kako zadobiti smirenje.doc

7/27/2019 KAKO ZADOBITI SMIRENJE.doc

1/54

Boanska odeda.O tome, kako zadobitismirenje protjerej Vjeeslav Tulupov

Predgovor

U pravoslavnu Gruziju su 1208. godine ule trupe muslimanske vojske na elu sasultanom persijskog grada Ardebilja.Na askrs! u zoru! muslimani su iznenadaupali u grad Ani! i opljakavi ga! ubili 12 "iljada "ri#ana. Gruzijska $ari$a%amara! saznavi ta se dogodilo! naredila je svom poznatom vojskovo&i'a"ariju ("argrdzeli! da se osveti. ojskovo&a je saekao da pone muslimanskipost i krenuo je sa vojskom u )ersiju. U no#i punog mese$a! njegovi odredi suokru*ili grad Ardebilj. U zoru! kada su se gra&ani tek poeli buditi iz sna! i mule sminareta oglasili zavretak posta! Gruzini su zauzeli grad. +n je po nare&enju'a"arije bio sruen do temelja. 12 "iljada njegovi" stanovnika su bili ubijeni.,azna je stigla i zarobljenog ardebiljskog sultana. )osle toga sluaja muslimani

su prestali da napadaju gruzijsku zemlju na velike "ri#anske praznike.'a vreme vladavine $ari$e %amare Gruzijska zemlja je dostigla sami vr" svojemo#i. %amarine vojskovodje su proslavili Gruziju mnogim uspenim ratovima ibitkama. Uporedo s tim $ari$i je bilo strano bilo kakvo ratovanje. Naprotiv!%amara je uvek te*ila da rei sukobe putem mirni" pregovora. Njena vojska jesve vreme zauzimala pozi$ije odbrane i prelazila u napad samo onda! kada i" jena to prinu&avao protivnik.

,ao to svedoe arapski i persijski izvori! u Gruziji su za vreme %amarinog$arevanja! muslimani *iveli u boljim so$ijalnim uslovima! nego u mnogim

islamskim dr*avama. -lagoverna $ari$a je zamenila smrtnu kaznu i ak jezabranila ka*njavanje ljudi ibanjem. vake godine je izdvajala jednu desetinu izpri"oda! za pomo# onima kojima je bilo potrebno i esto bi $ele no#i ila ode#uza siromane.%amara se svaki dan molila na liturgiji u dvorskoj $rkvi.avremeni$i su se divili njenoj mudrosti! smirenju i blagoestivosti. /adi svogapravednog *ivota ona je pribrojena broju sveti".,ako je u linosti $ari$e %amare spojena krotost "ri#anke i vrstina $ari$e'ato je Gruzijska vojska po njenom nare&enju nanosila protivniku udar$e kaoodgovor )oto su muslimani znali rei pasitelja o tome da posle udar$a po

jednom obrazu! "ri#anin treba da okrene i drugi obraz! mogli su da oekuju odgruzijske $ari$e drugaiji stav prema svojim osvajakim napadima. li blagoverna%amara nije imala smirenje +va dobrodetelj je naravno krasila svetu $ari$u! ali o"ri#anskom smirenju u svim vremenima mnogi su imali nepravilnu predstavu.)rotivni$i rista su uvek irili miljenje o smirenju! kao o karakternoj $rti ropskeprirode! pritisnute teretom "ri#anski" dogmi. Ali na primeru gruzijske $ari$e mise mo*emo uveriti u suprotno.U ovoj knjizi #e itatelj saznati o sutini smirenja! o putevima za dostizanjesmirenja i uvideti da zadobiti ovu veliku dobrodetelj mo*e samo ovek sasna*nom voljom i "rabrim sr$em.


2/54

Glava I

!"#$!%$ I &'(TI!" &)I*$!%"

mirenje pobe&uje zamke &avola

vi mi! koji *ivimo na zemlji! nalazimo se u velikoj opasnosti. 'ato 'ato to! poreima apostola )etra! u svetu koji nas okru*uje &avo ide kao lav riu#i i tra*ikoga #e progutati 31 )et.4.8.5.

Niko od nas ne mo*e spasiti svoju duu ako ne pobedi u borbi sa paliman&elima. 'lobni demoni! koji su sami dospeli u ad! postavili su pred sobom $iljda i oveanstvo pogube u njegovom bezdanu. +ni sabla*njavaju oveka! vezujuga strastima i dovode do pada u gre". 'a to neisti du"ovi koriste svaraspolo*iva sredstva. )oto nemaju mogu#nosti da nasilno nateraju ljude da inebezakonja! demoni to ine lukavstvom. ,ako se mi mo*emo suprotstaviti zlobi

&avola %o je pitanje muilo "ri#anske podvi*nike od davni" vremena.6ednom je prepodobni Antonije eliki video du"ovnim oima sve mre*e &avola!prostrte po svetu. Uzda"nuvi! on je rekao7%eko rodu ljudskome9 ,o se mo*e osloboditi od ovi" mre*a

,ao odgovor prepodobni je uo glas svie7

mirenomudri se spasavaju od nji"! i one ne mogu ni dotaknuti takvoga.

ve zamke &avola razruavaju se smirenjem. :to se mi vie usavravamo u

smirenju uz pomo# -o*iju! tim se manje podvrgavamo opasnosti da budemoprele#eni i pogubljeni od strane zlobni" demona.

'li du"ovi se nevidljivo bore s nama preko pomisli! a vidljivo posredstvom drugi"ljudi! od koji" mi trpimo nepravedna vre&anja i ugnjetavanja. Ako demoniuspevaju da u potpunosti ovladaju nekim ovekom! tada oni poinju da ga koristeza jo grublje napade prema nama.+ jednom od takvi" iskuenja je bilo govora u;+tanikuavo! napadaju#i nas preko drugi" ljudi! namerava da u naim sr$imaprouzrokuje prema njima gnev i neprijateljstvo. U vreme slini" iskuenja mitreba da ispoljimo posebnu ljubav prema oveku koji na nas vri pritisak! ismirivi se pred njim da pobedimo &avola. Naravno to se odnosi na na lini*ivot. 'lo! koje svesno stremi da uniti drutveni poredak! da zbrie s li$a zemlje


3/54

$eli narod! ili da pogubi bar jednog oveka! treba da se odse$a najjaimmetodima.

U istoriji $rkve su poznati sluajevi kada se &avo lino javljao velikim svetiteljima i"teo da prenese na nji" svoju zlobu.%ako je jednom prepodobni (akarije

?gipatski nosio u keliju palmine grani$e za pletenje kotari$a. znenada je nasvom putu sreo &avola! koji je zama"nuo srpom i "teo da ga udari! ali nijemogao. (akarije9 obratio se on svetome! radi tebe ja trpim veliku muku! jernisam u mo#i da te pobedim. ?to! i ja inim sve to ini i ti. %i posti i ja nitauopte ne jedem ti bdi i ja nikada ne spavam. Ali jedno ima u emu si ti iznadmene.

:ta bi to moglo biti pitao ga je prepodobni. %voje smirenje! odgovorio je &avo! eto zbog ega se ja ni ne mogu boritiprotiv tebe.

+bmanjuju#i ljude satana mo*e da uzme lik rista! angela i sveti". 6avljaju#i se utakvom obliku "ri#anima! on nastoji da i" dovede u stanje du"ovne prelesti.6ednom davno je &avo stao u liku angela ispred jednog egipatskog podvi*nika ipobu&uju#i u njemu slavoljublje! rekao je7

6a sam ar"angel Gavrilo koji sam poslan tebi9 )ogledaj9! smireno i prostoduno je molio stara$. @ =a nisi ti nekom drugomposlan 6er ja sam nedostojan toga da mi se alju angeli. )osle ovi" rei &avo jeistog asa nestao.

=emoni! budu#i prekomerno nagli i gordi! pribli*ivi se smirenomudrenom

oveku! gube svu svoju silu zlobe! i sve nji"ove zamke se pretvaraju u nita.?gipatski podvi*nik! ava (ojsije je govorio! da onaj koji ima smirenje! smirujedemone! a onaj koji nema smirenje podsme" je demonima. mirenje je osnovasvi" dobrodetelji.

U $rkvenim predanjima je sauvano mnogo primera o velikom znaaju smirenjaza du"ovni *ivot oveka. ?vo jednog od nji".

U davna vremena "ri#anka se nala na pustom ostrvu! gde je 0 godina provelau podvizima posta i molitve! trpe#i razna liavanja. Na kraju je uz ostrvo pristaobrod! i ona se vratila na rodnu grudu. +tila je kod jednog velikog podvi*nika! iispriala mu o svome pustinjskom podvigu. asluavi je pa*ljivo! stara$ je pitao7

A mo*e li pri"vatiti uvrede jednako kao blagougodne mirise Ne! oe! zbunjeno je odgovorila "ri#anka. %ada nisi nita zadobila za 0 godina svoga podviga! bio je zakljuak star$a kojinije bio utean.

%ako! provevi dugo godina van ljudskog drutva! nesretna otelni$a nije


4/54

zadobila ono glavno smirenje! bez kojega sve ostale dobrodetelji gube na snazi.)oznati du"ovni pisa$ iz davni" vremena! prepodobni Ava =orotej! poredio jepro$es spasenja due sa gradnjom ku#e. )isao je da graditelj treba da na svakikamen stavlja kreni rastvor! jer bez njega kamen mo*e da se srui i $elo zdanjeda bude razrueno. 'a du"ovni dom "ri#anina $igle predstavljaju dobrodetelji! a

kre predstavlja smirenje. vako dobro delo koje se ini bez njega! ne donosioveku nikakve koristi. %im povodom je mudra egipatska podvi*ni$a bla*enainklitikija rekla! da kao to u davna vremena nije bilo mogu#e sagraditi brod bezeksera! tako nije mogu#e ni spasti se bez smirenomudrenosti. U naemdu"ovnom *ivotu daske su dobrodetelji! a ekseri smirene misli o njima.

6ednom je kod optinskog jeros"imona"a Anatolija 3'er$alova5 dola *ena koja jemolila za blagoslov da *ivi sama! da bi mogla nesmetano da posti! da se moli ida spava na golim daskama. tara$ joj je rekao7

'na li ti da djavo ni ne jede! ni ne pije! niti spava! pa ipak u bezdanu *ivi jer

nema smirenja. )okoravaj se u svemu volji -o*ijoj eto ti podvigaB smiravaj sepred svima! ukoravaj sebe u svemu! nosi s blagodarno#u bolesti i nevolje to jevie od svi" podviga9

=rugoj svojoj du"ovnoj k#erki! koja je molila za blagoslov da kupi 6evan&elje i)saltir! prepodobni Anatolije je posavetovao7

=a kupi mo*e! ali najva*nije je posluanje bez lenjosti! smiravaj se i sve trpi.%o #e biti vie od posta i molitve.

'naaj smirenja za uspean du"ovni rast "ri#anina jeste u tome da ono imaosobinu da uva duu od gordosti. ,oliko god ovek da zadobije dobrodetelji ikoliko god da se vie pribli*i -ogu! smirenje ne samo da mu ne dozvoljava davidi svoju svetost! nego! naprotiv jo vie ga pogru*ava u spoznaju o sopstvenojgre"ovnosti.

"imona" Nikodim! atonski podvi*nik CC veka! dobio je od -oga veliki dar suzaBmogao je da plae po svojoj *elji! onoliko koliko je "teo. Njegov du"ovnik!primetivi kod njega ovu dobrodetelj! pitao ga je7

ma li odavno taj dar

=ve i po godine! odgovorio je s"imona" Nikodim! od onog vremena! kadasam posle besede s tobom o tom daru -o*ijem! nainio tebi poklon i molio odtebe blagoslov da tra*im taj dar -o*iji. A do tada sam ja sebe tri godine steko#om prinu&avao na svakodnevne suze.

Na to priznanje! du"ovnik mu je rekao7

%i si dobio ovaj dar za posluanje! a ne zbog svoji" zasluga. 'naj da se svaki


5/54

dar -o*iji uva smirenjem. Duvaj se od preuznoenja! nikoga ne osu&uj i svevreme sebe ukoravaj. =rugi isto imaju taj dar! ali smatraju sebe ni*im od svi".

veti o$i su zapazili da -og daje "ri#aninu dobrodetelji ne zbog du"ovni"podviga! nego zbog smirenomudrenosti. )o meri uzrastanja oveka u smirenju!

Gospod vie umno*ava i voje darove.&mirenje + izvor mira i radosti

6edna od sestara :amordinske obitelji za sluajni propust je dobila od namesni$estrogi ukor. estra je "tela da objasni razlog svoje krivi$e! ali razlju#enanamesni$a nije "tela nita da uje i istog asa je pred svima zapretila da #e jojnarediti da radi poklone. -olno i uvre&eno se ose#ala amordinska sestra. Aliona je u sebi potisnula samoljublje! za#utala je i smireno zamolila od namesni$eoprotaj. =oavi u keliju sestra je umesto stida i smu#enosti! iznenada osetila usvom sr$u neobjanjivu radost. stoga dana uvee ona je ispriala sve to se

dogodilo prepodobnom Amvrosiju +ptinskom! koji je! poto je sasluao njenupriu rekao7 +vaj sluaj je promisao. 'apamti to. Gospod je "teo da ti poka*e! kako jesladak plod smirenja! da bi ti! osetivi ga jednom! uvek prinu&avala sebe nasmirenje7 ispoetka na spoljanje! a posle na unutranje. ,ada ovek prinu&avasebe na smirenje! Gospod ga tei! i upravo to i jeste ona blagodat koju Gospoddaje smirenima. amoopravdanje se samo ini olakavaju#im sredstvom! ali ustvari donosi dui mrak i smu#enost.

