SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA

FINANSIJSKO KJNIGOVODSTVOTEMA:

KALKULACIJA CENE KOSTANJA

Raunovodstvena informaciona podrka politici prodajnih cenaProdajna cena uinka se postie u pregovorima sa kupcima unapred, ako su u pitanju porudbine i uopte poznati kupci, ili njenim odreivanjem na nivou prihvazljivom za iri potencijalni krug kupaca. Ostavljajui po strani osobine i razliitost uticaja faktora politike prodajnih cena, te same tehnike aktivnosti prodajnih menadera u njenoj realizaciji, prethodnim razmatranjima su samo indetifikovani faktori politike prodajnih cena i posebno analizirani trokovi kao kvantitativna osnova u razliitim metodama formoranja prodajnih cena uinaka. Podaci, pokazatelji i informacije o trokovima, prihodima i finansisjskom rezultatu, kao predraunske ili obraunske veliine, predmet su knjigovodstvenog obuhvatanja obrauna (knjigovodstva) trokova kao samostalnog segmenta raunovodtsva preduzea. Kalkulacija cene kotanja uinka, kao osnovno knjigovodtveni dokument i poseban interni raunovodstveni izvetaj, predstavlja osnovni informacioni izvor povezan sa jediniocom uinka iz obrauna trokova i upravljakog raunovodstva, a sutinski se moe shvatiti i kao odgovarajui metodoloki postupak kvanticifiranja i vezivanja potronje konkretnih inputa za odgovarajue segmente ukupne proizvodnje i za jedinicu uinka. Kalkulativni eleementi cene kotanja mogu biti predraunskog i/ili obraunskog karaktera, sa kvantifikovani i strukturirani na razliite naine. Ipak, sadraina kalkulacije cene kotanja je bitno uslovljena ciljevima kalkulisanja, koji proizilaze iz ciljeva obrauna trokova, odnosno koje kalkulacija sam preuzima od obrauna trokova, iji je sastavni deo. Na prvom mestu sistematizacije ciljeva kalklulacija cene kotanja uglavnom se upravo stavlja informaciona podrka politici prodajnih cena1, a potom slede obezbeenje adekvatnih podataka i informacija za poterebe : realnog balansiranja zaliha i rashoda perioda, planiranja kalkulativnih komponenti trokova, prihoda i rezultata, zatim kontrole trokova, prihoda i rezultata, alternativnog poslovnog odluivanja i motivacije upravljakih i zvrnih struktura zaposlenih u preduzeu.2

1

Schmalenbach, dr E. , Kostenrechung und Preispolitik, Westdeuscher Verlag, Koln und Opladen, 1963. str 15-24 i Torpecken, H.D i Lang, H., Kostenrechnung und Kalkulation, Gabler Verlag, Wiesbaden, 1933, str61-68 2 Detaljnije ralanjenu sistematizaciju ciljeva kalkulacije videti: Malini, mr S. , Kalkulacija i bilans uspeha u funkciji upravljanja, doktorska disertacija, Beograd, 1992. god., str 96-99.

Navedeni ciljevi kalkulacija cene kotanja uinka realizuju se pomou razliitih vrsta kalkulacija, predraunskog i/ili obraunskog karaktera, sa razliitim formalnim strukturama i segmentiranim sadrajima, kao i razliitim metodoma kalkulisanja, uz pretpostavku adekvante organizacione ureenosti i funkcionisanja obrauna (knjigovodtsva) trokova. Dakle, uspena realizacija ciljeva kalkulacije cene kotanja uopte, posebno u delu informacione podrke u politici prodajnih cena uinaka, i adekvatan izbor vrste kalkulacija, njihove formalne strukture i sadrine. Za naslovom zadat pristup od posebne vanosti su kalkulacija cene kotanja zasnovana na standardnim i budetiranim trokovima i retrogradna kalkulacija cene kotanja zasnovana na ciljnim trokovima.

