Koliko je gigabajta kapacitet ljudskog mozga

Koliko je gigabajta kapacitet ljudskog mozga? INCLUDEPICTURE "http://illiweb.com/fa/empty.gif" \* MERGEFORMATINET

odInfectotaj Sre Jun 08, 2011 1:22 am

Ljudski mozak smijeta podatke na nain koji nije lako izmjeriti,a jo tee bi bilo uporediti ga s memorijom raunara koja se izraava u megabajtima,gigabajtima,terabajtima itd...Rekord u pamenju decimala broja "Pi" je 83.431 iza decimalnog zareza.Raunaru bi za to bilo dovoljno manje od stotinu bajtova.S druge strane,svaki ovjek moe da raspozna vie hiljada ljudskih lica iz bilo kog ugla,bez obzira na izraz lica,frizuru ili osvjetljenje.Da bi se to izvelo raunarom,potreban je kapacitet od vie stotina hiljada gigabajta.

_________________

TAJNA PAMENJA

Pamenje je sposobnost koja ovjeka odvaja od ivotinja. To je osnova za stjecanje znanja i vladanje njime. Pamenje se ne moe definirati, a princip na kojem ono funkcionira za sada je neotkriven. Neki ljudi fenomenalno pamte, a drugi imaju ogromnih tekoa da neto zapamte. ovjek od svojih 15 milijardi nervnih stanica koristi oko 4 posto. Kapacitet ljudskog mozga praktiki je neogranien, a iskoritenih 4 posto obrauje nemjerljivo velik broj informacija, misli i opaanja, to ni jedan elektronski mozak ne moe dostii. Dobra memorija u velikoj se mjeri stjee i izgrauje, a u manjoj se mjeri nasljeuje.William Jaims, ameriki filozof - pragmatiar, rekao je: "Velika je razlika izmeu onoga to jesno i onoga to bismo mogli biti. Koristimo samo mali dio umnih zaliha, pa ljudsko bie ivi ispod prossjeka svojih sposobnosti." ovjek bez pamenja ne bi mogao uiti, ni misliti, ni ivjeti, ne bi bio svjestan sebe, svoje osobnosti i kontinuiteta, bio bi vjeito novoroene jer bi mu sve izgledalo potpuno novo, nepoznato i prvi put vieno.

Primjeri fenomenalnog pamenja

Wolfgang Amadeus Mozart bio je "udo od djeteta". Bio je muziki obdaren i imao je fantastinu memoriju. Kad mu je bilo 14 godina, u crkvi Svetog Petra u Rimu prisustvovao je izvedbi velikog muzikog djela za dva zbora, ije su se note uvale u tajnosti, a djelo se izvodilo samo dva puta godinje. Mladi Mozart zapisao je note bez greke.Zbog izuzetnog pamenja, robovi u drevnom Rimu koristili su se kao uitelji ili kao "ive biblioteke". Tibetanski lame imali su uinkovite metode pamenja tako da su mogli zapamtiti cijelu knjigu ako bi je samo jednom proitali. Stari bramani prenosili su itave epove usmeno, s koljena na koljeno. Adolf Hitler, piui u zatvoru "Mein Kampf", mogao je mnogobrojne proitane knjige poslije samo jednog itanja reproducirati bez greke.

Memorija je rasuta po cijelom mozgu

Memorija nije koncentrirana u jednoj odreenoj regiji, ve je rasuta po cijelom mozgu. Uenjaci pokuavaju otkriti korijene sjeanja, koji lee u sloenim procesima biokemijske i elektrine aktivnosti mozga, a time se pojavljuje realna mogunost uinkovitog lijeenja neurodegenerativnih bolesti, kao to je Alzheimerova bolest, ali i stvaranja sredstava za pojaanje pameti.Steven Rous, ef odjela za biologiju na Otvorenom sveuilitu u Milton Keinsu, blizu Londona, kae: "Nemogue je ispitati gdje se u mozgu nalazi odreeno sjeanje. Memorija je dinamino vlasnitvo mozga kao cjeline, a ne nekog odreenog podruja. Ona se istovremeno ne nalazi nigdje i nalazi se svuda u mozgu."Da li je sjeanje materijalno i moe li se "presaditi", kao to se biljka presauje iz jednog lonca za cvijee u drugi? Ameriki fiziolog Carl Lesly nauio je takore da koriste sloene labirinte, pa im je zatim uklanjao dio po dio cerebralnog korteksa, pokuavajui odrediti gdje se nalazi sjeanje na taj zadatak, ali bez obzira na to koji je dio uklonio, oni su i dalje uspjeno rjeavali zadatak, samo neto sporije. U isto vrijeme, prije pedesetak godina dva amerika uenjaka James Mc Conel i Robert Thompson izveli su senzacionalni eksperiment: Neke nie vrste crva, koji su ivjeli u otpadnim vodama, koji nisu imali krvnih ila, a imali su jednostavni nervni sustav, nauili su pomou lakog elektrinog udara i istovremenog svjetlosnog signala, da svjetlost istovremeno znai i bol. Zatim su rasjekli svakog crva na dva dijela i svaka od polovina regenerirala se u potpuno novog crva, a reakcija svakog od njih na svjetlost, ovog puta bez elektrinog oka, pokazala je da je "nauena lekcija" prenijeta na nova bia.Ameriki farmakolog Ungar dokazao je da u mozgu postoji "molekula pamenja". On je takore, sklone da se zadravaju u tami, elektrinim udarima natjerao u osvijetljeni dio kaveza. Iz njihovog mozga izvaenu RNA ubrizgao je kao ekstrakt netreniranim takorima i oni su takoer nauili da se plae tame, i to u mnogo kraem vremenu nego njihovi prethodnici.

Neuroni komuniciraju na daljinu

Irin Shuman i Danijel Medison sa Stanforda dokazali su da se signali u mozgu mogu prenositi izmeu neurona i kada se ovi ne dodiruju, odnosno kada izmeu njih nema sinapse, znai stanice komuniciraju na daljinu tako to neuron emitira informaciju kao radio ili TV-postaja, koja se rasporeuje u hipokampusu tako da postaje dostupna za dalje koritenje veem broju neurona koji su povezani s korteksom. Susumu Tonegava, nobelovac na elu znanstvenog tima, vjerovao je da ljudi ue jaajui veze izmeu pojedinih stanica mozga i stvarajui prohodnije putove za nervne signale.Stuart Hamerof, vodei istraiva biomolekularnih informacijskih procesa, autor knjige "Najsavreniji kompjutor", pretpostavljao je postojanje svijesti na nivou svake stanice.

Transmiteri

Dobitnici Nobelove nagrade za 2000. g. veanin Arvid Karlson i Amerikanci Pol Gringard i Eric Candal deifrirali su komunikacije neurona, kako meusobno, tako i s njihovom vlastitom strukturom, i postavili osnove za razumijevanje procesa odgovornih za motorne radnje, motivaciju, raspoloenje, uenje, pamenje, ali i za nastanak neurolokih i psihijatrijskih oboljenja. Gringard je objasnio kakve promjene odreeni signal izaziva u stanici koja ga prima i kako osloboeni transmiter iz jedne stanice izaziva u drugoj promjenu funkcije itavom serijom reakcija. Eric Candal ispitao je molekularne procese u komunikaciji neurona prilikom uenja i pamenja. Karlson je identificirao dopamin kao neurotransmiter i razjasnio ulogu dopaminskog sistema u regulaciji motornog i psihikog ponaanja ljudi i razumijevanju Parkinsonove bolesti i shizofrenije.Ako po Stuartu Hamerofu svaka stanica ima nekakvu vrstu svoje autonomne svijesti, postavlja se pitanje: da li stanice meusobno komuniciraju telepatski?Ruski uenjaci u Novosibirskom institutu za kliniku i eksperimentalnu medicinu izveli su vrlo zanimljiv pokus: u dvije prozirne, hermetiki zatvorene kvarcne posude postavili su iste jednostanine monokulture. U prvu posudu ubacili su smrtonosni virus i monokultura je uginula, ali se razboljela i uginula i ona u drugoj posudi, koja nije bila zaraena, a zatim su postavili treu, etvrtu, petu... pedesetu posudu i u svima su monokulture podlegle smrti u lananoj reakciji. Osim vizualnog kontakta, svi drugi nama poznati i mogui naini primopredaje virusa bili su iskljueni, a s obzirom na to da stanice nemaju oi, ipak se meu njima prenijela informacija koja je bila sposobna da ubija. Moda je ba na tim relacijama klju za itavu tajnu ljudskog mozga jer, po Medisonu, pamenje je informacija rasporeena u hipokampusu tako da stoji na raspolaganju za dalje koritenje.