/e ;smirenje< ima u svojoj osnovi re ;mir


6/54

pustinje! koja je bila jedan od du"ovni" $entara /usije. U ovoj obitelji suvaspitavanju mona"a u smirenju pridavali prvostepenu va*nost. +snivaioptinskog starestva prepodobni Fav! (ojsej i (akarije su stremili da usade udue svoji" uenika pre svega du" smirenja i krotosti. -udu#i da su oni bili *iviprimeri smirenomudrosti! smatrali su smirenje temeljem du"ovnog *ivota

"ri#ana. +vo miljenje se kod optinski" stara$a Eormiralo blagodare#i dubokomizuavanju vetog )isma! dela sveti" ota$a i linoga asketskog opita. +ptinskistar$i su u svome manastiru preporodili du"ovne tradi$ije drevne "ri#anskeblagoestivosti.+ni koji su polo*ili osnove ove tradi$ije o smirenju izjanjavali su se mnogo puta!uvek istii#i njegovu bezuslovnu neop"odnost za spasenje oveka. %ako je!prepodobni 6ovan u svojoj uvenoj knjizi ;Festvi$a< pisao! da je &avo samo radisvoje gordosti spao sa neba! a $ar =avid! kako je on sam o sebi govorio! nijepostio! nije bdio! nije le*ao na goloj zemlji! ali se smiravao! i spasao ga jeGospod. veto smirenje otvara dveri nebeske! i bez njega niko ne mo*e u#i unebeske predele. ;mirenje i bez dela mnoga sagreenja ini oprostivim!

nastavlja prepodobni sak irin. Nasuprot tome! i dela !bez smirenja! subeskorisna! ak nam donose mnogo loega. +no ta je so za svako jelo! to jesmirenje za svaku dobrodetelj. ako ga zadobijemo! ono #e nas uiniti sinovima-o*ijim i bez dobri" dela privesti -ogu.


7/54

prepodobnim 6ovanom Festvinikom u svome s"vatanju smirenja saglasan je iprepodobni sak irin. +n pie da je smirenje nekakva tajanstvena sila! koja se usvoj svojoj puno#i daje od strane -oga samo svetima. mirenje predstavljasveukupnost svi" dobrodetelji i prema tome uvenava oveka koji je dostigaodu"ovno savrenstvo 1. ;mirenomudrenost je odevanje u -o*ansko. U njega se

obuklo ovaplo#eno lovo i preko njega se prie#ujemo u telu naem. svaki!obuen u njega! zaista se upodobljava +nome ,oji je siao sa voje visine! kojije sakrio dobrodetelj veliine voje i slavu voju prikrio smirenomudro#u! datvar ne bi izgorela vi&enjem ovoga


8/54

G"V" II

&poznaja sopstvene nemoi

veti o$i esto upotrebljavaju re IsmirenjeJ i IsmirenomudrenostJ kaosinonime! ali ipak su im pridavali razliito znaenje. )o svetootakom s"vatanjusmirenomudrenost je pravilan nain ovekovi" misli o samome sebi i o svetu kojiga okru*uje. Upravo smirenomudrenost ra&a smirenje! koje ne predstavlja nitadrugo! nego stanje unutranjeg mira sr$a. ledi! da ako mi *elimo da zadobijemosmirenje! treba prvo da postanemo smirenomudreni. :ta je karakteristikasmirenomudrosti i na koji nain se ona mo*e dosti#i )rije svega treba re#i da sesmirenomudrost ra&a u oveku od saznanja sopstvene nemo#i i sopstvenenitavnosti.

Pravednik je smatrao sebe udovi-tem)repodobni (akarije +ptinski je u pismu jednoj od svoji" mnogobrojni" du"ovni"eda pisao! da je on ispunjen gordo#u i da le*i u gresima! i ako bi se kod njeotvorile oi ona bi videla samo mali deo njegovi" zli" dela! te da bi ispred njestajalo udovite. %akoje pisao stara$! koji je dostigao meru du"ovnogsavrenstva. ako takvo miljenje svetoga o sebi samome ne zau&uje! usvetlosti lave -o*ije pravednik jasnije prime#uje svoje ljudske nedostatke! tomu daje povod za jo ve#e smirenje.

Duveni moskovski protojerej Aleksej (eev rukovodio je du"ovnim *ivotima

"iljade (oskovljana! imao je dar prozorljivosti i inio uda. Na dan njegoveetrdesetogodinji$e slu*enja bila mu je uruena patrijarijska povelja. ,ako osebi nije imao visoko miljenje! stara$ je bio tako dirnut da se rasplakao. 'avreme propovedi i besede ota$ Aleksej je esto spominjao svoju nitavnost inazivao je sebe IubogimJ. Govorio je on to s takvom uvereno#u! da su se sr$aoni" koji bi ga sluali stezala od tuge prema njemu i oni su bili spremni dazaplau zajedno s njim.

,od sveti" je spoznaja svoje nitavnosti bila veoma duboka i sveobu"vatna. (i bitrebalo da sledimo nji"ov primer i neprestano da negujemo ovo ose#enje usvome sr$u. /adi toga treba to e#e razmiljati o svojoj gre"ovnosti i misleno

predstavljati sebe nitavnom truni$om praine u beskrajnoj aseljeni @truni$om praine! izgubljenoj u vremenu i doga&ajima u istoriji oveanstva.

'aista! neop"odno je da o tome razmiljamo sa izvesnim oprezom! da nas ne bimisli o svojoj nitavnosti i gre"ovnosti dovele do malodunosti. e#aju#i se svoji"slabosti i gre"ova! ne bi trebali da zaboravimo na veliku ljubav Gospoda premanama! ,oji je pripremio svojim smirenim slugama obitelji u arstvu Nebeskom.Ne oekuju#i od sebe nita slavno u du"ovnom smislu! mi trebamo svu nadu na


9/54

svoje spasenje da polo*imo na -oga i u Njemu 6edinome da nalazimo du"ovnusilu i ute"u.

,ako da ponemo spoznavati svoju sopstvenu nemo# Dovek najbolje ose#asvoju sopstvenu nitavnost! kada razmiljanja o svojim gresima i nemo#ima! uz

pokajne molitve pred -ogom. )oznata podvi*ni$a! mona"inja Andaliona jeispriala kako je jednom no#u u svojoj keliji itala pokajni kanon s molitvom! ukome se ovek poredi s $rvom i zemnim pra"om. znenada se u njenoj duipojavilo duboko saznanje o svojoj nitavnosti. +vaj ose#aj je bio toliko sna*an ipri tome utean! da su suze obilno potekle iz oiju podvi*ni$e. elu no# do krajaona je provela u molitvenim metenijama! poklanjaju#i se do zemlje.

%reba napomenuti! da saznanje svoje gre"ovnosti! ako je ono od -oga! trebauvek da bude propra#eno blagodatnom radosti! a ne uninijem. guman %eodosije3)opov5 je *iveo u mirovini u skitu +ptinske pustinje. +n je ve# dostigao velikuvisinu du"ovnog *ivota! ali demoni su ga esto napadali kroz pomisli uninija. 'a

vreme jednog takvoga iskuenja ota$ %eodosije je gotovo pao u oajanje. +tiaoje prepodobnome Amvrosiju +ptinskome i plau#i rekao7

+$e! pomozi @ izgibo"9 vinja sam ja! a ne mona"7 koliko godina nosim mantiju!a u meni nema nita monakog. 6edino to je za mene je@ svinja9

Nasmeio se stara$ Amvrosije svojim krotkim osme"om! stavio je ruku na ramenaklonjenom pred njim igumanu i rekao7

%ako i misli! misli tako o sebi! oe igumane! do same svoje smrti. Ali do#i#e i tovreme! kada #e se o meni i o tebi! svinjama! jo i pisati9

+ve rei su se pokazale prorokim7 o *ivotu i du"ovnim podvizima prepodobnogAmvrosija i igumana %eodosija na usavravanje slede#i" narataja bile sunapisane knjige. %ako proslavlja Gospod pravednike! koji su zaista smatrali sebevelikim greni$ima.

&veti nisu videli svoje zasluge

6ednom su posluni$i ave Arsenija elikog doli do njegove kelije i uli kako seon moli7

-o*e! ne ostavi me9 6a nisam uinio nita dobro pred %obom! ali daruj mi! poblagodati %vojoj! da postavim dobar poetak.

%ako jedan od najpoznatiji" svetitelja pravoslavne rkve nije video svoju veliinua! tim vie! molio se o tome! da mu Gospod pomogne da pone spasavati svojuduu. %akav odnos prema sopstvenom du"ovnom *ivotu bio je svojstven mnogimpravedni$ima.


10/54

)repodobni (akarije eliki je jednom sedeo u svojoj keliji! i iznenada je pred njimstao angel! poslan od -oga.

(akarije9 obratio se on prepodobnome! ne boj se napada nevidljivi" vragova!jer na blagi ladika ne#e odstupiti od tebe i ne#e prestati da te podr*ava. na*i

se! utvr&uj se! "rabro pobe&uj protivnike! ali delima svojim nemoj se preuznositi!da te ne bi ostavila -o*anstvena pomo# i da ne bi pao padom udnim.

Ava (akarije! uvi rei angela! zaplakao je i rekao7

Dime da se ja preuzviavam! kada se dua moja kao razvratna bludni$a! "ranismradom neisti" pomisli! koje donose zli du"ovi.

+ve rei je izgovorio ovek! koji je zadobio bestra#e! inio mnoge du"ovnepodvige i udostojio se da dostigne vii stepen svetosti. pak! niko od ljudi nemo*e neprestano da se se#a svoji" nemo#i! ako ga ne uznemirava neko

iskuenje! od kojega on iznemogne. %ako kako veliki sveti! pobedivi sve svojestrasti! vie nisu mogli biti iskuani niim materijalnim! Gospod je doputaodemonima da uznemiruju Negove izabranike pomislima! daju#i takopravedni$ima da preko smirenja dostignu jo ve#e savrenstvo. veti supostepeno dostizali takvu ube&enost u svoju nitavnost! da ovu niko i nikada nijemogao da pokoleba.

(la&i savremenik prepodobnog (akarija ava isoje eliki! kada se pribli*io smrti!legao je na odar! i iznad njega su se skupili njegovi drugovipustinja$i. znenadasu star$i primetili da je njegovo li$e zasijalo kao sun$e.

?vo! doao je ava Antonije eliki! rekao je umiru#i! a neto posle dodao7?vo! doao lik proroka.

)osle nekoga vremena li$e prepodobnoga isoja je jo vie zablistalo nebeskomsvetlo#u i on je rekao7

?vo! vidim lik apostola.

ijanje! koje je dolazilo od svetoga! postepeno se pojaavalo! i on je poeorazgovarati sa nevidljivim posetio$ima.

tar$i su ga pitali7

kim ti! oe ! razgovara

=oli su angeli da me uzmu! a ja i" molim da me jo neko vreme ostave radipokajanja.


11/54

%i! oe! rekoe monasi! nema potrebe za pokajanjem.

Ne! ja sam uveren! da jo nisam ni poeo sa pokajanjem! odgovorio je avaisoje! i svetlost njegovog li$a je dostigla takvu silu! da su svi koji su se nali ublizini bili za"va#eni trepetom.

Gledajte! eno Gospod! rekao je7 I=onesite mi izabrani sasud pustinje!J rekao jeprepodobni i predao du" svoj u ruke -o*ije. istoga asa se $ela njegova kelijaispunila neobjanjivim miomirisom.

Ava =orotej je pisao! da se vii stepen smirenja sastoji u tome! da se svi svojidu"ovni podvizi pripisuju -ogu. ,ao grane drveta koje se Inaklanjaju premazemlji pod te*inom plodova! tako i pravedni$i! im se vie pribli*avaju -ogu! timse vie smiravaju i vide sebe grenijimJ.

Uzimaju#i primer od sveti"! mi treba uvek da se se#amo toga! da sami po sebi

nita ne znaimo! a svoje uspe"e na putu spasenja da objanjavamo da je topomo# -o*ija. %reba imati vrstu uverenost! da bez stalnog pokroviteljstvaGospoda mi ne mo*emo uraditi nita dobro i korisno za svoju duu.

aboraviti dostojanstvo

)repodobni Arsenije eliki je pre svoga udaljavanja u egipatsku pustinju mnogegodine proveo pri dvoru vizantijskog imperatora %eodosija elikog. -io je blistavidvorjanin i jednim od najobrazovaniji" ljudi toga vremena. )od njegovimrukovodstvom su se vaspitavali budu#i imperatori Arkadije i Gonorije. )ostavimona"! Arsenije je dostigao du"ovno savrenstvo. +vladavi svetskim znanjima i

ogromnim asketskim iskustvom! prepodobni je mogao da napie drago$eneknjige po mnogim du"ovnim pitanjima. ako su ga molili! on se ni jednom nijeizjasnio ni po jednom bogoslovskom problemu! ak je i pisma retko pisao iveoma nerado. poznavi svoju nitavnost! sveti nije smatrao da je mogu#e daneto pie ili da objavljuje javno radi pouavanja. +tvarao je usta radipouavanja samo nekim svojim ueni$ima.

