Slavko Teji Principi klasine teorije organizacije

UvodUpravljanje organizacijom je sloen i teak posao jer su menaderski problemi esto sloeni u viedimenzionalne i kompleksne okvire. Pronalaenje savrene menaderske metode je otprilike verovatno kao i pronalaenje izgubljene Atlantide jer ve preko 100 godina menaderski analitiari nastoje uiniti ba to. Kontroverzni kanadski psiholog i znanstvenik Elliot Jaques svojevremeno je rekao da je znanost o organizaciji i menadmentu danas na stupnju na kojem su prirodne znanosti bile pre otkria cirkulacije krvi. Napori prvih znanstvenika koji su se uhvatili u kotac s ovim oigledno zahtevnim podrujem esto su odraavali vreme u kojem su iveli te su zato neko vreme njihova reenja bila efikasna i efektivna. Meutim, ni jedan od njih nije uspeno stigao do kljua savrenog upravljanja organizacijom. Uprkos tome, njihovi napori su pouni jer su problemi koje su obraivali univerzalni a pitanja koja su si postavljali jo su uvek aktuelna: - koji je najbolji nain za strukturisanje organizacije? - kako motivisati radnike na svim nivoima kako bi radili efikasno? - uopteno, kako menaderi mogu voditi i upravljati organizaciju kako bi ona postigla svoje ciljeve na najbolji nain? U ovom radu bie navedeno koji su to principi uz pomo kojih se koristi klasina teorija organizacije koja se sastoji iz tri podteorije: naune teorije upravljanja, administrativne teorije upravljanja i birokratske teorije upravljanja organizacijom.

1. Principi teorije naunog upravljanjaZaetnik ove teorije, a ujedno i prvi teoretiar nauke o organizaciji uopte, bio je Frederik Tejlor. Kao glavne nedostatke tadanje industrijske proizvodnje Tejlor navodi plaanje na nadnicu, zastareo nain upravljanja u pogonima i slabu organizaciju i definisanje radnih zadataka. Isto tako on uoava da se jedan radni zadatak moe izvriti na vie naina i samim tim za razliita vremena, te je iz toga zakljuio da postoji i najbri (a samim tim i najefikasniji) mogui nain obavljanja jednog radnog zadatka.

1

Slavko Teji Principi klasine teorije organizacije 1895. on Amerikom drutvu mainskih inenjera podnosi svoju studiju "Sistem plaanja po komadu", a zatim 1903. i 1911. "Upravljanje pogonom" i "Principi naunog upravljanja". U "Principima naunog upravljanja" navodi razloge zbog kojih su napisani: 1) da bi se ukazalo na gubitke koji se trpe zbog neefikasnost 2) da pokae da lek za ovu neefikasnost lei u sistematskom upravljanju 3) da dokae da je najbolji sistem upravljanja prava nauka postavljena na jasno definisanim zakonima, pravilima i principima.

U studiji "Upravljanje pogonom", navodi ciljeve takvog upravljanja: a) da se svaki radnik zaposli nato kvalifikovanijem poslu u skladu sa njegovim fizikim sposobnostima i psihikim mogunostima b) da svaki radnik treba da da maksimalnu koliinu rada koju daje najbolji radnik iz njegove klase c) svaki radnik koji radi kao prvoklasni radnik treba da bude plaen 30 do 100% vie u odnosu na prosek svoje klase. Po Tejloru, uslov za poveanje zarade bilo je dostizanje visokih efekata rada, koji su jednaki najboljim radnicima u odnosnim klasama. On predlae prouavanje i tano odrevanje vremena rada, a za standard uzima vreme najboljeg radnika. Veliko Tejlorovo dostignue je ralanjivanje rada (radnih zadataka) na sastavne elemente. Glavni cilj naunog upravljanja, visoke plate za radnike, a mali trokovi radne snage, po tejloru se postiu primenom sledeih principa:

2

Slavko Teji Principi klasine teorije organizacije a) definisanjem jasnog i velikog dnevnog zadatka za svakogoveka b) standardizacijom opreme i uslova za rad c) velika nagrada za uspeh d) gubitak u sluaju neuspeha Pored svega ovog Tejlor je posebnu panju posvetio tehnikim mogunostima maina. Svojim naunim pristupom on je otvorio put primeni kvantitativnih i kvalitativnih metoda u tretiranju rada i njegovih efekata.

