KABASTKABASTAA HRANHRANIVA I TEHNOLOGIJA IVA I TEHNOLOGIJA

PRIPREMEPRIPREME

Novaković Zoran, mr

PSS Novi Sad

KABASTA HRANIVAKABASTA HRANIVA

Kabasta hraniva

• Sveţa zelena hraniva

• Konzervisana hraniva

• Sočna hraniva

Upotreba kabastih hraniva

- Kabasta hraniva uvek na raspolaganju (24 h/ dan)

- Često dodavanje kabastog hraniva: 4–6 puta na dan

- Sveţe kabasto hranivo nakon muţe

- Visok kvalitet kabastog hraniva na početku

laktacije

- Na kraju laktacije i u po zasušenju je dovoljna

i lošiji kvalitet hraniva! – Smanjiti udeo silaţe od

kukuruza!

- Na početku laktacije – više silaţe od kukuruza!!!

KABASTA HRANIVAKABASTA HRANIVA

II

TEHNOLOGIJA PRIPREMETEHNOLOGIJA PRIPREME

OPŠTE KARAKTERISTIKE KABASTIH HRANIVAOPŠTE KARAKTERISTIKE KABASTIH HRANIVA

• Voluminoznost. Ovo su hraniva sa malom teţinom u jedinici zapremine;

• Sirova celuloza i energija. Sadrţe > 20% ADF (> 18% sirove celuloze) i manje od

6,5 MJ/kg SM NEL);

• Svarljivost. Kabasta hraniva, zbog sadrţaja lignina, obično imaju niţu svarljivost;

• Mineralne materije. Obično imaju viši sadrţaj kalcijuma, kalijuma i

mikroelemenata

od većine koncentrovanih hraniva;

• Vitamini. Kabasta hraniva su bogatija u sadrţaju liposolubilnih vitamina od većine

koncentrovanih hraniva. Leguminoze predstavljaju dobre izvore vitamina B

kompleksa;

• Proteini. Ova hraniva pokazuju odreĎenu varijabilnost u sadrţaju proteina.

Leguminoze mogu sadrţati 20 i više procenata sirovih proteina, dok slame, mogu

sadrţati svega 3-4%;

• Ĉuvanje. Mogu se konzervisati i čuvati na više načina.

SVEŢA ZELENA KABASTA SVEŢA ZELENA KABASTA

HRANIVAHRANIVA

SVEŢA ZELENA KABASTA HRANIVA SE DELE NA:SVEŢA ZELENA KABASTA HRANIVA SE DELE NA:

Travnu masu sa:

- pašnjaka,

- livada i

- sejanih travnih površina

Zelena masa sa oranica

FAKTORI KOJI UTIĈU NA KVALITET I HRANLJIVUFAKTORI KOJI UTIĈU NA KVALITET I HRANLJIVU

VREDNOST KABASTIH VREDNOST KABASTIH HRANIVA:HRANIVA:

- Botanička pripadnost (leguminoze,trave,

kupusnjače, repe, krompir,suncokret i čičoka,

slez, tikve i dr.)

- Faza razvića

- Ciklus vegetacije (redosled otkosa)

- Uslovi gajenja

zemljište

klima

agrotehnika

- način korišćenja itd.

KABASTA STOĈNA HRANA ZA SVE PREŢIVARE KABASTA STOĈNA HRANA ZA SVE PREŢIVARE

OBEZBEDJUJU SE SA:OBEZBEDJUJU SE SA:

travnjaka (prirodnih i sejanih)

durgih zeleni usevi sa oranica

Način korišćenja može biti: u svežem stanju,

kao konzervisana (senaža i silaža) i u suvom

stanju (seno)

Pravilnim izborom useva, uz primenu odgovarajucih mera, mogu se dobiti

visoki prinosi kabaste hrane po jedinici površine, sa zavodoljavajucim

kvalitetom.

ISKORIŠĆAVANJE TRAVNIH POVRŠINAISKORIŠĆAVANJE TRAVNIH POVRŠINA

Iskorišćavanje travnjaka moze biti razliĉito, kosidbom ili ispašom, a još ĉešće kombinacijom oba

naĉina.

