Kleka - prirodni inhalator bogat vitaminom C

Kleka - prirodni inhalator bogat vitaminom C

Lekovita priroda: Etarsko ulje kleke olakava iskaljavanje, koristi se i za inhalaciju disajnih organa, najvie ga ima u biljkama iz Deliblatske peare

Zahvaljujui izuzetnim lekovitim svojstvima, kleka (juniperus communis) zauzima posebno mesto u narodnoj medicini. Poznata je i po tome to se dodajte u rakiju klekovau. U zavisnosti od stanita moe da bude patuljastog rasta ili visoka nekoliko metara. Raste na kamenitim i krakim terenima, rasprostranjena je od Arktika pa do tropske Afrike.Svi delovi ove biljke su lekoviti, a posebno aromatini plodovi gorko-sladunjavog ukusa koji se sakupljaju od jeseni do zime, a sue se na vetrovitom mestu u tankom sloju, uz esto prevrtanje lopaticom. Na isti nain sue se iglice i vrkovi granica, ali se prethodno sitno iseckaju.Kleka je izvrstan diuretik, preporuuje se i protiv kalja, astme, stomanih bolesti, znojenja, ak i gonoreje. S obzirom na to da poseduje antibakterijska svojstva, koristi se za leenje infektivnih bolesti plua. Kao diuretik regulie rad bubrega i pospeuje izbacivanje urina, pomae organima za varenje, a koristi se i za leenje upalnih procesa eluca i creva. Za glavobolju se preporuuju izdrobljeni plodovi u vidu obloge, koji se previju na elo.Od klekovae se prave obloge kod prehlade i reumatizma. Etarsko ulje kleke posebno je cenjeno, jer u malim dozama olakava iskaljavanje. Koristi se i za inhalaciju disajnih organa. Duboko prodire u kou, a pomae reumatinim zglobovima. Najvee koliine etarskog ulja na naim prostorima sadri kleka iz Deliblatske peare.

Plod sadri smolu, tanin, vosak, organske kiseline i njihove soli, kao i brojne minerale, posebno kalcijum, kalijum, mangan, sumpor. U 100 grama mladih izdanaka kleke nalazi se ak 97 miligrama vitamina C.Ipak, kleku bi trebalo koristiti obazrivo, jer preterana upotreba moe da dovede do oteenja bubrega. Inae, osobama sa osetljivim bubrezima ne preporuuje se aj i preparati od ove biljke zbog terpentina, koji moe da izazove nadraaj i upalu ovog organa. Ne preporuuje se ni trudnicama jer moe da dovede do kontrakcija materice.AJ I SIRUP

aj se priprema tako to se kaiica dobro zgnjeenih plodova prelije sa 2 dl vrele vode, a posuda se pokrije na 5 do 10 minuta. Zatim se procedi i piju se najvie dve olje dnevno. aj se po elji zaslauje medom ili eerom. Ako se pije protiv dijabetesa ili oboljenja eluca i creva, ne treba ga zaslaivati.Sirup za poboljanje apetita pravi se tako to se 500 g klekinja kratko prokuva u tri litre vode. Zatim se zgnjee i ponovo prokuvaju uz dodavanje vode po potrebi. Dobijena smesa se procedi kroz sito i ostavi da se ohladi. Da bi se dobio sirup, potrebno je da se doda med, a nakon toga se sipa u tegle i dobro zatvori. Za poboljanje apetita, deci se daje kaiica sirupa tri puta dnevno, a odraslima dve.Bagrem- kraljevo drvo sa francuskog dvora

Beli, ruiasti ili purpurnih boja, bagrem (Robinia pseudoacacia) i mirisom i raskonom kronjom nikoga ne ostavlja ravnodunim. Ovo listopadno drvo poreklom iz Amerike, u Evropu je stiglo poetkom 17. veka. Doneo ga je an Robin, batovan sa francuskog dvora, po ijem imenu je i dobio naziv. U narodu je poznat i kao akacija, beli bagrem, kraljevo drvo, kapinka...

Cveta od aprila do kraja maja ili ak juna. Cvetovi se formiraju u grupama obrazujui visee grozdove duine i do 20 centimetara. Plod je u obliku spljotene mahune tamnosmee boje, koje mogu da se osue, konzerviraju i upotrebljavaju umesto povra. Kuvano semenje bagrema moe, recimo, da zameni pasulj, a preno kafu.

Beli miriljavi cvetovi izluuju mnogo nektara, a ukusni su i svei i preni. Kod naroda koji poznaju vrednosti ovog drveta, cvet se bere neposredno pre otvaranja, a list dok je sasvim mlad. Narodna medicina preporuuje aj od osuenih cvetova, koji je istovremeno ukusan i lekovit kod prehlada i kalja.

S druge strane, u sveim mahunama i semenkama ima mnogo belanevina, ugljenih hidrata i masnoe.

Meutim, stara kora je otrovna, zbog sastojka toksalbumina robina i ne sme da se koristi, dok se mlada skida u maju i septembru i sui se na suncu ili na toplom vazduhu.

LEI PREHLADE I KAALjaj protiv prehlada i kalja, sprema se tako to se kaiica suvih cvetova bagrema prelije sa dva decilitra kljuale vode. Poklopi se i ostavi da odstoji pola sata, a zatim se procedi i pije jedna do tri oljice dnevno.

Cvetovi sadre oko 40 miligrama vitamina C, dva miligrama eera, eterino ulje, smolu, tanin, sirinogin, ali i otrovne belanevine fasin, robin i benzoaldehid. Semenke se sastoje od 38 odsto belanevina, 13 miligrama masnog ulja, vlakna i ugljenih hidrata. Sadre i vitamine A, B1, B2, B6, kao i minerale - magnezijum, fosfor, gvoe, cink, kalijum, natrijum, kalcijum.

Pripremljen kao aj, bagrem suzbija reumatske bolove i zubobolju, a predstavlja i savren antiseptik. Smanjuje poveano luenje kiseline i pomae kod migrene. Efikasno deluje kod gastritisa, goruice, ira na elucu i dvanaestopalanom crevu.

Posebno mesto je naao u homeopatiji. Po miljenju ovih strunjaka, odlian je u leenju hiperaciditeta, odnosno pojaane kiselosti eluca, kod garavice koja se javlja za vreme spavanja, migrene, kao i upale nerva lica.

