· ko voli jeftino? na{ narod jako voli da ~uje da ne{to ne-}e poskupeti. od toga mu jedino vi{e...

Ko voli jeftino?Na{ narod jako voli da ~uje da ne{to ne-

}e poskupeti. Od toga mu jedino vi{e prijakada se saop{ti da }e ne{to pojeftiniti.Upravo to, da struja ne}e poskupeti nared-ne godine, kao i da }e benzin pojeftinitive} za par dana, izrekao je ministar finan-sija u jednom dahu i to samo dan pred kon-gres svoje politi~ke stranke na kojoj je iza-bran za predsednika. Samo godinu danapred izbore.

Elektroprivreda Srbije (EPS) je takopre nekoliko dana opet bila meta doma}ihmakroekonomskih ciqeva. Kao nebrojenoputa i sada je cena elektri~ne energije oda-brana kao kqu~no sredstvo za borbu protivinflacije.

U poku{ajima da stvori {to povoqnijiambijent za daqe ja~awe doma}e privrede ijo{ boqe makroekonomske pokazateqe, mi-nistar finansija je naveo da sa sada{womcenom od ~etiri evrocenta za jedan kilo-vat-sat EPS ostvaruje pozitivno poslova-we. To mu je dalo za pravo da ve} sada zau-stavi planirano i dogovoreno pove}awe ce-ne elektri~ne energije u 2007. godini.

Neko bi pomislio da je dan najave “zamr-zavawa” cene struje i pojeftiwewe benzina(zlo)upotreba energetike u dnevno-poli-ti~ke potrebe. Me|utim , da li je samo to?Na{e najve}e dràvno preduze}e se ve} go-dinama koristi za raznorazne ciqeve eko-nomista, politi~ara, lobista... Okrivqujeza sve i sva{ta. Od takvih, uglavnom, pro-izvoqnih i neargumentovanih kritika,{tetu je trpelo i trpi najvrednije srpskopreduze}e. Ali, stvarawem slike da je EPSjedna glomazna, neracionalna i rasipni~kakompanija, koju svako ima pravo da okri-vquje i mesi prema svom naho|ewu i potre-bama, nano{ena je mnogo ve}a {teta vlasni-ku EPS-a, nego samom EPS-u. Dràvi.

Za{to je tako, postoje bar tri krucijal-na razloga.

Prvi je zato {to EPS, kao kompanijastvorena rukom dràve, iskqu~ivo woj isluì. Iz toga proisti~e da je mnogo boqeda dràva ima kompaniju koja zara|uje, paako je neophodno iz toga i finansira svojemakroekonomske potrebe, nego, da one gu{ekqu~nu razvojnu kompaniju.

Drugi vaàn razlog je taj {to je na EPS“naslowena”, odnosno direktno ili indi-rektno uposlena, skoro polovina srpske in-dustrije. Od urednog servisirawa EPS-ovihobaveza prema tom delu srpske privrede,zavisi i wena budu}nost, odnosno makroe-konomska stabilnost same dràve.

UVODNIK

I tre}i, a mogao bi da bude i prvi raz-log koji treba ista}i je taj, {to se EPSsprema za nastup na evropskom energetskomtrì{tu. Na tom trì{tu, skrojenom po pra-vilima Evropske unije, trì{ne ekonomijei evropskih pravnih akata, igra se utakmi-ca koja ne priznaje uplitawe dràva i vla-da. Naro~ito ne pojedinaca van energetskihresora koji bi energetiku upotrebqavaliza “le~ewe” problema u svom resoru.

Samo zbog ova tri navedena razloga, aima ih mnogo vi{e, izjava ministra finan-sija do~ekana je sa ~u|ewem svih onih kojise razumeju u ekonomiju, energetiku i me|u-narodne obaveze koje je Srbija ve} preuzelana sebe.

EPS-ova cena od skoro ~etiri evrocenta za kilovat-sat mo`da obezbe|uje po-zitivno poslovawe, kako je naveo mini-star finansija. Ali, onda se name}e kqu~-no pitawe. Kako danski, slova~ki, itali-janski ili poqski makroekonomisti oba-raju svoje inflacije kada je cena struje unavedenim elektroprivredama nekolikoputa ve}a nego kod nas. Jer, Danci pla}ajuza jedan kilovat sat 23,6 evro centi, Slo-vaci ~ak 24,4, Italijani 20,2, a Poqaci 20evro centi.

Moè li EPS sa cenom od ~etiri evrocenta za kilovat-sat da raste, razvija se iravnopravno se nosi sa pomenutim takmaci-ma na trì{tu elektri~ne energije? Ili }eu toj trgovini da bude kupqen, kao jeftina,neprofitna kompanija koja ne zna {ta jerazvoj i koju je vlasnik zaboravio u strahuod inflacije, prepu{taju}i je pravilu davelike ribe jedu male?

@eqko Martinovi}

IL

US

TA

CI

JA

: J.

VL

AH

OV

I]

1

SEPTEMBAR 2006 kWh BROJ 392

2

SEPTEMBAR 2006. BROJ 392

GENERALNI DIREKTOR

Dr Vladimir \or|evi} DIREKTOR SEKTORA ZA ODNOSE

S JAVNO[]U

Mom~ilo Cebalovi}GLAVNI UREDNIK

Miodrag Filipovi}

REDAKCIJA:

ZAMENIK GLAVNOG UREDNIKA

Dragan Obradovi}NOVINAR

Anka Cvijanovi}REDAKTOR – TEHNI^KI UREDNIK

Jelena Stanojevi}OPERATER

Nata{a Ivankovi}ADRESA REDAKCIJE:

Carice Milice 211000 Beograd

TELEFONI:

011/2627-090, 2627-395FAKS:

011/2024-844E-mail:

[email protected]@[email protected]

web site:

www.eps.co.yu

LIKOVNA I GRAFI^KA PRIPREMA:

"OVAKO” – Beograd

[TAMPA:

[tamparija „Politika” a.d.

Beograd

TIRA@:

13.000 primeraka

PRVI BROJ LISTA ZDRU@ENE

ELEKTROPRIVREDE SRBIJE,

POD NAZIVOM „ZEP", IZA[AO JE IZ [TAMPE

MARTA 1975. GODINE; OD MAJA 1992.

NOSI NAZIV „EPS", OD 6. APRILA 2005. GODINE

LIST IZLAZI POD IMENOM „kWh"

IZDAJE JAVNOPREDUZE]EELEKTROPRIVREDA SRBIJE

Proizvodwau prvih se-dam meseci

ove godine najve}a je,za ovaj period godine,otkako postoji EPS.Izuzetni su i izvoznirezultati kaè ZoranManasijevi}, zamenikgeneralnog direktoraEPS-a

Parametri poslovawa uprvom polugo|u u PD“Centar” boqi su od rea-

lizovanih u istom periodu 2005. go-dine u “Elektromoravi” i “Elek-tro{umadiji”, dva ranija JP a sada-{wa ogranka - kaè Ivan Sav~i},direktor PD “Centar”

6

NA

SL

OV

NA

ST

RA

NA

: B

LU

EP

RIN

T

4

EPS je ne-davno okon-~ao tender

za nabavku modernihdigitalnih brojila imernih grupa. Potrebnasredstva obezbe|ena suiz kredita EBRD.