Najekonomiĉniji naĉin iskorišćavanja travnjaka je ispaša.

Korišćenje travnjaka ispašom ima brojne prednosti u ishrani preživara:

• Smanjuju se troškovi ishrane ţivotinja;

• Ţivotinje drţane na paši zahtevaju manja finansijska sredstva za objekte i opremu;

• Korišćenjem paše obezbeĎeno je kretanje ţivotinja tokom dana na sveţem vazduhu;

• Najbolji nacin je, ipak, pregonska ispaša jer se omogućava maksimalno korišćenje zemljišta.

Korišćenju paše i pašnjaka ispašom ima sledeće nedostatke:

• Niţi prinos mleka;

• Teţa je kontrola konzumacije hrane i sastavljanje obroka;

• Potrebne su velike površine da bi se obezbedile potrebe svake ţivotinje;

• Hranljiva vrednost biljaka u neposrednoj je vezi sa sastavom zemljišta.

Organizacija korišćenja pašnjaka ispašom može biti: kontinuirana , periodična i rotaciona-pregonska ispaša.

Najlošija strana ovog vida korišcenja zelene mase predstavlja preintenzivno iskorišćavanje što dovodi do

ruinirnja travnjaka, gubitka kvalitetnih trava, širenja korova, i manje produktivnih vrsta biljaka, kao i

biljaka koje imaju štetno i otrovno delovanje na ţivotinjski organizam.

OSTALI NAĈINI ISKORIŠĆAVANJA TRAVNIH I OSTALI NAĈINI ISKORIŠĆAVANJA TRAVNIH I

ZELENIH POVRŠINA SA ORANICA ZELENIH POVRŠINA SA ORANICA -- KOSIDBAKOSIDBA

Kosidbom trane mase sa travnjaka ili zelenih površina sa oranica mogu se dobiti različiti kabasti proizvodi: seno, senaţa ili silaţa.

Dosadašnja praksa pokazuje da se kod nas dosta kasni sa kosidbom prvog otkosa. To zakašnjenje je obicno 15 – 20 dana. Tako dobijeno seno nema zadovoljavajući kvalitet, slabije se iskorišćava. Pored toga, zbog ovog zakašnjenja se gubi najmanje jedan otkos godišnje. Prirodno sušenje je kod nas najceši način sušenja.

Dobro osušeno seno u sebi, ipak, sadrţi 16 – 18% vlage i lako ponovo moţe povećati vlaţnost. Bez obzira da li se seno skladišti u senjacima ili kamarama, jako je vaţno odabrati dobro, ocedito mesto u blizini staje. Seno ne sme imati direktan dodir sa zemljom. Najsigurnije čuvanje sena je u senjacima ili pokriveno folijom radi zaštite od zakišnjavanja i kvarenja.

Senaţa je, konzervisana stočna hrana koja podseća na seno, a delimično i na silaţu. Bez obzira o kojim biljnim vrstama se radi, da li su jednogodišnje ili višegodišnje, travne smeše ili smeše trava i leguminoza, sve su namenjene za ishranu stoke i dosta su hranljive. U poslednje vreme i u našim uslovima veći deo stočne kabaste hrane priprema se od mahunarki (grašak, grahorica) posejanih u smeši sa ţitom.

Silaţa omogućava ostvarivanje maksimalnog prinosa sa jednog hektara. Silaţa je proizvod koji se dobija kontrolisanom fermentacijom zelenih biljaka. Gotovo svi usevi se mogu koristiti za spremanje silaţe, mada se najčešće koriste graminee, leguminoze i cele biljke ţitarica, a naročito kukuruz;

Praktično pravilo: usev koji je ukusan i hranljiv za ţivotinje kao paša, sveţe pokošena hrana ili suvo kabasto hranivo, sa uspehom se moţe koristiti za siliranje

ZELENA HRANA SA ORANICAZELENA HRANA SA ORANICA

Izbor zelene hrane sa oranica:

• Višegodišnje leguminoze (lucerka, crvena detelina, ţuti zvezdan, esparzeta…);

• Trave (ljuljevi, jeţevica, mačiji rep, livadarka, vijuk, rosulja…);