Kalkulacija cene kotanja zasnovana na standardnim i budetiranim trokovima Standardni i budetirani trokovi, zajedno sa ciljnim trokovima, spadaju u grupu buduih, predvienih trokova. Standardni i budetirani (planski) trokovi se u litaeraturi esto na neadekvatan nain razgarniavaju, pa ak i poistoveuju.3 Standardni trokovi predstavljaju vrednosni izraz utroaka elemenata procesa proizvodnje (aktivnosti), utvrenih na osnovu preciznih tehniko-tehnolokih standarda u potronji i adekvatno selektiranih standardnih cena inputa. Dakle, standardni trokovi se utvruju na osnovu odgovarajuih naunih metoda pomou kojih se postavljaju standardi u potronji, a to je rezultiralo iz naune organizacije rad i studijskog prilaza. Kao takvi, oni pokazuju koliko treba da nas kota odreeni uinak (proizvod ili usluga), ili pak ukupna ili razliito segmentirana aktivnost preduzea. Znai, u piatnju su objektivno nuni troskovi, koji su otuda van svake sumnje najautentinije merilo ekonominosti poslovanja za svaku vrstu aktivnosti. Smatra se da se standardima mogu obuhvatiti sve poslovne aktivnosti i sve funkcije preduzea. Ipak, iako se njihova primenu u neproizvodnim aktivnostima i funkcijam ne osporava, standardizacija trokova pre svega ima u vidu i podrazumev aproizvodnu funkciju, odnosno trokove proizvodnje. Ovo zbog toga to je znatno tee

3

Videti: Figar, dr N., Trokovi preduzea-savremena teorija i praksa, Studenski informativo-izdavaki centar, Ni, 2000. god., str. 153-154

standardizovati aktivnosti neproizvodnih (administrativnih) funkcija, pa se za ova funkcionalna podruja ee koristi pojam budetiranih (planiranih) trokova. Planski trokovi ne moraju istovremeno biti i standardni trokovi. Oni obino pokazuju koliko treba da iznose stvarni trokovi za odreene aktivnosti u nekom buduem periodu na bazi stvarnih trokova u prethodnom periodu i oekivanih trendova u njihovom kretanju. Dakle, osnovna razlika izmeu standardnih i planskih trokova jeste u veoj preciznosti utvrivanja standardnih trokova. Pojam budetiranih trokova (rashoda) se vie koristi za oznaavanje planskih trokova neproizvodnih funkcionalnih podruja u uslovima decentralizacije preduzea i formiranja podruja (centara) odgovornosti kao kontrolnih jedinica primerenih raunovodstveno-organizacionim zahtevima raunovodtsva odgovornosti, odnosno upravljakog raunovodstva4. Centri budetiranih rashoda (trokova) kao manje-vie homogene organizacione celine obuhvataju funkciju istraivanja i razvoja, opte uprave sa administracijom, prodaje, raunovodtsva i finansija i dr. Standarni trokovi i budetirani rashodi rezultiraju iz primene sistema obrauna po standardnim trokovima, kao savremenog apsorpcionog sistema (metoda) obrauna trokova i uinaka. Osnovna karakteristika sistema obrauna po standardnim trokovima jeste u njegovoj realizaciji u dve glavne faze, i to: faza standardizovanja trokova i uinaka koja rezultira kalkulacijom standardnih cena kotanja uinaka i faza primene ovako utvrenih standardnih trokova u samom obraunu trokova i uinaka. Ostavljajui po strani pitanja standardizacije trokova u okviru prve faze, kao to su: naela, standardizovanje direktnih, optih trokova proizvodnje, oblika aktivnosti, neproizvodnih trokova i dr., osnovni problem kalkulacije cene kotanja ogleda se u neophodnosti da se ukupni trokovi preduzea izazvani stvaranjem konkretnih uinaka, saglasno principu uzronosti, to tanije alociraju (rasporede) na konane nosioce trokova, upravo u meri koliko su ih oni i izvali, odnosno koliko im pripadaju. Polazei od ovog zahteva, obraun po standardnim trokovima i standardna kalkulacija cene4

