p-1. hraniva za prezivare
DESCRIPTION
skripta za poljoprivredni fakultetTRANSCRIPT
HRANIVA ZA HRANIVA ZA ISHRANU PREŽIVARAISHRANU PREŽIVARA
HRANIVA su supstance koje se koriste za ishranu životinja
-mogu biti biljnog, životinjskog ili mineralnog porekla, kao isintetičke supstance
-mogu biti proizvedena prirodnim ili industrijskim putem
-mogu se davati životinjama direktno ili u sastavu određenihsmeša
POREKLO HRANIVA:
• PRIRODNI PROIZVODI (trava sa pašnjaka i livada)
• SPOREDNI PROIZVODI PROIZVODNJE HRANE ZA LJUDE
- s.p. ratarstva (slame, pleve, glave i lišće šećerne repe)
- s.p. prehrambene industrije (ostaci pri proizvodnji brašna, ulja, šećera, piva...)
• PROIZVODI SPECIFIČNO NAMENJENI ŽIVOTINJAMA
- ratarski (žitarice za ishranu životinja, krmno bilje sa oranica)
- konzervisani proizvodi za ishranu životinja (sena, silaže,senaže)
- industrijski proizvodi za ishranu životinja (sintetičke aminokiseline i vitamini...)
FUNKCIJA HRANIVA je da obezbede životinjama:
• energiju• materijal za izgradnju tkiva• odvijanje biohemijskih procesa i fizioloških funkcija
Pri tome HRANIVA NE SMEJU DA:
• negativno utiču na iskorišćavanje hrane• budu štetna za zdravlje životinja• budu štetna za zdravlje ljudi koji konzumiraju proizvode
od životinja• cenom nepovoljno utiču na ekonomičnost stočarske
proizvodnje
Specifičnosti izbora hraniva u organskoj proizvodnji
• U organskoj, kao i u konvencionalnoj proizvodnji, pri izboru hraniva i dodataka hrani vodi se računa o njihovoj:– Hranljivoj vrednosti i hemijskom sastavu– Tržišnoj ceni ili troškovima proizvodnje– Legalnosti upotrebe prema važećim propisima
• Kod nas važe odredbe iz Pravilnika o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (Službeni glasnik 48/2011)
• Ishrana životinja je regulisana članovima 43-49, i prilozima 7 (hraniva) i 8 (aditivi)
PODELA HRANIVA:• Klasifikacija hraniva se može izvršiti na različite načine i po
različitim parametrima, ali je najvažnija njihova podela prema sadržaju hranljivih materija
• Većina hraniva sadrži istovremeno veći broj hraniljivih materija ili čak sve hranljive materije neophodne životinji, ali udeo pojedinih hranljivih materija varira
• Hraniva svrstavamo u grupe prema hranljivoj materiji koja u njima dominira
• U kabastim hranivima dominiraju vlakna, u energetskim skrob, u proteinskim proteini itd, ali to nikako ne znači da kabasta hraniva ne sadrže proteine ili da energetska hraniva ne sadrže vlakna
OSNOVNA PODELA HRANIVA• U ishrani preživara, prvenstvena podela hraniva
je na kabasta i koncentrovana• KABASTA hraniva su biljni proizvodi sa visokim
sadržajem vlakana i posledično nižim sadržajem energije -nepreživari slabo iskorišćavaju vlakna, pa se u
ishrani nepreživara kabasta hraniva malokoriste
-nasuprot tome, u ishrani preživara kabasta hraniva su od izuzetnog značaja
• KONCENTROVANA hraniva su biljni proizvodi sa nižim sadržajem vlakana ali i hraniva koja ne sadrže vlakna-proizvodi životinjskog, mineralnog i sintetičkog porekla
Poređenje kabastih i koncentrovanih hranivaKabasta Koncentrovana
1 Sadržaj vlakana Visok Nizak
2 Sadržaj energije Nizak (3-6 MJ NEL) Različit (3-9 MJ NEL)
3 Sadržaj proteina Leguminoze 15-23%Trave 8-18%
Žetveni ostaci <4%
Različit(<10% do >90%)
4 Sadržaj minerala -Ca, K-P, mikroelementi
VišiNizak
NižiNizak
5 Sadržaj vitamina Viši Niži
6 Zapremina
Zapreminska masa (Gustina)
Velika
Mala
Mala
Velika
7 Veličina čestica Krupne Sitne
8 Brzina fermentacije Spora Brza
9 Ukusnost Različita Dobra
10 Svarljivost <45 do 65% >80%
PODELA KABASTIH HRANIVA• Zelena kabasta hraniva
-sveža biljna masa sa pašnjaka i oranica
• Korenasto-krtolasta hraniva (sočna)
-stočna repa, šećerna repa, stočna mrkva...
• Konzervisana kabasta hraniva
-seno (zelena masa konzervisana sušenjem)
-silaža (zelena masa konzervisana fermentacijom)
-senaža (zelena masa konzervisana sušenjem i fermentacijom)
-suva gruba kabasta hraniva (kukuruzovina, slame, pleve)
U našim uslovima, najveći značaj imaju konzervisana kabasta hraniva-silaža i seno. Sve se više koristi i senaža.
PODELA KONCENTROVANIH HRANIVAPREMA SADRŽAJU HRANLJIVIH MATERIJA:• Energetska (zrnevlje žitarica, repini rezanci, melasa...)• Proteinska (zrnevlje leguminoza, uljane sačme)• Mineralna (stočna so, stočna kreda...)• Dodaci koji imaju nutritivni karakter (masti, aminokiseline, vitamini...)• Dodaci koji nemaju nutritivni karakter (puferi, jonofori, anjonske soli...)
PREMA POREKLU:• Ratarski proizvodi (zrevlje žitarica, zrnevlje leguminoza)• Sporedni proizvodi industrije ulja (sojina, suncokretova, repicina sačma)• Sporedni proizvodi industrije brašna (mekinje, stočno brašno)• Sporedni proizvodi industrije šećera (repin rezanac, melasa)• Sporedni proizvodi industrije alkohola (pivski trop, kukuruzna džibra)• Namenski proizvodi (sintetičke aminokiseline, vitamini, protektirane
masti, anjonske soli, jonofori, kvasci...)
VoluminoznostOvo su hraniva sa malom težinom u
jedinici zapremine
Sirova vlakna i energijaSadrže > 20% ADF
(> 18% sirovih vlakana) i
manje od 6,5 MJ/kg SM NEL
SvarljivostKabasta hraniva, zbog sadržaja lignina,
obično imaju nižu svarljivost
Mineralne materijeObično imaju viši sadržaj kalcijuma,
kalijuma i mikroelemenata od većine
koncentrovanih hraniva
VitaminiKabasta hraniva su bogatija u sadržaju
liposolubilnih vitamina od većine
koncentrovanih hraniva. Leguminoze
predstavljaju dobre izvore vitamina B
kompleksa
ProteiniOva hraniva pokazuju određenu
varijabilnost u sadržaju proteina.