18

Na doma}em sajtu Enerxiob-zerver pojavquju se autor-ski tekstovi sa predznakom

“Moj stav” dr Zorane Mihajlovi} - Mi-lanovi}. Autor, ujedno i ~lan UO EPS,~iwenice po sopstvenim kriterijumi-ma zaodeva u metafore i koristi polu-istine. O tim “~iwenicama” koje dajunerealnu sliku EPS-a govore RatkoBogdanovi} i Dragojlo Baàlac

11

EPS je ve} pripremqen da zim-sku sezonu do~eka spokojno. Za-hvaquju}i osposobqenosti ka-

paciteta, a naro~ito uve}anoj proizvodwiugqa, stvoreni su uslovi da se iz sopstve-nih proizvodnih postrojewa obezbedi naj-ve}i deo neophodne elektri~ne energije zapotrebe kupaca

14


3

NA[ INTERVJUZORAN MANASIJEVI], ZAMENIK GENERALNOG DIREKTORA EPS-a ZA TEHNI^KI SISTEM

Voda prolazi, evri dolaze RAZGOVOR S POVODOM

IVAN SAVÎ], DIREKTOR PD “CENTAR”

Kad se spoje “[umadija” i “Morava”FORUMI

UPRAVNI ODBOR EPS-a

Proizvodwa za pam}eweNOVI OBJEKTI NA KOSMETU

“Elektrokosmet” u svojoj ku}iAKTUELNE TEME

JEDNOSTRANOST JEDNE PRIÊ O BUDU]NOSTI EPS-a

Opasne poluistine i lo{e namereUPOTREBA MEDIJA U LI^NE SVRHE

“Eksperti” za dikuPRIPREME EPS-a ZA PREDSTOJE]U SEZONU

Zima moè da po~ne SU[TINSKE PROMENE U DISTRIBUTIVNOJ DELATNOSTI

Evropski standardi za doma}eg kupcaEPS NAJAVIO ZAMENU MERNIH URE\AJA

Nova brojila od oktobra@ELEZNICE SRBIJE I PROBLEMI EPS-a

Oprema luta prugamaSTRU^WACI EPS-a I “KOLUBARA-METALA” OSTVARUJU PODVIGE

Kolos ustao iz nokdaunaU EPS-u POÊLO USKLA\IVAWE PKU SA NOVIM ZAKONSKIM RE[EWIMA

Svakom svoj ugovor SINDIKATI ENERGETIKE UDRUÆENI PRIPREMAJU GRANSKI KOLEKTIVNI UGOVOR

Jedinstven pregovara~ki tim POSLE ZAHTEVA DA SE PONI[TI JO[ JEDAN TENDER EPS-a

Rebus sa lakim re{ewem AKCIJE

EKSPEDICIJA “VELIKI PUT POBEDE - ALPI 2006.”

Zastava EPS-a na MonblanuAKCIJA EPS I DECA 2006 - TESLA 150

Sa Teslom se druìlo 25.000 deceEKOLOGIJA

REGIONALNA KONFERENCIJA O UPRAVQAWU ZA[TITOM ÆIVOTNE SREDINE

Uskla|ivawe propisa sa svetom NA LICU MESTA

KOSOVO I METOHIJA

Vi{e od nadePOVRŠINSKI KOPOVI

PRIPREME ZA ZIMSKU SEZONU: POVR[INSKI KOP “]IRIKOVAC”

Remonti, ipak, na vreme TERMOELEKTRANE

PROIZVODWA U PD TENT ZNATNO IZNAD PLANA

Ulagawe se isplatiloHIDROELEKTRANE

REMONTI U HE “\ERDAP’’ SE ZAHUKTAVAJU

Na red do{le i prevodniceSPRETNI TIMOVI ZA SLOÆENE REMONTNE POSLOVE

Lako iz zagrqaja statora DISTRIBUCIJE

NAPLATA ELEKTRI^NE ENERGIJE U “JUGOISTOKU”

Leto za primerU PD “EDB” U TOKU IZRADA STUDIJE OPRAVDANOSTI ZA FORMIRAWE ]ERKE FIRME

Poslovi za deset godinaSVET

U [VAJCARSKOJ SE GRADI PRVA GEOTERMI^KA CENTRALA U SVETU

Struja iz “bunara” U [VAJCARSKOJ NUKLEARKE PRIPOMAÆU HIDROELEKTRANAMA

Alpi daruju struju NEMA^KI “LIPENDORF” - NAJÎSTIJA I NAJMODERNIJA CENTRALA U EVROPI

Na ugaq - bez dimwakaELEKTROENERGETSKI SISTEM EGIPTA

Asuan za ponos ELEKTROENERGETSKI SISTEM JUÆNE AFRIKE KONTINENTALNI LIDER

Carstvo termoelektranaPROMENE NA LISTI NAJATRAKTIVNIJIH ZEMAQA

[panija najprivla~nija investitorimaKULTURA

KALEMEGDAN I BEOGRADSKA TVR\AVA

Nedovr{ena pri~aPORTRET VELIKANA: DAVORIN JENKO

“Boè pravde” - Oda naroduZDRAVQE

PROFESOR DR OBRAD ZELI], STOMATOLOG, O PARODONTOPATIJI

Bolest lepih zuba UPOZNAJMO SRBIJU

U POSETI KOSOVSKOJ MITROVICI

Most raskola

SADR@AJ

34

29

30

32

26

28

25

24

22

20

18

14

16

13

11

06

08

10

04

36

38

40

41

42

44

46

48

50

52

54

56

57

60

62

Zapo~eti remonti uEPS-u uspe{no se pri-vode kraju. Zbog pro-

blema sa @eleznicom Srbijeoprema iz inostranstva kasni zaremont u TE “Kostolac”

20

Besku} -nici smood 1999.

godine, kada smo naj-ureni i iz na{ih pro-storija i s posla -pri~a Dragan Rado-vi}, direktor “Elek-trokosmeta”, na sve-~anom otvarawu noveposlovne zgrade uGra~anici.

