logosno i bogoĉeţnjivo u ljudima, i to zove sebi, i to saĉinjava NJegovo

boţansko stado. On ide ispred ovaca: i mislima, i osećanjima, i delima; "i ovce idu za NJim, jer

poznaju glas NJegov". Koja to dobra misao ljudska ne ide za Hristom? Koje to dobro osećanje

ljudsko, i dobra ţelja, i dobra reĉ - ne ide za NJim poslušno, kao za svojim boţanskim Pastirem,

koji će je odvesti na pašu boţanske besmrtnosti i veĉnosti? Šta je to u ĉoveku što ne poznaje u

Hristu Bogoĉoveku Tvorca svog, i Boga svog, i Spasitelja ovog?

"A za tuĎinom neće poći, nego će pobjeći od njega, jer ne poznaju glas tuĎinaca. Ovu priču

kaza im Isus, ali oni ne razumješe šta bijaše to što im govoraše."

(10:5-6)

"A za tuĎinom neće da idu, nego beţe od njega, jer ne poznaju glasa tućega". TuĎin, ko? Najpre,

Ċavo, zatim: zlo, greh, smrt = sve Ċavolovo, sve što otuĊuje od Boga; i još: sve što je tuĊe

bogolikoj i bogozdanoj prirodi ljudskoj. Za tim "tućinom", za tim tuĊim, neće da vde ništa što je

boţansko, bogoliko, bogoĉeţnjivo u ĉoveku, i u ljudima. - Ali, zbog greholjublja ovog ĉovek,

ljudi su izgubili pravilan pojam o svome i tuĊem: ne znaju ĉiji su, kome su svoji i ko je njima

svoj. Gledajući sebe porobljenim gresima, oni ĉesto smatraju da im Bot nije svoj; već tuĊ; svoj

im je onaj s kim su se orodili i srodili pomoću grehovnih slasti.

Toliko se ljudska priroda posuvratila: Bog koji je po bogolikoj duši njima svoj i "njihov rod",

postao im je tuĊin; a Ċavo, koji im ni po ĉemu u njihovoj bogozdanoj prirodi nije svoj, niti rod,

već im je sav po svemu tuĊ, postao im je kroz slastoljublje svoj, toliko svoj, da im je ĉesto i -

duhovni otac.

"Tada im reče Isus opet: Zaista, zaista vam kaţem: Ja sam vrata ovcama. Svi koji god

doĎoše prije Mene lopovi su i razbojnici; ali ih ovce ne poslušaše."

(10:7-8)

EvanĊelje je Bogoĉovek objavio ljudima sa namerom: da im kaţe svu istinu o Bogu i njima: šta

je Bog za njih, i šta oni za Boga. I On je evo sada kazuje: "Ja sam vrata ovcama":

Ja=Bogoĉovek Isus Hristos; sve što je u Meni i od Mene vodi ljude, te zalutale Boţje ovce,

Bogu, na pašu Boţju. Ko kroza Mene pristupa ljudima, ne zna put u duše ljudske, niti ga moţe

znati ni naći. Štaviše, evo druge polovine istine o takozvanim "voĊama" i ,pastirima" roda

ljudskog: "Svi koliko ih god doće pre mene - lupeţi su i razbojnici; ali ih ovce ne primiše". Ne

samo "pre mene", nego bez mene, ma kad, ma gde. Samo hristonosci ne spadaju u lupeţe i

razbojnike roda ljudskog.

Obratite paţnju: Spas naziva lupeţima i razbojnicima samo samozvane voĊe roda ljudskog, one

koji ljudima hoće da zamene Boga i NJegovo rukovodstvo sudbinom roda ljudskog. Ali tu

spadaju sve samozvane voĊe, velike i male, sve voĊe koji hoće da kroz ţivot i istoriju vode rod

ljudski bez Hrista: Boga Logosa i Bogoĉoveka. - Nikada ĉovek nije govorio tako smelo o

voĊama roda ljudskog. Na ĉemu se zasniva ta Isusova smelost? Na Istini. Na tome što je On kao

voĊ, kao "Pastir dobri" doneo rodu ljudskom, i na tome što ou rodu ljudskom doneli i priĉinili

"lupeţi i razbojnici". On je doneo spasenje, a oni - uništenje; On je doneo ţivot veĉni, a oni -

smrt veĉnu; On je doneo sva boţanska savršenstva, a oni sva demonska zla. Evo smelih i

jedinstvenih po otvarnosti reĉi Bogoĉovekovih.

"Ja sam vrata; ako ko uĎe kroza Me spašće se, i ući će i izići će, i pašu će naći."

(10:9)

Ja sam vrata, ko uĎe kroza me, spašće se, i ući će i izići će, i pašu će naći". Znaĉi: Bogoĉovek je

za ljudsko biće: vrata u besmrtnost, i sama besmrtnost, i hrana besmrtnosti. Jer On je Spasitelj:

spasava od greha, smrti i Ċavola; i to spasava svojom Bogoĉoveĉanskom liĉnošću, zato i na ĉelu

svih njegovih reĉi stoji: "Ja - sam vrata". Sve što ljudsko ne uĎe u NJega, ostaje u smrti i grehu,

umire stalno kroz grehe i survava se u veĉno carstvo zla i greha: pakao. Van Bogoĉoveka nema

vrata besmrtnosti za ljudsko biće; samo NJime ĉovek se spasava. Da, NJime: svime što je On i

što je NJegovo = Sveto EvanĊelje, Crkva. U njima su sve sile i sva sredstva kojima ljudi

savlaĊuju greh, smrt i Ċavola. A On - uvek u svemu tome celokupnom svojom

Bogoĉoveĉanskom liĉnošću. Do pojave Bogoĉoveka na zemlji, ovaj naš svet zemaljski bio je bez

vrata tamnica smrti; On je prva vrata iz nje u besmrtnost. Ali je celokupno spasenje uslovljeno i

ograĊeno NJime, NJegovom Bogoĉoveĉanskom Liĉnošću: "Ko uĎe kroza me = mnome - spašće

se". Svuda i svemu: Bogoĉovek, Bogoĉovek, Bogoĉovek. Spasenje = mnome. Spasiteljem -

spasenje.

U podvigu spasenja je i prava, bezgraniĉna sloboda ĉovekova: "i ući će i izići će, i pašu će naći";

kroz spasenje od greha i Ċavola i smrti raste sloboda, besmrtna i bezgraniĉna. Jer greh i jeste

okov koji porobljava ljudsko biće zlu, smrti i Ċavolu. Pri tome svemu ĉovekova liĉnost ostaje

netaknuta i "raste rastom Boţjim" - "u čoveka savršena, u meru rasta visine Hristove" (Ef. 4,13;

Kol. 2,19): jer nema ni greha ni smrti da je sputava, ograniĉava, suţava. "Pašu će naći": sve

ĉime se hrani bogolika duša ĉovekova i bogoĉeţnjivo biće njegovo; sve što sluţi kao besmrtna

hrana za besmrtno biće ĉovekovo. A ta "paša"? - veĉna boţanska Istina, i Pravda, i LJubav, i

Dobrota, i Mudrost, i Milost, i sva ostala boţankţa savršenstva; na zemlji: EvanĊelje = Crkva:

svete tajne, svete boţanske sile i svete vrline. To je "paša" koje uvek ima u nepotrošivom

izobilju u Bogoĉoveku=Crkvi=EvanĊelju.

Zbog svega toga - Bogoĉovek jedini istinski voĊ roda ljudskog. VoĊ koji izvodi ljude iz smrti i

uvodi u besmrtnost. Otuda, samo Spasitelj - VoĊa. I ostali hristonosci. Svi oni vode ljude u

besmrtnost i ţivot veĉni.

"Lopov ne dolazi za drugo nego da ukrade i zakolje i upropasti.

Ja doĎoh da ţivot imaju i da ga imaju u izobilju."

(10:10)

U ĉemu razlika izmeĊu Spasitelja kao VoĎa i ostalih "voĊa" roda ljudskog. Oni: "lupeţi i

razbojnici"; "a lupeţ ne dolazi ni za šta drugo nego da ukrade i ubije i pogubi", dok Spas došao:

"da imaju ţivot, i to u izobilju imaju". "Lupeţi" ubijaju svojim uĉenjima, laţima, naukama,

kulturama sve što je besmrtno u ljudima, kradu sve šggo je boţansko i veĉno u njima ("krade

posejano u srcu", Mt. 13,19), i uništava sve što je trajnije od smrti, - ĉime sve to ĉini? Grehom i

uĉenjima koji im odobravaju greh, i ne priznaju greh.

A greh je glavni ubica ĉovekov: ubija dušu u ĉoveku, i baca je u pakao; a sa dušom - ubija i telo;

i oboje osuĊuje ia veĉne muke u paklu (Mt. 10,28). Samo Bogoĉovek daje ljudima "ţivot u

izobilju" = veĉni ţivot, koji nikakva smrt, nikakav greh, nikakav lupeţ i razbojnik, ne moţe ni

ukrasti, ni ubiti, ni uništiti.

"Ja sam pastir dobri. Pastir dobri ţivot Svoj polaţe za ovce."

(10:11=

Ko je onda u pravom smislu dobrotvor roda ljudskog; ko istinski dobar? Samo Bogoĉovek, jer

spasava ĉovka od svih smrti i daje mu ţivot veĉni; to - veĉno dobro, koje nikakav lupeţ ukrasti

ne moţe. Zato je Spasitelj jedini i imao pravo da izjavi smelo: "Ja sam pastir dobri; pastir dobri

dušu svoju polaţe za ovce": pastir dobri vodi na pašu besmrtnosga ljude, te ovce besmrtnosti,

koje vuci smrti (a to: gresi i strasti) rastrţu, grabe i kolju. Dobar je pastir roda ljudskog uistini

samo onaj koji spasava ljude od smrti i daje im i osigurava im jedino istinsko dobro: ţivot veĉni.

A sa NJim i u NJemu - besmrtnost duše i liĉnosti. "Dušu svoju polaţe za ovce". Pastir dobri; i

poloţio je, ţrtvovao na krstu, išao u ĉeljusti i utrobu smrti, da bi svojom bogoĉoveĉanskom

smrću, tj. svojom boţanskom ipostasnom silom, satro smrt. A kroza sve to i iz svega toga struji i

zraĉi jedno: beskrajno ĉovekoljublje Hristovo, beskrajna ljubav boţanska. To je ono ĉime

Bogoĉovek vodi ljude: ljubavlju ih pridobija za ţivot veĉni, i vodi iz smrti u ţivot. U tome se i

sastoji istinska dobrota Dobrog Pastira: sve ljubavlju i za ljubav; ništa ni silom, ni grehom, ni

smrću.

"A najamnik, koji nije pastir, kome ovce nisu svoje, vidi vuka gdje dolazi, i ostavlja ovce, i

bjeţi; i vuk razgrabi ovce i raspudi ih. A najamnik bješi, jer je najamnik i ne mari za ovce."

(10:12-13)

Najamnik ko? Prvo: njemu ovce nisu svoje - jer nije ni njihov Tvorac, ni njihov Promislitelj, ni

njihov Spasitelj; zbog svega toga on i nije pastir ovcama, tj. ljudima, ne vodi ih na pašu

besmrtnosti, niti ima takvu pašu; drugo: najamnik u opasnostima napušta ovce i beţi: "vidi vuka

gde ide, i ostavlja ovce, i beţi": a vuk je svaki greh, svaka smrt, svako laţno uĉenje, svaki

maskirani ili razgolićeni porok, svaka strast; vuk je sve što nije hristovsko, evanĊelsko, sve što

ne vodi i ne privodi Hristu, već odvodi od NJega ili vodi protiv NJega; sve to razbija rod ljudski,

raspućuje, i u smrti pakao uvaljuje: "i vuk razgrabi ovce i raspudi ih". Najamnik pak time je

najamnik što "ne mari za ovce". A za koga mari? Samo za sebe. Vuk = svaki samoţivac, svaki

samoljubac.

Jer niko i ništa tako ne podivlja i ne pokurjaĉi ĉoveka kao samoljublje, kao samoţivost. Znaš li

ko pretvara ljudsko biće u pustoš i pustinju? Samoljublje, samoţivost. Ako nisi video vuka, eto

to je najkrvoloĉniji i najsvirepiji vuk. A samoţivci, samoljupci su svi koji ne vode ni sebe ni

druge EvanĊelju Hristoovom. Ali jedno je sigurno: uvek odvode i sebe, i one koje vode, u - smrt,

u robovanje grehu, nepravdi, laţi. A kroza njih u - robovanje smrti.

"Ja sam pastir dobri i poznajem Svoje, i moje Mene poznaju.

Kao što Otac poznaje Mene i Ja Oca; i ţivot Svoj polaţem za ovce."

(10:14-15)

"Pastir dobri" je svim Svojim bićem, svom Svojom Istinom, Pravdom, LJubavlju, Boţanstvom

otvoren Svojima, poznat Svojima; kroz sve to oni NJega znaju i poznaju; On niti mistificira, niti

skriva sebe od njih; punoćom Boţanstva svog, On ţivi javno meĊu njima i sa njima; pretvorivši

u svoje NJegovo EvanĊelje oni su Mu postali svoji; orodivši se sa NJim duhovno pomoću svetih

vrlina. On ih zna kao Svoje, jer ţive onim šgo je NJegovo i od NJega. Pomoću NJegovog oni

znaju NJega: ţiveći NJegovom Dobrotom, Istinom, LJubavlju, Pravdom, oni su poznali NJega,

poznali da je Bog i Spasitelj, jer samo Bog moţe imati i ljudima davati takvu boţansku Istinu,

takvu boţansku Pravdu, i LJubav i Dobrotu. Svaka od njih, doţivljuje li je ĉovek, pretvara se u

jedno duhovno ĉulo, kojim hristoljubac upoznaje Hrista kao Boga i Spasitelja. "Pastir dobri" je

time dobar što uvek, u svima opasnostima svih vremena: "dušu svoju polaţe za ovce": tu sam

mesto ovaca i iz ovaca bori se sa svima vucima koji nasrću na ovce NJegove.

U tome je i NJegova pobeda što se On - Svepobedni Spasitelj i Bog bori iz njih i za njih sa svima

neprijateljima njihovim, sa svima vucima: smrću, grehom, Ċavolom, ovakim zlom. I oni

"pomoću NJega koji nas ljubi" (Rm. 8,37). "Pastir dobri" je veĉan, i dobrota NJegova veĉna, i

ljubav - veĉna, zato je i pobeda NJegova veĉna. Samo se veĉnom boţanskom Dobrotom istinski

pastiruje, istinski postaje voĊ ljudi, i istinski vode ljudi. Svako drugo sredstvo pretvara "voĊu" u

najamnika, kome ljudi zaista nisu svoji, niti je on svoj ljudima. Takvi pastiri dobri, takvi istinski

voĊi roda ljudskog su Svetitelji: oni sami ţive veĉnom boţanskom Dobrotom Hristovom, i njime

vladaju nad ljudima, njime ih i vode iz smrti u besmrtnost i Ţivot veĉni. Zato je ovo EvanĊelje -

NJihovo EvanĊelje po preimućstvu; stoga se i ĉita o NJihovim praznicima.

"I druge ovce imam koje nisu iz ovoga tora, i te mi valja privesti, i čuće glas Moj,

i biće jedno stado i jedan pastir."

(10:16)

Svi su ljudi, po svome logosnom poreklu, ovce Bogoĉoveka Hrista. Istina, mnoge su od njih

zalutale: u grehu, laţi, smrti, neznaboštvu, bezboštvu, bogoborstvu. Bshg Logos je i postao

ĉovek, da bi kao ĉovek, pronašao sve zalutale ovce, vratio ih iz greha i smrti u svoj tor

besmrtnosti i evanĊelskog ţivota. I tako povratio prvobitno predgrehovno i dosmrtno stanje:

jedno stado i Jedan Pastir. Ovako: mnoga stada i mnogi najamnici; a katkad po neka sama ovca

ĉini stado za sebe. Ĉlanovi tu, na zemlji: da ih sve EvanĊeljem sabere u jedno stado, NJegovo

stado, gde će On biti Jedini Pastir. To već donekle ostvareno u Crkvi: tu svi ĉlanovi povezani i

srasli u jedno Telo - Bogoĉovekovo Telo, pod jednom Glavom: Bogoĉovekovom.

Šta je to što ljude razdvaja, razbija, razjedinjuje? Greh. On razbio ljudsku prirodu, koja je do

grehopada bila jedna, u svima ljudima jedna. Do tog jedinstva ona dolazi ponova u

Bogoĉoveĉanskom Telu Hristovom: Crkvi. Tu svaki ĉlan oseća sebe jednim sa svima ostalim

ĉlanovima, i oseća to jedinstvo izleĉene od greha, isceljene prirode ljudske. Svaki je prisutan u

svima, i svi u svakome, po jednoj sveţivotvornoj bogoĉoveĉanskoj sili koja i drţi u svejedinstvu

ţivom ceo organizam Crkve. U Crkvi se ustvari vrši reintegracija ljudske prirode, ljudskog

samoosećanja i samosa znanja, te svaki iskreni ĉlan oseća sebe kao sve i sve kao sebe, i smatra

sve kao sebe i sebe kao sve.

"Zato Me Otac ljubi, jer Ja ţivot Svoj polaţem da ga opet uzmem."

(10:17)

Celokupni podvig Bogoĉovekov zasnovan je na beskrajnom ĉovekoljublju. Zato sve što je

NJegovo - beskrajno je blisko i prisno i milo ljudskom biću. Zato se sve to i moţe ljubavlju

jedino i saznati. Uistini, On je Jedini Ĉovekoljubac. Zašto? Zato što je On jedini iz ljubavi postao

ĉovek, i Sobom uništio u ĉoveku greh i smrt i Ċavola, i tako spasao rod ljudski od tih najljućih i

nepobedivih neprijatelja. Sve je to Bogoĉovek uĉinio i izvršio ĉavekoljubljem, da bi u ljudima

probudio i izazvao bogoljublje. To i samo to. Na ljubav odgovoriti ljubavlju. Tu nema niĉeg

prinudnog, niĉeg nasilnog, niĉeg mehaniĉkog, automatskog. Bogoĉovekovo ĉovekoljublje je

toliko samopoţrtvovano, toliko jedinstveno, toliko ogromno, da Bog Otac NJime normira svoj

odnos prema Sinu. Sin - dušu svoju polaţe do u amrt za sav rod ljudski skupa, i za svakog

ĉoveka posebno. Polaţe u smrt, da, razorivši njome smrt, opet je vrati sebi.

To jest: On se toliko izjednaĉi sa svakim ljudskim bićem, toliko spusti na dno njegovog bića, uĊe

sav u smrt njegovu, u pakao njegov, da bi ga tako izvukao iz pakla, i spasao od greha, smrti i

Ċavola. On ulazi u svaku našu smrt, u svaki naš pakao, da bi nas otuda izvukao: "Ti si Bog koji je

sišao u ad" ... - izvukao zajedno sa dušom svojom bogoĉoveĉnom, koju nikakva smrt ne moţe ni

izdrţati, ni zarobiti, niti ikakav pakao sablazniti ili u Ċavola pretvoriti: "dušu Svoju polaţem da je

opet uzmem".

"Niko ga ne uzima od Mene, nego ga Ja sam od sebe polaţem. Vlast imam poloţiti ga i vlast

imam opet uzeti ga. Ovu zapovijest primih od Oca Svojega."

(10:18)

"Niko je ne otima od mene", ni smrt, koja je svima ljudima otela duše, "nego je ja sam od sebe

polaţem", ĉak do u pakao polaţem ("U grobu s telom, a u adu s dušom kao Bog" ...) da je opet iz

pakla izvedem, ali ne samu, već sa bezbroj duša bogoĉeţnjivih koje su me tamo oĉekivale. Smrt

nema vlasti nad Bogoĉovekom, ni greh, ni pakao. On Sam, iz ĉovekoljublja neumornog silazi do

u dno smrti, do u dno greha, do u dno pakla, da iz sviju njih izvede ljudska bića i spase ih. Mada

ĉovek, On sve to ipak ĉini aktivizirajući ĉoveĉansku prirodu Svoju do maksimuma, boţanskom

silom Svojom. On kao Bogoĉovek ima tu "vlast" - On dušu ovoju polaţe kroz Krsnu smrt za sve

ljude, a uzima je opet vaskrsenjem.

I tako spasava rod ljudski. Sve je to uĉinio iz beskrajnog ĉovekoljublja. Zato je baš Bog Otac to i

pretvorio u zapovest spasenja, te Spas i veli: "Ovu sam zapovest primio od Oca svoga".

"Tada opet nastade razdor meĎu Judejcima zbog ovih riječi. A mnogi od njih govorahu: U

njemu je demon, i mahnita. Što Ga slušate? Drugi govorahu: Ovo nisu riječi besomučnika.

Zar moţe demon slijepima oči otvarati?"

(10:19-21)

Sve reĉeno - osnova i temelj EvanĊelja spasenja, EvanĊelja istinskog voĊstva u rodu ljudskom. A

Jevreji, a mnogi jevrejstvujući savremenici naši govore: "u njemu je Ďavo, i poludeo je; što ga

slušate?" Znaĉi: normalno je, pametno je, mudro je: da ĉovek ostane rob greha, smrti i Ċavola; da

ga vode najamnici; da u ĉoveku nema niĉeg besmrtnog, veĉnog, boţanskog; da je Bogoĉovek ne

samo nepotreban, već i štetan po ĉoveĉanstvo, jer je "Ċavo u njemu", jer je "poludeo". Zaista, sud

o Bogoĉoveku strašniji i nakazniji i od onog u paklu, jer je On i u pakao onšao, ali su Ga i tamo,

i ovde na zemlji, Ċavoli priznavali za Boga, i Sina Boţjeg, i Sveca Boţjeg. Zar nisu ljudi gadniji

od Ċavola, od svih Ċavola, prema Bogoĉoveku gadniji. A kad su takvi prema NJemu, zar mogu

ne biti ljudoţderi samoţivi jedan prema drugome, ili jedan ĉopor prema drugom ĉoporu? Takav

sud o Isusu? Da, eno ga, on se provlaĉi kroz mnoge savremene teorije o Hristu i NJegovom

EvanĊelju.

Po njima: To je i "naivno", i "sentimentalno", "bolesni i bolećivi idealizam", to je "nezdrava

nauka", "bolesna nauka", "opijum za narod", "laţ", "guba", "varalica", "sanjarenje",

"neostvarljivo maštanje"; sve, sve, sve drugo - samo ne blaga vest, ne novi ţivot, ne spasenje, ne

prosvećenje, ne rešenje glavnih ţivotnih problema. A ako Bogoĉovek nije sve to, i nesravnjeno

više od toga, onda - ni ĉovek, ni zemlja, ni nebo, nemaju nikakvog razumnog smisla, već sve to

treba spaliti i potpuno uništiti. LJudima preostaje samo jedan napor za njihov demonski ĉin: da

izmisle dinamit kojim će u paramparĉe razneti i nebo i zemlju, i što je glavno: ljude, ljude, ljude

...

HRISTOS U HRAMU GOVORI O OCU I SEBI

"I hodaše Isus u hramu po trijemu Solomonovu. I Judejci Ga opkoliše i govorahu Mu:

Dokle ćeš mučiti duše naše? Ako si Ti Hristos, kaţi nam otvoreno."

(10:23-24)

Kao Bogoĉovek, prvi i jedini, Gospod Hristos je najzagonetnija pojava u rodu ljudskom. Kao

savršeni Bog i savršeni ĉovek, On je neobjaš njiv, jer ljudima, kao nesavršenim bićima, nedostaje

adekvatno sredstvo kojim bi ga potpuno poznali. Samo pomoću NJega ĉovek Ga moţe razumeti,

ili taĉnije: razumevati. Ko NJime i u NJemu ţivi, on i raste u postepenom razumevanju i

shvatanju NJega. Samo se tako ĉovek moţe pribliţiti NJemu: urastajući u NJega, srastajući s

NJim, kao loza sa ĉokotom; i samo se iznutra moţe videti i sagledati sve NJegove

bogoĉoveĉanske tajne i sve bogoĉoveĉanske sile. Sve dok ljudi posmatraju NJega spolja, sve dok

su "napolju", On za njih pretstavlja i zagonetku i muku. I to privlaĉnu zagonetku i privlaĉnu

muku. Oni, kao i NJegovi hristoborni savremenici, stavljaju mu pitanje: "dokle ćeš mučiti duše

naše? Ako si ti Hristos, kaţi nam slobodno". Problem Hrista obuhvata sve glavne probleme

ljudskoga saznanja: problem dobra i zla, problem greha i vrline, problem ţivota i smrti, problem

Boga i ĉoveka, problem sveta i Ċavola.

Jer Hristos i jeste time Spasitelj i Mesija što rešava sve te probleme, ili bar treba da ih reši.

Razume se Isus je posvedoĉio da je zaista Hristos, jer je sve te probleme rešio praktiĉvo, ţivotno

doţivljajno, opitno. Tako: problem ţivota i smrti rešio je Svojim vaskrsenjem; problem dobra i

zla - ostvarujući neprekidno u svom ţivotu savršeno boţansko dobro, i time pobeĊujući greh i

zlo; problem Boga i ĉoveka - pokazavši u sebi i Boga i ĉoveka u njihovom idealnom savršenstvu

i ipostasnom jediistvu; problem sveta i Ċavola - osvetlivši boţanskom svetlošću i svet i Ċavola, i

pokazavši ko su i šta su oni u suštini. Razume se, mesijanski problemski standard ljudi

uprošćavaju, spuštaju na niţe, i vrlo niske nivoe, visoravni: oni traţe svoje i na ekonomskom i na

nauĉnom, i na kulturnom polju, i na umetniĉkom i na tehniĉkom. Samo su ta problemski

standardi niski, i ustaari nisu mesijanski.

"Isus im odgovori: Rekoh vam pa ne vjerujete. Djela koja tvorim Ja u Ime Oca Svojega,

ona svjedoče o Meni."

(10:25)

Da li je Isus - Mesija = Hristos? On to dokazuje i reĉima i delima: jedno i isto EvanĊelje je u

njima; dela NJegova su ostvareno EvanĊelje NJegovo, tj. reĉi NJegove prevedene u dela, u

praksu, u zemaljsku stvarnost. U sve to moţe ĉovek logiĉki i svesno verovati, ako hoće da bude

dosledan oĉiglednoj stvarnosti; ali on to moţe i ocricati, ako hoće da ne veruje oĉiglednim

ĉinjeiicama. To je u vlasti ĉovekove volje i shvatanja. U tome je strašna i veliĉanstvena sloboda

ĉovekova: moţe i priznati i odbaciti Boga i sve stvarnosti. U tome i suptilnost njegovog saznanja

i duha, ali u tome i suptilnost njegovih stradanja i muka.

U ĉoveĉanskom svetu dela su objektivacija misli, osećanja, ţelja = duha; Isusova dela su

objektivacija NJegovog duha. Šta ona pokazuju i svedoĉe? Da je On zaista Mesija, zaista

Bogoĉovek: "dela koja tvorim ja u ime Oca svoga ona svedoče za mene": svedoče da su sva od

Boga, i sva Bogom; da ih niko od ljudi ĉiniti ne bi mogao; svako od njih odvodi Bogu. Znaĉi: u

svetu ĉoveĉanskom dela Boţija su stvarnost, ĉinjenice, zemaljsko iskustvo.

Sve je tu eksperimentalno, opitno, empiriĉno. Nema granice izmeĊu Boga i ĉoveka, izmeĊu onog

i ovog sveta: sav je Bog prisutan u ovome svetu, prisutan liĉno i u delima Svojim. Ranije, On je

bio prisutan kao promisliteljska logosna oila; sada je prisutan kao oveštastvljeni, uĉoveĉeni Bog

Logos, kao boţanska Ipostas, koja i tvori boţanska dela, pomoću Svog ĉoveĉanskog tela. I sve je

njeno - ĉoveĉansko, ljudsko, ovostrano, zemaljsko.

Bog nam više nije ni daleki tuĊinac, ni apstrakcija, ni ideja ni misao: već sav - naša zemaljska

stvarnost i ĉinjeniĉnost i ljudskost.

"Ali vi ne vjerujete; jer niste od ovaca Mojih, kao što vam rekoh"

(10:26)

"Ali vi ne verujete, jer niste od mojih ovaca, kao što vam kazah". Ĉime su to ljudi prestali biti

Hristove, Boţije ovce? Time što su odbacili besmrtnost i prigrlili smrt; a to su uĉinili zavolevši

greh, podivljavši od njega, postavši vukovi zla.

Greholjublje neda im da veruju u Bezgrešnog; slastoljublje neda im da vole Bestrasnog. Jer je

Hristos - smrt za svako greholjublje i slastoljublje, a ţivot za sve što je boţansko, veĉno,

besmrtno. Greholjublje pokvari ĉoveku vid i sluh, te ni u Bogu ne vidi Boga, ni u reĉima Boţijim

ĉuje Boga: sav je ĉovek i slep i gluv za sve što je Boţije, Hristovo, spasonosno.

"Ovce Moje slušaju glas Moj, i Ja njih poznajem, i za Mnom idu. I Ja im dajem ţivot

vječni, i nikad neće izginuti, i niko ih neće oteti iz ruke Moje."

(10:27-28)

Mrzi li greh, a voli Hrista Boga i njegovo EvanĊelje, on je već progledao i u Hristu Boga

utledao, i proĉuo - i u reĉima Hristovim Boga ĉuo. Takav ĉovek ispunjuje sebe od vrha do dna, i

otkriva da sve što je u njemu vrednosio - pripada Bogu Logosu, Hristu, "svoje" je Bogoĉoveku, i

prirodno je što ide za NJim. I još: pomoću evanĊelskih vrlina i svetih sila on se sve više oroĊuje

sa Hrisgom, sve više postaje NJegov, sve Ga više poznaje i upoznaje.

I idući za Hristom Bogoĉovekom, on ustvari ide svojom nesavršenom istinom za savršenom

istinom, svojom nesavršenom pravdom za savršenom pravdom, svojom nesavršenom ljubavlju

za savršenom ljubavlju, svojim nesavršenim bićem za savršenim bićem, svojim nesavršenim

ţivotom za savršenim veĉnim ţivotam. Stoga Spas i veli: "I ja ću im dati ţivot večni, i nikada

neće izginuti, i niko ih neće oteti iz ruke moje". I Spas ga daje kroz sve evanĊelske vrline: kroz

ljubav, veru, molitvu, post, smirenost i dr. Kroz svaku od njih, On razliva po duši ĉovekovoj

ţivot veĉni. Zato se svaki koji praktikuje evanĊelsku svetu ljubav oseća veĉnim još ovde na

zemlji; tako i onaj koji praktikuje evanĊelsku molitvu; ili post, ili ma koju drugu vrlinu. Sve su to

svete boţanske sile koje duhovno sjedinjuju ĉoveka sa Bogoĉovekom i ovaj ga ispunjuje kroz

njih veĉnim ţivotom. "I nikad neće izginuti": nikakva smrt nema vlasti nad njim: sve svoje biće,

svu dušu, svo srce, svu snagu preneli su u besmrtnost i veĉnost, u Bogoĉoveka. "I niko ih neće

oteti iz ruke moje": niko od Ċavola, niko od hristoboraca, niko od ljudoţdera.

Smrti, ti hoćeš da me otmeš, - ali ja sam u rukama NJegovim, Bogoĉovekovim, kako ćeš me

oteti iz ruke Besmrtnoga i Svepobednoga? I svi poroci redom - kamo ćete oteti hristonosca iz

Hristovih ruku? Jer u svemu tome vi imate posla sa Bogoĉovekom, ne sa trošnim ĉovekom. A

kroz Bogoĉoveka imate posla sa Samim Bogom Ocem. Jer ako se i sablaznite o Bogoĉoveka, da

je slab i nemoćan zato što je u telu, ali - i kroz telo i iz tela on je nerazdeljivo sjedinjen sa Ocem.

"Otac Moj koji mi ih je dao veći je od sviju;

i niko ih ne moţe oteti iz ruke Oca Mojega. Ja i Otac jedno smo."

(10:29-30)

Zato je i sva moć i sila njegova od Oca i u Ocu: "Otac Moj koji mi ih dade veći je od sviju; i niko

ih ne moţe oteti iz ruke Oca Moga": niko, jer su sve ruke svih stvorenih bića isuviše kratke

isuviše nemoćne da bi se mogle pruţiti do Boga Oca i oteti hriotoljuice iz ruku NJegovih

svemoćnih. "Niko": ni smrt, ni Ċavo, ni greh. A sve ostalo u svetu - vuĉe Bogu, privlaĉi Botu,

upućuje Bogu. Utoliko pre, što je Bogoĉovek - jednosuštan sa Bogom Ocem. U tome je NJegova

izuzetna svemoć i sila boţanstvo:

"Ja i Otac jedno smo. Ja - Bogoĉovek, ja Bog Logos sa telom; i telo sam uĉinio Svojim, uĉinio

ga Svojim mome boţanstvu, i kroz Moje boţanstvo sjedinio ga i uĉinio svojim i Ocu. Iako je

liĉno Moje, ono je preko Moga boţanstva u naroĉitom jedinstvu sa Ocem mojim. Preko tela i po

telu ja sam jednosuštan sa ljudima; preko Boţanstva i u boţanstvu Ja sam jednosuštan sa Bogom

Ocem. Zato ljudima na ĉisto ĉoveĉanski prirodan naĉin mogu pruţiti i dati ono što je Boţije, a i

Bogu na ĉisto boţanski prirodan naĉin mogu prineti oio što je ljudsko. Tako: Bogoĉovek je

spona i veza Boga i ljudi, onog i ovog sveta. Savršena bogoĉoveĉanska sinteza. To je prirodno i

logiĉno kada se sa višeg, i najvišeg, ĉoveĉanskog gledišta poomatra Bogoĉovek i NJegovo mesto

i znaĉaj u svetu.

"A Judejci opet podigoše kamenje da Ga kamenuju. Isus im odgovori: Mnoga dobra djela

pokazah vam od Oca Svojega, za koje od tih djela Me kamenujete? Odgovoriše Mu

Judejci: Ne kamenujemo Te za dobro djelo, nego za hulu, što se ti čovjek budući, praviš

Bog."

(10:31-33)

Ali to nije ni prirodno ni logiĉno kada se Bogoĉovek posmatra iz ţablje, greholjubive,

gmizavaĉke peropektive. Jer se tada posmatra iskvarenim umom i posuvraćenom logikom:

naopaĉke se posmatra, naopaki su i zakljuĉci. Greh prvo razori um u ĉoveku, zatim uprlja srce, te

ĉovek ne vidi ni sebe, ni Boga; ni pravog sebe, ni pravog Boga. To je razlog što mnogi

savremenici Hristovi ne vide u njemu Bogoĉoveka, već hoće da ga kamenuju što tvrdi da je

jedno sa Ocem. Spas ih onda upozorava na ovoja "dobra dela", uĉinjena na oĉigled sviju.

Šta su ona? Za koje od njih On zasluţuje da bude kamenovan? I za divno ĉudo, ni jedan od njih

ne reĉe: dela tvoja nisu dobra ili: ovo delo tvoje nije dobro, i zasluţuješ da budeš kamenovan

zbog njega kao i kada ih je pitao: "koji me od vas kori za greh?" Ali nalaze sofistiĉki, lukav

izgovor: "za dobro delo ne bacamo kamenje na te, nego za hulu na Boga, što ti, čovek budući,

gradiš se Bog" A to baš što nazivaju bogohulstvom - najveća je i najglavnija istina

Bogoĉovekova: On na njoj stoji sav, i celokupno NJegovo bogoĉoveĉansko delo spasenja sveta.

Jer samo kao Bog i ĉovek On moţe obaviti, i obavlja, spasenje sveta od greha, smrti i Ċavola. Ne

od ĉega manjeg i slabijeg, već od triju najstrašnijih i najljudoţderskijih sila. Da je zaista jednak

Bogu, i Bog, Gospod Hristos uporno brani i kad hoće da ga zbog toga kameiuju. Jer to je nešto

ĉega se On nikada i ni po koju cenu ne moţe odreći. Jer bi se odrekao sebe i celokupnog dela

Svog. To Spas i obrazlaţe Svetim Pismom.

"Odgovori im Isus: Nije li napisano u Zakonu vašem: Ja rekoh: bogovi ste?"

(10:34)

Tako Bog govori ljudima: "bogovi ste". Po ĉemu? Po bogolikosti duše. "Bogovi ste", api

zakrţljali bogovi, nedovršeni, jer ste gresima zakrţljali bogolika bića svoja, koja su i stvorena da

bi se izradila i usaoršila u "bogove po blagodati". "Bogovi ste" i po cilju stvaranja, i po

sredstvima koja su vam u raju bila data da to postanete. Ali - vi ste uzeli greh, da time sebe

pretvorite u bogove: "bićete kao bogovi", i gle pomoću greha, postali ste kao ćavoli. Jer gresi i

jesu sila koja ĉoveka upodobljava Ċavolu. To što su ljudi upropastili grehom, i umesto da

postanu kao Bog postali su kao Ċavo: umesto da budu bogovi po blagodati oni su postali Ċavoli

po gresima, - to je u potpunosti prvi put u istoriji roda ljudskog ostvareno u Bogoĉoveku Hristu.

On je zaista ĉovek koji je Bog. Kao ĉovek pokazuje svima da je Bog. Kada su u Sv. Pismu

nazvani bogovima oni "kojima reč Boţija bi", kako da nije Bog - Sin Boţiji, Hristos?

"Kad one nazva bogovima, kojima riječ Boţija bi data, a Pismo se ne moţe ukinuti. Kako vi

govorite Onome koga Otac posveti i posla na svijet: huliš, zato što rekoh: Ja sam Sin

Boţiji? Ako ne tvorim djela Oca Svojega, ne vjerujte Mi. Ako li tvorim, iako Meni ne

vjerujete, djelima vjerujte, da poznate i vjerujete da je Otac u Meni i Ja u NJemu. Tada

opet traţahu da Ga uhvate; ali im se izmače iz ruku."

(10:35-39)

"A Pismo se ne moţe pokvariti", tj. ne moţe ne ispuniti, odbaciti kao nešto nepotrebno ili laţno

ili suvišno. A Hristos? Zar svom pojavom svojom ne potvrĊuje sve što je reĉeno o Mesiji u Sv.

Pismu? Sam bi Hristos "pokvario" vascelo Pismo Boţije kada bi porekao da je Bog i Sin Boţiji.

Da je On zaista Bog i Sin Boţiji svedoĉe boţanska dela NJegova na zemlji. Razgrnite ma koje od

njih, u svakome ćete pronaći Boga Oca, NJegovu svestvaralaĉku boţansku silu. Štaviše, Spas

jasno i otvoreno postavlja dilemu: "ako ne tvorim dela Oca svoga ne verujte mi. Ako li tvorim,

ako meni i ne verujete, delima mojim verujte, da poznate i verujete da je Otac u meni i ja u

njemu". "Ako meni i ne verujete", zato što me vidite u trošnom ljudskom telu, zato što sam

"drvodelja", zato što sam po svemu ĉovek, onda - evo dela mojih: "delima mojim verujte": jer

sami svedoĉite da meĊu njima nema ni jednog rĊavog (st. 33), već su sva "dobra", a to znaĉi: sva

su boţanska.

Idite za njima - kome će vas odvesti ako ne Ocu mome koji je u meni? i meni koji sam u Ocu?

Iako ĉoveĉanska po svoj zemaljskoj stvarnosti i oĉiglednosti, sva su dela moja - boţanska po sili

i uzroku. Sva ona vode kroz Mene Ocu, i kroz Oca Meni. Sa jednim ciljem: da pokaţu da ja

"ĉovek budući", jesam u isto vreme Sin Boţiji i Bog. I kao takav, samo kao takav, Mesija i

Spasitelj.

"I otide opet preko Jordana na mjesto gdje Jovan najprije krštavaše; i ostade ondje. I

mnogi doĎoše k NJemu i govorahu: Jovan ne učini nijedno znamenje, ali sve što kaza

Jovan za ovoga istina bjerše. I mnogi vjerovaše u NJega ondje."

(10:40-42)

Najubedljivije svedoĉanstvo o tome pruţa Preteĉa. Ustvari, sva se njegova svedoĉanstva o Isusu

kao Mesiji svode na jedno svedoĉanstvo: da je Isus - Sin Boţiji, Bog. Takav - Isus je najveće

ĉudo u istoriji roda ljudskog. A Preteĉa, prvi svedok i apostol i anĊeo te jedinstvene blage vesti,

jeste veliki Prorok i providac Boţiji.

Mnogi od Jevreja su to osećali i saznavali, zato su posle svega što je Isus rekao o sebi kao Sinu

Boţijem i Bogu, govorili: "Jovan ne učini nijednoga čuda, ali sve što kaza Jovan za ovoga istina

beše". "Ne učini ni jednoga čuda", ali ukaza na najveće ĉudo sveta: Bogoĉoveka Hrista.

U tome se i sastoji Preteĉino ĉudotvorstvo. I ispuni bogonaznaĉenu duţnost: "I mnogi verovaše u

NJega", tj. u Isusa kao Sina Boţjeg i Boga

Glava jedanaesta

sadrţaj

VASKRSAVANJE LAZARA

"Bijaše pak neki bolesnik, Lazar iz Vitanije, iz sela Marije i Marte, sestre njezine. A

Marija, čiji brat Lazar bolovaše, bješe ona koja pomaza Gospoda mirisom i obrisa noge

NJegove svojom kosom. Onda sestre poslaše k NJemu govoreći: Gospode, evo boluje onaj

koga Ti ljubiš. A kada ču Isus, reče: Ova bolest nije na smrt, nego na slavu Boţiju, da se

Sin Boţiji proslavi kroza nju. A Isus ljubljaše Martu i sestru njezinu i Lazara."

(11:1-5)

EvanĊelje boţanskog prijateljstva: sve satkano od svetosti i neţnosti. U njemu je sve novo, i na

nov, evanćelski, bogoĉoveĉanski naĉin prirodno. Koliko dirljive neţnospi u samom sestrinom

izveštaju: "Gospode, onaj koji ti je mio bolestan je". I koliko neţne boţanske svemoći u

Spasovom odgovoru: "ova bolest nije na smrt nego na slavu Boţiju, da se proslavi Sin Boţiji s

nje". - Sve novo, bogoĉoveĉanski i evanĊelski novo: "bolest nije na smrt". Kad je Sin Boţiji tu,

meĊu ljudima, meĊu nama. Štaviše: ona je "na slavu Boţiju", - to je zaista blaga vest, sva nova.

Ona je osnov novozavetne blagovesti, EvanĊelja.

Kada Bogoĉovek hoće, On i bolest pretvara u slavu Boţiju. A On to hoće uvek u sredini onih

koji sami to hoće, i to iraţavaju izuzetnom ljubavlju prema NJemu, i On prema njima. Ne samo

bolest, nego i smrt pretvara Bogoĉovek "u slavu Boţiju". To je ono što niko od ljudi uĉiniti ne

moţe. V tome vrhuni NJegova blagovest: On Prvi i Jedini u rodu ljudskom pretvara smrt u san; i

proglašava smrt ljudsku spavanjem. Jer oi, Svemoćni i Svemilostivi Bog i Gospod, budi ljude iz

smrti kao iz sna:

"Ovo kaza, i potom im reče: Lazar, prijatelj naš, zaspao je, no idem da ga probudim. Onda

rekoše učenici NJegovi: Gospode, ako je zaspao, ustaće. A Isus im bješe rekao za smrt

njegovu, oni pak mišljahu da govori o počinku sna. Tada im Isus reče otvoreno: Lazar

umrije."

(11:11-14)

"Lazar, naš prijatelj, zaspa; nego idem da ga probudim". Uĉenici ne razumeju takav odnos

prema smrti; a ko od ljudi to razume, kada ljudoko sveopšte iskustvo svedoĉi da je smrt -

uništenje tela, a ne spavanje? "Tada im Isus kaza upravo: Lazar umre". Ziaĉi: Blagavest

Bogoĉovekova: umreti je što i zaspati; telo zaspi snom iz koga ga moţe probuditi Bogoĉovek.

Smrt više nije strašna, nije plašilo roda ljudskog. Ali samo kada je Bogoĉovek u našem

ĉoveĉanskom svetu, i kada NJegovim oĉima, njegovim EvanĊeljem, gledamo smrt i ocenjujemo

njenu prirodu i njenu pojavu.

Šta je smrt? - Smrt je spavanje tela do? - dokle Gospod hoće, tj. do sveopšteg vaskrsenja. Dokaz?

Lazarevo vaskrsenje. Jer ono pokazalo da je za Gospoda Isusa smrt zaista usnuće, zaspalost tela.

I to, privremena zaspalost, pa makar se protegla i do Strašnog Suda.

Onda, smrt nije ni u kom sluĉaju strašna za Hristove sledbenike. Jer oni osećaju i znaju da je ona

pred Gospodom nemoćna kao san i sen.

"I milo mi je zbog vas što nisam bio ondje, da vjerujete; nego hajdemo njemu. Onda Toma,

zvani Blizanac, reče ostalim učenicima: Hajdemo i mi da pomremo s NJim. Kada pak doĎe

Isus naĎe ga, a on već četiri dana u grobu. A Vitanija bješe blizu Jerusalima oko petnaest

stadija. I mnogi od Judejaca bijahu došli Marti Mariji da ih tješe za bratom njihovim.

Kada pak marta ču da Isus dolazi, iziĎe pred NJega, a Marta sjeĎaše doma."

(11:15-20)

Na to i Sam Spas ukazuje, jer odmah iza Svojih reĉi: "Lazar umre", On dodade: "i milo mi je vas

radi što nisam bio onamo da verujete". - ,,Milo mi je" pggo je amrt tu da biste mogli videti kako

je nemoćna, kako je zaista - san i spavanje tela, iz koga mogu probuditi ĉoveka kad god hoću. -

Niko nikada nije od ljudi gavorio tako o smrti, i postupao tako sa smrću, i imao vlast takvu nad

smrću.

"Onda reče Marta Isusu: Gospode, da si Ti bio ovdje, ne bi umro brat moj. Ali i sada znam,

da što god zaišteš u Boga, daće Ti Bog."

(11:21-22)

To znaju samo NJegovi najbliţi, koji su se boţanskim osećanjem ljubavi vezali za NJega, ušli u

NJegov svet, pronikli u NJegove tajne i postali prijatelji NJegovi. Eto, to znaju Marta i Marija i

ispovedaju javno: "Gospode! da si ti bio ovde ne bi moj brat umro. A i sad znam da što zaišteš u

Boga daće ti Bog".. Proširite ovo na sve ljude svih vremena. Ali, onda: Bogoĉovek zaista nije bio

ovde; Otvrali smo ga iz ovoje sredine, sa zvmlje - gresima; jer smo kroz sve grehe svoje uporno i

hristoboraĉki dovikivali NJemu: nećemo da ti caruješ nad nama! a hoćemo - smrt; neka ona

caruje! - to ustvari znaĉi naše ljudsko greholjublje. To je i neposredna naša ljubav prema smrti,

naša zaljubljenost u smrt, naša volja za smrt. Ustvari, to je naša volja za nemoć, za truleţnost, za

prolaznost, dok Hristovo EvanĊelje jeste volja za besmrtnost, za neprolaznost, za veĉnost, a to:

volja za moć, za istinsku moć, jer je samo ona moć istinska, koja smrt pretvara u nemoć, u san, u

spavanje, u san.

"Isus joj reče: Ja sam vaskrsenje i ţivot; koji vjeruje u Mene ako i umre, ţivjeće. I svaki

koji ţivi i vjeruje u Mene neće umrijeti vavijek. Vjeruješ li ovo?"

(11:25-26)

Da to oseti i sazna, ĉoveku je potrebia vera u Bogoĉoveka: "znam da što zaišteš u Boga, daće ti

Bog". To je prava vera: veruje u aposlutnu svemoć Hristovu. Takvoj veri Spas i otkriva svu tajiu

Liĉnosti Svoje, i dela Svog: "Ja sam vaskrsenje i ţivot: koji veruje u mene, ako i umre ţiveće. I

nijedan koji ţivi i veruje u mene, neće umreti nikad. Veruješ li ovo?"