)odvi*nik CC veka karagandinski stara$ s"iar"imandrit evastijan po snazisvojega slu*enja trebao bi pouavati narod sa amvona. pak je on za vremepropovedi naje#e itao iz knjiga poznati" propovednika! nita od sebe nedodaju#i. tara$ je objasnio ovo time! da on predstavlja malo pismenog oveka!

koji nema ni dar reitosti! ni odgovaraju#i glas za to. (e&utim! me&u njegovommnogobrojnom du"ovnom de$om bilo je mnogo veoma obrazovani" ljudi! me&ukojima i proEesor (oskovske du"ovne akademije! episkop )itirim. ,ako ovde nenavesti rei prepodobnoga 6ovana Festvinika da se prvos"odnim stepenomsmirenja javlja savreno neverovanje svojim dobrim delima i neprestana *elja zauenjem.


12/54

vako od nas ima u ovoj ili onoj meri neke izuzetne kvalitete. pak bi i" trebaliobavezno zaboraviti! da nam ne bi smetali da sagledamo svoju nitavnost. %rebase se#ati! da nae pozitivne osobine! uro&ene ili steene! predstavljaju darove-o*ije. Nji"ovo postojanje u nama zavisi samo od volje -o*ije. /adi toga trebasvojim mislenim pogledom to je mogu#e e#e obu"vatiti sve svoje slabosti!

nedostatke i strasti. %akvo sozer$anje #e nam pomo#i da predamo zaboravuvrline i da realno o$enimo svoje mogu#nosti. )repodobnog Amvrosija +ptinskogsu jo za *ivota potovali njegovi savremeni$i za velikog svetoga! ali on sam seprema takvom miljenju odnosio sa velikom ironijom. 6ednom je prepodobni

Amvrosije +ptinski bio okru*en ogromnom grupom poklonika! i neko je glasno! uus"i#enju rekao o njegovoj pravednosti i o tome! da se pred njom svi klanjaju. Nato je stara$ s osme"om ispriao slede#i sluaj7

6ednom je pokojni $ar Nikolaj )avlovi iao po uli$i )eterburga. usrevi vojnogpisara! pitao ga je7 I+dakle tiJ Iz depoa! vae imperatorsko velianstvoJ!raportirao je pisar. I/e IdepoJ je strana re! zapazio je $ar! ona se ne

menja 3po pade*ima5J. )isar je na to rekao7 I)red vaim velianstvom @ sve semenjaJ.

+dnos prepodobnog Amvrosija prema sopstvenoj svetosti zasnivao se nadubokom poznavanju ovekove prirode! koja se nalazi u palom stanju.

,ada mi *ivo ose#amo svu pogubnost svoga karakternog pada! kod nas se javljastremljenje ka du"ovnom preporodu. )oinjemo da se sna*no trudimo zaspasenje due! ali vrlo brzo se uveravamo u svoju nemo#. Uspesi na putuspasenja kod nas se javljaju samo onda! kada mi! odba$ivi nadanje u sebe! svunadu pola*emo na pomo# -o*iju.

6ednom je optinski stara$ Nektarije! pokazuju#i rukom na prirodu koja i" jeokru*avala! rekao ar"imandritu! a budu#em mitropolitu! enjaminu3Kedenkovu57

)ogledajte! kakva krasota @ sun$e! nebo! drve#e! $vetovi...A! eto! pre nieganije bilo9 Niega9 -og je iz niega stvorio takvu krasotu. %ako i ovek7 ,ada oniskreno do&e do ovog saznanja! da je on @ nita! tada -og poinje da od njegastvara veliko.

"iigumana Antonija +ptinskog su trideset godina bolele noge. Noge su mu do

kolena bile pokrivene stranim ranama! iz koji" je $urila krv. =esilo se! da jeprepodobnog posetio poznati pravoslavni mislila$ . . ,irijevski. idevi star$evastradanja! on je rekao7

?to! o$e! ostvaruju se rei )isma! da mnoge nevolje imaju pravedni$i7 kakavte*ak krst je polo*io na vas Gospod9


13/54

%ako i jeste! primetio je prepodobni Antonije! da #e pravedni imati nevolje! alikod mene su ove rane! kako sveti prorok =avid govori! mnoge rane grenome.

Ako se mi nadaju#i se na milosr&e -o*ije! budemo neprestano se#ali svojenitavnosti i gre"ovnosti! tada se naa dua smirava! a sr$e se nalazi u

skruenosti. %ada Gospod! vide#i nae smirenje! ukro#ava u nama gordost i dajenam blagodat da se dr*imo skromno! preziru#i zemne strasti i da se spodsme"om odnosimo prema slavi vidljivog sveta.

Glava

H. deo Unutranje samouni*avanje

+se#aj smirenja se nalazi u ovekovom sr$u! ali se ra&a od smirenomudrenogstanja uma. Ako *elimo da budemo smireni "ri#ani! tada je! uporedo saspoznajom svoje nemo#i! neop"odno da imamo i pravilno gledanje na ljude i na

odnos prema njima. mirenomudrost pred bli*njima u oblasti mislenog!postepeno #e nas dovesti do smirenja pred njima i u praksi. /adi toga! da bismosaznali! na koji nain mo*emo zadobiti smirenje pred ljudima! bolje od svega jeda se obratimo opitu sveti".

%ako su! prepodobnom Grigoriju inaitu! koji je bio iz bogate i uvene porodi$e! umanastiru dali posluanje u ku"inji. ie od tri godine se on trudio za dobrobratije i $elo vreme je mislio! da slu*i ne ljudima! nego an&elima. ,u"inju je svetismatrao -o*ijim svetilitem i oltarom.

mirenje prepodobnoga Grigorija pred ljudima zasnivalo se ne njegovoj ljubavi

prema njima. Dovek! koji je ispunjen ljubavlju! iskreno smatra sebe gorim od svi"ljudi. maju#i takvo miljenje o sebi! smirenomudri "ri#anin je uvek spreman daini usluge svojim bli*njima! ak iako se te usluge odnose na neki malo $enjenioblik dela slu*enja.

Fjubav prema ljudima! protkana smirenomudreno#u! odnosi se na sve ljude bezrazlike na nji"ova ube&enja! na$ionalnost! nain *ivota i polo*aj u drutvu.mireni "ri#anin voli ak i javne grenike! smatraju#i! da uzrok nji"ovi"bezakonja nema koren u njima samima! nego u demonima! koji su obmanulislabe due.

tara$ (ojsije! koji je ostavio usamljivanje u /osljavskim umama! naselio se u+ptini pustinji! gde je ubrzo postao namesnik. (nogo godina kasnije uotvorenom razgovoru su ga pitali! kako se on ose#ao! naavi se! umesto sredumske tiine! u vrtlogu doma#i" poslova i usred ljudi razliiti" zvanja.Nasmeivi se! stara$ je odgovorio! da se vie od svega trudio da na sve gledablagim i istim oima! a prema svetskim osobama! koje su ga pose#ivale!odnosio se kao prema svetima! pravednima i prepodobnima! misleno uni*avaju#isebe pred njima.


14/54

)odra*avaju#i prepodobnom (ojseju! i mi smo du*ni da vidimo svakog ovekakao prekrasno stvorenje -o*ije! ukraeno Njegovim likom i predodre&eno zabogoupodobljenje. Nama je neop"odno! po primeru prepodobnog (ojseja! dasmatramo da su svi ljudi ljubljena de$a -o*ija i pri kontaktu s njima da unutranjeuni*avamo sami sebe! se#aju#i se sopstveni" gre"ova! slabosti i strasti. )ri tome

treba da se trudimo da svakom oveku dajemo priznanje kao viem od sebe i potalentima! i po dobrodeteljima. Ako budemo tako postupali sa svom usrdno#u!tada ne#emo videti u naim bli*njima nikakve nedostatke! koji ponekad zaista ipomrauju u njima lik -o*iji.

tradaju#i od teke bolesti! kratko pre smrti! ar"imandrit (ojsej je u besedi sjednim od du"ovni" drugova rekao7

=rugi mo*da samo misle! da su oni gori od svi"! a ja sam za pedeset i sedamgodina monatva iskustvom i stvarno spoznao da sam ja gori od svi".

linog miljenja o sebi su bili i svi sveti. %ako je! jeros"imona" Nektarije!poslednji saborno izabrani +ptinski stara$! budu#i da je bio du"onosni nastavnikmnogobrojne pastve! sa smirenjem uvek ovako govorio o sebi7

6a sam poetnik! ja se uim! izgubio sam svaki smisao...6a sam najstariji uobitelji po godinama! vie od pedeset godina sam pro*iveo ovde! a najmanji sampo dobrodetelji. 6a @ mrav! puzim po zemlji i vidim sve rupe i jame! a bratija jeveoma visoko! do oblaka se podi*e.

)ravedni$i se nisu zanimali ispitivanjem! da li je ovaj ili onaj ovek dostojanuva*avanja. +ni nisu obra#ali pa*nju na mnotvo njegovi" oigledni"

nedostataka. Nji"ove misli su bile prikovane samo za to! da ne bi zbog nekograzloga zaboravili na to! da je svaki ovek lik -o*iji i da sva naa dela uodnosima prema bli*njima ristos prima tako! kao da se ona odnose na Njegaamoga.

(i treba da se se#amo! da se naa *elja da ne prime#ujemo tu&e gre"ove islabosti javlja samo kao blaga namera! ali to je jo uvek daleko od istinskogsmirenja. ,ada "ri#anin dostigne savrenstvo u ovoj dobrodetelji! on uopte nemo*e videti nedostatke u drugim ljudima! zbog toga jer on vidi samo svojesopstvene gre"e. Upravo takvoga oveka! ispunjenog istinskomsmirenomudro#u! sreo je na svome *ivotnom putu prepodobni Antonije eliki.

6ednom je on! mole#i se u svojoj keliji uo glas vie7

Antonije9 %i jo nisi priao u meru obu#ara! koji *ivi u Aleksandriji.

Lele#i da vidi oveka! koji je dostigao du"ovno savrenstvo! prepodobni je ustaorano ujutro! uzeo *ezlo i po*urio u Aleksandriju. ,ada je u gradu sa mnogo ljudinaao ukazanog mu obu#ara! ovaj se krajnje zaudio! kada je video kod sebe u


15/54

gostima uvenog podvi*nika. 6o vie se zanatlija zaudio reima velikog star$a!koji ga je zamolio da mu ispria o svojim du"ovnim podvizima. +bu#ar je rekao7

Ne znam za sebe! da sam ja uinio nekada ili neto dobro. /adi toga ustaju#irano sa postelje! pre nego to krenem na posao! govorim sam sebi7 Ivi

stanovni$i ovoga grada! od velikoga do maloga! u#i #e u arstvo -o*ije za svojedobrodetelji! a ja #u jedan oti#i u venu muku radi moji" gre"ovaJ. +ve iste reiponavljam u svome sr$u pre nego to legnem da spavam.

Duvi priznanje obu#ara! prepodobni Antonije je rekao7

'aista! sine moj! ti si kao iskusni zlatar! sede#i mirno u svojoj ku#i! zadobioarstvo -o*ije. A ja! iako $eo *ivot i provodim u pustinji! nisam zadobiodu"ovnoga razuma! nisam dostigao meru saznanja! koju si ti izrazio svojimreima.

Dovek! kojem je strano "ri#ansko smirenje! mo*e pomisliti! da neprestanosamouni*avanje dovodi duu do uninija ili ak do oajanja! ali to! naravno! nijetako. Gospod daje svojim slugama da okuse plodove svoji" du"ovni" napora ve#u zemaljskom *ivotu.

vetitelj gnjatije 3-rjananinov5 se se#ao! da je u mladosti! dok je bio poslunik!jednom raznosio "ranu u manastirskoj trpezariji! i postavivi jelo na sto! za kojimsu sedeli drugi posluni$i! u mislima je rekao7 IUzmite od mene! sluge -o*ije!ovo ubogo slu*enjeJ. znenada je njegovo sr$e ispunila takva radost! da se onak zateturao. -lagodatno stanje due mladi podvi*nik je ose#ao posle jo okomese$ dana. =rugi put je budu#i episkop uao u prosEorni$u 3mesto gde se prave

i peku prosEore! prim. prev.5 i sa unutranjim samuni*avanjem se nisko pokloniobratiji koja je tamo radila. znenada je blagodat sa takvom silom osenila njegovuduu! da je on telesno iznemogao i morao je odma" da ode i da legne napostelju.

ri#anin! koji stremi da dostigne savrenstvo u smirenomudrosti! treba da gledane sve ljude kao na pravednike! a sebe da smatra nedostojnim da se ak i nazivaovekom. ,ada je prepodobni Arsenije eliki! ostavivi visoki polo*aj priimperatorskom dvoru! doao u egipatski kit i izjavio prezviterima svoju nameruda primi monatvo! njega su odveli prepodobnome 6ovanu ,olovu. tara$!ispunjen =u"om vetim! je reio da stavi Arsenija na ispit. ,ada su monasi seli

za trpezu! on ga nije pozvao za sto! nego ga je ostavio da stoji. Arsenije! uprevipogled u zemlju! stajao je i mislio! da stoji u prisustvu -oga pred Njegoviman&elima. ,ada je poeo da jede! prepodobni 6ovan je uzeo komadi# dvopeka iba$io ga bivem imperatorskom visokom inovniku.