Ljudski je mozak dosegnuo svoj puni kapacitet

Ljudi su dosegli krajnje mogunosti svojih mentalnih sposobnosti i fiziki je nemogue da postanemo pametniji nego to ve jesmo, tvrde istraivai

Objavi naPrintKomentirajFontVEZANE VIJESTI Kako bi izgledao na svijet da su ljudi dvostruko inteligentniji esto ste zabrinuti? Ne brinite, to samo znai da ste inteligentni Poetak kraja: Stvoreno raunalo pametnije od 96 posto ovjeanstvaVie oljudski mozak,

kvocijent inteligencije,

inteligencijaIzumili smo penicilin, space shuttle,kompjutere, umjetna srca i brojna druga uda, koja su nam se prije jo svega nekoliko desetljea inila potpuno nemoguima. Je li ljudskoj inteligenciji i otkrivanju novih stvari samo nebogranica? Ne ba, tvrde znanstvenici. Dapae, ljudi su dosegnuli svoj maksimalni intelektualni kapacitet.

Ljudi su dosegli krajnje mogunosti svojih mentalnih sposobnosti i fiziki je nemogue da postanemo pametniji nego to ve jesmo, tvrde istraivai.

Ako je vjerovati znanstvenicima sa Sveuilita u Cambridgeu, ukoliko ele postati jo inteligentniji, ljudski bi mozak trebao mnogo vie dodatne energije i kisika, koje nae tijelo jednostavno nije u stanju isporuiti.

Istraivai su detaljno prouili strukturu mozga i nain na koji modane stanice troe energiju. ak i ako bi pronali nain da mozgu da umjetan nain omoguimo vie energije i kisika, on svejedno ne bi bio u stanju funkcionirati na vioj razini od sadanje zbog toga to vlakna od kojih je sainjen jednostavno nisu napravljena za takav protok informacija.

Profesor psihijatrije sa istog sveuilita, Ed Bullmore, prouavao je efikasnost kojom razliiti dijelovi mozgakomunicirajus drugim dijelovima. Zakljuio je kako modani impulsi putuju bre u inteligentnijih ljudi, nego to je to sluaj s onima koji imaju nii kvocijent inteligencije.

Ljudi su u prolosti mnogo puta govorili da je neto nemogue, pa se na kraju ispostavilo da to nije tako. Zbog toga mi neemo definitivno tvrditi da ljudi nikad nee biti pametniji nego to sad jesu, ali prema trenutnim saznanjima, za takvo neto ne postoji nikakva poznata mogunost", zakljuuje profesor.

01.08.2011. 17:27:00Uobiajene zablude o funkcionisanju ljudskog mozga

Beta |12. 05. 2008. - 10:09h|Komentara: 2Da li ovek stvarno koristi samo 10 odsto mozga? Da li je vei mozak i inteligentniji? uju li slepi bolje od onih koji vide? I zato ne moemo iz glave da izbacimo melodiju koja nas nervira? Britanski "Dejli mejl" objavio je zanimljive delove iz knjige neurologa Sandre Amot i Sam Vanga koji razotkrivaju neke od uobiajenih zabluda.

- Iako polovina oveanstva misli da koristimo tek 10 odsto mozga, u stvarnosti svakodnevno ipak koristimo ceo mozak. ak i najmanji zadaci podstiu aktivnost po celom mozgu. Ljudima se, meutim, mit vie svia jer nudi nadu o tome ta bismo tek mogli kad bismo koristili ostalih 90 odsto mozga.- Zevanje povezujemo s pospanou i dosadom, ali ono zapravo pomae buenju modanih aktivnosti. Ulazak vazduha u plua i kiseonika u krv ini nas budnijima.- Da slepi bolje uju je mit, a injenica je da slepi bolje pamte. Nakon testiranja slepih osoba, uoeno je da nisu nita bolji od ostalih u detektovanju slabih zvukova.Slepi ljudi pak imaju bolju memoriju. Budui da ne mogu da se oslone na vid, moraju neprestano da se oslanjaju na seanje, to izotrava kapacitet mozga za memorisanje.- Kompjuterske igrice poveavaju sposobnost ljudi da rade vie stvari odjednom. Moderni svet pun je neprestane akcije - brzih poruka, imejla, videoigara, a sve kao da se zbiva odjednom.

Ako ste stariji od 30, moda se pitate kako to da mladi nisu iznureni svim tim stimulacijama. Odgovor je da je njihov mozak jednostavno treniran da ih svlada.Tokom jednog istraivanja sa studentima koji su igrali akcijske igrice uoeno je da oni bre procesiraju informacije, mogu da prate vie objekata istovremeno i bolje se prilagoavaju na brzu izmenu poslova.Neki istraivai kau, meutim, da istovremeno obavljanje vie poslova optereuje mozak. Ljudi koji istovremeno obavljaju vie zadataka slabije rade svoj posao, prave vie greaka i ak ee obolevaju.

- Vei mozak nas ini inteligentnijima. Zapravo veliina mozga ne odraava neiju inteligenciju. Antajnov mozak nije bio nita vei od prosenog.Inteligencija je, ini se, zavisna od toga kada su stvorene sinapse mozga. One se formiraju tokom detinjstva i tinejderskih godina, a nain na koji se to zbiva moe uticati na inteligenciju.- Mozak odraslog ovjeka ne proizvodi nove nervne elije. Decenijama se uzimalo kao "zdravo za gotovo" da se ljudi raaju sa svim modanim elijama koje e ikad imati. Poslednjih godina prikupljeno je mnogo dokaza da mozak ipak proizvodi nove elije i da je mogue da se konstantno obnavlja.- Fizike vebe odravaju mozak u formi. Tano je. Kako telo stari, tako tee dovodi kiseonik do mozga. Telesna aktivnost poboljava krvotok, odnosno dotok kiseonika neuronima.- Mozak troi manje elektriciteta od lampe u friideru. Poruke izmeu elija mozga i ostalih delova tela prenose se putem elektriciteta, ali sasvim male koliine. Mozak koristi tek 12 vati.- Mozak i kompjuter rade na istom principu. Netano, meu njima postoje znaajne razlike. Mozak je u osnovi hemijski, a ne elektrini sistem.

U svakoj modanoj eliji odvijaju se brojne hemijske reakcije, a to je potpuno drugaije od principa rada kompjutera. Osim toga, mozak niko ne programira, on sam predvia i unapred reava probleme, za razliku od kompjutera koji neko mora da programira.- Glupe melodije teko zaboravljamo. Kad glupa pesmica pone neprestano da vam se vrti po glavi to je zbog sposobnosti vaeg mozga da pamti sekvence.Ista sposobnost omoguava pamenje pokreta za potpis vlastitog imena, spravljanja kafe ili korigovanja rute na putu kui. Kako izbaciti iz glave iritantni zvuk? Pronaite drugu pesmu.TAJNE MOZGA

TAJANSTVENAMEMORIJA

Top of Form

Bottom of Form

Tweet

'Ima li memorija svoje sedite i koji su to mehanizmi usvajanja, uvanja i slanja mentalnih informacija? Sposobnost pamenja jedna je od najveih tekovina ovekovog razvoja, koja ga odvaja od ivotinja i osnov je sticanja svakakvog znanja i vladanja sa njim. Ali, definisati pamenje i otkriti princip na kojem ono funkcionie, za sada nije u potpunosti mogue, niti se da sasvim rastumaiti zato neki ljudi 'fenomenalno pamte' dok drugima to priinjava tekou, bez obzira to sposobnost pamenja nije uvek i obavezno povezana sa koeficijentom inteligencije.

Smatra se da ovek, u proseku, koristi okoetiri odstood ukupnog broja nervnih elija. Njih u kori velikog mozga ima oko 15 milijardi i samim tih ljudski mozak, poseduje ogroman kapacitet koji nijedan kompjuter ili elektronski mozak ne moe dostii. Zapravo, kapacitet ljudskog mozga praktino je neogranien, imajui u vidu da neiskoriena rezerva iznosi 96%, a da onih nekoliko procenata koji su u funkciji 'obrauju' gotovo nemerljivo veliki broj informacija, misli i opaanja. Velika je razlika izmeu onog to jesno i onoga to bismo mogli biti. Koristimo samo mali broj naih umnih zaliha, i uopteno govorei, ljudsko bie ivi ispod proseka svojih sposobnosti. Dobra memorija se, tvrde naunici, samo donekle nasleuje, a u velikoj meri se stie i izgrauje. ovek bez pamenja ne bi mogao ni uiti, ni misliti, ni iveti, jednom reju, ne bi bio svestan sebe, svoje linosti i kontinuiteta. Bio bi veito novoroene, jer bi mu sve izgledalo potpuno novo, nepoznato i prvi put vieno. Ipak, tokom istorije, zabeleeni su pravi fenomeni kad je re o sposobnosti pamenja - daleko iznad one koju imaju proseni 'smrtnici'.