Leguminoze mogu sadržati 20 i više
procenata sirovih proteina, dok slame,
mogu sadržati svega 3-4%
ČuvanjeMogu se konzervisati i čuvati na više
načina
SPECIFIČNOSTI KABASTIH HRANIVA
• Dok se farma može uspešno snabdevati koncentrovanim hranivima na tržištu, kabasta hraniva uglavnom mora sama da proizvodi
• Ovo se naročito odnosi na silažu, pašu i zelenu masu, a u manjoj meri na seno
• Priprema sena, senaže i silaže, kao i održavanje pašnjaka, čine sastavni deo ishrane životinja, i to veoma važan deo koji može bitno uticati na celokupnu uspešnost proizvodnje
• Hemijski sastav i nutritivna vrednost mnogo više variraju kod kabastih hraniva nego kod koncentrovanih, pa je važno poznavati faktore koji utiču na kvalitet kabastih hraniva
• Botanička pripadnost (leguminoze imaju više proteina a manje vlakana nego trave)
• Uslovi gajenja (manjak ili višak pojedinih elemenata se prenose sa zemljišta na biljke)
• Faza razvića (sa starenjem biljaka se smanjuje sadržaj proteina a povećava sadržaj vlakana)
• Priprema hraniva (seno koje je kislo ili sa koga je opalo lišće izgubilo je veliki deo hranljive vrednosti. Loše spremljena silaža ne samo da je izgubila deo hranljive vrednosti, nego je i potencijalno štetna)
FAKTORI KOJI UTIČU NA KVALITET KABASTIH
HRANIVAKVALITETKVALITET
• Genotip biljaka u velikoj meri diktira njihovu građu i hemijski sastav, a time i određuje njihovu hranljivu vrednost u ishrani životinja
• Razlike postoje između:- porodica biljaka (leguminoze imaju više proteina i svarljivije su nego trave)- vrsta unutar porodice (italijanski ljulj i livadarka su kvalitetnije nego oštrica ili bus)- sorte i hibridi unutar vrsta (određeni hibridi kukuruza su pogodniji za kabastu
hranu nego ostali)
BOTANIČKA PRIPADNOST BILJAKA
• Kvalitetnije su one biljke koje imaju manje vlakana, više proteina i ne sadrže štetne materije
• Kao generalno pravilo se može uzeti da stabljika ima više vlakana (zbog neophodne čvrstine), a list proteina (zbog fotosinteze i metabolizma), pa će biljke sa više lista će biti hranljivije nego one sa malo lista
• Kod nas u selekciji nije posvećivano dovoljno pažnje kvalitetu biljne mase
• Prvi korak u proizvodnji kabaste hrane je odabrati odgovarajuće biljke
USLOVI GAJENJA• Karakteristike zemljišta, klimatski uslovi, vreme i gustina setve, primenjeno
đubrenje, zaštita biljaka itd • Pored toga što određuju prinos, utiču i na kvalitet dobijene biljne mase• Nedostatak ili višak mikro i makroelemenata se iz zemljišta prenosi na biljke-
tako seno sa jednog područja može biti deficitarno u nekom elementu, dok ga u senu iste te biljke sa drugog područja može biti u višku
• Nepovoljni klimatski uslovi uz preteranu prihranu azotnim đubrivima mogu dovesti do nakupljanja štetnih nitrata u biljkama
• Prisustvo korova i štetnih biljaka umanjuje kvalitet biljne mase• Slabo odgajen kukuruz, sa malo zrna, neće dati dobru silažu• Sirak zaostao u porastu sadrži više štetnih materija-glikozida, nego ako je
dobro gajen• Drugi korak u proizvodnji kabaste hrane je adekvatno uzgajati biljke
FAZA RAZVIĆA• U toku razvoja biljke menja se njena građa i hemijski sastav• Biljka vremenom postaje čvršća stvarajuči vlakna-celulozu, a kasnije i lignin-
drvenastu materiju, dok se udeo proteina i rastvorljivih ugljenih hidrata smanjuje• Tako, sa starenjem biljaka kvalitet biljne mase opada• Kod kultura koje stvaraju veliku količinu zrna (kukuruz), nakupljanje hranljivih
materija u zrnu kompenzuje smanjenje hranljivosti zelene mase
• Treći korak u proizvodnji kabaste hrane je izabrati pravi trenutak za ubiranje biljaka
PRIPREMA HRANIVA• Kvalitet hraniva koje će se dobiti od
određene biljne mase u velikoj meri zavisi od načina pripreme (postupka konzervisanja)
• Postupak mora biti odgovarajući za masu koja se koristi (npr. kukuruz nije pogodan za pripremanje sena, lucerka nije pogodna za siliranje...)
• Postupak se mora izvesti na adekvatan način, za šta je potrebno poznavanje tehnologije pripreme, odgovarajuća mehanizacija, oprema i objekti
• Četvrti korak u proizvodnji kabaste hrane je pripremiti (konzervisati) masu na najbolji način
• EKONOMIČNA PROIZVODNJA KVALITETNIH KABASTIH HRANIVA JE OSNOV USPEŠNE I RACIONALNE ISHRANE PREŽIVARA
ZELENA KABASTA HRANIVA
Dobijaju se sa travnjaka, oranica ili u vidu sporednih proizvoda ratarske i povrtarske proizvodnje.
Predstavljaju jeftin izvor hranljivih materija visoke svarljivosti čija vrednost naročito dolazi do izražaja u obrocima koji se dopunjavaju manjim količinama suve hrane i koncentrata.
Mogu se koristiti: • Ispašom
• Kosidbom
• Kombinovano
PAŠAPAŠA
• Sama paša ne može da obezbedi visoku proizvodnju mleka, treba je dopunjavati drugim hranivima
• Može se koristiti samo u toku vegetacije, a i tada prinos i kvalitet konstantno variraju
• Pašnjake treba pažljivo održavati i koristiti da bi se postigli dobri prinosi i kvalitet mase
• Pri organizaciji ispaše važno je da se gaženje svede na najmanju meru, a količina i kvalitet paše održavaju na što konstantnijem nivou
• Iskorištavanje pašnjaka može biti organizovano putem slobodne ili pregonske ispaše, ali je preporučljivija pregonska ispaša jer su gubici manji (gaženje trave), a omogućava i bolje iskorištavanje pašnjaka, kao i njegovu negu
• Ispaša na pašnjacima je zdrav,prirodan, jednostavan i jeftin način ishrane krava
• Ishrana biljojeda u organskoj stočarskoj proizvodnji u najvećoj mogućoj meri treba da se zasniva na ispaši, u zavisnosti od raspoloživosti pašnjaka u različito doba godine (Pravilnik)
• Nema gubitka hranljivih materija kao pri sušenju ili siliranju
• Nema troškova ubiranja, transporta, skladištenja
• Direktno đubrenje pašnjaka
• Bolje zdravlje nogu i papaka
• Paša je bogata vitaminima
• Životinje su na čistom vazduhu
PREDNOSTI PAŠE
• Gubici usled gaženja mogu biti veliki
• Paša nije izbalansirano hranivo
• Unos suve materije može biti nedovoljan
• Kvalitet paše veoma varira
• Teško je pratiti konzumaciju i sastav obroka
NEDOSTACI PAŠE
• Biljke se za pašu koriste u ranijem stadijumu nego za seno ili silažu, pa je i kvalitet bolji
• Osim toga, nema gubitaka kao pri sušenju ili fermentaciji
• Kvalitetna, travno-leguminozna paša sadrži, izraženo na suvu materiju:
– Visok nivo proteina: 18-26%
– Visok udeo RDP-a: 70-80% od sirovih proteina
– Varijabilan sadržaj vlakana: 32-55% NDF, 21-36% ADF
– Nizak nivo nefibroznih ugljenih hidrata: 12-24%
– 3-4% masti
– 6-7,4 MJ/kg NEL
NEDOSTACI HEMIJSKOG SASTAVA PAŠE I KAKO IH PREVAZIĆI
• Mala fizička efektivnost vlakana
– Paša ima dosta vlakana, ali su slabo fizički efektivna
– Efektivnost kod paše oko 50%, a kod sena 92%
– pH buraga može biti nizak
– Pašu treba dopuniti senom ili slamom