Videti: Malini, dr S., Raunovodstvo za menadere u trgovini, Univerzitet Braa Kari Fakultet za trgovinu i bankarstvo, Beograd, 2001. god., str. 283-285.

kotanja uinaka podrazumevaju, saglasno funkcionalnoj pripadnosti i nainu obraunavanja trokova, razvrstavanje trokova preduzea najmanje na sledee grupe trokova, i to: trokovi proizvodnje; direktni varijabilni trokovi kao direktni trokovi materijala, linih zarada i ostali pojedinani trokovi proizvodnje, i opti kao opti varijabilni i opti fiksni trokovi proizvodnje, trokovi prodaje, kao varijabilni i fiksni trokovi i trokovi uprave sa administracijom, manjak kao opti varijabilni i uglavnom kao opti fiksni trokovi. Standardizovanje direktnih varijabilnih trokova proizvodnje u sistemu obrauna po standardnim trokovima vri se standardizovanjem koliinskih i cenovnih komponenti trokova, odnosno koliina materijala i direktnog rada i cena materijala i cena rada. Standardizovani direktni trokovi se neposredno alociraju (vezuju) za nosioce trokova, dok se opti trokovi proizvodnje i neproizvodnih funkcionalnih podruja, kao opti varijabilni i opti fiksni trokovi standardizuju u zavisnoti od obima aktivnosti i drugih kriterija i knjigovodstveno obuhvataju iskazuju prvo na mestima trokova a potom se primenom odgovarajuih standardnih kvota (stopa) isti dodeljuju nosiocima trokova po razliitim nivoima obraunavanja trokova. Za kalkulaciju cene kotanja na bazi standardnih i budetiranih trokova, s aspekta politike prodajnih cena, posebno su vane uinjene napomene o standardizaciji trokova neproizvodnih funkcionalnih podruja, kao centara odgovornosti za budetirane trokove (rashode), kao i konstatacije u vezi njihove alokacije na odgovarajue nosioce trokova. Nadalje, realizacija viestrukih ciljeva kalkulacije, posebno u delu politike prodajnih cena, podrazumeva adekvatnu panju pri izboru metoda kalkulisanja i naroito pri modeliranju (formalnom strukturiranju) eme kalkulacije. Za razvoj kalklulacija i metoda kalkulisanja veoma je znaajna uloga ve pominjanih nemakih teoretiara trokova i kalkulacija. Na tom putu razvoja metoda kalkulisanja stvoreno je vie meusobno razliitih metoda koje se klasifikuju prema primenjenom raunskom postupku, odnosno prema raunskoj tehnici, koja je nezavisna od primenjenog sistema obrauna trokova i nezavisna od klasifikacija kalkulacija prema razliitim

aspektima. U tom smislu, uliteraturi se uobiajeno razlikuju dve osnovne metode kalkulacije, i to: 1. diviziona (delidbena) kalkulacija i 2. dodatna (adiciona) kalkulacija. Prva metoda ima svoje tri varijante (tipa) primene: ista (jednostavna) diviziona kalkulacija, kalkulacija pomou ekvivalentnoh brojeva i kalkulacija kuplovanih (vezanih) proizvoda. esto u praksi dolazi do kombinovanja navedenih metoda. Formalna struktura (ema) kalkulacije cene kotanja uinaka uslovljena je pre svega ciljevima kalkulacije i obrauna trokova, nainom organizacije proizvodnje, tehnikom opremljenou, kadrovskom osposobljenou, raunovodstvenom regulativom i dr. Faktorima. Nema sumnje da je informaciona snaga kalkulacije bitno uslovljena njenom formalnom strukturom. Modeliranje eme kalkulacije cene kotanja uinaka i njene iskazne snage kao formalno-kvantitativnog izraza ciljeva obrauna trokova, treba da budu u u funkciji njenog vienamenskog karaktera. Stavljajui u prvi plan ciljeve, prvenstveno informacione potrebe menadmenta u utvrivanju i realizaciji politike prodajnih cena, ema kalkulacije cene kotanja zasnovana na standardnim i budetiranim (planskim) trokovima, bi mogla imati sledei izgled:

ELEMENTI

Standardni trokovi i budetirani trokovi % Po uea ukupno jed. u punoj CK

Stvarni trokovi ukupno Po jed. % uea u punoj CK Odstupanja (+/-)

1. Direktni trokovi materijala za proizvodnju 2. Direktni trokovi linih zarada proizvodnje 3. Ostali direktni varijabilni trokovi proizvodnje energija, usluge, amortizacije, komponenete sopstvene proizvodnje i sl. I DIREKTNI TROKOVI PROIZVODNJE (1+2+3) 4. Opti varijabilni trokovi proizvodnje 5. Opti fiksni trokovi proizvodnje II OPTI TROKOVI PROIZVODNJE (4+5) III TROKOVI PROIZVODNJE-Proizvodna cena kot.(I+II) 6. Varijabilni trokovi prodaje 7. Fiksni trokovi prodaje IV TROKOVI PRODAJE (6+7) 8. Varijabilni trokovi uprave i administracije 9. Fiksni trokovi uprave i administracije V TROKOVI UPRAVE I ADMINISTRACIJE (8+9) VI TROKOVI NEPROIZVODNIH AKTIVNOSTI (IV+V) VII VARIJABILNI TROKOVI-cena kot. Na nivou VT (I+4+6+8) VIII UKUPNI TROKOVI-puna(komercijalna) cena kot. (III+VI) IX PRIHOD OD PRODATIH UINAKA-prodajna cena po jed. X FINANSIJSKI REZULTATI(IX-...) -po pokriu direktnih trokova materijala (IX-1)-bruto rezultat I5 -po pokriu trokova prerade [IX-(III-1)]-bruto rezultat II -po pokriu trokova proizvodnje (IX-III)-bruto rezulatat III -po pokriu varijabilnih trokova (IX-VII)-kontribucioni razultat -po pokriu fiksnih trokova (IX-VII)-neto rezultat

Ovakav model kalkulacije cene kotanja uinaka ostavlja mogunost neposrednog sagledavanja i uvida u trokove, cenu kotanja, prihode i rezultat na razliitim nivoima. Predloeni model obezbeuje utvrivanje cene kotanja po jedinici na vie razliitih5

Ovaj oblik u sutini, kontribucionog rezultata se u novije vreme naziova Throughput, kao razlika izmeu prihoda od prodaje i varijabilnih(direktnih) trokova materijala.