FENOMENALNI PRIMERI

Volfgang Amadeus Mocart bio je udo od deteta ne samo po muzikoj obdarenosti nego i po fantastinoj memoriji. Kao etrnaestogodinjak, u crkvi Sveti Petar u Rimu prisustvovao je izvoenju velikog muzikog dela za dva hora, ije su se note uvale u tajnosti i izvodile samo dva puta godinje. Mladi Mocart je kod kue zapisao zapamenu muziku, a kada su njegov prepis po seanju uporedili sa originalom, nisu mogli da pronau ni jednu jedinu greku! Nisu samo slavni i visokoumni predodreeni da imaju dobru memoriju. Zahvaljujui izuzetnom pamenju i robovi u starom Rimu sluili su kao uitelji ili kao 'ive biblioteke'. Tibetaneske lame raspolagale su tako efikasnim metodama pamenja da su mogle zapamtiti itavu jednu knjigu ako bi je samo jednom proitale. Stari bramani su itave epove prenosili usmeno, s kolena na koleno. Meu onima ije ime nije ostalo zapisano 'zlatnim slovima' u istoriju ljudskog roda bio je i jedan Englez koji je iveo na dvoru pruskog kralja Fridriha. U to vreme, gost slavnog monarha bio je i uveni Volter. Jednog dana kada se Volter spremao da njegovom velianstvu proita svoju najnoviju, ali vrlo dugaku pesmu, kralj je Engleza sakrio iza zavese. On je celu pesmu zapamtio dok ju je Volter izgovarao! Posle nekoliko dana, kada je Volter ponovo pozvan kod Fridrih Velikog, kralj ga je, tobo uvreeno, izgrdio da je varalica i da se 'kiti tuim perjem'. Kao dokaz Fridrih je zbunjenom Volteru doveo Engleza i naredio mu da istu pesmu odrecituje. Ovaj je to uinio toliko lako i precizno, da se Volternaao u udu i poeo da muca i da se pravda. Tek tada se pruski kralj nasmejao i otkrio mu u emu je tajna. 'Mozak-enciklopediju' u bukvalnom smislu rei posedovao je i Amerikanac po imnu Hari Kuper, poznat pod nadimkom 'Dek-elezniar', koji je umro 1933. godine. Hari je jo kao deak strastveno uio brojeve i datume. Kada je odrastao, specijalizovao se da u bibliotekama Detroita ui napamet enciklopedije. Hobi mu je kasnije postao zanimanje, pa je pred publikom za opkladu stavljao svoje pamenje na proveru. Da fenomenalno pamenje ne mora obavezno biti povezano sa uzvienim karakteristikama ljudske linosti, svedoi i Adolf Hitler koji je u vreme dok je u zatvoru pisao 'Majn Kampf', mogao mnogobrojne proitane knjige posle samo jednog itanja od stranice do stranice da reprodukuje bez greke.

RASUTA PO CELOM MOZGU

Memorija nije nikakvo skladite ispunjeno redovima uredno sloenih polica. Seanja su u stvari rasuta po celom mozgu, a ne koncentrisana u jednom odreenom refionu. Ovo je, ukratko i uproeno, zajkljuak do kojeg su doli istraivai memorije u poslednjih nekoliko godina. Naunici sada pokuavaju da otkriju korene seanja koji lee u sloenim procesima biohemijske i elektrineaktivnosti mozga. Znaaj takvih ispitivanja, meutim, prevazilazi puko zanimanje nauke, jer se pojavljuje realna mogunost efikasnog leenja neurodegenerativnih bolesti, kao to je Alchajmerova, ali i stvaranje sredstava za 'pojaavanje pameti' - hemijskih supstanci koje kod zdravih ljudi poveavaju sposobnost da ue i zadravaju nove informacije. Nemogue je i pitati gde se u mozgu nalazi odreeno seanje. Memorija je dinamino vlasnitvo mozga kao celine, a ne nekog odreenog regiona. Memorija se istovremeno ne nalazi nigde i nalazi se svuda u mozgu. Da li je seanje materijalno, i da li ga je mogue 'presaditi' kao to se biljka presauje iz jedne u drugu saksiju. Naunu osnovu za ovakvu hipotezu postavio je jo pre pedesetak godina ameriki fiziolog Karl Lesli. Da bi prouio uenje i memoriju kod sisara, Lesli je pacove nauio da koriste sloene lavirinte. Zatim im je uklanjao, deo po deo cerebralnog korteksa, pokuavajui da odredi mesto gde se nalazi seanje na taj zadatak. Ali, koji god deo bi uklonio, oni su i dalje bili uspeni u reavanju zadataka, samo to su ga obavljali sporije. U isto vreme druga dva amerika naunika, Dems Mak Konel i Robert Tompson, izveli su senzacionalni eksperiment. Neke nie vrste crva koji ive u otpadnim vodam i namaju krvne sudove, ali ve imaju prost nervni sistem, 'nauili su', pomou lakog elektrinog udara i istovremenog svetlostnog signala, da svetlost istovremeno znai i bol. Zatim su rasekli svakog crva na dva dela, a svaka od ovih polovina regenerisala se u potpuno novog crva. Ipak, reakcija svakog od njih na svetlost, ovog puta bez elektrinog oka, pokazala je da je 'nauena lekcija' preneta na nove jedinke! Jo dalje je u eksperimentima otiao ameriki farmakolog Dord Ungar, dokazujui da u mozgu postoji 'molekul pamenja'. Ukratko, pacove sklone da se zadravaju u tami, elektrinim udarima je naterao u osvetljeni deo kaveza. Iz njihovog mozga izvaenu ribonukleunsku kiselinu kao ekstrakt ubrizgao je netreniranim pacovima. Oni su takoe nauili da se plae tame, i to za mnogo krae vreme nego njihovi prethodnici!

ELIJE PRIAJU NA DALJINU

Da se ljudsko pamenje zasniva na sporazumevanju neurona, kao to signali prelaze sa jednog na drugi tranzistor, nauni su ve odavno zakljuili. Ali, tek sredinom devedesetih godina, Irin uman i Danijel Medison sa Univerziteta Stanford, pokazali su da, za razliku od tranzistora koji moraju biti povezani icom,signali u mozgu se mogu prenositi izmeu neura i kada se ovi ne dodiruju! Odnosno, kada izmeu njih nema sinapse koja ih povezuje. Drugim reima, elije 'priaju' na daljinu. U takvim sluajevima, neuron alje signale svim susednim, slino radiju ili televizijskoj stanici. Pomenutim emitovanjem informacija se rasporeuje u hipokampusu tako da postaje dostupna za dalje korienje veem broju neurona koji su povezani sa korteksom. Ako neka informacija treba da se izvue iz mozga, onda e lake biti da se to obavi jednim emitovanjem nego mnogobrojnim telefonskim pozivima. Samo nekoliko godina ranijem nauni tim sa dobitnikom Nobelove nagrade Susumu Tonegavom na elu, verovao je da ljudi ue jaajui veze izmeu pojedinih elija mozga i stvarajui prohodnije puteve za nervne signale. Ovi putevi se opaaju kao seanje - tako su oni tada zakljuili. Meutim, gore pomeniti Danijel Medison, smatra da shvatanje direktnih veza izmeu neurona kao jedinog naina komuniciranja nije moglo da objasni kako oni koji nisu jedan naspram drugog uspevaju da upravljaju komplikovanih 'manevrima' u toku razvoja mozga i kasnije u ivotu. Stjuart Hamerof, vodei istraiva biomolekularnih informacionih procesa, autor knjige 'Najsavreniji kompjuter', dao je svoj doprinos otkriima funkcionisanja mozga i pamenja tako to je pretpostavio postojanje svesti na nivou svake elije!

TAJNA MOTORNE MEMORIJE

I ljudsko telo pamti, a njegovo 'seanje' nastaje unadmetanjudugorone i kratkorone memorije - otkrilo je jedno nauno istraivanje. Otkrivanje misterije motorne memorije moe znaajno da pomogne u rehabilitaciji pacijenata posleoduzetosti (loga). ta znai nadmetanje memorije, istraivai su objasnili sledeim primerom. Ako se koncentriete na sekvencijalno uenje motornih vetina, na primer, ubacivanje lopte u ko, postii ete relativno brzo dobar rezultat (serija pogodaka), ali e ga telo brzo i zaboraviti - sutradan ete morati da krenete od poetka. Ako, meutim, naizmenice pucate u ko na dva razliita naina, sporije ete nauiti da pogaate, ali e vam vetina ostati i sutradan. Taj fenomen naunici su nazvali'efekat kontekstualnog meanja'i posledica je sukobljavanja dugorone i kratkorone memorije. Sada je jasno da efekat nastaje zato to je stalnim 'brisanjem' kratkorone memorije (prelaskom na drugu vrstu pokreta) telo primorano da pree na stvaranje dugorone memorije. Drugim reima, ako stalno ponavljate jedan pokret, va mozak e se zadovoljiti angaovanjem samo kratkorone memorije. Ako pak mozgu oduzmete tu 'lenju' opciju uvebavanjem dva zadatka na smenu, mozak e morati da ukljui dugoronu memoriju da bi zadrao jedan, dok obavljate drugi zadatak.