• Slabo iskorišćenje proteina
– Visok nivo RDP-a, nizak nivo nefibroznih ugljenih hidrata
– Velika proizvodnja amonijaka, detoksifikacija i izbacivanje u obliku uree, pri čemu se gubi azot i troši energija
– Pašu treba dopuniti izvorima lako dostupnih ugljenih hidrata
VARIJABILNOST SASTAVA PAŠE
• Leguminozna paša ima više proteina i kalcijuma, a manje vlakana nego travna paša
• Letnja paša ima manje proteina i energije, a više vlakana nego paša u proleće i jesen
• Sadržaj minerala zavisi od zemljišta na kome se gaji i đubrenja
• Sastav paše treba pratiti i prema njemu korigovati dopunsku ishranu
UPOTREBA PAŠE PO KATEGORIJAMA GOVEDA:
• Telad do 6 meseci: ne preporučuje se
• Junice 6-12 meseci: paša+dopunska hrana
• Junice starije od 12 meseci: samo paša
• Niskoproizvodne krave: samo paša
• Visokoproizvodne krave: 65-80% obroka može da čini paša
• Prva faza zasušenja: samo paša
• Druga faza zasušenja: paša+dopunska hrana
ORGANIZACIJAORGANIZACIJA KORIŠĆENJAKORIŠĆENJA PAŠNJAKAPAŠNJAKA::
• Kontinuirana ispaša
– ispaša na celom pašnjaku
– ekstenzivan sistem
– malo korišćenje radne snage
– krave pasu selektivno, a značajan deo mase ugaze
– uništavaju se kvalitetnije trave, a korovi se šire
– manje grla po jedinici površine
• Rotaciona-pregonska ispaša– pašnjak se deli na pregone koji se periodično koriste
– maksimalno iskorišćavanje proizvedene mase i odgovarajući period za regeneraciju
– veće angažovanje radne snage
– teže obezbediti vodu na svakom pregonu
– krave u laktaciji se zadržavaju 1 dan na pregonu, a junice i zasušene krave 2-3 dana
ZELENA HRANA SA ORANICAZELENA HRANA SA ORANICA• Za zelenu-svežu hranu, na oranicama se uzgajaju lucerka,
crvena detelina, zeleni kukuruz, sirak, sudanska trava,grahorice, stočni grašak, soja, stočni kupus, suncokret, uljanarepica itd.
• Masa se kosi, transportuje do farme i daje u svežem stanju.Ovaj proces zahteva dosta radne snage i teško je organizovatiga, naročito po lošem vremenu
• Izbegavaju se gubici hranljivih materija do kojih dolazi prikonzervaciji hraniva
• Kontinuirani sistem ishrane različitimvrstama zelene hrane sa oranica,naziva se zeleni krmni konvejer
• Dolazi do čestih promena u sastavuobroka, što veoma nepovoljno delujena preživare
KORENASTO-KRTOLASTA HRANIVA• Kao i zelena hraniva, sadrže mnogo
vode (80% i više) što čini transport i skladištenje nepraktičnim i neekonomičnim
• Manje se koriste nego zelena i konzervisana kabasta hraniva
• Od korenasto-krtolastih hraniva, mlečnim kravama se može davati i do 40kg stočne repe dnevno, ali veće količine mogu uzrokovati poremećaje varenja
• Količina šećerne repe u dnevnom obroku za mlečne krave ne sme da bude veća od 12kg, jer u suprotnom može doći do pojave acidoze
SENO• Seno je zelena biljna masa konzervisana sušenjem• Pri proizvodnji sena sadržaj vlage se spušta ispod 20% nakon
čega prestaje enzimska i mikrobiološka degradacija mase• Seno je od izuzetne važnosti u ishrani preživara, ali i herbivora
nepreživara (konji, kunići)• Priprema se od različitih biljaka, a najznačajnija sena su seno
lucerke i livadsko seno• Seno više varira u svojoj hranljivoj vrednosti od bilo kog
hraniva
PREDNOSTI UPOTREBE SENA• Seno prevenira poremećaje varenja
• Izvanredan izvor određenih vitamina i mineralnih elemenata za životinje
• Seno je najbolja forma za dugotrajno lagerovanje kabastih hraniva
• Kada je seno balirano, manipulacija i ishrana životinja je laka
• Pri ubiranju i spremanju sena dolazi do značajnih gubitaka hranljivih materija
• U slučaju nepovoljnih vremenskih prilika otkos može da propadne ili da kvalitet bude bitno umanjen
• Za ubiranje i pripremanje neophodno je angažovanje dosta ljudskog rada i opreme
• U slučaju da seno nije dovoljno osušeno, može doći do samozapaljenja
NEDOSTACI UPOTREBE SENA
Uticaj faze razvoja i botaničke pripadnosti na udeo sirovih proteina i vlakana u SM
Pokazatelj Udeo lista, % Sirovi protein, % NDF, % ADF, %
Trave
Pre klasanja > 50 > 18 < 55 < 33
Početak klasanja 40-50 13-18 55-60 33-38
Klasanje 30-40 8-12 61- 65 39-41
Posle klasanja 20-30 < 8 > 65 > 41
Lucerka
Pre cvetanja 40-50 > 19 < 40 < 31
Početak cvetanja 35-45 17-19 40-46 31-35
Sredina cvetanja 25-40 13-16 47- 51 36-41
Puno cvetanje < 30 < 13 > 51 > 41
Uticaj faze vegetacije na hranljivu vrednost, prinos isvarljivost sena lucerke.
ORGANOLEPTIČKA OCENA SENA
T i p s e n a Leguminozno seno
Travno seno
Mešano, travno-leguminozno seno
F a k t o r i P o e n i
Lisnatost (Seno leguminoza treba da sadrži 40 % ili više lista)
25 15
Boja i aroma (Seno treba da bude zeleno, svetlo i sa prijatnom aromom)
25 30 25
Mekoća i savitljivost stabla (Sigurni indikatori košenja u ranoj fazi vegetacije)
15 30 20
Slobodno od stranih primesa(Male količine korova i nečistoća)
15 20 20
Stanje sena(Seno košeno, sušeno i lagerovano na odgovarajući način, pod uslovom da je slobodno od prašine i plesni)
20 20 20
U k u p n o 100 100 100
Iako organoleptička ocena nije pouzdana kao hemijska analiza, najveći deo sena u svetu i dalje se kupuje i prodaje na osnovu vizuelnog izgleda
KARTA ZA POENTIRANJE KVALITETA SENA
Preporuke za košenje sena
Vrsta sena Optimalno vreme košenja Lucerka Prvi otkos-faza pupoljenja,
10% cvetova za naredne otkose Smeša trava i leguminoza Kada su leguminoze u odgovarajućoj
fazi Sirak, proso, sudanska trava, hibridni sirak
Pri visini od oko 100 cm
Bela detelina Od nekoliko cvetova do punog cvetanja Ježevica Do rane faze formiranja klasa Crvena detelina Kasnija faza pupoljenja Žitarice (ovas, ječam, pšenica) Do početka stvaranja testa u zrnu Soja Od sredine do punog cvetanja Mačiji repak Do početka formiranja klasa
KORIŠĆENJE SENA U ISHRANI• U ishrani krava može da se koristi u dnevnoj količini od 10-20 kg, ali je to
krajnje neracionalno• Stepen konzumiranja sena po volji zavisi od njegovog kvaliteta. Lošije seno
se konzumira u količini od 1,5 kg na 100 kg telesne mase, a dobro seno dvostruko više
• Ako krava u obroku dobija i silažu, onda se količina sena ograničava na 3-5 kg dnevno, odnosno minimalno 0,5 kg/100 kg TM
• Junadima može i da se ne daje u obroku• Ukoliko je isuviše grubo, ili se spremaju kompletni obroci (raspodeljivanje
mikser prikolicama) seno se prethodno secka
UTICAJ KVALITETA LUCERKINOG SENA NA PROIZVODNE PERFORMANSE KRAVA MUZARA
Faza vegetacije SP (%) NDF (%) ADF (%) DDM (%) 4% FCM (kg/d)
Pre cvetanja 21,1 40,5 30,2 62,7 39,6
Početak cvetanja 18,9 42,0 33,0 61,6 35,1
Sredina cvetanja 14,7 52,5 38,0 54,8 30,1
Puno cvetanje 16,3 59,5 45,9 52,9 29,4
Legenda: SP – sirovi proteini; NDF – neutralna deterdžentska vlakna; ADF – kisela deterdžentska vlakna; DDM – svarljiva suva materija; 4% FCM – prinos mleka korigovan na 4% mlečne masti.