Arsenije! videvi ispred sebe su"i "leb! pomislio je7 Itara$! slian angelu-o*ijem! je video da sam ja slian psu! ak da sam gori od psa! i zato mi je dao"leb tako! kako se daje psu. )oje#u i ja "leb onako! kako ga jedu psiJ. )osle


16/54

ovakvi" misli Arsenije je etvoronoke doao do "leba! uzeo ga zubima! odneo u#oak i tamo pojeo. )repodobni 6ovan! posmatraju#i ponaanje Arsenija! jerekao prezviterima7

+n #e biti iskusan mona"9

,ada je prolo neko vreme! prepodobni 6ovan ,olov je dao Arseniju keliju blizusvoje kelije i poeo je da deli s njim svoje bogato du"ovno iskustvo.

=ubina smirenomudrosti otkriva se onome "rianinu! koji smatra sebe ni*im nesamo od svi" ljudi! nego gorim od beslovesni" *ivotinja! i ak od demona.6eros"imona" ergej! autor izuzetne knjige I)isma vetogor$aJ! jednom jerazgovarao o smirenju s svetogorskim zatvornikom o$em %imotejem.

=a bi dostigli savrenstvo u svoj visini jevan&eljskog smirenja! rekao jezatvornik! ovek treba da priui sebe da misli i da veruje! da je on gori ne samo

od *ivotinja! nego i od demona. )omiluj! to je ve# previe! uznegodovao je jeros"imona" ergije! to se neuklapa u s"vatanje o visokom dostojanstvu nae due. %o da sam ja gori od*ivotinja! to je razumljivo! ali gori od demona9 /e#i tako o oveku! iskupljenomkrvlju -ogooveka! ne samo da nije lepo! nego je ak greno.

)o vaoj uenoj gordosti! mo*e biti i tako! s osme"om je rekao ota$ %imotej! ali sa strane nae monake neukosti to je @ neosporna istina! potvr&ena6evan&eljem. vaki! koji ini gre"! jeste sluga gre"u a zajedno s tim i &avolu! kojise naziva naelnikom zla. A ko je od nas tu& gre"u! ko nije rob bezakonja A rob!

mo*e li biti vii od svoga vladike (i smo gori od demona i po tome! to za njeganije prolivena drago$ena krv -ogooveka i nije za njega prinesena *rtvaiskupljenja. A mi smo otkupljeni krvlju ladike! i s Njegove strane su upotrebljenasva sredstva za nae spasenje. %ako! jesmo li mi bolji od demona! ako sve tozanemarujemo /azumljivo! duplo smo gori od njega.

amoukoravanje pri iskuenjima

)repodobni Amvrosije +ptinski je priao! da je jednom impertor Nikolaj doao uzatvor i poeo da pita zatvorenike! za kakve prestupe je ko od nji" osu&en. vizatvoreni$i su se trudili da ubede $ara u svoju nevinost i govorili o nepravednom

zatoenju u zatvor. +nda je imperator priao jednome od nji" i upitao ga7A ti! zbog ega si ovde/adi veliki" gre"ova moji"9 'a mene je i zatvor malo! odgovorio je saskruenjem sr$a zatvorenik.mperator Nikolaj se zadivio reima zatvorenika! i okrenuvi se inovni$ima!rekao7+dma" ga pustite na slobodu.


17/54

Na smirenomudreni odnos prema ljudima poinje da se podvrgava ispitima!kada mi trpimo od nji" nevolje i iskuenja. (o*emo sa uvereno#u smatrati sebegorim od svi" u mirnom stanju du"a! ali pri nevoljama to nam polazi za rukommnogo te*e. +vde se javlja glas samoopravdanja! i mi jurimo da na&emo kriv$aza nae nesre#e. 'bog toga da nas nae smirenomudrije ne ostavi u

iskuenjima! neop"odno je da se postojano zanimamo samoukoravanjem.:ta je to samoukoravanje

amoukoravanje @ to je unutranje okrivljavanje samog sebe u gre"ovnosti inevaljalosti. 'animaju#i se samoukoravanjem! mi trebamo da vidimo razlogesvoji" gre"ovni" padova! iskuenja i beda u sebi samom! a ne u drugim ljudimaili vanjskim okolnostima. amoukoravanje predstavlja nasilje nad naimiskrivljenim bi#em! tako jer je nama! koji se nalazimo na zemlji u palom stanju!svojstveno da smatramo sebe u svemu ispravnim i da dokazujemo svojuispravnost uz pomo# svakakvi" lukavstava. U isto vreme samoukorevanje nam

slu*i kao sredstvo za ispravljanja nae pale prirode. ,ako da se nauimo da sepravilno samukoravamo ajde da se okrenemo iskustvu poznati" podvi*nikablagoe#a.

6eros"imona" Antonije! *itelj ,ijevo)eerske Favre! u mladosti je bio posluniku +ptinskom skitu i du"ovni sin star$a Fava. auvala su se njegova se#anja otome! kako ga je prepodobni Fav uio samukorevanju i borbi sasamoopravdanjem.

)osva&a se mladi poslunik s nekim i ubedi sam sebe u svoju potpunuispravnost. pak ga savest grize! i on ode kod star$a da mu ispria ta se desilo.

tara$ bi ga pa*ljivo sasluao! ak ponekad i podsti$ao. )oslunik bi se osmelio ive# bez ikakvog ustezanja! slobodno bi poeo da pravda sebe. %ada bi ga stara$prekinuo i rekao7

?! dobro! znai! ti si u pravu! a onaj je kriv. 'nai ti i ja smo kvit7 ti si sadapravedan! i ti nema ta da tra*i kod mene. di! onda! s -ogom @ ti si spasen. Amene ostavi! jer moj posao je da ula*em trud i vreme za grenike. di! onda! sasvojom pravedno#u! a nama! grenim! ne smetaj.

=a bi popravio stvar i da povrati sebi blagonaklonost star$a! mladi ovek poinjejo vie da sebe opravdava i da dokazuje! da ga stara$ nije tako s"vatio. Ali kao

odgovor uo bi rei star$a7'nai ti si jo ispravniji. di! onda! idi @ eno iza vrata greni$i ekaju! a ti imsmeta.

)oslunik izlazi od prepodobnog! ose#aju#i se kao svezan po rukama i nogama.+tiao je u svoju keliju! da bi se smirio! ali tamo! obrnuto! tuga mu razdire sr$e sa

jo ve#om silom.


18/54

+n se vratio star$u i trudi se da mu objasni o nezaslu*enosti svoji" stradanja.+ta$ Fav je saglasan sa tim! da on nevino strada! i opet ga provodi van iz kelije.)osete sa slinim rezultatom se produ*avaju sve do tada! dok poslunik nespozna svoju krivi$u i ne pone da ukorava samoga sebe. %ada se i stara$ Fav!od nesalomivog sudije! pretvara u samu ne*nu! edoljubivu majku.

Namesnik +ptinske pustinje ar"imandrit (ojsej! za razliku od svogasapodvi*nika star$a Fava! imao je drugi karakter i koristio se drugim metodima.ilj kod star$a (ojsija je bio isti! kao i kod prepodobnog Fava7 obavezno nauitisvakoga mona"a samoukorevanju. 6ednom je!obilaze#i manastir! on priaobratiji! koji su prali krastav$e! skupljene za zimni$u. +bra#aju#i se starijem odnji"! ota$ (ojsej je rekao7,rastav$i su ! izgleda! sitniNe! o$e! krastav$i su odlini! na vreme obrani! rekao je mona".

)osle nekoga vremena! kada se sreo s njim! ar"imandrit je opet ponovio! da su

krastav$i! ini mu se! bili sitni. %okom dve nedelje ar"imandrit je nekoliko putakrotko govorio mona"u svoje miljenje o krastav$ima! tako da je ovaj poeo za toda se ljuti i! na kraju! je reio da to razjasni sa star$em. =oao je kod njega irekao7+$e! vi ste mi povodom krastava$a nekoliko puta govorili! da su oni sitni! i jasam vam protivreio! oporostite -oga radi.amo to sam ja! brate! i ekao! rekao je ar"imandrit (ojsije mona"u! koji je! nakraju! ukorio samoga sebe. )osle toga je stara$! ne govore#i vie o krastav$ima!umirio batovana i ispratio ga s mirom.

/odion Nikiti )onomarev! u monatvu jeros"imona" larion! je stupio u redove

poslunika +ptinske pustinje u vreme namesnitva ar"imandita (ojsija. +n je napraksi usvojio nauku du"ovnog *ivota veliki" optinski" stara$a i na kraju je sampostao namesnik skita i du"ovnik manastira.

)repodobni stara$ larion je uio mla&e da ukazuju potovanje starijima! daizbegavaju protivreenje i da ni u kojem sluaju ne budu drski. +n je savetovaoda se ne protivrei starijima ak ni tada! kada oni! kako im se ini! nepravednoprave prigovore. U tom sluaju umesto objanjavanja! korisnije je samo re#i7I+prostite -oga radiJ. a takvim ponaanjem mi ne#emo nita izgubiti umiljenju drugi"! ve# naprotiv! dobi#emo. 'a spasenje due je korisno smatratisebe u svemu krivim i poslednjim od svi"! i ne pribegavati ka samoopravdavanju!koje proizilazi od gordosti. Gordima se -og protivi! smirenima daje blagodat.%rebamo s"vatiti! da ak ako smo mi i u pravu ili ako nismo tako krivi! kako mislinaelnik! ipak pred -ogom! kao i svi ljudi! smo krivi zbog mnogi" gre"ova.Gospod opravdava samo one! koji u svome sr$u imaju saznanje da su velikigreni$i.

U -orisoglebskom manastiru! koji se nalazi u blizini /ostova! podvizavao seprepodobni rinar". Neki neradni monasi! izoblieni podvi*nikim *ivotom


19/54

svetoga! oklevetali su star$a kod namesnika igumana Germogena i uspeli da gatime udalje iz manastira.

)repodobni rinar" se uputio u /ostov i naselio se tamo u manastiru svetogaFazara! gde je produ*io svoj podvi*niki trud. (e&utim! iguman Germogen i

bratija! uvidevi svoj nepravedni postupak! reili su da mole star$a rinar"a da sevrati nazad u -orisoglebski manastir. (ona" kojega su poslali je predao molbuprepodobnome! o ovaj se vratio na ranije mesto gde je *iveo. )reuzevi na sebesvu krivi$u zbog progona iz manastira! prepodobni rinar" je smireno govorio7

Gospode! bratija @ pravedna! i oni pravedni trud %ebi prinose! a ja! smradni!lien sam dobrodetelji.

6eros"imona" 6osiE +ptinski je bio za svoje savremenike *ivi primersamoukorevanja. 6edan od njegovi" uenika! koji je dugo vremena posmatraostar$a! pisao je7

INepravda! uzaludno razdra*uje obinog oveka! ali kada on! kroz pa*nju svojesavesti! naui da nalazi krivi$u u sebi! tada on prije svega sudi i osu&uje samsebe i stoga sud bli*njega pri"vata! kao zaslu*enu mu od -oga kaznu zagre"ove i ne samo da se ne razdra*uje! nego i blagodari bli*njemu. )ri strogojpa*nji prema svojoj savesti i uz pomo# prosvetljuju#e blagodati kod ovekaumesto samouverenosti! malopomalo nastaje samoukoravanje i pravilan pogledna sebe! ili samopoznanje! i tada sva ranija gruba posrnu#a terete njegovu duu!a ubudu#e se sve prime#uje do sami" najsitniji" detalja i uznemiruje osetljivusavest! i kao rezultat se dobija ve# postojanao! iskreno ukoravanje sebe za sveto nam se deava protivno zakonu -o*ijemJ.

%reba da se ukoravamo u svim *ivotnim situa$ijama7 u vreme odmora i u vremeispita! pri zaslu*enim kaznama i u periodu kada stradamo bez krivi$e. Naravnoda je teko da se zanimamo samoukoravanjem! da trpimo svakakve nepravde!ali nita lake nije ukoravati samog sebe! onda kada "vale nae stvarne ilinavodne dobrodetelji. 6ednako! pobedivi gordost! mo*emo ukoravati sebe ak itada! kada nas uznose do neba.

6edanput je jedan jeromona" posetio s"imona"a )ajsija! koji se podvizavao najednom od vr"ova vete Gore! i u raMgovoru s njim! izme&u ostalog! rekao7tare! u svetu ste vi veoma slavni! i ljudi imaju o vama dobro miljenjetara$ je zavrteo glavom i pitao jeromona"a7ada! kada si se sputao dole! jesi li ti proao kraj kanti za sme#e)roao sam! stare.)a eto! tamo le*e neke limene konzerve od lignji! i kada i" obasjava sun$e! one

jako blistaju! tako da i" ja mogu videti ak odavde. Neto slino se deava i saonim ljudima! koji govore o meni. +ni vide odsjaj sun$a na limenki konzerve @ a

ja sam upravo ta limenka @ a oni misle da je to @ zlato. A pri&u bli*e! i vide! da suto @ strare limene konzerve.


20/54

amoukoravanje nas vodi ka smirenomudrosti i useljava u nae due mir prisvim *ivotnim teko#ama. =u"ovna korist od samoukorevanja je oigledna. 'azadobijanje ove dobrodetelji trebali bi neprestano naglas ili u mislima! uzavisnosti od situa$ije! da osu&ujemo sebe u svim za to podobnim sluajevima.U poetaku takvog du"ovnog delanja to se obavlja gotovo me"aniki! bez

odgovaraju#eg raspolo*enja sr$a. Ali vremenom! ako mi usrdno produ*imo da seve*bamo da osu&ujemo sami sebe! sr$e #e se sjediniti sa umom i roditi istinskosamoukoravanje! koje #e postati nerazdvojna osobina naeg karaktera.