Eto Bogoĉovekovog skraćenog EvanĊelja, eto SveevanĊelja: On je vaskrsenje i ţivot, tj. pobeda

nad smrću i besmrtnost i ţivot veĉni; a ĉovek=vera u Bagoĉoveka, jer tom verom on pobeĊuje

smrt i stiĉe besmrtnost i ţivot veĉni. "Ja sam vaskrsenje i ţivot": ko je u Meni, i u kome Ja

ţivim: on je i sam vaskrsenje i ţivot; to on oseća svim bićem svojim još ovde na zemlji; za njega

je smrt tela - uspavljenje tela privremeno, a duša se oseća besmrtnom i ţivom svva u Hristu; i u

njoj sva liĉnost ĉovekova, i produţava svoj sveţivot u Hristu s one strane groba. To nije neki

krnji ţivot, već naprotiv sav ispunjen Hristom, a to: sav ispunjen sveţivotom, u kome nema

trunke smrti, i koji smrt tela oseća kao spavanje tela, iz koga će se ono probuditi na dan suda radi

veĉnoga ţivota sa dušom svojom.

To znaĉe reĉi: "Koji veruje u mene ako i umre ţiveće". Koji u ovom svetu ţivi verom Hristovom:

EvanĊeljem Hristovim i NJegovim boţanskim silama, on svu dušu svoju toliko oţivi Hristovim

sveţivotom, toliko je svu obesmrti, da ona i sve što je njeno nikada umreti neće. To osećanje

sveţivota, svebesmrtnosti je glavno osećanje Hristovih ljudi u ovom svetu. Primer: sveti

Muĉenici, i svi Svetitelji uopšte. To je njihovo sveosećanje i svesaznanje: iz njega izvode oii ove

svoje misli, sva osećanja, sva raspoloţenja, sva dela. Jednom reĉju: sav svoj ţivot. Smrt se u duši

širi kroz grehe, kroz greholjublje.

A besmrtnost i ţivot veĉni kroz hristoljublje: kroz ostvarivanje Hristovog EvanĊelja. Gresi

odvajaju dušu od Boga, a time - od izvora ţivota i besmrća, i potapaju je u glad i smrt: jer duša

ţivi boţanskim silama; odvajanje od njih - to je smrt za nju, ona i dalje postoji, ali postoji, ne

hraneći se Bogom, a to znaĉi: ne ţivi, mrtva je Bogu i za Boga. Ostvarivanje EvanĊelja ispunjuje

dušu boţanskim besmrtnim silama, u kojima i jeste ţivot veĉni i besmrtni ("to čini i bićeš ţiv").

U tome je sav Bogoĉovek; u toj stvarnosti: NJegova liĉnost je i vaskrsenje i ţivot; a ĉovek je sav

u ovome: u veri u Bogoĉoveka. Zato Spas i završava svo Svoje SveevanĊelje piganjem: "Veruješ

li ovo?"

Jer u tome je sva mudrost, sva istina, sva pravda, sav smisao ljudskog bića i ljudskog ţivota. To

sve i otkriva jedino hristoljublju - Marte, i svakog ĉoveka, i svaki sa njom i kroz nju propoveda

veru svoju u Isusa kao Bagoĉoveka i Spasi-telja: "Da, Gospode! ja verovah da si ti Hristos Sin

Boţji koji je trebalo da doće na svet". Jer bez Tebe svet je smrt i uţas i pakao; a sa Tobom -

besmrtnost, radost i raj.

"Onda Isus, kad je vidje gdje plače, i gdje plaču Judejci koji doĎoše s njom, potrese se u

duhu i sam se uzbudi. I reče: Gdje ste ga metnuli? Rekoše Mu: Gospode, doĎi da vidiš.

Isusu udariše suze. Onda Judejci govorahu: Gle, kako ga ljubljaše.a neki od njih rekoše:

Ne mogaše li ovaj koji otvori oči slijepome učiniti da i ovaj ne umre? A Isus se opet potrese

u sebi i doĎe na grob. A to bijaše pećina, i kamen leţaše na njoj."

(11:33-38)

Nema potresnije ĉinjenice od prisustva smrti u ĉoveĉanskom svetu koji je od Boga stvoren za

besmrtnost i ţivot veĉni. Nema potresnije ni za Bogoĉoveka akamoli za ĉoveka. Nad tom

ĉinjenicom nikada ĉoveku nije dovoljno plakati i jadikovati. Evo, nad tom strašnom ĉinjenicom

plaĉe i Jedini Pobeditelj smrti - Bogoĉovek Hristos. Toliko je ona strašna, i dirljiva, i tajanstvena.

Kako ĉovek lakomislemo uvede u svoj svet ovog najvećeg neprijatelja i predade mu carstvo

svoje duše? i sve prestole svoga bića? i otvori mu sve odaje svoga srca? i sve skrivnice svoje

svesti i savesti, te se sav usmrti i osmrti? te mu smrt postade i logiĉna i prirodna, iako od nje

ništa nelogiĉnije ništa neprirodnije u svima Boţjim svetovima? Od prisustva smrti u telu - telo se

usmrdi. A od prisustva smrti u duša, duša se isto tako usmrdi. U duši smrt je prisutna gresima,

pomoću grehova. Zaista je samo Bogoĉovek - miomir Boţji; i ljudi samo Hristom postaju

"Hristov miris Bogu" (2 K. 2,15). On je "miris ţivota", a sve što nije On - smrad je ţivota; jer

usmrćuje ţivot i sve ţivo, rastaĉe ga i usmrćuje. Bogoĉovek je bezgrešan, i kao takav - sav

miomir Boţji u našem svetu. Kada se On verom useli u srca ljudska, ovda ljudi potiskuju iz sebe

grehe, i njihov smrad, i postaju "Hristov miris Bogu". U tome je i blagovest besmrtnosti Hristove

što On omiomiruje vascelo biće ljudsko. A gorkovest smrti - što usmrdi biće ljudsko. Lazar je

već četiri dana u grobu, i "već smrdi", - smrt je svom odvratnošću svojom prisutna u Lazarevom

telu.

Ima li spasa od nje? Ta ona je pretvorila ĉoveka u stid i sram! A Spasitelj o smrti veli: "Ne rekoh

li ti da ako veruješ, videćeš slavu Boţiju?". Da, iz toga se vidi: prava vera je - verovati u

najneverovatnije, verovati u ono šgo se protivi celokupnom iskustvu roda ljudskog, i razumu i

umu, i saznanju. Da, prava vera - u odbacivanju svega ljudskog, i u potpunom predavanju sebe

Bogoĉoveku. Ako se ne odreĉete sebe i sve što imate, ne moţete biti Moji uĉenici i ići za Mnom.

To je evanĊelska dilema vere. Ne usvoji li je ĉovek, znaĉi: nema evanĊelske vere. Znaĉi još: nije

doţiveo svoje liĉno vaskrsenje Hristom, vaskrsenje duše, savesti, srca, jer nije sišao u sve

skrivene katakombe smrti, rasejane po njegovom biću, i nije vaskrsnom i sveţivotnom silom

Hristovom proterao iz sebe sve smrti.

Jer prava vera veruje da Hristos moţe vaskrsnuti iz mrtvih i one najmrtvije mrtvace moje, one

koji "već smrde". A to su sve sile duše moje, koje su raslabljene i umrtvljene gresima i strastima.

Volja moja - sva je mrtva pred Bogom, ako je podloţna gresima; duša moja i srce moje - mrtvi

su pred Bogom, ako u njima vlada greholjublje i slastoljublje; misli moje - mrtve su pred Bogom,

ako su rĊave, neĉiste, prljave; osećanja moja - mrtva su pred Bogom, ako je kroz njih razliveno

samoljublje. Ustvari, bezbroj je mrtvaca u meni, i oni odavno "već smrde". Samo ih Bogoĉovek

moţe vaskrsnuti iz mrtvih, kao što je samo on mogao vaskrsnuti i ĉetverodnevnog Lazara.

"Tada skloniše kamen gdje leţaše mrtvac. A Isus podiţe oči gore, i reče: Oče, blagodarim

Ti što si Me uslišio! A Ja znadoh da Me svagda slušaš: nego rekoh naroda radi koji ovdje

stoji, da vjeruju da si Me Ti poslao."

(11:41-42)

Jer vaskrsenje mrtvih - vascelo je od Boga. To pokazuje i sam naĉin obraćanja Bogoĉoveka

Bogu Ocu pred vaskrsenje Lazara. Tu sam ĉovek bez Boga ne moţe uraditi ništa. Ali moţe dati

od sebe ono na osnovu ĉega Bog moţe uraditi sve za njega. A to je: vera u nemoguće; vera

bezuslovna u Bogoĉoveka i NJegovu svemoć i sveljubav. Takva vera i jeste potpuna poslušnost i

pokoriost Bogu: potpuna svesnost o svojoj nemoći i Hristovoj svemoći.

Po Apostolu: "kada sam slab, onda sam silan"; i još "sve mogu u Hristu Isusu koji mi moći daje".

Smernima Gospod daje blagodat, a gordima se protivi. To je osnovno naĉelo evanćelskog ţivota,

veĉnog ţivota i pobede nad smrću, i jednom i drugom.

"I ovo rekavši, viknu gromkim glasom: Lazare, iziĎi napolje! I iziĎe umrli uvijen po

rukama i nogama pogrebnim povojima, i lice mu ubrusom povezano. Isus im reče:

Razdriješite ga i pustite neka ide."

(11:43-44)

"Lazare, iziĎi napolje!" - I iziĎe mrtvac obavit platnom po rukama i po nogama, i lice njegovo

ubrusom povezano. "Isus im reče: razdrešite ga i pustite nek ide". Ovo je ĉinjenica; ona nam je

data kao oĉigledia, ali ne i naĉin na koji je ona postala ĉinjenicom. U malome: to je ponovljeio

stvaranje. Nama je vasiona data kao gotova ĉinjenica, gotova stvarnost, ali nam nije pokazan sam

naĉin stvaranja vasione, njena unutrašnja arhitektonika. Mi vidimo travu da raste, ali ne vidimo

naĉin na koji raste.

Tako i vaskrsenje Lazarevo, i uopšte vaskrsenje mrtvih: to je ĉinjenica, stvarnost koju ostvaruje

sila Boţija, ali kako - to ne vidimo i ne znamo. Ĉak i ovo: mi osećamo, osećanja imamo, ali na

koji se naĉin ona formiraju u nama, i kakve sve naše unutrašnje sile uĉestvuju u njihovom

formiranju, mi ne znamo. To isto vaţi i za naše misli.

"Onda mnogi od Judejaca koji bijahu došli Mariji, vidjevši šta učini Isus, povjkerovaše u

NJega. Neki pak od njih otidoše farisejima i kazaše im šta učini Isus."

(11:45-46)

Cilj je i ovog ĉuda - spasenje duša ljudskih verom: "Da veruju da si me ti poslao" (st. 42). I

zaista mnogi od Judejaca koji videše šta uĉini Isus, verovaše u NJega: tj. primiše Ga za sve i sva

u svome ţivotu.

"Onda prvosveštenici i fariseji sabraše Sinedrion, i govorahu: Šta da radimo? Ovaj čovjek

čini mnoga znamenja? Ako Ga ostavimo tako, svi će povjerovati u NJega, pa će doći

Rimljani i uzeti nam i zemlju i narod."

(11:47-48)

A fariseji i glavari svešteniĉki "sabraše skupštinu, i govorahu: šta ćemo čššti? čovek ovaj čini

mnoga čudesa, Ako ga ostavimo tako, svi će ga verovati: pa će doći Rimljani i uzeti nam zemlju i

narod". - Kakva satanska logika: izvrću u politiĉke zakljuĉke ĉisto duhovne ĉinjenice! vaskrsenje

mrtvog Lazara - kakve veze ima sa rimskom politikom. Nikada, ni jednom reĉju, akamoli delom,

ĉudom, Spas nije uzeo u obzir politiĉki poloţaj Jevreja. On ih je spasavao od greha, i donosio im

slobodu od greha, smrti i Ċavola.

Ne samo njima, već svima ljudima on je objavljivao jedno isto nebesko i boţansko EvanĊelje:

kako se savlaĊuje smrt i greh, i pomoću svetih boţanskih sila i vrlina stiĉe besmrtnnost i ţivot

veĉni. A sve ostalo što pripada ljudskom ţivotu ima se normirati prema tome, i regulisati time i u

svetlosti toga. A oni podmeću Spasu politiĉke ciljeve. Pa i to podmetanje Boţiji promisao

iskorišćuje u proroštvo o spasonosnosti smrtne ţrtve Hristove za jevrejski narod i za sve ljude

opšte: jer će smrću svojom Bogoĉovek "rasejanu decu Boţiju (grehom i smrću) skupiti u jedno".

I time poremetiti sve politiĉke planove jevrejske, i - skupiti sve ljude u jednu istinu Boţiju, u

jedno EvanĊelje, u "jedan sveti narod", "narod Boţiji".

"Od toga, dakle, dana dogovoriše se da Ga ubiju."

(11:53)

Zaista je savremeni jevrejski intelektualizam neizvinljivo pokvaren i rĊav: vaskrsenje Lazarevo

uzima kao najjaĉi razlog zbog koga treba ubiti Bogoĉoveka: "od toga dana dogovoriše se da ga

ubiju". Da ga ubiju zato što je vaskrsenjem Lazarevim pokazao da je ĉovek - besmrtno biće, i da

silu besmrtnosti ima i daje ljudima samo Bogoĉovek.

Kao da vele: nećemo besmrtnost! nećemo besmrtnoga! hoćemo da ostanemo roblje smrti; da

nam sve bude smrtno, sve, sve, sve...

Glava dvanaesta

sadrţaj

HRISTOS U VITANIJI I JERUSALIMU

"A Isus na šest dana prije Pashe doĎe u Vitaniju, gdje bješe Lazar koji umrije, koga On

podiţe iz mrtvih. Ondje Mu pak zgotoviše večeru, i Marta sluţaše, a Lazar bješe jedan od

onih što sjeĎahu sa NJim za trpezom. A Marija, uzjevši litru pravoga nardova

skupocjenoga mirisa, pomaza noge Isusove, i obrisa kosom svojom noge NJegove; a kuća se

napuni mirisa od mira."

(12:1-3)

Evo ĉoveka iz onoga sveta: ĉoveka iz mrtvih; on ţivi meĊu ostalim ljudama; sav je -

svedoĉanstvo o ovom svetu, o besmrtnosti duše, o vaskrsenju mrtvih. Eto, posredno je ispunjena

ţelja bogataševa iz pakla: Bog je poslao Lazara iz mrtvih za svedoĉanstvo svima ljudima o onom

svetu, o besmrtnosti i vaskrsenju. I eno gde sedi sa Iousom za trpezom. A sestre vaskrsloga

Lazara? NJihov dom - to je mali raj, obnovljeni raj, a za trpezom njihovom: Bog i Gospod

Hristos. Nije, valjda, bilo u svetu srećnije porodice. Dve sestre: Marija - sva nebo, sva - nebesko

EvanĊelje Hristovo; a Marta - sva EvanĊelje nebesko na zemlji, svi - sluţba Isusu, i oko Isusa.

Kao i obimno "Marta sluţaše", kao anĊeo oko Gospoda. A Marija? mironosica veĉna: sva joj

duša od nebeskih miomira: ona mnogocenim mirom pomaza noge Isusove, i otre kosom svojom

noge njegove; i kuća se napuni mirisa od mira". Magdalina - sva je u tome: svu je dušu sabrala u

Hristoljublju naroĉito sada, posle vaskrsenja milog joj brata, ona - "iz koje je nekad sedam

duhova isterao". Za svedoĉanstvo svima: šta moţe Isus da naĉini od ljudskog bića: da ga vascelo

preobrazi u veĉni "miris Boţiji". On: jedini i pravi "miris Boţiji", "miris ţivota", u kome vama ni

traga od smrtnoga, od truleţnoga, ni traga od zlosmradija. Sav - blagouhanije.

On je sišao u naš zemaljski svet, i "kuća" sveta - vasiona - "napuni se mirisa od mira". Tako je

svet postao sa Hristom i u Hristu: "miris Boţiji". Da, tako je postao raj: Sigurno je i raj nekada,

pre smrti i greha, mirisao Bogom, mirisom Boţijim: sav je svet kroz sva bića i sve tvari bio

mirotoĉiv, sav logosan logotoĉiv. Niko kao Magdalina nije znao i osetio šta je prijanoo Bogu u

telu: miomir od ljudi. Najdirljivija zahvalnost za sve što nam je doneo: za boţansko EvanĊelje i

spasenje. Sve miomirne misli duše svoje, sva miomirna hristoĉeţnjiva osećanja svoja Magdalina

je izmešala sa mirom, prala njime noge Isusove.

"Onda reče jedan od učenika NJegovih, Juda Simonov Iskariotski, koji Ga nameravaše

izdati: Zašto se ovo miro ne prodade za trista dinara i ne dade siromasima? A ovo ne reče

što mu bješe stalo do siromaha, nego što bješe lopov, i imaše kesu, i uzimaše što se metaše u

nju. A Isus reče: Ostavi je! Ona je to sačuvala za dan Mojega pogreba; Jer siromahe

svagda imate sa sobom, a Mene nemate svagda."

(12:4-8)

Zato je Gospod ovaj njen dar i podvig ocenio beskrajno visokom cenom. Magdalina je pokazala:

da je Bogoĉovek najveća vrednost, i za siromahe najveća; kad je On u našem svetu, i siromasima

je lakše, i njima se propoveda EvanĊelje i njihov ţivot postaje blagovest, a oni - blagovesnici. -

Dolaskom Boga Logosa u svet uĉoveĉenjem njegavim: biće ljudsko postaje sasud mirisa Boţijet,

veĉnog i neprolaznog, i ĉovek postaje - mirotoĉac; jer postaje besmrtan; a gde nema greha, zla i

smrti, tu nama ni zlosmradija; u Bogoĉoveku toga nema, zato je - sav mirotoĉac. To je nova

vrednost, koja se niĉim zemaljskim ni ljudskim ne moţe dovoljno, ni dostojno oceniti. A Juda

hoće da je - novcem oceni, da je obesceni. A Spas smerni? Nešto, nešto kazuje o toj svevrednosti

koju On Sobom pretstavlja za naš zemaljski svet: "siromahe svagda imate sa oobom, a mene

nemate svagda". Nemate naroĉito onda kada mene i moje EvanĊelje hoćete da ocenite vašom

pijaĉnom, novĉanom cenom. Nemate Me ni onda, kada grehe i slasti volite. A siromahe imate,

naroĉito onda, jer ih svojim slastoljubljem umnoţavate. Matdalinin podvig - mio je Spasu,

naroĉito kao simvol njegovog pogreba. LJudi pomazuju mrtve mirisima da bi otklonili

zlosmradije smrti. Hristovo telo ne vide truljenje, zato u njemu ne bi smrtnota zadaha, jer je svo

bez greha i zla, zato i u grobu miomirno. Ali, kao ljudsko telo, trebalo je da i ono bude

miropomazano. Magdalina je to uĉinila: i mirom pomazala "miris Boţiji", "mirie ţivota"

veĉnoga. To spada u svete, evanĊelske obiĉaje. - Uĉiniti to u prisustvu Lazara vaskrslog, koji je

samo za ĉetiri dana u grobu "već" poĉeo da smrdi. A sada - sedi sav s "mirisom ţivota" i

smirenjem pored Bogoĉoveka.

"Doznade pak mnogi narod iz Judeje da je ondje i doĎoše ne samo radi Isusa, nego i da

vide Lazara koga On podiţe iz mrtvih. A prvosveštenici se dogovoriše da i Lazara ubiju;

Jer mnogi od Judejaca dolaţahu zbog njega i vjerovhau u Isusa."

(12:9-11)

Nije ĉudo što je on privlaĉio svet, jer su mnogi došli "ne samo Isusa radi nego i da vide Lazara

koga podiţe iz mrtvih". A glavari svešteniĉki dogovoriše se da i Lazara ubiju; jer mnogi njega

radi iĊahu iz Judeje i verovahu u Isusa". Koliko ludila u bićima ljudskim! Da, jer je to vrhovno

ludilo: hteti ubiti vasskrslog ĉoveka, ţivog i oĉiglednog svedoka ĉovekove pobede nad smrću,

ĉovekove besmrtnosti i veĉnosti. Ali time je ovaj greh naroĉito i grešan, ravan hristoubistvu. Kao

da vele: nećemo besmrtnost! ostavi nas u smrti, u gresima! samo nećemo s tobom, Boţe i

Bogoĉoveĉe! nećemo, nećemo, nećemo!

"Sutradan mnogi narod koji bješe došao na Praznik, čuvši da Isus dolazi u Jerusalim, uzeše

grane od palmi i iziĎoše Mu u sretanje i klicahu: Osana! Blagosloven koji dolazi u Ime

Gospodnje, car Izrailjev! A Isus našavši magare usjede na njega, kao što je pisano: Ne boj

se, kćeri Sionova, evo car tvoj dolazi sjedeći na magaretu. Ali ovo ne razumješe isprva

učenici NJegovi; nego kada se proslavi Isus, onda se sjetiše da ovo bješe za NJega pisano, i

da Mu ovo učiniše. A svjedočae narod koji jbeše s NJim kada Lazara pozva iz groba i

podiţe ga iz mrtvih. Zbog toga mu i iziĎe narod u sretanje, jer ču da je On učinio ovo

znamenje. A fariseji rekoše meĎu sobom: Vidite kako ništa ne pomaţe. Eto, svijet ode za

NJim."

(12:12-19)

Ispunjuju se proroštva o krotkom Caru, o Caru mira i smernosti: Isus, Gospod vasione, jaše na

magaretu onda kada svet proslavlja NJega kao Cara i svetovnog ĉudotvorca: "osana! blagosloden

... car Izrailjev!" i ovim hoće da nam pokaţe da carstvo NJegovo "nije od ovoga sveta"; da

njegova delatnost nema niĉeg politiĉkog (sr. Jn. 11,48): da je carstvo njegovo: Istina,

Besmrtnost, Ţivot veĉni. Ali ovo niko ne razumevaše, pa ni uĉenici NJegovi, dok Isus ne vaskrse

iz mrtvih. Samo, narod je osećao u Lazarevom vaskrsenju gracioznost ĉuda: "zato ga i srete

narod, jer ĉuše da On uĉini ovo ĉudo".

Svedoĉe oĉevici: "narod svedoĉaše koji beše pre s NJim kad Lazara izazva iz groba i podiţe ga

iz mrtvih". A sam Lazar? kao ţivi spomenik besmrtnosgi i vaskrsenja tu je, meĊu njima.

Ubedljivijeg svedoĉanstva i svestranijeg ne moţe ni biti. LJudska priroda, ljudska skeptiĉioa

logika mora poloţiti oruţje? Da, ona ga i polaţe. Ali ga ne polaţe ljudska zloba, ljudska pakost,

ljudska zavist.

Evo dokaza: "a fariseji govorahu meĎu sobom: vidite da ništa ne pomaţe? gle, svet ide za njim",

"svet, sav svet, ne samo narod, ili ljudi. Ali ipak, zato oni ostaju pri odluci: da ubiju Isusa. To je

još jedan dokaz kolika je sila bogobornog zla u ĉoveku. Zaista je duša ljudska u bunilu i ludilu

od greha. Neisceljivo bolesna: nikakvi ljudski lekovi tu ne pomaţu; samo jedan lnjk: Bogoĉovek

i njegov nadumni podvig spasenja ljudi od greha, smrti i Ċavola. Zato se Bog Logos i ovaplotio,

jer je samo Bog mogao spasti ĉoveka, i niko druti, niko ni od anĊela ni od ljudi.

"A bijahu i neki Jelini meĎu onima koji doĎoše da se poklone o Prazniku. Oni, dakle,

pristupiše Filipu, koji bješe iz Vitsaide Galilejske, i moljahu ga govoreći: Gospodine,

hoćemo da vidimo Isusa, doĎe Filip i kaza Andreju, a opet Andrej i Filip kazaše Isusu. A

Isus im odgovori govoreći: Došao je čas da se proslavi Sin Čovječiji. Zaista, zaista vam

kaţem: ako zrno pšenice padnuvši na zemlju ne umre, onda jedno ostane; ako li umre, rod

mnogi donosi. Koji voli ţivot svoj izgubiće ga, a ko mrzi ţivot svoj na ovome svijetu

samočuvaće ga za ţivot vječni."

(12:20-25)

Ali šta o Isusu ĉudotvorcu misli grĉka misao, grĉki duh, grĉka filosofija? I šta opet misli Isus o

grĉkoj misli? Grci izjavljuju apostolu Filipu: "Gospodine, mi bismo hteli da vidimo Isusa".

Zašto? Eto, tu su o Prazniku u gomili sveta koji slavi Isusa ĉudotvorca. Sve je za njih to novo,

naroĉito - vaskrsli Lazar. To grĉka misao ne zna, niti moţe da shvati. To se protivi jasnim

principima aristotelovske "logike". Ali, šta ćemo sa ĉinjenicom; kuda ćemo sa ţivim faktom:

vaskrslim Lazarom? Na njihovu ţelju Spas odgovara tako, da zaista odgovorom rešava glavni

problem grĉke misli, grĉkog duha, grĉke filosofije (stih 23 - 25).

Grĉka misao je sva antropocentriĉna i antropolatriĉka, humanistiĉka i hoministiĉka; sva se

aksiologija i kriteriologija moţe svesti na sofistiĉko rukovodno naĉelo: "ĉovek je mera i merilo

svega", ĉovek je mera sviju bića i sviju stvari. Ali, eto, grĉka misao neka primeni to merilo na

Isusa, na vaskrslog Lazara. E, to je nešto što grĉka misao ne obuhvata svojom problematikom; to

je ţivotni sektor koji nije ušao u njene logiĉke sheme i dijalektiĉke probleme. Ţivot je

nesravnjeno i širi i dublji i bezgraniĉniji no što to grĉka misao zamišlja i zna. Glavno je da je

njeno osnovno naĉelo: usko, suviše ljudsko, i stoga - egoistiĉno, samoljubivo, samoţivo; potpuno

zatvoreno ĉovekom, njegovom prirodom i tom racionalnom Racionalistiĉkom; a onaj glavni deo

ljudske prirode, koji je nebeskog, boţanskog porekla nije ni uzet u obzir. A mora se uzeti, jer -

eto Lazara vaskrslog tu, pa eto i Isusa, vaskrsitelja mrtvih i ĉudotvorca.

A Isus odgovara Grcima i ako ga oni ne pitaše, na glavnu muku njihovog duha, i to im odgovara

"Sin Ĉoveĉiji", tj. kao pravi ĉovek, koji zna i oseća sve muke duha ljudskog, bića ljudskog, kome

ništa ljudsko nije nepoznato, već koji zna ĉoveka i sve njegovo iz svog liĉnog, neposrednog

iskustva. Odgovor Isusov postavlja i taĉnu dijagnozu grĉkog uma i duha i daje jedini, pravi lek

za njegovo isceljenje: "zaista, zaista vam kaţem: ako zrno pšenično padnuvši u zemlju ne umre,

onda jedno ostane, ako li umre, mnogo roda rodi".

Duh ljudski, misao ljudska, prvenstveno misao grĉka je zatvorena kao zrno pšenično, zatvorena

ĉovekom, njegovim egocentrizmom, antropocentrizmom koji dolazi od antropolatrije: njegovom

autarkiĉnošću, samodovoljnošću, po naĉelu najubitaĉnijem za svako biće, od zrna pšeniĉnog pa

do ĉoveka i anĊela: Biti dovoljan samom sebi. Koje se ubrzo pretvori u neminovnog blizanca

svog: biti zadovoljan sobom.

To je naĉelo smrti, svake smrti; jer ĉim se jedno biće zatvori u sebe, i sobom, ono umire: tako

zrno pšenično, tako svaki cvetić ako nije otvoren prema ostaloj prirodi i ne hrani se njome, onda

vene i umire i umre; tako svaka ptiĉica, svaki insekt, ako se zatvori u sebe i ostane pri svojoj

prirodi - gine, propada, nestaje; tako i ĉovek: ako se zatvori u sebe, u svoju prirodu, u svoj duh, u

svoju logiku, u svoju misao; ako ostane u svojoj prirodi i pri svojoj prirodi, onda - suši se, vene,

umire, sam ostane; otvori li pak telo prema prirodi i uzima od nje svetlost, vlagu, toplotu,

vazduh, hranu, piće, onda - ţivi; tako i duh, otvori li se prema svetlosti duhovnoj, i toploti

duhovnoj, i hrani duhovnoj - Bogu, i uzima li sve to, onda ţivi širokim i besmrtnim ţivotom,

ţivotom boţanskim. Zrno pšenično sve dotle ostaje jedno, tj. beskorisno i za sebe i za druge, dok

ostaje u svom uskom egoizmu, u granicama svoga bića; ĉim se reši da izaĊe iz te smrti, ono

otvara sebe, ţrtvuje sebe, "umire", rašĉinja se i kroz njega prostruje i ustruje ţivi sokovi zemlje,

s toplotom i vlage i svetlost, i sve ostale ţivotvorne sile, i ono se oplodi, ponovo rodi, ulazi u

novi, širi, dublji ţivot, i klasa i raća mnogi rod. Znaĉi: ţrtvujući sebe, samu prirodu svoju, ono je

oplodilo, obesmrtilo sebe, jer je unelo u sebe bezbroj drugih sila koje su ga spasle samoţive i

samoljubive umrtvljenosti i uvele u novi, širi, besmrtni ţivot. Samo kada se ubije samoljublje,

omogućeno je razvijanje, oploĊenje "mrtve prirode". Taj nam princip ţivota vaţi i za ljudsko

biće u njegovoj celosti.

Sve dok je ĉovek samoljubiv, tj. samoţiv, zatvoren u sebe i hoće da ţivi samo od sebe, u sebi, za

sebe, on je ustvari besplodan. A ĉim probije to bure samoljublja i samoţivosti ljubavlju prema

drugom, bliţnjem, Bogu, on izlazi na novi ţivot, širi i dublji: nove ţivotne sile ustruje u njega iz

spoljnjeg sveta: i celo biće njegovo poĉinje da radi, uzavri. Samo kad ĉovek dušu svoju

podvigom vere poseje u Bogu, onda se njeno "zrno pšenično" rašĉinja,"umire", i kroz to

umiranje proklija u novi, širi, boţanski, besmrtni ţivot, jer iz Boga ustruje u nju besmrtne

boţanske sile, i duša "mnogo roda rodi", tj. raĊa besmrtne misli, besmrtna osećanja, besmrtna

dela. Reĉju: ona sva postaje besmrtna Bogom, i zato sposobna da raĊa iz sebe ono što je

besmrtno, boţansko, veĉno, bogoĉoveĉno.

Ali prvi uslov za to je: izgubiti dušu svoju, omrznuti samoţivost, samoljublje, samodovoljnost, i

zavoleti Boga, Bogoĉoveka i biti ubeĊen: samo u Bogu i samo Bogom ĉovek je u istini ĉovek,

postaje besmrtan i veĉan, tj. bogoĉoveĉan; ţivot ĉovekov je pravi ţivot kada se pretvori u

bogoţivot; i misao - kada se pretvori u bogomisao, i osećanje - u bogoosećanje; jednom reĉju:

kada se vascelo biće ĉovekovo pretvori u bogoĉoveĉansko biće. Onda postaje jasna

svespasonosna evanĊelska blagovest i merilo: ĉovek je samo ĉovek Bogoĉovekom; i Bogoĉovek

je merilo svih bića i svih stvari u svim svetovima. Onda, ĉovek: Bogoĉovekom i radi

Bogoĉoveka voli ljude kao besmrtna bogolika bića; a i sebe voli samo kao bogoliko biće, a ne

sebe - greholjupca i slastoljupca.

Duša moja - sama za sebe mrtvac je, ako ne oţivi i ne obesmrti sebe pomoću bogoĉoveĉanskih

vrlina; bez Boga nju ne treba voleti, jer je ona bez Boga - samo velika muka ĉovekova; a

Bogoĉoveka Hrista treba pretpostaviti duši svojoj kao ljubav mrţnji, i onda će tek ĉovek pravilno

oceniti sebe, i poĉeti ţiveti pravim evanĊelskim ţivotom, koji nije ništa drugo do veĉni ţivot

ĉovekov u Bogu, ovde na zemlji i gore na nebu. To znaĉe Spasove neobiĉne reĉi: "koji ljubi dušu

svoju izgubiće je; a ko mrzi dušu svoju na ovom svetu, sačuvaće je za ţivot večni".Kao što telo,

zato što je od zemlje, mora da se hrani zemljom; tako i duša, zato što je bogolika, zato što je od

Boga mora da se hrani Bogom, ako hoće da ţivi. Uobrazi li duša, i ako bogolika, da je

samostalna, i dovoljna sebi, tj. ljubi li samo sebe, ona ustvari gubi sebe, ubija sebe, a ĉim oseti da

je ona bez Boga ništa, i da će umreti veĉnom smrću ako se NJime ne hrani i ne odrţava, ona

omrzne sebe, ne smatra sebe nizašto, već svu vrednost svoju vidi u Bogu i svu besmrtnost, i svu

veĉnost i sav raj.

Greh, samoubistveni greh humanizma i hominizma je baš u tome: što bogoliku vrednost

ĉovekovu proglašava za samovrednost, za svevredaost; a ustvari je ona samo klica vrednosti, i

svevrednosti, kaja postaje pravom vrednošću i svevrednošću kada se ĉovek usavrši i dovrši

Bgom, Bopoĉovekom. Ĉovek je samo poĉetak, samo klica, koja brzo ugine, ako se ne zaseje u

Bogu, u Bogoĉoveku, u njegovom EvanĊelju; on je sve dotle saingo "zrno pšenično", koje uvek

"jedno ostane". A mnogi rod rodi samo ako podvigom vere poseje sebe u Bogoĉoveku, i ostalim

samoţrtvenim podvizima ukoreni sebe u Bogoĉoveku, te tako stekne besmrtnost i ţivot veĉni.

"Ko Meni sluţi, za Mnom neka ide, i gdje sam Ja, ondje će i sluga Moj biti;

i ko Meni sluţi tome će dati počast Otac Moj."

(12:26)

Otuda samo sledovanje Bogoĉoveku, spasava ĉoveka od smrti i prevodi u besmrtnost i ţivot.

Bogoĉoveku se sleduje kroz bogoĉoveĉaioke vrline; one su put ka njemu i kroz njepa; pomoću

njih se ĉovek useljuje u njega, utvrćuje u njemu, i on u ĉoveku; a ove one znaĉe ţivot u Hristu i

Hristom, stalno boravljenje u NJemu i NJime. To kazuju reĉi Spasove: "ko Meni sluţi, za Mnom

nek ide, i gde sam Ja onde i sluga Moj neka bude; i ko Meni sluţi onoga će proslaviti Otac moj".

Gde je to Gospod Hristos? U svemu što je boţansko, besmrtno, veĉno: u veĉnoj Boţanskoj Istini

i Pravdi, i LJubavi i Dobroti i Milosti i Mudrosti u svima boţanskim savršenstvima, u

Besmrtnostima, u Veĉnosti, u Raju = u svemu tome treba da bude i svaki sluga Hristov.

Sledbenik Hristov produţava ţivot Hristov na zemlji, i to produţava ga samim Hristom, koji je

uvek u svima Svojim sledbenicima "u sve dane do svršetka oveta" To je jedan nedeljiv ţivot:

bogoĉoveĉanski ţivot, koji je poĉeo sa Hristom i nastavlja se NJime u Bogoĉoveĉanskom telu

NJegovom - Crkvi; to jedan nedeljiv bogoĉaveĉanski podvig, koji je poĉeo Hristom i nastavlja se

kroz sve sutelesnike Bogoĉoveĉanskog tela NJegovog - Crkve. U tome je sva tajna svih svetova,

u kojima Bogoĉovek ţivi i vlada. Zato i tako velika ĉast, izuzetna ĉast, pripada sledbenicima

Hristovim: njih poštuje sam Bog Otac! Da, ĉoveka poštuje Bog! kakva neobiĉna ĉast!

"Sad je duša Moja uzbuĎena, i šta da rečem? Oče, spasi Me od časa ovoga;

ali zato doĎoh za čas ovaj."

(12:27)

Najraskošniji primer svega reĉenoga: Bogoĉovek Hristos. Posejavši kroz dobrovoljnu Krsnu

omrt pšeniĉno zrno Svoje Liĉnosti, On je rodio toliki rod, da je dovoljan da uvek hrani i dovoljno

nahrani sve ljude svih vrvmena i svih veĉnosti koji su gladni Boţije Istine, Bnjsmrtnosti,

Veĉnosti: svega Boţijeg, Bogoĉoveĉanski sveistinito goţazano: da na samopoţrtvovanju stoji

svet, sav Boţiji svet: Bog se ţrtvuje za svet, za sav svet, na ĉelu sa rodom ljudskim. I tako

Bogoĉovek otkriva kao Spasitelj ano što je kao Tvorac stavio kao cilj u duši svoje tvarevine:

samopoţrtvovanje kao sredstvo sebeobesmrćenja, sebeumnoţenja, sebeproduţenja kroz svu

veĉnost. To samopoţrtvovanje, ta samoţrtva je i boţanski i ĉoveĉanski najsavršenija u

Bogoĉoveku Hristu, te je na prvom mestu to hrišćansko shvatanje sveta i ţivota; i još: osnovno

naĉelo i osnovna sila evanĊelskog ţivota ljudskog u svetu. Bogoĉovekovo je naĉelo, svenaĉelo:

ţrtvuj sebe za druge: Ċavolovo je naĉelo, svenaĉelo: ţrtvuj druge sebi.

Samopoţrtvovanje je izraz sveljubavi evanĊelske, bogoĉoveĉanske; samoodrţanje sebiĉno i

egocentriĉno je izraz mrţnje Ċavolske. Samopoţrtvavanje je boţanski metod ţivota u svima

svetovima; samoodrţanje - Ċavolski metod. Kao tvorevina, i to ĉista tvorevina, Ċavolov greh je

samoţiv od vrha do dna, i uvek druge ţrtvuje sebi. Usvojivši greh kao metod ţivoha, ljudi su

odbacili boţansko svenaĉelo ţivota: samopoţrtvovanje, ţrtvovanje sebe za druge, i prigrlili

demonsko svenaĉelo ţivota: samoodrţanje, ţrtvovanje drugih sebi i za sebe. Na tom putu ljudi su

se toliko obezboţilii, oĊavolili, da su prosto izgubili lik Boţiji u sebi; jedva je nešto ostalo u

njima što liĉi na Bota, i podseća na nekadašnju dopadnu bogolikost. Spasitelj vidi sve ljude,

onakaţene, izbezumljene, zaluĊene gresima, vidi ih sve svojim bestelesnim svevidećim okom, i

potresno doţivljuje to, naroĉito predgolgotskom stradanju Svom. Gledajući sve uţase ljudskog

greholjublja, sve leševe duhovne, Spas zbori: "sad je duša moja ţalosna", ţalosna. na dogdedu

svega što su ljudi uĉinili od sebe prigrlivši greh, i kroza nj smrt i Ċavola, a napustivši Boga, a sa

NJim besmrtnost i ţivot veĉni.

"Ţalosna je duša moja" što su ljudi toliko oslepili sebe, greholjubljem, da ne vide, ni malo ne

vide da je put njihove besmrtnosti u samopoţrtvovanju, a ne sebiĉnom i samoţivom

samoodrţavanju. Evo sve smrti ljudske su predamnom, i svi uţasi koje su one poĉinile sa rodom

ljudskim; o kako je zbog svega toga, i u sred svega toga, teško i muĉno i strašno bipi ĉovek; sa

svih strana nasrću na mene sve smrti ljudske, urlaju, proţdiru, sve što je ljudsko, o: "sad je duša

moja ţalosna". Tolike strahote vihorima i olujama smrti udaraju na mene: eno, svaki ĉovek je

ĉitava smrt, i svi oni, svi ljudi svih vekova, izbezumljeni smrću urlaju, vapiju, grĉe se, previjaju

od neućutnih bolova: "i šta da kaţem? Oče, sačuvaj me od ovoga časa!" ali - ako Ja ne uzmem

na sebe sve te smrti, ko će spasti ljude od njih, ko? Niko. Jer oni sami svi do jednog, roblje su,

kukavno i bespomoćno roblje smrti.

To svim bićem osećam Ja: moja ĉoveĉanska priroda, sva je u groznici od straha pred smrću, pred

tolikim smrtima, jer ih za sve ljude i umesto svih ljudi ja doţivljujem kao svoje smrti. Sve je to

isuviše strašno: "ali zato doĎoh na čas ovaj": da sve to osetim, proţivim, i svojom boţanskom

silom spasem ljude od smrti, od svih smrti, i kroz sveljubeće samopoţrtvovanje pokaţem im

jedini sigurni put koji ih vodi u besmrtnost i ţivot veĉvni.

"Oče, proslavi Ime Svoje! Tada glas doĎe s neba: I proslavih, i opet ću proslaviti! A narod

koji stajaše, kada to ču, govoraše da je grom zagrmio; a drugi govorahu: AnĎeo mi je

govorio. Isus odgovori i reče: Ovaj glas nije bio Mene radi no vas radi."

(12:28-30)

Da, time ću proslaviti Oca Svog, koji me i posla na ovo delo: "Oče, proslavi Ime Svoje!" - "Tada

doĎe glas s neba: i proslavio sam i opet ću proslaviti". Otac proslavljuje sebe Sinom,

Bogoĉovekom Hristom: njegovim neizmernim ĉovekoljubljem, NJegovom sveţrtvom za ljude,

kojom On osigurava i daje ljudima besmrtnost i ţivot veĉni. A to dati nesrećnim ljudima: spasti

ih od smrti, greha i Ċavola, - u tome je proslavljanje, jedino pravo proslavljanje Boga.

A svaki greh, i svaka smrt ljudska, to je sramoćenje Boga, koji je sazdao ljude za besmrtnost i

ţivot veĉni. Da će to zaista uĉiniti Isus svedoĉi glas s neba. Narod je ĉuo to svedoĉanstvo svojim

ušima, i govori: "grom zagrme" a drugi: "anĎeo mu govori". Spas i objašnjava da ovaj glas ne bi

NJega radi, "nego naroda radi". I sigurno, Grka radi. Da se i njima pokaţe: da je već napravljnjn

put izmeĊu neba i zemlje; da je nebo otvoreno nad zemljom, i nije tuĊe zemlji; da je Bog ie neka

daleka nadsvetska ideja, misao, već blagi Promislitelj sveta, koji neprestano brine o našem

zemaljskom svetu.

"Sad je sud ovome svijetu; sad će knez ovoga svijeta biti izbačen napolje. I kada Ja budem

podignut sa zemlje, sve ću privući Sebi. A ovo govoraše, ukazujući kakvom će smrću

umrijeti."

(12:31-33)

Prisustvo Bogoĉoveka u našem zemaljskom svetu, naroĉito vreme NJegovog krsnog stradanja,

jeste vreme odluke i sudbonosne borbe NJegove sa smrću, grehom i ćavolom. Bog Logos je

vladar ovoga sveta bio sve dok ljudi nisu toliko ogrezli u gresima, da su pomoću njih Ċavola

uĉinili i proglasili vladarem ovoga sveta (sr. Jn. 16,11); i on zaista vlada u ovome svetu gresima i

smrću. Bogoĉovek je sišao u ovaj svet, da opet putem EvanĊelja, putem Krsne Ţrtve i

Vaskrsenja, uzme opet svu vlast nad ovim svetom. Zbog ĉega i izjavljuje posle Svog vaskrsenja:

"dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji" (Mt. 28,18). A dok borba traje, a traje od roĊenja

Bogoĉoveka u naš svet, naroĉito se pojaĉava i vrhuni u golgotskom stradanju, nad ovim svetom

vrši se sud: ovaj svet doţivljuje svoj sud: odluĉuje se, donosi presudu za kim će i sa kim će: da li

sa Ċavolom ili sa Bogom, sa Ċavolom koji vlada pomoću greha i smrti, ili sa Bogoĉovekom koji

vlada pomoću EvanĊelja i besmrtnosti; da li je za besmrtnost pomoću bogoĉoveĉanskog

samopoţrtvovanja ili za smrtnost pomoću demonskog samoodrţanja.

"Sad je sud ovoga sveta" - sad svet rešava svoju sudbinu, sad se odreĊuje veĉna sudbina

ĉoveĉanskog sveta: "sad će biti isteran knez ovoga sveta napolje": kraj ovoga sveta koji je

grehom i smrću - najgorom tiranijom - vladao nad svetom. On koji je kroz ljudsko greholjulje i

strastoljublje isterao iz ovog sveta njegovog boţanskog vladara: Boga Logosa. A i sada hoće da

preko hristoboraca istera iz ovog sveta ovaploćenog, uĉoveĉenog Boga Logosa. Ali, Bogoĉovek

osigurava Sebi pobedu baš time što će Krsnom smrću pobediti svet, i tako privući k sebi ljude:

izvući ih iz greha i smrti, tj. ispod vlasti "kneza ovoga sveta", i uĉiniti ih svojima i to svojima iz

ljubavi i Hristoljublja: "I kad budem podšnut od zemlje, sve ću privući sebi". Podignut ću biti na

Krst; a sebe ću još više podignuti vaskrsenjem do u vrh nebesa, i uzneti telo ĉoveĉije u veĉnu i

besmrtnu slavu Boţiju, - i time ću "sve privući k sebi". LJudi će se otrezniti od greholjublja,

odreći se greha i smrti, i poverovati u svoju besmrtnost kroz Mene vaskrslog. I zaista,

vaskrsenjem i vaznesenjem Svojim slavnim, Bagoĉovek postaje istinski knez, vladar ovoga

sveta, i vlada u njemu svojim EvanĊeljem u Crkvi Svojoj. A u to je ušao kroz Svoju slavnu, po

ĉovekoljubivom poţrtvovanju, smrt, koju je ubio svojom bogoĉoveĉanskom smrću: "smrću smrt

uništi". Zato sveti Voanerges blagovesti: "a ovo govoraše da pokaţe kakom će smrti umreti".

"Narod Mu odgovori: Mi čusmo iz Zakona da Hristos ostaje vavijek; i kako Ti govoriš da

se Sinu Čovječijemu valja podignuti? Ko je taj Sin Čovječiji? A Isus im reče: Još je malo

vremena svjetlost sa vama; idite dok svjetlost imate da vas tama ne obuzme; a ko ide po

tami ne zna kuda ide. Dok svjetlost imate vjerujte u svjetlost da budete sinovi svjetlosti.

Rekavši ovo, Isus otide i sakri se od njih."

(12:34-36)

Iako je narodu dao sve dokaze i pruţio sva svedoĉanstva, koji bi trebalo da ih kao razumna bića

ubede da je Isus - Sin Ĉoveĉji, Bogoĉoaek, oni ipak stavljaju mu pitanje: "Ko je taj Sin

Čovečji?". Spas im odgovara posredno: Onaj koji je Svetlost, u telu ĉoveĉjem Svetlost. A šta je u

vašim telima, zavirite: mrak i tama. Sada je "Svetlost s vama", Svetlost koja obasjava sve ponore

smrti, ali i ţivota; sve ponore greha ali i vrline; ako se posluţite njome, izaći ćete iz tame, nećete

hoditi po tami greha i smrti; jer ko ţivi grehom u ovom svetu, on ţivi u tami, "hodi po tami", -

"ne zna kuda ide". Zaista, ĉovek greha "ne zna kuda ide"; a sigurno ade u ponor smrti. Samo

idući za Svetlošću sveta - Bogoĉovekom, ĉovek ide svetlim i osvetljenim putem vrline,

EvanĊelja, u besmrtnost i ţivot veĉni. Ĉim greholjubljem ĉovek napusti Hrista, krenuo je kroz

tamu greha u tamu smrti, u veĉnu tamu veĉne smrti. Samo kroz grehe tama obuzima ĉoveka.