nivoa pokrivenosti trokova, a samim tim i odgovarajuih nivoa rezultata po jedinici uinaka. Ovo zbog to naspram svakog nivoa trokova i cene kotanja po jedinici uinaka, pri predvienoj ili ostvarenoj prodajnoj ceni, stoji odgovarajui nivo finansijskog rezultata-dobitka. S aspekta informacionih zahteva politike prprodajnih cena ovakav model kalkulacije se moe smatrati informaciono izdanim, jer posedovanje informacija o svim navedenim nivoima cene kotanja omoguava menadmentu preduzea i posebno menadmentu prodajne funkcije koncipiranje adekvatne, ciljevima preduzea usmerene politike prodajnih cena. S druge pak strane, posedovanje ovih informacija pri konkretnoj realizaciji, ostavrivanju prodajnih cena uinaka na tritu, stavlja menadera prodaje u znatno povoljniju pregovaraku poziciju pri komuniciranju i pregovaranju o prodajnim cenama sa buduim potencijalnim kupcima. Konkretnije reeno, ovakva informaciona podrka ostavlja mogunost sagledavanja: koja najnia prodajna cena (pricing floor) po kojoj se jo isplati proizvoditi? Odgovor je da je to prodajna cena na nivou varijabilnih trokova, odnosno ne ispod nivoa pokrivenosti varijabilnih trokova, koja je najpovoljnija prodajna cena koju bi trebalo postii na tritu? Odgovor je da su to sve prodajne cene po jedinici uinaka iznad pune (komercijalne) cene kotanja. Kada prihvatiti brojne varijante prodajnih cena izmeu prethodna dva okvira, imajui u vidu vremenski (obraunati) aspekt. Koji je u datim okolnostima najpovoljniji nivo obima proizvodnje, Kakvi e efekti, finansijski rezultati bruto rezultati I, II, III, kontribucini, neto ili neki drugi oblik biti ostvareni prihvatanjem odreenih prodajnih cena uinaka. Zbog svega toga, kalkulacija cene kotanja zasnovana na standardnim i budetiranim trokovima poprima ulogu dispozitivnog (ciljno usmeravajueg) instrumenta u poltici prodajnih cena uinaka, a samim tim i u realizaciji ciljeva preduzea u celini. Okolnost da se u njenoj formalnoj strukturi mogu istovremeno iskazati i stvarni (istorijski) trokovi sa odreenim odstupanjima, daje joj takoe istovremeno i ulogu kontrolnog instrumenta u politici prodajnih cena i realizaciji ciljeva preduzea.

Kalkulacija cene kostanja zasnovana na ciljnim troskovima

Opravdano se moze reci da su i standardni i budzetirani troskovi ciljni troskovi, jer pokazuju koliko konkretna jedinica ucinka treba da kosta, odnosno u pogledu visine troskova, izrazavaju cilj koji treba ostvariti ispunjavanjem postavljenih standarda i izbegavanje nepovoljnih odstupanja. Medjutim, ciljni troskovi (Target Costing) se razlikuju u odnosu na standardne i planske (budzetirane) troskove pre svega prema nacinu njihovog utvrdjivanja, obracunavanja. Obracun na bazi ciljnog troska predstavlja metod za planiranje troskova ucinaka koji je razvijen u japanskoj praksi tokom 1980-ih godina, gde je i nasao siroku primenu. Osnovna ideja je u nastojanju da se usteda troskova proizvodnje treba preneti i na pocetnu fazu istrazivanja, razvoja i inzenjeringa proizvoda. Ciljni troskovi se obracunavaju tkz. retrogradnim postupkom, odnosno retrogradnom kalkulacijom. Polaziste cine informacije o rezultatima i istrazivanja trzista radi preciznog utvrdjivanja (kvanticifiranja) potreba kupaca i mogucih prodajnih cena, odnosno dolazenja do ciljnog obima i prihvatljivih prodajnih cena. Proizvod ciljnog obima proizvodnje (prodaje) i utvrdjenih prodajnih cena ucinaka predstavlja predvidjene, ciljne prihode od prodaje ucinaka, a umanjenje istih za iznos ciljnog profita, kao rezultat proizvoda ciljnog prihoda od prodaje i ciljne profitne stope, dobija se iznos ciljnih troskova, odnosno Ciljni obim prozvodnje i prodaje Prodajna cena po jedinici Ciljni prihodi od prodatih ucinaka

X

=

Ciljni prihodi od prodatih ucinaka

-

Ciljni profit

Ciljni prih. Ciljna stopa ( od prod. ucin._X_____profita__) 100 = Ciljni troskovi

