Narodno pozoriste Beograd

Prvo pozorite u Beogradu bio je Teatar na umruku 1841. Narodno pozorite je osnovano 1868. Te godine je Srbija imala neto vie od 1.200.000 stanovnika, a Beograd je tek preao brojku od 25.000 itelja. Ostalo je zapisano da je u novembru 1867, posle predstave SNP-a iz Novog Sada u Beogradu, knez Mihailo Obrenovi saoptio istorijsku odluku: "Sazidau ja vama teatar za sebe, pa ete biti sasvim zadovoljni." Ubrzo je dao 5.000 dukata za gradnju na placu kod Stambol kapije. Temelji su poeli da se kopaju 23. maja 1868, samo est dana pre ubistva kneza Mihaila u Koutnjaku. Radovi su ipak nastavljeni i 30. oktobra 1869. Narodno pozorite je otvoreno predstavom "Posmrtna slava kneza Mihaila"Srpsko narodno pozoriste Novi Sad

"Stalno narodno pozorite osnovati znai ne samo pozoritno zdanije od solidnog materijala podii, nego znai: pozoritnu vetinu u naem narodu podii, njen obstanak i razvitak stalno utvrditi i na svagda obezbediti; narodnoj drami, a s njom i narodnoj knjievnosti nov polet dati", stoji izmeu ostalog u pozivu na osnivanje Srbskog narodnog pozorita 1861. Za prvog upravnika SNP-a postavljen je Jovan orevi, a pozorite se nalazilo u zgradi koju su zvali pozorite Dunerskog u dvoritu sadanjeg hotela Vojvodina u centru grada. Ovaj teatar se odrao jer je zaista bio narodni. Njegovi glumci su bili i kulturni misionari koji su bitno uticali na svet naroda. Jedno vreme upravnik je bio i Branislav Nui.

Knjaevsko-serbski teatar u Kragujevcu,

najstarije srpsko pozorite, osnovano je 1835, ali se u tom gradu prve predstave pominju jo 1825. godinePripremao ih je i izvodio uitelj ore Evgenijevi sa acima. Otac kragujevakog teatra je Joakim Vuji koji je na poziv kneza Miloa doao u Srbiju u jesen 1834. sa zadatkom da organizuje rad pozorita. Prve predstave odrane su u vreme zasedanja Sretenjske skuptine 1835, kada su prikazani Vujievi komadi uz muziku Jozefa lezingera. Joakim je bio direktor, dramaturg, reditelj, glavni glumac, prevodilac. Ovo pozorite je iznedrilo glumake bardove poput Ljube Tadia, Mije Aleksia, Branislava - Cige Jerinia...U Kragujevcu seprve pozorine predstavepominju 1825. godine. Pripremao ih je i izvodio uitelj ore Evgenijevi sa acima. Prilikom svog dolaska u Kragujevac u njima je uestvovao iJoakim Vuji. Na poziv Kneza Miloa u jesen 1834. godine u Krgujevac dolazi Joakim Vuji kao linost velikog pozorinog iskustva i poznavalac obimnog pozorinog repertoara. Postavljen je za direktora Teatra sa zadatkom da organizuje rad pozorita.

Knjaesko-serbski teatar smeten je u adaptiranim prostorijama tipografije i imao je binu, loe i parter. Repertoar Teatra inila su uglavnom dela Joakima Vujia, aglumaki ansambl, pored Vujia, koji je bio glavni glumac i reditelj, sainjavali su mladi inovnici i aci gimnazije. Prve predstave odrane su u vreme zasedanjaSretenjske skuptineod 2. do 4. februara 1835. godine, kada su prikazani Vujievi komadi uz muziku koju je komponovao Joef lezinger. Za tri dana izvedene su etiri predstave:Fernando i Jarika,La Peruz,Bedni stihotvoraciBegunac. Pozorinu publiku sainjavali su Knez sa porodicom, inovnici i pozvani gosti, kao i poslanici u vreme skuptinskih zasedanja. NaSretenje Gospodnje, 15. februara 1835. godine (2. februara, poJulijanskom kalendaru) prikazao jeJoakim Vujisvoj pozorini komadFernando i Jarika, prema delu Karla Ekartshauzena.

Posle prestanka rada Kneevog teatra 1836. godine pozorinu tradiciju nastavljaAtanasije Nikoliobnavljanjem teatra u jesen 1840. godine. Teatar prikazuje komade koje je pisao, reirao i u kojima je bio jedan od glumaca Atanasije Nikoli. Sa preseljenjem prestonice u Beograd 1841. seli se i Teatar koji nastavlja rad u takozvanomTeatru na umruku.

Joakim Vujic

Prva predstava izvedena je u Peti krajem avgusta 1813: bila je to Kretalica Joakima Vujia (1772-1847), sainjena prema delu Augusta Kocebua. Glumce-ake iz predstava kolskog pozorita ovde su zamenili odrasli glumci, meu kojima je bilo troje profesionalnih. Poto je doao u Srbiju,. Vuji je osnovao Knjaesko-srbski teatar u Kragujevcu (1835-1836), u kojem je bio direktor, dramaturg, reditelj, glavni glumac, prevodilac i adapter dramskih dela. Zbog svoje teatarske aktivnosti, Joakim Vuji zasluio je pomalo patetinu titulu "otac srpskog pozorita".

Prva profesionalna pozorina grupa u Srba nastala je 1838. godine u Novom Sadu. Bilo je to Letee diletantsko pozorite, koje je do 1840. davalo predstave u Novom Sadu, Zemunu i Panevu; zatim od juna 1840. do pred kraj 1841. u Zagrebu (pod imenom Domorodno teatralno drutvo), da bi se februara 1842. godine utopilo u Teatar na umruku u Beogradu inei ga profesionalnim. Ovo pozorite ima najveih zasluga to e u sedmoj deceniji 19. veka biti stvoreni prvi stalni profesionalni ansambli na junoslovenskom prostoru (Novi Sad, Zagreb, Beograd).Veliki dramski pisac u Srba bio je Jovan Sterija Popovi (1806-1856). Oslobodivi se pseudoklasinih shema i nacionalne romantike, Popovi postaje prvi srpski pisac s izrazitim obelejima realistikog pristupa knjievnoj i teatarskoj materiji i osnovni oslonac repertoara srpskih pozorita od 1830. do 1870. godine. Stvarajui likove po ivim uzorima i otkrivajui komino u njihovim naravima i karakterima, dao je lucidne analize mentaliteta i duha svojih sugraana, omoguivi istaknutim srpskim glumcima da daju niz uverljivih umetnikih ostvarenja, od kojih su neka ula u legendu. Popovieve komedije i danas su sauvale scensku vitalnost i satirinu aktuelnost. To dokazuju predstave posle Drugog svetskog rata:Rodoljupciu reiji Mate Miloevia (1949),Pokondirena tikva,enidba i udadbaiRodoljupciu reiji Dejana Mijaa (1973, 1975, 1986) teLaa i paralaaiTvrdica(Kir Janja) u reiji Egona Savina (1991, 1992). Popovieva dela manje su prikazivana na sceni tokom druge polovine 19. veka, koja biva u znaku prilagoavanja i srpskih pozorita i srpskih dramskih pisaca potrebama i ukusu publike. Ako se ima na umu da su dva stalna srpska profesionalna ansambla, Srpsko narodno pozorite (osnovano 1861. u Novom Sadu, na teritoriji pod vlau Austrije - kasnije Austro-Ugarske) i Narodno pozorite (osnovano 1868. u Beogradu, u slobodnoj Kneevini Srbiji) - imala preteno rodoljubivu funkciju i stalne finansijske nevolje, bie jasnije njihova bezuslovna okrenutost duhovnom vidiku gledalaca toga doba. Repertoarima srpskih pozorita zato, sve do kraja 19. veka, kada je re o delima nacionalne dramaturgije, preovlauju dva osnovna vida dramskih dela: istorije drame i tragedije poznog romantizma, kojima je podsticano narodnosno oseanje i probuena istorijska svest Srba te vedri seoski komadi iz narodnog ivota "s pevanjem".

ezdesetih i sedamdesetih godina 19. veka Laza Kosti (1841-1910) i ura Jaki (1832-1878) dali su srpskoj romantiarskoj drami i pozoritu nov pesniki jezik i nov tip dramskog junaka, za kojeg je bila karakteristina psiholoka podvojenost. Pozorini datumi bila su izvoenja Kostievih tragedijaMaksim Crnojevi(1869), u kojoj se ukrtaju svet srpske narodne epike i svet ekspirove tragedije, iPera Segedinac(1882), u kojoj se tragedija iz istorije srpskog naroda preplie s goruim problemima Kostieva vremena. Izvoenje Jakievih dramaJelisaveta kneginja crnogorska(1868) iStanoje Glava(1878) potvrdila su njegovu darovitost i vatren, buntovni temperament, ali i skromna dramaturka znanja.

Ceo 20. vek obeleio je, kao suvereni vladalac repertoara srpskih pozorita, Branislav Nui (1864-1938). ivei u pozoritu ne samo kao pisac nego i kao praktiar (upravnik, dramaturg, reditelj, a u mladosti i glumac), oslukivao je raanje smeha publike i ta iskustva prenosio je u svoje komedije, u kojima se nalazi zbir najraznovrsnijih postupaka i naina da se postigne smeh. Sauvavi aktuelnost i scensku vitalnost i u naem vremenu, Nuieva dela omoguila su nekolika vrhunska ostvarenja savremenog srpskog pozorita (Oaloena porodicau reiji Mate Miloevia,Narodni poslaniku reiji Dejana Mijaa) ili veoma uspele eksperimente s promenom anra (Sumnjivo liceu reiji Soje Jovanovi,Mister Dolaru reiji Miroslava Belovia,Puinau reiji Dejana Mijaa).Poslednji veliki pesnik meu romantiarima Laza Kosti (1841-1910) bio je kontroverzna linost, pisac od koga je kritika stvorila sluaj. U mladosti vie slavljen nego shvaen, on je u starosti doiveo sveopte osporavanje, a prava slava dolazila je tek posle smrti, i to vrlo sporo. Danas je opteprihvaeno da je on zaetnik moderne srpske poezije, pretea avangardizma i stvaralakih eksperimenata kakvi su zavladali u naem pesnitvu mnogo, mnogo kasnije. I u ivotu i u poeziji on je stalno odstupao od svakodnevnog i uobiajenog. Vaio je kao primer bizarnog, ekscentrinog romantiara kojeg malo ko uzima ozbiljno. Ali taj pesniki fantasta bio je na najobrazovaniji pisac tog doba, znalac klasinih i modernih jezika, prevodilac ekspira, pisac estetikih i filosofskih rasprava, najznaajniji mislilac srpskog romantizma. Kosti je pesnik duhovne, filosofske inspiracije. Njegova poezija nije poezija srca i oseanja nego poezija duha i mate, sasvim razliita od neposredne lirike kakvu su pisali Branko i Zmaj, pesnici protiv ijeg se kulta borio. On je novator i eksperimentator. Unutranju formu njegovih pesama odlikuje sloena slikovitost, sklonost ka alegorizaciji, fantastika, humor, igre reima, kovanice, manirizam. Umetniki neujednaen, Kosti je napisao izvestan broj pesama izuzetne vrednosti, meu kojima moemo izdvojiti tri velike: Spomen na Ruvarca, Jadranski Prometej i Santa Maria della Salute, od kojih je prva kosmiko-filosofska, druga rodoljubivo-filosofska a trea erotsko-filosofska i, ujedno, njegova poslednja i najslavnija pesma. Uz Jakia, Kosti je glavni dramski pisac romantizma (Maksim Crnojevi,Pera Segedinac).TEATAR NA DJUMRUKU 1841-1842 () , "". 1840. . 1841, (), , , . , . 1840. . , . () , .

4. 1841. ( ) " ".

. , 4. 1841. 25. 1842. .