Ĉim ĉovek poveruje u Botoĉoveka, odmah mu svu dušu ispuni Svetlost boţanska, i ave njegove

puteve zalije Svetlost.

Vera u Hrista, uvodi sunce u dušu, i ono osvetli sve svetove ĉoveĉje i sve puteve: i on jasno vidi i

zna šta je dobro, a šta zlo, šta greh a šta vrlina, šta smrt, a šta ţivot, šta laţ, a šta istina, šta Bog, a

šta Ċavo, šta ĉovek, a šta svet. Vidi sve to, i zato zna kuda ide. Zato Spas i veli: "Dok sveglosti

imate, verujte u svetlost, da budete sinovi svetlosti".

Bogoĉovekova svetlost toliko pronikne sve biće ĉovekovo, toliko se srodi s njim, da ona postaje

prosto roditeljka i njegove duše, i njegovog srca, i njegovog uma, vascelog bića njegovog, a on

sam postaje "sin svetlosti": jer se sve u njemu: i misli, i osećanja, i raspoloţenje, i dela - raĊa iz

svetlosti. I on i ţivi i dela i misli i oseća kao "sin svetlosti". On - jedina istinska Svetlost naša u

svetu.

"Jer iako je učinio tolika znamenja pred njima ne vjerovahu u NJega; Da se ispuni riječ

Isaije proroka koji reče: Gospode, ko vjerova propovedi našoj? I ruka Gospodnja kome se

otkri? Zato ne mogahu vjerovati, jer opet reče Isaija: Zaslijepio je oči njihove i okamenio

srca njihova, da ne vide očima ni srcem razumiju, i ne obrate se da ih iscijelim. Ovo reče

Isaija kada vidje slavu NJegovu i govoraše o NJemu."

(12:37-41)

"Rekavši ovo Isus otide i sakri se od njih", ne iz straha, nego iz ţelje da ih ostavi same, da još

jednom promisle o NJemu šta je i ko je: dali samo ĉovek, ili i Bog u ĉoveku? Jer, šta je to što bi

ljudi ţeleli ĉuti i videti od Boga, a da nisu ĉuli i videli od Isusa? Zato su mnoga od naroda s

pravom govorili: "Kad doĎe Hristoos eda li će više čudesa činiti nego ovaj šgo čini?" (Jn. 7,31).

Ali, "ako je i činio tolika čudesa pred njima, opet Ga ne verovahu". Zašto? Odgovor na to daje

prorok Isaija na koga se sv. EvanĊelist poziva: "neverjem su zaslepili oči svoje i okamenili srca

svoja, te niti očima vide, niti srcem razumeju".

A vera u Bogoĉoveka: otvara oĉi duše, te one vide u Isusu Boga i Spasitelja; omekšava srce, ĉini

ga osetljivim za ono što je Boţje, te ono oseća u Isusu Boga, i razume kroz dela NJegova da je

On zaista Spasitelj sveta i Mesija. Neverje je obiĉio od greholjublja, jer svaki greh kao nova tama

sve više zaklanja Boga od oĉiju ĉovekovih. A kad se gresi namnoţe u duši, oni navuku u nju i na

nju bezbrojne tame, te ona niti vidi Boga, niti Ga oseća, a ĉesto - niti ga priznaje. Bog niti je

uzrok, niti sauzrok ljudskog neverja, ljudskog slepila i okamenjenosti srca: On samo dopušta

ljudima da se slobodno opredeljuju ili za greh ili za NJega; i kada ljudi izaberu greh, i ţive u

grehu, On ih ne spreĉava nasilno, jer to ne dolikuje Bogu LJubavi, da svome stvorenju nasilno

nameće svoju volju, svoju Istinu, svoju LJubav, svoje EvaĊelje.

Tako treba i razumeti reĉi proroka Isaije: "Zaslepio je oči njihove i okamenio srca njihova, da ne

vide očima ni srcem razumeju, i ne. obrate se da ih iscelim": dopustio je da oni po slobodi svojoj

gresima oslepe oĉi duše svoje, i okamene srce svoje, te postanu toliko neosetljivi za ono što je

Boţje i dobro, da i ne osećaju koliko su bolesni i koliko im je potreban Bog da ih isceli od

strašnih bolesti njihovih.

"A i od starješina mnogi vjerovaše u NJega; no zbog fariseja ne priznavahu, da ne budu

isključeni iz sinagoge. Jer zavolješe više slavu ljudsku nego slavu Boţiju. A Isus povika i

reče: Ko vjeruje u Mene, ne vjeruje u Mene, nego u Onoga koji Me je poslao. I ko vidi

Mene, vidi Onoga koji Me je poslao. I ko vidi Mene, vidi Onoga koji Me je poslao."

(12:42-45)

Sav je Bog u svetu, sa svima svojim dobrima, i sav je Ċavo u svetu sa svima svojim zalima, - a

ljudima je ostavljeno da se slobodno opredele za jednog ili za drugog. Ĉesto ljudska slava

spreĉava ljude da se opredele za Boga i njegova savršenstva. Sve što je Hristovo, od Boga je, i

vodi pravo Bogu. I ĉoveĉanska priroda njegova toliko je ispunjena Bogom da pravo vodi Bogu.

Stoga vera u Hrista Bogoĉoveka ustvari je vera u nebeskog Boga Oca. Koja to njegova misao, ili

reĉ, ili osećanje, ili delo - ne pokazuje to, i ne dokazuje to? Zaista je On ĉovvk "u kome obitava

sva punoća Boţanstva na telesan način" (Kol. 2,9). Stoga je On u pravu kada tvrdi: "Ko vidi

mene vidi Onoga koji Me posla". Bogoĉovek je ogledalo Oca; kakav je Bog na nebu, takav je i

na zemlji. MeĊu njima nema razlike, sem što je Bogoĉovek u telu, a Bog Otac izvan svih telesnih

obliĉja. Jedna ista Svetlost su i Bog Otac i Bog Sin: "Svetlost od Svetlosti". Samo Sin je svoju

Svetlost obukao u telo ĉoveĉje; ona iz njega i kroz njega zraĉi, ne spaljujući ga, jer je to "tiha

Svetlost" (Svjete tihij .. .). Bog Logos je doneo Sebe svetu, Sebe = Svetlost; uneo Sebe = Svetlost

u tamu ovoga sveta, tamu koja je od greha.

Koji god poveruje u NJega = uzaţivi NJime, NJegovim EvanĊeljem, ne ostaje u tami, već izlazi

na Svetlost Boţju, i ţivi u njoj i njome. Kada je Bogoĉovek u svetu, onda je sa NJime i sva

Svetlost Boţja neugaJoiva, besmrtna, ţivotvorna i ţivotodavna, a nasuprot njoj - jeziva i puna

smrti tajna greha. Ĉovek je stavljen pred izbor, svaki ĉovek, naroĉito od kako je Bog Logos sišao

u naš svet, i postao ĉovek, i ostao u Crkvi svojoj kao Bogoĉovek.

Izabere li njega, ĉovek odmah stupa u društvo Svetlonosca - Svetitelja, koji ga i vode svima

putevima evanĊelske svetlosti, a svi oni vode u besmrtnost i ţivot veĉni. Zato Spas i blagavesti:

"Ja Svetlost doĎoh na svet da nijedan koji veruje u Mene ne ostane u tami". Vera u Hrista je

idenje za Hristom; ko poće za NJim, ĉim poĊe - izlazi iz greha, napušta greh i njegovu tamu, i

ulazi u nezalaznu i neugasivu svetlost. Nema greha koji moţe ĉoveka zadrţati u svojoj tami, ako

ĉovek uzaţeli da poĊe za Hristom. Uzaţeli li samo, Gospod mu odmah daje boţanske sile, kojim

savlaĊuje svaki greh i svim bićem izlazi na široku stazu Svetlosti Bogoĉovekove.

"Ja u svijet doĎoh kao svjetlost, da svako ko vjeruje u Mene ne ostane u tami. I ko čuje

Moje riječi i ne vjeruje, Ja mu ne sudim; jer ne doĎoh da sudim svijetu, nego da spasem

svijet. Ko odbacuje Mene, i ne prima riječi Moje, ima sebi sudiju; riječ koju Ja govorih,

ona će Mu suditi u posljednji Dan. Jer Ja ne govorih sam od Sebe, nego Otac Moj koji Me

posla, On Mi dade zapovesti šta da kaţem i šta da govorim. I znam da je zapovijest

NJegova ţivot vječni. Što god, dakle, Ja govorim, onako govorim kako Mi je rekao Otac."

(12:46-50)

Svaka reĉ Hristova - puna je Boţanske Svetlosti; svaka je - ĉitavo sunce Boţje. Unesi je u dušu, i

ona će se raspaliti u sunce, samo ako je budeš raspirivao svojom verom i ljubavlju i molitvom i

postom. Svaka Reĉ NJegova je blagovest o spasenju ĉoveka od greha, smrti i Ċavola. Blagovest i

sila, sila koja pobeĊuje ovo mraĉno trojedinstvo, i izvodi ljudsko biće u svetlost spasenja. Spas je

došao da spasava, ne da sudi niti uništava. Jer da je došao da sudi, - ko bi to od ljudi ostao

neosuĊen? Jer je svaki - rob greha, i tame grehovne. Bogoĉovek je zato i došao kao Isus =

Spasitelj: da ljubavlju svojom izleĉi ljude od greha, i spase od smrti i Ċavola.

U tome je ljubav Boţja neizmerna: što je došao da spase grešnike, ne da sudi i osudi. Zato je i

doneo i dao ljudima sve što im je potrebno za spasenje. Tako da nijedan ĉovek, ni sada, pa ni na

dan Strašnoga Suda neće imati pravo da kaţe Bogoĉoveku: nisam znao, niti sam imao sredstva

da se spasem od greha i Ċavola. - Rekne li to, sudiće mu svaka reĉ Hristova, svaka reĉ

EvanĊelska, i pokazati mu da nije u pravu. Sudiće mu boţanski sveiravedno, jer je svaka - Boţja

i boţanska, jer je u svakoj prisutan i Bog Logos i Bog Otac. Sudiće ĉoveku neverja one reĉi koje

su mu bile date za spasenje. I onda će svaki osetiti da je istina sva u tome: da je poslušao

Bogoĉovekove reĉi, i sile se njihove ispunio, spasao bi sebe od greha, smrti i Ċavola. I ušao kao

spasen, u ţivot veĉni, u ţivot boţanski, gde neprestano ţivi Trosunĉani Gospod kroz sva svoja

bezbrojna i neizbrojiva savršenstva.

Jer sve reĉi Spasove, sve reĉi EvanĊelja spasenja slivaju se u jednu zapovest Boţju, a ta je

zapovest - ţivot veĉni. To znaĉi: cilj je, jedini cilj Bogoĉovekovog EvanĊelja spasenja: spasti

ljude od greha, smrti i Ċavola, i dati im ţivot veĉni. To je smisao, to cilj, svih reĉi Boţjih, svih

zapovesti Boţjih, svih saveta Boţjih, izreĉenih ljudima preko ĉudesnog Spasitelja n NJegovog

boţanskog EvanĊelja spasenja.

Trinaesta glava

sadrţaj

HRISTOVA TAJNA VEĈERA SA UĈENICIMA

"A pred praznik Pashe, znajući Isus da je došao NJegov čas da preĎe iz ovoga svijeta Ocu,

ljubivši Svoje koji su u svijetu, ljubio ih je do kraja. I kad bi večera, pošto Ďavo već bješe

metnuo u srce Judi Simonovom Iskariotskom da Ga izda, znajući Isus da Mu je Otac sve

dao u ruke, i da od Boga iziĎe, i Bogu ide."

(12:1-3)

Silaskom Boga Logosa u zemaljski svet, napravljen je put izmeĊu ovog i onog sveta. Bogoĉovek

sasvim prirodno spaja ova dva sveta: Kao Bog postao je ĉovek, da bi ĉoveka uzdigao do Boga.

Nema provale nepremostive više izmeĊu dva sveta, nita izmeĊu ĉoveka i Boga. Iz ljubavi je

sišao iz divnog boţanskog svegga u naš smrdljivi zemaljski zverinjak; ljubavlju je ţiveo za sve

vreme Svoga boravka na zemlji, i ostao do kraja u toj ljubavi, iako su mnogi ljudi na NJegovu

sve-ljubav odgovarali mrţnjom, pakošću, zlobom, ĉitavim paklom. Eto, i jedan od dvanaestorice

je takav: Na sveljubav Uĉiteljevu on odgovara time što pušta Satanu u srce svoje, te ga ovaj

pretvara u radioiicu bogoizdajniĉkog i bogoubilaĉkog greha.

Šta to znaĉi? - Da Bogoĉovek Hristos sav odnos Svoj sa ljudima zasniva na slobodi i ljubavi.

Nikad i nigde nasilje, niti zahtev da mu ma ko sluţi mehaniĉki, automatski, prinudno. Sve po

zakonu boţanske ljubavi i slobode. Na tome stoji i celo EvanĊelje. Niko se nasilno ne spasava.

Spasenje Spasitelj nudi, ali ne nameće. Sav je domostroj spasenja Bogoĉovek izradio na ljubavi i

od ljubavi; A ĉovek to spasenje moţe usvojiti jedino ljubavlju za to i takvo spasenje. Bogoĉovek

je sav ljubav: takav je došao u svet, takav se i vraća u onaj svet - Ocu. Vraća se, iz beskrajnog

ĉovekoljublja, sa obesmrćenim i proslavljenim telom ljudskim. Zbog te ljubavi prema ljudima

"Otac mu sve dade u ruke".

Iako sav u grehu, smrti, zlu i Ċavolu, ovaj naš zemaljski svet nije ii u ĉemu, ni po ĉemu mogao

umanjiti, ili okrnjiti, ili oštetiti Bogoĉovekovu Liĉnost, NJegovo Boţanstvo, niti pak njetovo

bezgrešno ĉoveĉanstvo. Greh, smrt, zlo i Ċavo, nisu mogli niti da ometu niti da onemoguće

NJegovo delo spasenja sveta. Toliko je On svet i svemoćan u svemu, a pre svega u ljubavi prema

ljudima. Sav njegov ţivot i pod vig na zemlji svedoĉi jedmo: "On od Boga iziĎe, i k Bogu ide".

Put je NJegov prav i oiguran. On od Boga iziĎe i u naš svet siĊe, da bi iz našeg sveta izišao i

Botu otišao sa telom ĉoveĉjim, spaseiim od greha, smrti i Ċavola, i tako proslavljenim veĉnom

boţanskom slavom.

"Ustade od večere i skide gornje haljine, pa uze ubrus i opasa se njime. Potom usu vodu u

umivaonicu, i poče prati noge učenicima i otirati ubrusom kojim bješe opasan. Onda doĎe

Simonu Petru, a ovaj Mu reče: Gospode, zar Ti moje noge da opereš? Odgovori Isus i reče

Mu: Što Ja činim, ti sad ne znaš, ali ćeš poslije razumjeti. Reče Mu Petar: Nikada Ti nećeš

oprati moje noge. Isus mu odgovori: Ako te ne operem, nemaš udjela sa Mnom. Reče Mu

Simon Petar: Gospode, ne samo noge moje, nego i ruke i glavu. Reče mu Isus: Okupani

nema potrebe šta da pere osim nogu, jer je sav čist; i vi ste čisti, ali ne svi. Jer znaĎaše

izdajnika Svojega, zato reče: Niste svi čisti."

(13:4-11)

Ako boţanska ljubav ima dušu, onda je to - smernost. Evo nje uvek u ljubavi Hristovoj, pa i na

Tajnoj Veĉeri. Da, ona i saĉinjava poĉetak te Ovete i svespasonosne Veĉere: Bogoĉovek pere

noge uĉenicima svojim i briše ih sam ubrusom. To spada u EvanĊelje spasenja, u silu spasenja, i

u simvol spasenja. Ove to znaĉi: ljude je moguće spasti od greha, smrti i Ċavola samo sluţeći im

iz bogoĉoveĉanske ljubavi, bogoĉoveĉanski smerno. Samo se tako moţe imati "udela" sa

Spasiteljem: "udela sa Mnom"

Jer samo smerna ljubav i ljubeća smernost oĉišćava ljude od svake prljavštine. Na nju spasavani

moţe odgovoriti samo istovetnom ljubavlju i smernošću, i onda mu je spasenje osigurano. U

protivnom: Spasiteljeva omerna ljubav je uĉinila sve, ali ĉovek nije na nju odgovorio ljubavlju, i

ostaje - nespasen, neĉist. Sluĉaj Jude Iskariotskog. Ni njega Spasitelj blagi ne primorava na

spasenje, ne spasava ga nasilno. Ostavljena je i njemu, kao i svakome ljudokom biću, beskrajna

sloboda: da izabere i voli Boga ili Ċavola, ţivot ili smrt, raj ili pakao, dobro ili zlo. I Juda se u

punoj meri koristi tom slobodom, kao i svaki ĉovek, pa izabrao jedno ili drugo. Glavno je: pred

svakim stoji Hristos, Bog savršeni i oĉigledni, i Ċavo ruţan i odvratan.

"A kad im opra noge, uze haljine Svoje pa opet sjede za trpezu u reče im: Znate li šta sam

vam učinio? Vi Me zovete Učiteljem i Gospodom, i pravo velite, jer jesam. Kad vam, dakle,

oprah noge, Ja Gospod i Učitelj, i vi ste duţni jedni drugim prati noge. Jer sam vam dao

primer da, kao što Ja učinih vama, i vi činite. Zaista, zaista vam kaţem: Nije sluga veći od

gospodara Svojega, niti je poslanik veći od onoga koji ga je poslao. Kad ovo znate, blaţeni

ste ako to tvorite."

(13:12-17)

Spasiteljevo pranje nogu uĉenicima sastavii je deo velike bogoĉoveĉanske tajne spasenja sveta.

Na poĉetku te presvete tajne stoji beskrajna smernost: roĊenje od Djeve u pećini; evo beskrajne

smernosti gde i završava tu veliku tajnu. Koliko je ove to boţanski vaţno, pokazuje to što sam

Spasitelj objašnja va odmah uĉenicima šta znaĉi ovo pranje nogu. On "Go-pod i učitelj pere noge

učšicima". Radi ĉega? Da bi im primerom pkţazao da je smerna ljubav - put spasenja, jedini put

spasenja. To saĉinjava obaveznu duţnost, ucravo evanĊelsku oveduţnost, za svakoga koji ţeli

spasenja sebi i drulima.

"Kad dakle ja oprag vama noge Gospod i Učitelj, i vi ste duţni - jedan drugome prati noge": ma

ko, i ma koliko grešan i neĉist bio taj drugi, makar bio Juda, - operite mu noge za svedoĉanstvo

njemu da ste uĉinili sve za spasenje njegovo: smerno i s ljubavlju sluţili njemu neĉisgom i

prljavom. Iako je Spasitelj, i sve šggo je ĉinio - ĉinio da bi dao primer vama; iako je ţiveo, i time

davao primer kako treba da mi ţivimo; iako je mislio, osećao, delao, tvorio, da bi time nama dao

primer ţivi kako treba da i mi mislimo, osećamo, delamo, tvorimo; nikad nije to tako istakao i za

taku sveobaveznu duţnost proglasio, kao što je to uĉinio prilikom pranja nogu svojim uĉenicima.

Toliko je smerna ljubav svevaţna, svevrednosna i svespasonosna. Zato i blagovesti: "Jer vam

dadoh ugled (primer) da i vi tako činite kao što ja vama učinih. Zaista, zaista vam kaţem: nije

sluga veći od gospodara svoga, niti je poslanik veći ob onoga koji ga je poslao. Kad ovo znate,

blago vama ako ga izvršujete".

"Blaţeni ste ako to izvršujete": blaţenstvo je istovremeno praksi, delu, delanju, tvorenju,

doţivljavanju smerne ljubavi Hristove. U samom ĉinjenju evanĊelskih podviga je poĉetak

blaţenstva od toga: u trajanju pak - sveblaţenstvo. "Tvorac dela" je "blaţen u delu svom" (Jak.

1,25). Ne znanje o smernoj ljubavi, o smernom sluţenju drugima, već samo doţivljavanje te

ljubavi i smerno sluţenje drušima iz ljubavi, to raĊa neiskazano hristoliko blaţenstvo u duši

ĉinitelja. Ma koliko se Hristov ĉovek u smernoj ljubavi smiravao pred drugima, nikad se ni

pribliţno ne moţe to uporediti sa smernom ljubavlju, sa beskrajnim smirenjem bezgrešnog i

Svemoćnog Gospoda Isusa pred grešnim i prljavim ljudima.

Vaistinu je On u tom pogledu uvek "primer" za nas, primer koji treba svakako postizavati, i sa

radošću priznavati: da ga nikada u potpunosti ne moţemo postići. Prosto bi se mogla, iza ovakog

Hristovog dela i misli i osećanja i reĉi i doţivljaja, kao refren staviti ova Hristova reĉ: "Ja vam

dadoh primer da i vi tako činite". Primer, to je evaiĊelski bukvar, evanĊelski trebnik, evanćelski

sluţebnik. Spas nam je ostavio primer kao bogoĉoveĉansko sredstvo i udţbenik spasenja.

EvanĊelje je, na prvom mestu, primer, Bogoĉovekov primer kako se ljudi spasavaju od greha,

smrti i Ċavola. A za NJim su nam, i po ugledu na NJega, primer evanĊelski svi sveti apostoli, i

svi svetitelji, i svi pravednici, jer su spasavali i sebe i druge, ušledajući se ia NJega, na NJegov

primer, i dobijajući od NJeta sile i nadahnuća da mu sleduju kao u ogledu i primeru. Samo se

ugledanjem na Spasitelja ĉovek spasava. Sve što je Sam ĉinio, Spasitelj daje sile da to ĉine i

sledbenici NJegovi, samo daje to za - smernu ljubav. A ona je uvek dobrovoljna, sva satkana od

velike, bezgraniĉne slobode ĉovekove, slobode bogolike i bogoĉeţnjive. Ukoliko bogolikije,

utoliko bezgraniĉnije i bogoĉeţnjivije. A kada svoju bogoliku slobodu ĉovek potĉini zlu i grehu,

ovda je bezgraniĉno i zlo njegovo i greh njegov, zato ga i odvode u pakao, u to carstvo gde je

svako zlo - bezgraniĉno i veĉno. Jer bezgraniĉna zaljubljenost u zlo, vodi ĉoveka u pakao.

U tome je strašna sloboda ĉovekova: jer mu ni Bog ne moţe silom nametnuti ljubav prema

dobru, ni Ċavo - ljubav prema zlu. Jer ljubav i jeste sila, i splet osećanja koji se ne moţe

nametnuti; nametne li se - ljubav prestaje biti ljubav, ljubav već nije ljubav. Jer ljubav i niĉe iz

slobode, i raste u slobodi, i stoji i postoji samo u slobodi. Gde slobode nema, tu ljubavi nema.

Ĉovek bez slobode je robot. Roboti su nesposobni za ljubav, jer im nedostaje slobode, koja i ĉini

ĉoveka ĉovekom, tj. bićem kakvim ga mi ljudi znamo iz svekolikog iskustva roda ljudskog, i

zbog ĉega ga i ĉovekom nazivamo.

"Ne govorim o svima vama; Ja znam koje izabrah; nego da se ispuni Pismo: Koji sa Mnom

hljeb jede, podiţe petu svoju na Mene. Od sada vam govorim prije nego se zbude, da. Kada

se zbude, vjerujete da Ja jesam."

(13:18-19)

Zaista, sve što Spas ĉini na Tajnoj Veĉeri kazuje nam njegovu glavnu tajnu: da je On - Bog,

Bogoĉovek. Evo boţanskog sveznanja: On unapred govori o Judi i šta on smera da uĉini. On

samo ţeli od svojih uĉenika da oni zapamte ove reĉi NJegove "da, kad se zbude verujete da sam

ja" - Bog i ĉovek, Bogoĉovek. Sve je ustremljeno jednom cilju: veri u Bogoĉoveka.

Pa i izdajstvo Judino Spasitelj pretskazuje svojim boanskim sveznanjem; da bi i ta strašna

ĉinjenica posluţila uĉenicima kao dokaz da je on zaista sveznajući Bog, i da treba verovati u

NJega kao Bogoĉoveka i Spasitelja. Pa i u ovom sluĉaju smerna ljubav Spasiteljeva prećutkuje

ime izdajnikovo, i pokazuje kako ih zaista "do kraja ljubi" (st. 1).

"Zaista, zaista vam kaţem: Koji prima Onoga koga pošaljem, Mene prima; a ko prima

Mene, prima Onoga koji Me je poslao."

(13:20)

Ko Hrista ne priznaje za Boga, onda je vaistinu pravi bezboţnik. Onda zaista nema Boga za

njega, ne postoji Bog. Jer kad Hristos, sa svima svojim tako oĉiglednim savršenstvima, nije Bog,

onda - nema drugog Boga ni na nebu, ni na zemlji, ni pod zemljom.

Jer ni Boga ĉovek ne moţe zamisliti boljim, savršenijim, mudrijim, svemoćnijim, milostivijim,

pravednijim, sveznajućim, svetijim od Hrista. Da, istorija ove planete nezna za milije i savršenije

biće od Hrista. Ako bi se birao, onda bi svaki normalan ĉo"ek, izabrao sebi njega za Boga. Ne

priznaje li ĉovek njega, onda je vaistinu - ateist, jer odbacuje jedinog istinitog Boga i neba i

zemlje. Tu istinu otkrio nam je Spas na Tajnoj veĉeri: "zaista, zaista vam kaţem: koji prima

onoga koga pošaljem, Mene prima; a ko prima Mene, prima onoga koji Me posla".

Zaista je strahotno veliĉanstvena sloboda ĉovekova: on, sićušan i majušan, moţe priznati ili

odbacitm Boga, moţe verovati u NJega ili ne; moţe smestiti u sebi celoga Boga, ili ga potpuno

izbaciti. "Koji prima Mene, prima onoga koji Me posla" - tj. prima Boga, sve NJegove sile, sve

NJegove moći, sva njegova savršenstva. Šta više treba ĉoveku od toga?

"Rekavši ovo Isus se uzbudi duhom, i posvjedoči i reče: Zaista, zaista vam kaţem, jedan od

vas izdaće Me."

(13:21)

A ne primiti to, zar je ĉovek i dalje ĉovvk, nije li se premetnuo u Ċavola. Zaista ţaliti treba,

beskrajno i bezgraniĉno, ĉovvka koji ne prima Hrista, koji ne veruje u njega. A šta tek reći za

ĉoveka koji izdaje Hrista Boga NJega tek treba ţaliti, ţaliti beskrajnije od beskrajnog i

bezgraniĉnije od bezlraniĉnog. To Spas i ĉini: "rekavši ovo Isus posta ţalostan u duhu, i

posvedoči i reče: zaista, zaista vam kaţem: jedan izmeću vas izdaće me": zaprepasti se, uzbudi

se; ko se ne bi zaprepastio nad ĉovekom koji Boga izdaje, Boga prodaje? zaprepastio do suza,

samilosnih i dirljivih, kao što je sluĉaj Spasov.

Strašna je ĉinjenica da je ĉovek došao dotle u zlu i greholjublju: da i oĉiglednog Boga neće u

svom znjmaljskom svetu, Boga sa svima dirljivim silama njegovim, sa svom boţanskom

Istinom, i Pravdom, i LJubavlju, i Dobrotom i Sveznanjem, i Svetlošću.

Ĉinjenica toliko strašna, da bi nad njom trebalo da i kamenje zaplaĉe i zakuka, akamoli bića,

koja raspolaţu saznanjem i osećanjem, makar majušnim i naj majušnijim, ili savršenijim i

najsavršenijim: jer to je najstrašnija ĉinjenica u svima svetovima. Nema strašnije ni u paklu, jer

nijedan Ċavo nije sa Bogoĉovekom uĉinio ono kad je sišao u pakao, što je Juda uĉinio sa njim u

našem zemaljskom svetu. Tu smo mi ljudi ispred pakla i ispred svih demona. Tu nam nema

takmaca. Nema - na stid i sram naš.

"Onda se učenici zgledahu meĎu sobom, i bijahu u nedoumici o kome govori. A jedan od

učenika NJegovih, koga Isus ljubljaše, bješe naslonjen na naručje Isusovo. NJemu, dakle,

Simon Petar dade znak da upita ko bi to bio o kome govori. A ovaj, naslonivši se na prsa

Isusova, reče Mu: Gospode, ko je to? Isus odgovori: Onaj je kome Ja umočivši zalogaj

dam. I umočivši zalogaj dade Judi Simonovom Iskariotskom. I po zalogaju tada uĎeu njega

satana. Onda mu reče Isus: Što činiš, čini brţe. A ovo ne razumjede niko od onih što bijahu

za trpezom zašto mu reče. A neki mišljahu, budući da u Jude bješe kesa, da mu Isus reče:

Kupi što nam treba za praznik; ili da dade štogod siromasima. A on uzevši zalogaj odamh

iziĎe; a bješe noć."

(12:22-30)

Zaprepašćenje uĉenika je prirodno. Zar jedan od njih da izda Gospoda i Uĉitalja, ĉijim su

imenom mrtve vaskrsavali, bolesne isceljivali, Ċavole izgonili, i druga mnoga ĉudesa ĉinili? Pada

u oĉi: da niko od uĉenika nije to primetio kod Jude, tako se i on vešto skrivao; i još: da krotki

Gospod nije to kazao ni najprisnijem uĉeniku Svom: "koga Isus ljubljaše". Jer ljubav je ljubav i

time što kazuje tajne.

Ovom tuţnom dogaĊaju dugujemo jedno duhovno saznanje: kako i ţoliko je Gospod ljubio

svetog Voanergesa, apostola ljubavi. On je valjda zato i postao apostop ljubavi, i osetio da je

Bogoĉovvk = LJubav, Bog LJubav, što je doţiveo najboţanskiju i najsavršeniju ljubav u svima

svetovima. Zato mu Spas njemu jedinom, otkriva i ovu tajnu o bogoizdajniku. Ali otkriva tako

neprimetno, da niko od ostalih uĉenika nije saznao da je to Juda. Spasitelj je do poslednjeg

trenutka Svojom smernom ljubavlju pakušavao da spase Judu od zle namere. I tek kada je sav

Satana ušao u Judu, Spas mu sa bolom i tugom rekao: "što činiš čini brţe", i to tako rekao da

niko nije razumeo našta se te reĉi odnose. Satana uĊe u Judu kad? "po zalogaju tada uĎe u njega

Satana", sav Satana. I to po zalogaju koji mu Spas dade.

Znaĉi: Juda je svu dušu otvorio Satani i pustio ga da uĊe u nju, kada je Spasitelj ljubavi poslednji

put pokušao da ga spase. Zaista, strašan greh, i ponorno greholjublje ĉovekove prirode. U

prisustvu ovaploćenog Boga svoga uĉitelja i dobrotvora, Juda prima u sebe Satanu. Zaista se

Satana svojim najmilijim zlom ovaplotio u Judi. Svojim grehom Juda se potpuno izjednaĉio sa

Satanom; jer za takav greh potrebno je da sav Satana bude u ĉoveku, dela u njemu, pretvori celo

njegovo biće u radionicu greha i zla. Kolika sloboda u ĉovekovoj ljubavi za zlo! Prisutan je Bog,

i ne spreĉava je nasilno; prisutan je i Satana; a ĉovek slobodno i smelo izabra Ċavola, i celog ga

prima u sebe. Sigurno se nikad nijedan ĉovak nije osećao tako slobodan u grehu i zlu kao Juda

kada je u njega ušao Satana. EvanĊelist, sam uĉenik "koga ljubljaše Isus", koji je jedini saznao

ovu strašnu tajnu Judnnu, beleţi to niĉim ne grdeći Judu: "A on uzevši zalogaj odmah iziĎe; a

beše noć".

U Judi sigurno strašnija noć nego napolju, u prirodi.

"Kad on iziĎe, Isus reče: Sada se proslavi Sin Čovječiji, i Bog se proslavi u NJemu. Ako se

Bog proslavi u NJemu, i Bog će NJega proslaviti u Sebi, i odmah će Ga proslaviti."

(12:31-32)

Sa Judom je izašlo sve zlo, sav Satana: ostao je sam Spasitelj, sav Bog, sa svojim boţanskim

uĉenicima. To je slavlje boţanskog dobra: klica onog boţanskog svedobra, onog boţanskog

evanĊelja, one spasonosne Crkve: kojom je proslavljen Bogoĉovek Hristos, i sam Otac, i spasen

svet. Jer je Bogoĉovek sa ovim svetim uĉenicioma spasao svet od greha, smrti i Ċavola, i tako

proslavio ĉoveka u Bogu i Boga u ĉoveku. Spasen ĉovek - to je slava Boţija, slava

Bogoĉovekova; a Bogoĉovek je slava spasenog ĉoveka. Bog Logos je kao Sin Ĉoveĉiji, kao

ĉovek izvršio spasenje sveta; u tome je slava njegava; ali Sin Ĉoveĉiji je kao ĉovek Bogom,

ovaploćenim u NJamu, izvršio to spasenje; u tome je slava ĉovekova. Jednom reĉju: slava i Boga

i ĉoveka je Bogoĉovek: samo Bogoĉovekom i u Bogoĉoveku, Bog je zaista postao slavan u

ĉoveku, i meĊu ljudima; i još: samo Bogoĉovekom i u Bogoĉoveku i ĉovek je zaista postao

slavan u Bogu i pred Bogom: jer je stao pred Baga bez greha, bez smrti, bez Ċavola: sav

bezgrešan, sav besmrtan, sav veĉan. To nam kazuju ove evanĊelske reĉi: kad Juda iziĊe, Isus

reĉe: sad se proslavi Sin Ĉoveĉiji, i Bog se proslavi u njemu. Ako se Bog proslavi u njemu, i Bog

će NJega proslaviti u sebi, i odmah će ga proslaviti" .

"Dječice, još sam malo s vama; traţićete Me, i kao što rekoh Judejcima da kuda Ja idem vi

ne moţete doći, to i vama sada govorim."

(13:33)

Za grandioznu tajnu spasenja sveta Krsnom smrću i vaskrsenjem Bogoĉovekovim zaista su i

Jedanaestorica pre Pedesetnice "dečica", mala deca. Oni još od nje malo razumeju, ili skoro

nimalo. Na putu kroz smrt i vaskrsenje oni ne mogu da prate Spasitelja, i nisu mogli sve do

Pedesetnice. A sve dotle, oni će tom strašnom tajnom biti kao deĉica i zbunjeni i preplašeni i

oţalošćeni. Zato ih Gospod neţno teši: "dečice, još sam malo s vama; traţićete me, i kao što

rekoh Judejcima: kuda ja idem vi ne moţete doći, i vama govorim sad".

"Zapovijest novu dajem vam: da ljubite jedni druge, kao što Ja vas ljubih, da i vi ljubite

jedni druge. Po tome će svi poznati da ste Moji učenici ako budete imali ljubav meĎu

sobom."

(13:34-35)

U Bogoĉoveku sve je novo: i Bog i ĉovek, sve Boţije i sve ĉoveĉije. Bog je nov, zato što se javio

u potpunosti svojoj, sa svima boţanskim savršenstvima; ĉovek je nov, jer se pojavio bez greha i

zla, u bezgrešnoj besmrtnosti i valiĉanstvenosti svojoj. Otuda je sav ţivot Bogoĉovekov nešto

novo i sva dela NJegova, i EvanĊelje NJegovo, Istina NJegova, i Pravda, i Milost, i Mudrost, i

Dobrota, a svrh svega ljubav. Jer sve što je Bogoĉovekovo sliva se kroz sve boţanske vrline u

jednu svevrlinu, i sve zapovesti u jednu svezapovest. A ta svezapovest, te svevrline, ta

bogoĉovekova svesila jeste: NJegova Bogoĉoveĉanska ljubav. Ona je bezgrešna, sveta,

bezgraniĉna, uvek boţanstvena, veĉna, i time uvek mlada, uvek nova. Jer veĉnost ne stari, ne zna

za promene koje sve što stari gone iz prošlosti kroz sadašnjost u budućnost, koja je obiĉno grob

avega vremenskog.

Ono što Bogoĉovekovu ljubav ĉini izuzetno novom i po ĉemu ona i zasluţuje da se naziva

novom, uvek novom, jeste to što ona voli ljude i u gresima njihovim, voli ih i u smrtima

njihovim, voli ih i u manama njihovim, jer nikad ne izjednaĉuje grek sa grešnikom i smrt sa

smrtnikom, i zloĉin sa zloĉincem; ona raziuĉuje greh od grešnika, ne ubija grešnika zbog greha,

nego ga oslobaĊa od greha; ne ubija smrtnika zbog smrti, nego ga spasava od smrti; ona osuĊuje

greh a miluje grešnika, i spasava ga od greha; ona nikada ne voli greh zbog grešnika, nego mrzi

greh, a voli grešnika; isto tako ona nikada ne voli grešnika zbog greha, nego ţali grešnika a

osuĊuje greh; ona uvek i bezgraniĉno voli sve šggo je boţansko, sveto, besmrtno i veĉno, a mrzi

bezgraniĉno samo greh i Ċavola.

U tome je veliĉina Bogĉovekove, evanĊelske ljubavi. Po tome se On poznaje i raspoznaje u

zemaljskom svetu; po tome se poznaju i raspoznaju i uĉenici njegovi. Znak: bogoĉoveĉanska

ljubav, jer ljube "kao što on ljubi": ne dodajući ništa ljudsko NJegovoj bošĉoveĉanskoj ljubavi,

niti joj oduzimajući išta boţansko. To nam sve kazuju reĉi ove Spasave: "novu vam zapovest

dajem: da ljubite jedan drugoga kao što vas ja ljubih da se i vi ljubite meću sobom. Po tome će

svi poznati da ste moji učenici ako uzimate ljubav meĎu sobom".

Sva je suština ove istine u reĉima: "kao što vas Ja ljubih". Takva ljubav nikada ne stari; uvek je

nova za onoga koji je upraţnjava i za onoga ia koga se odnosi. Uvek nova, jer uvek svega i

neporoĉna. Samo se od greha stari, samo se od greha sastaruje svako ljudsko osećanje: i milost i

ljubav i dobrota. Toliko se od greha stari, da se najzad od starosti i umre.

"Reče Mu Simon Petar: Gospode, kuda ideš? Isus mu odgovori: Kuda Ja idem ne moţeš

sada ići za Mnom, ali ćeš poslije poći za Mnom. Petar Mu reče: Gospode, zašto sad ne

mogu ići za Tobom? Ţivot svoj poloţiću za Tebe. Odgovori mu Isus: Ţivot li ćeš svoj

poloţiti za Mene? Zaista, zaista ti kaţem: neće pijetao zapjevati dok Me se triput ne

odrekneš."

(13:36-38)

Petar - tip plamene vere, koja kada se Duhom Svetim ustali, Postje ĉudo i za anĊele na nebu i za

ljude na zvmlji. Takvu veru obiĉmo sustopice prati plamena ljubav, koja takoĊe dok se Duhom

Svetim ne osveti i ne ustali ima svoja dramatiĉna dizanja i spuštanja, uspone i padove. Ap. Petar

je tipiĉan primer pravog ĉoveka: ne zna sebe do kraja, veruje u svoje sile i moći, a i ne sluti

kolike su to i kako podmukle izdajice. I zaista, ĉovek sam sobom nikad ne moţe poznati sve;

potrebno je da proĊe kroz mioga iskušenja, da bi donekle saznao, sagledao i poznao sebe. Samo

kad Bog Logos - "Svetlost sveta" i "Svetlost ţivota" osvetli sve ponore ljudskog bića i sve

skrivnice, ĉovek moţe istiiski poznati sebe.

Ustvari, samopoznanje se dobija kroz hristopoznanje, kome prethodi hristoljublje. Ali tu

"svetlost sveta" i "svetlost ţivota" ĉoveku daje Duh Sveti za veru u Hrista i ljubav prema Hristu.

NJu je ap. Petar i dobio, na dan Svete Pedesetnice, i tek onda potpuno poznao sebe, i uĉvrstio i

veru svoju i ljubav svoju. A sada, eno na Tajnoj Veĉern se kune u svoju vernost Gospodu Hristu,

a Spas mu sa tugom pretskazuje pad te iste noći: "neće petao zapevati dok me se triput ne

odrečeš".

Krte su i lomljive sve ljudske sile dok se ne obogate Bogom, dok ne ojaĉaju Bogom. Za navek je

istinita psalmopevĉeva istina koji je kao retko ko poznavao ĉoveka i njegove slabosti: "Bogom

smo jaki".

Da, samo Bogom.

Glava četrnaesta

sadrţaj

OPROŠTAJNA BESEDA SA UĈENICIMA

"Neka se ne zbunjuje srce vaše, vjerujte u Boga, i u Mene vjerujte."

(14:1)

Od ĉega se plaši srce ljudsko? ili bolje: Od ĉega se ne plaši? Plaši se sveta, plaši zla u svetu;

plaši se ljudi, plaši bogova; plaši se smrti, plaši greha, plaši se mnogih pojava, plaši demona;

plaši se mrţnje, plaši ljubavi, plaši se misli, plaši osećanja; a svrh svega plaši se sebe. Sve je to

zato igpo je slabo, a suviše miogo oseća, mnogo vidi, mnogo zna. Lek je od straha, šta? Bog,

vera u Boga, vera u Bogoĉoveka. Jer ga ona ispunjuje Bogom, NJegovom mudrošću i silom: i

ono i oseća i zna da promisao Boţji u svetu vlada, da ništa ne biva bez volje Boţje, da ni dlaka s

glave ne pada bez volje Boţje. Ono onda oseća i zna: Bog Logos vodi sve svetove od njihovog

poĉetka njihovom kraju, njihovom cilju; vodi logosno, mudro, logiĉno; vodi i svako srce ljudsko,

ali - uvek u sporazumu sa njegovom voljom.

Jer je ono obdareno najvećom slobodom, bogolikom a to - beskrajno. Poveruje li u Bogoĉoveka,

srce se onda ne plaši ni smrti, jer zna i oseća da je pobeĊena Hristovim vaskrsenjem; ne plapš se

ni zla ii ćavola, jer oseća i zna da je nesravnjeno jaĉe od zla - dobro, i od Ċavola - Bog. Veruje li

u Bogoĉoveka, srce se ne plaši ni sebe, ni svojih osećanja, ni svojih misli: jer od starog verom

postaje novo, i sve misli njegove postaju nove, postaju - bogomisli; i sva osećanja njegova

postaju - bogoosećanja; srce koje je dotle bilo radionica svakog zla, postaje radionica svakog

boţanskog dobra. "Dobar čovek iz dobre klijeti srca svog iznosi dobro, a zao čovek iz zle klijelta

srca svog iznosi zlo" (Lk. 6,45).

Dok ne poveruje u Bogoĉoveka, i ne ispuni sebe NJegovim boţanskim silama, srce je izvor

svakoga zla. "Jer iznutra iz srca ljudskoga izlaze misli zle, preljube, blud, ubistva, kraĎe,

lakomstva, pakosti, zloće, lukavstvo, sramote, zlo oko, huljenje na Bota, ponos, bezumlje" (Mk.

7,21-22; Mt. 15,19). Verom se obnavlja srce u ĉovaku: i sve novo tvori. Ispunjuje se Boţje

obećanje: ,Daću im novo srce i nov duh" I zaista daje - Hristom.

Vera u Boga i vera u Bogoĉoveka, vera u jednog istinitog Boga Trojiĉnog. Zato su po svetoj reĉi

Spasovoj one izjednaĉene. Jer Sin uvek odvodi Ocu, kao što i Otac uvek privodi Sinu. Tako smo

u Bošĉoveku videli kako stvarno izgleda Bog, i NJegova Istina, i NJegova Pravda, i NJegova

Dobrota, i NJegova LJubav. I kroz NJega istinski poverovali u Boga. Bez Bogoĉoveka i mimo

Bogoĉoveka nemoguća je prava vera u jednog istinitog Boga. Jer bez NJega Bog uvek ostaje za

ljude neko daleko, nadnebesko, nedostiţno, nedokuĉivo biće, neki apkstraktni pojam, ili logiĉka i

etiĉka neophodnost, ili logiĉki pojam, logiĉka shema i teorema.

Sa Bogoĉovekom Hristom sve se menja: Bog postaje u našem zemaljskom svetu najneposrednija

i proĉinjenica ljudoka stvarnost; tako i Boţja Istina, i Boţji Ţivot, i Boţja LJubav, i Boţja

Pravda, i sva Boţja svojstva i savršenstva postaju najneposrednije i troĉinjenice ljudske

stvarnosti, ljudske empirije, ljudsko iskustvo i ţivot.

"U kući Oca Mojega stanovi su mnogi. A da nije tako, zar bih vam rekao: Idem da vam

pripremim mjesto. I ako otidem i pripremim vam mjesto, opet ću doći, i uzeću vas k Sebi

da gdje sam Ja, budete i vi. I kuda Ja idem znate, i put znate."

(14:2-4)

Nebo je nesravnjeno bogatije od zemlje. Bog je nesravnjeno bogatiji od ĉoveka. To nam je

konkretno pokazao Bogoĉovek. O, koliko je mesta, koliko beskrajnih prostora u Hristu i

NJegovom EvanĊelju za svakog ĉoveka: u NJegovom dobru koliko veĉiosti i koliko ţivota za

svakog dobroljubivog ĉoveka; tako i u NJegovoj ljubavi, i pravdi, i mudrosti - toliko veĉnosti, i

toliko ţivota, i toliko beskrajnosti, da i kad bi svi ljudi ušli u njih, to bi - nekoliko kapi ušlo u

bezobalni okean. Svaka od njih je - obitalište Boţje; a time i svakog Boţjeg sluge i sledbenika.

Kako raskošan i veliĉanstven stan za dušu ljudsku je Hristova Istina, ili Pravda, ili LJubav. A tek

gore na nebu - kakve li su i kolike li su, sa koliko veĉnosti i besmrtnosti i beskrajnosti svaka od

njih. A sve tek skupa. Zato Spas i govori o mnogim stanovima "u kući Oca Svog", u nebeskoj

kući. Da, nebesa, i nebesa nad nebesima, to je sve jedna kuća Boţja, i u njoj mnogi stanovi: i za

AnĊele i za ljude. Ali te stanove za ljude priprema po svome beskrajnom ĉovekoljublju Gospod

Hristos. A ljude priprema za njih Svojim EvanĊeljem.

To znaĉi: spasava ih od greha, smrti i Ċavola, - tj. od svega onoga ĉemu nema mesta u Bogu i na

nebu, a ispunjuje svim što je boţansko, besmrtno i veĉno, tj. onim ĉemu je veĉni ţivot u Bogu, u

stanovima Boţjim na nebu. Jer je Bogoĉovek i došao meĊu ljude, i izvršio bogoĉoveĉanski

podvig spasenja sveta, da bi ljude priveo k sebi, "uzeo" ih k sebi, da i oni budu gde je On sam:

"da i vi budete gde sam ja". To je krajnji cilj Bogoĉoveka, NJegove Crkve u svetu. A Crkva, sa

svima Svetim Tajnama, i svima svojim bezbrojnim svetinjama, nije li kuća Boţja na zemlji sa

mnogima stanovima nebeskim? Sigurno jeste, jer je u njoj veĉnoţivi Bogoĉovek, a gde je On - tu

je već nebo, tu NJegova nebeska kuća sa bezbrojnim stanovima za NJegove sledbenike.