Zapadna narodna medicina koristi ga za leenje antivirusnih oboljenja, greva, konih bolesti, tegoba pri varenju, ienja creva, smanjenje visoke temperature, za bolje luenje mokrae...

IDEALAN MED ZA DECU

Bagremov med je veoma cenjen u Evropi. ist je, tean, lagan, idealan za decu stariju od godinu dana. Najmlaima se preporuuje, jer je blag i lagan, a kod odraslih jer deluje protiv stresa, nervoze, nesanice... Najprozirniji je od svih vrsta i jedan od najukusnijih. Njegova kristalizacija traje i do tri godine. Ukoliko doe do eerenja, postaje beo, mutan, sitnozrnast, zbog ega podsea na sneg. Ako se kristalie, teglu sa medom trebalo bi da potopite u toplu vodu i stvar je reena.

TOKSINA KORA, LIST, SEMENKEPrilikom korienja odreenih delova bagrema trebalo bi da budete oprezni. Zbog toksinosti sastojaka robina, robitina, robinina, fazina, ne smeju da se koriste stara kora, zreo list i sirove semenke. Ukoliko se neko oglui o preporuke moe da doe do pojave depresije, slabosti, irenja zenica, povraanja, krvave dijareje, slabog pulsa, hladnoe ruku i nogu, bledila, pa ak i neke vrste oka celokupnog organizma.

Lekovita priroda - bagrem

U sveim mahunama i semenkama bagrema ima mnogo belanevina, ugljenih hidrata i masnoe, dok suene mahune mogu da se konzerviraju i upotrebljavaju kao povre

Beli, ruiasti ili purpurnih boja, du aleja i parkova, bagrem (Robinia pseudoacacia) svojim mirisom i raskonom kronjom privlai panju svakoga ko pored njega proe. Ovo listopadno drvo iz Amerike, odakle potie, u Evropu je stiglo poetkom 17. veka, prvo u Francusku, pa onda dalje i u druge zemlje. Doneo ga je an Robin, batovan na francuskom dvoru, po ijem imenu je i dobio latinski naziv.

Bagrem u narodu ima i druga brojna imena. Akacija, beli bagrem, kraljevo drvo, kapinka, samo su neka.Prilagoava se svakom tipu zemljita, zbog ega slui i za poumljavanje goleti, peara i terena koje odnosi bujica. Bagrem cveta od aprila do maja ili juna, u zavisnosti od toplog vremena. Cvetovi se formiraju u grupama formirajui visee grozdaste cvasti duine i 20 centimetara. Plod je spljotena mahuna tamnosmee boje, ije zrnevlje podsea na siuan pasulj.Beli miriljavi cvetovi izluuju puno nektara, ukusni su svei, a predstavljaju pravi specijalitet kada su preni, prethodno uvaljani u testo za palainke. Kod naroda koji poznaju vrednosti bagrema, cvet se bere neposredno pre otvaranja, a list dok je sasvim mlad. Narodna medicina, inae, preporuuje aj od osuenih cvetova, koji je istovremeno ukusan, i lekovit kod prehlada i kalja. S druge strane, u sveim mahunama i semenkama ima mnogo belanevina, ugljenih hidrata i masnoe. Mahune suenjem mogu da se konzerviraju i upotrebljavaju kao povre. Kuvano semenje bagrema moe da zameni pasulj, a preno moe da poslui kao zamena za kafu.Lekoviti delovi bagrema su cvet i kora dok je sasvim mlada. Stara kora je otrovna zbog sastojka toksalbumina robina i ne sme da se koristi. Mlada kora se skida samo sa mladih grana u maju i septembru, a sui se na suncu ili na toplom vazduhu. Za razliku od kore, cvetovi se sue u senci.Cvetovi sadre oko 40 miligrama vitamina C, dva miligrama eera, eterino ulje, smolu, tanin, sirinogin, ali i otrovne belanevine fasin, robin i benzoaldehid. Semenke sadre oko 38 odsto belanevina, trinaest miligrama masnog ulja, vlakna, ugljene hidrate. Sadre i vitamine A, B 1, B 2, B 6, kao i minerale magnezijum, fosfor, gvoe, cink, kalijum, natrijum, kalcijum. Svee mahune imaju 15 odsto belanevina, est odsto masti, 22 odsto svarljivih ugljenih hidrata, dok se u korenu krije asparagin.

Pripremljen kao aj, bagrem suzbija reumatske bolove i zubobolju, a za bolove u stomaku predstavlja savreni antiseptik. Smanjuje poveano luenje kiseline i pomae kod migrene. Efikasno deluje kod gastritisa, goruice, ira na elucu i dvanaestopalanom crevu.Svoje mesto bagrem je na poseban nain naao u homeopatiji. Po miljenju homeopata ova biljka je izvrsna u leenju hiperaciditeta (pojaana kiselost eluca), koje izaziva intenzivno peenje u elucu. Ali i za garavicu koja se javlja nou za vreme spavanja. Cvetovi bagrema u homeopatiji predstavljaju lek izbora i za leenje migrene, kao i neuralgije (upala) nerva lica.Unutranja kora bagrema koristi se za izazivanje jakog povraanja i ienja creva, dok kora korena slui za leenje munine. Komadi mlade kore koji se dri u ustima ublaava zubobolju. Zapadna narodna medicina bagrem koristi za leenje antivirusnih oboljenja, greva, konih bolesti, tegoba pri varenju. Koristi ga i za izazivanje povraanja, za smanjenje visoke temperature, za bolje luenje mokrae. Iz sveih listova cedi se sok i koristi u leenju virusnih infekcija.Ipak, treba biti oprezan i ne zaboravljati kada koji delovi biljke mogu da se upotrebljavaju. Zbog toksinosti robina, robitina, robinina, fazina, ne smeju da se koriste stara kora, zreo list i sirove semenke. Ukoliko se neko oglui o preporuke moe doi do pojave neeljenih simptoma depresije, slabosti, irenja zenica, povraanja. Takoe, i krvave dijareje, slabog pulsa, hladnoe ruku i nogu, bledila, pa ak i neke vrste oka celokupnog organizma.AJ OD BAGREMAJednu ajnu kaiicu suvih cvetova bagrema preliti sa dva decilitra kljuale vode, poklopiti i ostaviti da odstoji pola sata. Zatim se procedi i pije jedna do tri oljice dnevno.MEDBagrem je veoma znaajan za pelarstvo, jer pele oboavaju njegov cvet od koga prave rani med. Bagremov med je zlataste boje i blagog ukusa. Zbog svojih svojstava veoma je cenjen u Evropi. ist je, tean, lagan, spada u najukusnije vrste, idealan je za decu, ali ne mlau od godinu dana. Kod odraslih deluje umirujue na stres, nervozu, nesanicu...Kristalizacija bagremovog meda je vrlo spora, odnosno traje i do tri godine, a ako posle dugog vremena i doe do nje, proces dekristalizacije je vrlo jednostavan. Teglu sa medom treba potopiti u toplu vodu, najvie 45 stepeni. Na taj nain med e se postepeno vraati u teno stanje uz potpunu ouvanost svih karakteristika.Jorgovan i bagrem - lee reumu i ivce