. " " . - ( " " , , ). , 26. " ", . . 1842, Ba. 16. ( 19) . , .Jovan Sterija Popovi (1806 1856), OTAC SRPESKE DRAME koji je roen u Vrcu i koji je umro u Vrcu, napisao je ne mnogo slavne pozorine komade o slavnim istorijskim dogaajima. To su drame Boj na Kosovu ili Milan Toplica i Zoraida, Milo Obili ili padnue Serbskoga carstva, Smrt Stefana Deanskog (tragedija kojom je otpoeo rad prvog sprskog pozoritaTeatar na umruku), San Kraljevia Marka. Nijedno od pomenutih dela nije preivelo vreme svog nastajanja mada su za osnovu uzete teme iz srpske istorije, dobro poznate i esto koriene u mnogim delima srpskih pisaca. Kosovski boj i uloga Miloa Obilia u njemu postale su vie legenda no stvarni dogaaj. Ni Sterija tu nije bio ba ubedljiv.Jovan Sterija Popovi je mnogo zasluan za kulturu u Srba. Zajedno sa A. Nikoliem predloio je l841. da se osnuje akademija nauka. Osnovano je Drutvo srpske slovesnosti, dananja Srpska akademija nauka i umetnosti. Iste godine Sterijinom i Nikolievom zaslugom osnovano je prvo srpsko pozoriteTeatar na umruku. Oktobra l842. Sterija je postavljen za naelnika Ministarstva prosvete. Intenzivno je radio na razvijanju i organizaciji kulture i kolstva. Napisao je vie kolskih udbenika i zakona. Inicirao je osnivanje mnogih znaajnih kulturnih institucija, meu kojima l844. godine i Narodnog muzeja. Nezadovoljan drutvenom klimom i pomalo razoaran, Sterija 1848. naputa Beograd i vraa se u Vrac, gde je i umro l856 godine.Ona njegova knjievna ostvarenja koja za temu nisu imala zbivanja iz nacionalne istorije, koja se esto prepriava iz ugla velianja ili omalovaavanja, mnogo su zrelija, i itljivija. Smatraju se velikim literarnim delima. Pre svih Tvrdica (Kir Janja) pisan po uzoru na Plauta i Molijera koji su o tvrdiluku napisali remek-dela, nezaobilazna u istoriji svetske knjievnosti. Veoma su zanimljivi Sterijini aljivi kalendariVinko Lozi(1830, 1832. i 1835). Kalendar iz 1930. ima podnaslov:Novizabavni kalendar u kome se svata nalazi, ali tamo onoga nema to se trai. S osobitim priljeanijem po horizontu zli(h) ena izradio Vinko Lozi, astrolog.(Neues Luster-Kalender). I ostala dva kalendara imaju sline naslove ili podnaslove. Vinko Lozi je zvezdoznanac, veliki znalac i jo vei alac koji se podsmeva ljudskoj gluposti. Neukost, pakost, oholost, mrnju i prostakluk ismeva, to je odlika, i osnova, svakog svetskog umetnikog dela. Sterija je okrenut ulinom i salonskom svetu u svojoj varoi kao i dalekome svetu, esto nedovoljno poznatom, naroito u svom romanuRoman bez romana.Dogaaje iz 1848. godine, revoluciju ili bunu, revoluciju i kontrarevoluciju, to su potresli veliki deo Evrope i doveli u pitanje sve dotadanje ivotne vrednosti, Jovan Sterija Popovi je na svoj, aljiv i otar, pa i ivopisan, nain, opisao ili, jo bolje, predstavio (svojim prizorima) u komedijiRodoljupciija se radnja odvija u maloj banatskoj varoi. Aprila te godine Sterija je dao ostavku na slubu u Srbiji. Prethodno je 11. marta predloio Vladi da se u Srbiji ukine cenzura.U pismu svom bratu oru Steriji Popoviu napisao je : Ljubezni oko, ovom e se pismu uditi, dok ga proita. Moj Popeitelj, dao je rezignaciju zbog toga to je vika na nas vabe. Na njegovo mesto postavljen je Tenka. Meni se ovo menjanje popeitelja dosadilo, i s novim nerado sluim, pa sam zato i ja dao ostavku ili rezignaciju. Sada sam, hvala Bogu slobodan Kod nas je sada mirno, a oe li ova politina kolera i preko Save i Dunava prei videemo Pobune i ustanke, male i velike, Sterija smatra boleu kolerom, a naroito teko ga pogaa, vidi se iz pisma, to neki Srbi ispod Dunava njega i neke druge Vojvoane nazivaju vabama.U predgovoru zaRodoljupceSterija je napisao, otprilike (ne navodim njegov tekst jer je teko prevodiv) da dogaaje u pozorju nije izmislio, nego je sve to se u njemu zbiva, pa i rei i izraze, uzeo iz ivota i novina, tako da e se itaoci i gledaoci zauditi kad u svojoj sredini, u svome miljeu, naiu na Smrdie, erbulie, utilove, malograane, kao i na ostale vatrene i revnosne rodoljupce i patriote. Navodim Sterijine rei: Dokle se god budemo samo hvalili, slabosti i pogreke prikrivali, u povesnici uili koliko je ko od predaka naih junakih glava odrubio, a ne i gdi je s puta siao; donde emo hramati i ni za dlaku neemo biti bolji Kod Sterije povesnica je istorija. Pomenuti dogaaji su najpoznija povesnica naa. Kako su se zbivanja lue i stranije odvijala, ona su imala vie pristalica, a glas umerenosti smatran je kao nenarodan, protivan, i izdajstvom. (Upravo se sada u nekoliko balkanskih drava ili dravica to pravilo sprovodi i uzdie.) Ponovo citiram Steriju: Otud nije udo to nevaljali i pokvareni, a takvih ima svuda, pod vidom rodoljubija svaku priliku za svoju sebinost upotrebljavaju, i najbezumnije sovete daju, ne marei hoe li se time svojoj optini, ili svome narodu kakva teta naneti. Sebinome je dovoljno kad je samo njemu dobro i kad prostaka moe na svoju ruku da preokrene, a za dalje se nita ne brine.URodoljupcima(to nije istorijska drama)linosti, ili jo bolje antilinosti, ne junaci nego antijunaci, menjaju svoja politika ubeenja zavisno od toga koja je zaraena strana u buni u prednosti. Kako koja dolazi na scenu tako se menjaju i znamenja, srpske i maarske kokarde, koja Smrdii i ostali nose na svojoj odei, odnosno na svojim kostimima koji nisu samo pozorini. Istorijska zbilja se pretvara u kominu igru. Poslednja reenica: O, rodoljupci, rodoljupci, idem pripovedati svetu ta ste radili, da vidim oe li se nai koji, koji e rei, da po ovakovima moe narod procvetati.Od mnogih Sterijinih dela, koja je napisao, u ovom izlaganju naveu joSudbinu jednog razuma(aljivu igru u dva dejstva), komediografsko-satiriki uoblien pamflet. Geneza komedija je vezana za polemiku sa dr Milovanom Spasiem koji je napao Steriju kao pisca. U javnom obraanju Sterija je od Spasia traio da obrazloi svoju hajku i navede nemakogTvrdicu kojeg je plagirao. USudbiniSpasi, olien u Doktoru filosofije, deluje kao zamlata i neznalica. Komika izvire iz nesklada njegovih visokouenih pretenzija i stvarnog znaenja izgovorenih gluposti i nesuvislosti. Sterija koristi i pogrene gramatike oblike kao ace, predloze, Turce, preuzete iz knjige jednog stvarnog doktora nauka.Sterijina glavna lektira je bila nemaka. Nemaki jezik je s latinskim bio sastavni deo vaspitanja u austrougarskoj monarhiji. Ali, nemaki je bio iv jezik sredina u kojima se Jovan S. Popovi kretao. itao je Getea, Vilanda, ilera, Rabenera iju je satiruOdelo pravi ovekanaveo u prvom delo svogRomana bez romana. Njegova nemaka kultura ogledala se i u programu vaspitanja srpske srednjokolske omladine. U njih je uveo mnoge nemake pisce. Hteo je srpsku mlade da poui onome to je i sam znao, pa je i sastavio jednu gramatiku, jednu nemaku jezikovku (1844. godine). Sterijino nemako obrazovanje je bilo vrlo iroko, i nije se svodilo samo na obrazovanje, nego je moglo da se govori i o optem uticaju: u njegovom jeziku ima mnogo kovanica, manje meu glagolima i imenicama, a najvie meu pridevima. ak, i u mnogim reenicama glagol je na njihovom kraju.Sterija je bio kosmopolita. , , . , , ( 1956. ) , . : , , STERIJINO POZORJE . 150 100 1956. . , , ( ) .Jetki satiriar Sterija bio je iza 1860 godine odbaen od graanskih romantiara i zaboravljen sve dok ga Jovan Skerli nije u ovom vijeku rehabilitovao.Tako je udruena snaga njegove advokatske logike i srpsko-cincarski smisao za narodsko smehotresje i drutvenu apsurdnost njegovog doba dala njegovim komedijama ne samo komediografsku umetniku interpretaciju, ravnu Molijerovoj, ve i Ezopovsko La Fontenovsko basnopisno naravouenije.

. Koji su najznacniji dramski stvaraoci u obnovljenom srpskom pozoristu savremenog vremena?

Istorija dramskog stvaralastva u Srbiji obuhvata veliki broj autora, medju kojima su najpoznatiji: Jovan Sterija Popovic, Djura Jaksic, Jovan Subotic, Milos Cvetic, Matija Ban, Djordje Maletic, Laza Kostic, Stevan Sremac, Petar Kocic, Bora Stankovic, Milutin Bojic, Branislav Nusic.

Jovan Sterija Popovic-Delo i misao Sterije je jedna od bitnih oznaka u istoriji srpskog nacionalnog pozorista. Nakon perioda u kojem sun a pozorisnim scenama izvodjeni od strane Joakima Vujica, preradjeni, posrbljeni komadi, pojava Sterije I njegovih dela oznacavaju radjanje autenticnih srpskih dramskih tekstova.Ona traju koliko i nasa potreba za teatrom.U interpretaciji njegovih poznatih likova smenjivale su se sve generacije srpskih glumaca, na njima mozemo pratiti istorijat srpske rezije,kao i stilske karakteristikepojedinih periodai razvoj odredjenih pozorisnih ideja.Njegova najpoznatija dela su: Slezi Bolgarije, Nevinost ili Svetislav I Mileva, Milos Obilic, nahod Simeon, Laza i paralaza, Smrt Stefana Decanskog, Prevara za prevaru, Zenidba I udadba, Volsebni magarac, Ajduci, Simpatija I antipatija, Vladislav, Pokondirena tikva, Tvrdica, Zla zena, Kir Janja, Rodoljupci...On je jedan od osnivaca Citalista srpskog, Drustva srpske slovesnosti, Narodne biblioteke i Narodnog muzeja.

Branislav Nusic stupa na scenu srpske drame I pozorista krajem 19 veka.Nusic je majstor realisticne komedije,stvarao je u dugom razdoblju,od djackih i studenskih dana i prve vizije Narodnog poslanika 1883 do smrti i nezavrsene Vlasti. U tom periodu dogodile su se ogromne promene, padale su I radjale se mocne drzave, radikalno menjale ideologije, vrtoglavo se ubrzavao ritam zivota I menjao system vrednosti. Pozoriste I pozorisna publika su od samih pocetaka prigrlili Nusica zbog istinoljubivosti i kriticnosti kojom je na svoj osobeni komediografski nacin ukazivao na prilike svog vremena.Najpoznatija dela su:Narodni poslanik,Sumljivo lice, Protekcija, Prva parnica, Obican covek, Ljiljan I omorika, Tako je moralo biti, Put oko sveta, Knez Ivo od Semberije, Hadzi Loja...

Dramsko stvaralastvo novijeg doba obelezeno je delima mnogih:Jovan Hristic,Miodrag Pavlovic,Velimir Lukic,Ivan Lalic,Branko Copic,Borislav Pekic,Zoran Petrovic,Dusan Radovic,Milica Novakovic,Dusan Kovacevic,Nenad Prokic,Borislav Petkovic,Stevan Koprivica i drugi.

. Istorija savremenog srpskog pozorista svoje pocetke vezuje upravo za pozorisni dogadjaj izvan granica srpske drzave. To je prva svetovna, gradjanska pozorisna predstava izvedena na srpskom jeziku, koju je priredio Joakim Vujic, 24. avgusta 1813.g. u Pesti u pozorisnoj zgradi Rondela. Rec je o komadu Krestalica u tri dejstvija koju je Vujic preveo I posrbio prema delu Der Papagoy autora Augusta Kocebu.U Krestalici se vidi stav pisca moraliste koji ismeva mane pojedinca I drustva.