• Jednogodišnje leguminoze (soja, grahorica, grašak, lupina, bob, vigna, galega…);

• Prosolika ţita (kukuruz, sirak, sudanska trava, sijuks, muhar…);

• Strna ţita (pšenica, raţ, ječam, ovas, tritikale…);

• Kupusnjače (uljana repica, ogrštica, stočni kelj, perko…);

Prednosti:

• Gubici u hranljivim materijama su minimalni;

Nedostaci:

• Više od 80% vlage oteţava manipulaciju i moţe da smanji konzumaciju hrane;

• Veliko angaţovanje ljudskog rada;

• Nemoguće je obezbediti ujednačen kvalitet hraniva;

• Velika zavisnost od vremenskih prilika.

Hranivo S.M. S.Pr. S.M. S.C. S.Pep. BEM

Lucerka 24,2 4,6 0,7 7,2 2,3 9,4

Crvena detelina 18,2 3,6 0,6 4,6 1,8 7,6

Grahorica 18,0 4,3 0,6 5,2 1,8 6,1

Stočni grašak 20,2 3,7 0,6 4,8 2,2 8,9

Soja 24,2 4,0 1,0 6,4 2,4 10,4

Sudanska trava 21,7 1,9 0,5 6,1 1,0 12,3

Sirak 17,5 1,9 0,5 4,9 1,0 9,3

Uljana repica 10,8 2,4 0,4 1,8 1,5 4,7

Kupus 12,0 2,2 0,5 1,8 2,0 5,5

Raţ 18,0 2,6 1,0 4,2 1,1 9,1

Kukuruz 25,0 2,2 0,7 5,5 1,6 15,0

Stočni kelj 12,6 2,7 0,4 2,4 2,1 4,9

Suncokret 15,1 2,3 0,5 3,6 2,0 6,8

Hemijski sastav zelene mase hraniva sa oranica

KONZERVISANA KABASTAKONZERVISANA KABASTA

HRANIVAHRANIVA

SENOSENO

• Jedno od najvaţnijih hraniva u ishrani preţivara i herbivora nepreţivara;

• Najvaţniji cilj pripremanja sena je smanjenje sadrţaja vlage do nivoa 15-20%

pri kojem je inhibirana enzimska i mikrobiološka degradacija materija;

• Seno više varira u svojoj hranljivoj vrednosti od bilo kog hraniva.

Proizvodnja i upotreba sena ima sledeće prednosti:

• Seno je najbolja forma za dugotrajno lagerovanje kabastih hraniva;

• Izvanredan izvor odreĎenih vitamina i mineralnih elemenata za ţivotinje;

• Dodavanje sena olakšava varenje i prevenira poremećaje u varenju;

• Kada je seno balirano, manipulacija i ishrana ţivotinja je laka.

Seno, meĎutim, ima i odreĎene nedostatke, od kojih su najvažniji sledeći:

• Za ubiranje i pripremanje neophodno je angaţovanje dosta ljudskog rada i

opreme;

• Fizički proces ubiranja i spremanja sena dovodi do značajnih gubitaka;

• U toku sušenja dolazi do gubitka hranljivih materija (kiša, temperatura);

• U slučaju da seno nije dovoljno osušeno, moţe doći do spontanog

samozapaljenja.

NA KOLIĈINU I KVALITET UTIĈU NA KOLIĈINU I KVALITET UTIĈU

SLEDEĆI FAKTORISLEDEĆI FAKTORI::

- Faza vegetacije (vreme košenja);

- Vremenske prilike;

- Visina kosidbe;

- Način košenja;

- Upotreba gnječilica i sličnih mašina radi brţeg sušenja;

- Način sušenja: na zemlji, na napravama (rozge, piramide,

ograde, švedski jahači), i dosušivanje ventilatorima;

- Način sakupljanja (ručno i mehanizovano);

- Upotreba hemijskih sredstava za nedovoljno osušenu masu;

VRSTE SENA:VRSTE SENA:

- Seno lucerke i crvene deteline

- Livadsko seno

- Seno graška i grahorice (gajeno u smeši sa ţitima)

- Koja će se vrsta kabastog hraniva koristiti za spremanje sena

zavisi od

tipa zemljišta, navodnjavanja, pH zemljišta, klimatskih uslova i

vrste ţivotinja.