Kao antipiretik, jorgovan uspeno uklanja simptome groznice koja je praena drhtavicom i visokom temperaturom, kao analgetik, uklanja bolove, a obnavlja i elije jetre

JORGOVAN

Jorgovan (Syringa vulgaris), od aprila do juna boji pejzae u ljubiasto, belo, plavo, a zbog lepote i mirisa cvetova ukras je mnogih parkova irom Evrope, po kojoj se rairio sa Balkanskog poluostrva, koje se smatra njegovom domovinom.

Njegovo latinsko ime potie od grke rei syrnix, odnosno lula, koje je dobio jer je njegovo drvo izuzetno cenjenu sirovinu za pravljenje ovog puakog rekvizita.Inae, za ovaj mirisni grm vezana je i jedna romantina legenda. Srpski kralj Uro Nemanji naredio je da se u goloj i divljoj klisuri Ibra zasadi jorgovan da bi se francuska princeza Jelena Anujska, njegova budua supruga, prilikom dolaska oseala kao da je u rodnoj Provansi. Od tada su prohujali vekovi, ali se i danas klisura Ibra zove Dolina jorgovana.Osim mirisnih nota koje se obilato koriste u parfemskoj industriji, jorgovan ima svoje mesto i u narodnoj medicini. Upueni tvrde da je kora biljke, ali i ljuska semena, dobar prirodni adstrigens, odnosno da lei dijareju i druge tegobe organa za varenje. Kao antipiretik, uspeno uklanja simptome groznice koja je praena drhtavicom i visokom temperaturom. Posebno delotvornim jorgovan se pokazao u leenju malarije, a lekovitost je potvrdio i kao analgetik u uklanjanju bolova, u leenju reume i ivaca, u obnavljanju elija jetre, ienju creva.

Kora drveta skida se u rano prolee ili u jesen nakon sazrevanja plodova. Sui se usitnjena na toplom i provetrenom mestu. Lekovitost joj daju sastojci poput siringina, tanina, gorke materije, eterinih ulja, minerala...Kao lek spravlja se aj, tako to se u dva decilitra vode potopi jedna kaiica usitnjene kore drveta ili ljuske ploda i dri dva sata. Nakon toga aj se kratko prokuva i ostavi da poklopljen odstoji jo sat vremena. Tek onda, zavisno od zdravstvenih tegoba, piju se jedna do dve oljice dnevno, a u teim sluajevima i tri oljice.Ulje cvetova jorgovana poznato je kao dobro sredstvo za masau i leenje reume, ali i neuralgije ivaca, a zapadna narodna medicina ga koristi i za ispiranje usta.Za masau reumatskih bolnih mesta praznu litarsku flau treba napuniti cvetovima jorgovana, naliti maslinovim ili kukuruznim uljem, prekriti je i zatvoriti vatom i ostaviti da odstoji tri nedelje na suncu. Dobijeni sadraj procediti, a ulje koristiti za masau bolnih mesta.U kozmetikoj industriji ekstrakt jorgovana u kremama i tonicima preporuuje se za osetljivu i kou sklonu crvenilu.

BAGREM

Beli, ruiasti ili purpurnih boja, bagrem (Robinia pseudoacacia), akacija, kraljevo drvo, kapinka... kako ga jo zovu, skree panju lepotom, raskonom kronjom i mirisom, od aprila do juna, kada cveta, formirajui visee grozdaste cvasti. Plod je spljotena mahuna tamnosmee boje, ije zrnevlje podsea na siuan pasulj.

Beli miriljavi cvetovi izluuju puno nektara, ukusni su i svei, a predstavljaju pravi specijalitet kada su preni, prethodno uvaljani u testo za palainke. Kod naroda koji poznaju vrednosti bagrema, cvet se bere neposredno pre otvaranja, a list dok je sasvim mlad. Narodna medicina preporuuje aj od osuenih cvetova, koji je i ukusan i lekovit kod prehlada i kalja. S druge strane, u sveim mahunama i semenkama ima mnogo belanevina, ugljenih hidrata i masnoe.Lekoviti delovi bagrema su cvet i kora dok je sasvim mlada. Stara kora otrovna je zbog sastojka toksalbumina robina i ne sme da se koristi. Mlada kora skida se samo sa mladih grana u maju i septembru, a sui se na suncu ili na toplom vazduhu. Za razliku od kore, cvetovi se sue u senci.Cvetovi sadre oko 40 mg vitamina C, 2 mg eera, eterino ulje, smolu, tanin, sirinogin, ali i otrovne belanevine fasin, robin i benzoaldehid. Semenke sadre oko 38 odsto belanevina, 13 mg masnog ulja, vlakna, ugljene hidrate. Sadre i vitamine A, B1, B2, B6, kao i minerale magnezijum, fosfor, gvoe, cink, kalijum, natrijum, kalcijum. Svee mahune imaju 15 odsto belanevina, 6 odsto masti, 22 odsto svarljivih ugljenih hidrata, dok se u korenu krije asparagin.Pripremljen kao aj bagrem suzbija reumatske bolove i zubobolju, a za bolove u stomaku predstavlja savreni antiseptik. Smanjuje poveano luenje kiseline i pomae kod migrene. Efikasno deluje kod gastritisa, goruice, ira na elucu i dvanaestopalanom crevu.Posebno mesto bagrem ima u homeopatiji, a po miljenju homeopata izvrstan je u leenju hiperaciditeta (pojaana kiselost eluca), koje izaziva intenzivno peenje u elucu. Ali i za garavicu koja se javlja nou za vreme spavanja. Takoe su lek izbora za migrenu, kao i neuralgiju (upala) nerva lica.