Nakon visevekovne potlacenosti u kojoj je trajao zarobljeni duh naroda I svoj izraz nalazio pretezno u kolektivnom stvaranju I usmenom prenosenju epskog I lirskog pesnistva, s pocetka 19 veka uz revolucionarnim budjenjem I sirenjem prosvetiteljstva obnavljaju se ideje o pozoristu.Za vreme prve vladavine kneza Milosa Obrenovica odrzala se cuvena Sretenjska skupstina,za koju se vezuje pocetak rada Knjazevsko-serpskog teatra pod vodjstvom Jokima Vujica.Publiku dramskog dela Fernando i Jeriinka cinili su upravo clanovi skupstine.Pozoriste je bilo u zgradi pored Knjazevsko-Serbske knjigopecatnje i radilo je od 15.02.1835-20.02.1836.god.Ovo pozoriste se ne moze smatrati narodnim jer je delovalo pod pokroviteljstvom kneza Milosa I sustinski je bilo njegovo licno pozoriste. Licilo je na pozoriste jednog coveka jer je Jokam Vujic bio direktor,reditelj,dramaturg,prevodilac i glumac,a sve za skromnu platu od 100 talira. Teatar je prikazao najmanje 8 razlicitih dramskih dela: Fernando I Jarika, La Pejruz, Bedni stihotvorac, Bjegunac, Snajderski kalfa, Padenije Serbije u vreme Svetog Knjaza Lazara, Vostanovlenije Serbije crez Svetloga Knjaza Milosa.

Knezevom ostavkom i napustanjem Srbije gasi se kragujevacki teatar,a Jokam Vujic nastavlja misiju u Novom Sadu gde ce formirati Letece diletantsko pozoriste.U Beogradu 1841.god formiran je prvi teatar(Teatar na Djumruku),a osnovan je po nalogu kneza Mihajla.Na organizaciji radili su Andrej Nikolic i Sterija Popovic.Za prostor je preuredjena cela zgrada Carinarnice.Napravljene su loze i redovi za obicnu publiku.Prva predstava je bila Kraljevic Marko i arapin,a predstave su se izvodile cetvrtkom i nedeljom.Stampani su plakati,a ulaznice su se naplacivale.Muzicka pratnja-orkestar vojne muzike Josip lezinger.

Nova etapa otpocinje 1842.god. i to oglasom u Novinama Citalistva beogradskog,kada sastav Leteceg diletantskog pozorista bude angazovan u teatru na Djumruku.Za njegov rad knez Mihajlo je davao drzavnu potporu od 2000 talira,a novi asambl je izveo predstavu Obilic ili Boj na Kosovu(Sterija).Sterijina su dela bila najveci deo repertoara(Kir Janja,Ajduci,Zenidba i udaja,Pokondirena tikva).Zivot teatra je bio kratak i prestao je sa radom u avgustu 1842.god.

Pozorisni zivot u Beogradu delimicno je obnovljen maja 1847 domarta 1848 i to na kratko kada je radilo pozoriste kod Jelena, rec je o trupi Pancevackog dobrovoljnog drustva pod vojstvom Nikole Djurkovica.I Sterija se pridruzio njihovom radu.Revolucija u Ugarskoj 1848 dovodi do prestanka rada pozorista,a Sterija odlazi u Vrsac.

1861.god. u Novom Sadu pod vlascu Carevine Austrije formira se Srpsko narodno pozoriste.Ono nije funkcionisalo bez dozvole carske vlasti,pa je pozoriste moralo dobiti odobrenje cara Franca Josefa I.Drustvo je rad sprovodilo preko upravnog odbora koji je imao 2 odseka:literarno-artisticki i ekonomski.Prvo je brinulo o glumackoj druzini i repertoaru,a drugo da obezbedi materijalne uslove za rad.Od 1861-1914.god prikazano je 10242 predstava.U repertoaru su bili Sekspir,Gete,Cehov,Molijer,Gorki,Siler,kao i nas Sterija.

1851.god. formiran je pozorisni odbor od 20 clanova i odobrenjem kneza Aleksandra Karadjordjevica bilo je objavljeno Ustrojenje Narodnogteatra u Beogradu(1852).Teren je bio nepogodan pa se od gradnje ubrzo odustalo.Nov podsticaj usledice povratkom Mihajla Obrenovica na vlast.Pocinje se sa gradnjom zgrade 1868.god. na lokaciji Stambol-kapija,a arhitekt je bio Aleksandar Bugarski.Drzavni savet im je dao sumu od 12000 dukata.Knez Mihajlo nije docekao pocetak izgradnje jer je ubijen u atentatu na kosutnjaku,ali njegov naslednik kralj Milan podrzava ideju i nastavlja gradnju.Za upravnika pozorista imenovan je Jovan ordjevic.Prvi zadatak je bio okupljanje glumackog asambla,a bilo ih je oko 20 i otpoceli su sa radom pre zavrsetka zgrade.

Pozorisna zgrada je podignuta 1869 i useljen je asambl.a prva predstava je bila Posmrtna slava kneza Mihajla.Narodno pozoriste je dozivelo veliki broj rekonstrukcija.a poslednja je bila 1986 i trajala je 2 godine.

JOAKIM VUJIC OTAC SRPSKOG POZORISTA PRODUCENT Dana24.8.

HYPERLINK "http://sh.wikipedia.org/wiki/1813" \o "1813" 1813.godine, ponovo u Rondeli napetanskojobali Dunava, na pozornici Maarskog teatra, Joakim Vuji prireuje prvu svetovnu i graansku pozorinu predstavu na srpskom jeziku: "Kretalica" (nem. "Der Papagoy") od popularnog nemakog spisatelja Augusta Kocebua. Prvu vest o ovoj predstavi prenele su "Novine serbske iz carstvujue Vijene" Dimitrija Davidovia.

Posle toga sledile su predstave u Baji,Segedinu, Novom Sadu, Zemunu,Temivaru, Panevu iAradu. Joakim Vuji je u Peti upoznao poznatog romanopisca Milovana Vidakovia i Uroa Nestorovia.

U jesen1823. Joakim Vuji je prvi put boravio u Srbiji.

Vreme izmeu18351839proveo je u Srbiji, veinom uKragujevcu, gde je u dvoruKneza Miloaprireivao pozorine predstave. Vuji je doao na poziv Kneza u jesen 1834. godine i postavljen je za direktoraKnjaesko-srbskog teatrasa zadatkom da organizuje rad pozorita. Prve predstave odrane su u vreme zasedanjaSretenjske skuptineod 2. do4. februara1835.godine, kada su prikazani Vujievi komadi uz muziku koju je komponovao Joef lezinger.[2]Odlaskom Miloa i Vuji je morao da napusti Srbiju. Putovao je poMoldaviji, bio je i uOdesi, a u jednom ruskom manastiru sreivao je opis ovih svojih putovanja.

Umro je 8.11.1847. godine, oekujui prvi povezani primerak svoje nove knjige Irina i Filandar. Joakim Vuji je sahranjen u blizinicrkve Svetog Markana starom tamajdanskom groblju u Beogradu. Grob mu je kasnije zameten. Vujieva slika je poznata po nacrtu koji je sam priloio svojoj autobiografiji.

- U Vujiu vidimo vrednog, voljnog i nestalnog oveka koji ni na tren nije poeleo da bude zauzima visoke inovnike poloaje. Zabeleio je razgovore sa mnogim licima o najrazliitijim stvarima. Raspravljao je o pitanjima knjievnog jezika a takoe i opravopisu. Branio je stari pravopis i slavenoserbski jezik

1806. stigne u Zemun, gde ostane do pred poetak 1810. g. Tu je Vuji bio uitelj i zanimao se o svojem knjievnom radu, ali je tu doiveo i najtee asove: nepravo osumnjien i optuen, morade on ostati pola godine u istranom zatvoru. a kad je osloboen, bio je straarno poslat u svoje mesto roenja. Krivica je njegova bila u simpatijama prema ustanku srpskom, u vezama sa kako stoji u sudskom sasluanju "nekim Dositijem Obradoviem", i tobo u elji mu, da se pomogne Napoleon protiv Austrije. Krvavo leto 1809. g. provede on u zemunskom zatvoru, i za to vreme izradi prevod "Robinzona" i jo jedne knjiice.odine kada je i Joakim Vuji stigao u Trst, otvoreno je "Teatro Nuovo", koja je i dan danas jedna od najveih pozorinih graevina sa svojih ak 5 galerija. Uz sjajan repertoar koji mu je bio na raspolaganju, bila su tu i mnoga poznanstva koja je sklapao. Uporedo poinje sa svojim prvim prevodima. Gramatika je bila neobino popularna kao i njegovi prevodi, tako da je Joakim Vuji bio jedini srpski pisac koji je u periodu 180405. mogao da se pohvali sa pet knjiga u tampi.

Trst je Vujiu omoguio da se upozna sa savremenim italijanskim pozoritem, sa novim dramskim delima, s operom i baletom. Trst je bio velika teatarsa kola za Vujia, on se tu odao teatru iz kojega posle bilo nemogue izai. Svojim je prevodilakim i spisateljskim radom postao jedan od retkih posrednika izmeu italijanske i srpske kulture.

u Peti, sklapa poznanstva sa mnogim pozorinim ljudima Budima i Pete i sve ukazuje na ubrzo prvo prikazivanje "Kretalice" , prve pozorine predstave u Srba, 24. avgusta 1813.15. februara 1835. godien prestonica obnovljene Srbije, Kragujevac, dobila je svoje stalno dravno i dvorsko pozorite. Direktor Knjaevsko-serbskog tetra bio je Joakim Vuji.

Glavni grad se podizao i menjao svoj lik od turske kasabe ka evropejskoj prestonici. Dobio je novu koli, modernu tampariju, poeli su se doseljavati slikari, knjievnici, profesori iinovnici. Izlazile su "Novine serbske".Za vreme Sretenjske skuptine Vuji je priredio prve predstave novog pozorita. One su bile u funkciji optenarodne sveanosti. Prvu vest o otvaranju pozorita donele su "Novine serbske". Sa ovim pozoritem nastao je prvi stabilniji oblik organizacije teatarskog ivota u Srbiji. Nije imao sve elemente stalnog profesionalnog pozorita ve je bio posebna vrsta nove komunikacije izmeu vladara i naroda. Vuji je doneo ogromnu bibliotekku koja je bila knjievna potpora teatru. Nisu postojali profesionalni glumci ve su to bili najbolji aci i razni amateri / entuzijasti. Knez je naredio da Vuji kao upravnik od svakog graana moe uzeti bilo ta kao donaciju/poklon za pozorite. Tome se niko nije smeo usprotiviti. Kasnije su ljudi koji su davali, dobijali besplatan ulaz u pozorite.Ovaj teatar nije radio dugo. Sa prelaskom prestonice u Beograd skratile su se mogunosti tetra. Teatar je igrao o sveanostima, dolasku kneza, ili pak kada bi on sam naredio. Nisu tampani plakati. Predstave koje su prikazivane u mnogome su veliale kneevu mo, snagu, vlastIako nije dugo potrajao, Knjaevsko-serbski teatar je bio najsloenija organizacija teatarskog ivota toga doba. Vuji je svojim entuzijazmom, ali i znanjem i sposobnostima, utemeljio stvaranje novog drutvenog i nacionalnog kulturnog sistema.Dalja maruta iz Kragujevca, u kome je bilo izlino davati dalje predstave, Joakim odlazi u Beograd gde je iveo do kraja 1836. Zatim odlazi u Zrmun, odatle u Panevo. Iz Paneva Dunavom do Galca gde je proveo 45 dana, zatim je otiao u Sremske Karlovce, a odatle u manastir Rakovac blizu Petrovaradina. Iz Rakovca je preao u Novi Sad.Novi Sad 1838. i aktiviranje Leteeg diletantskog pozorita.U Novom Sadu je u leto 1838. godine Joakim Vuji davao predstave sa diletantima Maksima Breovskog.njegova misija bila da oivi pozorini ivot u Srbiji, da iri srpsku pozorinu umetnost, pridobije gledaoce i, to je najvanije, on je pomou njih stvarao diletantske pozorine druine, te je s obzirom na uinjeno prozvan ocem srpskog pozorita.