Potreban kvalitet sena za različite kategorije goveda
RFV RFV ––relativna relativna hranljiva hranljiva vrednostvrednost100100
140140130130
120120
150150
110110
JUNICE 6JUNICE 6--12 12 MESECIMESECI
JUNICE 12JUNICE 12--18 18 MESECIMESECI
JUNICE 18JUNICE 18--24 24 MESECIMESECI
ZASUŠENE ZASUŠENE KRAVEKRAVE
KRAVE NA KRAVE NA POČETKU POČETKU LAKTACIJELAKTACIJE
TELAD DO 6 TELAD DO 6 MESECIMESECI
KRAVE KRAVE U SREDNJEM I U SREDNJEM I ZAVRŠNOM DELU ZAVRŠNOM DELU
LAKTACIJELAKTACIJE
Očekivani gubici SM (%) tokom procesa spremanja i skladištenja
Spremanje, % Skladištenje, % Ukupno, %
Seno, male bale
Bilo izloženo kiši 32,6 4,0 36,6
Nije bilo izloženo kiši 17,4 3,6 21,0
Prosečno 25,0 3,8 28,8
Dosušivano veštački 13,4 1,8 15,2
Seno, velike bale
Prirodno osušeno 25,0 14,2 39,2
Hemijski tretirano 15,0 10,7 25,7
Silaža lucerke
70% i više vlage 2,0 21,2 23,2
60-69% vlage 5,0 10,1 15,1
Manje od 60% vlage 11,5 8,2 19,7
Silaža cele biljke kukuruza
70% i više vlage 4,0 13,4 17,4
60-69% vlage 5,0 6,3 11,3
Manje od 60% vlage 16,2 6,3 22,5
PELETIRANA LUCERKA• Dobija se u fabrikama za dehidraciju od sveže lucerke. • Protein peletirane lucerke se manje degradira u buragu od
proteina u lucerkinom senu. • Peletirana lucerka je bolja za čuvanje i transport od sena.
SUVA GRUBA HRANIVA• U suva gruba hraniva spadaju kukuruzovina, slame,
pleve, ljuske, lisnik itd.• Sadrže veliku količinu vlakana i veoma su slabo
svarljiva• Popunjavaju digestivni trakt dajući osećaj sitosti, pa
se koriste za razblaženje obroka (zasušene krave)• Slame leguminoza su nešto bolje od slama žitarica• Od slama žitarica bolje su slame ovsa i ječma, a lošije
pšenična i ražana• Pleve su nešto bolje od slama
SILAŽASILAŽA
• Silaža je stočna hrana konzervisana kontrolisanom fermentacijom
• Najviše se priprema silaža od kabastih hraniva, ali se priprema i od koncentrovanih (npr. silaža zrna kukuruza)
• Naročito veliku primenu ima silaža cele kukurzne biljke
• Koristi se kao osnovno kabasto hranivo za ishranu krava muzara i tovne junadi
• Silaža omogućava ostvarivanje maksimalnog prinosa po hektaru
• Kod konzerviranja nekih kultura (npr. lucerka) potrebno je masu pre izlaganja fermentaciji prosušiti
• Ovo kombinovanje sušenja i siliranja se naziva senažiranje, a tako dobijen proizvod senaža (seno+silaža)
• Optimalna vlažnost
FAKTORI KOJI UTIČU NA KVALITET SILAŽE:
• Ostalo (tip silo-objekta, tehnika siliranja, organizacija rada, način korišćenja, organizacija ishrane)
• Šećerni minimum i puferni kapacitet
• Anaerobnost sredine
• Optimalna temperatura
• Botanička pripadnost i faza razvića
ŠEĆERNI MINIMUM• Šećerni minimum je minimalna količina lako rastvorljivih ugljenih
hidrata (šećera), neophodna za uspešnu fermentaciju (vrenje) iproizvodnju dovoljnih količina mlečne kiseline, koja će konzervisatisilirani materijal
• Biljke sa više šećera se lakše siliraju
PUFERNI KAPACITET• Puferni kapacitet se definiše kao količina mlečne kiseline koja je
potrebna za podkišeljavanje silomase do pH = 4 (Weissbash, 1967)
• Biljke sa više proteina imaju veći puferni kapacitet i teže se siliraju
POGODNOST BILJAKA ZA SILIRANJE SE DOBIJA IZ ODNOSA KOLIČINE ŠEĆERA PREMA PUFERNOM KAPACITETU (Š/PK), A U ODNOSU NA SADRŽAJ SUVE MATERIJE
Podela biljaka prema sposobnosi za siliranje I grupa II grupa III grupa
Mogu se same silirati Teže se same siliraju Ne mogu se same silirati Cela biljka kukuruza Trave Lucerka
Prekrupa vlažnog zrna ili klipa kukuruza
Travno-leguminozne smeše
Soja Grašak
Sirak Deteline Grahorica Suncokret Perko
Žita Uljana repica Glave i lišće šećerne repe Stočni kelj
Sirovi rezanci Krompir Čičoka
POŽELJNA FAZA I SADRŽAJ SM ZA USPEŠNO SILIRANJE POJEDINIH BILJAKA
Grupa useva Faza žetve SM %
Cela biljka kukuruza 1/2 - 2/3 mlečne faze 32-38%
Cerealije od cvetanja do voštane zrelosti 35-45%
Trave pred klasanje odnosno metlicenje 35-45%
Lucerka: Bunker ili vrećeVertikalni silosVertikalni zatvoreni silos
od pupljenja - 1/10 cvetanjaod pupljenja - 1/10 cvetanjaod pupljenja - 1/10 cvetanja
35-45%40-55%50-65%
OPTIMALNA VLAŽNOST• Za siliranje kabastih hraniva 65-70 %
• Za siliranje koncentrovanih 33-38 %
• Postiže se ubiranjem biljaka u određenoj fazi zrelosti, provenjavanjem trava i leguminoza ili mešanjem suvljih sa vlažnijim biljkama i dodacima
• Odgovarajući procenat suve materije je važan kako bi se maksimalno očuvala vrednost hranljivih materija koje će životinja konzumirati
• Kabsta hraniva košena ispod 30% SM rizikuju da budu fermentovana klostridijama i pokvarena (efluentalni gubici)
• Pri suvoj materiji većoj od 36% mogući su gubici usled kvarenja zbog razvoja aerobnih bakterija
PREPORUČENI SADRŽAJ SUVE MATERIJE I VLAGE U HRANIVIMA PRILIKOM SILIRANJA
Naziv hraniva i tip silo-objekta Suva materija, % Vlaga, %
Silaža od kukuruza
Zrno kukuruza 68 - 74 26 – 32
Zrno kukuruza (zatvoren tip silosa) 74 -78 22 – 26
Klip kukuruza 62 - 64 36 – 38
Klip kukuruza (zatvoren tip silosa) 64 - 70 30 – 36
Cela biljka (horizontalni tip silosa) 30 - 35 65 – 70
Cela biljka (vreće za siliranje) 30 - 40 60 – 70
Cela biljka (vertikalni silos) 30 - 40 60 –70
Cela biljka (vertikalni zatvoreni) 35 - 45 55 – 65
Silaža ili senaža od trava i lucerke
Horizontalni silos 30 - 35 65 – 70
Vreće za siliranje 35 - 45 55 – 65
Vertikalni silos 30 - 45 55 – 70
Vertikalni zatvoreni silos 40 - 50 50 – 60
Visina košenja >30cm
•Niži sadržaj lignina
•Veća svarljivost
•Veća mlečnost/prirast
•Manji rizik od mikotoksina!!