Dakle, sustinsku razliku u odnosu na prethodnu kalkulaciju cini informaciona podrska za sto adekvatniju procenu vrednosti proizvoda za kupca, odnosno procenu novcanog iznosa koji je kupac na trzistu spreman da plati za konkretan proizvod ili uslugu. Kada se utvrde ciljni troskovi kao rezidual, pristupa se analizi troskova po razlicim osnovama, s ciljem da se utvrdi da li je moguce smanjiti troskove, uz odrzavanje odredjenog nivoa funkcionalnosti i performansi proizvoda. Osnovna svrha

ove analize jeste da se istraze, utvrde i eliminisu nepotreni troskovi proizvoda kako bi se ostvario ciljni profit, ili eventualno smanjenjem ciljnih troskova, on ucinio i vecim, za razliku od postupka utvrdjivanja budzetiranih i standardnih troskova gde se kao rezidual pojavljuje zeljeni profit (dobitak), a dobija se umanjenjem prodajne cene za predvidjene troskove. Ovo istrazivanje podrazumeva i dodeljivanje ciljnih troskova funkcijama proizvoda i komponenata radi utvrdjivanja mogucnosti njihovog eventualnog snizavanja i konacno potvrdjivanje ciljnih troskova. Sledeca faza predstavlja fazu realizacije utvrdjenih ciljeva, odnosno fazu dizajniranja proizvoda saglasno ciljevima, sto je u sustini inzenjering posao, i istovremenu informacionu podrsku o proceni troskova saglasno dizajnerskim i funkcionalnim karakteristikama proizvoda prihvacenih od kupaca. Takodje, i za kontrolu realizacije postavljenih ciljeva neophodan je adekvatan informacioni sistem, racunovodstveni informacioni sistem sa adekvatnom bazom podataka o troskovima, sistem instaliran u vidu cost tables i/ili suplement cost tables, sto sve omogucava dobijanje, prema odabranim kriterijumima, vise scenarija troskova ucinaka, ukljucujuci i bancmarking kao proces sistematskog kompariranja troskova ucinaka konkretnog (sopstvenog) sa referentnim preduzecem, odnosno sa troskovnim liderom. Ostavljajuci po strani siri i svakako znacajan aspekt upravljanja troskovima i znacaj upravljanja adekvatnog racunovodstvenog informacionog sistema baziranog na obracunu troskova i kalkulaciji cene kostanja ucinaka, zadati aspekt ovog podnaslova zahteva dodatnu paznju u vezi sa retrogradnom kalkulacijom cene kostanja zasnovanoj na ciljnim troskovima i njenoj ulozi u politici prodajnih cena ucinaka, ukljucujuci Kaizen Costing, odnosno prosirujuci ciljne troskove i na fazu proizvodnje. Retrogradna kalkulacija predstavlja osnovni kvantitativni informacioni izvor u implementaciji ciljnih troskova i svakako nezamenljiv dispozitivni instrument u utvrdjivanju i realizaciji politike prodajnih cena ucinaka Ona polazi od poznatih prodajnih cena ucinaka, dobijenim istrazivanjem troskova, a sve ostale komponentne kalkulacije predtavljaju ciljne velicine sadrzane u adekvatno racunovodstvenoorganizaciono uredjenom Process Costing-u, shvacenom u smislu nemacke teorije i prakse, kao jedinstva upravljackih ciljeva Target Costing-a, ABC i Kaizen Costing-a.

Formalna struktura kalkulacije sa odgovarajucom sadrzinom primerena ciljevima informisanja za potrebe politike prodajnih cena, moze se, saglasno izvrsenoj podeli troskova u prethodnom modelu, pojednostavljeno predstaviti na sledeci nacin: Ciljni troskovi ELEMENTI1.Ciljni obim proizvodnje prodaje X 2.Ciljna prodajna cena po jedinici ucinka = I CILJNI PRIHODI OD PRODAJE UCINAKA (1X2) - 3. Ciljni finansijski rezultat ucinka dobitak (profit) = II CILJNI UKUPNI TROSKOVI UCINAKA (I-3) III CILJNI BUDZETIRANI RASHODI ISTRAZIVANJA, RAZVOJA, UPRAVE SA ADMIN. (4+5) 4.Kvota varijabilnih troskova 5.Kvota fiksnih troskova - IV CILJNI BUDZETIRANI RASHODI PRODAJE (6+7) 6.Kvota varijabilnih troskova 7.Kvota fiksnih troskova V CILJNI TROSKOVI PROIZVODNJE (8+9) 8. Ciljni opsti troskovi proizvodnje (8.1+8.2) 8.1. Opsti varijabilni troskovi proizvodnje 8.2. Opsti fiksni troskovi proizvodnje 9. Ciljni direktni troskovi proizvodnje (9.1. + 9.2. + 9.3.) 9.1. Direktni troskovi materijala za proizvodnju 9.2. 9.3.