Unutranja kora bagrema koristi se za izazivanje jakog povraanja i ienja creva, dok kora korena slui za leenje munine. Komadi mlade kore koji se dri u ustima ublaava zubobolju. Zapadna narodna medicina bagrem koristi za leenje antivirusnih oboljenja, greva, konih bolesti, tegoba pri varenju, za smanjenje visoke temperature, za bolje luenje mokrae. Iz sveih listova cedi se sok i koristi u leenju virusnih infekcija.

OTROVNI DELOVI BAGREMATreba biti oprezan i zapamtiti koji delovi bagrema mogu da se upotrebljavaju. Zbog toksinosti sastojaka robina, robitina, robinina, fazina, ne smeju da se koriste stara kora, zreo list i sirove semenke, jer mogu dovesti do pojave neeljenih simptoma depresije, slabosti, irenja zenica, povraanja. Takoe i krvave dijareje, slabog pulsa, hladnoe ruku i nogu, bledila, pa ak i neke vrste oka celokupnog organizma.Miris nane eleminie oseaj gladi

Redovnim udisanjem mirisa nane moe se umanjiti oseaj gladi i tako smanjiti unos kalorija, kau ameriki istraivai

Redovnim udisanjem mirisa nane moe se umanjiti oseaj gladi i tako smanjiti unos kalorija, kau ameriki istraivai.

U istraivanju Viling Jezuit univerziteta volonteri su udisali miris nane svaka dva sata tokom pet dana.

Na kraju studije oni su znatno manje oseali glad, a takoe su tokom te sedmice u sebe uneli 3.485 kalorija manje nego inae, prenosi portal Magazin.

Prethodna istraivanja su, takoe, pokazala da su sportisti koji su udisali miris nane bili motivisaniji i imali su vie energije.

Strunjaci ukazuju da je, da bi se stvarno osetili pozitivni uinci nane, neophodno udisati eterino ulje nane ili preko inhalatora, kako su ga udisali volonteri iz studije.

Maslaak za detoksikaciju

uti maslaak je ukras dvorita i livada, a odlino je sredstvo za detoksikaciju organizma, pre svega bubrega i jetre

Vesnici prolea su svuda oko nas, ali kratko traju, pa ih dobro iskoristite. uti maslaak je ukras dvorita i livada, a odlino je sredstvo za detoksikaciju organizma, pre svega bubrega i jetre.

Kao snaan diuretik, poboljava izbacivanje tenosti i toksina. Jednu kaiku korena maslaka (5 grama) prelijte sa 2 dl vode i kuvajte 15-ak minuta. Pre nego to ga procedite, ostavite da odstoji najmanje 10 minuta. Pijte dva puta dnevno, pola sata pre jela u periodu od tri nedelje.

Osim toga, aj od novih, mladih listova ove biljke pomoi e da bolje svarite hranu, zeleni deo maslaka je pun vitamina A, ima ga vie od argarepe, pa se dodaje u svee salate.

Muskatni orai - Za smirenje, bolove i nesanicu

Ublaava gr u miiima, sniava krvni pritisak i nivo holesterola u krvi, poboljava koncentraciju i cirkulaciju

Za morski ili muskatni orai (Myristica fragrans), iji miris i ukus daje posebnu notu kuvanom itu i drugim kolaima, veina ne sluti da ima i jaka lekovita svojstva. Kod nas se uglavnom koristi u pripremi poslastica, dok je u evropskim kuhinjama est sastojak jela od piletine i orbi od teleeg i jagnjeeg mesa. Dodaju ga i spanau, barenom krompiru i peurkama. Kao zain savreno se slae sa biberom, lukom i lovorovim listom.

Muskatni orah, takoe, pomae i kod nesanice i deluje umirujue na nervni sistem. Ublaava grenje miia, olakava bolove u zglobovima, sniava krvni pritisak i nivo holesterola u krvi, poboljava koncentraciju i cirkulaciju, a pomae i kod zubobolje. Dobar je i afrodizijak kada se uzima u veim koliinama, ali tada moe da izazove i dijareju, napad panike, ak i ubrzan rad srca. To je zato to se u njemu nalazi narkotik - miristicin. Dva do tri izrendana ili samlevena oraia mogu da uzrokuju trovanje praeno jakim halucinacijama, muninom i povraanjem.

Na evropsko tlo stigao je sa ostrva Bande u arhipelagu u istonoj Indoneziji. Holanani, koji su osvojili ovaj deo sveta, shvatili su brzo kolika je vrednost ovog kotunjavog ploda, pa su zabranili da se odnosi sa ostrva. Tek u Drugom svetskom ratu, jedan francuski vojnik uspeo je da prokrijumari nekoliko proklijalih semenki na Mauricijus, tako se zavrio monopol Holanana u uzgajanju i trgovini muskatnih oraia.

Osim u Indoneziji, danas se uspeno uzgaja i u Indiji, Sri Lanki, Singapuru, a posebno na Grenadi, gde je kao nacionalni simbol istaknut na zastavi.

NARODNI RECEPTIRastvor protiv gingivitisa - U au prokljuale vode dodajte pola kaiice muskatnog oraha u prahu. Ostavite da se ohladi, pa tokom dana nekoliko puta ispirajte usta. Rastvor se ne guta, a pomae kod svih oralnih infekcija.

Za reumu - Rastopiti dve kaike svinjske masti i dodati tri kaike suncokretovog ulja. Zagrejte sve i dodajte kaiku muskatnog oraha u prahu, dobro promeajte. Sipajte u teglu i ostavite da se ohladi. Pre upotrebe dobro zagrejte kaiku kojom uzimate sadraj, nanesite na gazu i stavite na reumom zahvaeno mesto, drite oko 20 minuta.Tinktura protiv nesanice - U olju 70% alkohola dodajte kaiicu muskatnog oraha, dobro promeajte i ostavite na suncu pet dana. Zatim dobro zatvoren uvajte na hladnom mestu. Za nesanicu, uznemirenje i nervozu u kaiku meda dodajte 10 do 15 kapi tinkture, ostavite da se rastopi u ustima pa progutajte.