1.1 Znaaj organizacije rada

Svakako najvee Tejlorovo dostignue je uvoenje funkcionalne organizacije. On to radi iz razloga rastereivanja rukovodioca, i smatra da treba: a) kolko god je mogue osloboditi poslovoe od rada na planiranju i kancelarijskih poslova. b) primeniti tzv. funkcijonalni tip organizacije, gde se tei da svaki rukovodilac, od direktora pa na dole vrito manje, po mogustvu jednu funkciju. Na osnovu ovoga on uvodi nove funkcije koje deli u dve kategorije: - funkcije vezane za proizvodna radna mesta: - rukovodilac grupe - rukodilac za brzinu - inspektor kvaliteta - rukovodilac za odravanje maina - funkcije vezane u planskom odeljenju: - rukovodilac za raspodelu rada i naina obavljanja poslova - rukovodilac za instrukcionu kartu - rukovodilac za vreme i trokove

3

Slavko Teji Principi klasine teorije organizacije - rukovodilac za disciplinu Pored ovih, Tejlor je od rukovodiolaca zahtevao i preuzimanje novih dunosti, kako bi se omoguio razvoj i primena naunog upravljanja: 1) primena nauke za svaki element ovekovog rada,to zamenjuje stare metode "od oka" 2) nauno odabiranje, obuavanje i izgradnja radnika 3) iskrena saradnja sa ljudima, kako bi se osigurali da seitav posao obavlja u skladu nauke koja se razvija 4) rad i odgovornost su skoro podjednako podeljeni izmeu rukovodilaca i radnika. U modernoj teoriji Tejlorov pravac se tretira kao mehaniki, gde je ovek samo pasivni dodatak maini,to je ovaj naunik zaista i smatrao. On je smatrao da radnik ima samo ekonomske potrebe i da je materijalna stimulacija dovoljna za rast efikasnosti. 1.2 Dalji razvoj Tejlorovog sistema Frenk Gilbert - bio je Tejlorov svremenik i saradnik. Radio na usavravanju zidarskih radova, gde je uspeo da primeni sistem naunog upravljanja i smanji broj pokreta sa 18 na 5 (poveao efikasnost 3 puta). Uveo je u prouavanje veoma precizan asovnik i filmsku kameru. Zajedno sa svojom suprugom Lilijan je ukazao na uticaj psihologije u obuavanju i radu radnika. Henri Gant - takoe Tejlorov saradnik, zalgao se za demokratizaciju i humanizaciju ovog sistema. Poznat je po svom Gantogramu, koja se koristi za planiranje i kontrolu izvrenja zadataka,ak i danas. Harington Emerson - uveo termin "efikasnog inenjera", zalagao se za linijsko-tabnu strukturu organizacije, koja ima savetodavnu ulogu. Imao je svoj pristup ovoj teoriji, i izloio ga u "The Twelve Principles of Efficiency":

4

Slavko Teji Principi klasine teorije organizacije 1. Jasno postaljeni ciljevi 2. Zdrav razum, sposobnost razlikovanja bitnog od nebitnog u poslovanju 3. Kompetentnost 4. Disciplina 5. Dobri odnosi meu ljudima 6. Stvarno, brzo, odgovarajue i stalno praenjeinjenica na kojima se donose odluke 7. Sprovesti nauno planiranje za svaku funkciju 8. Standardi i planovi, metode i vremena za izvravanje zadataka 9. Standardizacija uslova sredine 10. Standardizacija operacija 11. Postavljanje radnih standarda sistemski precizno 12. Nagrada u zavisnosti od uspeha u izvrenju zadataka.

2. Principi teorije administrativnog upravljanjaOvu teoriju postavio je Henri Fajol. On se bavio istim problemom kao i Tejlor, ali je na njega gledao sa druge strane. Naime dok je Tejlor kretao od proizvodnje ka viim rukovodeim poloajima, Fajol je organizaciju zapoinjao od uprave na nie. Svoje zamisli izloio je u "Expose des principes generaux d'organization" 1908. i "Administration industrielle et generale" 1916. godine. Fajol delatnost preduzea deli na sledee funkcije: 1. tehnika (proizvodnja i tehnologija) 2. zatitna (imovina i ljudi) 3. finansijska (optimalna upotreba kapitala) 4. raunovodstvena (statistika, stanje imovine) 5. komercijalna (nabavka, prodaja, razmena) 6. administrativna (po njemu najvanija - planiranje, organizovanje, kontrola, 5

Slavko Teji Principi klasine teorije organizacije koordinacija, komandovanje)

Planiranje - po Fajolu "gledanje napred", sastoji se iz dva dela sagledavanje budunosti i izrade plana aktivnosti. Organizovanje - stvaranje dualne strukture (ljudi i sredstava), radi postizanja postavljenog cilja.Komandovanje - odravanje personala u organizaciji. Onaj ko komanduje mora da u potpunosti poznaje svoj personal, da bude dobar uzor, da odstrani nesposobne... Kontrola - uvid u stanje i stalni nadzor da se sve izvrava u skladu sa postavljenim planovima i nareenjima. Koordinacija - meusobno povezivanje i usklaivanje aktivnosti u preduzeu.