%rude#i se na zadobijanju samoukorevanja! mi treba da stremimo ka idealu ovedobrodetelji. U emu se ona sastoji )o reima prepodobnog )etra =amaskina!Iistinski smirenomudri nikada ne prestaje da ukorava sebe samoga! kada bi i$eo svet napadao na njega i vre&ao gaJ. mireni "ri#anin voli kada gauni*avaju ljudi! jer to "armonino upotpunjava njegov podvig samoukorevanja.

,ao zakljuak nave#emo slede#e delove iz sadr*aja tre#e glave7

=a bismo zadobili smirenomudreni odnos prema ljudima! potrebno je zanimati seunutarnjim samouni*avanjem pred njima. 'a to nam je potrebno7smatrati sebe grenijim od drugi"! nedostojnima i du"ovno slabimaBu svim sluajevima *ivota stavljati sebe ni*e od svoji" bli*nji" i ne tra*itinikakvog prvenstva od nji"Bpoznavati sopstvene gre"ove i slabosti i ne obra#ati pa*nju na nedostatkedrugi" ljudiBu svakom oveku videti prekrasno tvorenje -o*ije.

U svim iskuenjima! vezanim za druge ljude! potrebno je da pribegavamosamoukorevanju! koje u vreme *ivotni" ispita ukrepljuje u nama smirenomudrije.

)ri samoukorevanju mi treba da7

predamo sebe volji -o*ijojB

uzroke nevolja koje su nas snale tra*imo u sebi! a ne u delima drugi" ljudiBspoznamo da se *ivotna ispitivanja javljaju istovremeno i kao kazna za naegre"e! i kao sredstvo za ispravljenje nai" nedostatakaB

priznajemo da smo dostojni ne samo iskuenja koja su nas zadesila! nego ponaim gresima jo ve#i" nevolja.


21/54

/eo 0. &poljasnje samouniavanje

)osle toga kada zadobijemo smirenomudri nain miljenja i nauimo sesmirenom ponaanju! treba da pro&emo kroz najodgovorniju Eazu na putusti$anja dobrodetelji smirenja7 kroz vanjsko uni*avanje pred ljudima. Upravo uovoj etapi se ispituje i uvr#uje naa smirenomudrenost.

)oznati bogoslov protojerej alentin ven$i$kij u besedi sa ergejem Kudeljemje rekao jednom7

?to! mi uimo o ljubavi i smirenju! a desi se da nam u autobusu stanu na nogu! imi istoga asa toga oveka ne mo*emo podneti.

(o*e se sve vreme misliti o svojoj nitavnosti pred -ogom! imati smireni izgled iznati krotko besediti s ljudima! a da se pri tome bude veoma daleko od istinskogsmirenja! koje se kali samo pod udarima vanjski" iskuenja. 'naju#i to! mnogipodvi*ni$i su sami stremili tome! da bi se prekalili u vatri vre&anja! klevete iugnjetavanja. %ako je! moskovski mitropolit Kilip koji je pripadao uvenomplemi#kom rodu ,oljievi"! u tridesetogodinjem uzrastu ostavio slu*bu pri$arskom dvoru i tajno otiao u olove$ki manastir. +vde je budu#i svetitelj! koji jesakrio svoje poreklo i zvanje! sa usr&em u prostoti sr$a ispunjavao sve to su mugovorili da radi. epao je drva! kopao u bati zemlju! prenosio kamenje i akiznosio pomije. (nogo puta su ga neki od mona"a vre&ali i tukli ! ali inok Kilip se

nikada nije gnevio i s rado#u je podnosio sva ugnjetavanja. ,ada mu je igumandao posluanje u ku"inji! on je smireno radio za bratiju! lo*e#i vatru i $epaju#idrva.

I+naj koji je iskreno smirenomudar! pie prepodobni sak irin! taj! budu#iuvre&en! ne smu#uje se i ne govori nita u svoju zatitu! nego prima klevete! kaoistinu! i ne trudi se da uverava ljude! da je on oklevetan! nego moli za oprotaj. %imisli o sebi! da ima u sebi smirenja. Ali drugi su sami sebe okrivljivali! a ti! odstrane drugi" okrivljen! ne mo*e to da podnese i smatra sebesmirenomudrim. Ako "o#e da zna! da li si ti smirenomudar! tada ispitaj sebe ureenom7 ne na&e li se zbunjenim kada te vre&ajuJ

Neki pravedni$i su se radi neprestanog usavravanja u dobrodetelji smirenjatrudili da uvek imaju pored sebe oveka! koji bi i" podvrgavao uni*enjima.

tari$i )elagiji vanovnoj! nasledni$i prepodobnog eraEima po du"ovnomrukovo&enju divjejevski" inokinja! dali su veoma surovu posluni$u @ (atronu.)elagija vanovna! koja je uzela na sebe podvi" jurodstva! prvi" godina svoga*ivota u =ivejevu ponaala se veoma nemirno7 bezumno! trala po manastiru i


22/54

ba$ala kamenje u prozore. 'a sve to je (atrona tukla tako jako! da na krajukrajeva sestre =ivejevskog manastira nisu izdr*ale i molile su igumaniju da udalji(atronu od pratnje bla*ene. )elagiji vanovnoj su dali dobru i krotku devojkuarvaru. pak ova promena se nije svidela bla*enoj7 jer su je liili vanjskoguni*avanja9 )elagija vanovna se trudila na sve naine da se izbavi od krotke

arvare! i na kraju krajeva je u tome uspela.Naravno! ljudima! koji ne mogu da izdr*e ni male uvrede! gotovo da je nemogu#eda s"vate! otkuda su pravedni$i! slini )elagiji divjejevskoj! $rpeli snagu za svojepodvige. 'avesu nad ovom tajnom raskriva jedan smireni stara$! koji je jednombio podvrgnut kazni i bea#u. U vreme podnoenja sramote Iiznenada! ja samosetio! se#a se stara$! toplotu u $elom mome telu i pri njoj nekakvuneobjanjivu reima umrtvljenost! posle ega je iznenada isplivala iz sr$a *eljada me pred svim narodom posrame i da dobijem udare od krvnika na trgu zamoje gre"ove. )ri tome sam se zarumeneo u li$uB neiskazana radost i sladost sume za"vatili $elogB od koji" sam prebivao tokom dve nedelje u zanosu! kao van

sebe. %ada sam s"vatio s jasno#u i s tano#u! da se sveto smirenje umueni$ima! u sjedinjenju sa -o*anstvenom ljubavlju! nije moglo nasititi nikakvimmuenjima. (ueni$i su primali ljuta muenja! kao darove! kao pro"ladno pi#e!koje gasi u njima neodoljivu *e& smirenja. mirenje je neizre$iva blagodat -o*ija!neiskazano dosti*na samo du"ovnim ose#anjem dueJ.

Le& za vanjskim uvredama kod pravednika je bila tako velika! da su je onistavljali ispred svi" radosti i ute"a sveta.

6ednom je episkop )ereslavski ilvester ispriao knezu )otemkinu o visokomdu"ovnom *ivotu star$a jeromona"a ,leope. Negova svetlost knez! po*elevi da

ga vidi! istog asa je poslao za podvi*nikom linu koiju. )osle nekog vremenaizme&u mona"a i vlastelina je poela beseda. ,leopa se veoma dopao)otemkinu. Njegova svetlost je "teo da ga predstavi gospo&i $ari$i! ali stara$ jesmatrao da je za njega bolje da se udalji u svoju avedenjsku pustinju. Na putuga je napao vojnik i silno istukao. +Ei$ir! poznanik ,leopin! videvi ga "teo je dakazni vojnika! ali stara$ ga je molio7

Ne dirajte vojnika @ -og je naredio9 ,leopa! ne proslavljaj se9 )utovao ukoijama9 -io u dvor$u9

+pitni nastavnik! stara$ ,leopa pa*ljivo je pratio du"ovno stanje *itelja svogamanastira i trudio se svim mogu#im silama da rei nji"ove unutarnje probleme.6edan put je neki poslunik izjavio da se udostojio udnog vi&enja. +ta$ ,leopa

je rekao monasima da ga izvre&aju. )oslunik! koji nije mogao da podnesevre&anja! smutio se! doao star$u ,leopi i rekao7

6a ne mogu da *ivim! mene vre&aju9


23/54

,ako ti mo*e da ka*e da si se udostojio vi&enja! a ne mo*e da trpi @ pitaoje stara$. @ %i si brate! verovatno! u prelesti. )od glavu kamen staviti! postiti! nagoloj zemlji spavati @ to je nita. INauite se od mene! jer sam ja krotak i smirensr$emJ rekao je Gospod! a udesa i javljanja @ to nije obavezno.

Na slian nain je i Fav +ptinski urazumljivao svoje uenike! koji bi ponekad upaliu us"i#eno Eantaziranje.-io je u +ptini jedan brat! koji je esto dosa&ivao o$u Favu s molbom da mudozvoli da nosi verige. tara$! koji je lino skinuo verige sa veoma mnogi" svoji"du"ovni" eda! dugo vremena je objanjavao bratu! da nije u verigama spasenje.Na kraju! *ele#i da ga ispita! ota$ Fav je pozvao manastirskog kovaa i rekao muovako7 IJ,ada do&e kod tebe jedan brat i kada te bude molio da mu napraviverige! daj mu dobar amarJ.

)osle nekog vremena brat je opet dosa&ivao o$u Favu! koji mu je rekao7

)a! idi! idi kod kovaa! zamoli ga da ti napravi verige.-rat je sa rado#u otrao u kovani$u i obratio se kovau7

-a#uka je blagoslovio da napravi za mene verige.

,ave verige za tebe @ prigovorio je zauzet poslom kova i sna*nom rukom daoamar Eantazeru. Ne oekuju#i da #e se stvar tako odvijati! brat nije pretrpeouvredu i istom merom je uzvratio kovau! posle ega su se oba uputila na sudstar$u. ,ovau je! naravno istog asa bilo oproteno. A bratu! koji je *eleo danosi verige! stara$ je rekao7

,uda se ti gura da nosi verige! kada ni jedan amar nisi mogao da otrpi

tar$i koji su smiravali svoje poslunike vanjskim uni*enjima! trudili su se da impoka*u svu iskvarenost pale ovekove prirode. +ni su u praksi otkrivali nji"ovompogledu slabost volje! nedalekovidnost razuma i ostra#enost sr$a. tar$i supostavili pred sebe zadatak da ubede svoja eda da se ne pri"vataju prevremena du"ovni" podviga! koji prevazilaze nji"ove sile! nego da savesnoispunjavaju proste jevanj&eljske zapovesti. +ni su znali! da prividni uspesi uvisokim du"ovnim delovanjima mogu ba$iti neutvr&ene due uenika u gordost!kao i da #e i" kretanje putem ristovi" zapovesti obavezno privesti smirenju.

-la*eni su oni! koji usvajaju nauk stara$a9 ako je uvek bilo i ljudi! na osnovukoji" je nastala poslovi$a7 INije kod konja @ "ranaJ.

U skitu +ptine pustinje dvadeset pet godina se podvizavao poslunik teEan. -ioje poreklom od bogatog roda kurski" trgova$a. U svetu je on imao znatan kapitali veliku dvospratnu ku#u. tupivi u manastir jo kao mlad ovek! teEan je zamnoge godine poslunitva bio od bratije uva*en i bio je ak blizak star$u

Amvrosiju. Fjubitelj du"ovni" knjiga! on se posebno interesovao za dela svetitelja


24/54

6ovana 'latoustog. astavivi iz dela svetoga zbornik izreka! teEan ga je izdaoza svoja sredstva bez blagoslova manastirskog namesnitva. %o je! naravno! odstrane poslunika bilo naruavanje manastirski" pravila! jer se vaspitavanjebratije u obitelji zasnivalo na odse$anju sopstvene volje i na potpunomposluanju star$ima. %ako ni svojevoljni postupak teEana nije ostao neprime#en.

Namesnik manastira ar"imandrit sakije je pozvao sebi poslunika i pokazavimu na novoizdanu knjigu! pitao ga7

Dije je ovo(oje.A ti gde *iviU skitu.'nam! u skitu. A ko je blagoslovio ovo tampanjeam sam odtampao! odgovorio je teEan.?! ako si IsamJ! da tvoja knjiga ovde i ne pri&e. 6e si li razumeo di9 @ strogo jerekao ota$ sakije.

teEan se tako razgnevio na nastojatelja za prigovor! da ak nije rekao o svojojuvre&enosti ni du"ovniku. ,ad je dolo vreme postriga poslunika u mona"e!manastirsko namesnitvo je reilo zbog samovolje da uspori oblaenje teEana umantiju. Dak ga ni to nije urazumilo. +n se jo vie naljutio i napustio manastir!ne mare#i za svoj dvadesetpetogodinji podvig. Uselio se teEan u svoju velikuku#u u rodnom kraju! u kojoj je posle pet godina odlaska iz +ptine i umro.

+vaj primer namerno ilustruje onu istinu! da delovanje uvreda na nas ne zavisiod naina vre&anja ili stepena zlobe oni" koji nas vre&aju! nego od naegdu"ovnog raspolo*enja. +bratite pa*nju7 ar"imandrit sakije nije uopte uvredio

teEana! nego mu je napravio strogi prigovor radi njegovog dobra. pak reak$ijaod strane poslednjega uopte nije bila poslunika.