O EMU SE ZAPRAVO RADI

Dobitnici Nobelove nagrade za medicinu 2000. godine, veanin Arvid Karlson i Amerikanci Pol Gringard i Erik Kandel, skinuli su, kako se veruje, veo misterije sa nervnog sistema i tako postavili osnovu za razumevanje procesa odgovornih za nae motorne radnje, motivaciju, raspoloenje, uenje, pamenje, ali i za nastanak neurolokih i psihijatrijskih oboljenja. Najvei njihov doprinos sastoji se u deifrovanju komunikacije neurona kako meusobno tako i sa njihovom sopstvenom strukturom. A u pronicanju kako sesignal koji jedna elija emituje prenosi i ta izaziva u drugoj eliji, lei preduslov za odgovore na sutinska pitanja funkcionisanja oveka. Gringard koji se pozabavio biohemijskom problematikom itave stvari, objasnio je kakve promene odreeni signal izaziva u eliji koja ga prima. Dokazao je da u trenutku kada iz jedne elije osloboena supstanca, poznata kao 'transmiter', deluje na drugu, moe da izazove itavu seriju reakcija koje mogu da promene funkciju te elije. Erik Kendal ispitao je molekularne procese u komunikaciji neurona prilikom uenja i pamenja, dok je trei dobitnik visokog priznanja, Arvid Karlson, bio jedan od onih koji su identifikovali dopamin kao neurotransmiter. Karlson je dao kljuni doprinos razjanjenju uloge dopaminskog sistema u regulaciji motornog i psihikog ponaanja ljudi, to je bilo odluujue za razumevanje dve vrlo teke bolesti - Parkinsonove i izofrenije. Ako je tana hipoteza pomenutog Stjuarta Hamerofa da svaka elija zapravo ima nekakvu vrstu svoje autonomne svesti, takvo sazbanje ne samo da postavlja pitanje - gde se 'skladiti' memorija takve svesti, nego zadire u njihovo meusobno komuniciranje, u sutini, kako smo videli, vrlo slino telepatskom! A ako je telepatija mogua u prostom, osnovnom sistemu, zato ne bi bila razumljiva i realna i na nivou sloenih jedinki poput ljudi? Ruski naunici u Novosibirskom institutu za kliniku i eksperimentalnu medicinu izveli su jedan zapanjujui eksperiment. U dve provide, hermetiki zatvorene kvarcne tegle postavili su iste jednoelijske monokulture. U prvu su ubacili smrtonosni virus i monokultura je uginula, ali se razbolela i uginula i ona u drugoj tegli, koja nije bila zaraena! Postavili su, zatim, treu, etvrtu i tako do pedeset, i sve su podlegle smrti u lananoj reakciji! Osim 'vizuelnog' kontakta meu monokulturama, svi ostali nama poznati i mogui naini za primopredaju virusa bili su iskljueni.

S obzirom da elije nemaju oi, naunici su jedino mogli zakljuiti da se meu njima nekako prenela informacija, i da je ta sama informacija bila sposobna da ubija. A ta je pamenje drugo nego informacija rasporeena u hipokampusu tako da stoji na raspolaganju za dalje korienje. Nije li, u stvari, ba na ovim relacijama klju za itavu tajnu ljudskog mozga? Izgleda da e trebati jo vremena da se sve ovo dokui na nama jednostavno objanjenje.

tr1Kadpamenje izda.... esto izgleda neverovatno koliko informacija ljudski mozak moe da pohrani. Ponekad, kada shvatimo da se i dalje seamo nekog dogaaja iz davne prolosti, da i dalje moemo da opiemo svoja oseanja, ljude koji su bili prisutni, scene koje su se odigravale, ostanemo zapanjeni pred injenicom da toliko dugo na to nismo ni pomislili, a sve je i dalje tu, sauvano u naoj memoriji.Ipak, injenica je da ljudski mozak ne pamti sve. Ponekad ba ono to nam je u tom trenutku bitno izgleda potpuno nedostupno. Koliko puta nam se samo desilo da urimo i znamo da neto treba da uradimo, a opet nismo u mogunosti da se setimo ta je to bilo? I koliko se samo puta desilo da zaboravimo neto to smo rekli da emo uraditi pre samo nekoliko sati, a onda se naknadno setimo i sa aljenjem primetimo da smo postali zaboravni? I onda se opet osvrnemo na ono poznato pametan pie, glup pamti!Nekima bi moda i sama injenica da jeu jednom cugu mogue zapaziti i upamtiti najvie 7 +/- 2 informacija. Ovo je stvar koju moete probati i sami da proverite. Na papiriima ispiite slova i pomeajte ih. Onda moete izvui razliit broj papiria i pogledati ih sve zajedno samo jednom, a zatim pokuati da reprodukujete slova koja ste videli. U slinim, iako malo kontrolisanijim istraivanjima dolo se do zakljuka da svaki ovek moe zapamtiti 7+/-2 slova. Upravo po tome ovaj broj je dobio i ime udesan Milerov broj. Kako onda uspevamo da uimo? Kako uspevamo da u nekim situacijama saznajemo i zadravamo u seanju mnogo vie informacija? Jednostavno. Moete ponoviti istraivanja od malopre, samo sada umesto svakog slova unesite rei. Ukoliko pokuate da prebrojite koliko ete rei odjednom zapamiti, videete da je to opet taj magini broj 7 +/-2. Ipak, ukoliko u ovom sluaju prebrojite slova koja ste upamtili, njih e biti i po pet puta vie nego u sluaju kada ste pokuavali da ih pamtite pojedinano. Iako je kapacitet ljudskog uma u neku ruku ogranien brojem informacija koje moe proslediti ka dugoronoj memoriji u jednom trenutku, njegov kapacitet za obradu informacija predstavlja njegovu najjau snagu.injenica je da ljudski mozak predstavlja nepresuni izvor otkria, i da koliko god eprkali u potrazi za pravilima uvek e se javiti izuzetak. Ipak, u ispitivanju memorije, lljudskog pamenja i zaboravljanja otkriveno je mnogo. Pronaena su mnoga pravila, koja i ako ne vae za sve ljude, vae za veinu.Kako je sve poelo?U psihologiji, istraivanja zaboravljanja zapoela su sa Ebinghausom koji je uzimajui sebe kao zamore, krajem 19. veka zapoeo veliki istraivaki rad koji je trajao gotovo dve godine. Tokom tog perioda Ebinghaus je uio dugake liste besmislenih slogova, ponavljajui ih sve dok ne bi uspeo da ih ponovi u potpunosti tane. Nakon toga bi se posvetio drugim aktivnostima, da bi nakon odreenog vremenskog perioda koji je sistematski menjao, tako da je najkrai bio svega 20 minuta a najdui 31 dan, pokuavao bi da se priseti slogova koje je nauio. Naravno, kada god bi pokuao da se priseti besmislenih slogova, primetio bi da uvek ostaje jedan deo onih kojih nije mogao da se seti. Tada bi ponovo uzeo ceo spisak i ponavljao ga sve dok ponovo ne bi bio u stanju da ga ponovi bez greke. Svaki sledeci put trebalo bi mu sve manje vremenada naui besmislene slogove koje je ve znao, a zatim ih zaboravio. Iz toga je Ebinghaus zakljuio da je intezitet zaboravljanja mogue izmeriti na osnovu vremena koje je potrebno ponovo nauiti neto to je od ranije bilo poznato. Ova metoda merenja inteziteta zaboravljanja i danas je poznata kaometoda utede u vremenu.Drugi vaan zakljuak koji je Ebinghaus izneo je da je zaboravljanje najintenzivnije u toku prvog sata nakon to je gradivno naueno (u tom periodu zaboravi se i preko 50% slogova), dok je nakon tog vremena proces zaboravljanja mnogo sporiji.Kada bi Ebinghausove zakljuke primenili u praksi,mogli bi savetovati uenike i studente da 45 minuta do 1 sata nakon to zavre sa uenjem obnavljaju naueno gradivo, jer upravo u tom vremenskom periodu dolazi da najbreg zaboravljanja.Meutim, pokazalo se da se Ebinghausovi nalazi ne mogu primeniti na svaki proces zaboravljanja. Za poetak, ne sme se zaboraviti da je on uio spiskovebesmislenih slogova, a da se ljudi u svom svkodnevnom ivotu mnogo ee sreu sa stvarima koje za njih imaju smisao, kojima pridaju neko znaenje, i za koje vezuju svoje emocije.Mogli bismo savetovati uenike i studente da 45 minuta do 1 sata nakon to zavre sa uenjem obnavljaju naueno gradivo, jer upravo u tomvremenskom periodu dolazi da najbreg zaboravljanja