SRPSKO NARODNO POZORISTE NOVI SAD Prikazivanjem komada Itvana Baloga Crni orije 1815. godine, koji je u Novi Sad doneo Joakim Vuji, otac srpskog pozorita, poinje bogata pozorina istorija grada. Ubrzo je osnovana i prva glumaka trupa nazvana Letee diletantsko pozorite, kasnije Srpsko narodno pozorite, kao najstariji profesionalni teatar u Srba. U Novom Sadu danas rade tri profesionalna pozorita i nekoliko glumakih trupa.- Tradicija pozorinog stvaralatva naroda koji ive na ovom podneblju poinje delanjem crkveno-kolskih pozorita i moe se rei da istorija srpskog teatra poinje dramom Traedokomedija Emanuila Kozainskog, prikazanom davne 1734. godine u Sremskim Karlovcima, u izvoenju uenika Latinske kole. Ipak, prva predstava odigrana ba u Novom Sadu je Crni orije - pria teatrolog Zoran Maksimovi.Prema njegovim reima, osnivanjem prve profesionalne pozorine druine Letee diletantsko pozorite 1838. godine u Novom Sadu su udareni temelji pozorintog ivota Srba i Hrvata.- Pod istim imenom ta pozorina trupa se osniva i u Zagrebu, kao i u mnogim gradovima Vojvodine i Hrvatske, sve do 1842. godine kada je ugaena - objanjava Maksimovi.On istie da Habzburgovci nikad nisu bili naklonjeni srpskom pozoritu. Tokom 19. veka, naime, na naem prostoru aktivno su radile nemake pozorine trupe pomagane iz Bea.- Meutim, upravo zahvaljujui tim umetnicima do nas stiu ideje romantiara. Osim toga, Srbi i Maari, a kasnije i druge zajednice, meusobno su se ispomagale razmenom, prevoenjem i izvoenjem dramskih komada - pria Maksimovi.Borba za duhovni opstanak Srba podstakla je i osnivanje Srpskog narodnog pozorita 1861. godine, kada su odigrane i prve predstave - Prijatelji Laze Lazarevia i Muki metod i enska majstorija Lajoa Kevera. Za prvog upravnika postavljen je Jovan orevi.- Knez Mihajlo, nakon gostovanja SNP-a u Beogradu 1868. godine, toliko je bio oduevljen glumcima da je pozvao orevia da u Srbiji osnuje stalno pozorite. orevi sa deset glumaca odlazi u Beograd i osniva Narodno pozorite - pria Zoran Maksimovi.Iako je Srpsko narodno pozorite meu Novosaanima bilo izuzetno popularno, zbog politikog spletkarenja podranog od strane bekog dvora i gradskog Magistrata, Novi Sad je dugo bio bez pozorine zgrade. Smetalo im je to u nazivu ima re narodno. Predstave su se zato igrale u kafanama i hotelima, a od 1871. godine u Graanskoj dvorani, na dananjem Trifkovievom trgu, koja je 20 godina kasnije sruena jer je, navodno, bila sklona padu.Istovremeno, kako su austrijske vlasti stalno odlagale odluku o dodeli placa za pravu pozorinu zgradu, u pomo SNP pritekao je veleposednik Lazar Dunerski. On je odluio da sam izgradi pozorite na svom placu u zaleu dananjeg hotela Vojvodina.Kod arhitekte Vladimira Nikolia Dunerski je naruio projekat pozorita i zgrada je poela da se gradi 1893. godie. Posle godinu dana otvorena je zgrada sa postavljenim podovima, opremom i 600 sedita, a uvedeno je i elektrino osvetljenje to je bila velika tehnika inovacija u gradu. Dunerski je prostor izdavao SNP uz simbolinu nadoknadu od jedne forinte godinje. Nakon 33 godine uspenog rada, jedne vetrovite noi posle izvoenja predstave Raspikue varnica iz pei je zapalila gredu, a poar se proirio na celu zgradu od koje su na kraju ostali samo zidovi. Srpsko narodno pozorite dobie svoju zgradu tek 1981. godine, odnosno 120 godina od osnivanja.LAZA KOSTIC

1841. . , , . , ,, . ; , . , , , , , . : . , , , , , . , . , . , . . 1910. . . . :

, ( 1863, 1868)

(1882)

(1890);

. 1866. 30. 1869. . 5 . . . .

.

, 27. 1859. 100. . . . 1863. , ,1866. , 500 .[1] 30. 1869. . , . Uopte, ako se uzme u obzir itavo Kostievo delo, za ivota je on moda najvie priznanja stekao za Maksima Crnojevia zato to je kritika stare kole smatrala da je tragedija najuzvieniji i najtei dramski anr. Milan Kaanin ipak istie: Krilati stihovi Kostievi, nabijeni sentencijama i zasuti figurama, ne mogu se pratiti na pozornici bez krajnje napregnute panje. Maksim Crnojevi je vie za itanje nego za gledanje. Meutim, nai poznati glumci koji su tumaili naslovnu ulogu opovrgli su ovo miljenje: plemenita patetika Dobrice Milutinovia dala je pravi smisao Maksimovim postupcima, dok je Petar Kralj imao zanosne uzlete u tumaenju ovog lika.Druga Kostieva tragedija, Pera Segedinac, napisana kao i prva u jambu, u osnovi je politika drama, zasnovana na antiaustrijskoj i antiklerikalnoj intonaciji. U delu pesnik velia junatvo i osuuje izdaju, ali tek peti in izdie ovu tragediju i pribliuje je visinama Maksima Crnojevia. U istoriji srpskog pozorita Milivoje ivanovi ostaje kao vrhunski tuma naslovne uloge. Prema narodnoj pesmi Ljuba Hajduk-Vukosava, Kosti je u prozi napisao herojsku komediju Gordana, gde je eleo da potvrdi svoje teorije prema kojima je najbolje pozorite ono koje je, kao i grko, poteklo iz ivoga folklora. Imao je velikih ambicija da se ta drama prikae u Parizu. il Lemetr, tada vodei pariski kritiar, napisao je 1891. godine povoljnu kritiku o tekstu u listu urnal de deba, preporuivi ga za izvoenje, ali do toga nije dolo. Za ovo delo Laza je zainteresovao i Nikolu Teslu, u nadi da e uz njegovu podrku i pomo uspeti u nastojanju da se Gordana izvede u Americi. Iako zasad nema pouzdanih podataka da je do izvoenja u Americi dolo, Stanislav Vinaver opravdano smatra da se Tesli u Gordani dopalo ono to je u njoj neprevodljivo jedar jezik i paratakse. Dodajmo da je Laza Kosti preko jednog svog prijatelja pripremao teren da se Gordana prikae u Braziliji, ali ni u tome nije uspeo.etvrto Kostievo dramsko delo je komedija Okupacija, napisano na nemakom jeziku u Beu, posle Berlinskog kongresa. eleo je da to delo predstavi bekoj publici i pomiljao o mogunosti da ga Burgteatar uvrsti u svoj repertoar. Meutim, ni u tome nije uspeo. Ovu komediju pronaao je i preveo sa nemakog ivomir Mladenovi i sa opsenom studijom Nepoznata drama Laze Kostia objavio u izdanju Srpske akademije nauka i umetnosti, 1977. godine. Otad se nijedno nae pozorite nije latilo da prikae komediju Okupacija: tek pre desetak dana, povodom obeleavanja stogodinjice pesnikove smrti, Narodno pozorite prvo je prikazalo ovo delo.Filip J. Kovaevi, klasian filolog, vrstan poznavalac njemakog, francuskog, italijanskog, ruskog i arapskog jezika, jedan je od naih najobrazovanijih ljudi XIX vijeka. Njegovo djelovanje je ostavilo znaajnog traga u oblastima prosvjete, knjievnosti, izdavake djelatnosti, bibliotekarstva, arhivistike, prevodilatva, pozorinog ivota i to na podruju ondanje Crne Gore, Boke Kotorske, Srbije, Austrougarske carevine i ire.

Rodio se u Grblju u selu Prijevor 14. novembra 1859. godine[1].

Otac Jovo je bio zemljoradnik, odnosno kako se u matinim knjigama toga vremena obiljeavalo "teak" i pomorac. Poticao je iz svetenike porodice[2]. Filipova majka je bila Stane, roena Boreta iz Majina, sela pored Budve.

Osnovnu kolu je zavrio u Budvi. O tome govori sam Filip u molbi koju je 4. avgusta 1887. godine uputio Ministarstvu prosvjete i Crkvenih dela na Cetinju[3]u kojem kao dokaz navodi da posjeduje "...zavrnu svjedodbu Osnovne kole u Budvi...". Ovaj podatak na neki nain osporava, odnosno dopunjuje navode nekih autora koji iznose da je osnovnu kolu uio u Lastvi. Moda bi se najispravnije moglo zakljuiti da je osnovno kolovanje zapoeo u Lastvi Grbaljskoj[4], a zavrio u Budvi.

Klasinu gimnaziju zavrio je u Kotoru kolske 1880/81. godine[5].

Pored njegovog kolovanja u Kotoru znaajan je podatak iz tog vremena da je on jedan od osnivaa i lanova ilegalne ake druine "Branko Radievi". Pored njega najaktivniji lanovi ove druine su bili: Ljuba Jovanovi, Boidar Perazi, Filip Kovaevi, Danilo ivaljevi, Petar J. Sundei, Vaso Franievi, Antun-Toni Fabris, Vladimir Budisavljevi i Andrija Raenovi"6.

lanovi ove ake druine su uestvovali u svim javnim aktivnostima protiv austrijske vlasti i uzimali aktivnog i zapaenog uea na svim rodoljubivim priredbama koje su se u to vrijeme odravale u Kotoru. Pored ostalog Filip Kovaevi, Danilo ivaljevi, Petar Sundei i Ljubo Jovanovi su izveli 1877. godine na sceni Kotorskog pozorita odlomke iz "Gorskog vijenca" Petra Petrovia Njegoa[7]. Ovo je jedan od prvih prikaza ovog velikog dramskog epa na naim podrujima, pa i mnogo ire. Od tada kod Filipa Kovaevia teatar je bio predmet njegovog stalnog interesovanja.

Na Univerzitetu u Beu Filip je poeo studirati prava, zatim medicinu, da bi na kraju studije zakljuio sticanjem "zavrne svjedodbe apsolviranih filozofinih-pedagokih nauka na Bekom sveuilitu", kako iznosi u jednoj molbi[8]iz 1887. godine, i to na grupi za klasinu filologiju[9].

Iz vremena studiranja u Beu najznaajnije su dvije aktivnosti Filipa Kovaevia i to pokretanje omladinskog lista "Primorac" 1883. i 1884. godine, kao i izdavanje njegove prve zbirke pjesama "Srpstvo".

On je na Cetinju 1884. godine i tu ostaje sve do 1902. kada ga naputa i u Crnu Goru se vraa tek oko balkanskih ratova i to u Podgoricu.

Ovaj relativno dug period boravka na Cetinju je period koji je u ivotu Filipa Kovaevia bio vrijeme njegovog najveeg angaovanja u najsrodnijim oblastima djelovanja toga vremena: u prosvjeti kao profesor Cetinjske gimnazije (od 1. septembra 1884. godine do 12. novembra 1900. god.)i lan prosvjetnih komisija; u izdavakoj djelatnosti kao knjievnik, saradnik, urednik tadanjih crnogorskih asopisa, prevodilac i drugo; u tamparstvu kao jedan od upravnika Dravne tamparije (1897-1900); u bibliotekoj djelatnosti kao prvi dravni bibliotekar tadanje Crne Gore (1896) i pisac prvih pravila za rad biblioteka (1899); u muzeju kao prvi kustos (1896); u arhivistici kao pisac prvih pravila za ureenje Dravnog arhiva i Uputstva za primjenu tih pravila (1895); u pozoritu i scenskim aktivnostima kao glumac, pisac, organizator, i drugo.

Branislav Nui se rodio 8. oktobra 1864. godine u Beogradu, kao Alkibijad

Nua, u cincarskoj trgovakoj porodici, od oca ora i majke Ljubice. Njegov

otac je bio ugledni trgovac itom, koji je ubrzo izgubio svoje bogatstvo, pa se

porodica preselila u Smederevo. Tu je Nui proveo detinjstvo i pohaao

osnovnu kolu i prva dva razreda gimnazije. Posle se seli u Beogradi, gde

maturira. Kasnije zakonski menja ime u Branislav Nui i 1884. godine diplomira

prava. Tokom studija godinu dana je proveo u Gracu.

Sa devetnaest godina, 1883. napisao je svoju prvu komediju Narodni poslanik

koja nailazi na pohvale i podrku najuglednijih knjievnika. Ipak komedija se nije

dopala Aleksandru Obrenoviu, koji je ocenio da predstavljala ruganje borcima

za parlamentarizam, pa tako dugo i nije dola na rapertoar.

1885. godine Nui se nalazio na redovnom sluenju vojnog roka i kao lan

redovne jedinice uestvovao u Srpsko-bugarskom ratu. Revoltiran to u

pogrebnoj povorci Mihaila Katania, nije bio ni jedan dravni zvaninik, napisao

je satirinu pesmu Dva raba u tadanjem opozicionom glasilu Dnevni list i zbog

toga osuen na dve godine robije. U zatvoru pie komediju Protekcija.

Po izlasku iz zatvora dobio je konzularnu slubu, koju e obavljati desetak

godina. Kasnije je kao zvaninik Ministarstva spoljnih poslova, postavljen za

pisara konzulata u Bitolju, gde se i oenio 1893. godine. Na jugu Srbije i u

Makedoniji proveo je celu deceniju. Njegova poslednja sluba u tom periodu bilo

je mesto vicekonzula u Pritini.