Ako mi za vreme vanjski" uni*avanja gubimo trpljenje! tako projavljujemo svojudu"ovnu nemo#. %og trenutka iz naega sr$a se podi*e skrivena u njegovimdubinama gordost. Ako mi iskreno smatramo sebe najgrenijim i loim slugama-o*ijim! tada nas ugnjetavnja i vre&anja ne mogu oneraspolo*iti. Naprotiv! oninam donose radost! jer blagodare#i njima dolazi do oi#enja gre"ova iispravljenja nai" nedostataka.

I,o mrzi bea#e! taj mrzi smirenjeJ

Ava =orotej je pisao7 Ieruj! da su bea#a i ukorevanja lekovi! koji leegordost tvoje due! i moli se za one koji te ukoravaju! kao za istinite lekare duetvoje! jer si se uverio da ko mrzi bea#e! mrzi i smirenje! i ko izbegava one kojiga ogoravaju! taj be*i od krotostiJ.

=rago$eno uenje. Ako mi budemo oslukivali ove rei! tada #emo sve naeneprijatelje! one koji nas vre&aju i izobliavaju poeti da pri"vatamo kao najbolje


25/54

prijatelje. Nevolja je u tome! to mi esto podnose#i uvrede s trpljenjem! ipak udubini sr$a ose#emo neprijatnost prema onima koji nas vre&aju. toga su svetistar$i! koji su odlino poznavali psi"ologiju paloga ovekovog bi#a! uvek pa*ljivo imudro uni*avali svoja du"ovna eda.

6ednom je prepodobni evastijan ,aragandinski! govore#i o naravima ljudi!rekao7 I?to! ove ljude ne treba dirati! oni! po gordosti! ne mogu podnetu niprimedbe! ni ukore. A! druge! po nji"ovom smirenju! mo*e.J

)onekad je stara$ pred svima ukorevao nekoga od svoji" smireni" uenika! da biurazumio one! kojima se nije smelo direktno kazati o propustima i nedosta$ima.%akve i sam nije izobliavao! i drugima nije dozvoljavao! nego je ekao! trpio imolio se! dok se ovek ne bi sam obratio s pokajanjem -ogu i du"ovnom o$u.

-ilo je sluajeva kada je prepodobni evastijan terao starije da mole za oprotajod mla&i"! uvre&ene je smiravao! a nanosio$e uvreda titio. Njegovi iskusni

ueni$i su se radovali ovim ispitima smirenja! s"vataju#i! da se u svemu to inistara$ skriva du"ovna mudrost.

I,o mo*e s rado#u da podnese uvredu! pisao je prepodobni sak irin! akimaju#i u rukama sredstvo da je uzvrati! takav je primio ute"u od -oga po veri uNjega. ko sa smirenjem trpi podignute na njega optu*be! taj je dostigaosavrenstvo! i njemu se dive sveti angeli. 6er nema ni jedne druge dobrodeteljitoliko visoke i tekeJ.

'naju#i za to! star$i su kroz uni*avanja vodili silne du"om svoje uenike kasavrenstvu! uvaju#i pri tome one koji su slabiji.

/ukovode#i *ivotom svoji" du"ovni" eda! belgorodski stara$ s"iar"imandritGrigorije je voleo da im postavlja ispite iz smirenja. zgrdi! deavalo se! predsvima za one gre"e! za koje ovek nije kriv! i gleda njegovu reak$iju @ da li #e seuvrediti ili ne tara$ je pouavao7 Imirenje @ to je osnova svi" dobrodetelji.,las! kada je prazan! vije se na sve strane! a kada je pun zrna! naklanja se! ivetrovi mu vie nisu strani. %ako i ovek7 prazan se vije tamo @ amo! a smirenise i pored svi" iskuenja ne mo*e povreditiJ.(nogi od oni" koji su proli kolus"iar"imandrita Grigorija! na kraju su postali igumani! ar"imandriti! episkopi.

Ako mi stremimo da zadobijemo smirenje! treba stalno da molimo -oga za

pomo#. talno pri tome treba pamtiti pouke ave =oroteja7 Ivaki koji se moli-ogu7JGospode! daj mi smirenje!J treba da zna! da on moli -oga! da +npoalje njemu nekoga da bi ga uvredio. tako! ako neko njega vre&a! tada i onsam treba sebi da dosa&uje i da uni*ava sebe misleno! da bi u to vreme! dokdrugi njega smirava izvana! on sam smirivao sebe iznutraJ. )rimer takvogauni*avanja sa unutarnjim samoukorevanjem mo*e se na#i u opisu *ivotaprepodobnog (akarija +ptinskog.


26/54

Namesnik +ptine pustinje ar"imandrit (ojsej je jednom zamolio star$ajeros"imona"a (akarija da primi pod svoje du"ovno rukovodstvo novopostri*enemona"e. +ta$ (akarije je molbu namesnika primio kao nare&enje i odgovorio nanju poklonom. )osle toga je on priao svome star$u jeros"imona"u Favu! kao iuvek okru*enom mnotvom svoji" du"ovni" eda! i kratko mu ispriao o svojoj

besedi sa namesnikom. znai ! ti si se saglasio @ naroito strogo ga je upitao ota$ Fav.=a! gotovo da sam se saglasio! ili! bolje reeno! nisam smeo da ne pri"vatim! odgovorio je ota$ (akarije.=a! to je svojstveno tvojoj gordosti! rekao je jeros"imona" Fav! a zatim! uzevina sebe grozan izgled! poeo je glasno pred svima da ukoreva svogaznamenitog du"ovnog sina.

+ta$ (akarije je stajao sa sputenom glavom! smireno se klanjao i povremenoponavljao7

,riv sam! oprostite radi -oga! ba#uka9vi prisutni su sa stra"opotovanjem zadivljeno neko vreme ovo posmatrali! kakojedan veliki stara$ uni*ava drugoga! nita manje velikoga! star$a. ,ada je ota$Fav za#utao! stara$ (akarije! poklonivi se njemu do nogu! krotko je izustio7+prostite! ba#uka! blagoslovite da ne pri"vatim,ako da ne pri"vati am izmolio! a da ne pri"vati Ne! sada ve# ne trebaotkazati! posao je zavren! rekao je ota$ Fav! koji i nije imao nameru da liavamlade mona"e opitnog nastavnika! nego je samo iskoristio priliku! da bi pokazaosvojim du"ovnim edima primer istinskog smirenja.

,ako primati uni*avanja od mla&i" i potinjeni"

aspostavljaju#i smirenje u drugima! sveti! radi sopstvenog usavravanja nisuproputali prilike da i sami prime uni*avanja od svoji" poslunika i uenika.

6ednom je u 'osimovoj pustinji jeros"imona" Aleksej! du"ovnik poznat u $eloj/usiji! razgovarao sa pridolim studentom =u"ovne Akademije. ,elejnik star$a!ota$ (akarije! oistivi samovar 3ruski ajnik! prim. prev.5! nalio ga je! razgoreo irekao7

6a idem po vodu u kapeli$u! a vi ba#uka! gledajte! da ne bi samovar pokipeo.tara$ Aleksej je za vreme razgovora sa studentom zaboravio na samovar! i ovaj

se od silnog kipljenja sav zalio vodom. +ta$ (akarije! kada se vratio iz kapeli$e!sa ukorom je rekao7-a#uka! i to niste mogli da uradite9 ada je sav moj trud bio uzaludan! a ja sampola dana istio samovar9Duvi ukor kelejnika! stara$ Aleksej mu je pao pred noge i poeo da tra*ioprotaj7+prostite mi! oe (akarije! nisam dobro uradio.Ne gledaju#i na pokajanje uvenog star$a! ota$ (akarije je jo dugo gun&ao.


27/54

Ukazuju#i znake pa*nje i uva*avanja ljudima! u mnogome ravnim nama ili kojizauzimaju polo*aj u drutvu vii od naeg! mi pre ispunjavamo na dug! nego toprojavljujemo smirenje. stinito smirenomudrije se iskazuje tada! kada mi! poreima svetoga 6ovana 'latoustoga! Iustupamo onome! koji je vidljivo ni*i odnas! i ukazujemo potovanje onima! koje smatraju gorim od nas. Uopte! ako mi

budemo rasu&ivali! tada ne#emo nikoga ni smatrati ni*im od sebe! nego #emosvim ljudima davati prvenstvo u odnosu na sebe. 6er se u tome i sastojismirenomudrost! da onaj! koji imaju#i ime da se preuznosi! uni*ava se! smiravase i ponaa se skromno. %ada se on i uznosi na istinsku visinu po obe#anjuGospoda! koji govori7 I+naj koji se smirava uzvisi#e seJ.

6ednom je bilo odre&eno star$u igumanu Agapitu da bude na elu sabornogslu*enja u "ramu vete %roji$e ,ijevo)eerske Favre.+n je doao u "ram zajedno sa svojim saslu*iteljima u odre&eno vreme. stina!

jedan od svetenoslu*itelja iz nekog razloga nije doao. %o je bio jeromona"! kojise posle postriga u monatvo jedno vreme nalazio pod du"ovnim rukovodstvom

o$a Agapita. ada je on zauzimao jednu od du*nosti u manastirskojadministra$iji. Ne doekavi jeromona"a! slu*bu su poeli bez njega. )oslenekog vremena jeromona" se ipak pojavio u "ramu i veoma ga je uvredilo to! toga nisu ekali. )ri tom je on igumanu Agapitu izrekao prilino grub prigovor.ide#i gnev jeromona"a i nimalo ne protivreivi! stara$ mu se poklonio do nogui smireno tra*io od njega oprotaj.

tara$ Agapit je mogao lako da podnese drsko ponaanje jeromona"a radi toga!to ga je on! bez obzira na svoj in! zasluge i uzrast! u stvari smatrao u svemuboljim od sebe. Ako mi ne samo u mislima! ve# svim svojim bi#em poverujemo uprvenstvo drugi" ljudi pred nama! tada se nikada ne#emo uvrediti ni na kakve

uvrede s nji"ove strane. (i #emo videti u bliskima pre svega obraz i lik -o*iji! ine#emo porediti na i nji"ov polo*aj u drutvu.

U CC veku na Atonu se podvizavao jeromona" Anikita! u svetu knez :irinski:i"matov. +stavivi u /usiji slavu svoga drevnog roda i visoki polo*aj u drutvu!on je spasavao svoju duu u zemaljskom udelu )resvete -ogorodi$e. 6ednom jeputuju#i morem na poklonikom putovanju ! stara$ Anikita reio da preno#i umanastiru na ostrvu )atmos. +dlaze#i sa broda! on je zamolio svoga poslunikaNikitu! koji je ostao na brodu! da mu ranije ujutro donese mast. No# je proteklamirno. Ujutro!ipak! Nikita nije doao. )ribli*ilo se podne! i bivi knez je poeo darazmilja o odsustvu poslunika. )osle dugog vremena! Nikita se na krajupojavio. Uzimaju#i od njega mast! stara$ Anikita je primetio7

,ako se ti ne boji -oga! brate7 pogledaj ja sam ti rekao da mi donese mast uzoru! a kada si se ti pojavio%ebi se ne mo*e ugoditi9 @ zapaljivo je viknuo poslunik! ali nije uspeo ni daka*e jo neto! kada je ota$ Anikita pao njemu do nogu i rekao7+prosti mi! radi -oga. 6a sam te! brate! uvredio9


28/54

mirenje star$a je porazilo Nikitu! i on se isto tako poklonio njemu do nogu. =rugiposlunik! koji je prisustvovao ovoj s$eni! budu#i s"imnik Gerontije! se#ao se! daga je sve to dovelo u takvo umiljenje! da se i on spustio do nogu Anikiti izalivaju#i se suzama! nije mogao da s"vati zato plae! kao dete! i zato le*i kodnogu starevi".

ri#anin! koji smiri svoje sr$e! prestaje da $eni svoj polo*aj me&u drugimljudima i ne obra#a pa*nju na nji"ovu grubost! napade! uvrede i klevetu. %akavovek vidi jedino samoga sebe i pora*avaju#i se svojom nitavno#u! zanima sesamo svojim ispravljanjem.

=obrovoljno uni*avanje pred ljudima

Na putu sti$anja smirenja mi ni u kom sluaju ne smemo da se zaustavljamo! jersvako stajanje znai da ponovo idemo nazad. Uspevati u podvigu smirenja mo*ese samo neprestanim kretanjem napred. pak! ako nas ne vre&aju! ne

ugnjetavaju i niko nas ne kleveta! tada teoretsko uni*avanje samoga sebemnogo plodova ne#e doneti. :ta initi! ako u naem *ivotu nedostaje vanjski"povoda za smirenje

Naravno! u takvom sluaju ne bi trebali sami da provo$iramo bli*nje na loeponaanje prema nama. nae strane to bi bilo podsti$anje nji" na sagreenje.-olje od svega! u odsustvu vanjski" uni*enja! je da se ponaamo tako! kao daona postoje."iiguman Antonije! u mladosti je izabrao sebi za du"ovnika svoga starijeg brataar"imandrita (ojseja! i $eo *ivot se odnosio prema njemu sa velikimstra"opotovanjem. ,ada je i sam postao uva*eni stara$! produ*io je da se

smirava pred o$em (ojsejem! kao poslednji poslunik. Live#i u +ptinskoj pustinjiu mirovini! prepodobni Antonije nikada nije ulazio bez poziva u namesnikovekelije! koje je zauzimao njegov stariji brat. +bino bi stajao u prijemnoj sobi svedok ga ar"imandrit (ojsej ne bi sam primetio i pozvao ga. Ulaze#i unamesnikove odaje! prepodobni! premetaju#i se na bolesnim nogama! nikadanije sedao! nego je ekao da mu to ka*u. Ako su bili posetio$i!u prisustvuar"imandrita (ojseja! on se uvao u dubokom #utanju i samo nekad sa polaglasa bi pozdravio nekoga ili bi s potovanjem odgovarao na pitanja koja su mupostavljena. ve rei du"ovnika je pri"vatao bespogovorno! kao olju -o*iju.,od bratije +ptine pustinje ponaanje s"iigumana Antonija je izazivalo u&enje!ali istovremeno je ono slu*ilo i kao pouan primer za mlade mona"e. )repodobnistara$ (ojsej se sa svoje strane odnosio prema bratu s iskrenim uva*avanjem iesto se savetovao s njim po du"ovnim pitanjima. I+n je pravi mona"! a janisam mona"J! govorio je o svom bratu ar"imandrit (ojsej! i na svoj nain sesmiravao pred njim. pak! poznavaju#i srdanu *elju brata i ne prave#i muprepreke da se usavrava u smirenju! on nije smetao o$u Antoniju da se uni*avapred njim i esto mu se obra#ao kao prema posluniku.