- Gde god je to izvodljivo preporučuje se gajenje leguminoza:

(1) bogatije u sadrţaju proteina, vitamina i minerala,

(2) imaju veće prinose i

(3) dolazi do azotofiksacije.

OCENA KVALITETA SENAOCENA KVALITETA SENA

Mada nije pouzdan kao hemijska analiza, najveći

deo sena u svetu i dalje se kupuje i prodaje na

osnovu vizuelnog izgleda.

OSTALA SUVA KABASTAOSTALA SUVA KABASTA

HRANIVAHRANIVA

Slama

- Sadrţe svega 3 - 8 % sirovih proteina, niske biološke vrednosti i svarljivosti. Slama

gotovo ne sadrţi vitamine, dok su količine kalcijuma i fosfora male;

- Po hranljivoj vrednosti od slama leptirnjača na prvom mestu je slama sočiva, a zatim

slame lucerke, deteline, esparzete, graška i grahorice.

- Slame pasulja, boba i soje sadrţe više hranljivih sastojaka nego slame ţita, ali su vrlo

tvrde i grube, te ih ţivotinje teško koriste;

- Na hranljivu vrednost slame bitno utiče i duţina vegetacije pa su slame jarih sorti ţita

svarljivije i sa većom hranljivom vrednošću od slame ozimih sorti;

- Hranljivost slame se povećava Ďubrenjem ţitarica, kao i prisustvom trava, pa čak i

nekih korova.

- Ţivotinjama se slama daje kao posebno hranivo, ili pomešana sa korenasto-krtolastim i

vodenastim hranivima. Krupne ţivotinje dnevno mogu da konzumiraju i 5 - 10 kg

slame;

- Preporučuje se da se uključi u obrok zasušenih krava

Hranivo S.M. S.P. S.M. S.C. S.Pep. BEM

Graškovina86,4 8,0 1,6 33,5 5,4 37,9

Sojina slama84,0 7,4 2,0 31,1 5,2 38,3

Kukuruzovina85,0 5,0 1,5 37,5 4,8 36,2

Pšenična slama85,7 2,2 1.2 40,8 4,4 37,1

Ječmena slama85,7 2,9 1,4 42,0 4,6 34,8

Ovsena slama87,5 3,8 1,4 36,9 6,0 39,4

Pleva (pšenična)84,0 4,4 1,7 31,0 10,1 36,8

Mahune (grašak)86,0 9,8 1.2 35,4 5,9 33,7

Hemijski sastav suvih-grubih kabastih hraniva,

PRIPREMA SILAŢEPRIPREMA SILAŢE

- Silaţa je proizvod koji se dobija kontrolisanom fermentacijom zelenih biljaka;

- Gotovo svi usevi se mogu koristiti za spremanje silaţe, mada se najčešće koriste

graminee, leguminoze i cele biljke ţitarica, a naročito kukuruz;

- Praktično pravilo: usev koji je ukusan i hranljiv za ţivotinje kao paša, sveţe

pokošena hrana ili suvo kabasto hranivo, sa uspehom se moţe koristiti za siliranje;

- Pripremanje silaţe je jedan od 3 najrasprostranjenija metoda korišćenja kabastih

useva, dok su preostala dva ispaša i spravljanje sena;

- Silaţa omogućava ostvarivanje maksimalnog prinosa sa jednog hektara;

- Tipovi silo objekata za siliranje zelene mase su brojni, počev od malih plastičnih

vreća do velikih cilindričnih silotornjeva od betona, čelika ili drveta;

- Hranljiva vrednost proizvedene silaţe zavisi, pre svega, od vste biljke i faze

vegetacije u vreme ubiranja, a zatim od promena izazvanih aktivnošću biljnih enzima

i mikroorganizama u toku ubiranja i perioda lagerovanja;

- Silaţa se preteţno koristi za ishranu krava muzara i tovne junadi

PREDNOSTI SILIRANJAPREDNOSTI SILIRANJA

- Silaţa je po hemijskom sastavu i hranljivoj vrednosti veoma slična zelenoj hrani.