Uticaj visine košenja na kvalitetUticaj visine košenja na kvalitet
Masa bi trebalo da sadrži samo 20% odrezaka dužih od 3-4 cm
Dužina odrezaka Dužina odrezaka
Tabela. Odnos stepena suve materije i dužine odrezaka za različite biljne vrste Sirovina za siliranje Prosečna dužina odrezaka Silaža lucerke i trava 65 - 75% vlage ≈ 1 cm manje od 65% vlage ≈ 0,6 do 1 cm Silaža cele biljke kukuruza i sirka 65 - 70% vlage ≈ 2 cm 60 - 65% vlage ≈ 1,3 cm 55 - 60% vlage ≈ 1 cm
• Usitnjenost se može pratiti na njivi upotrebom Penn State Separatora
• Idealna usitnjenost mase bi trebalo da bude:
25-50%: odrezaka manje od 7,5 mm
40-50%: odrezaka između 7,5 mm i 2 cm
10-25%: odrezaka veće od 2 cm
ANAEROBNOST SREDINE• Postiže se adekvatnim usitnjavanjem mase, dobrim
sabijanjem i adekvatnim zatvaranjem silo-objekta
Za postizanje anaerobnih uslova neophodno je adekvatno pripremiti silos
• Sanirati oštećenja
• Izvršiti deratizaciju
• Adekvatno obložiti zidove folijom
• Pravilo puniti i nabijati masu u silosu
OPTIMALNA TEMPERATURA• Temperatura zavisi od inteziteta oksidacionih procesa, koji su
uslovljeni prisustvom kiseonika• Bakterije mlečno-kiselinskog vrenja odlikuju se širokim temperaturnim
intervalom u kom su aktivne (5-55°C)• Temperatura za dobijanje dobre silaže ne bi smela da prelazi 35-38°C
Prilikom siliranja neophodno je stalno kontrolisati temperaturu!
Ako je temperatura ispod 30 C –nedovoljno za fermentaciju, smanjiti gaženje i ubrzati punjenje.
Ukoliko je temperatura 60 C – intezivirana oksidacija zbog zaostalog vazduha, pojačati intezitet gaženja i usporiti sa punjenjem.
OBJEKTI ZA SILIRANJE I IZUZIMANJE• U praksi se koriste različiti silo-objekti, od stalnih,
kvalitetnih i skupih, pa do improvizovanih i krajnje jeftinih:- Silo-jame- Silo-rovovi- Površinski silo-objekti - Silo-tornjevi (vertikalni silosi)- Silo-kobasice- Silo-bale (okrugle ili četvorougaone, obavijene folijom)- Silo-kalupi- Silo-kamare
Tip silosa
Skup Srednja Jeftin
Nizak Između Visok
Ograničen Po potrebi Po potrebi
5-15% 10-20% 15-25%
--- 15-20 cm/d 15-20 cm/d
Trošak
Rizik od kvarenja
Kapacitet
SM gubici
Izuzimanje silaže
POREĐENJE TIPOVA SILOSA
• Kao najekonomičniji objekti su se pokazali horizontalni silosi, u stvari to su dva dužinska zida, dok jedna čeona strana može biti zatvorena ili ne.
• Ovakav tip je pokazao za sada veliki broj pozitivnih osobina, kao što su: lako punjenje, sabijanje i pražnjenje, mali troškovi izgradnje, manji problemi u vezi zamrzavanja silaže, i dr.
• Najbolje je graditi trajne silose od armiranog betona jer su čvrsti i trajni, a relativno lako se grade.
• Širina horizontalnog silosa za mala gazdinstva treba da je minimalno oko 1,5 širine zadnjih točkova traktora koji gazi silažu.
• Visina je obično 1,8-2 m, čime se izbegava nestabilnost i olakšava ulazak i izlazak transportnog sredstva i sredstva koje gazi silažu.
• Ako se raspolaže odgovarajućom mehanizacijom, bolje je da visina bude 3 metra ili više.
• Dužina silosa je različita, i zavisi u najvećoj meri od željenog kapaciteta.
• Da ne bi došlo do propadanja kvaliteta silaže usled izloženosti vazduhu, veoma je važno kad se vrši planiranje veličine silosa uskladiti, sa jedne strane dnevne potrebe za silažom, a sa druge širinu silo objekta, odnosno voditi računa o širini i visini frontalne strane sa koje će se vršiti izuzimanje silaže.