Eto, svetog Priĉešća! Zar u NJemu nije sav Bogoĉovek Hristos sa svima svojim boţanskim

silama i svetinjama. Priĉešćuje se ĉovek, gle, on je već onde gde i Gospod Hristos; sav u Hristu i

Hristos sav u njemu. Pa sveto Krštenje, pa jeleosvećenje, pa svaka molitva, pa svako "Gospodi

pomiluj" nizvode u dušu blaogodat, i sa njom i u nju Gospoda Hrista; zar to nije već stvarno

Hristov ĉovek onde gde i Gospod njegov? Jesi li u Crkvi, ta ti si već onde gde i Gospod Isus. A

zemaljska Crkva je jedno sa nebeskom; iz nje se ulazi u onu; sva ova ulazi u onu, jer su dvoje -

jedno, zato što ou obe - jedno telo Bogoĉoveka Hrista. Bogoĉovek Hristos vodi i uvodi u njih

svim svojim bićem, svim svojim EvanĊeljem. On je sam put - u nebeske stanove, put uvek jedan,

iako vodi kroz mnoge svete tajne i vrlnne, put Bogu i svemu Boţjem, put besmrtnosti i veĉnosti

Boţjoj.

"Reče Mu Toma: Gospode, ne znamo kuda ideš; i kako moţemo znati put?"

(14:5)

Ali sve to ipak nije bilo jasno apostolima dok Duh Sveti nije sišao ia njih, i uveo ih u svaku

Hristovu istinu, zato apostol Toma i pita na Tajioj veĉeri Spasitelja: "Gospode! ne znamo kuda

ideš! i kako moţemo put znati?" Svi su naši ljudski putevi zašli u prašumu treha i smrti, i tamo se

pretvorili u bespuća i raspuća. Nema puta iz ovog u onaj svet; nema puta iz smrti u besmrtnost,

iz smrti u ţivot veĉni.

"Isus mu reče: Ja sam Put, Istina i Ţivot;

niko ne dolazi Ocu osim kroz Mene."

(14:6)

Na to Spas odgovara: "Ja sam put i istina i ţivot". Ispred puta i istine i ţivota stoji

Bogoĉovekovo Ja, Bogoĉovekova Liĉnost. U NJemu je to troje jedno, I u isto vrvme beskrajno i

veĉno. Sve to i spolja i iznutra nosi peĉat NJegove Liĉnosti. I put je Liĉnost, i to

Bogoĉoveĉanska Liĉnost; i Istina je Liĉnost; i Ţivot je Liĉnost, i to opet sve Bogoĉoveĉanska

Liĉnost.

Ne, Istina nije diskursivan, logiĉki pojam; istina nije ni sav um ljudski, ni sva duša, ni svi umovi

ljudski ni sve duše; istina nije ni šta ljudsko, pa bilo to kultura, civilizacija, tehnika, nauka,

filosofija, religija; Istina nije ni AnĊeo, ni svi AnĊeli skupa; Istina nije ni sav svet, ni sve

vasione; Istina je nešto nesravnjeno više i veće od toga; Istina je Liĉnost, i to Liĉnost Hrista

Boga. Time se potpuio iscrpljuje i biće Istine, i pojam Istine, i definicija Istine. To što je reĉeno o

Istini vaţi i za Ţivot: Ţivot je - Liĉnost Bogoĉoveka Hrista. Tako isto i Put u Istinu, i Put u Ţivot

je opet - Liĉnost Bogoĉoveka Hrista. On kao Put vodi kroz Istinu u Ţivot veĉni. To troje u

NJemu je jednosušno.

Nema Istine van ţivota u Hristu; nema ţivota van istine Hristove; nema puta u ţivot i istinu van

Hrista Boga. Takva blagovest o Istini i Ţivotu, takvo saznanje Istine došlo je ĉoveĉanskom svetu

od pojave Bogoĉoveka. Stoga je EvanĊelist sveti u pravu kada tvrdi da "Istina postade od Isusa

Hrista" (Jn. 1,17). A ta Istina, koja je Bogoĉovek, razlivena je po svemu što je Bogoĉovekovo:

po NJegovim evanĊelskim reĉima, i delima, i dogaĊajima. Sva je pristuna samo u NJemu, a On

sav prisutan u Crkvi, stoga je "Crkva - stub i tvrĎava Istine" (1 Tm. 3,15).

A to znaĉi: Ona je i put i istina i ţivot, jer su ovo troje uvek jedno u Hristu. Tako samo Crkva

ima put koji kroz istinu vodi u ţivot veĉni. Jer gde je Bogoĉovek, onde je i Istina veĉna i Ţivot

veĉni i Put veĉni. A On je sve to zato što je Drugo Lice Presvete Trojice. Postavši ĉovek, On je

na ĉoveĉanski realan i oĉigledan i pristupaĉan naĉin pokazao da je On, zato što je Drugo Lice

Presvete Trojice, Istina i Ţivot, i Put u Istinu i u Ţivot. Zato je On - najkraći i najsigurniji put za

rod ljudski, za ljude - u Istinu i Ţivot: Trosunĉano Boţanstvo: "niko neće doći k Ocu do kroza

me". "Niko", znaĉi niko od ljudi ne moţe poznati Istinu ni na koji drugi naĉin sem

Bogoĉovekom, ni steći ţivot veĉni. I još: niko ne moţe osim Bopaĉavekom poznati jedinog i

istinitog Boga. Svi drugi putevi vode laţnim bogovima. Ide li ĉovek do kraja Hristovom Istinom,

Pravdom, LJubavlju, moraju ga odvesti Bogu Ocu, Trojedinom Boţanstvu, kao svom Praizvoru.

Sve što je Bogoĉovekovo: svaka reĉ NJegova, svako delo, svaka misao - odvode Bogu Ocu,

odvode Presvetoj Trojici, kao Sveizvoru Isgiie, Ţivota, Pravde, LJubavi, Mudrosti...

"Kad biste Mene znali i Oca Mojega biste znali; i od sada poznajete Ga, i vidjeli ste Ga.

Reče Mu Filip: Gospode, pokaţi nam Oca, i biće nam dosta."

(14:7-8)

Na Tajnoj Veĉeri Spas potpuno otkriva tajnu Svoga Boţanstva, i u isto vreme tajnu Presvete

Trojice: "Kad biste mene znali, onda biste znali i Oca Moga; i otsada poznajete ga - ( = znate

ga), i videste ga". Sinom se poznaje Otac; hristopoznanje je u isto vreme i najsavršenije

bogopoznanje. Bogopoznanje zasnovano na realnom bogoviĊenju. To zbunjuje apostola Filipa i

on izraţava iskonsku ţelju ljudskoga duha: "Gospode, pokaţi nam Oca, i biće nam dosta".

"Isus mu reče: Toliko sam vremena s vama i nisi Me poznao, Filipe? Ko je vidio Mene,

vidio je Oca; pa kako ti govoriš: Pokaţi nam Oca? Zar ne vjeruješ da sam Ja u Ocu i Otac

u Meni? Riječi koje vam Ja govorim ne govorim od samoga Sebe, nego Otac koji prebiva u

Meni On tvori djela."

(14:9-10)

A "Isus mu reče: toliko sam vreme s vama i nisi me poznao. Filipe? Koji vide Mene, vide Oca;

pa kako govoriš: pokaţi nam Oca? Zar ne veruješ da sam ja u Ocu i Otac u meni?" Videti Isusa

Bogoĉoveka, to je videti - istinitag Baga, Sina Boţjeg, i u NJemu Samoga Oca. Isus je "obliĉje

Boga nevidljivoga", vidljivo obliĉje neivdljivoga Boga. Ukoliko Nevidljivi Bog moţe postati

vidljiv za ljudske oĉi, On je to postao u ovaploćenom Bogu Logoou, Gospodu našem Isusu

Hristu. Zato Gospod Isus i odluĉno tvrdi: "Koji vide Mene, vide Oca". A ne vidi li ĉoeek Boga u

Hristu, znaĉi stoji neĉistota nekakva u njegovom srcu koja mu ne da da vidi Boga ni u

ovaploćenom Bogu, jer samo ĉisti srcem vide Boga. Ali ako ĉovek nepristrasno i ozbiljno

zagleda u Hrista, u dela NJegova, u reĉi njegove, mora na kraju ugledati u NJamu Boga ţivog i

istinitog. Jer ona dela, zar moţe ĉiniti ĉovek ako nije u isto vreme i Bog? I one reĉi evanĊelske

govoriti, i onako govoriti "kako nikada ĉovek nije govorio", zar moţe ĉovek koji nije u isto

vreme i Bog? Zato Spas i ukazuje na reĉi svoje i na dela Svoja: "Reči koje eam ja govorim ne

govorim od sebe; nego Otac koji obitava u Meni, On tvori dela". Jedna je tvoraĉka i stvaralaĉka

sila u sva Tri Lica Svete Trojice:

jedna sila, jedna volja, jer jedna priroda, jedno biće, jedna suština. Zato je logiĉno verovati da je

Otac u Sinu i Sin u Ocu, ni jedan više u drugome ni drugi manje, već podjednako prisutni jedan u

drugome istovetnošću Boţanstva, prirode, suštine.

"Vjerujte Mi da sam Ja u Ocu i Otac u Meni;

ako li ne, zbog samih djela vjerujte Mi."

(14:11)

Zato Spas blagovesti: "Verujte meni da sam Ja u Ocu i Otac u Meni" Ali ako bi nekome smetalo

telo Isusovo, - telo ljudsko koje je od svih ljudi toliko osramoćeno kroz istoriju, toliko

ogrehovljeno i osmrćeno, da u Isusu ne vidi, i neće da vidi, ne priznaje i neće da priznaje - Boga,

onda, eno dela Isusovih. Zar su to ĉisto ljudska, i samo ljudska dela? Lazarevo vaskrsenje,

vaskrsenje Jairove kćeri, vaskrsenje sina Nainske udovice, pa izgonjenje Ċavola, pa isceljivanje

od svih bolesti, pa preobraţenje, - zar sve to nisu dela Boţja, dela koja sam Bog ĉini iz tela

ljudskog i pomoću tela ljudskog? Zato Spas i veli: "Ako li Meni ne verujete, verujte Mi zbog

samih tih dela."

"Zaista, zaista vam kaţem: Ko vjeruje u Mene, djela koja Ja tvorim i on će tvoriti, i veća od

ovih će tvoriti; jer Ja idem Ocu Svome. I što god zaištete (od Oca) u Ime Moje, to ću učiniti,

da se proslavi Otac u Sinu. I ako šta zaištete u Ime Moje, Ja ću učiniti."

(14:12-14)

Da li su to boţanska ili ljudska dela, moţe svaki ĉovek proveriti. Proveriti delima onih koji su

silom Hristavom ĉinili takva ista dela. A to su dela svetih Apostola i Muĉenika, i ostalih

Svetitelja sve do danas, i od danas do Strašnoga suda. Sva dela oni su ĉinili i ĉine samo verom u

Hrista kao Boga i Gospoda, koji im zbog te vere i kroz tu veru daje boţanske sile, te oni, iako

ljudi, ĉine evanĊelska dela, evanĊeloka ĉudesa. Zato Spas i blagovesti: "Zaista, zaista vam

kaţem: koji veruje u Mene, dela koja Ja tvoriti i on će tvoriti, i veća će od ovih tvoriti, jer ja idem

k Ocu svome".

Znaĉi: vera useljuje vasceloga Bogoĉoveka u dušu verujućeg, useljuje kroz svete vrline sve

boţanske sile NJegove u srce verujućeg, što ga i osposobljava da ĉini dela hristovska. A i veća

od ovih.

Veće je od njih ovo: senka apostola Petra isceljuje bolesnike. Sve to omogućio je Bogoĉovek što

je telo ljudsko proslavio, uzneo ga Ocu i posadio s desne strane Oca, te kao ĉovek zauzima se za

ljude, i Otac im Nebeski daje radi Sina svog da mogu ĉiniti dela NJegova, i veća od njih. Zato

Spas i objavljuje ĉudesnu po ĉovekoljublju blagovest: "I što god zaištete u Oca u Ime Moje, ono

ću vam učiniti, da se proslavi Otac u Sinu"". Ali da se ne bi pomislilo da je Sin manji od Oca,

Spasitelj kao da objašnjava i dopunjuje prethodnu blagovest: "I ako što zaištete u Ime Moje, Ja

ću učiniti".

"Ako Me ljubite, zapovesti Moje drţite."

(14:15)

Poslušnost je put kojim stalno putuje ljubeći ka ljubljenom. Naroĉito kada je predmet ljubavi

Sladĉajši Gospod Isus. Jer je cilj bogoĉoveĉanske ljubavi: da se ljubeći izjednaĉi sa ljubljenim;

da se sjedini sa ljubljenim; da se ovaploti u ljubljenom, i tako veĉno ţivi sa njim i u njemu.

Obrazac veĉni i najsavršeniji te ljubavi imamo u Bogoĉoveku: On je toliko zavoleo ĉoveka: da se

ovaplotio zanavek u njega. To saovaploćavanje u ljubljenom, to ovaploćavanje u ljubljenom biva

praktikovanjem evanĊelskih vrlina, drţanjem "zapo Vesti" Hristovih.

Svaka pak reĉ NJegova u EvanĊelju i jeste zapovest NJegova. A reĉi NJegove "duh su i ţivot

su", i daju boţanske sile onome ko ih drţi u srcu, te ih ostvaruje i u ţivotu. Svaka od Hristovih

zapovesti ima malo od Hrista u sebi; i kada je ĉovek drţi, on ovaploćuje u sebi Sve to Hristovo. I

sve tako: "dok obliĉje Hristovo ne postane u nama". Lako je proveriti sebe, i drutoga, da li ljubi

Hrista. Provera je boţanski nepogrešivo data u ovim Spasovim reĉima: "Ako imate ljubav k Meni

- ( = ako Me ljubite), zapovesti Moje drţite". Po drţanju zapovesti Hristavih poznaje se

hristoljublje ĉovekovo.

"I Ja ću umoliti Oca, i daće vam drugog Utješitelja da prebiva s vama vavijek."

(14:16)

Razume se, drţati zapovesti Hristove je trud i napor, i to neprekidan trud i napor, ali uvek

radostan napor, radostan trud. Jer u svima naporima Sladĉajši daje trudbeniku ljubavi Utešitelja

Svetog: On sve muke pretvara u radost; On daje blagodatne sile trudbeniku, te drţanje zapovesti

postaje lak i radostan podvig. I tada se oseti sva istinitost ove reĉi apostola ljubavi: "Ovo je

ljubav Boţja: da zapovesti NJegove drţimo; a zapovesti NJegove nisu teške" (1 Jn. 5,3).

LJubav je najveća stvaralaĉka sila: bogovaplotiteljska, bogotvorna, teurgiĉna. A kada ovaploti u

ĉoveku Hrista Boga, onda On sam tvori u njemu Svoje zapovesti. Jer On kroz Utešitelja Savetot

boravi "vavek" u sledbenicima svojim. Tako ţivot hrišćaninov je jedan nnjprekidan blatodatni

podvig ohristovljenja, oduhovljenja, otrojiĉenja drţanjem zapovesti evanĊelskih. Drţanjem

zapovesti Bogoĉovekovih ĉovek nizvodi u dušu svoju ne samo blagodat Svetoga Duha, nego i

samog Svetog Duha. Otuda je pravi hrišćanin uvek duhonosac i hristonosac. To je testament

Spasov: "da drţe sve što sam vam zapovedio; i evo ja sam s vama u sve dane do svršetka veka".

(Mt. 28,20). Da, i hristonosac i duhonosac je hrišćanin.

"Duha Istine, koga svijet ne moţe primiti, jer ga ne vidi, niti ga poznaje;

a vi Ga poznajete, jer sa vama prebiva, i u vama će biti."

(14:17)

Ko je Utešitelj? Duh istine. Bogoĉovek je Istina, put koji kroz Istinu vodi Duhu Istine.

Bogoĉovek je Boţanska Istina, koja se ovaplotila, i postala konkretno ostvarena, i vidljiva, u

ĉoveĉanskom svetu. Ali ta vidljiva, i ostvarena, u našem ĉoveĉanskom svetu Boţanska Istina,

vodi toj istoj Istini koja je i u Duhu Svetom sva, vaocela, da ga Spas naziva "Duhom Istine."

I Duh Sveti je sav Istina, zato što je sav Bog. Drţanjem zapovesti Hristovih ĉovek prima u sebe

Duha Istine, koji boţansku Istinu razliva po celom biću njegovom. Ko primi Hrista kao vidljivog

Boga i Gospoda, udostojava se te zbog toga prima i nevidljivog Boga - Duha Istine, "koga svet

ne moţe primiti, jer ga ne vidi niti š poznaje". On postaje vidljiv i poznat samo onima koji

zapovesti Bogoĉovekove drţe: "a vi ga poznajete, jer u vama boravi, i u vama će biti". I zaista je

Duh Sveti sav u Crkvi od dana Svete Pedeoetnice. On je od tada ispunio bogoĉoveĉansko telo

Crkve, i nije drugo u njoj do duša njena.

Da, Duh Sveti je duša Crkve. Što je duša u telu, to je Duh Sveti u Crkvi. Crkva je NJime Crkva;

NJime ţivi stalno, NJime se oţivotvorava. Zato se Duh Sveti i naziva po preimućstvu: Gospod

ţivotvorni ("Gospoda ţivotvorjašĉago; usto - Presvet i blag (bezbroj vozglasa: "sa presvetim, i

blagim, i ţivotvornim tvojim Duhom").

Duh Sveti se poznaje i daje Hristom. Bogoĉovek Hristos uvodi u vascelo Trojiĉno Boţanstšo.

Poznavanje NJega u isto vreme je poznavanje Svete Trojice. Useli li se On verom u ĉoveka, sa

NJim se useljuje i Duh Sveti, i Bog Otac. Duh Sveti se poznaje po prisustvu Istine Boţje u

ĉoveku; a prisustvo se te Istine projavljuje u drţanju zapovesti Hristovih. Sve je tu zasnovano na

liĉnom iskustvu i doţivljavanju. Zato Spas i veli svojim uĉenicima: "vi ga poznajete, jer u vama

boravi" kada svete vrline, kroz sveta raspoloţenja koja i tvore zapovesti Boţje.

"Neću vas ostaviti sirotne; doći ću k vama. Još malo i svijet Me više neće vidjeti, a vi ćete

Me vidjeti, jer Ja ţivim i vi ćete ţiveti."

(14:18-19)

Šta je to što saĉinjava istinsko bogatstvo sveta? Nesumnjivo Bogoĉovek Hristos, koji je svo nebo

skinuo na zemlju, svu Istinu Boţju, i Pravdu Boţju, i LJubav Boţju, i Veĉnost Boţju, jednom

reĉju: samoga Boga. To su osetili najpre apostoli Hristovi. I to već izrazili jednom: "Gospode,

kome ćemo ići? Ti imaš reči večnoga ţivota" (Jn. 6,68). Ustvari, siromah je u ovom svetu jedino

ĉovek koji ili ne zna za Hrista, ili ne veruje u NJega, ili Ga ne priznaje za Boga i Spasitelja; a

puki je siromah koji huli na NJega. Bez NJega - strašno i pagubno siromaštvo pustoši svet: duše

bezbrojne umiru od gladi i ţeĊi za Istinom Boţjom, i Pravdom = za Bogom; umiru od golotinje i

bosotinje od zime greha i ciĉe poroka. Od toga spasava samo prisustvo Bogoĉoveka Hrista, koji

Svoja boţanska bogatstva dareţljivo razdaje ljudima, te ih spasava od greha, poroka i smrti.

Stoga Spas i teši Svoje uĉenike zbog svog privremenog odlaska - do vaskrsenja Svog. Jer će za

vreme Svoje smrti, sve do vaskrsenja, biti otsutan od njih: "Neću vas ostaviti sirotne: doći ću k

vama. Još malo i svet me više nećete videti; a vi ćete me videti; jer ja ţivim, i vi ćete ţiveti".

"Doći ću k vama" ĉim pobedim smrt vaskrsenjem. Od tada postaću nevidljiv za svet koji u zlu

leţi, i on me "više neće videti". "A vi ćete me videti" u vaskrslom telu; i to videti osvećenim i

prosvećenim oĉima od Duha Svetog. "Jer ja ţivim, i vi ćete ţiveti": ţiveti istim ţivotom, istom

besmrtnošću, istom istinom. I stoga i videti Mene koji veĉno ţivim. Jedan isti ţivot je i u Meni i

u vama; otuda smrt neće imati vlasti nad vama. Ustvari, jedan je ţivot, i izvor ţivota: Sveta

Trojica.

"U onaj dan znaćete vi da sam Ja u Ocu Svome, i vi u Meni, i Ja u vama."

(14:20)

Vaskrsenje Hristovo to je pokazalo, jer je obelodanilo da samo ţiveći tim ţivotom ĉovek moţe

pobediti smrt i ući u ţivot veĉni. Zato Spas i blagovesti: "U onaj ćete vi dan doznati da sam Ja u

Ocu svom, i vi u Meni, i Ja u vama". Preko Sina Boţjeg apostoli su u Ocu, kao što je i Otac

preko Sina Svg u njima. Oni su u Sinu Duhom Istine.

Istinujući, ĉovek svu dušu svoju preseljuje u Hrista. A to ĉini kada drţi zapovesti NJegove. A

drţi ih iz ljubavi. Tako: ljubav ovaploćuje Hrista u uĉenicima, i uĉenici se ljubavlju saovaploćuju

Hristu. Pri tome liĉnosti se nimalo ne gube: "vi u Meni, i Ja u vama": vi ostajete vi, samo

oboţeni; Ja ostajem ja, samo oĉoveĉen.

"Ko ima zapovijesti Moje i drţi ih, to je onaj koji Me ljubi; a koji Mene ljubi, toga će ljubiti

Otac Moj; i Ja ću ga ljubiti i javiću mu se sam."

(14:21)

Što više drţi zapovesti Hristove, ĉovek sve više voli Gospoda Hrista, jer drţanjem zapovesti

opitom saanaje i otkriva njegove svete tajne i svete sile. EvanĊelsko pravilo: Ko zapovesti

Hristove tvori, taj jedino Hrista i voli. Za takvo hristoljublje, Gospod nagraĊuje izuzetnom

nagradom: liĉno se javlja sam hristoljupcu: "i Ja ću imati ljubav k njemu, i javiću mu se sam". To

je najmilije bogojavljenje. Hristoljublje praktiĉno nizvodi samog Gospoda Hrista u dušu

hristoljupĉevu. Na ĉovekovo hristoljublje Gospod odgavara svojom baţanskom sveljvubavlju.

Za iskreno hristoljublje daje se savršeno boţansko ĉovekoljublje. Da, jer njega ima samo Jedini

Ĉovekoljubac. LJubav je bogovidac, Hristotvidac. Bez nje, ĉovek ostaje slep, te ne vidi Boga u

Hristu. A ne vidi li Boga u NJemu, ne moţe Ga videti ni u kom drugom biću ili tvari, jer je u

svemu drugom Bog prisutan na naĉin beskrajno manje oĉigledan i vidljiv. "Javiću mu se sam": i

javljao se mnogobrojnim Svetiteljima i Pravednicima.

"Reče Mu Juda, ne Iskariotski: Gospode, šta je to da ćeš se javiti nama, a ne svijetu?

Odgovori mu Isus i reče: Ako Me neko ljubi, riječ Moju drţaće, i Otac Moj ljubiće njega; i

njemu ćemo doći i u njemu ćemo se nastaniti."

(14:22-23)

Ĉovekoljubivi Gospod nikad nikome ne nameće Sebe i svoje EvanĊelje. Ne nameće spasenje. Jer

hoće da ĉovek sam dobrovoljno i s ljubavlju uĉestvuje u onome što je Boţje, besmrtno, veĉno. A

ljubav je izraz, najpotpuniji sveizraz slobode. Samo u podvigu ljubavi ĉovek stvarno doţivljuje

svoju bogoliku slobodu. Naroĉito u podvigu ljubavi prema Hristu Bogu. Jer je ta ljubav izvor i

ţivotodavac svake neprolazne, besmrtne ljubavi. LJubav je najjaĉa bogoĉeţnjiva i bogocentriĉna

sila u ĉoveku i u svetu. Ona svega ĉoveka vuĉe Bogu, prenosi u Boga, sjedinjuje sa Bogom. A

kao odgovor na taj izuzetni iodvig bogoljublja, Trojiĉno Boţanstvo odgovara svojom

sveljubavlju: vascelo se useljuje u bogoljupca, i obitava u njamu: "k njemu ćemo doći, i u njega

ćemo se stiniti".

Hoćeš da postaneš stan Svete Trojice? Evo naĉina: drţi Hristove zapovesti. Mnogi je Svetitelj

tako postao "tajnik Svjatija Troici", i "ţilište Svjatija Troici". Znaĉi: drţanjem Hristovih

zapovesti ĉovek se utrojiĉuje i otrojiĉuje: postiţe iajveći i najuzvišeniji cilj ţivota. U njemu sve

biva od Oca, kroz Sina u Duhu Svetom. Radi toga je Bog Logos i došao u naš svet, i postao

ĉovek, i izvršio bogoĉoveĉanoki podvig spasenja, da bi ljudima otkrio taj cilj i dao im ova

sredstva za ostvarenje tog cilja. Ĉovek je i bio sazdan da bi svetim, bezgrešnim ţivotom, postao

veĉno obitaliigge Presvete Trojice. A to je cilj i spasenja, izvršeiog Bogoĉovekom. Spasavajući

se bogoĉoveĉanskim sredstvima od greha, smrti i Ċavogaa, ĉovek se postepeno utrojiĉuje i

otrojiĉuje, dok najzad ne postane veĉno obitalište Svete Trojice, i onda on sav ţivi u Ocu i Sinu i

Svetome Duhu.

"Ko Mene ne ljubi, riječi Moje ne drţi; a riječ koju čujete nije Moja nego Oca koji Me je

poslao. Ovo sam vam govorio dok sam boravio s vama."

(14:24-25)

Ko ne ljubi Hrista, ne drţi reĉi NJegove. Jer hristoljublje je izvor stvaralaĉkih evanĊelkţih sila.

Laţ je oĉigledna da indiferentan pre ma Liĉnosti Hristovoj ĉovek moţe ispunjavati evanĊelske

zapovesti i drţati naĉela evanĊelskog morala. Pogotovu to ne moţe ĉiniti hristoborac i

hristomrzac.

Osećanje ljubavi je ono što potstiĉe ĉoveka i daje mu sile i istrajiosti da drţi reĉi Hristove. Svaki

ĉisto humanistiĉki i hoministiĉki izvor je suviše plitak da bi mogao davati ĉoveku potstreka i sile

za vršenje uzvišenih evanćelskih zapovesti. Zaista tu vaţi ona Spasova reĉ: "Bez mene ne moţete

činiti ništa" (Jn. 15,5); i ona apostolova: "Sve mogu u Hristu Iousu kaji mi moć daje" (Flb. 4,13).

"A Utješitelj Duh Sveti, koga će Otac poslati u Ime Moje, On će vas naučiti svemu i

podsjetiće vas na sve što vam rekoh."

(14:26)

Zaista sve što je Hristovo, ĉovek moţe ostvarivati jedino ako ga u tome potpomaţe svojim

boţanskim silama Trojiĉno Boţanstvo. Ĉovek sam po sebi nije u stanju ni da nauĉi nauku

Hristovu, niti da je ostvari. Za nju - bogoĉoveĉansku, ĉoveku su potrebne bogoĉoveĉanske sile; a

pre svega: sam Duh Sveti - Utešitelj, i Uĉitelj. Jer samo Duh Sveti u potpunosti zna sve uĉenje

Botoĉovekovo, i On ga jedini i moţe saopštiti duhu ĉovekovom, sjedinjujući se sa njim duhovno

pomoću blagodati. I potsetiti na sve što je Bogoĉovek rekao i uĉio.

Zato su i Svete Knjige napisane po nadahnuću Duha Svetoga. Ĉovek je pri tome dobrovoljno i

svesno oruće, i radosni saradnik. Tako, EvanĊelje Hristovo je koliko Hristovo, toliko i Duha

Svetoga, toliko i vascele Presvete Trojice. Stoga Spas i ne prestaje ponavljati kako reč što nuju

od njega nije njegova nego Oca koji ga je poslao (st. 24), i dela koja vide oi njega nisu njegova

nego Oca koji boravi u NJemu i "On tvori dela" (st. 10). Tako, vera evanĊelska nije samo vera u

Hrista, već istovremeno vara u Oca i u Duha Svetog, tj. u Trojiĉno Boţanstvo. Tragiĉan je, u

svima svetovima tragiĉan, ĉovek koji misli da veruje u Hrista, ako ne veruje u Presvetu Trojicu.

Zato je Sladĉajši izgovorio i ovu blagovest: "A Utešitelj Duh Sveti, koga će Otac poslati u ime

moje, On će vas naučiti svemu - i potsetiti vas na sve što vam rekoh."

Zašto baš Duh Sveti? Zato što "Duh sve ispituje, i dubine Boţje" (1 K. 2,10); jer "nama je Bog

otkrio Duhom svojim" sve ono "što oko ne vide, i uho ne ču, i u srce čoveku ne doĎe", to "ugotovi

Bog onima koji ga ljube" (1 K. 2,10,9).

"Mir vam ostavljam, mir Svoj dajem vam; ne dajem vam ga kao što svijet daje.

Neka se ne zbunjuje srce vaše i neka se ne boji."

(14:27)

Svojim ţivotom meĊu ljudima Bogoĉovek je doneo sve novo: i Istinu, i Pravdu, i LJubav, i

Ţivot, i Mir, i Dobrotu, i Savršenstvo.

Naroĉito Mir. Mir od ĉega? Mir od smrti, jer se Hristov ĉovek ne boji ubijene zveri - smrti; mir

od greha, jer se i njega ne boji pošto ga Hristos savlaĊuje; mir od Ċavola, jer je i on potuĉen do

nogu. To je Mir koji dolazi od duhovne sjedinjenosti sa Gospodom Hristom, tim Jedinim

Pobediteljem greha, smrti i Ċavola u svima svetovima. Ispunjen Bogoĉovekom, NJegovim

boţanskim svepobednim silama (Kol. 2,9), ĉovek se niĉega i nikoga ne plaši u ovom svetu; srce

je njegovo zaista ispunjeno Boţjim mirom, "koji prevazilazi svaki um" (Flb. 4,7), i "mir Boţji

vlada u srcima" njihovim (Kol. 3,15), te se srce njihovo ne plaši i ne boji nikoga do Boga.

Taj mir bogoĉoveĉanski, tj. tu slobodu od greha, smrti i Ċavola, daje samo Bogoĉovek, i niko

drugi; zato je ta sloboda, i mir u toj slobodi, nešto izuzetno Hristovo, nešto šgo samo Hristos

moţe dati, a nikada svet ili ma ko od ovoga sveta. To i podvlaĉe Spasove reĉi: "Mir vam osgav-

ljam, mir svoj dajem vam; ne dajem vam kao što svet daje: da se ne plaši srce vaše i da se ne

boji". - Kako svet daje mir? Uvek sa primesom greha ili u samom miru ili u sredstvima kojima se

dolazi do mira ili sprovodi mir. Samo je u slobodi od greha - pravi mir (sr. Jn.8,32,34,36): mir u

savesti ljudskoj, u srcu ljudskom, u duši ljudskoj, u umu ljudskom, u drušgvu ljudskom, u rodu

ljudskom. Svaki druga mir je psevdomir, i roditelj raznovrsnih nemira i zala.

"Čuste da vam Ja kazah: Idem, i doći ću vama. Kad biste Me ljubili, obradovali biste se što

rekoh: idem Ocu; jer Otac Moj veći je od Mene. A sada sam vam rekao, prije nego se

zbude, da vjerujete kada se zbude."

(14:28-29)

Bogoĉovek je sobom povezao ljudski rod sa Bogom; vaspostavio veze koje je greh pokidao. On

je to uĉinio, smanjivši sebe, ponizivši sebe do ĉoveka - uĉoveĉivši se. Taj akt boţanske

sveljubavi ljudi ne mogu da shvate, naroĉito pre no što se Gospod uzneo sa telom, poslao s neba

Svetog Utešitelja. LJudima je nepojmljivo: kako to da "Bog postane telo", da ţivi u trošnom i

osramoćenom telu ljudskom. Pa ĉak ni onima koji ljube Spasitelja, kao uĉenici na Tajnoj Veĉeri.

NJima još nije bio jasan bogoĉaveĉanski domostroj spasenja. A slava je njegova u tome: da se

kao ljudsko proslavi veĉno boţanskom slavom na taj naĉin što će ga Bogoĉovek uzneti kao svoje

i posaditi s desne straie Boga Oca, iznad svih Heruvima i Serafima. U tome je radost ljudska. Ali

tu radost još nemaju uĉenici na Tajnoj Veĉeri, jer još nisu videli proslavljenog Isusa. Zato što je

nosilac tela ljudskog, Isus je manji od Oca. Zato govori uĉemicima: "Čuste da vam kazah: idem,

i doći ću k vama. Kad biste imali ljubav k meni, onda biste se obradovali što rekoh: idem k Ocu;

jer je Otac moj veći od mene": veći od moje ĉoveĉanske lrirode, ne od Boţanske. Ali sve to Spas

predskazuje da bi, kada se to ostvari, bilo razlog za njegovu veru u NJega kao Bogoĉovvka i

Spasitelja: sveznajućeg i svemoćnog.

"Neću više mnogo govoriti s vama, jer dolazi knez ovoga svijeta, i u Meni nema ništa. Nego

da zna svijet da ljubim Oca, i kao što Mi zapovjedi Otac, onako tvorim. Ustanite, hajdemo

odavde!"

(14:30-31)

"Knez ovoga sveta" vlada u ovom svetu grehom i smrću. Bogoĉovek je kao ĉovek, i pravi ĉovek

u ovome svetu, i na njega nasrće "knez ovoga sveta" - Ċavo, traţeći i u njemu svoje, tj. greh, i u

grehu smrtnost i truleţnost. Svega toga u Bogoĉoveku nema. Iako ĉovek, On je jedini ĉovek bez

greha i grehovne smrtnosti i truleţnosti. Zato Spas i objavljuje: "Ide knez ovoga sveta, i u meni

nema ništa". Nema ništa u Hristu grehovnog, Ċavoljeg; ništa svoje Ċavo ne moţe pronaći u

njemu, zato i ne moţe da vlada nad njim. To i jeste dokaz Hristove bezgrešnosti, Hristove

boţanske svetosti, Hristovog boţanstva.

Zato su NJegova ljubav i NJegov rad potpuno boţanski. Sva dela NJegova govore o NJegovoj

boţanskoj svemoći i o NJegovoj ljubavi prema nebeskom Ocu, koju On neprestano izraţava

tvoreći zapovesti Oĉeve. Zbog svega toga Ċavo i "nema ništa" svoga u NJemu.

Da, prvi ĉovek u kome Ċavo nema niĉeg svog.

Glava petnaesta

sadrţaj

HRISTOS PRAVI ĈOKOT - O DUHU SVETOM

"Na Tajnoj Veĉeri kazana je sva tajna Hristoiih sledbenika: otkuda u njima one boţanski moćne i

svemoćne stvaralaĉke sile; otkuda im poznanje i posedovanje boţanske Istine, boţanskog Ţivota,

boţanske LJubavi, boţanske Mudrosti, boţanske Dobrote, boţanske ĉudotvorne sile, i ostalih

boţanskih savršenstava; otkuda sile da drţe zapovesti evanĊelske; otkuda Hristos u njima i oni u

Hristu; otkuda oni - boravište Svete Trojice; otkuda im Duh Sveti. Sve je to otuda što je Gospod

Hristos ĉokot a oni loze na tom bogoĉaveĉanskom ĉokotu.

Kao što loze na vinovom ĉokotu ţive i rod donose samo ako su na njemu, i ako ih on hrani

svojim ţivotvornim i plodonosnim sokovima; tako i ljudi, samo ako su nakalemljeni na Hristu

verom i ostalim vrlinama, organski se sjedinjuju sa NJim, i ţive NJegovim boţanskim

ţivotvornim i plodotvornima silama. I kao što je On veĉan, tako i oni postaju veĉni NJime, jer ih

On hrani onim što je veĉno, boţansko, besmrtno. LJudska priroda, ako se organski ne sjedini sa

Bogom kroz Bogoĉoveka, ona se sasuši, uvene, i bez roda ostane. Samo organsko sjedinjenje sa

Bogom i organsko ţivljenje Bogom, daje ljudskoj prirodi ono što je besmrtno, boţansko, veĉno,

svevrednosno.

"Ja sam istinski čokot, i Otac Moj je vinogradar."

(15:1)

Ja sam pravi čokot tj. ĉokot koji niko i ništa ne moţe nagristi, oštešiti, uništiti, usmrtiti. Sav je

besmrtan i veĉan, jer je On sam sva besmrtnost boţanska i sva veĉnost boţanska. A On,

Bogoĉovek, je to Svojim boţanstvom. Iako ĉovek, on je Svojim boţanstvom sav u Ocu, sav u

Svetoj Trojici. Zato i veli za Oca svog: "i Otac je Moj vinogradar" . Znaĉi: bogoĉoveĉansko delo

spasenja sveta je delo ne samo Sina Boţijeg, Bogoĉoveka Isusa, nego i Boga Oca. Sva Sveta

Trojica radi na tome, a Sin je najneposrediiji posrednik toga meĊu ljudima, jer je ĉovek, jer je

Sin Ĉoveĉiji. Bogoĉovek je ĉokot spasenja, istiniti ĉokot celokupnom Liĉnošću Svojom, ne

neĉim parcijalnim, fragmentarnim, delimiĉnim. A to znaĉi i Svojim uĉenjem, i Svojim ţivotom, i

svim Svojim od najmanjeg do najvećeg, od najopipljivijeg do najnevidljivijeg: jedna organska

celina, i to bogoĉoveĉanska celina, i još: bogoĉoveĉanska Liĉnost kao organska celina.

"Svaku lozu na Meni koja ne raĎa roda odsijeca je;

a svaku koja rod raĎa čisti je da više roda rodi."

(15:2)

Bog Otac je zemljoradnik; obraĊuje Sinom svu zemaljsku njivu: sve ljude. A pošto je rod ljudski

- rukosad Boţji, vinograd Boţji, to je i Otac - vinogradar. Samo taj je vinograd sav zaraţen

duhovnom filokserom: grehom i smrću, te ne donosi pravi boţanski rod. LJudska priroda je

obesploĊena grehom i smrću. Zato Bog Logos postaje ĉovek, da obnovi ljudooku prirodu i

oplodi je za boţanski rod, oslobodivši je sobom od greha i smrti. Kao stvarno bezgrešan Ĉovek,

Bogoĉovek je zaista "pravi čokot". I dao je ljudima sva sredstva kojima se oni mogu nakalemiti

na njemu - pravom ĉokotu, i ţiveti njime, i donositi bogoĉoveĉankzki rod: besmrtne misli,

besmrtna osećanja, besmrtna dela; a to znaĉi: evanĊelske misli, evanĊelska osećanja, evanĊelska

dela. Ta sredstva jesu: svete tajne i svete vrline, i u njima sve bogoĉoveĉanske sile.

Svetom Tajnom Krštenja ĉovek se nakalemljuje na Hristu - Ĉokotu. Ali se uĉvršćuje na NJemu i

organski sjedinjuje sve jaĉe i jaĉe sa NJim pomoću ostalih svetih tajni i svetih evanĊelskih vrlina.

Bez ovih, iako kršten, on se polako otpaĊuje od Ĉokota, namerno se ne hrani NJegovim

ţivotvornim skokovima, i tako bez roda ostaje. Otac - "vinogradar" Svojim svevidećim okom

prati svaku lozu na Ĉokotu svom, i lenje loze - odseca i baca. To je tako divno izraţeno

primerom smokve koja tri godine ne donosi roda, i domaćin (tj. Bog) hoće da je poseĉe, a sluga

(tj. Sin) moli da je ostavi još za jednu godinu, pa ako i onda ne rodi, isećiće je (Lk. 13,7-9).

A loza koja rod donosi, tj. ĉovek koji umnoţava u sebi evanĊelske misli, osećanja, dela, - dobija

od Oca još više blagodatne sile, pomoću kojih još radikalnije pobeĊuje i uništava u sebi grehe i

iskušenja. I ukoliko se više ĉisti od greha, utoliko se u njemu više razlivaju blagodatne sile

Boţije, koje ĉine da duša njegava postaje sve plodnija i sve više raĊa evanĊelskog roda. U

spasenju ĉoveka zaposlena je sva Sveta Trojica - tolika je ljubav njena ogromna za ĉoveka, i

toliko je ĉovnjk vaţno i vrednosno biće za NJu.

"Vi ste već čisti zbog riječi koju sam vam govorio."

(15:3)

Ognjena sila koja spaljuje korov i trnje greha u ĉoveku, te ga tako ĉisti od svega što smeta da

ljudska priroda bude plodarodna, i da raća boţanski rod, jeste reĉ Hristova, evanĊelje Hristovo.

Jer u reči Hristovoj prisutna je boţanska sila koja oĉišćuje od ovake prljavštine i dušu i telo.

Reĉi Hristove "duh su i ţivot su", i progone iz ĉoveka sve što je telesno i smrtno. "Jer se svako

stvorenje Boţije osvećuje rečju Boţijom i molitvom" (1 Tm. 4,5). Pusti li ĉovek da ţiva reĉ

Boţije Reĉi prostruji kroz njegovo biće, i pomolili je svojim podvizima na tom putu kroz

njegovo biće, ona ga zaista oĉišćava od svake prljavštine. Zato Spas i veli uĉenicima svojim: "Vi

ste već očišćeni rečju koju vam govorih".

"Ostanite u Meni i Ja ću u vama. Kao što loza ne moţe roda roditi sama od sebe

ako ne ostane na čokotu, tako ni vi ako u Meni ne ostanete."

(15:4)

Organsko sjedinjenje Bogoĉoveka i NJegovih sledbenika nije drugo do bogoĉoveĉanska

simbioza: on, Bog, ţivi u njima i sa njima; i oni, ljudi, ţive u NJemu i sa NJim. To je meĊusobno

duhovno saovaploćavanje, niukom sluĉaju nikakvo porobljavanje: On se saovaploćuje njima; oni

se saovaploćuju NJemu. Sve po osnovnom evanĊelskom, bogoĉoveĉanskom naĉelu

bogovaploćenja: Bog Logos se ovaploćuje u ĉoveka, da bi se ĉovek ovaplotio u Boga. Jer je u

Bogoĉovekovom EvanĊelju stoţer - istina ovo: Bot Logos je postao ĉovek, da bi ĉovek postao

Bog po blagodati. Tu stoţer - istinu evo Spas otkriva na Tajnoj Veĉeri kao svetu istinu: "Budite u

Meni i Ja u vama" ( = boravite u Meni i Ja u vama). Ţiveći Bogom i u Bogu ĉovek se i sam

oboţuje i sam postaje "bog po blagodati", - po omiljenoj reĉi svetih triju pravoslavnih bogoslova,

jedinih pravih bogoslova, a naroĉito svetog Simeona Novog Bogoslova. Ništa evanĊelsko ĉovek

ne moţe učiniti bez blagodatne pomoći Spasiteljeve; ništa evanćelsko "roditi" sam od sebe; zato

je uvek potrebna pomoć Bogoĉovekova, jer je sve evanĊelsko uvek bogoĉoveĉanski sinergiĉno:

uvek na njemu zajedniĉki rade, jedan drugome saraĊuju, Bog i ĉovek. To nam kazuju reĉi

Spasove: "kao što loza ne moţe roda roditi sama od sebe ako ne bude na čokotu, tako i vi ako u

meni ne budete".

"Ja sam čokot, a vi loze. Ko ostaje u Meni i Ja u njemu, taj donosi mnogi plod,

jer bez Mene ne moţete činiti ništa."

(15:5)

Bez Boga ĉovek je nerodna biljka. Ĉovek, sam po sebi, ne raspolaţe silama koje bi mu osigurale

besmrtnost i ţivot veĉni. A to znaĉi ĉovek je plen smrti, i domen smrti. Ma koliko ĉovek

izţivljavao sebe autarkiĉno, iz toga ma koliko sebe idololatrizirao (budizam, evroiski

humanizam), ipak nije u stanju da sebe pretvori u neko trajnije biće, akamoli u biće besmrtno i

veĉno. Uvek i za uvek ĉovek ostaje - smrtan, prolazan, zlosmradan. Ali to što ne moţe dati ni

jedan ĉovek, ma koji ĉovek, ni svi ljuda skupa, - daje samo Bogoĉovek. NJime i u njemu jedino

ĉovek postaje besmrtno i veĉno biće. Jer On uzima ĉoveka u sebe, i Sobom ga preraĊuje u biće

veĉno, bogoĉaveĉno. I istovremeno prenosi Sebe u ĉoveka, i ĉovek oseća NJime, misli NJime,

dela NJime, ţivi NJime, besmrtuje NJime. Tu je posredi potpuna i savršena simbioza Boga i

ĉoveka: Bog ostaje Bogom, i ako svega Sebe daje ĉoveku; i ĉovek ostaje ĉovekom, iako svega

sebe daje Bogu. Daje, i postaje savršen ĉovek (sr. Ef. 4,13), "za svako dobro delo pripravljen" (2

Tm. 3,17). A svaki je ĉovek sazdan sa ciljem da postane savršeni ĉovek. Zato je Bog Logos i

postao ĉovek, da bi dao sile svakom ĉoveku da ispuni svoje boţaisko naznaĉenje: da postane

savršen ĉovek. Hrista propovedamo, izjavljuje Apostol: "da pokaţemo svakoga čoveka

savršenog u Hristu Isusu" (Kol. 1,28).

Sve dok ĉovek ne oseti da je Bogoĉovek - Čokot a on loza, radi tog čokota, i rodna samo njime i

od organskog jedinstva sa NJim, on se guši u bezvazdušnoj epruveti svoga humanizma, svoga

hominizma, pa bio on religijski, filosofski, nauĉni, kulturni, umetniĉki, - svejedno, zauvek

svejedno. A što Bogoĉovek govori, svima ljudima govori: "Ja sam čokot a vi loze: koji boravi u

Meni i Ja u njemu, on raća mnogi rod: jer bez Mene ne moţete činiti ništa", - ništa trajno, ništa

besmrtno, ništa sveto, ništa pravedno, ništa veĉno, ništa ustvari vrednosno. "Bez Mene ne moţete

činiti ništa", - ovim je svaki humanizam, svaki hominizam svaka ljudska autarkiĉnost i

autarhiĉnost, svako ĉovekopoklonstvo, osuĊeno na smrt. I još time proglašena ova blagovest: A

samnom moţete ĉiniti sve, - sve što ĉoveka diţe i do boţanskih visina uzdiţe, sve što je

boţansko, besmrtno, veĉno, svevrednosno. Jer se ĉovek jedino bogoĉoveĉanskim, pomoću ovetih

evanĊelskih vrlina i sila, produţuje, proširuje, uzvišuje, u sve boţanske beskrajnosti i

besmrtnosti. I postaje biće kome se i anĊeli dive.

"Ko u Meni ne ostane, izbaciće se napolje kao loza, i osušiće se,

i skupiće je, i u oganj baciti, i spaliti."

(15:6)

Bez Bogoĉoveka, bez organskog jedinstva sa NJim, ljudsko biće postepeno vene, presahnjuju

njegove sile, ma kako izgledale velike i neiscrpne, dok najzad sasvim ne presahnu, ne izumru. I

time same sebe na smrt, na uništenje, na išĉeznuće osude. I zbilja, šta je to ljudsko, makar bilo

niĉeanski "ljudsko - suviše ljudsko", što na kraju krajeva smrt ne sparuši, ne sasuši, i u oganj ne

baci, i ne spali?

Da, sve i sva, i u tome je neminovna tragedija svakog humanizma. Besmrtna je, i za sva vremena

oĉigledna istina u ovim Bogoĉovekovim reĉima: "Ko u meni ne boravi, izbacuje se napolje kao

loza, i suši se, i skupljaju je, i u oganj bacaju, i spaljuje se".

"Ako ostanete u Meni i riječi Moje u vama ostanu,

što god hoćete ištite i biće vam."