Godine 1900. postavljen je za sekretara Ministarstva prosvete i ubrzo posle toga

postao dramaturg Narodnog pozorita u Beogradu. 1904. postavljen je za

upravnika Srpskog narodnog pozorita u Novom Sadu, ali je godinu dana kasnije napustio ovu funkciju i vrato se u Beograd, gde se bavio novinarstvom. Tada je

poeo da pie pod pseudonimom Ben Akiba.

U Makedoniju odlazi ponovo 1912. godine. Najpre je u Bitolju, pa potom u

Skoplju, gde je 1913. osnovao pozorite.

Tokom Prvog svetskog rata Nui se sa srpskom vojskom povlaio preko

Albanije, a potom se oporavljao u Italiji, vajcarskoj i Francuskoj. U ovom ratu ga

je sustigla najvea porodina tragedija. Sin jedinac, Ban, najpre je teko ranjen, a

kada se oporavio i vratio u rov, poginuo je. Nui nikad nije prealio sina, a svoja

oseanja iskazao je u proznom delu "Devetsto petnaesta tragedija jednog

naroda".

Posle rata je postavljen za prvog upravnika Umetnikog odseka ministarstva za

prosvetu. Na ovoj poziciji je ostao do 1923. Posle toga je postao upravnik

Narodnog pozorita u Sarajevu, da bi se 1927. godine vratio u Beograd.

10. februara 1933. izabran je za redovnog lana Srpske kraljevske akademije.

Preminuo je 19. januara 1938. godene. Tog dana fasada zgrade beogradskog

Narodnog pozorita bila je uvijena u crno platnoPrevashodno Nui je dramski pisac. Njegova vokacija je u tome to uspeva da prikae ivotne situacije i likove u "neposrednoj

sadanjosti", i to dijalokim formama u kojima se ivotno sadanje i prolo vide bez po-sredovanja pripovedaeve evokacije i

opisivanja. Kao to saoptavaju njegovi biografi, Nui je bio veoma rado-znala i dinamina linost, uvek u tenji da dejstvuje makar

starim idejama i nainima. Svoj dinamizam, svoje sposobnosti improvizatora i kozera, Nui je najbolje usredsredio i saeo u

dramskoj formi, posebno u komediji. Jer i za Nuia komino najbolje povezuje ivot i pozorite, ono je prava dinamina veza izmeu

ivog i umetnog, izmeu zbilje i pozorita. I on misli da komedija stremi, sutinom i fakturom, brzim, dinaminim i koncentrisanim

ulno-konkretnim otkriima ivota kao izvesnog kominog pozorita.

Poznata komedija u tri ina Narodni poslanik jeste prvi vei dramski rad Branislava Nuia (napisan 1883, igran 1896). Kao

devetnaestogodinjak, on je ovu komediju itao u bati kue Jovana Ilia, i to brai Vojislavu i Dragutinu Iliu, kao i Vladimiru

Jovanoviu i Kosti Arsenijeviu. Sam Nui je zanimljivo opisao taj susret sa svojim prvim kritiarima, a potom svoje bezuspene

pokuaje da beogradsko Narodno pozorite izvede ovo delo. Tek 1896, znai u vreme kad politika opozicija obrenovievskom

reimu postaje jaka, unekoliko preraen, Narodni poslanik je izaao na scenu Pozorita. To je ko-medija o vlasti, i to ne o nekoj iz

legendi i iz dalje istorije, nego o savremenoj, konkretnoj vlasti. Iako ne sadri otre satirike rezove, ona se ipak smejala nekim runim

i slabim stranama jednog reima - i, eto, odakle strah i otpor prema njoj kod onih koji su uvali svetost reima i pozorine ustanove.

Kosta Trifkovi je zapoeo da pie politike komedije o vlasti, Branislav Nui je to nastavio i doveo do izvesnog pozorinog

savrenstva. U predgovoru komedije Sumnjivo lice B. Nui e kazati da je politika, u to vre-me kad je on poeo da pie komedije,

imala "jedan epidemian karakter", da je tada, pored drugih ruskih pisaca, Gogolj "bio pisac cele dotadanje omladine, koja se njime

oduevljavala sa njegove otre satire, naroito one koja se odnosila na rusku birokratiju". Izmeu 1880. i 1890. godine Nui je

napisao tri komedije - Narodni poslanik, Sumnjivo lice i Protekcija - sve tri politike komedije, sve tri na neki nain "gogoljijade".

Narodni poslanik je, u stvari, komedija o palanakom poimanju politike i o takvom politiziranju, o jednom trgovcu, gazda-Jevremu,

koji se kandiduje za poslanika, o nizu minornih smenih lica koja se iznenada uzdiu i postaju inioci ili svedoci politikantskih igara.

U manjoj meri nego kod Trifkovia ali sutinski isto, ovi izleti u politiku posmatraju se kao prolazne bolesti ipak u biti vrlih graana

jedne varoice, koje e izleiti poraz i vratiti ih na pravi put ivota i porodine sree. Jer, na kraju, kerka gazda-Jevrema udae se za

njegovog politikog protivnika Ivkovia, kao to se to moglo i ranije oekivati. I na osnovu ovog mogue je videti da je ovaj komad

svojevrstan politiki vodvilj: nekoliko ironinih i satirikih replika uklopljeni su u laku kominu igru. Najbolji delovi komedije su oni

u kojima Nui uspeva da razigrano, burleskno prikae paralelne komine situacije i peripetije. Takvi su trenuci kada zbunjeni i

zaneseni Jevrem poinje da se nada da e postati poslanik, ali i uje da mu je kerka verena za politikog protivkandidata Ivkovia; ili,

kada, na kraju II ina, Jevrem prima delegaciju "ornutih" graana i govori im, a tada upada gnevni Ivkovi, oklevetan, i vie:

"Gospodine taste, ovo je kleveta koja se krvlju plaa"; i, najzad, celi trei in, ispunjen raznim peripetijama, u kojem ima i udnih

preterivanja, kao kada Jevrem govori s jednog prozora okupljenim graanima koji sluaju Ivkovia, ve izabranog poslanika, koji im

govori sa drugog prozora! Komedija Narodni poslanik oznaava datum u naoj knjievnoj istoriji: to je prvi zanimljiv, dinamino

izveden politiki vodvilj, prvi komad u seriji Nuievih komada u kojima on takozvane svete, politike pojave vodviljski-burleskno

prikazuje. ak i intrigant Sreta, prizemni politiki cinik, postaje adolescentno smean u igrama koje on kobajagi zaplie i u koje on

nespretno i smeno uvlai Jevrema pa i samog sebe. I politike surovosti Nui veselo razigrava i otkriva kao komino detinje u

oveku i drutvu. Proi e dugo vremena dok ovaj na pisac ne pone duhovno dramatinije prikazivati komiku i tragikomiku

politikog ivota.

Komad u dva ina Sumnjivo lice (napisan 1888, prvi put igran tek 1923) unekoliko podsea na Gogoljevog Revizora. Slian je motiv:

trai se sumnjivo lice koje je dolo u jednu palanku. To je povod da se, u nekoliko situacija, prikae komika palanake gluposti i

trivijalni politiki cinizam palanake vlasti. Nui je stvorio tip sreskog kapetana, imenom Jerotije, iji suvi racionalni odnos prema

svemu, iji neuki cinizam i moralna niskost stvaraju paradoksalne komine situacije. Ve u Narodnom poslaniku B. Nui je neke

situacije gradio ver-balnom komikom. U ovoj drugoj komediji verbalna ko-mika pretee, jer su igre reima i doskoicama, pismima i

ifrovanim poruama od presudne vanosti za tok rad-nje i za obeleavanje tipova i lica. To je, zacelo, umanjilo anse da dobijemo

"gogoljevsku", satiriki intoniranu komediju o jednoj u biti groteskno vienoj vlasti i ljudima u njoj i oko nje. Ako je prvi in

obeavao tako neto, naroito u predstavljanju Jerotija i lica njemu podreenih, onda je drugi in pokazao da je Nuia do te mere

zavela verbalna komika da je uivao u plasiranju lokalnih burgijakih viceva i u takvim igrama rei, kao to to jasno ilustruje scena

gde Jerotije sa Viom ispituje oku, nesueno sumnjivo lice, u stvari verenika svoje kerke. Umesto velike, matovito odigrane

burleskne scene dobili smo tromu, dosadnu sliku u kojoj doskoice i vicevi ne pomau da ona ima potrebnu dinamiku i plastinost.

Poznati sastav intriga, neoekivane promene koje dovode lica u komino-farsine situacije, pa zatim melodramski kraj komada -

karakterie i komediju u pet inova Protekcija (napisana 1889, igrana iste godine). Kao i u nekim Trifkovievim komadima, tako i u

ovoj Nuievoj komediji nalazimo izvesne epizodine satirike scene, ali su one podreene kovitlacu vodviljske igre koja stremi

operetskom zavretku. Uvek aktuelni drutveni i politiki problem protekcije ovde je dobio izuzetno zabavne kombinacije raznim

veselim situacijama. Oekivani interesi i neoekivani pokreti, oekivani pokreti i neoe-kivani interesi stvaraju vrteku uzbudljivih

smenih scena. To je racionalno buroasko pozorite, zabavljako i melodramatino, ali i toliko ispunjeno smehom da nehotino

eretski preti da se razlije preko tih nekih tradicionali-stikih granica.

Komedija Protekcija je i poslednja uspela komedija koju je Nui napisao u toku devetnaestog veka i u toku prvih godina dvadesetog

veka. Pri tome uoljivo je da je on prestao da pie "politike" komedije, a zapoeo je da pie dramu, takva pozorina dela u kojima

nastoji da dramatino izrazi neke drutvene, posebno porodine probleme. Samo povremeno on e dati oduka svojoj vokaciji

komediografa u ponekom zabavnom komadu, u onom to sam naziva "ala" i o onom to je mali vodvilj. Tako, na primer, Prva

parnica (napisana i igrana 1897) jeste simpatina porodina komedija situacije, kao i Obian ovek (napisan 1899, igran 1900). "Sala

u tri ina" Obian ovek sadri motiv preciozne devojke koja misli da ivi po uputstvima openhauerove filozofije, koja odbija brak i

ivot u braku. Relativno komine metamorfoze ove de-vojke, Zorke, koje e na neki nain usmeriti pesnik Damjanovi, mlad,

razuman i "obian" ovek, Nui e prikazati vodviljski i melodramatino obino, bez knjievnih iznenaenja - slino kao i u

jednoinci analogne teme i motiva openhauer (igrane 1900). Pored humoreske u jednom inu" Naa deca (igrana 1903), Nui e

napisati jo Put oko sveta (1911), kominu pozorinu reviju o "udnovatim dogaajima Jovane Micia, Jagodinca", u kojoj nalazimo

dosta gegova, viceva i dosetki lokalnog karaktera, u kojoj su parodija i humor podreeni autorovoj elji da bez veih knjievnih

ambicija za-bavi publiku udnim dogaajima i promenama situacija u kojima dominira tip svesno i nesvesno spretnog i sretnog

Jovaneta.

Na osnovu toga bilo je mogue tada govoriti da je komediograf Nui najvie postigao svojim prvim komedijama i da je zatim izgubio

interesovanje za komediju, da se posvetio pisanju drutvene, salonske i istorijske drame, inilo se da je humorist Ben-Akiba nadvladao

komediografa Nuia, a da je pisac drama i tragedija Branislav Nui nastojao da uspostavi balans prema "sojtariji" Ben-Akibi, u

nameri da knjievno doprinese drutvenim i nacionalnim naporima srpskog drutva, posebno pre Prvog svetskog rata. Meutim, posle

tog rata, uprkos tome to je i sam proiveo veoma bolne asove (poginuo mu je sin), Nui je beogradskom Narodnom pozoritu dao

da izvede njegove dve uspele male komedije: Dva lopova (1919) i Svetski rat (1923). Dramskom fakturom Svetski rat podsea na

poznatu Trifkovievu jednoinku. Komad Dva lopova je originalnije, gotovo malo remek-delo komediografske literature. Dijalog je

prividno miran, radnja je suptilno gradirana, i to upravo ironino-satirikim replikama jednog, za uske drutvene norme, autentinog

lopova. Te i druge aktovke bile su, zajedno s obnovom njegovih ranije napisanih i izvedenih kome-dija, pripremni inovi za novu

renesansu komediografa Branislava Nuia.

Scenskim prikazivanjem Gospoe ministarke (1929) poinje novi i najznaajniji period komediografske delatnosti Branislava Nuia.