• U novije vreme senaža se sprema u vidu bala, obavijenih folijama. Ovakav način ne zahteva postojanje silo-objekata, ali se i pored toga preporučuju nadstrešnice za čuvanje bala senaže
REDOSLED OPERACIJA PRILIKOM PROCESA SILIRANJA:
• Odrediti optimalno vreme za siliranje (faza vegetacije i sadržaj suve materije)
• Masu iseckati na optimalnu dužinu
• Razmotriti mogućnost dodavanja aditiva
• Silos puniti brzo, bez prekida i intenzivno sabijati masu
• Na kraju, što je moguće bolje, izolovati masu od vazduha, odnosno pokriti
SMEŠTANJE MASE ZA SILIRANJE U SILOS
• ZAŠTITA PLASTIČNOM FOLIJOM
PUNJENJE I SABIJANJE• Punjenje objekta treba da se vrši
postepeno po celoj površini, sloj po sloj, i da se svaki sloj dobro sabije
• Debljina slojeva ne bi trebala da prelazi 30 cm
• Gaženje se obavlja neprestano traktorima, koji treba da se kreću sporo (3 do 5 km/h)
• Ukoliko punjenje i sabijanje traje više dana, posle svakog prekida bi trebalo preko silaže prebaciti foliju, i time onemogućiti ulazak vazduha i kiše
• POKRIVANJE BOČNIH ZIDOVA
• Kada se završava punjenje objekta, potrebno je da gornji sloj silaže bude oko 20 cm preko ivice silo-objekta, a zatim da se i po završetku punjenja nastavi intenzivno sabijanje nekoliko sati.Nakon toga sledi:
• POKRIVANJE VRHA, I PRITISKANJE
• Prilikom izuzimanja treba voditi računa da površina ostane što je moguće više ravna
• Preporučuje se da se dnevno izuzima 15 do 30 cm, a tokom perioda sa visokim temperaturama i povećanom vlažnosti vazduha i više od 50 cm dnevno
• Što je silaža kvalitetnija, time je podložnija aerobnom kvarenju. Aerobno kvarenje dovodi do neprijatnog ukusa, razvoja plesni i mikotoksina
• Dodavanjem aditiva koji podstiču stvaranje sirćetne kiseline povećava se aerobna stabilnost
IZUZIMANJE SILAŽE
Gubici neto energije pri spremanju silaže
Uzročnik Procena Gubici (%)
Naknadno disanje Neizbežno 1 – 2 Vrenje/ fermentacija Neizbežno 4 – 10 Silažni sok Zavisno od postupka 0 – 7 Gubici na polju Zavisno od postupka 1 – 5 Nepravilna fermentacija Možemo izbeći 0 ���� 10 Aerobna razgradnja (skladištenje)
Možemo izbeći 0 ���� 10
Aerobna razgradnja (izuzimanje)
Možemo izbeći 0 ���� 40
Ukupni gubici 6 ���� >50
PREDNOSTI SILIRANJA
• Silaža je po hemijskom sastavu i hranljivoj vrednosti veoma slična zelenoj hrani. Zbog toga je najviše podesna za zimsku izhranu životinja, mada se u novije vreme koristii svih 365 dana godine
• Korišćenjem silaže postiže se stabilan sastav obroka u dužem vremenskom periodu, što doprinosi dobrom varenju i stabilnoj proizvodnji mleka
• Spremanjem silaže kukuruza dobija se znatno više hranljivih jedinica po hektaru nego kada se kukuruz koristi u obliku zrna i kukuruzovine
• Pri siliranju višegodišnjih leguminoza ili trava kombajnirana masa se odmah odvozi sa parcela pa se brže obavlja regeneracija i može se dobiti jedan otkos više u toku godine
• Silirati se mogu i različiti sporedni proizvodi biljne proizvodnje (glave i lišće šećerne repe, kukuruzovina i slama), zatim sporedni proizvodi industrijske prerade (sirovi rezanci šećerne repe, pivski trop, komine…) čime je omogućeno bolje iskorišćavanje svih resursa u ishrani domaćih životinja, a samim tim i smanjivanje troškova ishrane
• Siliranjem zelenih biljaka postižu se manji gubici u hranljivim materijama u odnosu na sušenje. Tako, na primer, pripremanjem sena gubi se najčešće oko 25% (a ponekada i 30-40%) suve materije, dok pri siliranju svi gubici retko prelaze 10%
• Siliranje omogućava bolje korišćenje zemljišta, sa dve žetve godišnje, jer se kulture za siliranje mogu gajiti kao ozimi, prolećni, naknadni i postrni usevi
• Postupak siliranja je u manjoj zavisnosti od vremenskih uslova nego što je spremanje sena
• Siliranje pomaže kontrolu korova, koji se često puta šire sa senom ili suvom kabastom hranom
• U 1 m3 silaže staje dvostruke više suve materije (160-180 kg/m3) nego u 1 m3 nebaliranog sena (70-80 kg/m3);
• Gotovo svi procesi siliranja, ali i distribucije silaže životinjama, mogu biti potpuno mehanizovani
• Dobro spremljena silaža, u dobrim silo objektima, može se čuvati do momenta upotrebe više godina, po nekima i do 20 godina
• Zbog visokog sadržaja vlage silaža se čuva bez ikakve opasnosti od moguće pojave požara, dok seno i slična hraniva dobijena sušenjem (kukuruzovina, slame i pleve) su stalno ugrožena ovom potencijalnom opasnošću
NEDOSTACI SILIRANJA• I u toku siliranja nastaju gubici hranljivih materija, koji su, istina,
manji nego pri spremanju sena• Silaža praktično ne može biti predmet kupoprodaje, osim senaže
spremljene u velikim okruglim balama• Siliranje zahteva veće početne investicije, za nabavku silo-
kombajna i podizanje silo-objekata• Pri spremanju silaže neophodno je manipulisati sa 2-3 puta
većom masom nego pri spremanju sena• Pri ad libitum ishrani preživara, dolazi do manjeg konzumiranja
suve materije nego pri konzumiranju svežih ili osušenih kabastihhraniva
• Pri neadekvatnoj upotrebi silaže mogu se javiti neki zdravstveniproblemi
• Korišćenje utiče negativno na zrenje kvalitetnih sireva
ORGANOLEPTIČKA OCENA KVALITETA SILAŽE
• Odsustvo ili prisustvo plesni u silaži, kao i stepen zagađenosti silaže zemljom:
- Plesnivost - mikoze i mikotoksikoze
- Zagađenost zemljom - problemi u varenju ili izvor kontaminacije bakterijala buternog vrenja ili vrstom Listeria monocytogenes
- Prisustvo leševa glodara - izvor kontaminacije vrstom Clostridium botulinum
• Boja silaže:
- Kvalitetna silaža cele biljke kukuruza - žutozelena boja
- Kvalitetna silaža vlažnog zrna ili klipa kukuruza - žuta boja
- Silaže lucerke i trava - maslinasto zelena boja
- Boja silaže od glava i lišća šećerne repe – mrka
- Prekisele silaže - bledozelena, a često i žutozelena boja
- Tamnija boja silaže - visoka temperatura pri siliranju
• Miris silaže:- Kvalitetna silaža - blago nakiseo i prijatno
aromatičan miris (miris uskislog testa)- Silaža od provenutog materijala ili senaža -
znatno slabije izražen miris u odnosu na silažu prirodno vlažnog materijala (podseća na miris sena)
- Oštar kiseo miris - znatnije prisustvo sirćetne kiseline
- Težak i oštar miris na užegao buter – prisustvo buterne kiseline
- Povećana aromatičnost u odnosu na normalnu-fermentacija je tekla na višim temperaturama
• Struktura silaže:- Kvalitetna silaža - očuvana struktura, lako se
raspoznaju pojedini biljni delovi- Lošija silaža - sluzavost i ulepljenost
LOŠA SILAŽALOŠA SILAŽA
HEMIJSKI PARAMETRI KVALITETA SILAŽE• pH vrednost silaže – meri se pehametrima ili univerzalnim indikator papirom:
- Za kvalitetnu silažu spremljenu od materijala sa optimalnim sadržajem vlage = 3,8 - 4,2
- Silaža sa pH 3,0 - 3,8 se slabije konzumira- Silaža sa pH < 3,0 – prekisela silaža, životinje je ne konzumiraju- Silaža sa pH >5,0 – nedovoljno fermentisana silaža ili silaža od provenulog
materijala• Količina amonijačnog, rastvorljivog i proteinskog azota
- Amonijačni azot = prihvatljiva količina u kukuruznoj silaži 5 – 7 % u odnosu na ukupni azot, a u travnim do 12 %
- Rastvorljivi azot = u kvalitetnoj silaži manje od 50 % u odnosu na ukupni azot; silaže leguminoza obavezno sadrže više od 60 % rastvorljivog u odnosu na ukupni; u obrocima za mlečne krave preporučuje se 30 – 40 % rastvorljivih proteina u odnosu na ukupne
• Količina alkohola- Metil-alkohol nastaje u lucerkinim silažama iz pektina u malim količinama, a etil-
alkohol nastaje u kukuruznoj silaži; u uslovima visoke vlažnosti može da se nagradi etil-alkohola 5-7 % SM
Parametri kvaliteta silaže
Pokazatelj Lucerka
30-35% SM Lucerka
45-55% SM Trave
25-35% SM Biljka kukuruza
35-40% SM Zrno kukuruza
75% SM pH 4,3-4,5 4,7-5,0 4,3-4,7 3,7-4,2 4,0-4,5 Mlečna kis., % SM 7-8 2-4 6-10 (2-4) 4-7 0,5-2,0 Sirćetna kis., % SM 2-3 0,5-2,0 1-3 (< 2) 1-3 < 0,5 Propionska kis., % SM < 0,5 < 0,1 < 0,1 < 0,1 < 0,1 Buterna kis., % SM < 0,5 0 0,5-1,0 0 0 Etanol, % SM 0,5-1,0 0,5 0,5-1,0 1-3 0,2-2,0 Amonijačni N, % SP 10-15 < 12 8-12 5-7 < 10
KONCENTROVANA KONCENTROVANA HRANIVAHRANIVA
• Osnovni i najvažniji sastojak svih zrna žitarica je skrob, čiji se sadržaj kreće od oko 45% (u ovsu) do 77% (u zrnu pšenice)
• Sadržaj proteina u zrnu žitarica obično je umeren i ispod potreba životinja (10-14%)
• Proteini iz zrna žitarica su deficitarni u određenim amino kiselinama, a naročito lizinu i metioninu
• Sadržaj masti u zrnu žitarica varira u zavisnosti od vrste biljaka. Zrno ovsa i kukuruza sadrži 4-6% masti, tako da je ovaj za 2-3 puta viši nego u pšenici i ječmu
• Sva zrna žitarica su deficitarna u kalcijumu, i obično sadrže manje od 0,15%. Sadržaj fosfora se kreće od 0,3-0,4%
ENERGETSKA HRANIVAENERGETSKA HRANIVAzrna žitaricazrna žitarica
KUKURUZ KUKURUZ -- ZRNOZRNO• Osnovno energetsko hranivo u našim uslovima• Kukuruz može proizvesti veće količine svarljivih
hranljivih materija po jedinici površine (hektaru) od bilo koje druge vrste žitarica
• Veoma je svarljivo i ukusno hranivo, bogato energijom, ali siromašno u proteinima, vlaknima i mineralima
• Mlečnim kravama se daje u zrnu, mleven, gnječen, prekrupljen ili siliran
• Skrob zrna kukuruza sporo fermentiše, i značajan deo se ne razgradi u buragu, već se svari u crevima i služi kao direktan izvor glukoze
• Upotreba siliranog ili konzervisanog zrna (25-35% vlage) ima nekoliko prednosti: dve do tri nedelje se ranije bere, manji su gubici u polju, nema troškova sušenja, ukusniji je, ima veći sadržaj energije…
• Maksimalna količina: 55% SM obroka (nema ograničenja)
KUKURUZ - KLIP• Samleveni kukuruzni klip je vrlo dobro hranivo za mlečne krave. • Sastoji se od kočanke (20%) i zrna (80%). • U odnosu na zrno sadrži više vlakana, što smanjuje pojavu acidoze• Maksimalna količina: 60% SM obroka (nema ograničenja)
PŠENICA - ZRNOReđe se koristi zbog cene koja je
uglavnom viša od cene kukuruza
Sadrži najviše skroba od svih žitarica i to skroba koji fermentiše brzo
Treba je postepeno uvoditi u obrok i koristiti u ograničenim količinama (20-30% u koncentratu). U suprotnom može da dovede do akutne indigestije
Za maksimalnu proizvodnju mikrobiološkog proteina kombinovati je sa izvorima proteina bogatim RDP-om
Maksimalna količina: 25% SM obroka
JEČAM - ZRNO
• Ječam je najrasprostranjenije žito u svetu
• Kravama se mora dati izgnječen ili srednje sitno samleven, jer će u suprotnom proći kroz digestivni trakt nesvaren
• Sadrži više proteina i viši nivo lizina, triptofana, metionina i cistina od zrna kukuruza
• Zbog velike brzine fermentacije treba ga koristiti u ograničenim količinama (25-50% u koncentrat)
OVAS ILI ZOB
• Sadrži više proteina od kukuruza i ječma, a najviše celuloze od svih žita
• Zbog toga ima smanjenu energetsku vrednost (najmanja od svih žita)
• Skrob ovsa vrlo brzo fermentiše, ali ga ima manje nego u drugim žitima
SIRAK - ZRNO
• Sirak je po hranjivoj vrednosti sličan ječmu, ali sadrži skrob koji fermentiše sporo (kao kukuruz)
• Odlično je hranivo za stoku kada je dodato drugim ukusnim hranivima
• Za ishranu mlečnih krava treba da je srednje sitno samleven jer ako je previše sitno samleven, krave će ga slabo konzumirati
• Važno je imati na umu da crveni sirak ima veću količinu tanina (toksična materija ako je uneta u organizam u velikim količinama) nego beli
• Maksimalna količina: 55% SM obroka (nema ograničenja)
• Zamena za kukuruz
PROTEINSKA HRANIVAPROTEINSKA HRANIVA• Najznačajnija proteinska hraniva u ishrani preživara su uljane sačme-
sporedni proizvodi industrije ulja (sojina, suncokretova i repicina sačma)
• Takođe se kao izvor proteina koristi zrnevlje uljarica (soja, suncokret) ali i leguminoza koje nisu uljarice (grašak, pasulj, bob...)
• I mnogi sporedni proizvodi drugih industrija predstavljaju dobre izvore proteina (pamukova sačma, kukuruzni gluten...)
• Proteinska hraniva animalnog porekla se ne koriste u ishrani preživara, jer je to zakonom zabranjeno (osim mleka, surutke, albumina i kazeina za ishranu podmlatka)
SOJA - ZRNO• Veoma bogato proteinima, a i energijom• Kao i većina drugih uljarica i zrno soje sadrži
određeni broj toksičnih, stimulativnih i inhibitornih supstanci, uključujući alergene, goitrogene i antikoagulacione faktore
• Zbog prisustva ureaze sirovo zrno se ne sme davati u obroku zajedno sa ureom
Termičkim tretiranjem zrna uništavaju se inhibitori i povećava se udeo nerazgradivih proteina sa 20 na 60%
Količinu sirovog i ekstrudiranog zrna soje treba ograničiti na 2 kg po kravi na dan, a tostirano se može davati do 3 kg po kravi na dan
Maksimalna količina: 10% SM obroka sirovo i ekstrudirano, a 15% SM obroka tostirano
SOJINA SAČMA• Veoma kvalitetan izvor proteina i
jedino ograničenje mu je cena• Celo zrno soje sadrži 15-21% ulja, koje
se izdvaja ekstrakcijom sa rastvaračima, tako da u sačmi ostaje oko 1% ulja
• Pre stavljanja u promet sojina sačma se standardizuje na sadržaj proteina od 44 ili 48%, razređivanjem sa sojinom ljuskom
• Maksimalna količina: nema ograničenja (cena)
• Zbog zabrane upotrebe sintetskih rastvarača u preradi organsih proizvoda, za organsku proizvodnju je adekvatnija sojina pogača (dobija se cedjenjem za razliku od sačme koja se dobija ekstrakcijom, slična sačmi, sadrži više ulja)