32

Kolos sa “Poqa D” 15.avgusta vra}en je uprojektovani poloàj i

spreman je za put ka kopu “Tamna-va-Zapad”. U toj sedmoj fazi we-gove sanacije, ovog jedinstvenogpoduhvata, u~estvovalo vi{e odsedamdesetak radnika

22

Vaè}i PKU u EPS-u nijeuskla|en sa novim zakon-skim re{ewima. Ubudu}e

}e, stoga, postojati jedan kolektivniugovor na nivou JP EPS i 11 PKU u za-visnim dru{tvima

24

NA[ INTERVJU

4


Proizvodwa u prvihsedam meseci ovegodine najve}a jeza ovaj period go-

dine, otkako postoji Elek-troprivreda Srbije. IUpravni odbor EPS-a, nasednici odrànoj 16. avgu-sta u Vrwa~koj Bawi, po-hvalio je proizvodne re-zultate, a posebno izvozne.Me|utim, Zoran Manasije-vi}, zamenik generalnogdirektora EPS-a za teh-ni~ki sistem, urazgovoru za list“kWh”, kaè da sveto raduje, ali seniko u EPS-u nesme uspavati i opi-ti svim tim uspe-sima.

- Radimo, ali nespavamo na lovori-kama, isti~e Ma-nasijevi}. Mnogotoga u EPS-u jo{moè i mora da se unapre-di, kako bi se i ovi rezul-tati jo{ vi{e popravili.Ima mesta za daqe “sreði-vawe” EPS-a.

I daqe mnogo operativ-nih te{ko}a iz privred-nih dru{tava dolazi nare{avawe u poslovodstvoEPS-a koje se svakodnev-no suo~ava sa raznim pro-blemima koji bi moralida se re{avaju na nivouPD ili nadle`nih direk-cija. To na neki na~in po-kazuje i odre|ene nezrelo-sti u sistemu, optere}ujeposlovodstvo EPS-a i nedozvoqava mu da se u punojmeri posveti strate{kimpitawima, vezanim za bu-du}nost kompanije.Upravqawe odràvawem,na primer, isti~e na{ sa-govornik, mora da se po-boq{a, kao i brzina in-formisawa i aùrnostpra}ewa i upravqawa fi-nansijama. Opet }emoformirati stru~ni tim,

koji }e se time baviti, uz,naravno, redefinisanezadatke koji }e biti vre-menski oro~eni. Ne po-stoji ni dovoqno razvije-na svest o potrebi preven-tivnog odràvawa i ko-ri{}ewa iskustava nekihzemaqa. To bi, na primer,moglo da se odnosi na cev-ne sisteme kod nas, koji suproblemati~ni. Manasi-jevi} je, tako|e, veoma iz-nenaðen i nezaintereso-

vano{}u stru~waka iz po-jednih privrednih dru-{tava za razmenu iskusta-va sa kolegama iz drugihPD.

- Vi{e puta sam se zala-gao da radnici iz pri-vrednih dru{tava, u koji-ma se ne obavqaju tako ve-liki remonti, odlaze tamogde se to radi. Jer, u prak-si su retki trenuci kadase ma{ine otvaraju. Takoje nedavno, u okviru svojeprakse, vrlo va`nim za-hvatima u TENT A-1, pri-sustvovalo samo nekolikostudenata. Niko iz drugihtermoelektrana. Manasi-jevi} je izrazio i nezado-voqstvo i sa vi{egodi-{wim neuspe{nim poku-{ajima da se pristupi re-vitalizaciji HE “\erdapI”. Iako su donete odgova-raju}e odluke, nikako dase obavi ta procedura, kojaomogu}ava po~etak rado-va.On isti~e da postojiozbiqna bojazan i od hava-

rija i kvarova u predstoje-}im godinama.

- Nisam, me|utim,zadovoqan ni sa do-ma}im trì{temusluga. U posledwevreme velike glavo-boqe zadaju nam@eleznice Srbije.Veoma je oteàn do-voz ugqa vagonima uTE “Morava”. Tamopraznimo deponijeusred leta, pa smo ih,zbog potreba sistema,

spustili na tre}inu pla-niranih, a u drugim elek-tranama u wima ima vi{e

od 20 odsto ugqa iznad bi-lansa. Zbog problema sa va-gonima i lokomotivama,kojima se dovozi oprema zaremont, ugroèn je i rok zaokon~awe poslova u TE“Kostolac” na bloku A-2.Re~ je o opremi iz ê{keza izgradwu novog filte-ra. Ponekad vagoni od Su-botice do Kostolca putuju15 dana! I mnoga doma}aindustrijska preduze}a sasvojom opremom, kapacite-tima i stru~nom radnomsnagom sve teè prate po-trebe EPS-a, kaè Mana-sijevi}.

Kada planiramo izvoz, gledamo da {to mawe angaùjemo skupe

kapacitete, kako bi na{ kilovat-~as na trì{tu bio

konkurentniji, a profit za EPS {to ve}i

Stav poslovodstva EPS-a, ve} duè vreme je da bi svakadezintegracija i prodaja delova firme bila {tetna. Pametnimvo|ewem procesa privatizacije, vlasnik, odnosno dràva, mo-è da ima znatnu finansijsku korist. Ta pri~a, koju razni eks-perti s vremena na vreme plasiraju po medijima, o prodajielektrodistribucija, a potom u nekoj drugoj fazi i hidroelek-trana, potpuno je pogre{na. To moè da preporu~uje samo onajko dràvi èli da nanese neprocewivu {tetu.

Rasprodaja delova - {teta za dràvu

ZORAN MANASIJEVI], ZAMENIK GENERALNOG DIREKTORA EPS-a ZA TEHNI^KI SISTEM

Voda prolazi, evri dolazeRaduju odli~ni proizvodni rezultati, ali nas oni ne uspavquju, jer jo{ dosta to-

ga treba da se uradi na “sre}ivawu” EPS-a Bojazan od havarija u HE “\erdap I”Kritikuju naplatu, a ne pla}aju struju Svest qudi u EPS-u bitno promewena

5


On, tako|e, isti~e da muveoma smeta kada se EPSkritikuje zbog naplateutro{ene elektri~neenergije koja, isti~u neki,nije dovoqno dobra. Po-znato je da struju, pre svega,ne pla}aju upravo buxetskikorisnici, pa su u mnogimsituacijama EPS-u vezaneruke. Desi se da bez strujeostane i neka {kola ilizdravstvena ustanova, alisamo zbog toga {to su pri-kqu~ene na trafo stanicevelikih du`nika koje EPSmora da iskqu~i. EPS ni-kako ne moè da finansi-

ra wihova odvajawa od tihdu`nika. Onda krene hajkana EPS. Ako ih, opet neiskqu~ujemo, po medijimase pitaju za{to za wih tone vaì. Ti mediji pritomzaboravqaju da su ioni du`nici. Ali,nekako ih toleri-{emo da ne bi ugro-àvali slobodu me-dija. Za{ti}ene su ifirme, koje su uprocesu privatiza-cije.