Istraivanja koja su sprovedena tek krajem dvadesetog veka ukazuju da se razliiti sadraji na razliite naine zaboravljaju. Na primer, kada su naunici ispitivali koliko dugo e ljudi biti u stanju da zapamte jezik koji su uili tokom kolovanja, a koji kasnije nisu koristili, primetili su da je zaboravljanje znaajno sporije. Ispitanicima je trebalo gotovo dve godine da zaborave oko 50% onoga to su nekada mogli da reprodukuju, a odreen procenat (oko 20-30% nauenog gradiva) ostao je upamen i nakon 50 godina od kada se naueni jezik nije vie koristio.Nain na koji se zaboravljaju imena i lica ljudi koje smo nekada znali je jo interesantniji. Kada su sprovedena istraivanja meu bivim uenicima srednjih kola , primeeno je da se ljudi gotovo 40 godina nakon zavretka kole i dalje seaju, i na slikama mogu da prepoznaju veinu svojih nekadanjih kolega. Kod ljudi koji su srednju kolu zavrili pre vie od 40 godina primeen je nagli pad (veina je mogla da se setim svega 10-20 posto likova na slikama koje su im date). Naravno, ovakav rezultat ne moe se brzopleto pripisati samom procesu zaboravljanja, u njemu verovatno veliki uticaj imaju i godine ispitanika i njihovo opte intelektualnoslabije funkcionisanje.Slino ovome, i kada je u pitanju zaboravljanje naih linih doivljaja iz svakodnevnog ivota, primeuje se da ono ne tee onako kako je to Ebinghaus odredio: u poetku veoma brzo, a zatim sve sporije. Naprotiv,zaboravljanje dogaaja tee postepeno i ujednaenom brzinom.Svakako je jedan od najzanimljivijih nalaza vezan zagradivo koje najdue ostaje u memoriji oveka. U pitanju su motorike vetine. Jednom nauene, one se praktino vie nikada, sem u izuzetnim situacijama ne zaboravljaju (vonja bicikla, skijanje, klizanje...).Zato zaboravljamo?Postoji nekoliko teorija o tome.Jedna od prvih teorija jeteorija propadanja traga,prema kojoj se memorijski tragovi jednostavno troe tokom vremena, spontano nestaju ukoliko sena obnavljaju. Ovo deluje logino, ali pokazalo se da nije primenljivo u svim sluajevima.Prema drugoj teoriji,teoriji interferencije, ljudi zaboravljaju ono to su ranije znali kada se u taj sadraj umea deo novog iskustva koje je sa njime povezan. Ovoj teoriji u prilog ide injenica (koja je u vie navrata i eksperimentalno dokazana) daljudi koji nakon uenja spavaju (i samim tim eliminiu mogunost da se sretnu sa novim sadrajima koji bi mogli izmeniti one koji ve postoje u njihovoj memoriji) nakon odreenog vremena mogu bolje da se sete onoga to su uili od ljudi koji su to vreme proveli u budnom stanju.Trea teorija, u neku ruku najmanje razraena, govori o mogunosti da sadraji nikada jednostavno ne blede, ve obino dolazi do njihovog rasparavanja, i zaboravljanja pojedinih komponenti dok druge ostaju u seanju pojedinca.Str2-3inioci koji utiu na pamenjeKako se vremenom pokazalo da nijedna teorija ne moe pruiti objanjenje za sve vrste zaboravljanja u svim situacijama i kod svih ljudi, naunici su pristupili utvrivanju faktora koji pospeuju uenje, ili sa druge strane ubrzavaju zaboravljanje onoga to je naueno.Najvie istraivanja je sprovedeno i najvie nalaza izneseno u oblastima koje su se odnosila na uenje gradiva koje najvie nalikuje kolskom.To su:1. Panjato je pojedinac spremniji da usmeri svoju panju na gradivo koje ita, pre e moi da ponovi zadati tekst i due e ga zadrati u seanju.To deluje smisleno. Ipak postoje situacije kada osobe sasvim evidentno zapamte odreene sadraje iako svesno usmeravanje panje nije postojalo. Na primer, poznato je da nakon opte anestezije, u odreenim situacijama, neki ljudi mogu vrlo precizno prepriati u celosti razgovore koji su se vodili u prostoriji. Takoe poznata je i injenica da ljudi pamte neke stvari koje su im izloene u veoma kratkim vremenskim intervalima, nedovoljnim da osoba svesno usmeri panju nanjih (po tom principu je mogue stvarati reklame koje deluju na ljude iako oni toga nisu svesni).2. Motivacija. Iz svakodnevnog iskustva znamo da emolake zapamtiti neku informaciju koja nas zanima, ili koja je vezana za nas lino nego neku koja se odnosi na deavanja koja nas se ne dotiu previe. Recimo da emo odmah upamtiti ako saznamo koje godine je roena osoba koju smo upoznali i sa kojom bi eleli da ostanemo u dobrim odnosima, ali da e nam trebati da nekoliko puta ponovimo pre nego to zapamtimo koje godine je roen neki vojskovoa, ili koje godine je bila neka bitka. Ipak, kako istraivanja pokazuju, iako motivacija u mnogome utie na totae se zapamtiti, ona ima neto manju ulogu (ukoliko su ostali faktori uenja na istom nivou) kada je u pitanju vreme koje e nam biti potrebno da neto naiuimo ili koliina materijala koju emo moi daupamtimo.1. Namera da se ui. Ovo je poznata stvar. Ukoliko student ili uenik pristupe gradivu sa eljom ne daui,ve danaui,i sam proces uenja e imati odreen cilj, ije dostizanje e ukazivati na kraj aktivnosti, i samim tim e izgledati dostinije i realnije. Na taj nain izbegava se automatizovano ponavljanje podataka bez jasnog cilja, koje sa sobom nosi bre zaboravljanje i povrnije razumevanje.2. Vebanje. Ponavljanjem gradiva, uvruje se ono to je naueno i omoguava se da se odreene informacije gotovo automatski izvlae kada je to potrebno. Istraivanja pokazuju da ponavljanje gradiva daje iste rezultate bez obzira na to da li je u pitanju ponovno itanje onoga to je ve naueno ili presliavanje bez podseanja. Ipak, treba imati na umu da se ovi nalazi odnose prvenstveno na uenje besmislenih slogova i nepovezanih sadraja. Ukoliko se ui sa razumevanjem, i svesnom organizacijom onoga to je proitano, sa svakim novim presliavanjem bez podseanja steeno znanje e dobijati u smislu bolje organizacije i dostupnosti razliitih injenica.3. Spoljanji kontekst. Ova oblast predstavlja jednu od najinteresantnijih kada su istraivanja o procesu uenja i zaboravljanja u pitanju. Kontekst uenja podrazumeva spoljanje uslove u kojimaje uenje sprovedeno. Ve su u prvim istraivanjima na ovu temudobijene znaajne razlike izmeu grupa uenika koje su nakon uenja u odreenim prostorijama bile i ispitivane u njima i druge grupe, koja je bila ispitivana u potpuno drugaijem okruenju.Jedno od nesvakidanjih istraivanja dodatno je potkrepilo ovu injenicu. Ispitanici, dobrovoljci ronioci podeljeni su u dve grupeobe su uile iste spiskove rei, s tim da je jedna to radila na kopnu, a druga 15 stopa ispod povrine vode. Nakon to su spiskovi rei naueni u tolikoj meri da su obe grupe mogle da ih reprodukuju bez greke, i nakon protoka odreenog vremena, uraeno je ponovno testiranje, tako da se jedan deo grupe koje je rei uila ispod povrine vode, u istom kontekstu i priseala, dok se drugi deo podvrgao ispitivanju na kopnu. Na isti nain podeljena je i grupa koja je uila na kopnu. Pokazalo seda stepen nauenosti rei ne zavisi od okruenje u kome se ui.Ispitanici koji su uili pod vodom i presliavali se u istom kontekstu znali su podjednako kao i oni koji su uili na kopnu i presliavali sa na njemu. Meutim, oni koji su uili na kopnu, a presliavali se ispod vode, isto kao i oni koji su uili pod vodom a presliavali se na kopnu mogli su da ponove i do 40% manje nauenih rei sa spiska od onih koji su i uili i presliavali se u istom spoljanjem okruenju.Jo jedan zanimljiv nalaz: u istraivanju je napravljena podela grupa ista kao i u prethodnom, s tim to je kao kontekst uzeto konzumiranje alkohola. Isti rezultati su ponovodobijeni. Ukoliko su dve grupe ljudi, jedna koja je bila pijana i druga trezna uile iste sadraje, i nauila ih po istom kriterijumu (da ih jednom ponove bez greke), njihova mogunost priseanja nije se razlikovala ukoliko su ih ponavljali u istovetnom kontekstu u kome su ih i uili (trezni u treznom stanju, pijani u pijanom), i opet se pokazalo da su oni koji su uili u treznom stanju, a presliavali se u pijanom, kao i oni koji su uili u pijanom a presliavali se u treznom bili u stanju da reprodukuju mnogo manje tanog sadraja.Na ovim principima mogle bi jednim delom poivati i neke poznate psiholoke intervencije. Tako, recimo, pospeivanje seanja oevidaca razliitih dela moe se vriti insistiranjem na prepriavanju to veeg broja detalja kako bi se u svesti vratio kontekst koji je postao tokom odigravanja tog dela. Upravo pria o detaljima, koji su iz nekog razloga ostali upameni, iako ne nose nikakvu znaajniju informaciju, moglo bi biti put ka kompletnom oivljavanju iskustva i njihovom povezivanju u celinu.Zanimljivi fenomeniZbrke u glavni koje nam pravi na um esto su nedokuive. Pamenje esto postoji ak i kada ga nismo svesni. Sa druge strane, kada smo sigurni da e nam neto ostati u seanju, to jednostavno nestane! I pored brojnih saznanja do kojih se dolo tokom vie od 100 godina izuavanja ljudskih funkcija pamenja i za boravljanja, i dalje ostaje nemogue objasniti veliki deo fenomena koji se javljaju, i koji su ljudima poznati iz svakodnevnog ivota. Izgleda da uestalost javljanja nije povezana sa mogunou objanjavanja tih fenomena. Ovo je lista top 10 udnih mentalnih fenomena.Dj Vuje verovatno jedan od najpoznatijih takvih pojava. To je oseanje sigurnosti da ste ve ranije videli ili iskusili situaciju koja vam se prvi put deavaoseate da se taj dogaaj ve desio ili da se ponavlja. Ovo iskustvo je esto popraeno oseanjem jake poznatosti i/ili udnosti. ''Prethodno'' iskustvo se obino pripisuje snu, ali ponekad je prisutan vrst oseaj da se to zaista desilo ve jednom u prolosti.Dj Vcuje ono to veina ljudi prolazi kada misle da doivljavaju Dj Vu. Dj Vu je oseaj da ste netovideliranije,dok sa druge strane dj vcuoseaj podrazumeva da ste neki dogaaj videli ranije ali sa mnogo vie detalja kao npr. prepoznavanje mirisa ili zvuka. I ovaj oseaj je obino popraen jakim oseanjem poznatosti ta e se sledee desiti. Reima osobe koja je imala ovakvo iskustvo: Nisam samo znao ta e se sledee desiti, ve sam bio u mogunosti i da ljudima u mom okruenju kaem ta e se sledee desitii bio sam u pravu.Dj visitje manje poznato iskustvo i ukljuuje tajanstvenoznanje o mestuna kome niste nikada ranije bili. Na primer, bez problema se snalaziti u potpuno nepoznatom gradu ili prirodnom okruenju uprkos injenici da nikada niste bili tamo, i prema tome nije mogue da imate neko predznanje o nepoznatom predelu. Kod dj visit se radi o prostornim i geografskim vezama, dok je dj vcu vezan za dogaaje privremenog karaktera.Dj sentije fenomen da ste netove oseali. Ovo je iskljuivo mentalni fenomen i retko ostaje zadran u vaem pamenju. Reima osobe koja je imala ovakvo iskustvo: ono to zaokuplja panju je isto to ju je zaokupljalo i ranije, i zaista je bilo poznato, ali tokom vremena je bilo zaboravljeno, a sada se vratilo sa blagim oseanjem zadovoljstva, kao da je to zadovoljstvo bilo traeno. Priseanje uvek poinje sa glasom neke osobe, ili nekom mojom verbalnom milju ili onime o emu trenutno itam i mentalno izgovaram; mislim da tokom abnormalnog stanja generalno izgovaram neke fraze vrlo jednostavne za prepoznati, ali minut-dva kasnije ne mogu da se setim nijedne rei ili izgovorene misli koje su u stvari i poele priseanje. Jedino mogu da tvrdim da lie na ono to sam oseao ranije pod slinim abnormalnim okolnostima.Moe se o tome misliti i kao o oseaju da ste neto govorili a u stvarnosti, niste izustili ni re.Jamais vu(nikad vieno) opisuje poznatu situaciju koja nije prepoznata. esto se smatra da je ovo suprotno od dj vu i ukljuuje oseaj tajanstvenosti. Posmatra ne prepoznaje situaciju uprkos racionalnom znanju da je tu ve bio ranije. Obino se objanjava kao sluaj kada osoba momentalno ne prepoznaje drugu osobu, re ili mjesto koje poznaju. U jednom istraivanju traeno je od 92 dobrovoljca da napiu revrata30 puta u 60 sekundi. Nakon toga, u izvetaju je stajalo da je 68% dobrovoljaca pokazalojamais vusimptome, kao to su dovoenje u pitanje da suvratauopte re. Ovo ga je navelo na verovanje dajamais vu moe biti i simptom zamora mozga.Presque vuje veoma slinona vrh jezikaoseajuto je jak oseaj da ete iskusitipojavljivanjeiako se pojavljivanje retko deava. Izrazpresque vuznaiskoro vieno. Oseaj presque vu moe biti vrlo dezorjentiui i zbunjujui.Lesprit de lescalier(stepenice mudrosti) je