Iako je ve uveliko preao ezdesetu godinu ivota, Nui intenzivno stvara pozorina dela, pokazuje mladalaku radoznalost i

vragolanstvo, izvanrednu lucidnost i tenje ka novim stvaralakim putevima. On je doveo do izvesne zrelosti i perfekcije svoja

dotadanja iskustva strukturiranja komedije, ali je, takoe, uspeo u nekim delima i da ih prevazie i da otkrije nove mogunosti za

ostvarenje takozvanog totalnog kominog pozorita, koje objedinjuje sve poznate vidove komedije. Harlekin, ironiar i diskretni

satiriar Nui prikazuje komine vidove ljudske egzistencije i sudbine. Pri tome, on ne apstrahuje ivotne manifestacije, niti se ruga

ivotu u ime nekog intelekta. Niko se kod nas nije tako veselo smejao i slabostima i surovostima ivota u ime jednog stvarnog, istinski

racionalnog i emocionalnog ivota.

U komediji Gospoa ministarka Nui umeno i matovito plete mreu smenih posledica iznenadnog dogaaja koji poremeti

"normalnu liniju ivota" jedne ene i njene porodice, i plastino oblikuje lik te ene, ivke, koja grubo ambiciozno nastoji da postane

velika gospoa. Kao u ranijim komedijama, u Narodnom poslaniku i Protekciji, Nui je i sada veliki majstor kominih situacija i

verbalne komike. Gotovo od samog poetka, posebno od trenutka kada ivka postane "gospoa ministarka", zapljusne nas bogata

verbalna komika, koja i sama prouzrokuje smene situacije, odnosno komine situacije dobivaju svoju punou pomou verbalne

komike. Neki kritiari govorili su da je verbalna komika u Nuievim komadima, pa i u Gospoi ministarki, prizemna i gruba,

sastavljena katkad od banalnih viceva i gegova. Meutim, Nui je u svojim boljim komedijama uspevao da vicevi i gegovi budu u

funkciji dijaloga, dramske situacije i radnje komedije. U Gospoi ministarki Nui je, doista, majstor zapleta, ali takvih zapleta koji

odgovaraju naravima likova i neke drutvene klase. Na primer: uzbud-ljivo smeni trei in je vrhunac verbalne i situacione komike

zato to su spletke i zapleti koje uporedo pletu jedno protiv drugog ivka i njen zet edo, uz pomo drugih, motivisani prvenstveno

njihovim karakterima, njihovim ambicijama i oseanjima. Zbog toga ova kome-dija izvrsno daje nekoliko smenih likova. Dominira

lik ivke, pokondirene ene, koja nije smena samo zato to su njene ambicije prevelike nego i zato to ona neumorno oporo i

ogoljeno, tako rei, ulno deluje kao ministarka i na taj nain pokazuje izvesne smene apsurdnosti dru-tva. Upravo zbog toga to

nehotino komino rui neke drutvene forme i sadraje, ona diskredituje svog mua, ministra, i doivi poraz kao gospoa ministarka.

Treba istai i likove kao to su ujka Vaso, komino opasni savetnik i kombinator edo, ivkin zet, koji cinino-mangupski zna mere drutva u kojem ivi i na osnovu toga dela, Ninkovi, salonski karijerist i politikant, koji skorojeviima prodaje svoje vie

skorojevievsko umee. Komedija Gospoa ministarka nije obian politiki vod-vilj, nego je i komedija karaktera u kojoj veselo zrai

imanentna i eksplicitna moralna kritika izvesnih pojava buroaskog drutva. Zaelo da bi ova komedija bila manje optereena

lokalnim asocijacijama i umetniki uspelija da pisac nije, posebno na kraju komedije, vidljivije na-metao ideju da su glavni likovi u

svojoj sutini dobri im se vrate, makar i pod pritiskom dogaaja, na nor-malnu liniju svog ivota.

ta sve moe da uini Nui svojom dramaturkom, vodviljskom tehnikom i matovitim komediografskim sagledanjima drutvenih

grupa i pojedinaca koji ne biraju sredstva da se domognu novca i asti prema merilima buroaskog skorojevievskog drutva -

pokazuju kome-dije Mister Dolar, Dr i Uje. Tradicionalno usmeren, Nui se smeje slabostima, a ne apsurdima ljudi i drutva.

Trijumf razuma i smeha pomae ak i moralnom olou da postane svestan svojih slabosti i da koriguje svoje po-stupke. Ipak, ove

pieve "racionalistike" usmerenosti ne pokrivaju i ne gue kominu i burlesknu igru, vrto-glavo veselu, harlekinski ironinu i

satirinu.

U cincarskoj porodici Ljubice i ora, u Beogradu, 20. oktobra daleke 1864. godine rodio se Alkibijad Nua.

Iako vam moda to ime ne zvui poznato, njegova dela zauzimaju znaajno mesto u srpskoj knjievnosti.

Sa navrenih osamnaest godina, Alkibijad Nua je i zakonski promenio ime i prezime u Branislav Nui. Nakon zavrene gimnazije, diplomirao je prava na beogradskom fakultetu.

Nakon uea u srpsko-bugarskom ratu, Branislav Nui objavljuje pesmu Dva galeba, zbog koje je proveo dve godine u zatvoru. Razlog tome je to su pomenuti stihovi ismevali kralja Milana Obrenovia i tadanju Kraljevinu.

Uprkos tome, ipak stupa u dravnu slubu i to kao zvaninik Ministarstva spoljnih poslova u Bitolju. Nakon Bitolja, Branislav Nui dobija slubu u Pritini, a njegovo delo Pisma konzula predstavlja skup pisama u kojima je prikazano svedoanstvo stradanja srpskog stanovnitva na ovom podruju vieno oima ovog velikog pisca.

Nakon Pritine Branislav Nui se preseljava u Beograd i biva postavljen na mesto sekretara pri Ministarstvu sporta. Nekako u tom periodu postaje i dramaturg beogradskog Narodnog pozorita, a nakon toga i upravnik novosadskog Srpskog narodnog pozorita. Meutim, ubrzo naputa ovo mesto i nastanjuje se u Beogradu.

Nakon Beograda ide opet u Bitolj, pa u Skoplje, gde je osnovao pozorite.

Tokom Prvog svetskog rata Branislav Nui odlazi iz Srbije i do zavretka rata boravi u Italiji, zatim vajcarskoj, pa Francuskoj. Po zavretku rata vraa se u zemlju i prvo boravi u Sarajevu, kao upravnik tamonjeg Narodnog pozorita, a u Beograd se vraa 1927. godine.

Za redovnog lana dananje Srpske akademije nauka i umetnosti, tada Srpske kraljevske akademije, Branislav Nui je izabran 10. februara 1933. godine.

Zabeleeno je da je na dan Nuieve smrti, 19. januara 1928. godine, zgrada Narodnog pozorita bila prekrivena crnim platnom.

Nuievo delo su obeleile komedije na prvom mestu. Neke od njih su: Oaloena porodica, Gospoa ministarka, Svet, Narodni poslanik, Sumnjivo lice

Neke od njegovih drama su: Kirija, Tako je moralo biti, PuinaRomani: Hajduci, Autobiografija Pisao je i: tragedije, pripovetke i putopise.

Veliki doprinos je dao i srpskoj fotografiji. Pored toga to je uestvovao u Prvoj izlobi fotoamatera u Beogradu, Branislav Nui je objavljivao i radove na temu fotografije u Srbiji i nekim od tada novih tehnika u izradi fotografija.

Pored navedenih dela, Branislav Nui je ostavio traga i u ivotnim poukama sa razliitom tematikom. Neke od mudrih misli Branislava Nuia su:- U svakom sluaju, bolje je gledati ivot u pozorinom komadu, nego gledati pozorini komad u ivotu.

- Mlada deija pitanja izgledaju i besmislena i smena, ona nisu bez izvesne logike, koja je detetu jasna, jer gleda na stvari i pojave nepomuenim pogledom, a koja je starijima nejasna, jer to dublje ulaze u ivot, sve vie gube sposobnost da stvari i pojave logiki shvataju.

- Prva ljubav je opasna samo kada je ujedno i poslednja.

- Ljubav je jedna vrsta pijanstva, kad ovek popije prvu i drugu au, otvore mu se apetiti i javi e, i onda sruuje au za aom.

- Uzvieni esto ima mannje due od onog koga sa visine pogleda.

- Nije to paradoksalna tvrdnja ako se ree: da se tragedija jae ispoljava u okviru smenoga, onako kao to je mrka fotografija plastinija u svetlom ramu.

- U drugoj ljubavi ovek se osea kao da ponavlja razred, poznati su mu svi predmeti, a ipak nije siguran da e ispit poloiti.

- Narodno oduevljenje, to je kad gomila vie, a ne zna zato vie.

- Tuga esto puta ume biti i lana, dok radost retko kad.

- Lake je biti ministar no berberin. Berberin, prvo, mora znati brijati, a drugo, mora paziti da koga ne posee, a ministar niti mora znati brijati niti mora paziti hoe li koga posei, jer, i ako posee, nije kriv.

Branislav Nui, nasmejani kritiar drutva, uspeo je da oseni sve mane i poroke ovdanjih ljudi. U tome i lei talenat ovog pisca, u svoje vreme osporavanog da je previe populistiki i da ugaa ukusu naroda. Danas, znamo koliko tano je znao da oslune ivote malih, obinih ljudi i pretvori ih u neobine karaktere. Njegovi prizori iz ivota, preneti u Gospou ministarku, Sumnjivo lice, Oaloenu porodicu i brojne druge veite komade, kao da nikada nisu bili aktuleniji. Jer, Nuiev humor nikada nije bio povran, ve se uvek rukovodio realistinim elementima ivota.

Branislav Nui roen je u Beogradu 8. oktobra 1864. godine, u ulici Kralja Petra prvog, u kui na ijem je mestu danas Narodna banka Srbije, kao Alkibijad Nua.Otac mu je bio ugledni trgovac itom, ali je ubrzo posle Nuievog roenja izgubio bogastvo. Porodica se preselila u Smederevo, gde je Nui proveo svoje detinjstvo i pohaao osnovnu kolu i prve dve godine gimnazije. Maturirao je u Beogradu. Kada je napunio 18 godina, zakonski je promenio svoje ime u Branislav Nui. Sa diplomom Pravnog fakulteta 1885. godine mogao je da bira izmeu posla inovnika, advokata, novinara ili glumca. Od prve dve profesije je odmah odustao. Borio se u srpsko-bugarskom ratu 1855. godine koji ga je zatekao na redovnom sluenju vojnog roka.

Bolje baba nego junak

Nakon povratka iz rata, u drutvu gde je politika bila epidemija, Nui, opijen patriotizmom i pravdom, objavio je pesmuDva rabauDnevnom listu. Inspiracija za ovu pesmu bile su dve sahrane majke lana vlade i pukovnika Dragutina Franasovia i majora Mihaila Katania. Na prvoj su bili kralj Milan i cela vlada, a na drugoj ceo Beograd, ali bez kralja i vlade. Deo pesme glasi:

Iz ovoga pouku imate:U Srbiji prilike su takeBabe slave, preziru junakeZato i vi ne muite se dabeSrpska deco postanite babe.

IzdanjeDnevnog listaje razgrabljeno, a pesma je izazvala senzaciju i podsmeh. Kralj Milan je bio uvreen, a Nui je optuenza uvredu njegovog velianstva. Prvostepeni sud osudio je mladog pisca na dva meseca zatvora. Kralj Milan je uo za presudu i, nezadovoljan, traio rigorozniju kaznu, pa je sudija povisio kaznu na dve godine robije. Tadanji upravnik poarevakog zatvora bio je Ilija Vlah, koji je uvredu kralja smatrao velikim zloinom, pa je prema Nuiu bio posedno strog. Pisac je bio sam u sobi, nije smeo da pie, a dozvoljeno mu je bilo da ita jedino Bibliju. Kasnije je tvrdio da koliko je dobro prouio Bibliju mogao je drati propovedi.

Nui je reio da nasamari upravnika. Njegova roaka Marina, nekada udata za njegovog ujaka, bila je u braku sa ministrom pravde Gigom Geriem. Znajui da upravnik ita potu, pisac je reio da napie pismo ministru Geriu Nui je, naravno, dobio dozvolu da pie, pa je tako za vreme boravka u poarevakom zatvoru nastala komedijaProtekcija.Dva rabaje bila poslednja pesma koju je ovaj poznati komediograf napisao. Svojom prvom pesmom, kako navodi u autobiografiji, uvredio je jednu enu, a drugom kralja.

Posle enidbe nema autobiografije

Kada je isprosio konzulovu erku, sedamnaestogodinju Darinku orevi, postavio je pred nju tri uslova od kojih je morala da prihvati bar jedan. Kocka, pie ili ene. Mudra je bila mlada Darinka, ako bi izabrala kocku otila bi kua, da izabere pie uz kuu ode i zdravlje, konano je shvatila da je najbolje da izabere ene. Potpisavi da je saglasna sa tim, venali su se u manastiru kod Bitolja. Izrodili su troje dece Margitu, Strahinju-Bana, koji je poginuo u Prvom svetskom ratu i Oliveru, koja je rano preminula. Nui je isticao da je za brak najbitnije strpljenje, a da su ljubav i poverenje sporedni.