Zbog navedenih i~itavog niza drugihnegativnih okolno-sti, Manasijevi}ukazuje da u trenu-cima kada se govorio na{im veoma dobrim re-zultatima, ipak treba bi-ti veoma oprezan.

Porede}i sada{westawe u EPS-u u odnosu na2004. godinu, on je rekaoda je posle nekoliko kapi-talnih remonata, stawe utehni~kom smislu, zna~aj-no poboq{ano. Me|utim,va`na je i ~iwenica da jeu me|uvremenu znatno pro-mewena i svest qudi uEPS-u.

- Bitno naboqe je pro-mewena tematika stru~nih

sastanaka i sada se mnogovi{e raspravqa o po-boq{awu kvaliteta pro-izvodwe i isporuke elek-tri~ne energije, optimi-

zaciji proizvodnog proce-sa, u~e{}a EPS-a na tr-ì{tu elektri~ne ener-gije... Nalaze se re{ewa za{to boqi raspored proiz-vodwe, kako bi se skupqi

kapaciteti {to mawe an-gaòvali, na taj na~inumawili tro{kovi proiz-vodwe i kilovat-~as bio{to jevtiniji. Trudimo seda optimizujemo rad pro-izvodnih kapaciteta, kakobi oni ravnomerno radi-li, bez velikih optere-}ewa. Nedavno je formi-rana i Direkcija za trgo-vinu elektri~nom energi-jom. U prilog ovim prome-nama upravo ide pri~a oizvozu. Vodili smo ra~unakoju energiju izvozimo. Na

trì{te smo plasiralivi{kove elektri~ne ener-gije i to iz vode, a ne izugqa. Voda je eto donela ine malo evra. Izvezli smo

deo hidrovi{kova, odno-sno 507 miliona kilovat-~asova, a drugi deo tih vi-{kova kori{}en je za pre-pumpavawe u akumulacije.Porast konzuma pokriven

je iz termovi{kova.Dobra hidrologijaje, dakle, iskori-{}ena i nije biloprelivawa na akumu-lacionim HE: biloje samo iznuðenihpreliva na proto~-nim HE, {to svaka-ko nije moglo da seizbegne, nagla{avaManasijevi}.

Danas imamo znat-no ve}u tehni~ku si-gurnost sistema i to

nam omogu}uje da se jasnijedefini{u zahtevi i po-trebe u narednom periodu.Na tome je baziran i Planrazvoja EPS-a 2006 - 2010.godine. On ukazuje i nava`nost ekolo{kih proje-kata, navode}i da su takvizahvati u TENT-u na blokuA-2 i sada na A-1, znatnopoboq{ali uslove ìvotau Obrenovcu. Jer, ti blo-kovi su i bili apsolutnonajve}i zaga|iva~i. Uukupnom zaga|ewu u Obre-novcu u~estvovali su sanajmawe 70 odsto, a sada susvedeni na evropske norm-e. Tih problema ima jo{mnogo i, kako je navedeno,otklawa}e se u saradwi sadrugim partnerima.

Dragan Obradovi}

Ekolo{ki zahvati u TENT-u nabloku A-2 i sada na A-1 znatno su poboq{ali uslove ìvota uObrenovcu, jer su oni u ukupnom

zaga|ewu u~estvovali sa vi{e od 70 odsto, a sada su svedeni u

evropske norme

Otvorimo trì{teEPS-u u ovom trenutku apsolutno odgovara

otvoreno trì{te, jer aktuelne cene naevropskom trì{tu elektri~ne energije ra-stu i pokazuju da su na{e apsolutno depre-sirane. Jednostavno, ovde nema ko da budejevtiniji od nas. Toga se ne pla{imo, a opro-bali smo se i van granica na inostranim ten-derima, gde je jasno mogla da se uo~i na{asnaga i konkurentnost. Najboqi smo bili natenderima u Makedoniji i Hrvatskoj i u su{tini imamo mnogo ve}emogu}nosti da upravqamo cenom sopstvene elektri~ne energije uodnosu na razne trgovce. To je pokazalo i plasirawe vi{kova u to-ku ove godine. Nemamo ni{ta protiv da se od 2008. godine na trì-{tu na|e {to vi{e kvalifikovanih kupaca koji }e sami birati odkoga }e da kupe elektri~nu energiju. Mi se ne pla{imo da }emo iz-gubiti kupce. @elimo da ih zadrìmo, ali po novim trì{nim kri-terijumima i novim ugovornim odnosima: na taj na~in bi se otkloni-la i sada{wa za{tita, koju takvi kupci imaju na osnovu postoje}egZakona o energetici, pa kupuju od nas struju po depresiranoj, a netrì{noj ceni, iako je wihova roba konkurentna na trì{tu. Otudai ne razumemo za{to nam lupaju etikete da smo monopolisti, jer mine odreðujemo cenu svog proizvoda, a èlimo konkurenciju.

ZORAN MANASIJEVI]zamenik generalnog direktora EPS-a

Nemamo ni{ta protiv da neko do|e i gradi nove elektroe-nergetske kapacitete, jer to stvara i mogu}nost zapo{qavawai razvoja na{e industrije. Odre|enim aktivnostima i samitraìmo na~ine za privla~ewa stranih ulagawa.

Ko god ho}e neka gradi elektrane

HE “Bajina Ba{ta”

TENT A: znatnosmaweno zaga|ewe

6


RAZGOVOR S POVODOM

Na osnovu rezultataostvarenih u pr-vom polugo|u sviparametri poslo-

vawa u Privrednom dru-{tvu “Centar d.o.o. Kragu-jevac” boqi su od realizo-vanih u istom periodu pro-tekle godine u ranija dvajavna preduze}a - “Elektro-{umadiji” i “Elektromo-ravi”. Ve} samim tim jasnoje da je wihovo spajawe po-~etkom godine bio pun po-slovni pogodak. To najbo-qe ilustruje rast najva-`nijih pokazateqa poslo-vawa, po~ev od naplate po-traìvawa koja je u ovomperiodu 2006. godine do-stigla 92,64 odsto od fak-turisane realizacije. Uprvih {est meseci u 2005.godini u ova dva javna pred-uze}a bila je ispod tog ni-voa i iznosila je 89,26 od-sto. Samo u avgustu u PD“Centar” naplata jeostvarena sa 106,82 od-sto i ve}a je od realizo-vane u ovim preduze}i-ma kada je zbirno bila100,56 odsto.