Stvarni troskoviUkupno Po jed. % ucesca u punoj CK Odstupanja (+/-)

Ukupno

Po jed.

% ucesca u punoj CK

Ocigledno je da ovako formalno strukturiran model kalkulacije cene kostanja zasnovan na ciljnim troskovima ostavlja takodje mogucnost neposrednog uvida u visinu troskova, rezultata i prihoda po jedinici ucinka, ali u jednom retrogradnom, unazadnom pristupu u odnosu na formalnu strukturu. Osim toga, kalkulacija cene kostanja zasnovana na ciljnim troskovima polazi od prodajne cene proizvoda kao poznate konstante dobijene istrazivanjem prodajnog trzista, a sve druge velicine: obim proizvodnje (prodaje), prihodi, rezultat (profit) i razlicito segmentirani troskovi su ciljne velicine. Buduci da se ciljna cena uzima kao poznata, trzisno potvrdjena velicina, menadzment prodajne funkcije treba da odluci da li je ona kao takva prihvatljiva sa aspekta rentabiliteta konkretnog ucinka i ciljeva preduzeca u celini. Odgovor na ovo

pitanje ne moze biti jednoznacan i definitivan, On je u kvantitativnog smislu uslovljen ciljnim (zeljenim) rezultatom (profitom, profitnom stopom) i ciljnim troskovima ucinka, koji ukljucuju troskove i u fazi utvrdjivanja i u fazi realizacije ciljeva, ali i troskove u fazi proizvodnje. Predlozeni metod kalkulacije je informaciono orijentisan upravljackim ciljevima, a takodje i politici prodajnih cena, jer pruza odogovor o mogucem ostvarivanju, i u kom nivou (velicini), ili o neostvarivanju dobitka po jedinici ucinka, odnosno pokrece i potencira pitanje upravljanja troskovima u cilju ostvarivanja ciljnog dobitka. Imajuci sve izlozeno u vidu, nije tesko zakljuciti, da i kalkulacija cena zasnovana na ciljnim velicinama poprima ulogu aktivnog dispozitivnog instituta ne samo u politici, prodajnih cena, vec i vazan informacioni izvor u upravljanju troskovima u svim fazama zivotnog ciklusa proizvoda, a samim tim i bitan upravljacki instrument u realizaciji osnovnih ekonomskih ciljeva preduzeca. *** Troskovi se opravdano smatraju jednim od osnovnih cinilaca politike prodajnih cena. Razmatranjima su identifikovani razlozi koji opredeljuju ovakvu ulogu troskova i sagledana neophodnost informacione podrske o troskovima, prihodima i rezultatu za utvrdjivanje i realizaciju politike prodajnih cena ucinaka. Razmatranjima su takodje identifikovane, teorijski razmotrene i primerima propracene poznate metode formiranja prodajnih cena. Njihova primena u politici prodajnih cena podrazumeva zastupljenost i adekvatno organizaciono funkcionisanje savremenih sistema obracuna troskova i posebno, izbor odgovarajuce vrste kalkulacije, koncipiranje njene informaciono snazne formalne strukture i sadrzine. Predlozeni model kalkulacije cene kostanja zasnovan na standardnim i budzetiranim (planskim) troskovima, moze se smatrati informaciono primerenim, ne samo zahtevim politike prodajnih cena, vec i ostalim ciljevima kalkulacije. On omogucava utvrdjivanje, ciljevima preduzeca usmerene, politike prodajnih cena, s jedne strane, i istovremeno daje odgovore na mnoga pitanja u vezi sa visinom i prihvatljivoscu prodajnih cena u neposrednoj realizaciji utvrdjene politike prodajnih cena, s druge strane. Zbog svojih ukupnih informacionih karakteristika kalkulacija cene kostanja, kao