Slika 1 Funkcije u preduzeu

Fajol daje i sledee principe ijim se potovanjem postie efikasnost pri upravljanju. 1. Podela rada (omoguava specijalizaciju ljudi,to poveava produktivnost bez ulaganja dodatnog napora). 2. Autoritet (pravo da izdaje nareenja i trai poslunost). 3. Disciplina (znak pridravanja sporazuma izmeu firme i radnika). 4. Jedinstvo komande (radnik moe dobiti naredbu za bilo koju aktivnost samo od jednog rukovodioca).

6

Slavko Teji Principi klasine teorije organizacije 5. Jedinstvo upravljanja (jedan rukovodilac i jedan plan za grupu aktivnosti koje imaju isti cilj). 6. Potinjavanje pojedinanih interesa interesu preduzea. 7. Nagraivanje personala (cena usluga koje oni pruaju preduzeu. Ono mora da prui satisfakciju i preduzeu i zaposlenom) 8. Centralizacija (mora biti pitanje preduzea. To mora da bude skaldan odnos centralizacije i decentralizacije) 9. Hijerarhijski lanac (rangiran od osnovnog, krajnjeg autoriteta rukovoenja, pa sve do najvieg nivoa uprave). Fajol podrava linijski tip organizacije. Problem prenosa informacija reio je postavljanjem tzv. "Fajolovog mosta", dozvolivi da D komunicira sa L uz saglasnost njihovih pretpostavljenih C i G.

Slika 2 Fajolov most 10. Materijalni i socijalni rad u preduzeu (svaka stvar i svaki ovek na svom mestu). 11. Pravinost i jednakost tretiranja svih zaposlenih. 12. Stalnost uposlenog osoblja (ima prednost nad fluktuacijom, jer dolazak novih radnika zahteva vreme za njihovo privikavanje,to jedodatni troak). 13. Mogunost sprovoenja novih zamisli (daje satisfakciju zaposlenima). 14. Harmonija i jedinstvo (ovo je ujedno i najvea snaga preduzea).1

1

Lit. (1) str.37

7

Slavko Teji Principi klasine teorije organizacije Fajol takoe smatra da je, naroito za rukovodioce, vano da svo osoblje mora imati odreenja znanja iz raznih (onih 6) funkcija preduzea, i to najvii nivo znanja iz funkcija koje obavlja, a nii nivo iz ostalih. To je prikazao emom:

Slika 3 est funkcija preduzea Njegovo delo "Administration industriele et generale" je znaajno zbog sledeih razloga: 1. upravljanje organizacijom je dato kao poseban deo znanja, a samim tim dobilo univerzalnosti primene. 2. prava kompletna i sveobuhvatna teorija upravljanja 3. koncept o uenju i razvoju upravljanja koji moe biti osnova za kolede i univerzitete. Dalji razvoj administrativne teorije odvija se pod uticajem drugih naunika. Lindal Arvik i Luter Galik bavili se problemom grupisanja rada po sektorima i dali sledeu podelu: 1. s obzirom na svrhu (proizvodi i usluge) 2. s obzirom na procese rada (tehniko tehnoloki) 3. prema klienteli 4. prema vremenu i mestu rada Iz ove podele izvode zakljuak po kojem pri manjem obimu prednost pripada organizaciji po osnovi procesa, dok sa poveanjem obima to postaje organizacija po osnovi svrhe. 8 na