oseaj kada imate pametan odgovor ali je ve prekasno. Ova fraza moe biti upotrebljena da opie odgovor na uvredu, mudru ili pametnu primedbu koja do mozga doe prekasno da bi bila korisna jer, onaj kome je odgovor namenjen je ve nastepenicamai naputa scenu. Nemaka rije treppenwitz se koristi za opisivanje istog oseaja. Ovaj fenomen je obino praen oseanjem aljenja to odgovor nije smiljen i izgovoren kada je bilo potrebno ili prikladno.Capgras delusionje fenomen tokom kog osoba veruje da je blizak prijatelj ili lan porodice zamenjen nekim identinog izgleda. Ovo bi se moglo povezati sa starim verovanjem da bebe mogu biti ukradene i zamenjene sa drugima u srednjem vjeku, kao i savremena verovanja da vanzemaljci uzimaju tela ljudi na zemlji da bi mogli iveti meu nama bez poznatih razloga. Ova zabluda je najea kod ljudi koji imaju izofreniju, ali moe se pojaviti i kod drugih poremeaja.Fregolidelusionje redak fenomen mozga tokom kog osoba veruje da su razliiti ljudi, u stvari, jedna osoba preruena na puno razliitie naine. esto se pojavljuje sa paranojom i verovanjem da preruena osoba pokuava joj dosauje ili je opseda. Ovo stanje je nazvano po Italijanskom glumcu Leopoldo Fragoli-ju i njegovoj poznatoj sposobnosti da brzo menja svoj izgled tokom glume na sceni. Prvi put je zabeleeno 1927. godine u sluaju kada je 27-godinja ena verovala da joj dosauju dva glumca koje je esto gledala u pozoritu. Ona je verovala da je ovi ljudiblisko prate, uzimajui oblike ljudi koje poznaje i sree. Prosopagnosiaje fenomen tokom kog osoba ne moe da prepozna lica, ljude ili predmete koje bi trebalo da zna. Ljudi koji imaju ovaj poremeaj obino koriste druga ula da prepoznaju osobekao to su parfem koji osoba nosi, oblik ili nain kako kosa izgleda, po glasu ili ak po nainu hoda. Klasian sluaj ovog poremeaja predstavljen je 1998g u knjiziThe man whomistook his wife for a hat.Neki od ovih fenomena sreu se samo u sluajevima patologija, pa ih je jednim delom mogue objasniti i kao posledicu opadanja intelektualnih funkcija u celini. Ipak, i dalje ostaje veliki procenat neobjanjenih pojava, do ijeg razumevaja danas izgleda gotovo nemogue doi.Efekat rasejanog profesoraSvi smo sigurno u vie navrata uli aljive prie na raun velikih naunika, poznatih po svojim dostignuima za koje se ispostavilo da su recimo, zaboravljali da jedu. Ili nisumogli da upamte imena svoje dece. Ili su stalno meali koji je dan u nedelji.Jedno istraivanje je sprovedeno sa ciljem da proveri da li se zaista moe uoiti ova pravilnost. Kod grupe ispitanika proverena je intelektualna efikasnost tako to je merena njihova uspenost u uenju spiskova rei. Oni koji su se izdvojili kao superiorniji izdvojeni su u posebnu grupu. Obe grupe dobile su isti zadatak: da etiri puta dnevno, u tano odreeno vreme uzimaju po jednu pilulu iz kutije koja im je data. Na poklopcu kutije nalazilo se dugme koje se moralo pritisnuti da bi se ona otvorila, sa dodatim ureejem koji je beleio tano vreme svakog otvaranja. Na taj nain bilo je mogue pratiti obavljanje zadatka u prirodnim uslovima i bez ometanja ispitanika.Nalazisu pokazali da ale koje ujemo u svakodnevnom ivotu, u najmanju ruku, imaju realnu osnovu. Grupa ispitanika koja se pokazala najuspenijom prilikom testiranja uspeha u memorisanju podataka, pokazala se kao znaajno manje uspena kada je trebalo upamtitii pridravati se jednostavnih instrukcija u svakodnevnom ivotu.Ovaj fenomen nazvan je Efekat rasejanog profesora.Fenomen Na vrh jezikaU pitanju je svakako jedan od najeih fenomena u svaijem svakodnevnom korienju sopstvenih kapaciteta memorisanja i izvlaenja jednom pohranjen informacija. Nema osobe koja se nije nala u situaciji da je svesna da neto zna, ali da to nje u stanju da saopti. Istraivanja koja su raena sa ciljem da potvrde i ispitaju ovaj fenomen brojna su. U okviru jednog od njih studentima su itane definicije relativno retkih rei, i ukoliko oni ne bi uspeli da imenuju tu re, od njih je traeno da je opiu to je bolje mgue. Veina njih je bila u mnogunosti da vrlo precizno opiu re koju su znali i koja im je bila navrh jezika.Pokuavajui da uu u trag poreklu ovog fenomena istraivai su od ispitanika traili vrlo detaljne opise onoga to im je prolazilo kroz glavu dok su pokuavali da se sete zadate rei. Ispitanici su najee iznosili da im se u glavi motala jedna ili dve rei koje su po neemu nalik na onu koju je trebalo da izgovore, ali da su oni zapravo sve vreme bili vrlo svesni da to nije prava re. Tragajui dalje za uzrocima ovakvih problema otkriveno je da se rei koje se javljaju u mislima i koje ometaju priseanje prave rei (a koje su nazvane ironino rune sestre) zapravo rei koje su osobe iz nekog razloga u svojoj memoriji povezale sa traenim reima, ali se od njih razlikuju po tome to su frekventnije u svakodnevnom razgovoru (tj. Mogu se ee uti od rei kojih ispitanici nisu mogli da se sete, koje su im bile ne vrh jezika)Str4. Da li emocije utiu na zaboravljanje?Ideja da emo neke dogaaje koji su kod nas probudili velike emocije pamtiti ceo ivot prilino je stara. Veina stvari koja nas je nekada dovela do velike radosti, ushienja, ili sa druge strane, koja nam je nanela bol ili patnju ostaje negde urezano u seanju, ponekad neoekivano oivljavajui i ponovo budei ista oseanja. Misaoni tok, memorija, seanja i emocije vrsto su povezani. Ipak, neretko se deava da veoma intenzivne emocije praktino indukuju amneziju, pa osobe ne mogu da se sete nekih svojih traumatinih iskustava, ili mogu da oive samo pojedine slike, ali su nemoni kada je u pitanju njihovo povezivanje u jedan filmrealni sled dogaaja.Istraivanja koja su sprovedena sa ciljem da provere koliko su ljudi skloni da zaboravljaju neka svoja iskustva iz ivota pokazala su da kako vreme odmie, tako, u skladu sa oekivanjima opada i broj dogaaja koji oni mogu da opiu iz jednog perioda. Zanimljiviji od ovog je svakako nalaz daljudi u veoj meri zaboravljaju rune dogaaje, one koje su samo okarakterisali kao neprijatne, dok se oni koji su opisani kao prijatni zadravaju mnogo due u seanju.U neku ruku, ovi nalazi idu u prilog psihoanalitikom shvatanju zaboravljanju po kome ono zavisi prvenstveno od emocija koje su za dogaaje vezane. Prema njima, deavanja koja su u naoj svesti obojena negativnim oseanjima pre e se potisnuti, jer je to u skladu sa ovekovom hedonistikom prirodom, koja tei stalnom oseanju zadovoljstva. Sa druge strane, postoje neka stanja u kojima ljudi nisu u mogunosti da prizovu prijatna seanja, ili barem veinu njih. To se, recimo deava kod depresije. Tada svet izgleda crno, jedine uspomene vezane su za tune dogaaje, a u skladu sa time i oekivanja od budunosti su nepovoljna i pesimistika. Ovakav pogled na svet i selektivno pamenje u ovim sluajevima nejee se pripisuje uticaju emocija. Na slian nain uticaj emocija se primeuje i kod ljudi sa povienom anksioznou. Na primer, osoba koja ima fobiju od letenja avionom u periodu neposredno pred let koji nije moglada izbegne, imae neverovatno iva priseanja svih situacija u kojima je saznala da je dolo da neke avionske nesree, teroristikog napada. Ona e verovatno moi i da se seti i broja putnika o kojima je itala da su nestali, njihovih godina i ivotnih priainformacija kojih verovatno velikim delom nije bila ni svesnakada ih je saznavala.AmnezijaProblemi sa pamenjem prate gotovo svako otaenje mozga. Bilo da je u pitanju fizika povreda, virusno ili bakterijsko oboljenje ili jednostavno starenje, jedna od prvih stvari na koju se ljudi ale su tekoe u pamenju stvari. Ovakvi problemi mogu biti veoma blagi, tako da gotovo i ne ometaju ovekovo funkcionisanje u svakodnevnom ivotu, dok su nekada izraeni u velikoj meri. Problemi koji se javljaju mogu biti najrazliitije vrste: od tekoa u pamenju novih informacija (kada osoba i dalje ima ouvano seanje na dogaaje od pre traume) pa do potpunog gubitka seanja na dogaaje iz celokupnog ivota. Da je ova tema veoma zanimljiva svedoe i brojni filmovi koji privlae veliku panju gledalaca ija pria se velikim delom zasniva na posledicama razliitih oblika gubitaka pamenja. injenica je da i ljudi koji sebe doivljavaju samo kao zaboravne kada je u pitanju svakodnevno funkcionisanje i obavljanje razliitih obaveza doivljavaju to kao neprijatno iskustvo koje im remeti uspeno funkcionisanje u ivotu. Onda moemo samo pretpostaviti kakvu zbrku u emotivnom ivotu prave stvarna oteenja ove vrste intelektualnih funkcija.Amnezija predstavlja irok pojam u okviru koga se javljaju najrazliitiji oblici poremeaja. Neke od najee navedenih su:1. Posttraumatska. Vezuje se obino za tee povrede glave nakon kojih osoba ostaje bez svesti neko vreme. Nakon vraanja u svest, izraeno je oseanje zbunjenosti, tekoa u pamenju novih stvari i praenju trenutnih aktivnosti. Ovo trajanje konfuzije moe potrajati i due vreme, a u veini sluajeva upravo duina trajanja ovakvog stanja moe ukazivati na stepen u kome e se izgubljene sposobnosti vratiti.2. Retrogradna.Za nju je karakteristianfenomen suavanja.Nakon neke nesree ili druge vrste traume deava se da osoba ne moe da se seti niega iz poslednjeg perioda svog ivota, ponekad zaboravljajui poslednjih deset godina u celosti! Ovo stanje se sa vremenom popravlja, ali uvek tako se bolje sea starijih dogaaja dok se onih novijih sea kao kroz maglu, ili kao da je neko drugi to doiveo a on samo na neki udan nain prisustvovao. Pri tome nije obavezno da se javljaju znaajnije tekoe u uenju novih stvari, izuzev problema sa panjom, anksioznou i nesigurnou. Postepeno, seanja se obino vraaju u svest.3. Anterogradna amnezija. Ona je gotovo uvek pratioc svih problema sa pamenjem. Za razliku od retrogradne kod nje ne postoje tekoe da se osoba priseti onoga to se nekada deavalo, ali zato postoje tekoe ili, ak nemogunost da se upamte nove stvari (nove sadraje, ljude, informacije....). Stanje potpune anterogradne amnezije kada je potpuno onemogueno sticanje bilo kakvog novog znanja naziva sesindrom amnezije. On moe nastati na razliite naine: moe biti posledica virusne infekcije, ili se moe javiti u okviru tzv. Korsakovljevog sindroma (koji nastaje kod preteranog konzumiranja alkohola). Ovakvo stanje najee je praeno jakim emotivnim reakcijama pacijenata,Zato ne moemo da se setimo ranog detinjstva?Infantilna amnezija.Ovo je takoe jedan od zanimljivijih fenomena u psihologiji. injenica je danema puno ljudi koji mogu da sete vie od nekoliko slika iz svojih najranijih dana, a i za njih se ponekad zapitaju da li su one samo posledice pria koje su sluali, da li su ih oni sami toko godina iskonstruisali ili one zaista predstavljaju autentino seanje, prve zabeleene tragove u memoriji?Jedno od objanjenja koje se navodi je da u najranijem detinjstvu mozak oveka nije jo u potpunosti razvijen, to decu, na neki nain onemoguiava u zapamivanju sadraja. Meutim, novija istraivanja pokazuju da neke vrste pamenja sigurno postoje i u tom uzrastu (pa i u prenatalnom). Recimo, poznati su nalazi vie vrlo preciznih istraivanja o tome da deca pozitivnije reaguju na muziku koju su sluala jo pre, ili odmah nakon roenja.Drugo objanjenje ukazuje na to da je odsustvo jezika to to onemoguuje decu da u seanju zadre najranija iskustva. U nemogunosti da pretoe u rei deavanja, slike, oseanja, oni ih ne mogu upamtiti, jer je unutranje miljenje, a posebno sposobnost baratanja apstraktnim pojmovima kao to su oseanja zasniva upravo na govoru.Tree objanjenje pretpostavlja da u nainu na koji odrasli i beba opaaju svet postoje suvie velike razlike da bi osoba kada poraste dovoljno i usvoji nain miljanja kulture kojoj pripada i svog okruenja mogla da stvori adekvatan pristup tim seanjima koja ipak postoje tokom celog ivota, ali su nedostupna.Jo jedno od poznatijih objanjenja je svakako i psihoanalitiko. Ono se zasniva na ideji da su iskustva iz prvih meseci ivota potisnuta, pre svega zbog emotivnig razloga i normalnih procesa razvoja i sazrevanja linosti, pa je stoga pristup samim sadrajima seanja nemogu, iako opstaju oseanja koja se odravaju, iako u starijem dobu esto deluju nelogina i nerazumljiva.Autor tekstaPotencijal ljudskog uma