Dren - zdrav od semena do ploda

Lekovita priroda: dren pomae u leenju grla, malokrvnosti, boginja, bolesti bubrega, dijareje, hemoroida, dijabetesa, kod zarastanja rana. Svaki njegov deo je lekovit

Zdrav kao dren, kae se za osobu koja nema nikakve tegobe. U naem narodu dobro je poznat znaaj biljke dren (Corpus mas), koja je popularna jo od antikih vremena. Raste svuda, najvie na suvim, sunanim i kamenitim stranama listopadnih uma. Cveta u februaru i martu, a sazreva od jula do oktobra. Plodovi su tamnocrveni, slatko-kiselkastog ukusa.Sadre veliku koliinu prirodnog eera, organske kiseline, pektina, tanina i izuzetno mnogo vitamina C. U drenjinama ima dvostruko vie askorbinske kiseline nego u pomorandi. Plodovi se jedu u sveem stanju, zamrzavaju se, sue ili prerauju u pekmez, marmeladu, slatko, kompot, voni sok. Meutim, uprkos tome, to se zna da je ovo umsko voe ukusno, hranljivo i zdravo, u narodu se ne koristi dovoljno.U Francuskoj i Italiji se od drenjina masovno pravi vino i ele, a nedozreli plodovi konzerviraju se u slanoj vodi kao masline. U Nemakoj se kuvaju sa eerom i siretom, dodaju jelima od testa i krompira. U Rusiji prave ukusne supe i koriste se kao zain za specijalitete od mesa i ribe. Ovi narodi su istinski potovaoci tradicionalne medicine i dobro znaju lekovita svojstva drena.Svaki njegov deo je lekovit - plod, list, kora, cvet, svee i osuene kotice. Delotvoran je u leenju grla, malokrvnosti, boginja, bolesti bubrega, dijareje, hemoroida, dijabetesa, za bre zaceljivanje rana.

Ruski naunici su ustanovili da drenjine, kora stabla i listovi poseduju antimikrobioloko svojstvo. Mesnati deo ploda i ulje iz semenki moe da se koristi za regeneraciju koe i sluzokoe. Sok, pekmez, aj i drugi proizvodi od zrelih drenjina pomau kod dijareje i drugih oboljenja organa za varenje. Ukoliko se uz poremeaj rada creva i dijareje javi i groznica, preporuuje se aj od kore ove biljke.SOK OD DRENJINAZa pripremu je potrebno 4,5 litra vode, dva kilograma zrelih drenjina i kilogram eera. Drenjine se operu, iseckaju i dodaju u tri litra provrele vode. Kuvaju se 20 minuta, zatim se sklone sa ringle, ostave da se ohlade i na kraju se ispasiraju. Ova masa u presi ili gazi prelije se ostatkom vode, vrati se na ringlu i kuva se jo 15 minuta. Postupak sa hlaenjem i pasiranjem se ponavlja.Nakon toga pomea se sve, doda se eer i na niskoj temperaturi, uz neprekidno meanje, saeka da se eer rastopi. Tek onda temperatura se pojaa i sok kuva jo 10 minuta. Zatimse sipa u oprane i vrue flae, koje se potom hermetiki zatvaraju. Kada se jednom flaa otvori, trebalo bi je drati u friideru. Zbog jake koncentracije razblauje se obinom ili kiselom vodom.PEKMEZPravi se uvek u istoj razmeri - na kilogram pasiranih drenjina ide kilogram eera. Zreli plodovi se prvo operu, oiste od kotica, preliju vrelom vodom i ostave da odstoje pet minuta. Potom se izvade iz vode, propasiraju, stave u erpu i pospu eerom. Sadraj se kuva tri asa na umerenoj temperaturi uz neprestano meanje. Zavreno je kada se masa zgusne. Vru pekmez sipa se u iste i tople tegle, koje se otvorene stavljaju u rernu zagrejanu na 100 stepeni, da odstoje petnaestak minuta. Poto se izvade, stavlja se celofan ili hermetiki zatvara i odlau se na suvo mesto.Selen - Blagotvoran koren, ukusan list

Pomae u varenju, kod gihta, reume, urinarnih problema, ublaava migrenu izazvanu poremeenim radom bubrega

O mediteranskoj biljci selen (Levisticum officinale) malo se zna iako ima mnogo hranljivih sastojaka. U narodu je poznata pod nazivom selim, ljupac, lesandrina, milobud, ima jak i prijatan miris. Lako se uzgaja, a na kvalitetnoj zemlji moe da izraste i do metar. Odlino podnosi zatvoren prostor, kao jednogodinja kultura moe da se gaji i u saksiji.Tamnozeleni aromatini listovi beru se sve do jeseni, a preostalo lie sakuplja i sui, kao i koren. Ova samonikla batenska biljka retko moe da se nae u prirodi, iako je cenjena u narodnoj medicini. Koristi se i kao zain.Koren joj je posebno lekovit, ali i pljosnati plod sa otrim rebrima. Ovi delovi sadre etarsko ulje u kojem je glavni sastojak terpineol. Ima i smolu, gumu, tanin, eer, skrob i razne kiseline. Koren se iskopava u rano prolee ili u jesen, see na tanke krike ili po duini, a zatim sui u tankom sloju u hladovini i na vetrovitom mestu. uva se u tamnoj, staklenoj posudi. U poetku je sladak i sluzav, a vremenom postaje gorak i ljut.aj od korena selena ublaava probleme u varenju, posebno kod prekomernog luenja eludane kiseline. Jak diuretik, preporuuje se za edeme, naroito kod izraenih otoka nogu, gihta, reume, tekog i bolnog uriniranja. Slino dejstvo postie i kod katara mokrane beike, akutnih i hroninih oboljenja bubrega, a preventivno spreava stvaranja peska i kamena. Delotvoran je i za nerve, uspeno otklanja i migrenu izazvanu loim radom bubrega. Narodni lekari ga preporuuju i kod utice. Priprema se kada se jedna ili pola kaiice suenog i iseckanog sirovog korena prelije oljom kljuale vode. Ostavi se deset minuta da poklopljen vri, pa procedi. Da bi se postigao eljeni efekat, pije se dva puta dnevno, nezaslaen i u gutljajima.