racunovodstveni izvestaj sa predlozenom formom i informacionim sadrzajem, poprima obelezja dispozitivnog instrumenta u politici prodajnih cena proizvoda ili usluga. Kalkulacija cene kostanja zasnovana je na ciljnim troskovima i predstavlja osnovni kvantitativni informacioni izvor u njihovoj implementacji. Naime, polazi se od trzisno istrazene i za potencijalne kupce prihvatljive prodajne cene ucinaka, a sve ostale komponente su ciljne velicine do kojih se u obracunu dolazi retrogradnim postupkom. Svojom informacionom izdasnoscu omogucava menadzentu da odluci da li je poznata prodajna cena, s aspekta rentabiliteta konkretnog ucinka, prihvatljiva ili se kontrolom i upravljanjem troskovima i njihovim snizenjem moze uciniti prihvatljivom. Otuda i zakljucak da i ona predstavlja jos aktivniji dispozitivni, ali i kontrolni instrument u politici prodajnih cena i upravljanja troskovima ucinaka na liniji realizacije osnovnih ekonomskih ciljeva preduzeca.

Primer:

Prozvodno preduzece Inex proizvelo je prema zavrsnom radnom hadleu (RN) u toku meseca 2.000 komada proizvoda A, sto cini 70% zavrsene proizvodnje. Na osnovu podataka iz sistema obracuna po stvarnim troskovima utvrdjeni su sledeci stvarni ukupni stvarno nastali troskovi i to: Direktni troskovi materijala u iznosu od 300.000 din., Direktni troskovi zarada izrade u iznosu od 160.000 din., Ostali direktni troskovi proizvodnje 40.000 din., Opsti varijabilni troskovi (OVT) proizvodnje iznose 60.000 din., Opsti fiksni troskovi (OFT) proizvodnje iznose 120.000 din., OVT uprave iznose 80.000 din., OFT uprave iznose 100.000 din., dok OVT prodaje iznose 20.000 din., i OFT prodaje iznose 40.000 din.

Na osnovu datih podataka sastaviti kalkulaciju cene kostanja na bazi stvarnih troskova i to za ukupnu proizvodnju i po jedinici ucinka na nivou: direktnih troskova proizvodnje, varijabilnih troskova proizvodnje, ukupnih troskova proizvodnje, ukupnih varijabilnih troskova i na nivou pune (komercijalne) cene kostanja. 2000 kom., 70%R.br. 1. 2. 3. I 4. 5. II III 6. 7. IV 8. 9. V VI VII VIII IX Elementi Direktni troskovi materijala Direktni troskovi zarada izrade Ostali direktni troskovi proizvodnje Direktni troskovi proizovdnje OVT proizvodnje OFT proizvodnje Opsti troskovi proizvodnje Ukupni troskovi proizvodnje OVT prodaje OFT prodaje Budzetirani rashodi prodaje OVT uprave OFT uprave Budzetirani rashodi uprave Budzetirani rashodi neproizvodnih usluga Varijabilni troskovi Ukupni troskovi (P.C.) Prihodi od prodatih ucinaka Ukupno Po jedinici 210000 105 112000 56 42000 21 364000 182 42000 21 84000 42 126000 63 490000 245 14000 7 28000 14 42000 21 56000 28 70000 35 126000 63 168000 84 476000 238 658000 329 % 31.91 17.02 6.38 55.32 6.38 12.77 19.15 74.47 2.13 4.25 6.38 8.51 10.64 19.15 25.53 72.34 100