-U poslovnom rezul-tatu za prvo polugo|ezna~ajno je da je poslov-ni prihod dru{tva po-ve}an za 14,7 odsto i daje ostvarena dobit odblizu 151,5 miliona dina-ra. U istom periodu pro-{le godine, me|utim, u ovadva tada{wa javna preduze-}a iskazan je poslovni gu-bitak od 486 miliona di-nara - kaè za list “kWh”Ivan Sav~i}, direktorPD “Centar d.o.o. - Kragu-jevac”. Smaweni su i gubi-ci i dok su lane u to vreme

iznosili 19,22 sada su bili18,66 odsto. Bitno je, pri-tom, ista}i i da su ova dvapreduze}a zbirno zavr{ila2005. godinu bez poslovnoggubitka i to pre svega za-hvaquju}i primeni zakon-skog propisa o otpustu po-traìvawa u iznosu od pre-ko 102 miliona dinara.

Prema re~ima Sav~i}a,spajawem dva biv{a javnapreduze}a i pokrivawemteritorije Brani~evskog,Podunavskog i ve}eg dela[umadijskog okruga novoprivredno dru{tvo starto-valo je u 2006. godini samno{tvom po~etnih te-{ko}a u radu i to pre svegaproceduralnih, kao {to su,na primer, promena prav-nog statusa, registracija,otvarawe ra~una, ovla{}e-wa. Privremeno je doneta inova organizaciona {emauprave dru{tva sa samo 14-

15 zaposlenih. U woj se po-red zamenika direktoradru{tva Zorana Jeremi}analaze pomo}nici direk-tora i direktori direkci-ja za pojedine koordinira-ju}e oblasti poslovawa.Takva privremena {emauprave dru{tva vaì}e dodono{ewa i po~etka pri-mene novog pravilnika o

organizaciji rada i siste-matizaciji radnih mesta.Za ovo vreme, me|utim, u PD“Centar” izvr{avale su seuredno sve poslovne funk-cije i to od odnosa sa kup-cima i naplate potraìva-wa pa do normalnog radaelektroenergetskog siste-ma i redovnog snabdevawa

270.000 potro-{a~a {to je iosnovna delat-nost dru{tva.

-Svaka prome-na, pa makar i naboqe izaziva po-~etno nepovere-we i bojazan.Novo dru{tvo,stoga, bilo jesuo~eno sa al-

ternativom da sve takvesumwe i dileme poni{tisamo sa uspe{nim poslov-nim rezultatima, ali i danove temeqe preduze}a po-stavi na stabilnu osnovu -isti~e Sav~i}. Jer, funk-cionisawe dva sasvim raz-li~ita dela preduze}a kaojedno ne bi ni bilo mogu}eda nisu uspostavqena pra-

vila pune ravnopravnosti,uz potpuno uvaàvawe svihparametara sa kojima seu{lo u takvo zajedni{tvo.Re~ je, prvenstveno, o ras-podeli nov~anih tokova i ostepenu liberalnosti po-slovawu ogranaka, koji jekao profitne centre tre-balo motivisati da kakosti~u dohodak tako sa wimi raspolaù, naravno uzpo{tovawe uspostavqenihpravila pona{awa i zajed-ni~kog interesa. Tim pre,ohrabruje pomak u ostvare-nim ovogodi{wim rezulta-tima u odnosu na prethodnugodinu.

Kako napomiwe Sav~i},uprkos osetnom skoku na-plate potraìvawa (sa ko-jom se sustiù i distribu-tiva dru{tva u EPS-u sadugogodi{wom tradici-jom i povoqnijom struktu-rom potro{a~a), u PD“Centar” jo{ nisu zado-voqni postignutim rezul-tatima u naplati, koju }enastojati da jo{ vi{e po-ja~aju u naredna dva mese-ca. Jer, na ovom konzumnom

IVAN SAVÎ], DIREKTOR PD “CENTAR”

Kad se spoje “[umadija”i “Morava”

Po naplati potraæivawa trenutno u sa-mom vrhu u EPS-u Prikqu~ewem jo{ pet{umadijsko-pomoravskih konzumnih po-dru~ja u 2007. godini ka lideru u ekonom-skom razvoju ova ~etiri okruga

Ka liderskoj pozicijiU drugoj fazi restrukturisawa na osno-

vu plana poslovawa, parametara iz zavr-{nog ra~una EPS-a za 2006. i odlukaUpravnog odbora EPS-a po~etkom 2007. go-dine PD “Centru” prikqu~i}e se podru~jaPomoravskog okruga (Jagodina, Para}in i]uprija) i “ostatak” [umadijskog okruga(Aran|elovac i Topola), {to }e prirodno ienergetski zaokruìti celinu koja pokri-va ~etiri okruga centralne Srbije - kaè Sav~i}. Na osnovudosada{weg pozitivnog iskustva u radu novog dru{tva sa ta-kvim teritorijalnim {irewem i sa predvi|enom modernizaci-jom poslovnih aktivnosti sti~u se svi uslovi da ova distribu-cija ne samo da uspe{no funkcioni{e nego i da postane lideru ekonomskom razvoju podru~ja koje pokriva. PD “Centar”, samimtim, ubrzo bi se mogao uvrstiti i u vode}a preduze}a u EPS-u iu Srbiji.

Kako Sav~i} daqe isti~e u ovom dru{tvu u toku su pripremeza pripajawe novih delova. To je, pre svega “zdravo” podru~je sauglavnom jakom privredom i sa uobi~ajeno dosta dobrim stepe-nom naplate. Najve}i broj kupaca je u ravni~arskim krajevimagde je povoqnija mogu}nost naplate dugova, tako da }e u PD“Centar” od mawe pristupa~nih brdovitih terena biti samo ku-~evsko podru~je. O~ekuje se da }e se sa takvom fuzijom u dru-{tvu znatno smawiti i gubici.

Samo u avgustu u PD “Centar” naplata je ostvarena sa 106,82odsto i ve}a je od realizovane

u ovim preduze}ima kada je zbirno bila 100,56 odsto

*

*

IVAN SAVÎ]direktor PD “Centar”

7


podru~ju jo{ su znatna du-govawa u oba sektora po-tro{we. U prvom polugo-|u, naime, dugovi doma-}instava iznose oko 2,7, aprivrede oko 1,5 milijar-de dinara ( i to bez delakoji se “vodi” kao otpust uiznosu od 1,48 miliona di-nara i za koji se smatra da

je naplativ). Prostora dove}e naplate mese~ne fak-ture, svakako, jo{ ima iocewuju se kao realnimo~ekivawa za jo{ jedan po-mak u naplati potraìva-wa. Od kvalitetne napla-te kao najve}eg izvoraprihoda, uostalom, zavisii budu}e poslovawe i mo-gu}nosti razvoja i moder-nizacije preduze}a.