Bolje politike prilike ekao 36 godina

Da se i sam Nui nauio strpljenju pokazuje i to da jeNarodni poslanikekao boljepolitike prilikeitavih 13 godina kako bi se naao na repertoaru Narodnog pozorita.Protekcijaje bila prva Nuieva komedija izvedena pred pozorinom publikom. KomedijaSumnjivo liceje ekala u fioci punih 36 godina. Nui je u predgovoru ovog dela objasnio da je veliki greh to se dva ili tri puta u ovom tekstu pojavljuje re dinastija i to ne ba lojalnim tonom, kakav je to je rei pripadao. Nakon to je i sam postao upravnik Narodnog pozorita 1900. godine, reio je da kao Nui upravnik vrati tekst Nuiu piscu. U vreme rata, 1915. godine, Nui je bio upravnik pozorita u Skoplju. Birajui rukopise koje e spakovati i poneti u zbeg ka Albaniji, Nui je opet naiao naSumnjivo licei stavio ga u kofer. U Pritini, odakle se ilo peice do Prizrena, morao je da smanji prtljag pa je odluio da rtvuje neke rukopise i ostavi ih u kui Arnautina kod koga je boravio tokom tog predaha u Pritini.Sumnjivo liceje bilo meu njima. Idi, bedo, mislio sam bacajui ga. Nisam bio kadar preneti te preko pozornice, a gde bih bio kadar preneti te preko Albanije! Krajem 1918. godine, nakon proboja Solunskog fronta i osloboenja Srbije, Nui se vratio u Skoplje. Tamo je saznao da su Bugari pretresali srpske kue i da su zapalili njegove rukopise, ali i da su rukopisi koje je ostavio u Pritini spaseni! Nuieva ena se vratila u Pritinu i sluajno srela Arnautina u ijoj su kui stanovali. Ama, gospoo, da svratite do mene. Kad ste pobegli odavde, pobacali ste neke hartije, a ja pokupio i sauvao! ena svrati, uze i donese mi u Skoplje Sumnjivo lice.

PredstavaSumljivo lice

Sumnjivo liceja na taj nain etvrti put dospelo u Nuievu fioku. Premijerno je izvedeno tek 29. maja 1923. godine u Narodnom pozoritu. Ipak, pozorite mu se oduilo tako to je nakon njegove smrti izveden nedovreni komadVlast. Nui je uspeo da zavri drugi in i napie poslednju rezavesa. Branislav Nui je umro 19. januara 1938. godine iako se nadao da to nee biti zima kako se drugi ne bi smrzavali zbog njega, a i da bi govor due trajao.Koliko god se obnavljali njegovi komadi na pozorinoj sceni ili itale knjige, ini se kao da za sve ovo vreme okreemo glavu od toga da je Nui sve vreme upirao prstom u nae nedostatke. Umesto da se postidimo i postanemo bolji, smejemo se kao da se to nama ne deava. Moda nas je Nui dobro poznavao, pa je govorio da suvrline vee slabosti od njihovih mana.Kir Janja Jovan Sterija Popovi

Jovan Sterija Popovirodjen je u Vrcu. Pripada klasicizmu, podraava antike uzore. Pisao je prozu i drame, predstavnik sentimentalizma.

Molijer Tvrdica Plaut Aulilarije (uzeto od ovog dela, po uzoru na njega). Aulilarije motiv upa, koveg u kojem se krije blago.

Karakteristino za klasicizam je potovanje pravila tri jedinstva:vreme, mesto i radnja!Sterija je prvi komediograf, poreklom je Grk. Pisao je dela: Pokondirana tikva, Zla ena , Roman bez romana, zbirka pesama Davorje.

Ovo je komedija karaktera, preterane osobine oveka, kao to je tvrdiluk. Ismevaju se negativne osobine, uobraenost, hvalisavost, krtost, nadmenost.

Komedija karaktera ili psiholoka komedija je komedija u kojo se ismeva jedna linost i njena dominantna osobina.

Cilj joj je da zabavi, ali i da poui.

Predislovjeili predgovor, govori o dvema stvarima, od materijalnom poloaju pisca i o pounosti komedije.

Kir Janjaje poreklom Grk, trgovac je, idividualizovan lik. Grko srpski argon. esto se pojavljuje igra rei (voleti, brinuti, paziti, ljubiti).

Kir Janja je trgovac, grkog porekla, govori grko-srpskim argonom i odatle je Sterija individualizovao svoj lik.

ivi u Vojvodini, u gradskoj sredini, tu se i obogatio .

Veoma bogat ovek, ali strahuje da ce propasti i umreti siromaan. Kada je re o novcu, za njega su svi ljudi neprijatelji. Komika izvire izmeu, tj. neusklaenosti izmeu patnje i razloga za patnju. U kontaktu sa ljudima je komian, jer se stalno ali kako nema novca, a kad ostane sam, on je tragian.

Primeri Kir Janjinog tvrdiluka: sam zida supu, i zato se upa sruila, i ubila mu konja, nije hteo da kupi slavinu, pa mu je sire isteklo, ne eli da da novac za bolnicu, u humanitarne svrhe, ne eli da kupi eni eir.

Njegova ena je jako mlada i udala se za njega zbog novca i po nagovoru svoje majke, i sada je jako nezadovoljna ivotom sa Kir Janjom. Janja strahuje da e ga ena prevariti sa nekim mlaim mukarcem (notaros!).

Ljubiti po Jucinom-voleti; a po Janjinom bukvalno ljubiti, jer je znao, da ako joj izrazi ljubav, mora da joj kupi nesto.

Ekspozicija jedinstvo mesta sve se odigrava u Janjinoj kuci.

Licna obeleja Kir Janje: (individualizovan srpsko grkim argonom). Poziva se na grku pamet (ponekad i na Aristotela).

Diogen iveo je u buretu eznuo je samo za mudrou, bio je filozof, nije Mario za odeu, materijalne stvari uopte.

Kada je upa pala na konja, pokazuje da nije inteligentan.

Kir Dima je uspeo da iskoristi Kir Janjine slabosti, inae on je Grk i Kir Janja mu veruje (zato to eli da oeni njegovu kerku bez miraza).

Kir Dima laska Kir Janji, govorio mu je ono to je on eleo da uje i uspeva da mu izvue novac to je dokaz da Kir Janja nije inteligentan jedini lik koji je uspeo da iskoristi sve loe Kir Janjine osobine, bio je Kir Dima!

SRPSKA PAMET je uspela da nadmudri grcku, na kraju!

Katica za Kir Janju kae da je dobar ovek i da ima samo njega. Gaji potovanje, prelazi preko mana (tedei novac, nije obraao panju na njeno obrazovanje) nije mogla da poveruje da hoe da je uda za Kir Dimu.

Sterija veruje da e se tvrdice promeniti kada proitaju ovu knjigu!

Kir Janja na kraju ostaje bez novca, samopouzdanja.

Odluuje da Katicu uda za Miia, da bi je nagradio (misli se na Steriju ona je jako dobra i pametna); ujedno Sterija pokazuje svoj stav o brakovima sa starijim ljudima.

Harpagonova slabost su novac i Marijana.

Smesan detalj: kada Farsina pria da Marijana voli ljude to su stariji i to loije vide ako nose naoare, to je jo bolje.

V 1825. . (13551371) (13651371) . , (13311346, 13461355) ( (13221331)1331. ) .

, . . , , . , , , .

, . 1825. , 1841. , , . 1826. , (17901836) , .

(1807- 1828[1]) XIX . ( .). , V (13551371) . . , [1]. 1826. .

[]

1 2 2.1 V 3 4 5[] 1805. , ( . 27). , . , . 1826. , , , . 1825. V . , 1826. . , 1895. .

[] , , . , , , , , , , . , . . , , .

V[] V

V 1825. . (13551371) (1365 1371) . , (13311346, 1346 1355) ( (1322 1331)1331. ) .

, . . , , . , , , .

, . 1825. , 1841. , , . 1826. , (17901836) , .

Lazar "Laza" K. Lazarevi(13. maj1851. 10. januar1891) bio je srpski knjievnik i lekar.

Sadraj/

[sakrij/]

1Biografija 2Prevodilaki rad 3Knjievni rad 4Pripovetke 5Kritiki osvrt 6Literatura 7Vanjske vezeBiografija[uredi - ]Laza Lazarevi je roen uapcu1851. godine. Otac Kuzman, poreklom izHercegovine, drao je sa bratom Mihailom trgovaku radnju. Majka Jelka, ki abakog kujundije, ostavi siroe udaje se za petnaest godina starijeg Kuzmana u svojoj petnaestoj godini. U porodici Lazarevi vladao je primeran patrijarhalan red. Kada je Laza imao devet godina iznenada mu umre otac a godinu dana kasnije i stric Mihailo. Teke prilike u koje je zapala porodica nametale su Lazarevievoj majci veliku odgovornost. Ona je trebalo da vodi rauna i izvede na pravi put etvoro dece, Lazu i njegove tri sestre. Lazina privreenost porodici reflektovala se na njegov knjievni rad i kult porodice i rtvovanje njenim interesima je stalno bio prisutan kako u ivotu tako i u delima ovog pisca.

Osnovnu kolu i etiri razreda gimnazije Lazarevi je zavrio uapcu. Njegov otac je bio prenumerant na mnoge knjige koje su tada izlazile pa je Lazarevi ve u ranom detinjstvu imao priliku da se upozna i zavoliknjievnost. U jesen 1867. kada mu je bilo esnaest godina, Lazarevi upisuje Pravni fakultet Velike kole. Postao je sekretar velikokolskog udruenja Pobratimstvo. Tokom studija prava uBeograduLazarevi je bio pod uticajemSvetozara Markoviai oduevljenje za ruski jezik i knjievnost zahvata i Lazarevia, koji je uio ruski jezik i itao dela ruskih revolucionarnih demokrataernievskog,PisarevaiDobroljubova. Pre nego to je zavrio prava15. januara1871. godine izabran je za dravnog pitomca da studira medicinu uBerlinuali mu je stipendija oduzeta zbog prilika koje su nastale usledPariske komune. Nakon toga, Lazarevi zavrava prava i postaje praktikant Ministarstva prosvete. Poetkom naredne godine ponovo mu je potvrena stipendija i on odlazi u Berlin. Za vremeSrpsko-turskog rata18761877. Lazarevi prekida studije poto je pozvan na vojnu dunost. Sluio je kao lekarski pomonik i bio odlikovan srebrnom medaljom za revnosnu slubu. Vrativi se u Berlin zavrava studijemedicine8. marta1879. Po povratku u Beograd postavljen je za lekara beogradskog okruga a1881. godine postao je prvi lekar Opte dravne bolnice u Beogradu. Iste godine Lazarevi se oenio Poleksijom, sestrom svog druga Koste Hristia, sa kojom je imao tri sina: Milorada, Kuzmana i Vladana i erku Aneliju. Kuzman je preminuo nakon godinu dana a Vladan dve godine po roenju. Uporedo sa napornom praksom radio je i na knjievnosti. Za deset godina napisao je svega devet pripovedaka dok je osam ostalo nedovreno. Poetkom1888. izabran je za lanaSrpske akademije naukaza zasluge na knjievnom polju. Februara1889. postaje lini lekarkralja Milanai biva unapreen u in sanitetskog potpukovnika. Srpska akademija nauka je8. jula1890. nagradila Lazarevievu poslednju pripovetku On zna sve, a 10. januara naredne godine Laza lazarevi je preminuo.

Prevodilaki rad[uredi - ]U junu1868. Lazarevi objavljuje u asopisu Vila prevod Kako je postalo i napredovalo pozorite u starih Grka. Decembra iste godine, takoe u asopisu Vila objavljuje prevod Pripitomljavanje nae domae ivotinje. U novembru i decembru1869. godine, u asopisu Matica tampa prevod odlomka Osobenjak iz romana ernievskog ta da se radi a naredne godine, takoe u Matici objavljuje prevodGogoljevepripovetke avolja posla i zajedno sa jednim drugom prevodi pozorini komad Carica od E. Skriba i delo Pukovnik i vojnik.