esto se kae da ljudi koriste manje od 10% svoga mozga. Poveanje tog postotka moda je ak i preduvjet nekih promjena koje su nune u svijetu, a koje koimo upravo mi, ljudi.Nekoliko rijei o mozgu. To je organ koji slui kao kontrolni centar u naem tijelu. On prikuplja sve informacije i na osnovu njih djeluje, odnosno alje druge informacije nazad prema miiima koji pokreu nae tijelo. Pomou mozga razmiljamo, osjeamo, pamtimo, rjeavamo probleme, zamiljamo, sanjamo, itd. Aktivnost u mozgu je veoma visoka, postoje milijuni i milijuni veza izmeu razliitih dijelova mozga. Po kapacitetu informacija koje moe obraditi ostavlja i najbolje kompjutere iza sebe, postoje procjene da bi moderno raunalo trebalo biti deset tisua puta vee od mozga da bi dostiglo njegov kapacitet. Kapacitet koji ne znamo u potpunosti iskoristiti.

I dok nam nije problem istraiti i nauiti se koristiti svakom aplikacijom na naim kompjuterima ili mobitelima, kod mozga to ne ide ba tako. Dijelom zato jer je mozak dio naeg tijela, a moda i cijele prirode, koji je najmanje istraen, odnosno najmanje se o njemu zna, a dijelom i zbog toga to i ono to se zna o mozgu teko dolazi do sluatelja. Nitko od nas nije u koli imao predmet koji bi se bavio koritenjem mozga ili uenjem vjetina koje su potrebne za to. A trebalo ga je biti i u budunosti vjerojatno hoe. Dapae, primjetan je odreeni trend popularizacije mozga, odnosno njegovih mogunosti, govori se o tome vie nego ranije, ali kao i i u mnogim drugim stvarima sve ide dosta sporo.