Tom ciqu podre|ena je iukupna investiciona ak-tivnost u ovom dru{tvu.Kako Sav~i} isti~e godi-{wim planom poslovawapredvi|ena sredstva za re-monte i teku}e odràvaweiznose 300 miliona, a zainvesticije 272 milionadinara. Zakqu~no sa 31.ju-lom od toga je utro{ena po-lovina sredstva, ra~unaju-}i i nabavqenu i jo{ neu-gra|enu opremu. U visokomprocentu u odnosu na pla-nirano realizovani su ta-ko remontni radovi obje-kata visokog i sredweg na-pona. U zavr{noj su fazigra|evinski radovi rekon-strukcije TS “Kostolac”

35/10 kV i u toku je zamenakompletne energetskeopreme. Zavr{ena je re-konstrukcija TS “Stanov-qansko poqe” 35/10 kV uKragujevcu i na mreì }ebiti ve} po~etkom septem-bra. U planu je, tako|e,rekonstrukcija ve}eg brojatakvih trafo stanica, na-

ro~ito na konzumnom pod-ru~ju ogranka “Elektromo-rave”. Da bi ovi poslovizapo~eli potrebno je da seurade wihovi projekti i dase u wihovu realizacijuusmere znatna sredstva. Zaizvr{ewe tih poslova do

kraja godine na osnovu re-striktivnog postupka oda-bra}e se kvalifikovaneprojektantske ku}e, kakobi se u 2007. godini u{losasvim spremno u te zahva-te. Za oba ogranka u toku jei rekonstrukcija niskona-ponske mreè, za {ta pla-nirana ulagawa iznose

skromnih 10 miliona di-nara.

-U ovoj godini zapo~et jei razvoj savremenog inte-gralnog informacionogsistema, a koji }e pokriva-ti potrebe u svim oblasti-ma na celom konzumnom

podru~ju - napomiwe Sav-~i}. Uvode se, naime, novetehnologije daqinskogupravqawa ( u mestima gdeih nije bilo), zatim automa-tizacije sredweg napona,kao i informacione i te-lekomunikacione. Kom-pletna rekonstrukcija in-tegralnog informacionog

sistema ( sa nabavkom novihhardver i softver ure|aja isa obukom kadrova) predvi-|eno je da }e se realizovatiu narednoj godini {to }e sajedinstvenim ra~unom i ba-zom podataka omogu}itirast naplate elektri~neenergije i zna~ajno }e po-boq{ati efikasnost po-slovawa dru{tva. Za pod-ru~je ogranka “Elektromo-rava” nabavi}e se savreme-na merna kola za otkrivawekvarova na kablovskim i va-zdu{nim vodovima a u ciquboqeg i kvalitetnijeg sna-bdevawa kupaca elektri~neenergije i {to kra}ih tra-jawa prekida u napajawu togkonzuma. U tom ogranku ob-novi}e se i vozni park, kao{to je to u posledwe dve go-dine ve} u~iweno u ogranku“Elektro{umadija”. Upore-do sa tim, u poslovnoj zgra-di kragujeva~ke distribu-cije preuredi}e se i pro-storije namewene upravidru{tva, kao i parkingprostor.

Miodrag Filipovi}

Iako je kadrovska struktura u PD “Centar” relativno zado-voqavaju}a, posledwih godina zbog vi{ka zaposlenih u EPS-u do{lo je do odliva zaposlenih i to prirodno - odlaskom uredovnu penziju ili sa stimulativnim otpremninama. KakoSav~i} nagla{ava po{to istovremeno nije bilo novog zapo-{qavawa sada se posluje sa ve} dosta smawenim brojem za po-jedine profile zanimawa. U ovom dru{tvu sada ima 1.075 za-poslenih i u posledwe dve godine preduze}e je samo po osno-vu stimulativnih otpremnina napustilo 179 radnika. Re-strukturisawe JP EPS se nastavqa i u ovom dru{tvu. U pla-nu je odvajawe nekih poslova koji ne spadaju u osnovnu delat-nost tako da }e se broj zaposlenih i daqe smawivati.

U ciqu efikasnijeg obavqawa poslova po~etkom narednegodine, tako|e, predvi|eno je i osnivawe }erke preduze}a, ko-ja bi se za sada bavila zamenom i ugradwom brojila kupaca, awena delatnost {irila bi se prema potrebama i na druge ak-tivnosti. Po{to se zbog odlaska kvalitetnih kadrova ( a po-red penzija firma se osipa i zbog ve}ih zarada koje nude pri-vatna, gradska ili druga javna preduze}a) u nekim segmentimave} posluje na ivici mogu}eg. U narednoj godini neophodno je ja-~e kadrovsko podmla|ivawe. To se, kako napomiwe Sav~i},pre svega odnosi na elektromonterski i inèwersko-inform-ati~ki kadar, dok }e vi{ak administrativnih radnika i daqeostati prisutan. Ra~una se i da }e se usled tako znatnogsmawivawa zaposlenih u osnovnoj delatnosti, pored vi{e po-sla, za preostale radnike biti mogu}e i pove}awe zarada.

Kadrovsko podmla|ivawe u 2007. godini

Rekonstrukcija trafo-stanica u prvom planu

Prostora za ve}unaplatu jo{ ima


8

FORUMI

^lanove Upravnogodbora EPS-a,koji su 16. avgusta2006. godine pri-

sustvovali sednici odrà-noj u Vrwa~koj Bawi(predsedavao prof. dr Je-roslav @ivani}) ZoranManasijevi}, zamenik ge-neralnog direktora EPS-a za tehni~ki sistem, oba-vestio je da je upravo pro-izvedeno vi{e od 25 mili-jardi kilovat-~asova elek-

tri~ne energije u ovoj go-dini. To je najvi{i nivoproizvodwe u periodu 1. ja-nuar - 15. avgust i to otka-ko postoji Elektroprivre-da Srbije.

Iako smo ove godine, ka-ko je istakao Manasijevi},imali velike vode, one izpoznatih razloga nisu upotpunosti mogle da se is-koriste, pa su proto~ne hi-

droelektrane bilans ostva-rile sa 99,8 odsto, odnosnoproizvele su 6,7 milijardikilovat-~asova. Akumula-cione hidroelektrane suiskoristile povoqnu hi-drologiju i proizvele okodve milijarde kilovat-~a-sova ili 900 miliona kilo-vat-~asova vi{e nego {to jebilansirano.

Iz termoelektrana naugaq, u nazna~enom perio-du, u elektroenergetski si-

stem je plasirano 13,76 mi-lijardi kilovat-~asova,ili 11,5 odsto vi{e od pla-na. Iz TE-TO je dobijeno0,57 milijardi kilovat-~a-sova. U akumulacionim HEi TE na ugaq ostvareni suvi{kovi u odnosu na bi-lans na nivou izme|u 1,9 idve milijarde kilovat-~a-sova. Od toga, objasnio jeManasijevi}, 1,2 milijarde

kWh je utro{eno na pokri-vawe pove}anog konzuma,220 miliona kWh na preko-plansko prepumpavawe uakumulacije, a 507 milio-na kilovat-~asova elek-tri~ne energije je izveze-no. U izvozu je ostvarenprihod od oko 19,5 milionaevra. I pored izvoza, sadr-àj akumulacionih jezeraza oko tri odsto je iznadplana, a to je oko 90 odstood maksimalnog nivoa. Po-

sebna povoqnost je {to jeakumulacija u RHE “BajinaBa{ta” 45 odsto iznad bi-lansa.