Knjievni rad[uredi - ]Laza Lazarevi pripada piscimarealizma. Smatra se tvorcem srpske psiholokepripovetke. Svoje pripovetke Lazarevi je objavljivao u asopisima a objavio je samo jednu knjigu pod nazivom est pripovedaka jula1886. godine. Napisao je devet pripovedaka dok je osam ostalo nedovreno. Za ivota je objavio osam pripovedaka: Prvi put s ocem na jutrenje, kolska ikona, U dobri as hajduci!, Na bunaru, Verter, Sve e to narod pozlatiti, Vetar i On zna sve. Pripovetku vabica nije objavio jer je, kako mnogi veruju, bila suvie autobiografska. Objavljena je tek sedam godina nakon pieve smrti1898. godine u knjizi Pripovetke Laze K. Lazarevia koju je priredio Ljubomir Jovanovi. Sve njegove pripovetke mogu se podeliti na pripovetke iz gradskog i na pripovetke iz seoskog ivota. Karakteristika Lazareviih pripovedaka je idealizacija i velianje patrijarhalnog sveta i porodine zadruge kojoj se sve rtvuje pa ak i sopstvena srea.

Lazine nedovrene pripovetke Na selo, Tean i Sekcija, iji su fragmenti objavljeni nakon pieve smrti, prikazuju istinitiju sliku seljaka nego druge Lazarevieve pripovetke. U njima je vie zrelosti koje pisac duguje iskustvu.

Pripovetke[uredi - ]Pripovetka Prvi put s ocem na jutrenje prvobitno je imala naslov Zvona sa bogorodine crkve u N. i objavljena je u asopisu Srpska zora1879. godine.

U ovoj pripoveci je istaknut lik patrijarhalne ene, domaice, majke i supruge koja ume da trpi i uti ali koja progovara i uzima stvar u svoje ruke u najmanje oekivanom trenutku. Besprekoran domain Mitar nauio je da se karta u drutvu ljudi bez patrijarhalne kulture. Kada je na kartama izgubio svoje imanje pokuava sebi da oduzme ivot ali ga u tome spreava ena koja ga vraa radnom i preanjem ivotu. Glavni junak pripovetke Mitar, naslikan je sa svim protivrenostima svoje prirode. Najpre je uredan i strog zatim izgubljen u velikoj strasti da bi na kraju bio skrhan i razneen. Dogaaji su dati kroz posmatranje devetogodinjeg deaka. U ovoj pripoveci kanjeni su oni koji naruavaju patrijarhalni moral. Peru Zelambaa, koji je Mitra doveo do ruba propasti, bez ikakvog objanjenja pisac je oterao na robiju i na kraju pripovetke on tuca kamen u robijakoj haljini dok se Mitar vratio na pravi put.

U martu1880.godine Lazarevi objavljuje pripovetku kolska ikona udubrovakomasopisu Slovinac. Urednik je istono nareje zamenio junim, a pisac ga u kasnijim pretampavanjima nije menjao pa je ovo jedina njegova pripovetka u junom nareju. Motiv pripovetke je sukob idilinog patrijarhalnog sveta, iji su predstavnici uzoran svetenik i poteni seljaci, sa nosiocem revolucionarnih, destruktivnih ideja koje su oliene u liku novog uitelja. On je predstavljen kao samoljubivi negator postojee tradicije i kao ruilac patrijarhalnog drutva. Popa koji je patrijarhalni stareina sela i vrlo pravian ovek, pisac je prikazao sa nesumnjivim simpatijama. U seoski idilini svet dolazi uitelj koji unosi nemir i u njega se zaljubljuje popova ki Mara, koja time upropatava ne samo sebe ve i oca. Pop spaavajui kolsku ikonu iz zapaljene kole zadobija rane od kojih ubrzo i umire. Na samrti on ipak oprata erki koja se pokajala i koja se vraa patrijarhalnom svetu koji je htela da napusti. Prva polovina pripovetke je daleko prirodnija i uspelija od druge polovine u kojoj pisac ne daje objanjenja ni motivaciju za dogaaje koji su presudni za junake.

Krajem juna1880. godine u asopisu Otadbina objavljena je Lazarevieva pripovetka U dobri as hajduci!. Dogaaji ispriani u njoj mnogo vie lie na bajku nego na realnu priu. Junak Time vrlo lako izlazi na kraj sa tri naoruana hajduka koja upadaju u kuu Ugriia. Pria je spretno napisana ali u njoj nema sladunjavosti karakteristine za druge Lazarevieve pripovetke. Pria je neposredni uesnik dogaaja koji se sticajem okolnosti naao u kui Ugriia u datom trenutku. Razgovor brata i sestre (ivka i Stanije), kojoj se dopada Time a koji se ne dopada njenom bratu jer mu manjka hrabrosti i jer je vaba, prekida dolazak hajduka. Time dolazi i uspeva da savlada svu trojicu a ivko mu odaje priznanje zbog hrabrosti. Na kraju pripovetke Stanija i Time su venani a ivko hvali svoga zeta i govori kako je pravi Srbenda.

Pripovetka Na bunaru objavljena je sredinom februara1881. godine u asopisu Otadbina i predstavlja umetniki najskladniju Lazarevievu pripovetku. Radi ubedljivosti Lazarevi u njoj podraava seljaki nain govora. Pripovetka velia zadrugu i prikazuje s jedne strane one koje tee njenom unitenju, a s druge one koji je odravaju. U bogatu i staru zadrugu enadia dolazi razmaena i arogantna snaha Anoka koja svojim ponaanjem i egoizmom preti da razori zadrugu. Gospodar zadruge stari edo Matija to vidi te smilja kako da snahu nagna na promenu i pokajanje. On naredi svima da samo nju slue i u poetku je Anoka besnela jo vie, da bi se jedne noi njen prkos slomio i ona postaje najpokorniji lan zadruge. Na kraju je ipak pobedila zadruga, odnosno njen kolektivni princip nad individualnim ruilakim.

Prvi deo Vertera Lazarevi je objavio sredinom juna1881. godine u Otadbini, a ostala tri dela su objavljena do septembra. Ova pripovetka donekle predstavlja parodiju Geteovog Vertera. Glavni junak Janko, nesreno zaljubljen u udatu enu na kraju pripovetke se ne ubija kao to je sluaj saGeteovimjunakom ve biva ismejan i vraen na pravi put. Janko je zapravo rtva evropskog romantizma i pravca koji je nazvan verterizam a koji je uao u modu zahvaljjujui romanu Jadi mladog Vertera. On je bio zanesen ovim delom pa se, u jednoj banji uSrbijii sam zaljubljuje u udatu enu i ak pomilja na samoubistvo ali ga od te ideje odvraaju apotekar Katani i mu ene u koju je Janko zaljubljen. Pripovetka zapoinje kaodramada bi se zavrila kaokomedijau kojoj na kraju pobeuje brani moral. Nagli preokret junaka nije dovoljno motivisan pa sama pripovetka gubi na umetnikoj realnosti.

U jesen1881. godine Lazarevi pie pripovetku Sve e to narod pozlatiti a objavljuje je sredinom januara1882. godine u Otadbini. Po miljenju Milana Kaanina ona predstavlja jednu od najistinitijih i najsavrenijih pria i izvan okvirasrpske knjievnosi. To je jedina Lazina pripovetka koja nema optimistiki preokret. Postoje dva jasno odvojena dela. U prvom se daje slika ljudi koji na pristanitu iekuju dolazak broda a u drugom dolazak broda i rasplet. Na poetku pripovetke postoji kontrast izmeu uzdranog majora Jelaia i njegove sree to doekuje enu sa detetom i uznemirenog Blagoja kazandije i njegove nesree to doekuje ranjenog sina iz rata. Kontrast je i u samom Blagoju, izmeu njegove unutranje tragedije i spoljanje ravnodunosti kao i kontrast izmeu mladog invalida koji je rtva i drutva koje je ravnoduno. Lazarevi je ovde izneo sliku drutva koje ne brine o onima koji su se rtvovali za otadbinu i staje na njihovu stranu.

Poetkom aprila1889. godine u Otadbini objavljena je Lazina pripovetka Vetar. Glavni junak pripovetke Janko, odrie se ljubavi zarad majke. Ovde je kult majke uzdignut do vrhunca. Janko se zaljubljuje u erku slepog ora koja je lepa i plemenita ali poto se majci ne dopada njegov izbor i protivi se braku jer ne eli da joj se sin oeni devojkom koju vidi prvi put u ivotu, teka srca odustaje od svoje sree kako njegova majka ne bi bila povreena. Sukob elje i moi, razuma i oseanja je u sreditu pripovetke a drama se odvija na unutranjem planu glavnog junaka.

On zna sve je poslednja napisana pripovetka Laze Lazarevia koja je tampana u avgustu1890. godine zajedno sa pripovetkomSime MatavuljaNovo oruje. Pripada krugu gradskih pripovedaka. Glavni lik Vuko Teofilovi je predstavljen kao energian, smeo i ak pomalo divlji mladi. Za razliku od tipa Lazarevievog intelektualca, on je ivlji i markantniji. Ve na poetku pisac predstavlja svog junaka govorei o njegovim doivljajima i kako su svi strepeli od njega, a on samo od brata Vidaka. Lazarevi prikazuje psiholoki odnos izmeu brae Vuka i Vidaka ali daje i opise njihovog jahanja konja sa prijateljima i Vidakovu povredu. Na kraju pripovetke braa su ravnopravna u svemu-poslu, kui i imanju.

vabica je najverovatnije napisana za vreme Lazarevievih studija u Berlinu i nastala je na osnovu pievog neposrednog doivljaja. Ova pripovetka, neobjavljena za pieva ivota, napisana je u formi pisma koje Mia alje drugu. Mia Marii je mlad student medicine u Nemakoj koji se zaljubljuje u gazdariinu erku vabicu, odnosno Anu. U pismima se Mia ispoveda svom drugu o svemu to se deava izmeu njega i Ane. U Mariiu se odvija unutrnja drama i borba izmeu line sree i dunosti prema porodici, izmeu svog zadovoljstva i porodinog bola. Marii ne gleda na svoj problem samo sa socijalnog stanovita ve i sa moralnog. On ne eli da njegova srea nanese bol i unesrei njegovu porodicu i prijatelje ,a takoe je i svestan da pod tim uslovima ni on ni Ana ne mogu biti sreni. Mia se odrie velike ljubavi zarad dobrobiti porodice i njenog mira. Svojim postupkom je slomio i Anino i svoje srce ali je bio slobodan da se vrati porodici koju je trebalo da izdrava.

Kritiki osvrt[uredi - ]Lazarevi je u mladosti bio isampristalica novih ideja, protivnik starog morala i starog poretka, ali je u osnovi bio plemenit i sentimentalan, nimalo ruilac i inovator. Poeo je da pie kao zreo ovek. Kada je zadruga poela da se rui, a porodini moral da opada, kod njega se javila romantiarska tenja za prolou. U borbi izmeu tradicionalne misli i nove,kosmopolitskei ruilake, on se opredelio zatradiciju, za sve ono to je nae, za samonikle tvorevinesrpskogibalkanskogduha. U sukobu izmeu porodice i linih prohteva pojedinaca, Lazarevi se stavio na stranu porodice. Nene i oseajne prirode, on je stvarao lirsku pripovetku sa etikim smerom. Ranija kritika, koja je uvek priznavala visoke umetnike vrednosti njegovih pripovedaka, kritikovala je njegove tendencije i nazivala ga konzervativnim piscem koji je za ljubav pouke estomelodramatinozavravao svoje prie.

Meutim, ako se Lazarevi katkad i udaljavao od stvarnosti, on je to ipak inio iz umetnikih razloga: da u svoje realistiko slikanje ivota prome diskretnim lirizmom, plemenitim i uzvienim idejama i oseanjima. I u izraaju on se uglavnom vodi umetnikim razlozima. Posmatrajui ivot, on je zapaao karakteristike tipova, prizora, razgovora, beleio uzgred, a docnije naporno i savesno traio mogunosti kako da tu grau pretoi u jeziku prikladno, neusiljeno i koncizno delo. On je jedan od retkih srpskih pisaca koji su po cenu velikih napora traili najbolji izraz i najskladniji oblik, koji je umeo da izabere fabulu, da je razvije dramatino, da kroz nju opie zanimljive epizode, ive dijaloge, da da plastine opise i uzbudljiva i nena oseanja. itajui velike evropske pisce, naroitoTurgenjevaiGogolja, on je na njihovim delima razvio ukus i uio vetinu izraza i komponovanja. Lazarevi je knjievni posao shvatio ozbiljno i savesno; bio je svestan da srpskoj pripoveci nedostaje umetnika forma, a ne nadahnue, i odista je uspeo da je reformira i da srpsku pripovetku uzdigne na nivo evropske umetnike pripovetke.

Postoji iNagrada Laza K. Lazarevikoja se dodeljuje u apcu svake godine