Da ne ulazimo u detalje grae mozga, ukratko postoji lijeva i desna polutka, hemisfera. Lijeva polutka je dio mozga zaduen za aritmetiku, jezik, prosudbu i govor, te koristi logiku, brine o detaljima i donosi odluke. Desna polutka je zaduena za kreativno razmiljanje, matu, slikanje, pjevanje i slino.

Nadalje, pojednostavljeno, um moemo podijeliti na tri razine: svjesni, podsvjesni i supersvjesni um. Ovaj prvi, svjesni um, je onaj s kojim svakodnevno razmiljamo. Aktivnosti svjesnog uma odvijaju se preteno u lijevoj hemisferi mozga. Tu donosimo svoje svjesne odluke, to je snaga volje. Druga razina je podsvjesni um. Tu su pohranjena sva sjeanja, od dana kada smo roeni. Kao i svjesni um, i podsvjesni je stalno aktivan,ali mi te aktivnosti nismo svjesni, a ona se odvija preteno u desnoj hemisferi mozga. Supersvjesni um je neto to emo tek shvatiti jednog dana. Postoji jo jedan, jako maleni dio mozga, koji slui kao filter u komunikaciji izmeu lijeve i desne polutke, odnosno svjesnog i podsvjesnog uma. U tome je problem. Postoji dakle filter koji odreuje koje informacije mogu proi a koje ne mogu izmeu lijeve i desne polutke. I on radi cijelo vrijeme, nekada na nau korist, a nekada protiv nas. Upravo podsvjesne funkcije mozga predstavljaju golem potencijal koji treba otkriti, odnosno treba nauiti upravljati tim funkcijama i na taj nain dovesti koritenje ljudskog uma na viu razinu.

Kako? Energija je u mozgu u obliku elektrine enrgije, odnosno elektrinih, odnosno modanih valova. Ti valovi osciliraju, odnosno imaju odreenu frekvenciju ili brzinu. Kae se da je mozak, odnosno um, u odreenom stanju, ovisno o brzini modanih valova. Pa tako imamo delta, theta, alpha i beta stanje uma.

U delta stanju mi smo u dubokom snu, niti ne sanjamo. Frekvencija modanih valova je 0,5 do 3,5 ciklusa u sekundi.

U theta stanju frekvencija se poveava od 3,5 do 7. Ljudi u ovom stanju obino spavaju, ali se do njega moe doi i nekim tehnikama meditacije i tada je osoba veoma smirena.

U alpha stanju smo budni, ali relativno tihi. To se dogaa kada se skoncentriramo samo na jednu stvar, iskljuimo okolinu. Bilo da se radi o gledanju televizije ili matanju. Kao da sanjamo budni. Frekvencija ovog stanja je od 7 do 13. Ovo stanje je jako bitno. Pri ovim frekvencijama prije spomenuti filter prestaje raditi i slobodno proputa informacije izmeu lijeve i desne polovice mozga, izmeu svijesti i podsvijesti. Na mozak je potpun, odnosno njegove dvije polovice rade kao jedno. U alpha stanju bolje razumijemo, bolje pamtimo, bre uimo, kreativniji smo. Ve vie od 20 godina olimpijski sportai treniraju u alpha stanju jer im to pospjeuje rezultate. To je dakle znanje koje je potrebno pribliiti svima i ukljuiti ga u formalnu edukaciju od najranije dobi.

Preostalo je jo beta stanje, stanje potpune budnosti. U tom stanju modani valovi su najbri, moemo raditi i misliti o vie stvari istodobno, itd.

Poanta je dakle da postoji znanje i tehnike koje mogu pomoi svakom pojedincu, a time i drutvu, da se naui bolje koristiti svojim umom. Samo ga treba uiniti dostupnim svima. To se, kao to sam spomenuo, ve i ini u nekoj mjeri. Ali nedostaje veih koraka naprijed, kao to je ukljuivanje ovakvih znanja u formalnu edukaciju.

Nenad arlija

Share on Facebook

"The chief function of the body is to carry the brain around."Thomas A. Edison

Objavio/lazaratustrau19:41_1396596942.unknownAttribute VB_Name = "ThisDocument"Attribute VB_Base = "1Normal.ThisDocument"Attribute VB_GlobalNameSpace = FalseAttribute VB_Creatable = FalseAttribute VB_PredeclaredId = TrueAttribute VB_Exposed = TrueAttribute VB_TemplateDerived = TrueAttribute VB_Customizable = TrueAttribute VB_Control = "DefaultOcxName1, 0, 0, MSForms, HTMLSubmit"Attribute VB_Control = "DefaultOcxName, 1, 1, MSForms, HTMLText"

_1396596940.unknownAttribute VB_Name = "ThisDocument"Attribute VB_Base = "1Normal.ThisDocument"Attribute VB_GlobalNameSpace = FalseAttribute VB_Creatable = FalseAttribute VB_PredeclaredId = TrueAttribute VB_Exposed = TrueAttribute VB_TemplateDerived = TrueAttribute VB_Customizable = TrueAttribute VB_Control = "DefaultOcxName1, 0, 0, MSForms, HTMLSubmit"Attribute VB_Control = "DefaultOcxName, 1, 1, MSForms, HTMLText"

Attribute VB_Name = "ThisDocument"Attribute VB_Base = "1Normal.ThisDocument"Attribute VB_GlobalNameSpace = FalseAttribute VB_Creatable = FalseAttribute VB_PredeclaredId = TrueAttribute VB_Exposed = TrueAttribute VB_TemplateDerived = TrueAttribute VB_Customizable = TrueAttribute VB_Control = "DefaultOcxName1, 0, 0, MSForms, HTMLSubmit"Attribute VB_Control = "DefaultOcxName, 1, 1, MSForms, HTMLText"