Kod problema sa varenjem praenog i nadimanjem, aj se pravi od jednakih delova meavina korena selena i kima, koji se umesto u vodi, kuvaju u vinu. Ne preporuuje se trudnicama i osobama sa povienom temperaturom. Sueni koren u prahu deluje kao i aj. Prah uzimajte dva do tri puta dnevno sa vodom po 1/4 kaiice. Koren selena zagreva eludac i aktivira njegov rad. Meutim, ne bi ga trebalo dodavati namirnicama tokom termike obrade (kuvanja, peenja), jer ima kontraefekat kao i biber.Vino za jetruNajbolje prirodno sredstvo za podsticanje rada jetre i slezine je vino od semena selena. Sprema se od dve supene kaike izmrvljenog semena, koje se preliju sa litar kvalitetnog belog vina. Sadraj se ostavi da odstoji nedelju dana, a zatim procedi. Svakog jutra na prazan eludac pije se jedna rakijska aica.

Ukusan zainZa zainjavanje jela koristi se iskljuivo list. Ima miris slian celeru i pomalo gorak ukus, pa se koristi u malim koliinama. Dodaje se supama od povra, jelima sa puno luka i prenom mesu. Ovaj deo biljka sadri najvie eterinog ulja, smole i vitamina C, najbolje je da se svei listovi stave u sezonsku salatu.ajne kupkeSelen se od davnina dodaje u kupke, posebno aj od korena, jer neutralie jak i neprijatan znoj, pospeuje i menstrualni ciklus. iri pore, stimulie znojenje i tako odstranjuje otrove iz organizma, pa koa postaje istija. Preporuuje se rekonvalescentima za jaanje nervnog sistema i organizma, kao i enama koje imaju bolove u materici.Kupka je lekovitija kada se u nju ubaci cela biljka sa korenom i semenom, bez obzira na to da li je sirova ili suena. Prethodno se selen potapa u malo vode, ostavi 12 asova da odstoji, a zatim kuva u poklopljenoj posudi 30 minuta. Procedi se i dodaje u vodu za kupanje.Susam - uvar zdravlja i snaan afrodizijak

Ulje susama dobra je prevencija protiv stvaranja tromba i dugotrajnog zatvora, smanjuje bolove kod reumatoidnog artritisa, a sanira i povrede, akne, ireve, opekotine...

Omiljena namirnica orijentalnih i severnoafrikih naroda, susam (Sesamum indicum), odavno se "odomaila" i na naim prostorima i koristi se na mnogo naina. Kod mnogih tradicionalnih jela, kolaa, slatkia, namaza, hleba i peciva, susam predstavlja jedan od najvanijih sastojaka. A za njegovo lekovito dejstvo protiv elavosti, peruti, zubobolje, zujanja u uima, iijasa, poremeaja u dojenju... znali su jo stari Egipani, Asirci, Vavilonci, Indusi i Kinezi.Danas se susam najvie gaji u Kini, Indiji i Sudanu, jer njegovo seme sadri izmeu 45 i 60 odsto kvalitetnog ulja koje se koristi za kuvanje, spremanje salata i proizvodnju margarina. Susam je visoka, jednogodinja biljka sa mahunastim plodovima, a semenke su izuzetno nutricionistiki bogate i beru se zrele, a zatim sue. Seme susama sadri najveu koncentraciju fitosterola, sastojka po hemijskoj strukturi nalik holesterolu. Fitosteroli imaju mo, ukoliko su dovoljno prisutni u ishrani, da redukuju nivo holesterola u krvi, poboljaju imunitet i smanje rizik od nastanka pojedinih oblika karcinoma. Inae, semenke predstavljaju jedan od najkorisnijih dodataka u ishrani, dok se susamovo ulje smatra izuzetno kvalitetnim, pa se esto koristi kao zamena za maslinovo.Ulje susama predstavlja dobru prevenciju protiv stvaranja tromba, odnosno krvnog ugruka, ali i protiv dugotrajnog zatvora i neredovne stolice. Preporuuje se i za odstranjivanje crevnih parazita, ienja creva, kao i za leenje hemoroida praenih bolovima i krvarenjem. U narodnoj medicini koriste ga i za saniranje povreda, akni, ireva, bradavica, opekotina...

Susam je izuzetno bogat gvoem, pa je dovoljno uneti 50 grama ovog semena da bi se zadovoljila dnevna potreba oveka za ovim mineralom. Osim gvoa, u velikim koliinama prisutan je i kalcijum, mangan, bakar, magnezijum i selen. Od vitamina posebno mesto zauzima vitamin E, moan antioksidans, koji titi elije od starenja, pojave tumora i sranih bolesti. Istovremeno, izvrstan je izvor i tiamina B1, piridoksina B6, niacina, folne kiseline i riboflavina. Sezamin je jo jedan sastojak, vaan u zatiti jetre od oksidativnih oteenja. Zajedno sa sezamolinom i lignanom utie na sniavanje holesterola i krvnog pritiska, a poveava nivo vitamina E. Proteini i masne omega 6 kiseline su, takoe, vani sastojci za ouvanje zdravlja.Istraivanja su pokazala da je susam delotvoran i protiv upala i bolova kod reumatoidnog artritisa, kao i astmatinih napada. Iako teak za osetljive stomake, susam ipak povremeno treba konzumirati, jer je savren ista organa za varenje. Naravno, prethodno mora malo termiki da se obradi, odnosno da se propee ili propri na tihoj vatri.U zemljama u kojima se gaji, susam ima reputaciju snanog afrodizijaka. Na bazi ovog zaina pripremaju se napici za potenciju. Da bi se dobio napitak treba pomeati seme susama i maka u istim koliinama i u tu meavinu dodati manju koliinu semena koprive, luka i argarepe, kao ikaiku eera. Sve sastojke samleti u prah i pomeati, a kaiicu smese rastvoriti u ai vina i polako piti.LEKOVITE TINKTURE* Za osobe koje nemaju u organizmu dovoljno kalcijuma, susam je namirnica izbora. Dovoljno je jednu supenu kaiku ovog semena potopiti u 0,5 decilitra jogurta i ostaviti da prenoi. Ujutru

pojesti na prazan stomak. Postupak ponavljati u kontinuitetu.* Za leenje hemoroida treba samleti kaiku susamovog semena i u to dodati dve kaike vode. Sve zajedno meati dok ne nastane pasta i dodati kaiicu putera. Sve dobro umutiti a zatim namazati na pare tosta i pojesti.* Protiv opekotina - dve kaike susamovog semena potopljene u ai vode staviti da kljua nekoliko minuta. Zatim sadraj procediti i ostaviti da se ohladi. Vatom umoenom u hladan aj i smesu treba prelaziti preko upaljenih mesta i opekotina vie puta dnevno.Ehinacea - Prirodni antibiotik i ista limfe

Lekovita priroda - Ehinacea je posebno delotvorna kod estih infekcija koje se zalee antibioticima, ali se ponovo vraaju, kao to su ponovljene infekcija grla, disajnih puteva, uha...