(15:7)

Organsko sjedinjenje ĉoveka sa Bogoĉovekom ĉini ĉoveka svemoćnim, ali i svemudrim. On

postaje svemoćan njime, i svemudar njime. I onda ište u Bogoĉoveka i za sebe i za bliţnje samo

ono što im sluţi spasenju od greha, smrti i Ċavola, samo ono što je sveto, uzvišeno, ĉestito,

boţansko, besmrtno, veĉno. Tada zaista ĉovek sasvim prirodno "raĊa mnogi rod"

bogoĉoveĉanski: evanĊelska dela, misli, raspoloţenja.

Glavno je: biti u Bogoĉoveku, boraviti, ţiveti u NJemu, onda On sam i tvori dela svoja kroz

slugu Svoga: ĉokot raĊa lozom; loza se vidi i rod, više nego ĉokot, koji je jednim delom u zemlji,

nevidljiv. Zato Spas blagovesti: "ako boravite u Meni i reči Moje u vama borave, što god hoćete

šitite i biće vam", "što god hoćete - ištite", a vi ćete, zato što ţivite Bogoĉovekom, u NJemu i radi

NJega, iskaćete samo ono što je evanĊelsko, bogoĉoveĉansko, spasonosno. "I biće vam", jer je

vaša volja, sjedinivši se sa NJegovom pomoću drţanja NJegovih zapovesti, i sama postala

bogoĉoveĉanski svemoćna. Primer: bezbrojna ĉudesa Svetitelja koji su ova ĉinili radi spasenja

ljudi.

"Ovim se proslavi Otac Moj da rod mnogi donosite, i bićete Moji učenici. Kao što Otac

ljubi Mene, i Ja ljubim vas; ostanite u ljubavi Mojoj."

(15:8-9)

Smerni Sin Boţiji, Gospod Hristos sve pripisuje Ocu, pa i slavu Svojih bogoĉoveĉanskih dela

koja On ĉini silom Svojom preko Svojih uĉenika. Svaki rod ima svoj koren; koren svih

hrišćanskih dela je Otac Nebeski. Ko se drţi tog korena preko ĉokota - Bogoĉoveka - da kao loza

raĊa "mnogi rod". To raĊanje mnogog bogoĉoveĉanskog roda blagodatnom silom Boţijom koja

od Oca stalno struji kroz Sina u NJegove sledbenike i ĉini ljude uĉenicima Hristovim. Provera

apostolstva? - Dela bogoĉoveĉanska, i to mnoga. Ta blagodatna sila je neiscrpna, jer dolazi iz

nepresušnog boţanskog izvora, zato su i dela neizbrojna. Prenositelj te sile je ĉovekoljublje

Bogoĉovekovo, po svemu izuzetno i jediistveno, jer: sveto, bezgrešno, boţansko, svemilo stivo,

svedareţljivo.

Ustvari, mi ljudi, raslabljeni zlom i gresima, nismo ni znali šta je to istinska, prava, savršena

ljubav, jer u našim ĉoveĉanskim ljubavima uvek ima, više ili manje, samoljublja. Hristova ljubav

je prva stvarna i potpuna ljubav: original ljubavi; boţanski sveta, boţanski savršena, boţanski

besmrtna, boţanski smerna. Zato Spas na Tajnoj Veĉeri i kazuje svetu tajnu svete

bogoĉoveĉanske ljubavi kao "novu zapovest" o novoj ljubavi. To je zaista nova sveta sila koja

dolazi od Oca i daje nam se Sinom u Duhu Svetom. Stoga nas i utrojiĉuje i otrojiĉuje, kao

oboţujuća blagodatna sila. Ta boţanska ljubav je vrhovni zakon u ţivotu svete boţanske Trojice:

ona odrţava svesavršeno jedinstvo Trojiĉnog boţanstva pri ĉemu Sveta Tri Lica uvek ostaju

svako za sebe beskrajno boţanski savršena i boţanski samostalna. Zato je ta boţanska ljubav,

preiesena i prenošena Bogoĉovekom u nas ljude, stvaralaĉka i sintetiĉka sila liĉnosti: ukoliko je

ĉovek više ima, utoliko njegova liĉnost postaje savršenija, i u isto vreme razlivenija po ljudima

kao objektima ovoje delatnosti. To je jedina savršena hipostasirajuća sila, i u isto vreme

sabornizirajuća. Ona sjedinjuje ĉoveka najpre sa Bogoĉovekom, i kroza nj sa ljudima, za sve

vreme vodeći njegovu liĉnost iz savršenstva u savršenstvo. Ţiveći u toj ljubavi, ĉovek ţivi

glavnom ţivotnom silom Trojiĉnog Boţanstva. Tada se doţivljuje boţansko jedinstvo, boţansko

svejedinstvo ţivota: bogoĉoveĉanski monizam ţivota.

"Ako zapovijesti Moje odrţite, ostaćete u ljubavi Mojoj,

kao što sam Ja odrţao zapovijesti Oca Mojega i ostajem u ljubavi NJegovoj."

(15:10)

I kroz to osećanje boţanske ljubavi ĉovek stvarno prelazi iz smrti u ţivot, i ne umire. A ta se

ljubav stiĉe drţanjem zapovesti Hristovih, ispunjavanjem EvanĊelja NJegovog. I ne samo stiĉe,

nego i uvek pritiĉe, te ĉovek s radošću ostaje u njoj svim bićem svojim. Ustvari ta ljubav je jedan

neprekidni podvig koji poĉinje sa verom u Hrista a produţava se beskrajno i beskonaĉno. Što

ĉovek usrdnije drţi zapovesti, sve se jaĉe ukorenjuje u ljubavi i utemeljuje u njoj, (sr. Ef. 3,17), i

njome raste "sa svima svetima" u sve dubine i širine i visine i duţine Hristove (Ef. 3,19), - i tako

se pomoću nje ispunjuje "svakom punoćom Boţijom" (Ef. 3,19). Boraveći u njoj, ĉovek boravi u

svetoj Boţanskoj Trojici: u Ocu kroz Sina u Duhu Svegom. Sve nam to kazuju reĉi Spasove:

"kao što Otac ima ljubav k Meni i Ja imam ljubav k vama; budite u ljubavi Mojoj, ako zapovesti

Moje drţite vi ćete ostati u ljubavi Mojoj, kao što Ja odrţah zapovesti Oca Svoga i ostajem u

ljubavi NJegovoj".

"Ovo sam vam kazao da radost Moja u vama ostane i radost vaša da se ispuni."

(15:11)

Od boţanske ljubavi razliva se po duši neka beskrajna radost, i ona - sva boţanska, sva sveta, sva

besmrtna, sva bogoĉoveĉanska. Radost u kojoj nema ni smrti ni straha od smrti; ona vaskrsna

radost koju je rod ljudoki poznao tek u vaskrsenju Bogoĉovekovom. Ona se hristoljubljem

useljuje u dušu ĉovekovu, i hristoljubljem ĉuva u njoj. Nestane li u duši hristoljublja, nestaje i te

boţanske radosti, i tuga i muka poplave dušu, i sve njene ponore, vrhove i ravnine. Spas i veli:

"ovo vam kazah, da radost moja u vama ostane i radost vaša se ispuni". "Radost moja" =

"LJubav moja" : sv. Serafim: "radoste moja", to iz njega ljubav Hristova.

"Ovo je zapovijest Moja: da ljubite jedni druge kao što Ja vas ljubim."

(15:12)

Drţanje evanĊelskih zapovesti ispunjuje dušu bogoĉoveĉanskom ljubavlju. I sve te zapovesti

uviru u ljubav, i na uvoru svoje ime gube, jer se sve slivaju u jednu sveobimnu zapovest,

svezapovest Bogoĉovekovu o ljubavi. I to - bogoĉoveĉanskoj ljubavi. Sve njeno: i suština, i

metod, i radost, i besmrtnost, i veĉnost, - uslovljena je Bogoĉovekom, jer dolazi od Bogoĉoveka.

Zato On i blagovesti: "ovo je zapovest Moja, da imate ljubav meĎu sobom kao što Ja imadoh

ljubav k vama" ( = da ljubite jedan drugog kao što vas Ja ljubih). Svoju ljubav uvek

proveravajte Mojom.

Jer ništa teţe nego steći sveobilnu evanĊelsku, hristovsku ljubav, i stekavši je: ĉuvati je stalno

svetom, boţanskom, radosnom i uvek rastućom. Tako samo Hristovom blagodatnom silom

zapovest o ljubavi postaje "najveća i prva", postaje svezapovest, o kojoj visi sav zakon, svi

proroci, pa i sav Bogoĉovek i NJegov bogoĉaveĉanski podvig spasenja sveta. Sam je Spasitelj

celokupno Svoje EvanĊelje sabrao u jednu zapovest: zapovest o bogoĉoveĉanskoj ljubavi. Da,

bogoĉoveĉanska ljubav i jeste - skraćeno EvanĊelje. LJubav prema Hristu u isto vreme je i radost

prema svemu Hristovom. Zato je EvanĊelje: - blaga vest, radosna vest: "velika radost" (Lk.

2,10). I to radost u svemu što je Hris-tovo: i u tvorenju zapovesti i u stradanju, i u samo

poţrtvovanju; u sastradanju Hristu, u savaskrsavanju sa Hristom, u savaznesenju sa Hristom.

"Od ove ljubavi niko nema veće, da ko ţivot svoj poloţi za prijatelje svoje."

(15:13)

Šta je najdragocenije u svetu? - Duša. Šta - najveće? - Duša. Jer bogolika vrednost njena više

vredi nego sav vidljivi svet od istoka do zapada, od severa do juga i od vrha do dna. A najveća

ljubav šta je? Ţrtvovati dušu svoju za prijatelje svoje. Ne ţivot, ne telo, ne imanje, ne svet, već

dušu, jer je to sve, skupa od beskrajno manje vrednosti nego duša. A to na ĉemu stoji, i radi ĉega

postoji, ĉovek moţe ţrtvovati samo ako ima ljubavi Hriotove, ljubavi sveţrtvene. Ona je uvek

gotova da se ţrtvuje za sve što je sveto, uzvišeno, boţansko, evanĊelsko, za sve što dolrinosi

spasenju ĉoveka, i ljudi, od smrti, greha i Ċavola. Jer je ona prijatelj svemu tome. I to je poluga

njenog prijateljstva sa ljudima. Ona je prijatelj svemu besmrtnom, boţanskom, svetom,

bogoĉeţnjivom u svakom ĉoveku. Ko to ima, već je njen prijatelj. I ona je uvek gotova, s

radošću gotova, da sebe ţrtvuje za prijatelje svoje. Takva je blagovest u ovim reĉima Spasovim:

"od ove ljubavi niko nema veće, da ko dušu svoju poloţi za prijatelje svoje".

"Vi ste prijatelji Moji ako tvorite što vam Ja zapovedam."

(15:14)

Bogoĉovek je Svojim Novim Zavetom doneo svetu i novo prijateljstvo, novu sadrţinu

prijateljstva. Po njemu, pravo prijateljstvo se sastoji u svetoj i boţanskoj ljubavi ĉoveka prema

ĉoveku. Ĉovek je prijatelj svemu svetom i boţanskom u ĉoveku; to mu je prijatno u prijatelju. Na

tome on i zasniva sve svoje odnose prema prijatelju. To pak znaĉi: sadrţinu pravom prijateljstvu

daje Bog i ono što je Boţje. Takvo prijateljsto je ustvari prijateljevanje sa Bogom i boţanskim u

prijatelju. U tome je i sila, i jaĉina, i besmrtnost, i samoţrtvenost pravog prijateljstva. Takvo

prijateljstvo, u pravom smislu, omogućio je Bogoĉovek Svojom pojavom u svetu. On je Boga

uĉinio temeljom i suštinom i sadrţinom istinskog, svetog i besmrtnog prijateljstva ljudskog. Da

bi ĉovek mogao biti pravi prijatelj ĉoveku, mora prethodno postati prijatelj Bogu, tj. prijatan

Bogu svojim svetim, boţanskim, evanĊelskim ţivotom. Postane li prijatelj Boţji, on lako postaje

prijatelj ljudima, a ponajlakše - prijatelj prijateljima Boţijim. Kako se pak postaje prijatelj Boţji,

Spasitelj nam pokazuje Svojim EvanĊeljnjm. Ispunjavanjem zapovesti Boţijih postaje se prijatelj

Boţiji, prijatelj Hristov. A od toga nema veće slave i ĉasti za ĉoveka ni u ovom ni u onom

sveggu. Drţanje zapovesti Hristovih, a svrh svega zapovesti nad zapovestima: zapovest o

boţanskoj ljubavi, postaje se prijatelj Hristov. Takva blagovest bruji iz ovih Hristovih reĉi: "vi

ste prijatelji Moji ako tvorite što vam Ja zapovedam"". Vi ste prijatelji Moji ako ste prijatelji

Mojoj boţansţoj istini, Mojoj boţanskoj pravdi, Mojoj boţanskoj ljubavi, Mojoj boţanskoj

mudrosti, svemu baţanskom što EvanĊelje propoveda. A vi ste to, ako sve to tvorite i po tome

ţivite.

"Više vas ne nazivam slugama, jer sluga ne zna šta radi gospodar njegov; nego sam vas

nazvao prijateljima, jer sve što čuh od Oca Svojega, objavih vam."

(15:15)

Prijateljima Boţijim otkrivaju se tajne Boţije, jer ih oni neće ni zloupotrebiti ni izdati. Iskrenoj

ljubavi prema Bogu Bog odgovara iskrenom ljubavlju. Usrdno tvoreći zapovesti Boţije, ĉovek

sve više stiĉe boţamske ljubavi, a sa njom i u njoj - istinsko znanje o Bogu i Boţijim tajnama.

Takav ĉovek, već nije sluga nego prijatelj Boţiji. A prijateljima se poveravaju tajne. Bogoĉovek

je i postao ĉovek i ostao meĊu ljudima, da bi ljude naĉinio prijateljima Boţijim: tj. svesnim i

punim ljubavi tvorcima zapovesti Boţijih. I sve što im je za to bilo potrebno, On im je i kazao i

dao. Tako je robovski odnos prema Bogu pretvoren u prijateljski, sav zasnovan na uzajamnoj

ljubavi. To je blagovest ovih Hristovih reĉi: "više vas ne nazivam slugama jer sluga ne zna šta

radi gospodar njegov; nego vas nazvah prijateljima: jer vam sve kazah što čuh od Oca Svoga".

"Ne izabraste vi Mene, nego Ja vas izabrah i postavih vas da vi idete i rod donosite;

i rod vaš da ostane, da što god zaištete od Oca u Ime Moje da vam da."

(15:16)

Sve što ĉovek od sebe unese u tvorenje evanĊelskih dela, to ostaje veĉito, ostaje kao njegova

neprolaznost i besmrtnost; to niti rĊa vremena kvari, niti moljac smrti nagriza. OploĊen

boţanskim silama kroz svete vrline ĉovek zaista i raĊa mnogi rod. Takvi su naroĉito sveti

Apostoli, ti neumorni revnitelji i tvorci reĉi Boţijih. Tvoreći zapovesti Boţije, i na taj naĉin

postavši prijatelji Boţiji, prijatelji Hristovi, oni se udostojavaju toga da im Gospod daje sve što

zaištu od NJega u Ime Hristovo. "U Ime Hristovo", tj. sve što je sveto, spasonosno, boţansko,

sve što odvodi Hristu i spasava od greha, smrti i Ċavola. Jer apostoli sveti ne ištu od Boga ništa

što nije usaglasnosti sa svetom voljom Boţijom. A "tajnu volje Svoje" Bog nam je otkrio u

Hristu (Ef. 1,9). Takvu blagovest kazuju ove reĉi Spasove: "vi mene ne izbraste nego Ja vas

izbrah, i postavh vas da vi idete i rod rodite; i da Vaš rod ostane, da što god zaištete u Oca u Ime

Moje da vam da".

"Ovo vam zapovijedam: da ljubite jedni druge."

(15:17)

Sve ovo ima jedan boţanski svecilj: bogoĉoveĉansku ljubav. Kroz sve Svoje reĉi i dela Spasitelj

samo njoj vodi kao kroz zrake suncu. Kao da to saĉinjava tajnu svih svetih tajni otkrivenih na

Tajnoj veĉeri, On neprestano ponavlja i naglašava Svoju zapovest o ljubavi. Evo gde je opet

istiĉe: "ovo vam zapovedam da imate ljubav meĎu sobom" ( = da ljubite jedan drugog)".

"Ako vas mrzi svijet, znajte da je Mene omrznuo prije vas. Kad biste bili od svijeta, svjet bi

svoje ljubio, a kako niste od svijeta nego vas Ja izabrah od svijeta, zato vas mrzi svijet."

(15:18-19)

Bogoĉovek sa Svojim savršenstvima stoji nasuprot svetu koji "u zlu leţi" (1 Jn. 5,19). Zahvaćen

grehom, proţet logikom greha i zla, svet ne trpi Boga. Šta više: mrzi Ga. Jer je greh time greh što

mrzi Bezgrešnog, i smrt time smrt što mrzi Besmrtnog. Svet, nekadanja tvorevina Boţija, toliko

se greholjubljem udaljio od Boga i istupio protiv Boga, da sobom pretstavlja vrlo sloţeno i vrlo

snaţno neprijateljstvo prema Bogu. Tako, da sve što je od sveta, samim tim je delimiĉno i od

greha. I kao takvo, mrzi Boga i sve što je Boţje.

Zaljubljen u zlo, svet mrzi Hristovo dobro; zaljubljen u laţ, on mrzi Hristovu istinu; zaljubljen u

tamu, on mrzi Hristovu svetlost; a kroz sve te zaljubljenosti on je ustvari zaljubljen u tvorca svih

zala - Ċavola, te stoga i mrzi Hrista Boga. Hristov ĉovek, ţiveći njegovom boţanskom iotinom, i

pravdom, i ljubavlju, odvaja se od sveta, sroĊuje se sa boţanskim svetom, i sav duhovno raĊa iz

Boga svim srcem svojim, svom dušom svojom, svom mišlju svojom i svom snagom svojom.

Tako, Hristovi ljudi nisu od ovoga sveta, već od Hristovog, Boţijeg, onog. Zato ih i mrzi ovaj

svet, kao što mrzi i Boga njihovog - Gospoda Hrisga.

Dolaskom Bogoĉoveka u ovaj svet izvršena je po prvi put jasna i odreĊena diferencijacija

izmeĊu ovog i onog sveta: šta je ovaj a šta onaj svet; ĉemu teţi jedan, a ĉemu drugi, ĉime ţivi

jedan, a ĉime druga; šta voli jedan, a šta druti. Iako u ovom svetu, Hristovi ljudi su svim bićem

svojim od onoga sveta; a ţive u ovom svetu da bi ga pomoću Hrista i NJegovih svetih boţanskih

sila i vrlina spasavali od greha, zla i Ċavola. Niko nije uništio toliko greha, toliko zla, toliko

smrti, toliko Ċavola, kao oni, zato ih bezmerno mrze i gresi i zla, i smrti i Ċavoli. Spasitelj

blagovenjsti: "ako svet mrzi vas, znajte da Mene omrznu pre vas. Kad bi ste bili od sveta, onda bi

svet ljubio svoje, a pošto niste od sveta, nego vas ja izbrah od sveta zato vas mrzi svet".

"Opominjite se riječi koju vam Ja rekoh: nije sluga veći od gospodara svojega. Ako Mene

goniše, i vas će goniti; ako Moju riječ odrţaše, i vašu će odrţati. Ali sve će vam ovo činiti

zbog Imena Mojega, jer ne poznaju Onoga koji Me posla."

(15:20-21)

Bogoĉoveĉanska je blagovest: Gospod Hristos je i po istini i po dobroti i po ljubavi i po milosti i

po stradanju i po poţrtvovanju i po ţivotu nesravnjeno veći od svih svojih sledbenika. U svemu

tome On je uvek boţanski gospodar, a oni - sluge. NJihova sudbina u svetu predodreĊena je, i

pretskazana, NJegovom sudbinom. Sve što ih snaĊe NJega radi, za njih je blagovest. I stradanja

NJega radi, za njih su radost i blagovest. Oni su uvek samo apostoli (=poslanici), sledbenici,

sluge, svedoci: sebe nikad ne propovedaju već NJega - jedinog Gospoda i Spasitelja; NJemu

sleduju, NJemu sluţe, o NJemu svedoĉe. A svet ne prima NJega, ne prima ni njih, jer bogoborni

gresi zadrţavaju srce sveta u tami neznaboštva i Hristoborstva. Pomraĉeni greholjubljem um

sveta ne zna, niti hoće da zna, pravog i istinitog Boga, i stalno sluţi laţnim bogovima: bilo

stvarima, ili strastima, ili laţnim idejama, laţnim teorijama, laţnim mislima.

"Da nisam došao i govorio im, ne bi grijeha imali; a sad izgovora nemaju za grijeh svoj."

(15:22)

Od kako je Bog Logos postao ĉovek, i kazao i pokazao u sebi Boga na najoĉigledniji i

najnesumnjiviji naĉin, ljudi više nemaju izgovora za neverovanje u Boga, za nepoznavanje

istinitog Boga. Nikakva logika ljudska, ni individualna ni kolektivna; nikakva mašta ljudska,

nikakav um ljudski, ne moţe zamisliti ni izmisliti savršenijeg, istinitijeg, ljupkijeg, pravednijeg

Boga nego što je Bogoĉovek Hristos.

Isto tako ljudi ne mogu imati izgovora ni za kakav greh otkako je Gospod Hristos ţiveo u svetu

meĊu ljudima i na najsavršeniji naĉin pokazao im ţivot bez greha, ţivot sav izatkan od istine

Boţije od pravde Boţije, od LJubavi Boţije, od veĉnosti Boţije, i od svega Boţijeg. Otuda je sva

nada Hristovmh sledbenika u milost i ĉovekoljublje Hristovo. I još: ljudi nemaju "sada", tj. od

Hrista i posle Hrista, izgovore za grehe svoje naroĉito stoga što Gospod Hristos kroz svete tajne i

svete vrline daje svakome ĉoveku boţanske, blagodatne sile, koje mu daju moći da potpuno ţivi

ţivotom Hristovim na zemlji, da ţivi Hristovom istinom, Hristovom pravdom, Hristovom

ljubavlju, jednom reĉju - Hristovim EvanĊeljem. Setiti se treba apostolovih reĉi: "ja više ne ţivim

nego u meni ţivi Hristos" (Gl. 2,20). Nemaju ljudi više izgovor za grehe, jer Gospod Hristos i

danas i sutra i vaovek je aasti (Jevr. 13,8), i ţivi meĊ nama u bogoĉoveĉanskom telu Svom -

Crkvi, i Crkvom nam daje sve što nam je potrebno za evanĊelski ţivot.

"Koji mrzi Mene i Oca Mojega mrzi."

(15:23)

Ne moţe se verovati u istinitog Boga, ako se ne veruje u Hrista, jer On i jeste jedini istiniti Bog.

Ko Hrista ne priznaje za Boga, a smatra i tvrdi da veruje u Boga, govori besmislicu. Da, on moţe

verovati u Boga laţnog, u idola, u nešto što je sam proglasio za Boga. To moţe biti i duhovne

prirode: neka ideja, neka teorija, ioti neka strast, neki porok; ili neka vrlina, neko dobro bez

Boga; humanizam, i hominizam; ili - kultura ili civilizacija, ili tehnika, ili moda, - sve to ljudi

proglašavaju za svog boga, za svoje bogove.

Ali sve te bogove lako je proveriti i videti da ne raspolaţu nikakvim uistini boţanskim

osobinama, svojstvima, savršenstvima. U njih nema apsolutne istine, stoga je i ne mogu dati

ljudima; Nema apsolutne pravde, apsolutne mudrosti, nema besmrtnosti, nema veĉnosti, nema

sile koja savlaĊuje greh, smrt, zlo, Ċavola, stoga ništa od svega toga ne mogu lruţiti ljudima. A

bez toga, bez istinitog Boga, muka je, oĉajanje, uţas je, prokletstvo je biti ĉovek. Ko mrzi Hrista,

ustvari mrzi Boga i sve što je boţansko, sveto, uzvišeno.

Stoga Gospod Hristos i blagovesti: "koji mrzi Mene, i Oca mog mrzi".

"Da ne tvorih meĎu njima djela koja niko drugi ije tvorio, ne bi grijeha imali; a sada su i

vidjeli, i omrznuli i Mene i Oca Mojega. Ali da se ispuni riječ napisana u Zakonu njihovu:

Omrznuše me ni za što."

(15:24-25)

Šta je najveći, najoĉigledniji, i najubedljiviji dokaz da je Hristos - istiniti Bog i Gospod? - Dela

NJegova. To je nešto najizuzetnije u rodu ljudskom. Jer niko drugi nije ĉinio takva dela. PoĊe li

se od njih kao ĉinjenica u sferi ljudskih stvarnosti, ona se mogu objasniti jedino boţanskom

silom Hristovom. Samo Bogu telu mogao je ĉiniti onakva dela. Ako nije tako, pokaţite mi

ĉinjenicama, delima. Jer se dela mogu objasniti, i zamisliti samo delima. Ne priznati dela

Hristova za dela ovaploćenoga Boga - ĉist je inat ljudski. Jer ona su oĉigledna za svako ljudsko

biće. Gledati ta dela, i mrzeti Hrista, vrhunac je ljudskog satanizma. Jer satana gleda Boga, vidi

Boga, i mrzi ga zato što je Bog. "A sad i videše i omrznuše i Mene i Oca Moga". Ako su ljudi

ikada omrznuli nizašta neko biće onda su to uĉinili sa Hristom. I stvarno, koji god mrzi Hrista,

nesumnjivo ga mrzi nizašta. Jer do sada nijedan od hristoboraca i hristomrzaca nije mogao izneti

opravdan, iole opravdan razlog za svoju mrţnju prema Hristu.

Sa tugom ĉovekoljubivi Gospod kaţe: "da nisam bio dela tvorio meĎu njima koja niko drugi ne

tvori, ne bi greha imali: a sada i videše, i omrznuše i mene i Oca moga. Ali da se zbude reč

napisana u zakonu njihovom: omrznuše me nizašta".

"A kada doĎe Utješitelj, koga ću vam Ja poslati od Oca,

Duh Istine, koji od Oca ishodi, On će svjedočiti za Mene."

(15:26)

Bogoĉovek delima svojim pokazuje da je Bog i Spasitelj. I mnogi ga ipak mrze. Ko će tešiti

hristoljupce u tugama njihovim što mnogi Gospoda njihovog mrze nizašta? - Utešitelj = Duh

Istine". On će na boţanski sveubedljiv naĉin svedoĉiti o Isusu da je Bog i Spasitelj. Duh Sveti

nema telo da bi ga hristomrsci mogli raspeti. NJegovo svedoĉanstvo biće najsilnije svedaĉanstvo

Boga o Bagoĉoveku, Boga o Bogu. On dolazi u ovet radi Bogoĉoveka i NJegovog domostroja

spasenja. Bogoĉovvk Ga šalje od Oca da kao Duh Istine produţi delo spasenja ljudi izvršeno

Bogoĉovekom. "On će svedočiti", za Hrista, dajući ljudima blagodatne sile, pomoću kojih će oni

Hristovo delo opasenja pretvarati u svoje.

On će sići na Crkvu, i ostati zanavek u Bogoĉoveĉanskom telu Crkve kao duša Crkve. Svaki

sutelesnik Crkve to će osetiti, i oseća: da je Duh Sveti u Crkvi sve i sva, kao što je duša u telu sve

i sva. U Duhu Svetom i kroz Duha Svetog delaće i Bog Otac i Bog Sin, jer je delo spasenja

svakog ĉoveka, u krajnjoj liniji, delo cele Svete Trojice. Duha Istine, "koji od Oca izlazi", šalje u

svet Gospod Hristos. I dok sva Tri Lica Presvete Trojice zajedniĉki obavljaju u Crkvi spasenje

sveta, ipak ovamo od njih ostaje potpuno samostalna i savršena Liĉnost. Sve im je zajedniĉko,

osim liĉnih svojstava.

Liĉno svojstvo Oca je neroĊenost, Sina - roĊenost, Duha Svetog - ishoĊenje.

Otac je time Otac što raĊa Sina i ishodi Duha; Sin je time Sin što se raĊa od Oca; Duh je time

Duh što ishodi od Oca. Otac je koren i izvor Boţanstva: jedno je Boţanstvo svih Lica, jedna

priroda, jedna volja, jedna delatnost. Ali, iako je Otac "koren" i "izvor", ipak On ni po ĉemu nije

pre Sina i Duha, jer su i Sin i Duh saveĉni Ocu po Boţanstvu, i u svemu ravni. Delo spasenja

sveta, iznršeno Bogoĉovekom, otkrilo nam je jasno istinu: da je Bog jedan po biću, Trojiĉan po

Licima. To im Spas i kazuje ovom blagovešću: "A kad doĎe Utešitelj, koga ću vam poslati od

Oca, Duh Istine, Koji od Oca izlazi, On će svedočiti za mene".

"A i vi ćete svjedočiti, jer ste od početka sa Mnom."

(15:27)

Svedočanstvo Duha Istine o Istini biva na bezbroj naĉina, a za ljude - najĉešće preko ljudi.

Aiostoli su postali pravi i savršeni svedoci Gospoda Hrista tek onda kada je Duh Sveti sišao ia

njih. On im je objasnio i osvetlio ono iskustvo koje su oni stekli ţiveći zajedno sa Gospodom

Isusom tri i po godine. On ih je "potsetio na sve", uveo ih u svaku NJegovu bogoĉoveĉansku

istinu, i tek im je onda postalo sasvim jasno ko je Isus i šta On znaĉi.

NJihovo svedočanstvo svo je zasnovano na iskustvu liĉnom; sve je tu empiriĉno, opitno, liĉno:

"Ne moţemo ne govoriti što videsmo i čusmo". "Što čusmo, što videsmo očima svojim, što

rasmotrismo i ruke naše opipaše", to - "svedočimo" (1 Jn. 1.1,2).

Zato Spas i veli uĉenicima Svojim: "A i vi ćete svedočiti, jer ste od početka sa Mnom".

Glava šesnaesta

sadrţaj

OPROŠTAJNA BESEDA, OBEĆANJE SVETOGA DUHA

"Ovo sam vam kazao da se sablaznite. Izgoniće vas iz sinagoga; Ali dolazi čas kada će svaki

ko vas ubije misliti da Bogu sluţbu prinosi."

(16:1-2)

Oproštajna beseda, obećanje Svetoga Duha Sve što je Spas dosad rekao, rekao je da NJegove

uĉenike ne bi iznenadila mrţnja sveta na Hrissta i na njih; i još: da ih ne bi iznenadila gonjenja,

muĉenja, koja će podnositi zbog Hrista. "Ovo vam kazah da se ne sablaznite": da ne pomislite:

kakav je to Bog kada mi ovoliko stradamo svedoĉeći za NJega?

Kakav je to Spasitelj, kada se ne pojavljuje da nas spase od muka, od nevolja, od mnogih smrti? -

A On to ĉini, On svoje sledbenike nije pretvorio u telesne besmrtnike, da ljudi ne bi, videvši to,

svi pošli za Hristom, ne iz ljubavi prema NJemu, i iz ubeĊenja da je On Bog i Spasitelj, nego

prosto zaprepašćeni ĉudesima, prosto mehaniĉki pošli za NJim, bez uĉešća slobodne volje, nego

zarobljeni neodoljivšrću ĉudesa. Gosspod Hristos neće robote, hoće slobodne ljude. A svet će se

toliko mehanizirati, automatizirati, robotizirati, da će odbacivati i goniti i ubijati hristonosce i

hristopropovednike, zato što sve prepuštaju slobodnoj volji ljudskoj; što nikoga ne primoravaju

ni na dobro, ni na ljubav, ni na milosrće, ni na pravednost. Jer kakvo mi je to dobro, i ta ljubav,

kad su iznuĊeni?

Ĉim su iznuĊeni, oni su prestali biti dobro i ljubav, i postali mehaniĉki proces mehaniĉkog

ĉoveka - robota. Postali to, i tim samim prestali biti i dobro i ljubav. Dijalektika zla će biti toliko

razraĊena od ljudi, logika zla će toliko postati logika ljudi, da će oni ubijati Hristonosce -

Bogonosce, smatrati da istinski sluţe ĉoveĉanstvu, tom svom boţanstvu. Na to ukazuju Spasove

reĉi, upućene NJegovim sledbenicima: "Izgoniće vas iz zbornica; a doći će vreme kad će svaki

koji vas ubije misliti da Bogu sluţbu čini".

"I to će činiti, jer ne poznaše Oca ni Mene."

(16:3)

A pravi uzrok toga biće u tome što ljudi nisu hteli da poznadu i prianadu istinitog Boga. A niko

im nije više dokaza dao o sebi kao takvom istinitom Bogu od Gospoda Hrista. Pa kad i u njemu

ne vide; ne poznaju i ne priznaju Boga, onda - su zbilja neznabošci i bogoborci. Jer u svemu

Hristovom prisutna je Presveta Trojica, jedini istiniti Bog i Gospod, prisutna svim svojim

boţanskim savršenotvima i silama. To ne videti, znaĉi zaista biti dobrovoljni i svesni rob i robot

logike zla, demonske dijalektike zla. To neznabošgvo se obiĉno projavljuje u ţivotu ljudskom

kao nepoznavanje istinskog dobra; onda ljudi zlo proglašuju za dobro, laţ za istinu, nepravdu za

pravdu, mrak za svetlost, smrt za ţivot. Jer ne-zna-boţac, ne znajući Boga - ne zna ni šta je

istinsko dobro, ni šta istinska pravda, ni šta prava istina.

U njega je sve prevrnuto tumbe, sve izopaĉeno, jer ima "izopačen um" - "ljudi razorenog uma ,

istrulelog u zlu i grehu uma, koji svoje umovanje obavlja uvek posredovanjem logike zla, koja se

u njemu ugnezdila i potpuno potisla logiku dobra (1 Tm. 6,5).

Neznaboţac je obiĉno najpre umni nevaljalac, intelektualni nevaljalac, a zatim i praktiĉni i

empiriĉni nevaljalac. U njega postoji intelektualno, logiĉko, dijalektiĉko opravdanje zla, koje se

zgodnom prilikom transsubjektivizira, i postaje empiriskom ĉinjenicom u spoljnjem svetu. A sve

su to razne transformacije jedne, i samo jedne stvarnosti duševne: neznaboštva, nepriznavanja

Hrista za Boga i Gospoda. To Gospod i naglašava govoreći: "I ovo će činiti, jer ne poznaše Oca

ni Mene".

"Ali ovo sam vam kazao da se, kada doĎe čas, sjećate ovoga da vam Ja kazah; a ispočetka

ne kazah vam ovo, jer bijah s vama. A sada idem Onome koji Me posla, i niko Me od vas ne

pita: kuda ideš? Ali zato što sam vam ovo kazao, ţalost je ispunila srce vaše. No Ja vam

istinu govorim; bolje je za vas da Ja odem, jer ako Ja ne odem, Utješitelj neće doći k vama;

ako li odem, poslaću Ga k vama."

(16:4-7)

Svim ovim Spasitelj pokazuje kakvo mesto u bogoĉoveĉanskom domostroju slasenja zauzima

stradanje. Istovremeno On daje i opravdanje stradanja, i smisao i cilj. Ono je neophodno, jer je

sastavni deo one organske bogoĉoveĉanake celine koju nazivamo spasenje. Samo ono je prolaz i

prelaz u radost, kroz tugu u radost, kroz smrt u vaskrsenje. Na njnjmu stoji boţanski peĉat onih

reĉi koje je Spas izgovorio za sebe i svoje stradanje: "treba mnogo postradati" (Mt. 16,21; Lk.

17,25; 9,22). Tu je mnogo nadumnog, neshvatljivog, ali je sve - boţansko, bogoĉoveĉansko,

ispunjeno boţanskom logikom spasenja. Ali, taj boţanski smisao stradanja ĉovek ne moţe da

shvati bez blagodati: treba najpre da se ispuni Duhom Svetim, da se NJime osveti i prosveti, i tek

onda oseti i shvati smisao stradanja. Primer najbolji: sveti apostoli. Na Tajnoj Veĉeri, a i pre

toga, oni nikako ne mogu da shvate zašto je potrebno da strada tako divan ĉovek, kao što je

njihov uĉitelj. Zato se srce njihovo ispunjuje tugom. A Spasitelj ih teši. Kime? - Opet

Utešiteljem. Jer Utešitelj ima doći u svet tek kada Bogoĉovek završi svoj bogoĉoveĉanski podvig

spasenja sveta: "bolje je za vas da ja odem". I zaista se pokazalo "bolje", jer ĉim se uzneo na

nebo, Spas je poslao s neba Boţanskog Utešitelja.

"I kad On doĎe, pokaraće svet za grijeh, i za pravdu, i za sud. Za grijeh, dakle, što ne

vjeruju u Mene; Za pravdu pak, što idem Ocu Svojemu, i više Me nećete vidjeti; A za sud,

što je knez ovoga svijeta osuĎen."

(16:8-11)

Utešitelj dolazi u naš svet zbog Gospoda Hrista. I to dolazi da nam kaţe boţansko mišljenje o

postupanju sveta prnjma Spasitelju sveta. I krotki Utešitelj, iako dolazi da teši i produţi spasenje

sveta, On će najpre pokarati, izobličiti - svet za tri stvari: za greh, za pravdu, za sud. Za kakav

greh? - Za neverovanje u Hrista. To je najveći greh; svi se ostali gresi, posredno i neposredno,

izvode iz njega, izviru iz njega. A taj greh su ljudi razradili do genijalnosti: jer su muĉili

Spasitelja, bili i ubili NJega koji je došao da ih spase, i spasao ih je od greha, smrti i Ċavola, tj.

od pakla i svega paklenoga. Ne verovati u Hrista, to je: odbaciti Boga, Boţju Istinu, Boţju

Pravdu, Boţju LJubav, Boţju Veĉnost, nebo, raj, sva boţanska savršenstva, i svesno i s

ljubaovlju ostati u grehu, u smrti, u zlu, u paklu, u svemu Ċavolskom. Zar ima veći greh od toga?

Pokaraće svet još? - "Za pravdu, što idem k Ocu Svome, i više Me nećete videti". "Za pravdu?" -

A "pravda Boţja" je Hristos, Bog Logos ovaploćeni. On je u svetu ĉoveĉanskom oliĉavao telom

svu pravdu Boţju: svu je uĉoveĉio i ovaplotio.

A ljudi? - hteli su da se oslobode te pravde, da je oteraju iz svoga zemaljskoga sveta, da je ne

bude više u svetu, da postane nevidljiva za svet. Zato su i raspeli, i u grob oterali "pravdu Boţju"

- Gospoda Hrista. I On je zaista uzneo se sa telom k Ocu, i postao nevidljiv za svet: "nećete me

više videti", ma da su Ga apostoli viĊali posle vaskrsenja 40 dana, i kasnije se mnogo puta javljao

njima i svojim sledbenicima, kao što se i sada javlja. Rekao im je: "i više me nećete videti", kao

pretstavnicima hristobornih ljudi, greholjubivih i bogobornih. I zaista, za njih je Spas nevidljiv.

No iako se telom uzneo k Ocu, On je sav svojim boţanstvom, svim boţanskim silama svojim

ostao u Crksvi, i Duhom Svetim dela iz nje neprekidno, sve do Strašnoga Suda.

Duh Sveti pokaraće svet još "za sud, što je knez ovoga sveta osućen". Da, ljudi, su izvršili sud

nad Bogom: najsramniji i najodvratniji, kakav ni demoni nisu izvršili kad je u pakao sišao. LJudi

su osudili na smrt Kneza, Vladara ovoga sveta, Tvorca i Svedrţitelja i Spasitelja. Ima li

bezumnijeg suda od toga: osuditi Boga, i to na smrt? Samo za taj greh, koliko li paklova

zasluţuju ljudi! Ali, u beskrajnom ĉovekoljublju svom, Gospod Hristos oprašta "hulu na Sina

čovečjeg". Jer Ga ta ljubav ĉini jedinim i jedinstvenim Spasiteljem sveta. Da lje nije imao, već da

je samo po pravdi ovojoj sudio, od sveta ne bi ostalo ništa, prošao bi gore od Sodoma i Gomora,

jer je greh hristoubistva nesravnjeno veći od svih grehova uĉinjenih u ovome svetu, od Adama pa

sve do Strašnoga Suda. Kao Tvorac, i Svedrţitelj, i Spasitelj, Gospod Hristos je zaista Vladar

ovoga sveta. Ali ljudi su seojim greholjubljem izabrali za ovoga vladara - Ċavola, i on je postao

knez ovoga sveta koji u zlu leţi, u zlu, u koje su ga ljudi svalili svojim gresima.

"Još vam imam mnogo govoriti, ali sada ne moţete nositi."

(16:12)

"Još vam mnogo imam kazati", - jer Boga - ko će iskazati, naroĉito Boga u telu? Ma koliko bilo o

NJemu kazano, nesravnjeno više ostaće nekazano. Jer su u NJemu sabrane i ovaploćene sve tajne

Boga i ove tajne ĉoveka, sav ţivot Boga i sav ţivot ĉoveka. Zato isto Sveti EvanĊelist i veli na

kraju ovog Evanćelja da "ni u sav svet ne bi mogle stati knjige napisane" o Isusu, kada bi se

napisalo "ono što učini Isus" (Jn. 21,25), a kamoli kada bi se napisalo sve što je Isus -

Bogoĉovek. No Gospod Hristos je govorio Svojim uĉenicima ono što je najvaţnije za spasenje

sveta; to je produţio da im govori i preko svog Duha Svetog, Utešitelja. Eno, Duhom Svetim

svojim On govori Svoje EvanĊelje i preko Pavla, i preko Petra, i preko Jakova, i preko Jude, - jer

sve to što su oni napisali u svojim Poslanicama, i što saĉinjava Novi Zavet - saĉinjava jedno i

isto, nedeljivo i boţansko EvanĊelje Bogoĉoveka Gospoda Hrista. Sve to On im je kazao kasnije,

kada ih je blagodaću Duha Svetoga osposobio, osvetio, oboţio, te su mogli S radošću nositi sav

teret propovedi svetog EvanĊelja. A sada ne na Tajnoj Veĉeri? - "Sada ne moţete nositi". A moći

će od dana Svete Pedesetnice, kada Duh Svega bude sišao na njih.

"A kada doĎe On, Duh Istine, uvešće vas u svu istinu; jer neće govoriti od Sebe, nego će

govoriti ono što čuje, i javiće vam ono što dolazi. On će Mene proslaviti, jer od Mojega će

uzeti, i javiti vam. Još malo, i nećete Me vidjeti, i opet malo i ugledaćete Me, jer Ja idem

Ocu."

(16:13-15)

"A kad doĎe On, Duh istine, uputiće vas na svaku istinu , jer neće govoriti od sebe, nego će

govoriti što čuje, i javiće vam što će biti ubuduće. - On će me proslaviti, jer će od moga uzeti - i

javiće vam. Sve što ima Otac Moje je: zato rekoh da će od moga uzeti, i javiti vam". - "Duh

istine" uvodi u svaku istinu bogoĉoveĉansku, u svaku istinu Boga Logosa. Sama Istina vodi Istini

i uvodi u Istinu. Beskrajnu i svesavršenu Boţansku Istinu Trojiĉnog Boţanstva Bogoĉovek je

kroz svoje EvanĊelje rašĉlanio u bezbroj istina, da bi ih svet mogao lakše primiti. Kao što

rašĉlanjuje i rasipa jedno sunce u bezbroj zrakova, koji su prijemĉivi za ljude i ostale tvari, a ne

ubacuje celo sunce u svakog ĉoveka, ni tvar, Jer bi ih sprţilo; tako postupa i sa boţanskom

Istinom. Jedna je Istina, ona je prosto Sveistina. I ta Istina, koja je uvek i po svemu Sveistina,

jeste Trojiĉno Boţanstvo. Tu nam je Sveistinu doneo sobom i objavio Svojim EvanĊeljem

Gospod Hristos; tu istu Sveistinu donosi i Duh Sveti, i objavljuje na ovoj ipostasni naĉin; a tu

Sveistinu ima i Bog Otac. Nema tu ni suprotnosti, ni protivreĉnosti. Duh Sveti, kad govori

Sveistinu, ne govori "od sebe", već od Trojiĉnog Boţanstva; tako i Sin, tako i Otac. Sveistina je

njihovo biće; ona je u svemu što je njihovo. Svako Lice Svete Trojice govori tu Sveistinu i "od

sebe", jer je svaka od njih kao Ipostas nosilac i imalac te Sveistine. Od kako je Bogoĉovvk sa

Duhom Istine u ovetu, mi znamo Istinu, jer nas Duh Istine upućuje u svaku istinu. Znajući Istinu,

mi znamo i šta je laţ. Laţ je ove što nije od Hrista, od Duha Istine, od Trojiĉnog Boţaistva; i što

ne vodi Trojiĉnom Boţanstvu. Za naš ĉoveĉanski svet, sva Istina, Sveistina ovaploćena je u

Bogoĉoveka Hrista, i sa NJim i kroz NJega prisutna u našem svegu.

On je telo Sveistine. A to telo Sveistine jeste Crkva, koja je bogoĉoveĉansko Telo NJegovo. Zato

je "Crkva - stub i tvrĎava Istine" (1 Tm. 3,15), Sveistina, koja je njome postala naša empirija,

naše iskustvo, naša stvarnost. Tako, Istina više nije pojam, ili teorema, ili shema, već - telo,

stvarnost, iskustvo. - Hrišćani znaju Duhom Svetim svu Istinu o Bogu, o svetu, o ĉoveku, o

sudbini sveta. I poĉetne i zaoršne ciljeve svega oni znaju. I to: Duhom Svetim znaju. Eto Duh

Sveti je kroz svete knjige Novoga Zaveta kazao buduće - šta će se zbiti i sa rodom ljudskim i sa

ovetom. Uzeti samo apostola Pavla: on samo ono radi što mu Duh Sveti nalaţe; i unapred providi

mnogo od toga. Pa apostol Petar, pa Jovan Bogoslov, i ostali sveti vidioci i prozorljivci, svi

duhonosci i duhonošeni.

"Još malo, i nećete Me vidjeti, i opet malo i ugledaćete Me, jer Ja idem Ocu. Tada neki od

učenika NJegovih rekoše meĎu sobom: Šta je to što nam kaţe: Još malo, i nećete Me

vidjeti, i opet malo i ugledaćete Me, i: idem Ocu? Govorahu, dakle: Šta je to što kaţe:

malo? Ne znamo šta govori. A Isus razumije da htjedoše da Ga ipitaju, pa im reče: Zato li

se zapitkujete meĎu sobom, što rekoh: Još malo, i nećete Me vidjeti, i opet mmalo, i

ugledaćete Me. Zaista, zaista vam kaţem da ćete vi zaplakati i zaridati, a svijet će se

radovati; i vi ćete ţalosni biti, ali će se vaša ţalost okrenuti na radost. Ţena kad raĎa trpi

muku, jer doĎe čas njezin; a kada rodi dijete, više se ne opominje ţalosti, zbog radosti što

se rodi čovjek na svijet. I vi, dakle, imate sada ţalost; ali ću vas opet vidjeti, i radovaće se

srce vaše, i radost vašu niko neće uzeti od vas. I u onaj dan nećete Me pitati ništa. Zaista,

zaista vam kaţem da što god zaištete od Oca u Ime Moje, daće vam. Do sada ne iskaste

ništa u Ime Moje; ištite i dobićete, da radost vaša bude ispunjena."

(16:16-24)

Da se Spasove reĉi: "više me nećete videti" (16,10), odnose na apostole kao na pretstavnike roda

ljudskog, a ne na njih kao i na uĉenike, pokazuju nam ove reĉi Spasiteljeve: "Još malo, i nećete

me videti, i opet malo, pa ćete me videti: jer idem k Ocu". I zaista, dok je Spas bio u grobu, od

pogreba do vaskrsenja, apostoli Ga nisu viĊali; kad je vaskrsao, oni su Ga opet viĊali, - i On je u

slavi uzišao k Ocu. Ali, na Tajnoj Veĉeri neki od uĉenika nisu mogli razumeti ove reĉi Spasove.