SUNCOKRET - ZRNO• Bogato uljem i ukusno
• Maksimalna količina: do 15% u koncentrat ili 1 do 1,5 kg/dan po kravi
SUNCOKRETOVA SAČMA• Dominantno proteinsko hranivo za preživare kod nas• U pogledu sadržaja hranljivih materija pokazuje velika kolebanja, a u
zavisnosti od procesa ekstrakcije i od toga da li su zrna prethodno oljuštena
• Sačma dobijena od oljuštenog zrna sadrži oko 44% proteina, za razliku od sačme dobijene od celog zrna, koja sadrži 28-33% proteina
• Ima visok sadržaj NDF-a (≈38%), za razliku od sojine sačme (≈12%)• Maksimalna količina: 10% SM obroka ili do 20% u koncentrat• Kao i kod soje, za organsku proizvodnju adekvatnija je pogača nego sačma
STOČNI GRAŠAK
• U proseku sadrži oko 25% sirovih proteina i 1,2% masti. Proteini imaju visok sadržaj lizina i relativno nizak metionina
• Sadrži 10 puta manje antinutritivnih materija nego soja
• Maksimalna količina: do 15% SM obroka
SAČMA ULJANE REPICE
• Većina sačmi od uljane repice sadrži od 27 do 34 % proteina
• Može sadržati štetne materije-glukozinolate
• Maksimalna količina: 15% SM obroka
• Novije sorte (kanola) mogu biti uključene i u većim količinama u obrok
SPOREDNI PROIZVODI
PREHRAMBENE INDUSTRIJE
REZANAC OD ŠEĆERNE REPE• Po sastavu suve materije repini rezanci predstavljaju tipično
ugljenohidratno hranivo• Od zrna žitarica razlikuju se u nešto većem sadržaju sirovih
vlakana (18-20%) i nižem sadržaju proteina
• Bogati su sa pektinom koji brzo fermentiše u buragu i stoga treba ograničiti količinu na oko 30% u koncentratu
• Maksimalna količina: 30% SM obroka
• Rezanci šećerne se mogu koristiti sirovi, silirani i suvi rezanci
MELASA OD ŠEĆERNE REPE• Melasa predstavlja gusti, viskozni i sirupasti
ostatak kod prerade šećerne repe u šećer
• Koristi se u ishrani mlečnih krava jer povećava energetsku vrednost obroka (odličan je izvor energije)
• Nije skupa
• Ima blago laksantno dejstvo
• Pošto je slatka, služi kao korigens ukusa mnogih grubih i drugih hraniva
• U tu svrhu se rastvara u toploj vodi u odnosu 1:4 i onda se njom prskaju hraniva, tako da životinje tada bolje i više konzumiraju npr. kukuruzovinu, slamu i druga manje kvalitetna hraniva
PŠENIČNE MEKINJE I STOČNO BRAŠNO• Pšenične mekinje su sporedni proizvodi
mlinarske industrije• Sastoje se iz omotača zrna i endosperma• Vrlo su ukusno hranivo i povećavaju mlečnost
krava• Predstavljaju siromašne izvore Ca, ali su bogati u
P i Mg • Poboljšavaju ukus obroka i imaju blago
laksativno dejstvo• Maksimalna količina: 15% SM obroka
SOJINE LJUSKE• Izvrstan izvor svarljivih vlakana i energije
• Mogu se uključiti u koncentrat do 30%
DŽIBRA• Predstavlja sporedni proizvod industrije etanola• Razlikuju se sveža i suva džibra• Od sveže džibre u ishrani krava je najbolja
kukuruzna džibra jer ima najveću hranjivu vrednost (energija)
• Sadrži preko 90% vode• Kravama se daje u količini od 8-30 litara dnevno
• Nastaje pri proizvodnji skroba• Sadrži oko 60% sirovih proteina, bogat
je izvor nerazgradivog proteina • Maksimalna količina: 5% SM obroka,
odnosno do 1,5 kg/dan
KUKURUZNI GLUTEN
PIVSKI TREBER-TROP
• Predstavlja sporedni proizvod industrije piva i razlikuju se sveži i suvi
• Sveži pivarski trop predstavlja ostatak kod proizvodnje piva, a sastoji se iz ječmenog slada i zrna ječma
• Sadrži 75-80% vode pa se lako kvari i time može izazvati digestivne probleme. Ima srednji sadržaj proteina i energije
• Veoma je ukusno hranivo i dobro deluje na povećanje mlečnosti krava i daje se u količini od 5-10 litara dnevno, ali se treba davati posle muže kako mleko ne bi poprimilo njegov miris
ADITIVIKoriste se radi:
• Povećanja prinosa mleka
• Povećanja procenta mlečne masti i proteina
• Povećanja konzumiranja suve materije
• Održavanja optimalnog pH u buragu
• Stimulisanja razmnožavanja mikroogranizama u buragu
• Povećanja svarljivosti obroka
• Smanjenje negativnog dejstva visokih temperatura
• Sprečavanje pojave metaboličkih bolesti itd.
PUFERI
• Smatra se da je idealna vrednost pH buražnog sadržaja za optimalno varenje i funkciju predželudaca između 6,2 i 6,8
• Kada pH rumena padne sa normalnih 6,5 na 4,0 dolazi do pojave metaboličkog oboljenja acidoze
• Preživari sa visokom proizvodnjom obično dobijaju obroke sa velikim učešćem koncentrata, što dovodi do opadanja vrednosti pH u rumenu
• Puferi se dodaju radi sprečavaju pada pH buražnog sadržaja • Kao puferi se koriste natrijum bikarbonat (soda bikarbona) i
magnezijum oksid. (Dozvoljeni su za organsku proizvodnju)
KADA ĆE UPOTREBA PUFERA DATI NAJVEĆE EFEKTE?
• kada se krave hrane velikim količinama koncentrata • kada su fermentisana hraniva (silaža ili senaža) glavni ili
jedini izvor kabastih hraniva• kada je veličina čestica hrane smanjena usled seckanja ili
peletiranja hraniva, a što ima za posledicu povećanje obima fermentacije i smanjeno lučenje pljuvačke
• kada se krave naglo prevode na obroke bogate u koncentrovanim hranivima
• kada je nizak sadržaj mlečne masti• kada krave odbijaju hranu pri ishrani brzo fermentirajućim
hranivima
KVASCI
• Kvasci se u ishrani životinja
koriste kao hranivo bogato proteinima i vitaminima
• Pored toga, koriste se i žive kulture kvasaca koje služe kao aditiv
• Kulture kvasaca nemaju ulogu izvora hranljivih materija već treba da utiču na mikroorganizme predželudaca
• Najčešće ispitivani kvasci su Saccharomyces cerevisiae i Aspergillus oryzae (Saccharomyces cerevisiae dozvoljen za organsku)
• Pozitivni efekti koji se pripisuju delovanju živih kultura kvasaca su sledeći:- povećava se dejstvo celulitičkih bakterija- poboljšava se varenje vlakana- poboljšava se iskorišćavanje mlečne kiseline- stabilniji pH buraga
ANJONSKE SOLI
• Daju se zasušenim kravama dve do tri nedelje pred teljenje
• Povećavaju nivo kalcijuma u krvi, tako što stimulišu mobilizaciju Ca iz kostiju i povećavaju njegovu apsorpciju u tankim crevima
• Preveniraju pojavu mlečne groznice• Od soli se najčešće koriste amonijum hlorid i
magnezijum sulfat (za organsku proizvodnju dozvoljenmagnezijum sulfat)
• Moraju se davati oprezno i pod stručnom kontrolom, jer u suprotnom može doći do ozbiljnih problema
DODACI ZA SILAŽU
• BAKTERIJSKI INOKULANTI- Stimulišu poželjni tip fermentacije, smanjuju gubitak suve materije i povećavaju svarljivost, preporučuju se naročito za leguminoze i u slučaju loših uslova za siliranje (visok sadržaj vlage, mala količina zrna, loši vremenski uslovi itd.)
• PROPIONSKA KISELINA- Sprečava pojavu plesni, može se dodavati i u kompletno mešane obroke. Pored propionske dozvoljene su i mravlja, mlečna, sirćetna itd.