Zbog toga je najviše podesna za zimsku izhranu ţivotinja, mada se u novije vreme

koristii svih 365 dana godine;

- Korišćenjem silaţe postiţe se stabilan sastav obroka u duţem vremenskom

periodu, što doprinosi stabilnoj proizvodnji mleka, kako u pogledu količine, tako i

sastava;

- Silirati se mogu biljke koje daju visoke prinose u zelenoj masi, a nisu pogodne za

pripremanje sena zbog grubosti stabla (kukuruz, sirak, suncokret…), ili se zbog

vremenskih prilika ne mogu osušiti za seno (lucerka ili livadske trave u kišnim

periodima godine);

- Kukuruz za silaţu se ubira ranije nego kada se gaji za zrno, što omogućava

blagovremenu pripremu zemljišta i setvu ozimih kultura;

- Spremanjem silaţe kukuruza dobija se znatno više hranljivih jedinica po hektaru

nego kada se kukuruz koristi u obliku zrna i kukuruzovine;

- Pri siliranju višegodišnjih leguminoza ili trava kombajnirana masa se odmah

odvozi sa parcela pa se brţe obavlja regeneracija i dobija se jedan otkos više u toku

godine;

- Silirati se mogu i različiti sporedni proizvodi biljne proizvodnje (glave i lišće šećerne

repe, kukuruzovina i slama), zatim sporedni proizvodi industrijske prerade (sirovi

rezanci šećerne repe, pivski trop, komine…);

- Siliranjem zelenih biljaka postiţu se manji gubici u hranljivim materijama u odnosu na

sušenje. Tako, na primer, pripremanjem sena gubi se najčešće oko 25% (a ponekada i

30-40%) suve materije, dok pri siliranju svi gubici retko prelaze 10%;

- Siliranje omogućava bolje korišćenje zemljišta, sa dve ţetve godišnje, jer se kulture za

siliranje mogu gajiti kao ozimi, prolećni, naknadni i postrni usevi;

- Postupak siliranja je u manjoj zavisnosti od vremenskih uslova nego što je spremanje

sena;

- Siliranje pomaţe kontrolu korova, koji se često puta šire sa senom ili suvom kabastom

hranom;

- U 1 m3 silaţe staje dvostruke više suve materije (160-180 kg/m3) nego u 1 m3

nebaliranog sena (70-80 kg/m3);

- Gotovo svi procesi siliranja, ali i distribucije silaţe ţivotinjama, mogu biti potpuno

mehanizovani;

- Dobro spremljena silaţa, u dobrim silo objektima, moţe se čuvati do momenta

upotrebe više godina, po nekima i do 20 godina; Zbog visokog sadrţaja vlage silaţa se

čuva bez ikakve opasnosti od moguće pojave poţara, dok seno i slična hraniva dobijena

sušenjem (kukuruzovina, slame i pleve) su stalno ugroţena ovom potencijalnom

opasnošću.

NEDOSTACI SILIRANJANEDOSTACI SILIRANJA

- I u toku siliranja nastaju odreĎeni gubici hranljivih materija, koji su, istina, manji nego

pri spremanju sena;

- Silaţa praktično ne moţe biti predmet kupoprodaje, osim senaţe spremljene u velikim

okruglim balama;

- Siliranje zahteva veće početne investicije, za nabavku silokombajna i podizanje silo-

objekata;

- Pri spremanju silaţe neophodno je manipulisati sa 2-3 puta većom masom nego pri

spremanju sena;

- Pri ad libitum ishrani preživara, dolazi do manjeg konzumiranja suve materije nego

pri konzumiranju sveţih ili osušenih kabastih hraniva;

- Pri upotrebi silaţe mogu se javiti neki zdravstveni problemi;

- Korišćenje utiče negativno na zrenje kvalitetnih sireva.