Zato im On predano i objašnjava, da se one odnose na njegovu smrt i vaskrsenje. NJetova smrt

biće za njih teška tuga, ali će NJegovo vaskrsenje iz mrtvih tu tugu pretvoriti u radost. Tuga je

velika to, jer je muka velika: kao u ţene porodilje; ali je i radost velika kada se tuga velika završi

- raĊanja deteta, i smrt - vaskrsenjem.

Tuga uĉenika biće kratkotrajna, a radost od vaskrsenja - vekoveĉna i neiskazana: "i radovaće se

srce vaše, i radost vašu niko neće uzeti od vas". - "Niko neće uzeti od vas", niko od ljudi, niko od

demona, niko od ostalih bića, jer će ona postati duša duše vaše, i biće bića vašeg, postati sastavni

deo vašeg veĉnog EvanĊelja, Bogoĉovekovog EvanĊelja. "Niko": ni smrt, ni muĉitelji, ni

gonitelji, ni ubice. Jer će radost vaskrsenja postati vaša besmrtnost, vaša veĉnost, nedoseţna ni za

kakvu smrt ili prolaznost.

"I u onaj dan nećete me pitati ni za šta": i zaista, kad su Ga videli vaskrsla, oni su od radosti

zanemeli: jer su sve muke bile skinute s duše njihove, i sva pitanja rešena. Hristos je vaskrsao, -

šta nam više treba? Šta je to na šta nam On Svojim vaskrsenjem nije odgovorio? Kao vaskrsli

Bogoĉovek, i pritom neiskazani ĉovekoljubac, On - besmrtni i veĉni dobrotvor roda ljudskog -

nudi ljudima sva blaga besmrtnosti i veĉnog ţivota. Vaskrsnuvši iz mrtvih, i uznevši se sa telom

na nebo, Gospod Hristos je dao sveubedljiv dokaz da je zaista Bog i Spasitelj, Bog koji raspolaţe

svim boţanskim bogatstvima. Zato i odluĉno blagovesga: "Zaista, zaista vam kaţem da što god

uzšitete - u Oca u Ime Moje, daće vam". "Daće vam što god uzištete": time će se radost vaša

upotpunjavati, dak ne bude potpuno ispunjena. Jer ste uĉenici vaskrslog i veĉnoţivog

ĉovekoljupca Boga: Gospoda Isusa Hrista. "Ištite i primićete, da radost vaša bude ispunjena". A

oni, osvećeni i prosvećeni Duhom Svetim iskaće samo ono što sluţi spasenju i njih i sveta.

"Ovo sam vam govorio u pričama; ali dolazi čas kad vam više neću govoriti u pričama,

nego ću vam otvoreno javiti o Ocu. U onaj dan ćete u Ime Moje zaiskati, i ne kaţem da ću

Ja umoliti Oca za vas; Jer sam Otac ljubi vas, zato što ste vi ljubili Mene, i vjerovali da Ja

od Boga iziĎoh. IziĎoh od Oca, i došao sam na svijet; opet ostavljam svijet, i idem Ocu."

(16:25-28)

Kada vaskrsenjem Svojim i vaznesenjem Svojim bude uneo u duše svojih uĉenika nova iskustaa,

koja će duše njihove produbiti i uzvisiti bezgraniĉno, tada će im On Duhom Svetim otvoreno

kazivati tajne Boţje, otvoreno (slobodno), a ne zavijeno "u pričama". Tada će im "otvoriti um"

da razumeju Piomo (Mt. 24,45): i Oca pomoću ovaploćenog Sina. Sve dotle, Otac Bog za njih je

daleka apstrakcija, ili nadnebeska, nedokuĉiva stvarnost. Sedeći s desne strane Oca sa svojim

Bogoĉoveĉanskim telom posle neiskazano velike ţrtve za rod ljudski, Gospod Hristos će svoje

beagraniĉno ĉovekoljublje preneti i na Oca, i umilostavljavati NJega prema nesrećnom rodu

ljudokom, uvek greholjubivom, i stoga - slabom. Ono što Bog Otac najviše ceni kod ljudi, to je

hristoljublje. Stoga ih i najviše voli.

Jer ko ima ljubavi prema Hristu, odbacio je greh, i nema ljubavi prema zlu. LJubav prema Hristu,

ljubav je prema Bogu i vera u Boga. Jer ljubeći Hrista, ĉovek ustvari ljubi Boga, jer sve što je

Hristavo toliko je sveto, uzvišeno, boţansko, da je On - nesumnjivo Bog. Otuda se iz te ljubavi

prema Hristu raĊa i vera u NJega kao Boga. Vera koja je sva zasnovana na ljubavi prema svemu

boţanskom u NJemu, i na poverenju u NJoga kao ĉovekoljubivog Boga. Da vera u Hrista kao

Boga zasniva se na liĉnom iskustvu doţivljene ljubavi prema njegovoj Boţanskoj Liĉnosti i

boţanskim delima. Pokazujući neizmernim ĉovekoljubljem sebe kao Boga, Gospod Hristos

izaziva u ljudima ljubav prema sebi kao prema Bogu. A iz te ljubavi se i raĊa vera u NJega kao

Boga. Vera, ĉija je osnova - poverenje u ĉovekoljubivog i blagog Boga i Gospoda. A na tom

vascelom boţanskom putu, kojim se kreće ĉudesna Liĉnost Bogoĉoveka Hrista biće ljudsko ga i

moţe pratiti samo ljubavlju i verom. Jer samo tako vidi da je On, Bog Logos, od Oca izišao, i

došao na svet; i opet ostavlja svet i kroz vaznesenje ide k Ocu.

"Rekoše Mu učenici NJegovi: Eto sad otvoreno govoriš, i priču nikakvu ne govoriš. Sada

znamo da sve znaš, i ne treba da Te ko pita. Po tome vjerujemo da Ti od Boga iziĎe. Isus im

odgovori: Sada li vjerujete? Evo dolazi čas, i već je došao, da se razbjegnete svaki na svoju

stranu, a Mene sama ostavite; ali nisam sam, jer je Otac sa Mnom."

(16:29-32)

Na Tajnoj Veĉeri uĉenici i ne slute kroz kakva će ove iskušenja proći njihova vera u Hrista.

Gotovo će je nestati. A prava vera nije drugo do neprvkzdno doţivljavanje Hrista i njegovog

EvanĊelja kao suštine ovoga svakodnvvnog ţivota. Tako se vera i proba i prekaljuje. Ĉvrsta vera

u Hrista je kod mnogih muĉnih hristoĉeţnjivih podviga, koji odvode Hristu i utvrĊuju ĉoveka u

NJemu. Ti su podvizi: evanĊelska ljubav, i molitva, i post, i krotost, i trpljenje, i smernost, i sve

ostale evanĊelske vrline. Svaka je od njih ţiva sila kao podvig. Doţivljuje li ih ĉovek, kroz njih

raste vera njegova u sve veću i veću. Da, vrline evanĊelske uopšte rastu jedna kroz drugu i

pomoću druge. Svaka je drugoj i pomoćnica i sila. Vera slabi bez ostalih vrlina, pa je najzad i

nestane.

"Ovo sam vam kazao, da u Meni mir imate. U svijetu ćete imati ţalost;

ali ne bojte se, Ja sam pobijedio svijet."

(16:33)

A sa ostalim vrlinama ona jaĉa, dok ne postane svemoćna i svesilna. Tada ona izgoni iz sebe

svaki strah, i useljuje u dušu ĉovekovu nenarušiv mir: mir od osećanja i saznanja: da je Hristos

svepobedna sila koja pobeĊuje sva zla ovoga sveta, a na prvom mestu: greh, smrt i Ċavola. Iako

su ovo troje svim bićem polegli po ovom svetu, i porobili ga, ipak su nemoćni i bespomoćni u

borbi protiv Hristovih sledbenika. Jer je Bogoĉovek zato i došao u ovaj svet, da pobedi u njemu

sve zle sile.

Istina, one naroĉito napadaju i muĉe hristonosce, ali im ne mogu ništa, jer oni Hristom koji je u

njima savlaĊuju svet i sva zla koja su u njemu. Zato ih vaskrsna radost nikad ne napušta, ni u

najvećim mukama i nevoljama ne napušta.

To sve blagovesti Sladĉajši Gošod govoreći: "Ovo vam kazah, da u Meni mir imate. U svetu ćete

imati nevolju; ali ne bojte se, Ja nadvladah svet".

Glava sedamnaesta

sadrţaj

HRISTOVA PRVOSVEŠTENIĈKA MOLITVA

"Ovo izgovori Isus i reče: Oče, došao je čas, proslavi Sina Svojega, da i Sin Tvoj proslavi

Tebe; Kao što si Mu dao vlast nad svakim tijelom, da svemu što si Mu dao, daruje im ţivot

vječni."

(17:1-2)

Ĉime to Otac proslavlja Sina a zemlji, i Sin Oca? Otac time što svojim ĉovekoljubivim

blagovoljeanjvm uĉestvuje u bogoĉoveĉanskom domostroju spasenja, u kome Sin pobeĊuje greh,

smrt i Ċavola, oslobaća rod ljudski od toga, i vaskrsenjem mu daje besmrtnost i ţivot veĉni. A

Sin tim što je dobrovoljno, iz beskrajnog ĉovekoljublja, iziršio podvig spasenja sveta. Greh je

sramota i poraz ljudske prirode; to nam je dao Adam; besmrtnost i ţivot veĉni je slava ljudske

prirode, - to nam daje oĉoveĉeni Bog Logos. Spasei ĉovek, - to je slava i Oca i Sina, i radost

njihova. Greholjubiv ĉovek, to je tuga i Oca i Sina. Grehom ĉovek pretvara sebe iz besmrtnog u

smrtno biće. A to znaĉi: u ruţno, truleţno, smrdljivo, prolazno. Kroz greh pak Ċavo zadobija

vlast nad ĉovekom, i vlada smrću nad rodom ljudskim, i sva bića ljudska pretvara u smrtna.

Bogoĉovek pak, kao pobedilac greha, smrti i Ċavola, ima vlast i moć "da svemu da ţivot večni".

Jer je ĉovek, sva priroda ljudska, stvorena za besmrtnost i ţivot veĉni. Pomoću greha Ċavo

oduzima svakome ĉoveku ţivot veĉni; pomoću EvanĊelja Gospod Hristos daje svakome ĉoveku

ţivot veĉni.

U tome je vascela tajna roda ljudskog bića. Kroz greh Ċavo je poveo ĉoveka putem smrti koji

vodi u pakao; kroz EvanĊelje Bogoĉovek vodi ĉoveka putem veĉnoga ţivota koji vodi u raj. Tu

silu i vlast dao je Hristu kao ĉoveku Bog Otac, zato Spas i veli Ocu za sebe, Sina: "Kao što si mu

dao vlast nad svakim telom, da svemu što si mu dao da ţivot večni". Time je kazan sav cilj, i

utkana tajna Spasiteljevog Bogovaploćenja.

"A ovo je vječni ţivot da poznaju Tebe jednoga istinitoga Boga

i koga si poslao Isusa Hrista."

(17:3)

Šta je ţivot veĉni? "Ovo je ţivot večni: da znaju Tebe jedinog i istinitog Boga, i Isusa Hrista

koga si poslao" Ţivot večni je poznavanje Svete Trojice, tog jedinog istinitog Boţanstva;

poznavanje = priznavanje = ispovedanje. A to biva pomoću Bogoĉoveka, koji je radi tota i

postao ĉovek: da nam da istinsko poznanje o Bogu, i blagodatne sile za ţivot u Bogu. To se

bogopoznanje stiĉe drţanjem zaiovesti Boţjih, tvorenjem volje Boţje, koja je sva izraţena u

Hristu i njegovom EvanĊelju (Jn. 7,17; Ef.1,9). Sve je to praktiĉno i pragmatiĉno; sve zasnovano

na iskustvu, opitu, empiriji. Za sve to daje nam sile Bogoĉovek: ovaplotivši se u ĉoveka, On je

pokazao da je Bog ovaplotljiv u ĉoveku, da su boţanske sile ovaplotljive, ostvarljive u ĉoveku i

našem ĉoveĉanskom svetu. On je stoga i propovedao spasenje, tj. ţivot veĉni, i u isto vreme dao

ljudima "sve boţanske sile svoje koje su potrebne za ţivot (veĉni) i poboţnost" (2 Ptr. 1,3).

Ţiveći pomoću tih boţanskih sila ĉovek se saovaploćuje Bogoĉoveku, i na taj naĉin postaje

"zajedničar u Boţjoj prirodi" (2 Ptr. 1,4), a time i stiĉe istinsko bogopznanje.

Ustvari, postiţe oboţenje, postaje "bog po blagodati", dobija ţivot veĉni. Te boţanske sile

unedrene su u svetim tajnama i svetim vrlinama; ţiveći u njima, ĉovek zna pravi smisao, veĉni

smisao ljudskoga bića, i ide putem koji kroz Istinu vodi u ţivot veĉni (2 Ptr. 1,5-9). Sve pak to

znaĉi: ţiveti Bogoĉovekom pomoću evanĊelske vere, ljubavi, nade, molitve, posta, krotosti,

smernosti i ostalih savetih evanĊelskih vrlina. - LJudi van Bogoĉoveka, i bez Bogoĉoveka, dave

se u smrti i u smrtnom; guše se u otrovnoj magli i tami grehova, u mraku neznaboštva. Jer sve to

što mi nazivamo kulturom, naukom, civilizacijom, a nema u sebi ni Hrista ni NJegovog

EvanĊelja, nije drugo do ĉovekoubilaĉko neznaboštvo, ljudoţdersko bezboštvo. Jer ne znati

jedinog istinitog Boga znaĉi biti bezboţnik. Neznaboštvo je bezboštvo; neznaboţac je bezboţnik.

- I Otac i Sin poznaju se stvarno i istinski jedino Duhom Svetim. To je Spas najoĉiglednije

pokazao na Tajnoj Veĉeri. Tako: poznanje jedinog istinitog Boga je poznanje koje se dobija od

Oca kroz Sina u Duhu Svetom. A to: Crkvom. Jer Duh Sveti je duša u telu Crkve: i NJime se

daje sve. Dokaz? Sveta Pedesetnica. A u Crkvi - nikad ne prestaje Pedesetnica, Duhovdan. Ona i

jeste Duhovdan, produţen kroza sve vekove.

"Ja Te proslavih na zemlji; djelo svrših koje si Mi dao da izvršim. I sada proslavi Ti Mene,

Oče, u Tebe samoga, slavom koju imadoh u Tebe prije nego svijet postade."

(17:4-5)

Uoĉi svoje spasonosne krsne smrti i vaskrsenja sa vaznesenjem, Spas se nalazi pred svršenim

delom Svojim iskupljenja i spasenja sveta. Sve je uradio što je trebao da uradi, sve kazao, sve

svršio. Time je osigurao ţivot veĉni ĉoveku, ljudima. A kroz to proslavio Svoga Oca, koji i

stvorio ĉoveka za ţivot veĉni. U tome je i slava Sina kao Satvorca. A u toj slavi Bogoĉoveka i

slava ĉoveka, ljudske prirode. Postavši ĉovek, Bog Logos je zamraĉio svoje Boţanstvo zavesom

tela (sr. Jevr. 10,20). Ali pobedivši telom svojim smrt tela, i telo Boga Logosa zablistaće veĉnom

slavom veĉnog ţivota, te će tako i ono uĉestvovati u veĉnoj i neiskazanoj slavi Trosunĉanog

Boţanstva. Na sve to ukazuju ove reĉi Hristove: "Ja Tebe proslavih na zemlji: posao svrišh - koji

si mi dao da radim. I sad proslavi Ti mene, Oče, u Tebe samoga slavom koju imadoh u tebe pre

nego svet postade".

"Objavih Ime Tvoje ljudima koje si Mi dao od svijeta;

Tvoji bijahu pa si ih Meni dao, i Tvoju su riječ odrţali."

(17:6)

Ime jedinog istinitog Boga bilo je do pojave Bogoĉoveka skoro nepoznato. Od mnogih imena

laţnih bogova ono se nije ni osećalo ni ĉulo. Tako u ĉoveku kao posebnom biću, tako i u rodu

ljudskom kao celini. Iako je u bogolikoj duši ĉovekovoj Ime Boţje napisano slovima neugasive

svetljosti, ĉovek ga je pretrpao tolikim tamama greha, tolikim tamama laţnih ideja, osećanja,

laţnih bogova, da se ono i ne vidi. Tako isto uradio je i rod ljudski. Bog Logos je i došao u svet,

da te tame mnoge ukloni sa bogolikih duša ljudskih, da ih potseti da oni nose u sebi ime i sjaj

jedinog istinitog Boga. Koji sou ga primili i poslušali, zaista su poznali jedinog istinitog Boga. A

koji nisu, ti su ga raspeli. Kako tada, tako i uvek otada, tako i sada.

LJudi koji evanĊelski ozbiljno zavire u dušu svoju, uvek u suštini njenoj pronaĊu da su Boţji, da

su boţanskog, trojiĉnog porekla. A koji ne uzimaju ozbiljno dušu svoju, oni lakomisleno tvrde

kako ĉovnjk, ljudi, nisu stvorenja Boţja, već delo "prirode", "vode", riba, majmuna. I uvek ostaju

neznabošci = bezboţnici. Samo istinito bogopoznanje daje nam istinito ĉovekopoznanje. I

obratno. Na to nam ukazuje ova blagovest Spasova: "Ja javih Ime Tvoje ljudima koje si mi dao

od sveta; Tvoji bejahu pa si ih Meni dao, i Tvoju reč odrţaše".

LJudi koji se osećaju Boţjim stvorenjima, a ne prolaznim i trošnim proizvodom prolaznog i

trošnog sveta, drţe reĉ Boţju kao nešto svoje, blisko, roĊeno. Oni u EvanĊelju Boţjem i osećaju i

vide nešto, po prirodi svoje, zato baš što je potpuno boţansko, trojiĉno sveto. To ne osećaju ljudi

koji su se zarili u svet kao nešto bezboţno, nešto ne-boţje; koji sve svoje biće svode na svet, i

izvode iz sveta, izjednaĉuju ga sa svetom i njegovim stihijama; koji smatraju da je njihovo

poreklo potpuno od ovoga sveta; da u njima nema niĉeg boţanskog, nebeskog, da nisu od ovoga

sveta.

Sve to pretvara ljude u bespomoćne gliste, u duhovne gliste. A od gliste moţe li se oĉekivati da

podigne oĉi k Bogu, k nebu, i da drţi reĉ Boţju, Evanćelje Boţje? Ta sve je to za nju ludost,

beomislica, utopija. Ona ima svoje sićušne lavirinte, i uvvk je zadovoljna njima, zadovoljna

svojim ljigama, ona - samozadovoljna i samodovoljna, uvek autarkiĉna - glista ljigava.

"Sad razumješe da je sve što si Mi dao od Tebe. Jer riječi koje si Mi dao, dao sam njima; i

oni primiše, i poznaše zaista da od Tebe iziĎoh, i vjerovaše da Me Ti posla."

(17:7-8)

Drţeći zapovesti Boţje ĉovek istinski progleda i jedinog istinitog Boga ugleda u Hristu, i kroza

NJu NJegovom Ocu. On postepeno dolazi do potpunog Bogopoznanja, saznanja i ubećanja: Da

sve što je Bogoĉovekovo ustvari je Trojiĉnog Boţanstva. To biva kad ĉovek svim srcem i svom

dušom primi reĉi EvanĊelja Hristovog, i ţivi u njima i po njima. Tada se sve to projavljuje kroz

razne evanĊelske vrline i podvige: veru, ljubav, molitvu, post... A sve vrline jednodušno i sloţno

izraĊuju u duši ĉovekovoj istinsko poznanje o Bogu. Etiĉka trijada: vera, ljubav i nada, i ostale

vrline sa njima, odvode Boţanskoj trijadi.

Poznanje o Bogu daje se samo za ţivot u Bogu. Istinsko bogopoznanje je plod ţivljenja u jednom

istinitom Bogu. U istinitoj poboţnosti je istinsko bogopoznanje. Poboţnost, ţivot po Bogu

kazuje nam avu tajnu o Bogu. Spas zato i blagovesti: "Sad doznadoše da je sve što si mi dao od

Tebe. Jer reči koje si dao Meni dadoh im; i oni primiše i istinski poznadoše - da od Tebe iziĎoh, i

verovaše da si Me Ti poslao". "Primiše i - poznadoše" - to je gnoseološki imperativ

hristopoznanja. Primi Hrista verom, i - poznaćeš Ga. Ta vera u poĉetku nije drugo do poverenje

u Hrista: da On, ovakav nikad, ne moţe i neće obmanuti ĉoveka. Tada, ta vera, poĉevši od

poverenja, raste kroz dela evanĊelska, i doţivljuje, u ove veću i jaĉu veru, dok se potpuno ne

oblagodati, i postane dar Duha Svetoga (1 K. 12,9).

"Ja se za njih molim, ne molim se za svijet, nego za one koji si Mi dao, jer su Tvoji. I sve Moje

Tvoje je, i Tvoje Moje; i proslavio sam se u njima."

(17:9-10)

Svet je put sablazni; a svima je sablaznima zajedniĉki cilj: spreĉavati i onemogućavati ljudima

veru u Hrista Boga. Jer ĉineći tako, one osiguravaju svoju vladavinu nad svetom. Od greholjublja

ljudskog svet je provreo sablaznima, kao nekada zemlja misirska ţabama. Zato je sledbeincima

Hristovim teţak i tegoban put kroz ovaj svet ka onom svetu. Da ih namame i zavedu, ideal je

svih sablazni. I oni, ma koliko se borili, ne mogu izboriti slobodu od sablazni ovoga svega, ako

ih Gospod ne pomaţe svojom blagodaću, a svrh ovega svojom molitvom svemoćnom za njih.

Zato se Spas i obraća Ocu ovom: "Ja se za njih molim: ne molim se za svet, nego za one koje si

mi dao, jer su tvoji". Ko je Boţji ako ne onaj koji je Hristov? Jer ko dušom pripada Bogu, u isto

vreme pripada i Sinu Boţjem. Jer su oboje jedno Boţanstvo: što pripada jednome, pripada i

drugome.

U njih je: jedna priroda, jedna volja, jedna istina, jedna ljubav, jedan ţivot, jedno evanĊelje. Sve

jedno, i zajedniĉko, osim liĉnih svojstava: Oĉinstva i Sinovstva. Takvi su njih Dvoje i u onima

koji veruju u njih. NJihove boţanske sile zraĉe iz sledbanika njihovih, na slavu njihovu. Zato

Spas i veli Ocu svom: "I moje sve je tvoje, i tvoje Moje; i Ja se proslavih u njima". Ko ne vidi da

sve što je Hristovo pripada Trojiĉnom Boţanstvu, taj ustvari ništa ne vidi. Kao Bogoĉovek On

ima prava da za sve Boţje kaţe: "Moje je"; kao što Bog Otac ima prava da za sve NJegovo kaţe:

"Moje je", i: sve je Tvoje - Moje.

"I više nisam u svijetu, a oni su u svijetu, i Ja dolazim Tebi. Oče sveti, sačuvaj ih u Ime

Tvoje, one koje si Mi dao, da budu jedno kao mi. Dok bijah s njima u svijetu, Ja ih čuvah u

Ime Tvoje; i niko od njih ne pogibe osim sina pogibli, da se ispuni Pismo. A sada dolazim

Tebi, i ovo govorim na svijetu, da imaju radost Moju ispunjenu u sebi."

(17:11-13)

Šta je cilj Spasove molitve Ocu za NJegove sledbenike? - "Da budu jedno kao i mi". A to? Kao

što su jednosušni Otac i Sin, tako da budu i oni jednosušni meĊu sobom: da budu jednog ţivota,

jedne Istine, jedne Pravde, jedne LJubavi, jedne prirode, jedne volje. U tom jedinstvu sve je po

ugledu na jedinstvo Trojiĉnog Boţanstva; za takvo jedinstvo ne znaju ljudi, i kada mnogo govore

o jedinstvu. Ovde je merilo jedanstva - Boţansko jedinstvo, Spasovo - kao mi. Samo sjedinjeni u

takvo jedinstvo, sledbenici se Hristovi mogu sačuvati od sablazni ovoga sveta, i druge spasavati

od njih.

Samo drţeći se jedan drugoga takvim jedinstvom, oni se mogu odrţati kao Hristovi i kada

najdivljiji uragani zla pustoše ovaj svet. To će im jedino davati boţanske radosti u svima

iskušenjima, radosti kakvu je svetu doneo samo Bogoĉovek, i za koju svet pre njega nije znao,

niti je bez njega i sada poznaje. Iz tog jedinstva, iz tog "jednog tela" - Crkve - oni savlaĊuju sve

grehove i sve smrti ovoga sveta, i ljudska bića ispunjuju veĉnim ţivotom. U tome je i izuzetna

radost njihova, radost za koju se Gospod na Tajnoj Veĉeri moli Ocu: "da imaju radost Moju

ispunjenu u sebi".

"Ja sam im dao riječ Tvoju; i svijet ih mrznu, jer nisu od svijeta,

kao ni Ja što nisam od svijeta."

(17:14)

Nikad nije Spasitelj tako jasno naglasio suprotnost izmeĊu ljudskog grehovnog sveta i onog,

svog sveta, kao na Tajnoj Veĉeri. Ovaj svet - sav dobrovoljno potĉinjen grehu, smrti, i Ċavolu,

ostao je u najunutrašnjijem jezgru svom logosan i logoĉeţnjiv; ali sva njegova delatnost tka se

izmeću tog trojedinstva: greha, smrti i Ċavola. A Hristov svet - sav od Oca kroz Sina u Duhu

Svetom: sav od Boţanske istine, Pravde, LJubavi, Mudrosti, i ostalih baoţanskih savršenstava, te

stoga sav od besmrtnosti i veĉnoga ţivota, i onih svetih vrlina koje uvode u boţansku besmrtnost

i ţivot veĉni.

Otuda tolike suprotnosti izmeĊu ta dva sveta, i borbe. Bogoĉovek Hristos i njegovi sledbenici,

"nisu od ovoga sveta", zato ih i mrzi ovaj svet, mrzi ih kao nosioce i donosioce jednog drugog

sveta, po svemu novog, po svemu Boţjeg; svetog, bezgrešnog, besmrtnog. Hristovim svetim

dalama taj novi svet savlaĊuje greh i svu silu njegovu. Hrisggovim besmrtnim silama - savlaĊuje

smrt i svu silu njenu; Hristovim boţanskim silama - savlaĊuje Ċavola i svu silu njegovu.

U tome je sva blagovest Hristova svo EvanĊelje NJegovo. U tome nova svespasonosna reĉ Boţja

svetu. Naroĉigo je novina to što sledbenici Hristovi blagodatnim vrlinama duhovno se sjedinjuju

sa Hristom, i NJegovim svetom, i pripadaju tome svetu. Oni time pokazuju da greh, smrt i Ċavo

nisu mogli uništiti u njima ono boţansko, ono bogoliko što ih je privelo Bogoĉoveku i onom

svetu, kome pripadaju svim bićem. Spas i veli za njih: "Ja im dadoh reč tvoju; i svet omrznu na

njih, jer nisu od sveta, kao ni ja što nisam od sveta". Nisu od sveta ni svojom Istinom, ni

Pravdom, ni Ţivotom, ni besmrtnošću, ni svetlošću. I još: "nisu od sveta", tj. nisu ni poreklom ni

ţivotom od greha, smrti i Ċavola. Sušta su suprotnost tome ĉime ţivi ovaj svet, i u ĉemu uţiva.

No svet, iako sluţi grehu, omrti i Ċavolu, nije po biću svom, u suštini svojoj, ni od greha, ni od

smrti, ni od Ċavola.

"Ne molim da ih uzmeš sa svijeta, nego da ih sačuvaš od zloga.

Od svijeta nisu, kao ni Ja što nisam od svijeta."

(17:15-16)

Po poreklu svom on je od Boga; suština mu zanavek ostaje logosna, iako po njemu i na njemu

piruju sva zla i sve smrti. Spas je i došao da spase svet od greha, smrti i Ċavola, a ne da ga uništi

sa grehom, smrću i Ċavolom. Ovaj svet i zlo u svetu su raznoga i potpuno suprotnoga porekla:

svet je od Boga; a zlo u svetu - od Ċavola. Spas je došao u ovaj svet, ţiveo u njemu bez ikakvog

greha, bez zla, pobeĊujući zlo svuda u svetu, i time pokazao da svet i zlo nisu jedno, naprotiv

nešto saovim suprotno. I sav Bogoĉovekov podvig spasenja sveta i ima za cilj: spasti ovaj svet

od zla, i tako ga vratiti Bogu koji ga je i stvorio. Sa tim ciljem, i radi ostvarenja tog cilja,

Bogoĉovek je i osnovao Crkvu u ovom svetu: da postojeći u ovom svetu, spasava svet od zla

koje je u njemu. Iako po ovemu pripada onom sveggu, Crkva ţivi u ovom svetu, da bi ga

spasavala od zla. Takvo je naznaĉenje i svih Hristovih sledbenika: oni ţive u oovome svetu, iako

nisu od ovoga sveta, da bi ga svetim evanĊelskim silama spasavati od zla.

O tome blagovesti Spas: "Ne molim te da ih uzmeš sa oveta, nego da ih sačuvaš od zla. Od sveta

nţu, kao ni ja što nisam od sveta", Bogoĉovek je došao u svet, da sve što je bagoĉeţnjivo u

njemu spase od zla dajući mu ţivot veĉni. Jedinstvena je On liĉnost baš po tome: što je sebe

proširio, preobrazio, pretvorio u Crkvu, tj. u ogroman skup ljudskih bića, duhovno sjedinjeiih

bogoĉoveĉanskim svetim silama, koji saĉinjavaju jedno Telo, jedan organizam. On nije osnovao

neku ,školu", niti neko ,društvo", niti "udruţenje", već je ostavio Sebe cela u svome Telu - Crkvi,

u veĉno-ţivom organizmu, i NJegovi sledbenici su samo oni koji postaju sutelesnici njegovi, ţivi

ĉlanovi ţivog Bogoĉoveĉanskog Tela NJegovog, ţive, veĉio ţive, ćelijice u veĉnoţivom

organizmu Crkve. I zato što je On uvek tu u svetu, sa svim svojim boţanskim savršenstvima i

silama, On uvek moţe i spasavati svakoga koji ţeli od greha, smrti i Ċavola. Staga On neprestano

naglašava da sledbenici NJegovi nisu od ovoga sveta "kao" ni On što nije, da treba da budu jedno

"kao" što je On jedan sa Ocem; reĉju: da u svemu budu "kao" On.

"Posveti ih istinom Tvojom: riječ Tvoja jeste istina."

(17:17)

Kako se sledbenici Hristovi, ţiveći u svetu, mogu saĉuvati od zla? Ako se osvete Istinom: ako

Istina pronikne vascnjlo biće njihovo. Jer Istina, koja je Bogoĉovek (Jn. 14,6); jer Istina, koja je

Duh Sveti (Jn. 15,26; 16,13), uĊe li u ĉoveka, ona razliva po njemu sve boţanske svete sile, koje

izgone iz njeta i uništavaju u njemu sva zla, sve grehe, sve smrti, sve Ċavole. Ova Trojiĉna, ova

Bogoĉoveĉanska, ova evanĊelska Is tina postaje ĉovekovom svojinom pomoću vere i ostalih

evanĊelskih blagodatnih vrlina.

Pomoću njih Istina raste kroz celo biće ĉovekovo, i osvećuje ĉoveka. Nema sumnje, Istina u

svesavršenstvu svome nije drugo do Presveta Trojica. A ukoliko se ta Istina mogla prevesti u

ljudske reĉi, Gospod Hristos ju je preveo svojim EvanĊeljem. EvanĊelje i jeste Istina Trojiĉnog

Boţanstva, prevedena na ljudski jezik, izraţena ljudskim reĉima. Zato u našem ĉoveĉanskom

svetu: EvanĊelje Hristovo je reč Istine Boţje, reĉ = Istina. Stoga se Spas i moli Ocu za svoje

sledbenike: "Osveti ih istinom svojm: reč je tvoja istina".

"Kao što Ti Mene posla u svijet, i Ja njih poslah u svijet. Ja posvećujem Sebe za njih, da i

oni budu posvećeni istinom. Ne molim pak samo za njih, nego i za one koji zbog riječi

njihove povjeruju u Mene."

(17:18-20)

Uĉenici Hristovi su "apostoli" = poslani. Poslani "kao" i sam Bogoĉovek: On od Boga Oca, a

oni - od NJega, Bogoĉoveka. Poslani, sa ĉim? - Sa samim Bogoĉovekom, NJegovim svetim

evanĊeljem. Radi ĉega? Radi spasenja sveta pomoću Bogoĉoveka. Kao "poslani" oni imaju jednu

duţnost: da izvrše povereni im posao; tome nemaju prava ništa ni oduzeti ni dodavati. Sav njihov

posao odreĊen je Bogoĉovekom i njegovim EvanĊeljem. Oni su samo "svedoci", samo saradnici

Hristovi. Hristos je za njih i u njima sve i sva: "Ko vas sluša, mene sluša" (Lk. 10,16); "Ko vas

prima, mene prima; a koji prima Mene, prima Onoga koji Me je poslao" (Mt. 10,40). Apostol

izjavljuje: "Mi smo saradnici Boţji" (1 K. 3,9).

Jedna Istina, jedno EvanĊelje proteţe se od Trojiĉnog Boţanstva kroz Bogoĉoveka do u naš

ĉoveĉanski svet, i boravi u Bogoĉoveĉanskom telu - Crkvi. Ona je sva u svetu, iako nije od

ovoga sveta. Spas govori Ocu za svoje uĉenike: "Kao što si ti mene poslao u svet, i ja njih poslah

u svet". - "Ja osvećujem sebe za njih da i oni budu osvećeni istinom". Ja osvećujem telo ljudsko

koje sam uzeo na sebe, a kroza nj osvećujem Bogoĉoveĉansko telo Crkve: sve one koji budu

postali sutelesnici tog tela, ţivi ĉlanovi njegovi.

Sva Boţanska Istina ovaploćena u Hristu, eno je u telu NJegovom - Crkvi. NJome se osvećuju

svi ĉlanovi Crkve, i tako oslobaĊaju greha, smrti i Ċavola (Jn. 8,32,34,36). Samo Boţanska Istina

poseduje neiscrpnu osvećujuću boţansku silu, te moţe kroza sve vekove osvećivati hiljade i

hiljade sledbenika Hristovih, ĉlanova crkve. "Ja... i oni ... osvećeni Istinom"": ove i sva je liĉnost

Bogoĉoveka; samo sa NJim, i u NJemu, i NJime ljudi se osvećuju: i to kao pune, svesne liĉnosti.

Gošod Hristos osvećuje sebe kao ĉovek radi ljudi, jer je On "novi Adam", novi rodonaĉalnik

roda ljudskog. U Adamu ljudska priroda se obesvetila grehom, u kome je sva Ċavolova laţ (sr.

Jn. 8,44), laţ bez i trunke istine; u Hristu se ljudska priroda osvećuje veĉnom Istinom

Boţanskom, i svaki postaje zajedniĉar te Istine i te osvećenosti ĉim se duhovno sjedini sa

Hristom u NJegovom bogoĉoveĉanskom telu - Crkvi.

Prvaci Crkve su sveti apostoli; u tome je njihova izuzetna i neponovljiva veliĉina. A od njih

poĉinje širenje i napredovanje Crkve: svi koji su kasnije poverovati, i neprestano kroza sve

vekove umnoţavaju se verujući ljudi, - svi oni ustvari idu putem evanĊelske vere koji su apostoli

proputili. Hris-ova vera je sva od njih, i kroz njih; "po svoj zemlji iziĎe propoved njihova, i do

kraja vaseljene reči njihove". Zato se u Svojoj prvosvešteniĉkoj molitvi Spasitelj moli ne samo

za njih nego i za sve koji budu poverovali preko njih: "Ne molim pak samo za njih, nego i za one

koji uzveruju u Mene njihove reči radi".I zaista "pomoću njihove reči", i svete boţanske sile koja

je u njoj, - biva vera svakog hrišćanina. Jer jedna je sila vere, sila "sviše"; apostoli su se najpre

obukli "siloju sviše", pa ta višnja stigla vere ide iz njih kroz sve verne svih vekova.

"Da svi jedno budu, kao Ti, Oče, što si u Meni i Ja u Tebi, da i oni u nama jedno budu da

svijet vjeruje da si Me Ti poslao."

(17:21)

To je ujedinjujuća sila, ona i drţi telo Crkve u jedinstvu nerazorivom. Sva je od Duha Svetoga,

zato je svepobedna, sveosvećujuća, sveujedinjujuća. Da, sva je od Duha Svetoga kroz svete

apostole u Crkvi. A glavni je cilj te svete višnje sile, te vere: da pomoću svetih vrlina i tajni

potpuno ujedini sve verne, da ih ojednosuši, da ih uĉini jednosušnima meĊu sobom kao što su

jednosušni Sin i Otac, Trojiĉno Boţanstvo. Do te meĊusobne jediosušnosti verni dolaze samo

ţiveći u Crkvi, ţiveći u Svetoj Trojici i Svetom Trojicom. Spas i blagovesti za sve njih: "Da svi

jedno budu, kao Ti, Oče, što si u Meni i Ja u Tebi, da i oni u nama jedno budu, da i svet veruje

da si Me Ti poslao". - O ovakvom jedinstvu niko nikada nije govorio. Jer takvo jedinstvo postoji

u Trojiĉnom Boţanstvu! NJega nam je otkrio Jedan od Svete Trojice, i dao nam sile koja ga

ostvaruje u našem ĉoveĉanskom svetu. To nije nešto nametnuto ni tuĊe ljudskoj prirodi, jer ona

je bogolika, i stoga je bogoĉeţnjiva, sposobna za ono što bi je upodobilo Trojiĉnom Bogu, što bi

uĉinilo da ljudi budu "kao" što je u Bogu. Ova jednosušnost ljudi, o kojoj Spas govori, bogolika

je, i treba da bude.

Greh je razbio jedinstvo bogolike prirode ljudske, i zato se ljudi osećaju tako udaljeni jedan od

drugoga. Od te razbijenosti leĉi Gospod Hristos svojom blagodaću, svojim svetim boţanskim

silama. On vaspostavlja jedinstvo bogolike duše najpre u ĉoveku, a zatim i u zajednici meĊu

ljudima koji saĉinjavaju Crkvu. To idealno jedinstvo ljudi "kao" što je u Trojiĉnom Boţansgou

naroĉito osećaju Svetitalji, jer su oni u najpunijoj meri oĉistili sebe od greha, i time izleĉili

bogoliku dušu svoju od razbijenosti, od razjedinjenosti, i tako osposobili sebe za bogoliko

jedinstvo sa drugim ljudima. Suština ovog jedinstva je ţivot ljudski u Trojiĉnom Boţanstvu, u

utrojiĉenju i otrojiĉenju. To nam kazuju jasno Spasove reĉi: "da i oni u nama jedno budu". A

ljudi ţive u Svetoj Trojici pomoću vere i ostalih svetih evanćelskih vrlina, kao što su: ljubav,

molitva, post, krotost...

Svakome je neophodan liĉni podvig evanĊelski. Jer samo on uvodi u sveto bogoĉoveĉansko

jedinstvo, Ostvareno u Crkvi "sa svima svetima" (Ef. 3,18). Glavna je karakteristika tog

"jednosušnog" jedinstva: potpuno oĉuvanje liĉnosti svakog pojedinca u toj zajednici

bopoĉoveĉanskoj. Jer to nam pokazuje sam boţanski original jednosušnog jedinstva triju Lica

Svete Trojice. Tri Presveta Lica su ne samo veĉno jednosušna po nego i veĉno ipostasna po

Licima: svako je Lice - veĉno i samostalno kao Liĉnost.

Nešto sliĉno je i u Crkvi: tamo se ovaki ĉlan sjedinjuje sa ostalim ĉlanovima do jednosušnosti,

ojednosuštinuje, ipak svaki ostaje u punoj meri samostalna liĉnost, razvijena i usavršena do

krajnjih granica. Tako se ostvaruje idealno savršenstvo i liĉnosti i društva. Ne obezliĉuje se

ĉovek na raĉun društva, niti se društvo obezdruštvuje na raĉun liĉnosti; niti se društvo

obešĉoveĉuje na raĉun ĉoveka, tj. ne razvija se na raĉun liĉnosti ĉoveka kao društvene jedinke.

Jer je gotovo u svim vanevanĊelskim društvima i zajernicama pravilo: ili se ĉovek, kao liĉiost,

potcenjuje i obezliĉuje radi društva, pa ĉak uništava i ubija radi društva; ili se društvo potcenjuje,

onemogućava, pa i uništava radi liĉnosti, i njenih samoţivih prohtvva. Jedni uništavaju ĉoveka

radi ĉoveĉanstva; a drugi uništavaju ĉoveĉanotvo radi ĉoveka. Razume se, to u krajnjoj liniji.

"I slavu koju si Mi dao Ja sam dao njima, da budu jedno kao što smo mi jedno. Ja u njima i

Ti u Meni, da budu usavršeni u jedno, i da pozna svijet da si Me Ti poslao i da ljubiš njih

kao što Mene ljubiš."

(17:22-23)

Sve što je Bogoĉovekovo saĉinjava i slavu ljudsku. Jer je On proslavio Boga pred ljudima, i

ĉoveka pred Bogom. Proslavio je Boga svojim bogoĉoveĉanskim podvigom, a ĉoveka - spasivši

ga od smrti i uvevši ga u veĉnu slavu Boţju. Ta dvostruka slava naroĉito se ispoljava u

bogolikom jedinstvu ljudi koji veruju u Trojiĉno Boţanstvo. To jedinstvo je izuzetni dar

Bogoĉoveka rodu ljudskom. Izuzetna slava ljudi sastoji se u tome: "da budu jedno kao mi što

smo jedno". To jedinstvo se postiţe samo bogolikim ţivotom, ţivotom u Hristu.

Jer tek od NJega mi smo saznali kako ĉovek moţe ţiveti Bogom, i šta to znaĉi kada ĉovek ţivi u

Bogu. Zato, imajući Bogoĉoveka kao primer toga, i kao izvor sile za ţivljenje takvim ţivotom u

Bogu i po Bogu, sveti apostol savetuje: "Ţivite dostojno Boga koji vas je prizvao u svoje carstvo

i slavu" (1 Sol. 2,12; sr. Kl. 1,10). A to opet znaĉi: "Ţivite dostojno EvanĎelja Hristova" (Flb.

1,27). Ţivljenjem po EvanĊelju Hristovom ĉovek "raste rastom Boţjim", razvija svoju liĉnost

boţanski beskrajno: "u meru rasta visine Hristove", ali ne sam nego uvek u zajednici "sa svima

svetima" (Ef. 4,11-13; Kl. 2,19). I tako postiţe u isto vreme dva cilja: liĉno bogoliko savršenstvo,

koje ga i ĉini ĉlanom društva bogolikog jedimstva. I jedno i drugo Spas izraţava ovom

blagovešću: "Ja u njima i ti u Meni, da budu sasvim ujedno, i da pozna svet da si Mi Ti poslao i

da si imao ljubav k njima kao i k Meni što si ljubav imao".

I bogoliko savršenstvo liĉnosti, i bogoliko savršenstvo društva, dar je neizmerne ljubavi Boţje

prema ĉoveku. LJubavi, savršeno ostvarene i pokazane u Bogoĉoveku, a kroz NJega i u

sledbenicima NJegovim. LJubav Boga Oca prema sledbenicima Hristovim sliĉna je ljubavi

NJegovoj prema samom Hristu, jedinorodnom Sinu Boţjem. A ta ljubav boţanska i jeste

svestvaralaĉka sila kojom se obavlja i bogoliko usavršavanje liĉnosti i bogoliko usavršavanje

bogoĉoveĉanskog društva.

"Oče, hoću da i oni koje si Mi dao budu sa Mnom gdje sam Ja, da gledaju slavu Moju koju

si Mi dao, jer si Me ljubio prije postanja svijeta. Oče pravedni, svijet Tebe ne pozna, a Ja

Te poznah, i ovi poznaše da si Me Ti poslao. I Ja im objavih Ime Tvoje i objaviću: da

ljubav kojom Me ljubiš u njima bude, i Ja u njima."

(17:24-26)

Zaista se samo boţanska ljubav Hristova prema ljudima moţe zvati ĉovekoljubljem, a On -

Jedini Ĉovekoljupcem. Jer, sav od nje i u njoj, On ljudima i daje boţansko savršenstvo. I time ih

osposobljava da mogu biti gde i On. U toj ljubavi su date ĉoveku sve boţanske sile: one ga

osposobljavaju za istinsko poznanje Boga, i za istinsko ţivljenje u Bogu. U toj ljubavi je istinsko

bogopoznanje i istinsko bogoţivljenje. Ta je ljubav sila radi koje se i kojom se Bog Logos

ovaplotio, postao ĉovek; ta ljubav je sila kojom se i ĉovek oboţuje, Postaje "bog po blaopodati".

Bogoĉovek ustvari ljubavlju boravi u ĉoveku; ali i ĉovek ljubavlju boravi u Bogu. Sveti

Bogoslov blagovesti: "Bog je ljubav, i koji u ljubavi boravi, u Bogu boravi, i Bog u njemu

boravi" - (1 Jn. 4,16). Znaĉi: ljubav je ta boţanska sila kojom se ostvaruje duhovno jedinstvo

ljudi sa Bogom i Boga sa ljudima; i još: ljubav je ta sila koja duše Hristovih sledbenika sjedinjuje

do jednosušnosti, te svaki od njih ţivi u svima i za sve; i svi - u svakome i za svakoga. A sve to

pak ĉini On, ĉudesni Gospod Hristos, Bog te ljubavi i svih njenih ostvarenja u svima svetovima.

Zato On i završava svoju prvosvešteniĉku molitvu - molitvom za takvu ljubav: "Oče, hoću da i

oni koje si mi dao budu sa mnom gde sam ja; da vide slavu koju si mi dao, jer si imao ljubav k

Meni pre postanja sveta. Oče pravedni, svet Tebe ne pozna, a Ja Te poznah, i ovi poznaše da si

Me ti poslao. I pokazah im Ime Tvoje, i pokazaću: da ljubav kojom si Mene ljubio u njima bude, i

Ja u njima".

Glava osamnaesta

sadrţaj

GETSIMANSKA MOLITVA, IZDAJA I SUĐENJE HRISTU

"Rekavši ovo Isus iziĎe sa učenicima Svojim preko potoka Kedrona, gdje bješe vrt, u koji

uĎe On i učenici NJegovi. A i Juda izdajnik NJegov, znaĎaše to mjesto; jer se Isus često

okupljaše ondje sa učenicima Svojim."

(18:1-2)

Juda je virtuoznom dijalektikom razradio svoj plan o izdajstvu Gospoda Hrista. I izvodi ga

dosledno. On koristi ovoj poloţaj bivšeg uĉenika Isusovog: zna mesto gde se Isus ĉesto skupljaše

s uĉenicima svojim: Maslinska gora. Zaprepašćuje hladnoća Judina u tome. Zar ga to mesto ne

potseća na besane noći Isusove koje je provodio ili u molitvi ili u razgovoru sa njima. O, koliko

je u svemu tome bilo boţansţog, dirljivog, ĉudesnog! Sigurno su u tim besanim noćima oni

saznali oio "što oko ljudsko ne vide, i uho ne ĉu, i u srce ĉoveku ne doĊe". Sigurno je Gospod u

tim ĉudesnim noćima govorio uĉenicima svojim o onim boţanskim stvarima, o kojima kad bi se

sve napisalo, po mišljenju Hristoljubljenog, knjige ne bi mogle stati ni u ceo svet. Ali, Juda je

sve to pod noge zbacio i zgazio, jer je u njemu već delao sav Satana, koga je on pustio u sebe, a

prethodno mu sam pripremio mesto. Zaboravio je, ili zlurado gazio, Juda ona mesta gde je sam

ĉudesa imenom Isusovim ĉinio: bolesne isceljivao, Ċavole izgonio, mrtve vaskrsavao. Isus?