Poznavaoci narodne medicine ehinaceu smatraju izuzetno snanom i delotvornom biljkom u leenju mnogih bolesti. Njena osnovna karakteristika su krupne glaviaste cvasti i seme koje ima sitne bodlje zbog kojih podsea na jea, odakle je i izvedeno ime (na grkom echinos znai je). Ehinacea, koje ima vie vrsta, potie iz Severne Amerike, ali tri vrste - Echinacea purpurea, Echinacea angustifolia i Echinacea pallida, pokazale su najjaa lekovita svojstva. Sve imaju ruiasti cvet i istovetne sastojke, a jedina razlika je u zastupljenosti korisnih materija. U razliitim odnosima sadre fenolkarbonske i depsidne kiseline - kafenu, hlorogensku i dikafeoilhinu, estre kafene i vinske kiseline, kao i ferulinske i vinske kiseline. Zastupljeni su i estri eera, kao i drugi vani sastojci. Eterina ulja koja poseduje ova biljka sadre ak 20 komponenti, meu kojima i one za koje se u laboratorijskim uslovima pokazalo da unitavaju elije tumora.Kao lek se koriste i nadzemni i podzemni delovi biljke, od nje se pripremaju sirupi, ajevi, tinkture, tablete, sokovi... Meutim, da bi se doziranje precizno odredilo, treba se obavezno posavetovati sa farmaceutom, jer preterivanjem moe da se izazove i neeljeni efekat.Ameriki Indijanci ehinaceu koriste protiv zmijskog ujeda i uboda otrovnih insekata jer ima antiseptino dejstvo, ali i za otklanjanje upala. Inae, najvie se koristi za podizanje i odravanje imuniteta, za bolju odbranu organizma od razliitih virusa i bakterija. Ehinacea predstavlja prirodni antibiotik i veoma pouzdan ista limfnih elija. Smatra se da deluje na poveanje odbrambene sposobnosti organizma tako to se poveava broj leukocita, odnosno belih krvnih zrnaca. Istovremeno, stimulie sintezu interferona, proteina koji uestvuje u odbrani organizma od virusnih infekcija.KO NE SME DA JE KORISTIZbog svojih imunostimulativnih svojstava ehinaceu ne treba primenjivati kod autoimunih oboljenja, kao to je sida, multipla skleroza, lupus, reumatoidni artritis, kolagenoza... Ne primenjuje se ni kod dece mlae od dve godine, kao ni tokom trudnoe i dojenja. Kontraindikovana je i istovremena primena sa imunosupresivima i kortikosteroidima. Takoe, do smanjenja protivupalnih svojstava moe doi ukoliko se istovremeno koristi sa sedativima, hipnoticima i beta blokatorima.

Najbolji efekat postie se kada se sa preparatima na bazi ehinacee pone sa prvim simptomima, recimo, gripa ili prehlade, odnosno pre nego to se bolest ispolji i razvije, jer se organizmu u tom trenutku pomae da se odupre infekciji. Ova biljka ima posebno izraeno antibakterijsko delovanje kod ubrzanog zarastanja rana i pomae stvaranju vezivnog tkiva.Ehinacea se pokazala delotvornom kod estih infekcija koje se zalee antibioticima, ali se ponovo vraaju, kao to je u sluaju ponovljenih infekcija grla, disajnih puteva, uha... Uspena je i kod leenja gingivitisa, odnosno upale desni, kao i kod paradontoze. Preporuuje se i za leenje afti, gljivinih infekcija usta i creva. Stimulie jetru i bubrege u procesima detoksikacije, dok se u preventivnom smislu savetuje kod bronhitisa i oboljenja prostate. Ehinacea je moan antioksidans i deluje na kancerogene elije, odnosno unitava ih. Sa vitaminom C i propolisom ima sinergistiko dejstvo, odnosno pojaava im dejstvo.Meutim, koja god da joj je namena, ne bi trebalo da bude due u upotrebi od osam nedelja u kontinuitetu, savetuju nemaki strunjaci. Ehinacea je biljka namenjena intenzivnoj i kratkoj terapiji. Preporuke su da se kao prevencija koristi etiri do est nedelja, i to najbolje u periodu godine kada su infekcije i prehlade najee. U sluaju da infekcija ve postoji, najbolje je da se koristi nedelju, dve u visokim dnevnim dozama.Ehinacea postoji i u obliku spreja za grlo, deluje lokalno, antivirusno, antibakterijski i protivupalno. U ponudi su najee kapsule sa 400 miligrama standardizovanog ekstrakta ehinacee, koje se koriste u zavisnosti od intenziteta bolesti i imunolokog stanja organizma.PRIPREMA AJA

* Za pripremu aja treba uzeti 30 do 50 grama iseckanog korena biljke. Sve to staviti u litar kipue vode da odstoji desetak minuta, a onda sipati u olju i piti. Da bi se postigao eljeni efekat u toku dana treba popiti tri do pet olja ovog aja.* Pet delova korena ehinacee duine 2,5 cm stavi se u lonac sa oko 500 ml vode i pusti da krka pola sata na tihoj vatri. Tako spravljen aj pije se dva do tri puta dnevno.Gavez lei kosti, plua i kou

Leenje biljem - gavez je najbolji prirodni lek protiv uboja i za zarastanje rana. Sirup se, slino belom slezu, koristi za iskaljavanje i protiv upala usne duplje