ORGANOLEPTIĈKA OCENA KVALITETA SILAŢEORGANOLEPTIĈKA OCENA KVALITETA SILAŢE

Odsustvo ili prisustvo plesni u silaži, kao i stepen zagađenosti silaže

zemljom:

- Plesnivost - mikoze i mikotoksikoze;

- Zagađenost zemljom - problemi u varenju ili izvor kontaminacije

bakterijala buternog vrenja ili vrstom Listeria monocytogenes;

- Prisustvo leševa glodara - izvor kontaminacije vrstom Clostridium botulinum;

Boja silaţe:

- Kvalitetna silaţa cele biljke kukuruza - ţutozelena boja;

- Kvalitetna silaţa vlaţnog zrna ili klipa kukuruza - ţuta boja;

- Silaţe lucerke i trava - maslinasto zelena boja;

- Boja silaţe od glava i lišća šećerne repe – mrka;

- Prekisele silaţe - bledozelena, a ĉesto i ţutozelena boja;

- Tamnija boja silaţe - visoka temperatura pri siliranju;

Miris silaže:

- Kvalitetna silaţa - blago nakiseo i prijatno aromatičan miris (miris uskislog

testa);

- Silaţa od provenutog materijala ili senaţa - znatno slabije izraţen miris u

odnosu na silaţu prirodno vlaţnog materijala (podseća na miris sena);

- Oštar kiseo miris - znatnije prisustvo sirćetne kiseline;

- Teţak i oštar miris na uţegao buter – prisustvo buterne kiseline;

- Povećana aromatičnost u odnosu na normalnu – fermentacija je tekla na višim

temperaturama

Struktura silaže:

- Kvalitetna silaţa - očuvana struktura, lako se raspoznaju pojedini biljni delovi;

- Lošija silaţa - sluzavost i ulepljenost.

SPREMANJESPREMANJE SENASENAŢEŢE

NOVI MODELI SILAŽE OD LUCERKE NOVI MODELI SILAŽE OD LUCERKE

I TRAVAI TRAVA: :

FORMIRANJE FORMIRANJE PRESOVANIH BALA OD PRESOVANIH BALA OD

KOMBAJNIRANOG MATERIJALAKOMBAJNIRANOG MATERIJALA

- SILAŽA OD ZRNA KUKURUZA

ODPATKE OD VOĆA

Ova mašina košta oko 200.000 evra,

a podruĉje Vojvodine može se pokriti

sa dve mašine. Ona balira sve od

senaže, silaže, ostataka prehrambene

industrije (repini rezanci, pivski

treber, i mnogo šta drugo.

SOĈNA SOĈNA –– KORENASTO KRTOLASTA HRANIVAKORENASTO KRTOLASTA HRANIVA

Stočna repa

Šećerne repa

Sveţi repini rezanci

Rezanci repini,silaţa

Stočna mrkva

Čičoka,krtole

Krompir

Šargarepa,koren

Melasa

Hranivo S.M. S.P. S.M. S.C. Pep. BEM Ca P

Stočna repa,cela bilj. 14,30 1,96 0,11 1,66 1,80 8,81 0,02 0,05

Šećerne repa,koren 20,10 1,53 0,29 1,16 1,60 15,6 0,32 0,06

Postrna repa,koren 9,2 1,20 0,21 1,10 0,68 5,90 - -

Stočna mrkva,koren 13,50 1,40 0,30 1,20 2,50 8,10 0,05 0,04

Krompir 23,82 1,80 0,95 2,80 1,00 16,5 - -

Šargarepa,koren 11,90 1,30 0,30 1,30 1,30 7,70 0,05 0,04

Tikva 9,60 1,30 0,40 1,20 0,60 6,10 - -

Čičoka,krtole 28,50 2,60 1,40 5,80 2,90 15,80 - -

Sveţi repini rezanci 13,40 1,45 0,13 3,23 0,80 7,75 0,10 0,01

Rezanci repini,silaţa 14,10 1,59 0,22 3,67 0,95 7,69 0,10 0,01

Melasa 72,80 6,00 0,00 0,00 7,20 59,6 0,12 0,02

Hemijski sastav korenasto-krtolastih hraniva,

PSS ,,PSS ,,POLJOPRIVREDNAPOLJOPRIVREDNA STANICASTANICA”” NOVI SADNOVI SAD

TEMERINSKA 131, NOVI SADTEMERINSKA 131, NOVI SAD

TEL. 021/4780TEL. 021/4780--220220