29/54

)osle smrti velikog star$a (ojseja za namesnika je bio postavljen ota$ sakije!koji je u to vreme bio mla&i jeromona" +ptine pustinje. )repodobnom Antoniju jetakva promena u *ivotu manastira dala novi povod za samouni*avanje. Negledaju#i na razliku u uzrastu i na svoj poseban polo*aj u obitelji! poeo je da sesmirava pred mladim namesnikom! kao prosti poslunik! i da mu pokazuje isto

potovanje koje je ranije pokazivao prema ar"imandritu (ojseju. +ta$ sakije!koji se odnosio prema prepodobnome Antoniju kao prema velikom du"onosnomoveku! mnogo puta ga je pokuavao nagovoriti da promeni svoje ponaanje! alibez rezultata. )onekad se zbog ose#aja potovanja ota$ sakije klanjaoprepodobnom do zemlje! i tada bi stara$! ne smotre#i na teenje krvi iz rana nanogama! isto pravio zemni poklon. =a bi izbavio star$a od Eizikog stradanja!namesnik mu je onda prestao ukazivati potovanje na takav nain.

6ednom je ota$ sakije pred poetak praznine trpeze rekao da postave stoli$uza s"iigumana Antonija pored njegovog! namesnikog mesta. )rimetivi to!prepodobni je! iako je bio umoran od produ*ene slu*be! zamolio o$a sakija da

mu dozvoli da za vreme trpeze proita sa katedre pouke iz knjige! kao to je bilouobiajeno u obitelji. Na takav nain se on uklonio od asti da sedi porednamesnika! iako je za svo vreme trpeze morao da stoji na svojim bolesnimnogama.

INe bismo trebali da mislimo! pisao je svetitelj 6ovan 'latousti! da stojimoispod svoga dostojanstva! onda kada se sami smiravamo. 6er tada uistinu mibivamo vie7 tada smo posebno i dostojni potovanjaJ. Fjudi koji su potpali podsvetske strasti! vole da se samopotvr&uju jedni pred drugima. (i! pak! "ri#ani!treba da se zanimamo uni*avanjem pred bli*njima. Upravo u tome se sastojiistinsko samoutvr&ivanje pred -ogom. -ilo kakvo utrkivanje s drugim ljudima!

neminovno nas vodi u gubitak du"ovnoga mira i u ni$anje slavoljublja u naemsr$u @ u sluaju uspe"a! ili uninija @ pri porazu. ve! to nas ini ve#im od drugi"ljudi! nikako nam ne slu*i u du"ovnim uspesima. veti su se trudili da svode naminimum ak i one prednosti! koje su im pripadale po pravu.

,ada bi svetitelj Nektarije slu*io sa drugim episkopom! on nikada nije zauzimaokod prestola prvo mesto! ak i ako mu je ono pripadalo po pravu stareinstva.vetitelj Nektarije bi se u ovakvim sluajevima oblaio samo u mali omoEor! aumesto mitre odevao bi prosti monaki klobuk 3kapu5.

z ljubavi prema ljudima sveti su ponekad inili uda! iako su pri tom oni znali! da#e i" bli*nji proslavljati. pak u sr$ima pravednika *elja da pomognu onima kojistradaju je pobe&ivala *elju za nepojavljivanjem9 stina! svaki put posleudotvorstva sveti su morali da se uni*avaju! da bi izbegli slavoljublje.

%ako je jednom posle -o*anstvene liturgije stara$ 6akov 6evbejski govorio snarodnom u trpezariji. ,ada je zavrio i krenuo da po&e! neoekivano je prednjim pala devojka i poela da se udara i da vie u besomunom napadu. tara$

je blagoslovio opsednutu! pomolio se! i ona se umirila. vi prisutni pri ovakvom


30/54

udu su se zadivili sili njegove molitve. Uvee! posle poveerja! stara$ 6akov jereio da rastera misli o svojoj svetosti kod oevida$a jutarnjeg doga&aja. +n imse po*alio na to ! da mu niko od nji" nije priao da pomogne u tekom trenutku!ostavljaju#i ga samog da se bori sa besomunom. )ravednik je uni*avao sebepred njima! predstavljaju#i se nemo#nim ovekom9

veti su stremili da sakriju svoje du"ovne podvige. ,ad im to nije polazilo zarukom! oni su inili postupke! kojima bi mogli! kakao se njima inilo! da umanjepotovanje prema sebi od strane nji"ovi" potovala$a.

'a prozorljivost! udesa i podvi*nitvo prepodobni evastijan ,aragandinskiu*ivao je neobino potovanje svoji" mnogobrojni" du"ovni" eda. U njegovojparo"ijskojzajedni$i! prvoga dana elikoga posta "ranu obino nisu nikome davali. amouvee! posle velikog kanona! dozvoljeno je bilo uzeti komadi# prosEore. znenada

je ba#uka u dvanaest sati danju rekao da skuvaju krompir! a u tri sata! kada se

o"ladio! pojeo je polovinu krompira. miravaju#i sam sebe! on je rekao7?to! o$i moji koji saslu*uju poste! a ja @ ne. 6a sam bolestan! ja sam naruiopost.

mirenje urazumljuje grenike

mirenomudri vlada takvom rizni$om! koja du"ovno oboga#uje ne samo svogvlasnika! nego i ljude koji ga okru*uju. =eava se to zbog toga! jer se smirenjemo*e predavati od jedne ovekove due drugoj.

U Glinskoj pustinji su se jednom uvee srela dva inoka. 'a vreme besederazgovor je postepeno preao na glinskog zatvornika jeros"imona"a (akarija! ijedan od inoka je rekao7

'ato se on zatvorio U zatvoru je dobro spasavati se! ne vide se sablazni. ?to!ako bi on *iveo ovako! kao mi! koji vidimo sablazni i kao da i" i ne vidi! tada bi tobio veliki podvig9

)osle besede ovaj inok se uputio u svoju keliju. Njegov put je prolazio poredkelije o$a (akarija. ,ada je on bio ispred nje! iznenada su se vrata otvorila i prednjega je stao zatvornik! koji je krotko rekao7

+prosti mi! brate! oprosti grenome i nemo#nome! koji ne mo*e da se podvizavatako! kako se vi podvizavate i koji sam se od sablazni sveta osamio u keliji.+prosti mi! radi -oga.

udija tu&i" dela! pora*en smirenjem i prozorljivo#u star$a! pao mu je do nogu isa skruenjem molio od njega oprotaj.


31/54

Ako mi *elimo da nekoga privuemo "ri#anstvu ili da ga odvratimo odgre"ovnog *ivota! tada #e nam u tome pomo#i vie smirenje! nego umne rei idokazi. Naravno! to je isto neop"odno! ali treba poeti upravo od smirenja. Uzroksvakog gre"a @ gordost. 'ato je svaki grenik koji se ne kaje opsednut u ovoj ilionoj meri ovom stra#u. Upravo mu ona smeta da prinese pokajanje pred

-ogom. Na gordeljiv$a ne#e ostaviti utisak ni nae znanje! ni um7 on smatra da i"ima u ve#oj meri nego drugi ljudi. Na njega mo*e uti$ati samo smirenje! koje jekod njega u potpunosti odsutno.

6ednom je u arov iz radoznalosti doputovao neki generalmajor. +deven uprekrasni mundir! on se diio svojim ordenjem. /azgledavi manastirskegra&evine! general je "teo ve# da se pozdravi sa manastirom! ali je sreo *itelja

Alekseja )rokudina i porazgovarao je s njim. abesednik je predlo*io generaluda! pre nego to ode iz arova! ode kod velikog star$a eraEima. General nije"teo! ali je popustio pred upornim nagovorima )ro"udina.

amo to su gosti uli u keliju! stara$ eraEim im je krenuo u susret! i poklonio segeneralu do nogu. %akvo smirenje uvenog podvi*nika je porazilo generala.)rokudin! koji je primetio da on ne bi trebalo da ostane u keliji! izaao je ! ageneral je ostao sam sa prepodobnim. )osle nekoliko minuta iz kelije se zauopla. General je ridao. ,ao malo dete. )osle pola sata vrata su se otvorila! iprepodobni eraEim je ispod ruke vodio generala! koji je nastavio da plae!pokrivi li$e rukama. +rdenje je zaboravio u keliji prepodobnoga. (anastirskopredanje govori da je njegovo ordenje samo od sebe palo za vreme besede sastar$em. )repodobni eraEim! donevi stvari vojnog naelnika iz kelije! stavio mu

je ordenje na uniEormu. Na kraju je general priao da je on proao $elu ?vropu!poznaje mnogo ljudi raznoga roda! ali prvi put da je video takvo smirenje! s

kakvim ga je sreo arovski stara$. )orazila je generala i prozorljivost! kojom jeprepodobni razotkrio pred njim sav njegov *ivot! ukljuuju#i i najtajnija dela.zme&u ostalog! kada mu je palo ordenje s grudi! prepodobni eraEim je rekao7

%o je zbog toga to si i" ti dobio nezaslu*eno.

=ragi itaoe! obrati pa*nju! ak je i veliki stara$ prepodobni eraEim arovskipoeo da poma*e oveku u delu njegovog spasenja od smirenoga poklona prednjim. veti je znao! da na generala ne#e ostaviti utisak ni udesa! ni prozorljivost!ako pre toga ne ukroti njegovu gordost. amo posle toga kada je prepodobnismirenjem pobedio gordost generala! on je delovao na njegovu duu svojomblagodatnom silom. Ako je tako postupio veliki sveta$! tada tim vie jednakotreba da inimo i mi! koji nemamao natprirodne darove. ie nego mnogo takvi"situa$ija susre#emo u naem *ivotu! u kojima se mo*emo koristiti smirenjem zaobra#anje ljudi koji nas okru*uju ristu.

,od jeros"imona"a eraEima iri$kog su bile dve du"ovne k#erke7 stari$a)ul"erija i Aleksandra. Nji" je vezivalo jako dru*enje! i one su *ivele u istoj ku#i.6ednom je jedna od nji" otila u prodavni$u i stala u red za namirni$e. tanovni$i


32/54

iri$a! znaju#i za slabo zdravlje stari$e! zamolili su prodavai$u da je poslu*ipreko reda. tari$a je dala nova$ za trista grama sitnog e#era! koji su odma"izmerili i dali joj ga. 'a to vreme pijani ovek! koji je stajao napred! vidnonaljutivi se na to jer je morao da eka! doao je do stari$e i pljunuo joj u li$e. vikoji su stajali u redu su se uznemirili i poeli da viu na "uligana! a stari$a je

obrisala pljuvaku i rekla7-lagodarim ti! zlato. %i si jedini od svi" pravilno prosudio o meni! ja se na tebene ljutim! i vi nemojte da viete na njega.

)ijanog su zaprepastile ove rei i posti&eno je otiao iz prodavni$e. tari$a je!doavi ku#i ispriala o ovome svojoj drugari$i i na kraju prie rekla7

Dovek gine! treba ga spasavati9

)ul"erija i Aleksandra! nalo*ile su na sebe post! i poele su da se mole za

pijani$u. A one same @ tako slabe! da nije jasno! kako se na nogama mogudr*ati. )osle nekoliko dana *ena pijani$e je saznala za njegov mrski postupak izapretila mu7

ve dok se ne izvini pred stari$om! ne#u da te vidim! ne treba da dolazi ku#i9

Dovek je galamio! ali vide#i vrstinu *ene! otiao je stari$ama. +ve su gadoekale prijatno! razgovarale s njim! i! pozvale ga da opet do&e! poele su jousrdnije da se mole za njega. U svojim molitvama one su molile i pokojnog star$aeraEima iri$kog da spasi pijani$u. Dudotvorna pomo# svie je dola veomabrzo. Dovek je prestao da se opija! poeo je da poma*e stari$ama u

doma#instvu i da ide u $rkvu.+vaj sluaj jo jednom potvr&uje istinu! da pri"vataju#i se ispravljenja javnoggrenika! nama valja da najpre pred njim poka*emo smirenje i tek onda dadelujemo na njega reima! ljubavlju i molitvom! koji #e mu pomo#i da stane naput spasenja. +vu du"ovnu zakonitost mi treba da imamo u vidu uvek! kada sedesi da se obra#amo maloveruju#im "ri#anima ili ljudima! koji se nalaze vanrkve ristove.