Kakav li je Isus izgledao u Juudinim oĉima sada? Šta li je onaj Svezli i Svelukavi oko svetlog

lika Isusovog izgradio i ispleo? Kakve li tame, i kakve noći, i kakve mreţe! Zašto on Bog, a ne

ja? Sigurno je to lucifersko pitanje vihorilo po mraĉnoj duši Judinoj, kao nekada u Sataninoj

kada je bio Prvo-arhanĊel - Svetlonoša: Lucifer. Neću Boga, ni NJegova savršenstva, - promicala

je i ova bogohulna munja, kroz pomrĉinu Judine duše. Neka ne bude Boga, neka budem samo ja

- slavni Juda! - tutnjala je kar huka mnogah gromova ova satanska sveţelja po svima urvinama

Judinog osatanjenog saznanja.

"Onda uze Juda četu, i od prvosveštenika i fariseja sluge,

i doĎe onamo sa buktinjama i svjetiljkama i oruţjem."

(18:3)

Na podvig Juda: treba ubiti Boga! urlao je Satana kroz sva osećanja njegova. I "Juda uze četu i

od glavara svešteničkih i fariseja momke, i doĎe onamo s fenjerima i sa svećama i oruţjem". - To

je dosta, Juda, zar ne? Ta ti ideš protiv krotkoga Isusa; ti znaš - On se neće braniti. A ti baš to i

mrziš u NJemu, zašto da se ne brani. Ta On ima moći i vlasti; o, kakve moći i sile! Da, samo

moć, samo sila, - to mi daj, i ja sam Bog. I ovda, sve to ispleti u jedai biĉ nasilja. Neka se zna

kad boguje Juda!

"A Isus znajući sve šta ima da Mu se dogovdi, iziĎe i reče im: Koga traţite? Odgovoriše

Mu: Isusa Nazarećanina. Isus im reče: Ja sam. A s njima stajaše i Juda, izdajnik NJegov. A

kada im reče: Ja sam, odstupiše nazad i popadaše na zemlju."

(18:4-6)

A Isus? "A Isus znajući sve što će biti od NJega iziĎe i reče im: koga traţite?" - Krotost,

smirenost, spokojstvo. To baš Juda i prezire u Botu Isusu. Voleo bi on, da je Isus sunuo meću

njih olujama i gromovima. Nek se zapali zemlja, nek se zapali vasiona od gneva izdanog Boga!

Ali, Isus? Ne, On nije za Boga; On ne ume da boguje! Takav Bog nije potreban ljudima; neka

umre! Ako je na zemlji, mi ćemo ga proterati. Da, mi traţimo Isusa Nazarećanina. - A

sveznajući i svepredviĊajući krotki Gospod Isus kratko reče: "Ja sam". - Evanćelist odmah

dodaje: "A s njima stajaše i Juda koji ga izdavaše". Juda, ti si tako nešto i oĉekivao, zar ne?

Krotki Isus zar moţe da se ponaša kao Bog? Bolje ga ukloniti, da ne ometa smelom ljudskom

duhu na njegovim herojskim putevima ka...?

To će znati onaj u tebi, Juda. Onaj glavni reţiser svekolikog bogoizdajstva, bogoborstva i

bogoubistva na zemlji. Juda, šta se to zbi sa ĉetom tvojom? "Kad im Isus reče: Ja sam; izmakoše

se natrag i popadaše na zemlju". Gde vam je oruţje, ljudi? Gde ti je prisebnost, Juda? Zašto

popadaste na zemlju od NJegove dve reĉi: "Ja sam". Kakva je to sila u njima? Ta vi, moţda, i ne

znate, ali Juda zna. Zna da te dve Isusove reĉi uvek stoje ispred treće reĉi, koju Isus po krotosti

Svojoj nije hteo izgovoriti. Ta treća reĉ jeste: Bog. Da: "Ja sam - Bog". Ako vam to ne kazuju i

ne dokazuju prve dve reĉi: "Ja sam", onda vam to kaţe i dokaţe boţanska sila koja bije iz tih

reĉi. - Juda, sve ide po tvome planu i oĉekivanju, zar ne? Eto, Isus ih opet krotko zapita: "Koga

traţite?"

"Onda ih opet zapita: Koga traţite? A oni rekoše: Isusa Nazarećanina. Odgovori Isus:

rekoh vam da sam Ja. Ako, dakle, Mene traţite, pustite ove neka idu. Da se ispuni riječ

koju reče: Ne izgubih ni jednoga od onih koje si Mi dao."

(18:7-9)

Juda, kako nebogovsko ponašanje! Umesto da ih prikuje za zemlju, da nikad više ne ustanu, već

se u prašinu raspu, On ih krotko i smireno ponovo pita. Ne, iako je Bog, takav Bog ne treba Judi

i judejcima. Zato, sa takvim Bogom - napolje iz sveta, bolje. - da zemlji ne smeta! Judinskom

ţeljom pribrani, oni rekoše: Isusa Nazarećanina. - I opet nebogovski odgovor: "kazah vam da

sam Ja. Ako dakle Mene traţite, ostavite ove nek idu". Zar ih tako braiiš, njih - uĉenike svoje?

Da, Juda je u pravu: ti nisi onakav Bog kakav je potreban ovom kukaviĉnom, pa ipak

buntovnom, rodu ljudskom. NJima je potreban Bot po slici i prilici neustrašivog Lucifera. Sila,

sila je jedino evanĊelje koje ove kukavice buntovne primaju i priznaju. Sila koja se neminovno

preobraţava u hiljade sablaţnjivih i neophodnih nasilja. Juda, to je tvoja filosofija ţivota.

Anjihova? Eno je u prorocima, opet krotkim Boţjim poslanicima; sigurno krotkim, kada ih skoro

sve pobiše, a oni se i ne braniše. "Da se izvrši reč što reče: ne izgubih ni jednoga od onih koje si

mi dao".

"A Simon Petar imaše noţ, pa ga poteţe i udari slugu prvosveštenikovog i odsiječe mu

desno uho. A slugi bješe ime Malho. Tada reče Isus Petru: Stavi noţ u korice! Čašu koju

Mi je dao Otac zar da je ne pijem? Onda četa i zapovjednik i sluge judejske uhvatiše Isusa i

svezaše Ga. I odvedoše Ga najprije Ani, jer bješe tast Kajafi, koji bješe prvosveštenik one

godine."

(18:10-13)

Koliko je teško shvatiti krotost i smirenost Bogoĉoveka Hrista u ovim strašnim trenucima,

pokazuje i sam prvovrhovni apostol: Petar. On "imaše noţ, pa ga izvadi i udari slugu poglavara

svešteničkoga, i otseče mu desno uho. A sluzi beše ime Malho2. - Bogoĉovekov put opasenja

sveta od greha, smrti i Ċavola, vodi kroz krotost, smernost, stradanje, ljubav, trpljenje, smrt, pa

kroz vaskrsenje i vaznesenje u ţivot veĉni, u slavu veĉnu, u blaţenstvo veĉno. To je duh Hristov,

duh Bogoĉovekov.

Ali uĉenici Hristovi nisu znali kakvoga je duha Hristos, kakvota su duha oni, dok Sveti Duh nije

sišao na njih i otkrio im svu tajnu Hristovog domostroja opasvnja sveta. A srţ te tajne je puna

paradoksa boţanskog: smrću satrti smrt i tako vaskrsnuti sa telom, sa veĉnim telom. Tome

sveĉudu vodi sva krotost krotkoga Gospoda Isusa. O tome govore i ove reĉi NJegove upućene

Petru: "Zadeni noţ u noţnice. Čašu koju mi dade Otac zar da je ne pijem?" Ĉašu krotkog

stradaenja, ĉašu krotke smrti Jagnjeta Boţjeg, "koje uzima na sebe greh svepga", i tako spasava

svet od greha, a sa njim i od omrti i od Ċavola. Juda? Sav je na onoj drugoj obali, sav u drugom

svetu, gde ljudi hoće boga po slici i prilici anttiboga, Satane, sa svima njegovim atributima, koje

predvodi gordost. Ali su baš zato protiv krotkoga i smernoga Boga - Isusa. Zato "četa i vojvoda i

momci Jevrejski uhvatiše Isusa i ovezaše ga".

Juda, zar se ne sećaš kako su te ruke, koje sada svezaše, dodirom svojim vid slepima vraćale,

sluh gluvima, govor nemima, ţivot mrtvima, zdravlje bolesnima, isceljenje gubavima? Kako su

deĉicu blagosiljale, i tebi blagosloveno parĉe hleba davale, i ti im jednim tolike stotine ljudi

nahranjivao, pa ĉak i kotaricu od otpadaka napunio? Ali - sada je vlast tame; sada su u mraku

tvoje duše pogašene i sve sveće i sva svetila - tama krajnja, tama najkrajnja, i u njoj škrgut zuba

na sve što je Boţje, što je Isusovo.

"A Kajafa bješe onaj što dade savjet Judejcima da je bolje da jedan čovjek umre za narod.

Za Isusom pak iĎaše Simon Petar i drugi učenik; a taj učenik bješe poznat prvosvešteniku,

pa uĎe sa Isusom u dvorište prvosveštenika. A Petar stajaše napolju kod vrata. Onda iziĎe

taj drugi učenik, koji bješe poznat prvosvešteniku, i reče vratarki te uvede Petra. Tada

sluškinja vratarka reče petru: Da nisi i ti od učenika ovoga čovjeka? On reče: Nisam. A

sluge i momci bjehu naloţili vatru i stajahu te se grijahu, jer bješe hladno; a i Petar bješe s

njima, i stajaše i grijaše se."

(18:14-18)

Eno, te tame je pun prvosveštenik Ana, i dvor njegov. Eno, od te tame se prepao i plamene vere i

ljubavi Petar - tri puta krotkoga Gospoda Isusa odrekao. I to pred kim? Pred sluţavkom. Na

jednoj strani krotki Gospod Isus, na drugoj - lakomislena sluţavka. I Petar se, uplašen od samog

pitanja njenog: "da nisi i ti učenik ovoga čoveka?" Odriĉe toga "čoveka", kome se koliko noćas

kleo i preklinjao kao Bogu i Gospodu da Ga se nikad neće odreći i da će dušu svoju poloţiti za

NJega. Od toga poĉinje drama Petrova.

Eno, nastavlja se u dvoru Aninom. Dok se sluhe i momci kraj vatre greju: "i Petar stajaše s

njima i grejaše se". Da li je to spokojstvo ili neosetljivosg i nesaosetljivost? Ili razmišlja o

ovome noţu i o ottseĉenom uvu sluge Malha, koje Isus ĉudesno opet postavi na svoje mesto?

Moţda je i Malho tu negde, u nekom dvoru: ili Aninom ili Kajafinom? Šta se to dogaĊalo u

Petru? Ĉovek burne duše, koju su zahvatili i vihori oduševljenja i tmurne dubine oĉajanja, kovao

je u sebi nešto novo, kovao u haosu neoĉekivanih misli i osećanja.

"Prvosveštenik pak upita Isusa za učenike NJegove i za nauku NJegovu. Isus mu odgovori:

Ja govorih javno svijetu; Ja svagda učih u sinagogi i u hramu, gdje se uvijek skupljaju

Judejci, i ništa u tajnosti ne govorih. Što pitaš Mene? Pitaj one koji su slušali šta im

govorih; eto, oni znaju šta Ja govorih. A kad On ovo reče, jedan od slugu koji stajahu

ondje udari Isusu šamar i reče: Zar tako odgovaraš prvosvešteniku? Isus Mu odgovori:

Ako zlo rekoh, dokaţi da je zlo; ako li dobro, zašto Me biješ? Ana Ga posla svezanoga

prvosvešteniku."

(18:19-24)

Krotki i svezani Gospod Isus je pred prvosveštenikom Anom. Da li Ana išta od svega toga

razume? Svemoćni Ĉudotvorac stoji pred njim krotak i svezan? Gde mu je ona neobiĉna,

nadĉoveĉanska sila? Kako je sada nemoćan i, moţda, bespomoćan? A on - Ana: da li sav u

farisejskoj gordosti i licemernoj svepravednosti? ili se u njemu nešto krši, puca i lomi? Od ĉega

da poĉne? Od dela Isusovih, ili od nauke?

Dela su ĉudesa, sve sama ĉuda; nauka je uĉenje, propoved, reĉ. Bolje od nauke. I on "zapita

Isusa za njegovu nauku" - Isus mu odgovori: Ja govorih javno svetu, Ja svagda učih u zbarnici i

u hramu, gde se svagda skupljaju Judejci, i ništa tajno ne govorih. Što pitaš Mene? Pitaj one koji

su slušali šta sam im govorio; evo ovi znaju šta sam Ja govorio". Niti njegova nauka - zavodi,

niti On - zavodnik: sve javno i otvoreno. Svedoci - svi Judejci, pa i ovi ovde što stoje a ti me

sudiš. Ako ima pogreške i greha u mojoj nauci, pokaţite i dokaţite. Ako nema, zašto me vezujete

i sudite? "A kad on ovo reče, jedan od momaka koji stajahu onde udari Isusa po obrazu, i reče:

zar tako odgovaraš poglavaru svešteničkome?".

Poĉinje strašni sud nad Bogom. Da, poĉeo je od Jude. I evo se nastavlja. Strahota i uţas je u

tome što taj sud ne vrše Ċavoli u paklu već ljudi na zemlji. Zaista, ako igde ima pakla za Boga,

onda je to zemlja; a ljudi na njoj - bezumni Ċavoli koji muĉe Boga. Ali, ĉime bi pakao zemljin

pokazao da je pakao, ako ne bi muĉio krotkoga Boga i Gospoda Isusa? I ĉime bi ljudi pokazali

da su gori od samih ćavola, ako ne svojim drţanjem prema Bogoĉoveku Hristu? Time su oni i

pokazali da ih niko ne moţe spasti njihovog pakla i zla osim ovaploćvnog Boga, Boga koji bi

sišao u njihovo telo, ţiveo u njihovom zmijarniku, i svojom svemoćnom i sveljubećom silom

boţanskom izveo ih iz pakla i zla.

Sva nepobedljiva sila Isusova je baš u NJegovoj smirenoj, no svemoćnoj krotosti. Nasilje

savladati, obezoruţati krotošću, to je evanĊelski put pobede dobra nad zlom: "Isus mu odgovori:

ako zlo rekoh, dokaţi da je zlo; ako li dobro, zašto me biješ?". - Na sve to licemerni Ana ima

jedan demonski odgovor: "posla ga svezana Kajafi".

"A Simon Petar stajaše i grijaše se. Onda mu rekoše: Da nisi i ti od učenika NJegovih? A on

se odreče i kaza: Nisam. Reče jedan od slugu prvosveštenikovih, koji bijaše roĎak onome

što mu Petar odsiječe uho: Ne vidjeh li ja tebe u vrtu sa njim? Onda se Petar opet odreče; i

odmah pijetao zapjeva. Isusa pak povedoše od Kajafe u sudnicu. A bješe jutro, i oni ne

uĎoše u sudnicu da se ne bi oskvrnili, nego da bi mogli jesti Pashu."

(18:25-28)

A drama Petrova se nesmetano razvija. Za sve to vreme "Petar stajaše i grejaše se". I duša tone

iz tuţnog u tragiĉno. Oko vatre su sluge. I pred njima, pred slugama on se ponova odreĉe

Gospoda. Na njihovo pitanje: "da nisi i ti od učenika njegovih?" "on se odreče i reče: nisam".

Prvo odricanje: iz straha od sluţavke; drugo: iz straha od slugu; treće odricanje: iz straha od

sluge, roĊaka Malhovog, kome Petar otseĉe uvo. Treće odricanje - "i odmah petao zapeva".

Ispuni se Spasovo proroštvo. Petao je budniji za Hristovo muĉeništvo na sudu od Jedanaestorice.

I svesniji šta se dešava s Bogom. Toliko je greh, sveopšti greh, pomraĉio saznanje i savest

ljudsku, sveopšte saznanje i sveopštu savest. I to pomraĉenje lako zahvata saznanje i savest

svakog ĉoveka, pa i apostola Petra, sve dok Duh Sveti ne bude sišao na njega.

"Onda Pilat iziĎe k njima npolje i reče: Kakvu optuţbu iznosite protiv ovoga čovjeka?

Odgovoriše mu i rekoše: Kad on ne bi bio zločinac, ne bismo Ga predali tebi. A Pilat im

reče: Uzite Ga vi i po zakonu vašemu sudite Mu. A Judejci Mu rekoše: Mi ne smijemo

nikoga pogubiti. Da se ispuni riječ Isusova koju reče, ukazujući kakvom će smrću umrijeti.

Onda uĎe Pilat opet u sudnicu, pa dozva Isusa i reče Mu: Ti li si car judejski? Odgovori

mu Isus: Govoriš li ti to sam od sebe, ili ti drugi kazaše o Meni? Pilat odgovori: Zar sam ja

Judejac? Narod Tvoj i prvosveštenici predaše Te meni. Šta si učinio? Isus odgovori:

Carstvo Moje nije od ovoga svijeta; kad bi bilo od ovoga svijeta carstvo Moje, sluge Moje

bi se borile da ne budem predan Judejcima; ali carstvo Moje nije odavde. Tada Mu reče

Pilat: Dakle, ti si car? Isus odgovori: Ti kaţeš da sam Ja car. Ja sam za to roĎen i za to sam

došao na svijet da svjedočim istinu. I svaki koji je od istine sluša glas Moj. Reče Mu Pilat:

Šta je istina? I ovo rekavši, iziĎe opet Judejcima, i reče im: Ja nijedne krivice ne nalazim

na NJemu. A u vas je običaj da jednoga pustima na Pashu. Hoćete li, dakle, da vam pustim

cara judejskoga? Tada svi opet povikaše govoreći: Ne ovoga, nego Varavu! A Varava bješe

razbojnik."

(18:29-40)

Isus pred Pilatom: dva opreĉna sveta: bogopokloniĉki i ĉovekopokloniĉki. Jer rimski duh - sav u

oboţavanju ĉoveka, i to truleţnog, prljavog, razvratnog ĉoveka, maksimalno izraţenog u

Avgustu - "caru i bogu". Iako takav, Pilat ipak ima više saznanja, pa ĉak i osećanja, za

pravednost i revnost Isusovu nego svi arhijereji jevrejski i glavari skupa. Pilatova je izjava

iskrena i jasna: "ja nikakve krivice ne nalazim na NJemu". A istinu, Pilate, da li nalaziš u njemu?

Ti pitaš Istinu: "šta je to istina?" I Ona ti ne odgovori. Znaš li zašto? Zato što, ako je ne vidiš

oĉima, kako je moţeš ĉuti ušima? Jer jedna ista duša gleda i kroz tvoje oĉi, i ĉuje kroz tvoje uši.

Rimski skepticizam projeo je sva tkiva tvoje duše, i ona nije sposobna da oseti istinu, zato je ne

vidi i ne ĉuje ni u ovaploćenoj Istini: Bogoĉoveku Isusu, Bogu Logosu.

Istina beskrajna, boţanska, sveobuhvatna, to je carstvo Gospoda Hrista.

On je zato roĊen, i zato došao "u svet da svedoči istinu. I svaki koji je od istine sluša glas"

NJegov. Svaki koji je jednim ţivim osećanjem vezan za Istinu, za Boga ţivog i istinitog. To

osećanje se zaĉinje verom, a razvija ostalim svetim vrlinama i njihovim svetim silama: ljubavlju,

pravdom, dobrotom, krotošću, smirenošću, trpljenjem, molitvom, postom. I onda ĉovek svim

bićem oseti da je Bogoĉovek zaista i došao u ovaj naš zemaljski svet da svedoĉi Istinu o Bogu, o

svetu, o ĉoveku, o ţivotu, o smrti, i o svemu što muĉi ljudski duh i saznanje. Niĉije svedoĉanstvo

o istini iije tako oćno i svemoćno, tako ubedljivo i sveubedljivo kao Isusovo. Jer je On sav iz

onoga sveta, iz Boţjeg sveta, u našem svetu. I Sobom je doneo sou Istinu Trosunĉanog

Boţaistva, zato je smelo i objavio sebe kao Istinu, rvkavši: "Ja sam Istina". Zato carstvo

NJegovo nije od ovoga sveta, koji "u zlu leţi" i u kome caruje laţ, i otac njen - Ċavo. Carstvo

NJegovo je carstvo Trojiĉnog Boţanstva; ono je u onom svetu sa svima svojim boţanskim

beskrajnostima i savršenstvima. A došlo je u ovaj svet sa Isusom. Samo ga treba primiti od Isusa.

Kako?

Verom u NJega kao u Boga i Spasitelja, i drţanjem zapovesti NJegovih, jer su Boţje. ,Da doĎe

carstvo tvoje; da bude volja tvoja i na zemlji kao na nebu". Carstvo Boţje dolazi i ulazi u svaku

dušu ĉoveka koji ispunjuje volju Boţju. To znaĉi: koji ispunjuje EvanĊelje, jer je Bog svu volju

svoju izrazio preko Hrista i njegovog EvanĊelja (sr. Ef. 1,9). Carstvo Boţje je "pravda i mir i

radost u Duhu Svetom" (Rm. 14,17). Samo kada Duh Sveti blagodaću ispuni dušu ĉovekovu,

onda u njemu zavlada carstvo Boţje, carstvo Veĉne Istine Boţje. I tek onda ĉovek oseti i sazna

da carstvo Hristovo "nije odavde", "nije od ovoga sveta", već od onoga sveta, i u oname svetu,

gde su sve njegove beskrajne svetinje i radosti. Istina, ono se u ovom svetu zaĉinje i rasprostire u

duši ĉovekovoj, da se u onome svetu produţi u Trosunĉanom Boţanstvu kroza sve vekove i

kroza sve veĉnosti.

Koliko je ljudsko saznanje palo, i u gresima propalo, vidi se i iz ove strašne ĉinjenice: oslobaĊaju

tamnice razbojnika Varavu, a ne Bogoĉoveka Isusa. Zaista je u dušama ljudskim izdan i ubijen

Bog pre no što ga je Juda izdao. On je završitelj greha.

Devetnaesta glava

sadrţaj

SUĐENJE HRISTU, RASPEĆE I POGREB

"Tada, dakle, Pilat uze Isusa i išiba Ga. A vojnici opletoše vijenac od trnja i metnuše Mu na

glavu i obukoše Mu purpurnu haljinu, i govorahu: Zdravo, care judejski! I udarahu Ga po

obrazima."

(19:1-3)

SuĊenje Hristu, raspeće i pogreb Pilat - ĉovek razbijene duše i razorene savesti. Tipiĉan proseĉni

Rimljanin, sagraĊen od filosofoke skepse i raspusniĉke religije. Tu nema ĉvrstog stoţera savesti

ni karaktera. Duša sva kao ţivi pesak, u kome se ona sama stalno davi, guši i umire: neprekidni

proces samoubistva. Pilat tri puta izjavljuje da nikakve krivice ne nalazi na Isusu, pa to tone u

ţivi pesak njegove duše, i on nareĊuje da se Isus šiba. Onda "rimsko pravo" dolazi do svog

umetniĉkog izraza: vojnici pletu venac od trnja, meću ga na glavu Isusu, i oblaĉe mu skerletnu

haljinu; biju ga po obrazima, i ismevaju: Zdravo, care Judejski!

"Pilat pak opet iziĎe napolje i reče im: Evo vam Ga izvodim napolje, da znate da na NJemu

ne nalazim nijedne krivice. A Isus izaĎe napolje noseći trnovi vijenac i purpurni ogrtač. I

reče im Pilat: Evo čovjeka!"

(19:4-5)

Pilat je ĉovekougodnik, kao svaki tipiĉan Rimljanin, jer je navikao da sluţi mnogim bogovima,

sa najopreĉnijim osobinama. Da bi ugodio Jevrejima, on šiba Isusa, ali da bi donekle zadovoljio i

svoju savest koja se davi u ţivom pesku skepticizma, on ponova izjavljuje Jevrejima da na Isusu

ne nalazi nikakve krivice. Izvodi Isusa napolje pod vencem od trnja i u skerletnoj haljini. Prizor

kakav ne vide svet, niti će ikada videti. Pokazuje ga Jevrejima sa reĉima: "Evo čoveka!" - I ne

sluti Pilat kakvu je boţansku i veĉnu istinu izrekao.

Sigurno po promislu Boţjem. Prorok kao Kajafa. Da bi se pokazalo, da ljudska priroda ponekad i

nevoljno i nesvesno sluţi Bogu; i time kazuje pravu sebe, iako je iskvarena i pokvarena mnogim

gresima i strastima. "Evo čoveka" - da, evo jedinog ustvari ĉoveka na zemlji, pravog, savršenog,

bezgrešnog. Ni pre ni posle NJega nije bilo, niti će biti takvog. Sve što je najbolje, najlepše,

najuzvišenije, najboţanskije, najbesmrtnije, najveselije, najpravednije u ljudskoj prirodi sabralo

se i dalo ĉoveka Isusa. Ovaploćenje svega najuzvišenijeg: ovaploćenje Boga. Proroĉka je reĉ

Pilatova. Na Isusu - ĉoveku stoji sva boţanska istina o svetu, stoji sav domastroj spasenja sveta.

Ĉovekom, za ĉoveka i u ime ĉoveka - Bogoĉovek je izvršio spasenje roda ljudskog.

Bogoĉovek sa trnovim vencem na glavi, zar to nije sav put hrišćanske Crkve kroz istoriju? Uvek

sa trnovim vencem, ali spokojna i mirna, jer zna da kao takva daje spasenje svetu. "Evo čoveka" -

bez krivice i pred ljudima i pred Bogom; drugim reĉima: evo ĉoveka bez greha. Zato On i

spasava od greha. Jer kad On ima sile da ne pusti u sebe, i da ne dopusti u sebi greh, onda tom

istom silom moţe satrti greh u svakom drugom ĉoveku, i u svima ljudima. "Evo čoveka", i to ne

samo bez krivice pred Bogom i ljudima, već bez ikakve krivice. Svedoĉanstao neznabošca -

mnogobošca Pilata; a drugo je svedoĉanstvo izabranog naroda: niko ga nije mogao ne samo

uhvatiti u grehu nego ni prekoreti za greh (Jn. 8,46). Tako se dobilo svedoĉanstvo o bezgrešnosti

ĉoveka Isusa od celokupnog roda ljudskog.

"Kada Ga, dakle, vidješe prvosveštenici i sluge, povikaše govoreći: Raspni ga, raspni! Pilat

im reče: Uzmite Ga i i raspnite, jer ja na nalazim na NJemu krivice. Odgovoriše mu

Judejci: Mi imamo zakon i po zakonu našemu mora da umre, jer načini sebe Sinom

Boţijim. Kada, dakle, Pilat ču ovu riječ, poboja se većma. I opet uĎe u sudnicu, i reče

Isusu: Odakle si ti? A Isus mu ne dade odgovora."

(19:6-9)

Kako je, sa višeg gledišta, bespomoćna rimska odbrana ĉoveka pred ljudima, a kamo li spasenje

ĉoveka od greha, smrti i Ċavola, pokazuje Pilatova nemoć u odbrani Isusa od bogobornih Jevreja.

Na njegove reĉi: "Evo čoveka", - "glavari sveštenički i momci povikaše govoreći: raspni ga,

raspni". A Pilat, a pretstavnik rimske pravne ovesti, šta radi, kako brani i odbranjuje ĉoveka na

kome "nikakve krivice" ne nalazi? Evo kako: "Reče im Pilat: uzmite ga vi i raspnite, jer ja ne

nalazim na njemu krivice". - Pretstavnik rimske savesti ne moţe da odbrani ĉoveka na kome

nema nikakve krivice; a pretstavnici, samozvani pretstavnici jevrejskog zakona hoće da ubiju

ĉoveka na kome nema nikakve krivice: "jer načini sebe sinom Boţjim".

Po zakonu Boţjem, izraţenim preko Mojsija i proraka, hvali se i podrţava sinovstvo ĉoveĉje

prema Bogu. Ali oni koji ostavivši Zakon Boţji "radi predanja staraca", ostavili su i izostavili su,

potrli su i pogazili su, sve što je Boţje u Zakonu, a ostali pri pranju ĉaše spolja. Oni i tvrde da

Isus na kome nema nikakve krivice: "valja po našem zakonu da umre, jer načini sebe sinom

Boţjim". "Kad Pilat ču ovu reč, uplaši se veoma". Zaišto se Pilat "veoma uplaši"? NJega nije

vezivao jevrejski religiozni zakon. Imao je da sudi po propisima rimskog prava, i to samo

politiĉke krivice. Verovatno da je ovom tvrĊenju Pilat dao ĉisto mnogoboţaĉko znaĉenje:

Avgusti su bili kod njih bogovi, i sinovi boţji. Ako je Isus - Sin Boţji - da ne bude tu neke

politiĉke tolerancije? I Pilat ulazi u sudnicu, i ispituje Isusa: "odakle si ti?" A Isus? - "A Isus mu

ne dade odgovora". Zašto odgovarati ĉoveku koji sve zida na ţivom pesku? Na ţivom pesku

liĉne koristi i mnogoboţaĉkog nepoznavanja istine. Pogotovu, kada je Svojim boţaiskim

pogledom Spasitelj do dna sagledao i video Pilatovu dušu i sve šta će on kao rimski sudija uĉiniti

sa njim.

"Pilat Mu tada reče: Zar meni ne odgovaraš? Ne znaš li da imam vlast da Te raspnem i

vlast imam da Te pustim? Isus odgovori: ne bi imao vlasti nikakve nada Mnom kada ti ne

bi bilo dano odozgo; zato onaj koji Me predade tebi ima veći grijeh. Od tada gledaše Pilat

da Ga pusti. Ali Judejci vikahu govoreći: Ako ovoga pustiš, nisi prijatelj ćesaru. Svaki koji

sebe carem gradi protivi se ćesaru."

(19:10-12)

UvreĊen Isusovim ćutanjem, "Pilat mu reče: zar meni ni odgovaraš? ne znaš li da imam vlast

raspeti te, i vlast imam pustiti te?" - Opet plitko, stojiĉko, rimsko gledanje na stvari. Pilat i ne

sluti ko je sve umešan u Isusovu stvar. Kada bi dublje zagledao u zmijski splet jevrejske zavisti

prema Isusu, sagledao bi delatnost onoga što sav uĊe u Judu - Satane. A iznad te, i oko te

satanske igre, Boţji promisao koji kroz Isusovo stradanje vrši spasenje sveta od greha, smrti i

Satane. Zato Gospod Isus i odgovara Pilatu: "Ne bi imao vlasti nikakve nada mnom kad ti ne bi

bilo dano odozgo zato onaj ima veći greh koji me predade tebi". Plan o spasenju oveta

Bogoĉovekom Isusom "odozgo" je, Boţji je.

Ometati ostvarenje tog plana - greh je, i to: najveći greh. Ometa ga Satana kroz ljude: kroz Judu,

kroz svešteniĉke glavare i fariseje i ostale hristomrsce. To je sve jedan i isti greh, samo neki ljudi

uĉestvuju u njemu jaĉe, neki slabije. Pilatov greh u ovom sluĉaju je manji od Judinog, koji kroz

glavare svešteniĉke predade Isusa Pilatu. Krotki i neoĉekivano za Pilata mudri odgovor Isusov

potstaĉe Pilata da se ozbiljno zamisli nad celom ovom stvari, ukoliko to moţe duša - ţivi pesak.

"Od tada, veli EvanĎelist, gledaše Pilat da ga pusti". To nije dugo trajalo: vika Jevreja je brzo

pokrenula ţivi pesak duše Pilatove, i u Pilata se sve izmenilo. "Jevreji vikahu govoreći: ako

ovoga pustiš nisi prijatelj ćesaru. Svaki koji sebe carem gradi protivi se ćesaru". - Jevreji su

našli put za ostvarenje svoje namere. Potegli su pitanje ćesara, i izjavili da nemaju cara osim

ćesara, kada im je Pilat ukazao na Isusa i rekao: "evo car vaš". Na to "oni vikahu: uzmi, uzmi,

raspni ga. Pilat im reče: zar cara vašega da raspnem? Odgovoriše glavari sveštenički: mi

nemamo cara osim ćesara. Tada im ga predade da se razapne".

"Pilat, dakle, čuvši ovu riječ izvede Isusa napolje, i sjede na sudijsku stolicu, na mjestu

zvanom Litostroton, a jevrejski Gavata. A bješe ppetak uoči Pashe, oko šestoga časa; i on

reče Judejcima: Evo car vaš! A oni povikaše: Uzmi, uzmi, raspni Ga! Pilat im reče: Zar

cara vašega da razapnem? Odgovoriše prvosveštenici: Nemamo cara osim ćesara. Tada,

dakle, predade Ga njima da se razapne. A oni uzeše Isusa i odvedoše."

Pilate, zašto? Ti predade Isusa da se razapne, a ne reĉe zašto, ne objavi vikakvu krivicu NJegovu.

Smrtna presuda, izreĉena rimskim pravom, zasnovana ni na ĉemu. Šta se moţe onda oĉekivati od

takvog prava, kada u njemu nema nimalo pravde. Pravo bez pravde je uvek nasilje. U ovom

sluĉaju - vrhovno nasilje, jer osuĊuje na smrt ĉoveka - bez ikakve krivice, ĉoveka - bez ikakvog

greha, osuĊuje Bogoĉoveka. Tako se na Isusovom sluĉaju pokazalo najoĉiglednije koliko je sve

ljudsko zaista grešno suviše, i koliko je sam ljudski greh, i sav ljudski greh - zaista "i suviše

grešan". Teško ĉoveku koji se uzda u ĉoveka.

A kroz svetu dušu proroka, to se izveja u opravdano prokletstvo: "Proklet čovek koji se uzda u

čoveka".

RASPEĆE HRISTOVO - BRIGA O BOGOMAJCI

"I noseći krst svoj iziĎe na mjesto zvano Lobanja, a jevrejski Golgota. Ondje Ga razapeše, i

sa NJim drugu dvojicu, s jedne i sa druge strane, a Isusa u sredini."

(19:17-18)

Bogoĉoveka raspinju na Golgoti. Golgota = lobanja: snmvol vascele zemlje, jer smrt opustošila

telo zemlje, skinula sve sa nje, i ostala od nje sama lobanja, sama kost: kosturnica. To i

simvolika ĉoveka uopšte: smrt skinula s njegoog tela sve, ostala samo lobanja; i iznutra odnela

sve: tako od ĉoveka ostala sama kosturnica. U crkvenom ikonopisu obiĉno: krst zaboden u

zvmlju, pravo nad lobanju. Po predanju: Adamova lobanja. Sveistinito credanje: lobanja

ĉoveĉanstva, iz koje je smrt isterala sve ţivo, a krst joj vaokrsenjem povraća ţivot, i to ţivot

veĉni. Košturnica postaje vaskrsnica. Smrću je Gospod satro smrt vaskrsnuvši iz mrtvih.

"Pilat pak napisa i natpis, pa postavi na krst; a bješe napisano: Isus Nazarećanin car

judejski. I ovaj natpis čitaše mnogi Judejci, jer blizu grada bješe mjesto gdje razapeše

Isusa; i bješe napisano jeverejski, jelinski i rimski. A prvosveštenici judejski govorahu

Pilatu: Ne piši: car judejski, nego da On reče: Ja sam car judejski. Pilat odgovori: Što

pisah, pisah."

(19:19-22)

Pilat je otkrio razlog zbog koga je Gospoda nevinog osudio na raspeće: "Pilat napisa i natpis i

metnu na krst: Isus Nazarećanin car Judejski"", i to na tri jeaika: jevrejski, grčki, latinski, da bi

svima u vaseljeni bilo znano zašto je to uĉinjeno. Samo, Pilat je od Samog Gospoda Isusa dobio

objašnjenje: da carstvo NJegovo nije od ovoga svega. Jasno: Pilat je oĉiglednu, i za njega samog

klevetu primio kao razlog da Isusa osudi na smrt. Utoliko je greh njegov veći. A i od ovog greha

veći je greh oiih koji hoće da podmetnu Isusu kao da je On sam za sebe rekao: ja sam car

Judejski.

"Vojnici pak kada razapeše Isusa, uzeše haljine NJegove i načiniše četiri dijela, svakome

vojniku po dio, i dolamu; a dolama ne bješe šivena nego izatkana izjedna. Onda rekoše

meĎu sobom: Da je ne deremo, nego da bacimo kocku za nju kome će dopasti. Da se ispuni

Pismo koje govori: Razdijeliše haljine Moje meĎu sobom, i za dolamu Moju baciše kocku.

Vojnici, dakle, tako učiniše."

(19:23-24)

Vojnici dele haljine Isusove, a za dolamu bacaju kocke. Tako, i nesvesno za njih, preko njih se

izvršuje proroštvo o tome. Boţji ĉovekoljubivi promisao sve okreće na spasenje, i kada to ljudi

ili uporno neće ili se nesvesno protive tome i rade protiv toga.

"A stajahu kod Isusova krsta Mati NJegova, i sestre Matere NJegove, Marija Kleopova, i

Marija Magdalina. A Isus vidjevši Mater i učenika koga ljubljaše gdje stoji pored NJe, reče

Materi Svojoj: Ţeno, eto ti sina! Potom reče učeniku: Evo ti majke! I od onoga časa uze je

učenik k sebi."

(19:25-27)

U ovom sveopštem mraku, u kome iz greha u greh posrću i stropoštavaju se ljudske svesti i

savesti, jedinu svetlost saĉinjavaju ţene. To je i jedina radost za nesrećno biće ljudsko. Jer

nijedna ţena nije uĉestvovala u izdavanju i muĉenju i raspinjanju Isusa. Štaviše, evo ih i kraj

krsta, iako to pretstavlja oĉiglednu opasnost po njih. I, o srećnog izuzetka za nesrećne ljude! sa

njima je i "učenik koga Isus ljubljaše". Tako se i ljudi imaju za nekog zakloniti.

I onda se zbio boţanski dirljiv prizor: Najsavršeniji Sin preporuĉuje na ĉuvanje Svoju neţnu

Majku, Najsavršeniju Majku na zemlji, Svome ljubljenom uĉeniku. NJemu veli: "eto ti matere!"

a NJoj: "eto ti sina!" Kako li je boţanski savršen bio "učenik koga ljubljaše Isus" kada se

udostojio da postane drugi sin Bogomajke, kao roĊeni brat Jedinorodnog. Moralo je u njemu biti

nešto izuzetno milo, ljupko, boţanstveno zbag ĉega ga je Gospod sveljubeći voleo izuzetnom

ljubavlju. NJemu je Gospod i poverio Bogomajku, kao da mu je sa NJom poverio Crkvu. Ova

dirljiva briga Gospoda Hrista o Bogomajci, kada On visi u mukama na krstu, ĉini sastavni deo

bogoĉoveĉanskog domostroja spasenja.

Sveta briga o Majci: ni u najvećim mukama ne zaboravljati ia NJu, pa makar ta muka bila

svekosmiĉka kao što je muka spasenja sveta. Jer je evanĊelski sastavni deo te muke: neţna briga

o Majci.

"Poslije toga, znajući Isus da se već sve izvršilo, da se sasvim ispuni Pismo reče: Ţedan

sam! Stajaše pak sud pun octa; a oni napuniše sunĎer octa, i nataknuvši na trsku, prinesoše

ustima NJegovim. A kada Isus okusi ocat reče: Svrši se! I preklonivši glavu, predade duh."

(19:28-30)

Do poslednjeg ĉasa, do izdahnuća Isus ostaje pravi ĉovek, istiniti ĉovek. Evo, On na krstu ţedni.

NJegova priroda ljudska izjavljuje: "ţedan sam". Tako se ispunjuju sva sveta proroštva ne samo

o NJegovoj boţanskoj prirodi već i o NJegovoj ĉoveĉanskoj prirodi. NJemu daju ocat. "A kad

primi Isus ocat reče: svriš se. I priklonivši glavu predade duh svoj". "Svrši se" - tajna spasenja

sveta: Bogoĉovek silazi u carstvo smrti, da smrću satre smrt, i vaskrsenjem izvede rod ljudski iz

carstva smrti, greha i Ċavola. "Svrši se" put NJegovog ĉoveĉanskog ţivota na zemlji; svrši se

bogoĉoveĉanski podvig, koji je poĉeo roĊenjem od Svete Djeve u pećnni, a završava se na Krstu,

opet pred Svetom Djevom i Majkom sveneţnom.

POGREBENJE HRISTOVO

"A budući da bješe petak, pa da ne bi tijela ostala na krstu u subotu, jer bijaše veliki dan

ona subota, Judejci zamoliše Pilata da im se prebiju golijeni, pa da ih skinu. Onda doĎoše

vojnici, i prvome prebiše golijeni i drugome raspetome s njim; A došavši do Isusa, kad

vidješe da je već umro, ne prebiše Mu golijeni, nego jedan od vojnika probode Mu rebra

kopljem; i odmah iziĎe krv i voda. I onaj koji je vidio, posvjedočio je, i istinito je

svjedočanstvo njegovo, i on zna da istinu govori, da i vi vjerujete. Jer se ovo dogodi da se

ispuni Pismo: kost NJegova neće se prelomiti. I opet drugo Pismo govori: Pogledaće na

onoga koga probodoše."

(19:31-37)

Gonjeni hristoborstvom, sagorevani hristomrţnjom, Jevreji opet ĉine nešto što izaziva ostvarenje

mesijanskih proroštava. Da bi se utvrdila smrt, da bi se oni uverili da je Isus stvarno mrtav, a ne

prividno ili nepotpuno, oni zahtevaju da Mu vojnici prebiju koleea. A oni, pošto se uveriše da je

već umro, ne prebiše mu kolena, nego jedan od vojnika probode Mu rebra kopljem i odmah iziĎe

krv i voda". - Sve ovo vide "uĉenik koga ljubljaše Isus", i posvedoči, i zato je "svedočanstvo

njegovo istinito". Istinito i kao ostvareno proroštvo, istinito i kao stvarnost koju je on oĉima

svojim video.

Tako: ostvarena su sva sveta mesijanska proroštva o Spasitelju, završen je bogoĉoveĉaiski

podvig NJegov na zemlji.

"A potom Josif iz Arimateje, koji bješe učenik Isusov, ali krišom zbog straha od Judejaca,

zamoli Pilata da uzme tijelo Isusovo. I dopusti Pilat. Onda doĎe i uze tijelo Isusovo. A doĎe

i Nikodim, koji je prvi put dolazio noću Isusu, i donese pomiješane smirne i aloja oko sto

litara. Tada uzeše tijelo Isusovo, i obaviše Ga platnom s mirisima, kao što je običaj u

Judejaca da sahranjuju. A na onome mjestu, gdje bješe raspet bio je vrt, i u vrtu grob nov,

u koji još niko ne bijaše poloţen. Ondje, dakle, zbog petka judejskoga, pošto bješe blizu

grob, poloţiše Isusa."

(19:38-42)

Podvig tajnih uĉenika Hristovih: Josifa i Nikodima, potresan je. Oni su, iako tajni, ĉak i do ovog

strašnog trenutka ostali verni i istrajni. Štaviše, njihova hrabrost baš u ovim ĉasovima poraţava.

Razbegli se javni uĉenici, a sastali se tajni, da dovrše veliko delo. Oni sahranjuju Gospoda

Hrista: pomazuju ga mirisima, obavijaju platnom, plaštanicom, i meću u nov grob.

Kako je bilo u dušama ove divne dvojice kada su sahranjivali - Boga i Gospoda Hrista? Sigurno

se nad tajnom tom zaprepastilo sve u njima. Nema sumnje oni su ovaj sveti ukop obavili kao

neku svetu tajnu. Nesumnjivo svetu, jer je ona sastavni deo one grandiozne i svesvete tajne, koja

se naziva: Bogoĉoveĉanski podvig spasenja sveta.

Glava dvadeseta

sadrţaj

VASKRSENJE HRISTOVO I JAVLJANJE UĈENICIMA

"A u prvi dan sedmice doĎe Marija Magdalina na grob rano, dok još bješe mrak, i vidje da

je kamen dignut sa groba. Onda otrča i doĎe Simonu Petru i drugom učeniku koga

ljubljaše Isus, i reče im: Uzeše Gospoda iz groba, i ne znamo gdje Ga poloţiše. Tada iziĎe

Petar i drugi učenik, i poĎoše ka grobu. Trčahu pak oba zajedno, i drugi učenik trčaše brţe

od Petra i stiţe prvi na grob. I nadvirivši se, vidje pokrove gdje leţe; ali ne uĎe. Tada stiţe

Simon Petar za njim i uĎe u grob i vidje pokrove gdje leţe. I ubrus koji bješe na glavi

NJegovoj, da ne leţi sa pokrovima, nego posebno savijen na jednom mjestu. Tada, dakle,

uĎe i drugi učenik, koji prvi doĎe na grob, i vidje i verova; Jer još ne znaĎahu Pismo da On

treba da vaskrsne iz mrtvih. Onda se učenici opet vratiše doma."

U Marije Magdaline osećanje vere je ostalo najĉitavije, najnenaĉetije, najsaĉuvanije. Samo je

bilo tuţno od svih preţivljenih bolova i tuga za vreme Spasovog stradanja. To zdravo osećanje

vere vodi i neprestano rukovodi Magdalinu, uvek zahvalnu Isusu za ogromna dobra, uĉinjena

najpre njoj (isterao 7 neĉistih duhoea), za EvanĊelje koje je slušala sedeći kraj nogu Isusovih

(Lk. 10,39-42), za vaskrsenje njenog brata Lazara. I još mnogo, mnogo boţanskoga i

nezaboravnoga. To je osećanje ţive vere izvodi i na Isusov grob rano, dok je još bio mrak - pred

zoru. Ona prva saznaje i vidi da tela Spasovog nema u grobu. Za nju je Isus - uvek Gospod, iako

u grobu. Ona uzbuĊeno sapšiava tu vest prvo apostolima, Petru i Jovanu: "Uzeše Gospoda iz

groba, i ne znamo gde ga metnuše".

Onda temperamentni Petar i munjeviti Sin groma trĉe na grob. Sin groma stiţe prvi; ali ne uĊe u

grob; Simon - "uĎe u grob i vide haljine same gde leţe"... Tada uĎe i drugi učenik... i vide i

verova. Prvi poverova - Sin groma: tajnovidac i hristoljubljeni hristoljubac, tajnik velike ljubavi

Hristove. Teško je definisati tu veru njihovu u vaskrsenje. To je bilo, moţda, više radosna

sumnja nego ubeĊenje. U svakom sluĉaju, i kao mala, ipak je to prva vera u vaskrsenje Gospoda

Hrista, vera "kao zrno gorušiĉno". Nema sumnje: u svet njihove duše ušlo je nešto novo, nalik na

zemljotres, i nemir je zahvatio sve misli, sva osećanja, koja su naslućivala nešto neiskazano

vaţno, prekretniĉko, svevrednosno. "Onda otidoše opet učenici doma": da smire misli i osećanja,

i podele ih sa ostalim uĉenicima. Za sve vaţi: "Još ne znaĎahu Pisma da NJemu valja ustati iz

mrtvih". Nedostajalo im je ţivo osećanje toga, koje i najmanje saznanje pretvara u ĉvrsto

ubeĊenje. Još povetarac blagodati Pedesetniĉke nije bio zalahorio kroz njihove duše.