Slavko Teji Principi klasine teorije organizacije

Ove radove njih dvojica su izloili u knjizi "Papres and the Science of Administration" 1937. Arvik je prouavao radove svih teoretiara organizacije u ono vreme, i iz svih zajedno izveo sledee principe: 1. Princip ciljeva - svaka organizacija ili njen deo moraju biti izraz ciljeva i potreba. 2. Princip specijalizacije - aktivnost svakoglana organizacije treba da je ograniena na vrenjeto jednostavnije funkcije 3. Princip koordinacije - organizacija omoguava koordinaciju delova i napora. 4. Princip autoriteta - mora postojati najvii autoritet, a linija autoriteta mora biti jasna od najvieg do najnieg nivoa 5. Princip definicije - sadraj svaije pozicije, dunosti, svi planovi i ciljevi moraju biti jasno definisani i dati kao pisana uptstva. 6. Princip korespodencije - odgovornost i autoritet moraju biti usklaeni. 7. Princip raspona kontrole - ni jedanovek ne treba da vodi vie od 6 ljudi sa zajednikim poslom. 8. Princip ravnotee - svi delovi organizacije moraju biti odrani u ravnotei. 9. Princip kontinuiteta - reorganizacija je kontinuiran proces u svakom poduhvatu. Arvik je ovo dao u delu "The Elements of Administration" 1943. Dejms Muni i Alan Rilej dali su doprinos u praksi administrativnog upravljanja u SADu preko svoja 4 principa: 1. princip koordinacije radnih aktivnosti - vertikalna (po liniji hijerarhije) - horizontalna (po liniji sektora rada) 2. princip hijerarhije u organizaciji i delegiranje autoriteta 3. funkcionalni princip (grupisanje zadataka po sektorima i odeljenjima) 4. principtabnih organa (savetodavna uloga)

9

Slavko Teji Principi klasine teorije organizacije

3. Pricipi birokratske teorije upravljanjaOsniva ove teorije je uveni Maks Veber. Pre izlaganja ove teorije treba navesti par definicija: Vlast predstavlja izglede da e se odreene osobe pokoriti naredbi odreenog sadraja odreenog sadraja. Disciplinom se nazivaju izgledi da e veliki broj ljudi da se po odreenoj navici, brzo i automatski pokori odreenoj naredbi. Mo predstavlja izglede da se u okviru jednog drutvenog odnosa privrede sopstvena volja uprkos otporu. Tri esta tipa legitimne vlasti su: 1. racionalni karakter, kada je neko na osnovu 2. tradicionalni karakter, moe se zasnivati na verovanju u tradicije i legitimnost osoba koje na bazi njih uivaju autoritet. 3. harizmatski karakter, moe se zasnivati na pednosti, heroizmu, ili nekim uzornim osobinama neke linosti i poretku koji je ova otkrila ili uspostavila. Racionalno vrenje vlasti je unapred propisano i odreeno procedurama i ponaanjima izvrilaca, i kao takvo onoini organizaciju mehanikom, krutom, stalnom i unapred odreenom. Birokratsko monokratska uprava je najracionalniji oblik vrenja vlasti jer moe postii najveu efikasnost.

10

Slavko Teji Principi klasine teorije organizacije 3.1 Privreivanje i organizacija Raun kapitala predstavlja procenu proveru izgleda i rezultata u ekonomskom sticanju dobiti. Preduzee se uvek autonomno orijentie prema raunu kapitala, sa ciljem dobitka u svakom periodu poslovanja. Rentabilnost je pokazatelj dobitka u sluaju racionalnog poslovanja. Da bi preduzee postiglo rentabilnost uinci rada moraju biti optimalni, a to se postie: 1. optimumom prilagoenosti funkciji (proverom - pripravniki sta ili probni rad) 2. optimumom prakse steene radom (racionalnom specijalizacijom) 3. optimumom spremnosti za rad (da li se izvrava sopstvena zamisao, to pobuuje interes za uspeh, ili je to tua zamisao ili zapovest, to moe biti vid prinude a) pretnja fizikim nasiljem, ili b) pretnja iskljuivanjem sa posla - nekad se smatra i racionalnom). 3.2 Karakteristike modela birokratske organizacije

Postoji sedam optih karakteristika: 1. specijalizacija 2. profesionalizam 3. racionalnost 4. depersonalizacija osoblja 5. autonomija u nadlenosti slube 6. stalnost slube 7. rast i uveavanje birokratskog aparata Posebno je izraena ova sedma karakteristika koja se moe smatrati i manom, ali osim ove postoje i druge mane ovog sistema. To je pre svega krutost granica prema spoljanjoj sredini i zanemarivanje mnogih drugih ljudskih potreba.

11

Slavko Teji Principi klasine teorije organizacije Zato je ovakav sistem organizacije primenljiv pre svega u rutinskim poslovima koji zahtevaju pre svega efikasnost, a ne moe se primeniti na visokoelastine poslove, gde se zahteva kreativnost, prilagodljivost okolini i dinamika.

12

Slavko Teji Principi klasine teorije organizacije

Literatura:1) Prof. dr Popara Milorad / Doc. dr Popara Bogdan, Osnove menadmenta, FSOM,Beograd, 2006. 2) Prof. dr Radosavljevi ivota, Organizacija usluga, Univerzitet BK, Beograd, 2005. 3) Robinson P. Stephen / Coulter Mary, Menadment, Data status, Beograd, 2005. 4) www.ravangrad.net 5) www.fonforum.tk

13