)re nego to pre&emo na slede#e poglavlje! napravimo rezime iz gorenapisanog.

,ada nas vre&aju i ugnjetavaju! nae smirenje se ispituje u praksi.eoma je va*no da nauimo da podnosimo vanjska uni*avanja. Upravo ona iuvr#uju u nama smirenomudrenost.(nogi pravedni$i radi usavravanja u smirenju! nastojali su da imaju oko sebeoveka! koji bi i" neprestano podvrgavao vre&anjima. Nemamo svi mi snagu da


33/54

sledimo primer sveti" u ovome! ali bar se ne#emo sklanjati od oni" uni*avanja!koja nam se deavaju ne po naoj volji.(i treba da volimo sve! koji nas vre&aju i ugnjetavaju. +ni predstavljaju du"ovnelekare! jer lee nae due od veoma opasne bolesti @ gordosti.)osebnoje spasiteljno trpeti uni*avanja od ljudi! koji su mla&i od nas! koji su nai

potinjeni ili zauzimaju polo*aj u drutvu koji je ni*i u odnosu na na so$ijalnistatus. %akva uni*avanja imaju veoma smiravaju#e dejstvo na duu.,ada se mi dugo vremena ne podvrgavamo ugnjetavanju i uvredama! korisno jezanimati se uni*avanjem pred ljudima. amo u tome treba imati meru! jermo*emo dobiti smireni izgled i ponaanje! a izgubiti smirenomudreno stanjedue.6edno od du"ovni" pokretaa! koji nas pobu&uju na zadobijanje smirenja! trebada bude razumevanje toga da ova dobrodetelj ne spasava samo lino nas! negopredstavlja blago i prijatno dejstvo i na nae bli*nje.

1. deo !ajkrai put za zadobijanje smirenja

)osluanje kao kola smirenja

)oznati du"ovni nastavni$i su za jedno od najbolji" sredstava dostizanjasmirenja smatrali prebivanje oveka pod rukovodstvom star$a.

6edan uenik optinskog star$a Feonida 3u s"imi Fava5! primetivi u njemuposebno otvoreno du"ovno raspolo*enje! jednom ga je upitao7

-a#uka9 ,ako ste vi zadobili takve du"ovne darove! koje mi u vama vidimo

Livi prostije! odgovorio je stara$! -og ne#e ni tebe ostaviti. Feonid je uvek bioposlednjim u obitelji i nikada nikakvo posluanje namesniku nije odbio. Na krajuveliki" praznika drugi bi! ponekad! *urili u $rkvu! a Feonida su slali u sala zasenom za konje pridoli" gostiju! a posle ga umornog bez jela slali na kliros dapeva! i on se bez ropota pokoravao. %rudi se i ti tako da *ivi! i tebi #e Gospod

javiti voju milost.

+drekavi se u poslunitvu svoje gre"ovne volje! ovek predaje sebe u rukeopitnog nastavnika! sposobnog da ga privede u arstvo Nebesko. stinskiposlunik je du*an da se u svemu povinuje svome star$u i da odba$i sve svoje*elje! koje su protiv volje du"ovnika. U du"ovnom *ivotu nema sitni$a! stoga je

posluniku potrebno da ispuni sve tano! bez iskljuenja! odluke nastavnika! makako da mu se one inile malo va*nim. )oslunik ne treba da veruje svomerazumu! koji se nalazi u vlasti strasti! nego

je obavezan da se u svemu rukovodi savetima svoga -ogom prosve#enogastar$a.

Namesnik optinske pustinje ar"imandrit (ojsej je postojano tra*io od inoka! daoni za svako delo tra*e blagoslov stariji" i da nita ne preduzimaju po svojoj volji.


34/54

,akvo god da je uspeno i korisno delo za obitelj! koje se uini bez blagoslova!ota$ (ojsej nikada nije odobravao. Govorio je da samovolja dovodi doslavoljublja i da na kraju nanosi tetu dui. Ako se delo obavlja po blagoslovu!tada oveka Gospod pokriva od svega loeg radi posluanja! i on dobija du"ovnukorist za svoju duu.

+bilaze#i manastir!jednom je ar"imandrit (ojsej pozvao sebi ekonoma i upitaoga7%amo je bila "rpa sme#a! a sada je ne vidim! kuda je nestala%a! ja sam rekao da ga poiste! odgovorio je ekonom.'ato ti nisi mene za to pitao! imao sam drugu nameru s tim sme#em. %i usvemu provodi svoju volju! radi bez blagoslova. %reba o svemu pitati.

Naravno! ota$ (ojsej je imao poverenja u ekonoma i $enio je njegovo iskustvo!ali! vide#i u svome sabratu izdanke gordosti! on ga je kroz posluanje pouavaosmirenju. Dovek je sazdan -ogom sa slobodnom voljom. pak! to nije znailo! da

je on imao neogranienu slobodu u svojim *eljama! odlukama i postup$ima.Dovekova volja je jo do prvog gre"ovnoga pada bila odre&ena grani$amazakona -o*ijega. Adam i ?va! ispunjavaju#i zapovesti -o*ije! okusili su puno#ubla*enstva! jer su se nji"ov *ivot i sloboda nalazili u okvirima ti" zapovesti. angrani$a -o*anski" pravila za oveka bla*enstva nisu postojala. Naruivi volju-o*iju! ovek je izgubio svoju du"ovnu slobodu i potpao pod vlast gre"a i &avola.

U poslunitvu dolazi do osloba&anja du"a "ri#anina od vlasti pale ovekoveprirode. )oslunik se odrie od svoje nestvarne zemne slobode! i stara$ograniava njegov *ivot strogim i tanim jevan&eljskim zapovedima. %ime seposluniku daje! koliko je to mogu#e u zemaljskom svetu! da ostvari u sebi

prvosazdanu slobodu ovekovu. 'naju#i za to! ak su se i veliki sveti trudili da neizlaze iz me&usobnog posluanja jedni drugima.

%ako je! ava )ajsije priao! kako su ava +r i ava AEre *iveli u velikoj saglasnostido same smrti. Ava AEre je imao veliko posluanje! a ava +r @ veliko smirenje.6ednom im je neko doneo neveliku ribu. Ava AEre! spremaju#i jelo! samo to jezabo no*! a iznenada ga je pozvao sebi ava +r. AEre je po*urio na poziv star$a iostavio no* u ribi! ak ne uinivi rez do kraja. Ava )ajsije! koji i" je posmatrao!zadivio se njegovom posluanju i posebno tome! to on nije ak ni zamolio star$ada malo prieka.Ava AEre9 ,ako si ti zadobio takvo posluanje @ pitao je ava )ajsije.%o nije moje! nego starevo! odgovorio je AEre! odrekavi se sopstvenedobrodetelji u korist ave +ra. +nda je on predlo*io avi )ajsiju da pogleda nasmirenje njegovog star$a. /adi toga je ava AEre skuvao ribu i namerno pokvariodeo variva i dao ga avi +ru. tara$ je pojeo pokvareno jelo! ne rekavi ni rei.

Ava AEre ga je upitao76e li dobro spremljenoeoma dobro9 @ odgovorio je stara$. +nda mu je ava AEre dao varivo od veomadobro prigotovljene ribe i upitao7


35/54

'ar nisam pokvario prvi deo jela=a! saglasio se ava +r! malo si ga pokvario.

I)osle toga kada sam otiao od nji" trudio sam se da ispunjavam ubudu#e to!to sam video kod nji"J! se#ao se posle ava )ajsije.

,ada "ri#anin odba$uje slobodu svoje volje i veru u svoj razum! on se u sutiniodrie od svega gre"ovnog! strasnog i egoistinog! to je zalo*eno u njemupraroditeljskim gre"opadom i njegovim sopstvenim naruavanjem zakona-o*ijega. 'a *ivot u potpunom posluanju star$u! ueniku je potreban vrstkarakter koji se pri tome treba neprestano uvr#avati -o*anskom blagoda#u.

%akoje prepodobni 6ovan ,olov!otiavi u egipatsku pustinju! *iveo u posluanjukod star$a. 6ednom je ava zabo u zemlju suvo drvo i rekao7

vaki dan polivaj ovo drvo dok ono ne donese plod.

oda je bila veoma daleka od nji"ovog prebivalita! stoga je 6ovan iao po njuveerom! a vra#ao se ujutro. )osle tri godine neprestanog truda suvo drvo jedonelo plod. tara$! ubravi plod! doneo ga je na sabor bratije i rekao7

+kusite plod posluanja9

=a! putem posluanja mi mo*emo brzo i bez suvinog truda zadobiti smirenje. pored nae *elje i ak postojanja u nama neop"odni" kvaliteta! to nije dovoljnoza istinsko poslunitvo. 'ato je prije svega potreban iskusni stara$! koji bivladao -o*anstvenim darom du"ovnog pouavanja. +vaj dar se nikako ne dajesvim podvi*ni$ima. %im povodom je svetitelj gnjatije pisao7 INeop"odan uslov

pokoravanja 3poslunika5 @ jeste da du"onosni nastavnik! koji bi voljom =u"aumrtvio palu volju potinjenoga mu u Gospodu! u ovoj paloj volji umrtvljava i svestrasti. )ala i izopaena volja ovekova nalazi u sebi stremljenje ka svimstrastima. +igledno! da umrtvljavanje pale volje! koje se odvija velianstveno ipobedonosno voljom =u"a -o*ijega! ne mo*e biti ostvareno palom voljomnastavnika! kada je i sam nastavnik jo porobljen strastimaJ. (noge mo*emonazvati dobrim du"ovni$ima! ali stara$a nastavnika je u svim vremenima uvekbilo veoma malo.

UD?N6? )+FU:N,A (/?N6U

ekovima su istinske kole smirenja bili manastiri. )rimaju#i novoga poslunika uobitelj! star$i su pre svega postavljali pred sebe zadatak da najprije unite unjegovom sr$u gordost i da mu usade smirenje. U dobrim manastirima u ovomsmislu nisu pravili izuzetke ni prema kome. -ilo kakav visoki polo*aj da je imaoovek u drutvu! posle davanja zaveta posluanja! u manastiru bi ga podvrgavalitradi$ionalnim metodama unutarnjeg i vanjskog uni*avanja.


36/54

Namesnik skromne molenske 'osimove pustinje iguman German! primaju#i usvoju obitelj protoprezvitera Uspenskog sabora (oskovskog ,remlja @ o$aKjodora veoma se plaio da ovaj ima strast samouverenosti. toga su u obiteljiodma" poeli da smiravaju o$a Kjodora! koji je u monatvu dobio novo ime

Aleksej. )rvo njegovo posluanje je bilo pevanje na klirosu i obavljanje

bogosu*enja.)rema njemu su se obra#ali surovo! davali mu poslednje mesto iode*du mu davali najloiju.

iako su uskoro o$a Alekseja postavili za du"ovnika! morao je da pretrpi i naklirosu. =irigent "ora je tada bio jeromona" Natanail! bivi operski umetnik! koji jezavrio konzervatorij i sinodalnu akademiju! dobar muziar! ali nervozan inemiran ovek. 6ednom je prekinuo o$a Alekseja i grubim tonom mu poeoprigovarati7 I+vo nije Uspenski sabor! nemojte zaboraviti! ovde se ne dreiJ.Imao sam dobar glas! priao je posle ota$ Aleksej o tom sluaju! i ja sam"teo to da poka*em! ali u tom sluaju ja sam bio du*an da sluam svogadu"ovnog sina! koji je u ovom sluaju bio moj nastavnikJ. +ta$ Aleksej je poeo

smireno! od sve due da tra*i oprotaj od o$a Natanaila. ovaj je posle dugogodina spominjao ovaj sluaj s umiljenjem. Na kraju je jeros"imona" Aleksejpostao poznat kao du"ovnik! ispunjen bo*anskom blagoda#u.

vi ruski star$i su dobijali smirenje preko posluanja. +ni su tano ispunjavalizavet drevnoga svetitelja7 I,o prvo nije *iveo u posluanju! taj ne mo*e zadobitismirenje! jer svaki! koji se sam od sebe nauio umetnosti! "vali se timeJ.

U skit +ptine pustinje je 18OH. godine stupio Nikolaj %i"onov! budu#i stara$jeros"imona" Nektarije. eliki optinski star$i Amvrosije i Anatolije! provide#i umladi#u svoga naslednika! poveli su ga ka du"ovnoj zrelosti istinski monakim

putem. Ue#i Nikolaja smirenju! oni su esto skrivali svoju ljubav prema njemupolujurodstvuju#i i ale#i se.

=eavalo se! do&e mladi# k star$u Amvrosiju! a ovaj mu ka*e7'ato ti ide besposlen -olje da sedi u svojoj keliji i da se moli9'abolelo bi to Nikolaja! i on bi otiao svome du"ovnome o$u ba#uki Anatoliju. Aovaj ka*e7'ato ti eta besposlen =oao si da praznoslovi

+tiao bi Nikolaj u svoju keliju! pao bi pred obraz pasitelja i svu no# plakao7Gospode9 ,akav sam ja veliki grenik da me ni star$i ne primaju.

)osle mnogo godina Nikolaj je postao uveni stara$ Nektarije! naslednik slaveprepodobni" ota$a +ptine pustinje. U svojoj du"ovnoj delatnosti on seneprestano rukovodio ovim opitom koji je dobio! dok je bio poslunik kod svoji"veliki" stara$a.

kako zadobiti smirenje.doc

Documents