Zoran Manasijevi} jenaglasio velike proble-me koje EPS ima sa @ele-znicama Srbije. Zbog lo-{eg rada tog preduze}a, uTE “Morava” se ne dopre-maju planirane koli~ineugqa, zbog ~ega tamo{werezerve na deponijama iz-nose svega oko 50.000 tona,

Investicije do 2010. - 3,16 milijardi evra!Govore}i o Planu rada i razvoja EPS-a

od 2006 - 2010. godine Dragomir Markovi},direktor Direkcije za strategiju i inve-sticije, najpre se osvrnuo na nekolikoprojekata u rudarskom sektoru koji su neo-phodni, kako bi se ostvarili postavqeniciqevi poslovawa. Tu je, najpre, naveo po-dizawe kapaciteta kopa “Tamnava-Zapad-no poqe” na 12 miliona tona godi{we, kaoi peti BTO sistem u “Drmnu”, koji treba da obezbedi proizvod-wu od devet miliona tona godi{we. To se odnosi i na revita-lizacije bagera, a u sklopu tih aktivnosti je, kako navodi Mar-kovi} i eksproprijacija u Vreocima. U velike projekte se ubra-jaju i odvodwavawa kopova u “Kolubari” i “Kostolcu”. Uz ove iniz drugih mawih projekata, proizvodwa ugqa bi 2010. godinesa sada{wih 34 trebalo da se pove}a na 37 miliona tona.

- Kada je re~ o proizvodwi elektri~ne energije, u velike pro-jekte ubrajamo revitalizaciju HE “\erdap I” i hidroelektrana“Bajina Ba{ta” i “Zvornik”. Predstoji i revitalizacija TE “Ko-stolac A”. U periodu izme|u 2007. i 2009. godine predvi|ena jei revitalizacija 300-megavatnih TENT-ovih blokova A-4 i A-6.To su ujedno i posledwa dva bloka, koji treba da se rehabili-tuju- kaè Markovi}.

Do 2010. godine, kako je navedeno, o~ekuju nas i veliki eko-lo{ki projekti: sanacija svih elektrofiltera, kao i promenesistema transporta pepela i wegovo skladi{tewe na deponija-ma. To se odnosi na TENT A i B, na TE “Kostolac”.

- Kada je re~ o izgradwi novih kapaciteta, tu je ve} poznatiprojekat, pod radnim nazivom “Zavr{etak izgradwe TE Koluba-ra B”, kao i projekat rekonstrukcije ili izgradwe gasnog blokau TE-TO Novi Sad. Konsultant za “Kolubaru B” predano radi iprva faza je ve} zavr{ena. Postoji veliko interesovawe za in-vestirawe u ovaj projekat i 16 velikih svetskih kompanija owemu se ve} povoqno izjasnilo. Ukupan obim investicija do2010. godine, trebalo bi da iznosi 3,16 milijardi evra. Struk-tura finansirawa je izmewena u odnosu na dosada{wu i poredsopstvenih izvora, donacija i kredita, sada uvodimo i sred-stva potencijalnog strate{kog partnera i to u veoma zna~ajnomobimu, upravo na projektima izgradwe novih kapaciteta u “Ko-lubari” i Novom Sadu. Do 2010. godine u te objekte, kao i prate-}e rudarske kapacitete trebalo bi da se uloì 940 milionaevra. U istom periodu u elektrodistributivne kapacitete tre-balo bi da se investira 465 miliona evra.

DRAGOMIR MARKOVI]direktor Direkcije za strategiju i investicijePovodom ove ta~ke dnevnog reda i zapaàwa ~lanova Uprav-

nog odbora da su Planom razja{wena i naga|awa u vezi sa pri-vatizacijom EPS-a, Radomir Naumov ministar rudarstva ienergetike u Vladi Srbije, je rekao:

- Ube|en sam da smo do sada apsolutno uspeli da ceo taj po-stupak ishitrenog prilaza privatizaciji izbegnemo, kako uEPS-u, tako i u NIS-u. Uspeli smo da skrenemo i usporimo teprocese posle velike muke i borbe. Do{li smo do pristupa dase to hladne glave posmatra i ube|en sam da do 2010. godinene}emo govoriti o privatizaciji na onaj klasi~an na~in, odno-sno o prodaji kapaciteta, ve} o privla~ewu privatnog kapita-la i traèwu strate{kog partnera za ulagawa u elektropri-vredu. U distribucije bi trebalo vi{e da se ulaè, a {to seti~e ovog plana rada i razvoja, uz mawe popravke, mogao bi dabude sasvim prihvatqiv dokument, o kome }e se Vlada Srbijeuskoro izjasniti.

Vladimir \or|evi}, generalni direktor EPS-a, dodao jeovom prilikom da je dokumet pravqen uz veliki broj nepozna-nica i nedostatak dràvnih planskih dokumenata i naglasioda poslovodstvo EPS-a apsolutno nema ni{ta protiv ukqu~i-vawa drugih vrsta kapitala u elektroprivredu.To dokazuje inedavno raspisani tender za strate{kog partnera za zavr{e-tak gradwe TE “Kolubara B”. Kapital }e, kako je naveo, do}iili u Holding ili u privredno dru{tvo, koje }e delimi~no bi-ti u vlasni{tvu EPS-a i o tome }e resorno ministarstvo, ve}u septembru, zauzeti stav.

^lanovi Upravnog odbora EPS-a, prihvatili su na ovoj sed-nici Plan rada i razvoja Elektroprivrede Srbije 2006 -2010.godine, uz uvaàvawe sugestija, da se u nekim delovima poja-sni i dopuni. Ovaj dokument potom ide pred Vladu Srbije.

Izbegnuta ishitrena privatizacija

UPRAVNI ODBOR EPS-a

Proizvodwa za pam}eweZa sedam meseci 25 milijardi kilovat-~asova Dobra hidrologija iskori{}e-

na za izvoz i puwewe akumulacija Izvezeno 507 miliona kilovat-~asova @ele-znica Srbije ugroæava proizvodwu i remonte


9

{to je 35 odsto od plana.Tako|e je ukazao i na dobruproizvodwu ugqa u “Kolu-bari” od 14,68 miliona to-na u prvih sedam meseciove godine, {to je za osamodsto iznad plana, dok je“Kostolac” bio na nivouod 99 odsto od plana, ali jeiskopan ugaq boqeg kvali-teta.