Gavez

MALOBROJNO je lekovito bilje, poput gaveza (Symphytum officinale) u iju lekovitost, ve vekovima, vlada neogranieno poverenje. U narodu je poznat i kao crni ili veliki gavez, volovski jezik, svatovci, kilnjak, konjski rep... Raste pored reka i na vlanim mestima, ak i u planinskim predelima iznad 1.000 metara nadmorske visine.Prepoznatljiv je po ljubiastim ili ruiastim zvonastim cvetovima, sakupljenim u povijene cvasti. Listovi su pod prstima grubi od mnotva krupnih dlaka, donji su elipsoidni, a srednji i gornji duguljasti. Koren gaveza je veliki, mesnat, spolja crn, a iznutra beliast. Izvaen u jesen ili prolee im biljka pone da lista, koren gaveza je izuzetno lekovit. Sirov je soan, svojstvenog mirisa i sluzavog, pomalo oporog ukusa. Kada se izvadi, vano je da se opere, ostrue, izree u komade duge do dva centimetra i to pre osui na suncu da se ne ubua.Koren gaveza obiluje sluzi, a sadri jo smole, tanine, etarsko ulje, asparagin, eer, purinski derivat alantoin, glikoalkaloid konsolidin i malo otrovnog alkaloida simfitocinoglosina.Kada je re o upotrebi, koren gaveza je tipian sluzni i donekle taninski lek. S obzirom na to da sadri alantoin, ovaj koren podstie rast i razmnoavanje elija i obnavljanje tkiva, pa se tako moe objasniti njegova vekovna upotreba u narodnoj medicini za zarastanje naprsnua i preloma kostiju kao i za leenje uboja, zagnojenih rana, konih i ireva eluca i dvanaestopalanog creva. Ukoliko se od korena pripremi sirup, travari tvrde da on, slino belom slezu, pomoae iskaljavanju i dobar je protiv upala usne duplje. Od davnina se, takoe, gavez koristio za leenje ateroskleroze i opekotina.Osim korena, u narodnoj medicini koriste se koren, mladi izdanci, stabljike i listovi. Neki travari preporuuju da se listovi, inae bogati karotinom, koriste kao povre ili za pripremanje soka i aja, jer povoljno deluje protiv astme, hipertenzije, reumatizma, osteoporoze, anemije i nekih bolesti plua. Ipak, poto gavez sadri otrovne alkaloide, preporuka i farmaceuta i travara je da se preparati pripremaju oprezno, sa precizno odreenim koliinama ove biljke.RECEPTIObloge za uganua- 100 gr korena gaveza- litar mlekaIseckan ili u avanu izdrobljen koren gaveza dodajte mleku i na tihoj vatri kuvajte do gustine kaice. Smesu, potom, rasporedite na platno i privijte na mesto uganua, preloma ili naprsnua. Ako je potrebno, preko obloga uvrstite daice za imobilizaciju.Pluni aj- 50 gr korena gaveza- 50 gr bamijaUsitnjen gavez i bamije prelijte sa etiri decilitra kljuale vode i odmah poklopite. Posle osam sati, dobijenu sluzastu tenost podelite na tri doze i svaku popijte posle jela.Izleite ir- 50 gr korena gaveza- 50 gr dunjinih semenki- 50 gr semanki lana- 20 gr slatkog korena- 20 gr listova hajduiceLitrom prokljuale vode prelijte tri kaiice meavine, poklopite i posle est sati procedite. aj pijte tokom dana umesto vode.Graviola - biljka koja unitava kancer

Graviola u leenju malignih bolesti unitava samo kancerogene elije, titi imunoloki sistem, spreava nastanak smrtonosnih infekcija, uspostavlja normalan rad organa

Graviola

Na vrhu liste monih antikancerogenih biljaka, po miljenju strunjaka, nalazi se graviola (Annona muricata), biljka Srednje i June Amerike. Prirodno stanite joj je jug Meksika, Peru i deo Brazila, dok se najmasovnije uzgaja na prostorima Severne Amerike i zapadne Afrike. Graviola je zimzelena biljka blagog i prijatnog ukusa koji podsea na jogurt od jagode, kombinovan sa ananasom i bananom.Uspeva u podrujima visoke vlage sa relativno toplim zimama, jer ne podnosi temperaturu ispod pet stepeni. Na niskim temperaturama lie i sitne grane, takoe, trpe nepovratna oteenja gubei dragocene lekovite sastojke.Za ishranu se upotrebljava plod u sveem obliku ili sok, a lekovita je cela biljka - kora, listovi, plod i semenke. U peruanskoj Amazoniji aj od listova graviole koristi se kao sredstvo za smirenje i protiv dijabetesa, dok u brazilskoj Amazoniji ovaj aj koriste za leenje jetre. U Indiji ga preporuuju za bolji san, protiv bolesti ui i prehlade, ali i kao sredstvo za bre trenjenje. U Africi svoju primenu nalazi kao analgetik i kao lek za deju groznicu.Ali, savremena istraivanja pokazala su da graviola ima snano antikancerogeno dejstvo. Ako je verovati istraivaima, graviola efikasno ubija elije raka, i ak je deset hiljada puta jaa u odnosu na savremene lekove koji se koriste u hemioterapiji.Osim toga, za razliku od citostatika koji unitavaju i zdrave elije, ova biljka destruktivno deluje iskljuivo na elije kancera. Laboratorijski testovi pokazali su da ekstrakt graviole iz stabla ubija maligne elije 12 vrsta karcinoma, meu kojima i karcinom debelog creva, dojke, prostate, plua i guterae.

U leenju malignih bolesti deluje na vie nivoa - unitava maligne elije bez tetnih prateih efekata kao to su munine, gubitak teine i kose. Istovremeno, titi imunoloki sistem, pomae u izbegavanju smrtonosnih infekcija, uspostavlja normalan rad organa, vraa ivotnu energiju i pozitivan pogled na ivot.Povoljno deluje i na rad unutranjih organa, uspeno se bori sa gljivicama, bakterijama i parazitima, ublaava depresivna stanja i deluje smirujue na nervni sistem, regulie krvni pritisak. Junoameriki Indijanci je, izmeu ostalog, koriste i za leenje srca, astme, artritisa...

Osim antikancerogenih sastojaka, zreli plodovi su prava riznica vitamina C, B1 i B2, kao i minerala fosfora. Pojava atipinih formi Parkinsonove bolesti je jedina navedena neeljena pojava, ukoliko se graviola konzumira u neogranienim koliinama. Uzrok su visoke koncentracije anonacina, supstance koja je povezana sa odreenim formama Parkinsonove bolesti.U Americi je izveden pokuaj da se graviola klonira, ali posle toga nije posedovala antikancerogena svojstva.DOZIRANJEDa bi ljudi sauvali zdravlje ili potpuno oporavili organizam, ak i kada je re o tekim oblicima bolesti, strunjaci preporuuju da svakoga dana treba piti, tri puta dnevno, dva do etiri mililitra tinkture od graviole.Takoe, mogu da se uzimaju tri puta dnevno po dve kapsule ove biljke, ili po jedna kaiica spravljenog praha.Moda je veini ipak lake da uzimaju tri puta dnevno po jednu au soka od graviole.