"A Marija stajaše napolju kod groba i plakaše. I kada plakaše nadviri se nad grob i vidje

dva anĎela u bijelim haljinama gdje sjede, jedan čelo glave, a drugi čelo nogu, gdje bješe

tijelo Isusovo. A oni joj rekoše: Ţeno, što plačeš? Reče im: zato što uzeše Gospoda Mojega,

i ne znam gdje Ga poloţiše. I ovo rekavši, obazre se natrag i ugleda Isusa gdje stoji, in ne

znaĎaše da je Isus."

A Marija? "A Marija stajaše napolju kod groba i plakaše" Kakva su osećanja vihorila po toj

hristoĉeţnjivoj duši? Kakve misli kao munje sevale po tami njene beskrajne tute? Misao na

Gospoda - pretvorila se u suzarnik, u kome su se topila od tuge sva njena osećanja; a tamo

daleko, u majskoj noći njene vere, pojavljivao se svojom pesmom slavuj nade. "I kad plakaše

nadviri se nad grob, i vide dva anĎela u belim haljinama gde sede jedan čelo glave a jedan čelo

nogu gde beše leţalo telo Isusovo". Ĉudesna blagovest poĉinje: dva AnĊela mesto Isusa. Anćeli

tu, a gde je Gospod AnĊela, i moj Gospod? Da ne poĉinje odavde nebo? Ili se ovde zemlja

poĉela pretvarati u nebo? Moţda su to halucinacije rasplakane i uzbuĊene duše? Ali

"halucinacije" ne govore, i ne onako kao ova dva AnĊela. "I rekoše joj oni: ţeno, što plačeš?

Reče im: uzeše Gospoda moga, i ne znam gde ga metnuše". Zaista, Isus je ostao Gospodom još

za nju; a za uĉenike, da li je ostao još Uĉiteljem? Za tu veru, i toj veri najpre se javlja sam

vaskrsli Gospod. Jer Magdalina "ovo rekavši obazre se natrag, i vide Isusa gde stoji, i ne znaćaše

da je Isus". Zašto? Ili od uzbuĊenja, od suza, nije mogla da ga jasno vidi, ili je u samoj pojavi

vaskrslog Gospoda bilo neĉeg izuzetno novog i neobiĉnog. Sigurno je moralo biti neĉeg

izuzetnog u pojavi vaskrslog Gospoda, te Ga Magdalina nije mogla odmah raspoznati. Ta ona je

bar bila navikla da gleda vaskrslog ĉoveka, jer je ţivela stalno pored svog vaskrslog brata

Lazara. To je jedinstveni sluĉaj u istoriji roda ljudskog, i jedinstvena ĉast, ukazana ."prijatelju"

Hristovom Lazaru i domu njegovom. U vaskrslom Gospodu moralo je biti neĉeg ĉega nije bilo u

vaskrslom Lazaru.

Nema sumnje: Lazar je ĉovek, Isus - Bogoĉovek. Lazar je vaskrsao kao liĉnost, i to vaskrsenje

nije imalo ontološkog znaĉaja za celokupnu ljudsku prirodu. Bogoĉovek je vaskrsao kao Novi

Adam, kao rodonaĉelnik koji vaskrsnu silu boţanskog veĉnog ţivota lrenosi na svu ljudsku

prirodu, stvara novo ĉooveĉanstvo: ĉoveĉanstvo vaskrsenja, ĉoveĉansgao vaskrslo,, ĉoveĉanstvo

koje je pobedilo smrt i Ċavola.

On je "prvenac iz mrtvih" i - "novina" ( = prvak) (1. Kor. 15,20,23), i - "po Hristu će sva oţiveti"

(1Kor. 15,22). Sve je to moralo zraĉiti iz Liĉnosti vaskrslog Gospoda. Izuzetan je dar što se

moglo gledati u nju od bleska slave njene. Ali, po beskrajnom ĉovekoljublju svom, On je

pristupaĉan i vidljiv za njegove sledbenike, jer nikome ne nameće sebe, da bi bio vidljiv za sve, i

za neprijatelje svoje.

"Reče joj Isus: Ţeno, što plačeš? Koga traţiš? Ona, misleći da je gradinar, reče Mu:

Gospodine, ako si ga ti odnio kaţi mi gdje si Ga poloţio, i ja ću ga uzeti. Isus joj reče:

Marija! Ona, okrenuvši se, reče Mu: Ravuni, što će reći: Učitelju! Reče joj Isus: ne dotiči

Me se, jer još nisam uzišao Ocu Svojemu, nego idi braći Mojoj i kaţi im: Uzlazim Ocu

Mojemu i Ocu vašemu, i Bogu Mojemu i Bogu vašemu."

(20:15-17)

Eno, i prve reĉi kao vaskrsli Bogoĉovek upućuje njoj koja je "mnogu ljubav imala": "Ţeno, što

plačeš? Koga traţiš? A ona misleći da je vrtar reče mu: gospodine, ako si ga ti uzeo, kaţi mi gde

si ga metnuo, i ja ću ga uzeti". - Ako hoćete evanĊelsku ljubav, eto nje. Eto njenog originala.

Zaista: "ljubav sve veruje" (1. Kor. 13,7). Isus je mrtav, ali za evanĊelsku ljubav, On i kao takav

pretstavlja beskajnu boţansku vrednost. "Isus joj reče: Marija! A ona obazrevši se reče mu:

Ravuni! što znači: učitelju". Najveća evanĊelska tajna otkriva se najpre evanĊelskoj ljubavi.

Vaskrslog Gospoda Hrista moţe raopoznati i videti samo ta ljubav. Jer je sama od Boga, i odvodi

vaskrslom Bogu. Ako u našem ĉoveĉanskom svetu ima radosti, koja se ne moţe nikakvim reĉima

opisati i izrazima izraziti, onda je to - radost Magdaline pri viĊenju vaskrslog Gospoda Isusa.

Uoište, u uskršnjoj radosti ima uvek od te boţanske neizrazivosti, uvek mile i nezamenljive. Jer

vaskrsom Bogoĉovekovim, ĉovek se vratio u boţansku besmrtnost i veĉjni ţivot. Bogoĉovek je

vratio ĉoveka Bogu; Bog je ponovo primio ĉoveka kao sina Boţjeg, primio ga kao Otac nebeski.

Svojim bezgraniĉno ĉovekoljubivim podvigom Bogoĉovek je odveo ljudsku prirodu Bogu, vratio

je Bogu, opravdao ĉoveka pred Bogom, i uĉinio te je Bog NJegov postao Botom ljudi, i Otac

NJegov - Ocem ljudi. Bogoĉovek je umilostivio Boga, te je postao Bogom i Ocem sledbenika

NJegovih. Stoga Spas i blagovesti Magdalini: "Ne dohvataj se do mene, jer se još ne vratih k

Ocu svome; nego idi k braći mojoj, i kaţi im: vraćam se k Ocu svom i Ocu vašem, i Bogu svom i

Bogu vašem". "Još se ne vratih k Ocu" - kao Bogoĉovek, kao ĉovek, jer je za to vreme telom bio

u grobu, dušom u adu, a Boţanstvom svuda. "Idi k braći mojoj", - koliko ĉovekoljublja! Vaskrsli

Gospod naziva braćom Svoje uĉenike, koji su se razbeţali od NJega, koji su se pred sluţavkama

i slugama odricali NJega... Ali, time je baš Spasitelj - Spasitelj. Jer se samo iz ljubavi i ljubavlju

spasava svako stvorenje ljudsko.

"A Marija Magdalina otide i javi učenicima da je vidjela Gospoda i da joj ovo reče."

(20:18)

Prvi apostol vaskrsenja - Marija Magdalina. Ustvari, prvi apostol spasenja. Jer je vaskrsenjem

dovršio opasenje. Obratiti paţnju: ta ĉast je ukazana Magdalini, jer je u vaskrsenje Gospoda

Isusa poverovala odmah, nikakva je sumnja nije kolebala, a još manje neverje. Dok to nije sluĉaj

sa apostolima. Ogromna je vera Magdalinina, ogromna i ljubav. Zdruţene, one su i naĉinile od

Magdaline prvu blagovesnicu vaskrsenja Hristovog, svetiteljku izvanredne veliĉine. Ona "otide, i

javi učenicima da vide Gospoda i kaza joj ovo". - Moţe se reći: EvanĊelje vaskrsenja je na

prvom mestu EvanĊelje Marije Magdaline, prvog anĊela i apostola vaskrsenja.

JAVLJANJE APOSTOLU TOMI

"A kad bi uveče onoga prvoga dana sedmice, i dok su vrata bila zatvorena, gdje se bijahu

učenici NJegovi sakupili zbog straha od Judejaca, doĎe Isus, i stade na sredinu i reče im:

Mir vam!"

(20:19)

Vaskrsli Gospod ulazi i kroz zatvorena vrata. NJvgovo telo je nema sumnje, stvarno, opipljivo,

vidljivo, jer uĉenicima "pokaza ruke i rebra svoja". Ali je pri svoj toj svojoj vidljivosti i

opipljivosti, ono ipak na neki novi naĉin duhovno, nebesko, svuda - prohodljivo. Nalazimo se

pred novom tajnom: šta je to vaskrslo telo; od kakve je graĊe? Nesumnjivo od one, od koje je i

bilo pre vaskrsenja, za vreme Spaoovog ţivota na zemlji, stradanja, smrti i pogreba. Jer uĉeiici

vide svog istog Uĉitelja i Gospoda Hrista. Kontinuitet i kondivualitet NJegove Liĉnosti su

saĉuvani. Materija telesnog tela Hristovog dobila je vaskrsenjem neka nova svojstva, ne

izgubivši stara. Novo svojstvo je: prohodljivost. Za njega materija više nije neprobojna,

neprohodljiva. Drugo svojstvo je: nevidljivost. Jer vaskrsli Spas nije uvek vidljiv, već samo kada

to zahtevaju razlozi bogoĉoveĉamokog domostroja spasenja. Ustvari, pred nama je u svoj svojoj

jaĉini problem materije. Od ĉega je ona? Od kakve graĊe?

Vaskrsenje Hristovo na svoj naĉin potvrĊuje nauĉnu hemisku i fiziĉku istinu: da je materija u

suštini od nekih nevidljivih, neopipljivih ĉestica, zonite ih: atomini, elektronika, fotonika,

praelektroni. U srţi - ona je nešto duhovno, nevidljivo. To je iznenaĊenje, nema sumnje. Ali i

stvarnost, mada stvarnost koja iznenaĊuje i plaši. Zato su i prve reĉi Spasiteljeve uĉenicima:

"Mir vam". Kao da veli: mir duhu vašem koji je zapršašćen Mojom pojavom! mir zbunjenim i

uzbuĊenim mislima vašim koje ne mogu da shvate Moju pojavu! mir preplašenim srcima vašim

koja vide nešto neobiĉno - neobjašnjivo! mir razumu vašem koji se ustumarao pred novom

stvarnošću! I još: mir vam! jer je rešeno najmuĉnije pitanje duha i bića ljudskog: smrt! rešeno ne

manje muĉno pitanje dobra i zla. Mir vam! jer staro proće, i gle, sve novo postade! To je onaj

mir, o kome sam vam govorio: "Mir svoj ostavljam vam, mir svoj dajem vam: ne dajem vam ga

kao što svet daje", već kao Bogoĉovek - vaskrsenjem "da se ne plaši srce vaše, i da se ne boji"

(Jn. 14,27).

"I ovo rekavši, pokaza im ruke i rebra Svoja. Tada se učenici obradovaše vidjevši Gospoda.

A Isus im opet reče: Mir vam! Kao što je Otac poslao Mene, i Ja šaljem vas. I ovo rekavši,

dunu i reče im: Primite Duha Svetoga!"

(20:20-22)

"I ovo rekavši pokaza im ruke i rebra svoja", i time potvrdi i posvedoĉi stvarnost vaokrsenja

svog i identitet Liĉnosti svoje. Šta više treba? "Onda se učenici obradovaše videvši Gospoda".

Tako se zbi Spasovo proroštvo da će se njihova ţalost pretvoriti u radost (Jn. 16,20). I eto,

pretvorila se. Za trenutak: ušetajte makar jednom mišlju u duše uĉenika koji prvi put vide

vaskrslog Gospoda. Svi su svetovi njihovih duša krenuli kroz ko zna kakve radosti i ushićenja, i

zakoraĉili u bezbrojne beskrajnosti i beskonaĉnosti. "A Isus im reče opet: mir vam! kao tto Otac

posla mene, i ja šaljem vas": za isti posao, za isti cilj: spasavati svet od greha, smrti i Ċavola i

davati ljudima ţivot veĉni.

Zar mi slabi i nemoćni? Kako ćemo ĉiniti to mi, kukavni i plašljivi? - to ne rekoše, to s radošću i

smernošću primiše reĉi i dar Hristav: "I ovo rekavši dunu, i reče im: primite Duh Sveti": time

primate boţansku moć i svemoć, boţansku silu i svesilu, boţansku ljubav i sveljubav, boţansku

istinu i sveistinu, boţanski ţivot i sveţivot. Primate ono što vam daje i vlast i pravo da uklanjate

grehe iz duša ljudskih, da ih uništavate, a sa njima i u njima sve smrti i sve Ċavole. "Kojima

oprostite grehe, oprostiće im se; i kojima zadrţite, zadrţaće se". - I niko od njih ne posumnja u

to, niko ne prigovori nišga, tako je bila ubedljiva reĉ vaskrslog Gospoda. I još: oni odmah

primiše Duha Boţjeg "na meru", a na dan Pedesetnice - Ipostas Duha. Ali, ispuni ih nekom

boţanskom svesilom, radošću i mirom.

"A Toma, zvani Blizanac, jedan od Dvanaestorice,

ne bješe sa njima kada doĎe Isus."

(20:24)

EvanĊelje apostola Tome je prvenstveno evanĊelje Spasiteljevog vaokrsenja. Niko kao on nije

tako radikalno proverio stvarnost vaskrsenja. Ako je do sumnje, eto najveće; ako je do provere,

eto najeksperimentalnije; ako je do svedoĉanstva, evo najubedljivijeg. Ogrehovljeni duhovii

instrumentorijum prirode ljudske nije mogao a da se sav ne uzbudi i sav ne usprotivi faktu

vaskrsenja Hristovog.

Da, faktu vaskrsenja, a ne shemi ili teoriji vaskrsenja, jer je shemu i teoriju lako apriori osporiti i

odbaciti ili silogistikom ismejati. Ali, usprotiviti se oĉiglednom faktu, ne primiti ga, ne prihvatiti

ga, pa i odbaciti ga zato što neobjašnjiv u lancu prirodnih zbivanja i uzroka, što ne moţe da uĊe u

epruvetu "ĉistoga razuma", da se smesti, - to i jeste neverje. Neverje, uvek zasnovano na

racionalistiĉkom predubeĊenju: da fakta, koja ne mogu biti objašnjena ljudskim razumom, prosto

- nisu fakta. Zato ih treba odbaciti. A fakt vaokrsenja je potpuno nov fakt u sferi ljudskog ţivota.

Ţivot je uopšte širi i dublji od logike. Pogotovu kada je to ţivot Bogoĉoveka Hrista. Tu logika

nikako ne moţe da ide uskorak sa faktima; fakta uvek idu daleko ispred nje. Novo vino treba

levati u nove mehove. Bogoĉoveĉanska fakta traţe bogoĉoveĉansku logiku. Stara logika ljudska,

logika greha tu ne pomaţe ništa, a mnogo odmaţe. Tu treba imati "Hristov um" (1 K. 2,16), da bi

se moglo razumeti i "racionalno" usvojiti ono šgo je Hristovo; va prvom mestu: fakt vaskrsenja

Hristovog. Znaĉi treba imati Hristovu logiku. A to je logika vere. Šta je logika vere? - Svetost:

svetost duše, svetost uma = ĉistota srca. Jer se samo tako moţe videti Bog i Boţje, i razumeti

Bog i Boţje. Kao što je greh - "logika Satane", tako je svetost - logika Boga. Bog Logos je

postao ĉovek, da bi tim faktom, ili jedinstvom sa ĉovekom pokazao ĉoveku: da je Bog - um

ĉovekov, logika ĉovekova, ţivot ĉovekov, istina ĉovekova, pravda ĉovekova, ljubav ĉovekova,

mudrost ĉovekova, sve i sva ĉoveku. I kada sveti apostol tvrdi: "mi um Hristov imamo" (1 K.

2,16), on ustvari to tvrdi, to potvrĊuje.

"A drugi mu učenici govorahu: Vidjeli smo Gospoda. A on im reče: Ako ne vidim na

rukama NJegovim rane od klinova, i ne metnem prst svoj u rane od klinova, i ne metnem

ruku svoju u rebra NJegova, neću vjerovati."

(20:25)

Neverje se i sastoji u tome što nova fakta bogoĉoveĉanskog ţivota Hristovog hoće da proveri

ĉulima: vida, sluha, pipanja. Tj. da kamilu provuĉe kroz iglene uši. I razume se, ne uspeva. I ako

po katkad uspe, to biva samo po izuzetnom snishoĊenju Sveblagoga; kao što je u sluĉaju apostola

Tome. Svi uĉenici Spasovi tvrde Tomi: "videsmo Gospoda". A on im odvraća: "Dok ne vidim i

rukama NJegovim rane od klinaca, i ne metnem prst svoj u rane od klinaca, i ne metnem ruke

svoje u rebra NJegova - neću verovati". Zašto apostol ţeli da baš rane Spasove opipa i rebra?

Zato što je sa ranama umro, i tako bio sahranjen. Ima li rane na rukama, i ranu na rebrima, znaĉi

- vaskrsao je stvarno On sam, a ne neko drugi, ili neko koji bi se nametnuo mesto njega, ili

podmetnuo mesto njega, dok je On stvarno mrtav u grobu. "Neću verovati" - "dok": to je

tominski skepticizam i neverje.

"I poslije osam dana opet bijahu unutra učenici NJegovi i Toma s njima. DoĎe Isus kad

bijahu vrata zatvorena, i stade na sredinu i reče: Mir vam! Zatim reče Tomi: Pruţi prst

svoj amo i vidi ruke Moje; i pruţi ruku svoju i metni u rebra Moja, i ne budu nevjeran

nego vjeran."

(20:26-27)

Ali za takvo odluĉno neverje ĉovekoljubivi Spasitelj ima odgovor spasonosni. On, koji je,

ovaplotivši se, ponizio sebe od Boga do roba, poniţava sebe i ovom prilikom sa ljubavlju radi

spasenja ljudi, kao što je apostol Toma. On je ostavio Tomu ĉitavih nekoliko dana da razmišlja o

onome što su mu ostali uĉenici govorili o vaskrsenju NJegovom.

Ko zna u kakvim je sve nedoumicama bivao apostol Toma, i kroz kakve misli, i krize misli i

osećanja prolazio. Ali je ipak ostao sav u ţelji: da proveri liĉno sam tvrĊenje svojih drugova. I

posle osam dana to se zbiva. Vaskrsli Gospod opet ulazi kroz zatvorena vrata, staje meĊu

uĉenike koji su na okupu, i govori im: "Mir vam". A Toma? - sav je u nemiru; zaprepašćen i

zbunjen, a moţda i postiĊen od svoje ţelje. A Spas pravo se obraća njemu, i reĉe mu: "Pruţi prst

ovoj amo i vidi ruke moje; i pruţi ruku svoju i metni u rebra moja, i ne budi neveran nego

veran". - Izvršena je najgrublja, iako najekperimentalnija provera Hristovog vaskrsenja: najjaĉa

sumnja otklonjena je samom stvarnošću fakta u koji se sumnjalo, logiĉki sumnjalo. A iza

apostola Tome stoje hiljade i hiljade ljudi tominske skepse i tominskog neverja. Bogoĉovekov

odgovor je jasan: opipaj i vidi!

Ustvari, sve što je Bogoĉovekovo raspolaţe neodoljivom i neuklonljivom stvarnošću. Za sve

skeptike ima jedna apologija, jedno sredstvo da se uvere u stvarnost Bogoĉoveka i svega

njegovog: opipaj i vidi! Spasitelj ne izbegava i tu grubu eksperimentaciju, nego je ĉak i predlaţe,

ali sa blagim prekorom predlaţe: "ne budi neveran, nego veran": tj. imaj poverenje u Mene. Vera

hrišćanska je ustvari sva zasnovana na poverenju u Hrista. Vera u Hrista je poverenje u Hrista. A

On, zar moţe obmanuti, i neistinu reći, i laţ zastupati, i u zabludu ĉoveka odvesti, ili u greh i

smrt zavesti? Verujem u NJega, imam poverenje u NJega, pa makar sav moj razum bio protiv

NJega, i moje srce, i moj vid, i moj sluh, i celo biće moje. Znam da me On neće izneveriti nikad;

samo ja mogu izneveriti NJega. On ostaje uvek veran Sebi, dosledan Sebi: jer se ne moţe odreći

Sebe. E baš na tome se i zasniva naša vera u NJega.

Sve se zida na poverenju u NJega. Postupi li tako, poveri li se NJemu, ĉovek ulazi u pretopljenje

svoga celoga bića: pretapa u Hristu, i sam Hristos pretapa, i um ĉovekov, i srce, i dušu, i volju: i

ĉovek dobija nov um - "um Hristov", novo srce, novu dušu, novu volju: od starog ĉoveka postaje

nov ĉovek: "staro proĊe, gle sve novo postade". I taj novi um, nova duša, novo srce, taj

obnovljeni, novi, novozavetni ĉovek: i razume, i shvata, i s radošću veruje svemu što je Hristovo;

potpuno se poverava Gospodu Hristu da ga On vodi i rukovodi kuda hoće i kako hoće. Tako je

naša vera u Hrista ustvari naše pooverenje u Hrista. Do te vere moţe doći svaki, i to - vrlo lako.

Glavno je: odreći se sebe i poveriti se Hristu. Razume moj, srce moje, dušo moja, ti se kolebaš, ti

nećeš za Hristom, ti sumnjaš, ti se dvoumiš, ti se buniš, onda se ja odriĉem i tebe - razume moj, i

tebe - srce moje, i tebe - dušo moja, odriĉem se vas radi Hrista, i poveravam sebe NJemu

potpuno. A vi, idate od mene; bez vas mogu, ali bez NJega - nikada, nikada, nikada ni u ovom ni

u onom svetu.

"I odgovori Toma i reče Mu: Gospod moj i Bog moj!"

(20:28)

"I odgovori Toma i reče mu: Gospod moj i Bog moj". Ništa više ne ţelim, ispunjena je moja

sveţelja: Ti si zaista i Gospod moj i Bog moj! Ti samo Ti, i niko drugi! - Ti si Gospod moj i Bog

moj, jer je samo Gospod i Bog mogao pobediti smrt i vaskrsnuti iz mrtvih. Nema smrti više, jer

ima vaskrslog Gospoda Hrista. Ti si "Gospod moj", da: "moj, moj, moj", makar te niko ne

priznavao za Goopoda; jer sam u Tebi našao sve što treba, i to - veĉito treba i duši mojoj, i srcu

mom, i umu mom, i telu mom.

Zar moţe iko drugi postati Gospod ĉoveku, kada si Ti tu, moj vaskrsli Isuse? Ti si Bog moj, jer si

za mene pobedio najvećeg neprijatelja mog, i svaĉijeg, smrt. Ti si Bog moj, jer mi jedini pruţaš

besmrtnost i ţivot veĉni, i u njima: Istinu veĉnu, Pravdu veĉnu, LJubav veĉnu, Mudrost veĉiu,

Dobrotu veĉnu. A ko to ne pruţa, ne moţe biti Bog moj. Da, da, silno tvrdim: to niko drugi, ni od

bogova ni od ljudi, pruţiti ne moţe ni meni ni rodu ljudskom, zato si Ti - "Bog moj". Dugo sam

birao meĊu bogovima, dugo sam traţio, dok nisam pronašao, proverio i ubedio se da si Ti -

Jedini Bog, i zato si "Bog moj".

Upozna li ĉovek eksperimentalno, empiriski, opitno, liĉno Bogoĉoveka Hrista, mora kao Toma

uzviknuti radosno i ushićeno: Gospod moj i Bog moj! Primenite to isto pravilo, taj isti metod

išitivanja na ostale "bogove", na ostale idole, na ostala ljudska boţanstva, i vi ćete se uveriti da

niko od njih ni iz daleka nije ni Bog ni Gospod.

"Reče mu Isus: Zato što si Me vidio, povjerovao si;

blaţeni koji ne vidješe a vjerovaše."

(20:29)

"Isus mu reče: pošto me vide, verovao si; blaţeni koji ne videše i verovaše". Zašto? Zato što je

vid ĉovekov tako sićušan da jedva moţe i od vidljivog sveta zahvatiti jedan beskrajno mali delić,

akamoli od nevidljivog sveta? A šta tek moţe zahvatiti zenicom svojom od Tvorca svetova?

Muka je za ĉoveka, za duh njegov kada sve svoje hoće da zasniva na gledanju, na vidu, ili na ma

kom ĉulu svom. Muka je - poveriti se vidu ĉoveĉjem kao voĊu. A ţivot, a tajna ţivota, to je nešto

bezgraniĉno i šire i dublje i veće od ljudskog vida. Zato apostol izjavljuje: "Jer verom ţivimo a

ne gledanjem" (2 Kor. 5,7). Verom koja vidi i nevidljivo (2Kor. 4,18): verom koja ĉoveka

poverava Bogoĉoveku te ga On, svevideći i sveznajući, vodi kroz sve svoje svetove i njegove

tajne.

Blaţenstvo je za ljudsko biće kada se poveri Gospodu Hristu, verom poveri. A muka je, a

oĉajanje je, a pakao je za ljudsko biće, ako poveri sebe oku svom, ili ma kome ĉulu; ili razumu

svom, ili srcu svom; ili ĉoveku nekom, ma kako bio "genijalan", i "veliki", ili ma kome ili ma

ĉemu manjem od Bogoĉoveka Hrista. "Ne videše i verovaše": ne videše Mene telesnim oĉima, i

verovaše u Mene, imaše poverenje u Mene. Mnogi, premnogi Jevreji telesnim oĉima gledaše i

videše Spasitelja, i malo ih verovaše u NJega; milioni i milini Ga ne videše telesnim oĉima, i

verovaše Ga. Jer telesne oĉi vide samo površinu i ĉoveka i sveta, a vid vere - vidi Boga u Hristu.

"Blaţeni" su, jer su našli sigurnog voĊa kroz ţivot i ţivote, kroz svet i svetove.

A sa Hristom i u Hristu oni doţivljuju sva savršenstva Boţja kao svoja, a u njima i sva

blaţenstva Boţja kao svoja.

"A i mnoga druga znamenja učini Isus pred učenicima Svojim, koja nisu zapisana u knjizi

ovoj. A ova su zapisana da vjerujete da Isus jeste Hristos, Sin Boţiji, i da vjerujući imate

ţivot u Ime NJegovo."

(20:30-31)

Po vaskrsenju Svom Spasitelj "učini i mnoga druga čudesa pred učenicima svojim" koja nisu

zapisana u svetom EvanĊelju. Kao što je zapisano ovo ĉudo sa apostolom Tomom. Zašto je tako

uradio, sveti EvanĊelist nam objašnjava: "A ova se napisaše da verujete da Isus jeste Hristos Sin

Boţji, i da verujući imate ţivot u ime njegovo". Cilj je Spasovih ĉudesa: spasenje ljudi verom.

Gospod ih je ĉinio samo ukoliko su ona bila potrebna da bi ljudi poverovali u NJega kao u Boga

i Spasitelja. Pretpostavljao je veru po slobodnim ubeĊenjima veri zasnovanoj na ĉudima. A to

znaĉi: veru onih "koji ne videše i verovaše" veri onih koji, pošto videše, verovaše. Vera pak u

Bogoĉoveka daje ljudima ţivot veĉni.

U tome se sastoji sva vera onih koji, pošto videše, verovaše. Ţivot u NJemu, ţivot je veĉni. U

tome je i blaţenstvo verujućih: stalno ţive osećanjem i saznanjem da je smrt pobeĊena i ljudska

priroda u veĉni, blaţeni ţivot boţanski uvedena. Da ţivi u njemu beskrajno i beskonaĉno kroza

sve vekove.

Glava dvadeset prva

sadrţaj

JAVLJANJE VASKRSLOGA HRISTA UĈENICIMA

"Poslije toga opet se javi Isus učenicima Svojim na moru Tiverijadskom. A javi se ovako:

Bijahu zajedno Simon Petar i Toma, zvani Blizanac, i Natanailo iz Kane Galilejske, i sinovi

zevedejevi, i druga dvojica od učenika NJegovih. Reče im Simon Petar: Idem da lovim

ribu. Rekoše mu: Idemo i mi s tobom. IziĎoše i uĎoše odmah u laĎu, i one noći ne uhvatiše

ništa. A kad već nastade jutro, stajaše Isus na obali, ali učenici ne poznaše da je to Isus. A

Isus im reče: Djeco, nemate li što za jelo? Odgovoriše Mu: Nemamo. A On im reče: Bacite

mreţu sa desne strane laĎe, i naći ćete. Onda baciše, i već je ne mogahu izvući od mnoštva

ribe. Onda onaj učenik, koga ljubljaše Isus, reče Petru: To je Gospod! A Simon Petar, kada

ču da je Gospod, opasa se ogrtačem, jer bješe nag, i baci se u more. A drugi učenici stigoše

laĎicom, jer ne bijahu daleko od zemlje nego oko dvjesta lakata, vukući mreţu sa sa ribom.

Čim pak iziĎoše na zemlju, vidješe oganj naloţen i na njemu poloţenu ribu i hljeb."

(21:1-9)

Javljanje vaskrslog Gospoda uĉenicima na moru Tiverijadskom pokazuje da je ljubav prema

Hristu, hristoljublje, sila i vid koji raspoznaje vasksrslog Gospoda. Tu "učenik koga ljubljaše

Isus" prvi raspoznade Vaskrsloga, i reĉe Petru "To je Gospod". A Petar, plamena vera i u njoj

plamena ljubav, "kad ču da je Gospod, zapreţe se košuljom, i - skoči u more", da ba što pre

došao do Gospoda, pošto je laĊa išla polako zbot mnoštva riba. Kraj ĉudesnog Gospoda roje se

ĉudesa kao nešto prirodno, onako kao što se zraci roje iz sunca. Jer izišavši iz laĊe na obalu,

uĉenici "videše oganj naloţen, i na njemu metnutu ribu, i hleb".

"Isus im reče: Donesite od ribe što sada uhvatiste. A Simon Petar uĎe i izvuče mreţu na

zemlju punu velikih riba, sto pedeset i tri; i od tolikoga mnoštva ne prodrije se mreţa. Reče

im Isus: Hodite, objedujte. A nijedan od učenika ne smjede da Ga upita: Ko si ti? znajući

da je Gospod. Tada doĎe Isus, i uze hljeb i dade im, tako i ribu."

(21:10-13)

A vaskrsli Gospod s njima opšti na jedan beskrajno prirodan naĉin: peku sveţe ribe; zajedno svi

obeduju od blagoslovenih hleba i riba, koje im vaskrsli daje Svojom rukom: "Isus uze hleb, i

dade im, tako i ribu". - Vaskrsli Gospod jede, sigurno ne zato što mu je potrebna hrana za

odrţanje besmrtnog tela, već da bi i na taj iaĉin pokazao svojim uĉenicima kako je stvarno

vaskrsao, i ima stvarno telo.

A ta hrana, po reĉima Svetog Grigorija Palame, sagorevala je u ognju Hristovog Boţanstva. Kao

da se oganj hranio njome.

"Ovo se već treći put javi Isus učenicima Svojim pošto ustade iz mrtvih. A kad objedovaše,

reče Isus Simonu Petru: Simone Jonin, ljubiš li me više nego ovi? Reče Mu: Da, Gospode,

Ti znaš da Te volim. Reče Mu: Napasaj jaganjce Moje".

(21:14-15)

Nema sumnje, od apostola, Petru je bilo najnelagodnije kraj vaskrslog Gospoda. Tri puta Ga se

odrekao, i sam ga Gospod tuţno pogleda kada je petao zapevao, i njegovo hristoizdajsgvo svetu

objavio. On se istinski pokajao, ali kako sve to reći Vaskrslom Gošodu? na koji naĉin?

Svemilostivi Gospod sam spasava Petra tih muka, svojim trikratnim pitanjem i Petrovim

trikratnim odgovorom. "A kad obedovaše, reče Isus Simonu Petru: Simone Jonin, ljubiš li me

većma nego ovi?".

Na Veĉeri si se kleo i preklinjao, pa si me nekoliko ĉasova posle toga izdao, tri puta se mene

odrekao. Kleo si se i preklinjao kao da me ljubiš "većma nego ovi". Trokratnim odreĉenjem

pokazao si da me ne ljubiš "većma nego ovi". Štaviše, to je znak suprotnoga. Skrhan gorkim

iskustvom, Petar se više ne hvali, ne tvrdi: "dušu ću svoju poloţiti za tebe" (Jn. 13,37), već

pokajniĉki smerno odgovara: "Ti znaš da te ljubim". A Hrista ljubi - ko zapovesti NJegove drţi,

od kojih je prva vera. To je osnova apostolstva.

"Reče mu opet drugi put: Simone Jonin, ljubiš li Me? Reče Mu: Da, Gospode, Ti znaš da

Te volim. Reče Mu: Čuvaj ovce Moje. Reče mu teći put: Simone joni, voliš li Me? Petar se

oţalosti što mu reče treći put: voliš li Me? I reče Mu: Gospode, Ti sve znaš, Ti znaš da Te

volim. Reče mu Isus: Napasaj ovce Moje. Zaista, zaista ti kaţem: Kada si bio mlaĎi,

opasivao si se sam i hodio si kuda si htio; a kad ostanriš, raširićeš ruke svoje i drugi će te

opasati i odvesti kuda ne ţeliš."

(21:16-18)

"Reče mu Isus: pasi jaganjce moje". A ti si ih se, Petre, bio odrekao njih odrekavši se Mene pred

sluţavkom. Ali, izjavljuješ da me ljubiš, jedanput - no ti si Me se i po drugi put odrekao. Moţeš

li i po drugi put izjaviti da Me ljubiš: "Reče mu opet drugom: Simone Jonin, ljubiš li me?" Spas

izostavlja: "većma nego ovi?" jer je svojim smernim odgovorom prvim Petar izbegao da to tvrdi.

Po drugi put zagledaj u sebe, da li Me ljubiš, ili Me se moţeš još koji put odreći. "Reče mu: da,

Gospode! Ti znaš da te ljubim". Zar ništa ne dodaješ prvom odgovoru, Petre? Znaĉi, osetio si i

nauĉio si sa gorkim iskustvom, da se ne treba oslanjati na sebe, na ljudsku prirodu, niti imati

poverenje u nju, u sebe. Saznao si da je vera u Hrista - poverenje u Hrista, a ne u sebe ili u ljude

oko sebe. "Reče mu Isus: pasi ovce moje", koje si napustio ĉim si vuka ugledao. Ali, ti si me se

tri puta odrekao; zagledaj još jednom u sebe da li me ljubiš istinski i da li veruješ u Mene

istinski. "Reče mu trećom: Simone Jonin! ljubiš li Me? A Petar posta ţalostan što mu rene

trećom: ljubiš li Me? i reče Mu: Gospode, ti sve znaš, ti znaš da te ljubim". Zašto Petar "posta

ţalostan"? Zato što je osetio svu oštrinu boţanski blagog prekora, spasonosnog prekora, u

Spasiteljevom trikratnom pitanju, zbog njegovog trikratnog odreĉenja. I još jedan razlog:

Spasitelj se u sva tri pitanja obraća Petru ne kao Petru, kamenu vere, već kao Simonu sinu

Joninom. Znaĉi: Petar se trokratnim odreĉenjem bio odrekao svoga apostolstva, sebe kao Petra, i

vratio se sebi starom, sebi - Simonu sinu Joninom. - I kada je i po treći put okajao svoje trokratno

odreĉenje od Hrista i apostolstva, Sggas mu veli: "pasi ovce moje", - i tako vaspostavlja u

apostolstvo.

"A ovo reče ukazujući kakvom će smrću proslaviti Boga. I kazavši ovo, reče mu: Hajde za

Mnom! A Petar osvrnuvši se vidje gdje za njima ide učenik koga Isus ljubljaše, koji se i na

večeri nasloni na prsa NJegova i reče: Gospode, ko je taj koji će Te izdati? Vidjevši Petar

ovoga, reče Isusu: Gospode, a šta će ovaj? Isus mu reče: Ako hoću da on ostane dok ne

doĎem, šta je tebi do toga? Ti hajde za Mnom."

(21:19-22)

Da je ovo trokratno pitanje zaista Petrovo vaspostavljanje u apostolstvo, vidi se odmah iz onoga

pggo odmah dolazi za tim. Spas veli Petru: "Hajde za mnom". Tako je obiĉno govorio uĉenicima

kada ih je pozivao na apostolstvo. Još mu je Spas pokazao da apostolstvo znaĉi: ne samo ţivot

radi Hrista, već i ţrtvu radi Hrista, i smrt za Hrista. I još nešto: Spas je apostolu Petru pokazao da

je apostolsgvo: idenje za Hristom vascelim bićem; tu nema osvrtanja natrag, još manje - udaranje

unazad; ono je stalno idenje za Hristom svim bićem. Zato Spas i po druti put veli Petru: "Ti hajde

za mnom".

VEĈNO EVANĐELJE

"Ovo je onaj učenik koji svjedoči o ovome, i napisa ovo, i znamo da je istinito svjedočanstvo

njegovo. A ima i mnogo drugo što učini Isus, koje kad bi se redom napisalo, ni u sami

svijet, mislim, ne bi stale napisane knjige. Amin."

(21:24-25)

Celo svoje EvanĊelje sveti EvanĊelist naziva svedoĉanstvom, liĉnim svedoĉanstvom o svemu

šgo je sam doţiveo kao apostol i liĉni pratilac Gospoda Hrista, a naroĉito kao uĉenik "koga

ljubljaše Isus".

Liĉno, na liĉnom opitu zasnovano svedoĉanstvo, eto to je EvanĊelje. Tu nema niĉeg izmišljenog,

ni neempiriĉnog: sve je empiriĉno, konkretno, doţivljeno. Bogoĉovek je zaista doneo svetu ovu

blagovest: Bog je pomoću ĉoveka postao najšira i najoĉiglednija stvarnost u ĉoveĉanskom svetu;

Bog je sa svima svojim savršenstvima ušao kroz Bogoĉoveka u ljudski ţivot, ovaplotio ih ovde,

ia zemlji; dao ljudima sve što Bog ljubavi moţe i hoće da da ljudima.

Zato što je EvanĊelje - ţivot i delo Bogoĉoveka Hrista, ono je beskrajno i beskonaĉno sa svake

strane. O tome se uvek i kroza sve vekove mogu pisati i pisati knjige, ali se nikad ne moţe reći i

kazati sve o Isusu Bogoĉoveku. NJegova ĉudesna Liĉnost ostaje zanavek: najmilije i

najĉudesnije ĉudo na zemlji, koje nikakve, reĉi ne mogu dovoljno izraziti, niti ikakvi jezici

dovoljno iskazati.

Zato je sveti EvanĊelist u pravu kada svoje sveto EvanĊelje završava reĉima: "A ima i drugo

mnogo što učini Isus, koje kada bi se redom popisalo, ni u sami svet, mislim, ne bi mogle stati

napisane knjige. Amin".

Na Prepodobnog Teodora Osvećenog

16/29 maja, 1945. godine

Grad man. Svete Trojice (Ovčar-Kablar)

Pogovor

sadrţaj

Kao i mnogi drugi veliki Oci Crkve Hristove i Otac Justin je bio ne samo veliki bogoslov i

filosof, nadahnuti pastir i duhovnik, nego takoĊe i veliki tumaĉ Reĉi Boţije, EvanĊelja

Bogoĉoveka Hrista.

NJegovo tumaĉenje Svetoga Pisma, i naroĉito EvanĎelja = Blagovesti Hristove, bilo je pre svega

sveţivotni liĉni podvig, u kojem je Reĉ Boţiju doţivljavao kao gromoglasnu blagovest (kršteno

mu je ime bilo Blagoje) veĉne Istine i veĉnog Ţivota, blagovest koju Ţivi i Istiniti Bog otkriva i

daruje ţivom i probuĊenom ĉoveku - kao Svoj logos = smisao za ĉovekovu egzistenciju i kao

svoj hleb nasušni za ţivot ovde na zemlji i u veĉnom Carstvu Nebeskom.

Zato je Otac Justin pristupao svetopisamskoj Reĉi Boţijoj uvek podviţnički. NJegovo osnovno

egzegetsko pravilo bilo je: tvori da bi razumeo, shodno reĉi Hristovoj iz EvanĊelja po Mateju

5,19: ""Ko izvrši i nauči, taj će se veliki nazvati u Carstvu Nebeskom". On je svagda EvanĊeljem

najpre ţiveo, a onda ga i drugima propovedao kao pastir i duhovnik i predavao ga kao profeoor

teologije.

Kao nastavnik u Bogoslovijama (Sremski Karlovci, Prizren, Bitolj) izmeĊu dva rata, Otac Justin

je godinama predavao kao predmet tumaĉenje Novog Zaveta. Od tada je ostalo više beleţaka,

njegovih i Ċaĉkih, sa tih egzegetskih predavanja: na EvanĊelje Matejevo i Jovanovo, na Dela

Apostolska, na pojedine Poslanice Sv. Apostola Pavla. Kasnije, u ratnim i paratnim godinama,

on je pisao i potpuna tumaĉenja: na EvanĊelja po Mateju i po Jovanu, na tri Saborne Poslanice

Sv. Jovana Bogoslova i na skoro sve Poslanice Apostola Pavla. Većinu tih tumaĉenja manastir

Ćelije je već objavio. Sada izdajemo i ovo Tumačenje Svetog EvanĎelja po Jovanu, iz rukopisne

zaostavštine Velikog Ave.

U rukopisima se nalaze tri redakcije tumaĉenja Oca Justina na EvanĊelje Jovanovo. Najpre

beleške njegovih uĉenika bogoslova, umnoţavane litografski (negde trvdesetih godina), ali je od

toga saĉuvano samo tumaĉenje prvih 8 (osam) glava Jovanovog EvanĊelja. Drugo tumaĉenje je

rukopis (pisan olovkom vrlo sitno, u 2 notesa, na lošem ratnom papiru) iz 1945. godine, koji

obuhvata celokupno Jovanovo EvanĊelje. (Pisanje ovog tumaĉenja zapoĉeo je Ava Justin 8/21.

aprila 45. i prvi bloknotes završio (gl. 8,40) na Veliki Petak 21. acrila (4. maja) 45, a zatim

produţio u drugom notesu i završio do kraja EvanĊelja (gl. 8,41 - 21 25) na Prep. Teodora

Osvećenog 16/29. maja 1945. u Duĉaloviću, u vinogradskoj kolibi manastira Sretenja u

Ovĉarsko-kablarskoj klisuri, gde je tada provodio dane u kritiĉno posleratno vreme, budući

izbaĉen sa Univerziteta i proganjan i zatvarai na pravdi Boga.

Pred svoje blaţeno prestavljenje Otac Justin je ovo svoje tumaĉenje poĉeo da preraĊuje i

proširuje (poĉev od 11. decembra 1978, u man. Ćelije) i stigao je do gl. 5,47, a onda se

predsmrtno razboleo (na 10 dana pred Blagovesti 1979, na koji praznik je i prešao iz ovoga sveta

u onaj, spojivši tako svoj telesni zemaljski roćendan sa veĉnim RoĊendanom u Carstvu

Nebeskom).

Ovo opširnije tumaĉenje, dakle glave 1-5, objavljujemo ovde u celini, a u nastavku (tj. glave 5,

47 (završetak stiha) do 21,25) objavljujemo ono tumaĉenje iz rukopisa nastalog u Ovĉaru. Tako

dobijamo štampano kompletno tumaĉenje Sv. EvanĊelja po Jovanu (ostavljajući da se kasnije

objave i ostale varijante tumaĉenja iz napred navedenih rukopisa). Svugde smo poštovali

Autorov rukopis (osim što smo, zbog tehniĉkih teškoća štamparije, iz opširnijih grĉkih citata

navodili samo najnuţnije).

Otac Justin je iza sebe ostavio i niz drugih kraćih beleţaka - sholija - na pojedina mesta

EvanĊelja Jovanovog i drugih knjiga Novog Zaveta, koji zapisi prestavljaju prvorazredni

egzegetski materijal, poput napr. svetootaĉkih odlomaka u poznatima Katenama. Navešćemo

ovde, primera radi, samo jedan takav zapis, koji se odnosi na sam naziv Apostola Jovana dat mu

od Hrista: "Voanerges" = "sin groma" (Mr. 3,17).

* * * * *

"Sin groma" - gromovima Istine vlada. Svaki da ĉuje: gromove Istine. Nema gluvoga. Vera - to

(je) sluh, to uvo: ĉuti Boga Istinoga. EvanĊelje - gromovske istine. Gromobrani: vera, ljubav,

nada = vrline: pomoću njih se uĉiti gromovskim istinama vere, EvanĊelja. (To su) Gromovi

veĉnoga Ţivota, veĉne Istine. On vlada gromovima Istine, EvanĊelja = svevrlina. Istine

EvanĊelja (su) obuĉene u gromove. (Jovan je) Gromovnik EvanĊelja, Crkve, veĉnog Ţivota,

veĉnih Istina. - Svaka reĉ = blagovest = grom; nema gluvog, svi ĉuju - gromove. Vera - sluh,

ljubav - grom; sve grom do groma; to je Novi Zavet - to Gospod Hristos. Istina vaskrsenja -

grom. Istina Veĉnog Ţivota - grom. Istina Veĉne LJubavi - grom. Istina Veĉnog EvanĊelja -

grom. Iznad oblaka vremena i prostora su novozavetni Gromovnici - Sveti Jovan i Jakov

(Mr.3,17). To su ustvari i svi Apostoli, za njima i Sveti Oci. Ništa jaĉe od njih: vladaju smrću i

ţivotom".

* * * * *

"Bog Logos - svegrom: postao ĉovek. To (je) najvaţniji dogaĊaj u istoriji ĉoveka, sveta, zemlje,

ĉoveĉanstva. Tako ĉovek ovladao vremenom i prostorom. Bog Logos - Ţivot svega ţivoga, Istina

svega istinitog, Smisao i Misao svega postojećeg, srce EvanĊelja, Veĉnost same veĉnostni - Bog

Logos - tajna, svetajna EvanĊelja. Bog Logos - tajna, svetajna Bogovaploćenja. Bog Logos -

tajna, svetajna svega ţivog. Bog Logos - tajna, svetajna svega ĉoveĉijeg, i svega postojećeg. Bog

Logos - tajna, svetajna bića, svebića, sveta i svetova, tajna svega postojećeg."

* * * * *

"Bog Logos - kazao nam Sebe kroz Sveto EvanĊelje. Bog Logos - kazao nam Sebe kroz Crkvu.

Bog Logos - kazao nam Sebe kroz tvar, kroz svu tvar; kroz svete tajne i kroz svete vrline. Bog

Logos - kazao nam Sebe kroz svako dobro, kroz svaku istinu. Veĉno je u ĉoveku ono što je

logosno: ono je mudrost mudrosti ĉovekove, besmrtnost besmrtnosti ĉovekove, veĉnost veĉnosti

ĉovekove."

* * * * *

"EvanĊelist Jovan: u samom poĉetku Svetog EvanĊelja kazao iam svu tajnu EvanĊelja, svu tajnu

Bogoĉoveka. A to je? - Bog Logos = Bogoĉovek = Crkva. Kroz vreme i prostor razraslo se sve

Hristovo, sve Bogoĉovekovo, i uzraslo u Crkvu: Bogoĉoveĉansko telo Hristovo".

Mislimo da ova usputna egzegetska sholija najbolje otkriva naĉin i karakter blagovesti blaţenog

Ave Justina na Večnu Blagovest Apostola i EvanĊelista Jovana Bogoslova, LJubljenog Uĉenika

Hristovog.

Izdavač i urednici

sadrţaj