Osvr}u}i se na rast konzu-ma, Radomir M. Naumov, mi-nistar rudarstva i energe-tike, koji je sa najbliìmsaradnicima prisustvovaosednici, rekao je da je tosvakako jedan od pokazateqada oìvqavaju privredne ak-tivnosti u Srbiji. Nisu sa-mo klima ure|aji pove}alipotro{wu, privreda svakimdanom radi sve vi{e.

Manasijevi} je rekao da suremonti u TENT A zavr{e-ni, izuzev nedavno havarisa-nog bloka A-2, na kome biradovi trebalo da se okon~a-ju do 17. oktobra. Remonti suprivedeni kraju i u TENT B,kao i RHE “Bajina Ba{ta”.Izvesnih problema ima u ve-zi sa remontima kostola~-kih blokova A-1 i A-2 , po-red ostalog i zbog toga {tosu se zagubili neki vagonisa opremom koja je isporu~e-na iz ê{ke. Kod HE bilo jepomerewa remonta zbog re-ìma voda, ali nije bilo ve-likih zahvata. Remonti nakopovima obavqaju se poplanu.

Kod rudara remonti tako-|e idu po planu, a distribu-teri su, kako je re~eno, agre-

sivnije u{li u zamenu dotra-jale opreme, zbog bojazni odvelikih kvarova, koji su se uposledwe vreme doga|ali.^lanovi Upravnog odboraprihvatili su izve{taj oelektroenergetskoj situaci-ji i realizaciji remonta..

Govore}i o Planu rada irazvoja EPS-a od 2006. do2010. godine Ratko Bogdano-

vi}, direktor Direkcije zaekonomsko-finansijske po-slove, napomenuo je da }e utom periodu finalna potro-{wa elektri~ne energijeimati ve}u stopu rasta i da}e se narednih godina pove-}avati potreba za uvozomelektri~ne energije. Naveoje i to da se na osnovu sagle-davawa investicionih po-

treba ispostavqa da }e EPS-u godi{we za ove namene bi-ti potrebno oko 623 milio-na evra. Biznis plan pokazu-je da bi do 2008. godine EPSposlovao sa gubitkom, a po-sle toga, kako je rekao Bogda-novi}, sa dobitkom.

Nastavi}e se izdvajaweodre|enih delatnosti izEPS-a, koje nisu direktno ufunkciji proizvodwe. S timu vezi na posledwoj sedniciUpravnog odbora doneta jeodluka o osnivawu Privred-nog dru{tva “Kolubara to-plifikacija” d.o.o. Lazare-vac i Odluka o ulagawu u iz-gradwu toplifikacionemreè u Kostolcu ( preno-{ewe toplifikacione mre-è u Kostolcu na “Topli-fikaciju” Poàrevac).

^lanovi Upravnog odboraprihvatili su i informaci-ju o prenosu sredstava naPreduze}e “Kolubara - Gra-|evinar” d.o.o. Lazarevac,~ime je ono preuzelo odEPS-a delatnost eksploata-cije kvarcnog peska.

D. Obradovi}

Sednica Upravnogodbora: Dobri

proizvodni rezultati

Remonti se zavr{avaju: HE “Pirot”


10

Radnici elektroprivredenih i distributivnihpreduze}a sa Kosova i Metohije jedini znaju s kakvimte{ko}ama su se hvatali u ko{tac od 1999. godine dabi o~uvali sistem na severu Pokrajine. U utorak, 29.avgusta, kada je sve~ano pu{ten u rad 35-kilovoltnidalekovod Gazivode-Vala~, sa ple}a im je spalo pre-te{ko breme: to }e gra|anima Ibarskog Kola{inaomogu}iti boqe i sigurnije snabdevawe elektri~-nom energijom.

Tih 8,5 kilometara dalekovoda postavqeno je no-vom i mnogo bezbednijom, ali i znatno teòm trasom:radovi su ko{tali oko trideset miliona dinara, azavr{eni su u rekordnom roku uprkos lo{im vremen-skim uslovima.

Pu{taju}i u rad dalekovod, Milorad Mora~i}, di-rektor Direkcije EPS-a za kosmetska preduze}a,obratio se brojnim gostima kratkom besedom, isti-~u}i da su posao obavili radnici “Elektrokosmeta”,~ime su pokazali da su spremni za mnogo ve}e izazo-ve, izraàvaju}i zahvalnost i Vladi i EPS-u za nese-bi~nu pomo}.

M. L.

NOVI OBJEKTI NA KOSMETU

“Elektrokosmet” u svojoj ku}iU ponedeqak, 28. avgusta, na Ve-

liku Gospojinu, u Gra~anici je sve-~ano otvorena poslovna zgrada“Elektrokosmeta”, pa se ovo javnopreduze}e kona~no sku}ilo, prviput od 1999. godine, kada su zaposle-ni radnici srpske nacionalnostibrutalno izba~eni iz svojih pro-storija u Pri{tini.

Novo zdawe ima 300 kvadratnihmetara kancelarijskog i jo{ 100 ma-gacinskog prostora, prostrano par-kirali{te i dvori{te, a skupa sazemqi{tem, gra|evinskim radovimai opremom ko{talo je oko tridesetmiliona dinara.

U prisustvu predstavnika Vlade iElektroprivrede Srbije, Koordin-cionog centra za Kosovo i Metohiju,Kosovskog okruga i brojnih uvaè-nih gostiju, poslovnu zgradu je otvo-rio prof. dr \or|e Mihajlovi}, dr-àvni sekretar za energetiku.

M. L.

Nada u trasu od 8,5 kilometara

Svoji na svome: nova zgrada u Gra~anici

Miroslav Mora~i}, direktor

Direkcije EPS-aza kosmetska

preduze}a, ispred

trafo-staniceVala~

Ve}a sigurnost u snabdevawuelektri~nomenergijom severnogKosmeta

FO

TO

: @

. S

IN

OB

AD

11


AKTUELNE TEME

JEDNOSTRANOST JEDNE PRIÊ O BUDU]NOSTI EPS-a

Opasne poluistine i lo{e namere

Na sajtu Enerxiob-zerver, doma}ih, be-ogradskih autora,iz nedeqe u nedequ

pojavquje se jedno, naizgledargumentovano, razmi{qawejednog ekonomiste o dometi-ma restrukturisawa i uspe-{nosti poslovawa Javnogpreduze}a ElektroprivredaSrbije od 2001. do ove godi-ne. Re~ je o autorskim teksto-vima sa predznakom “Mojstav” dr Zorane Mihajlovi}-Milanovi}, koja je odnedav-no sa mesta savetnika biv-{eg vicepremijera Miroqu-ba Labusa pre{la na novosli~no, ovoga puta za savet-nika direktora Aerodroma“Nikola Tesla” u Beogradu, ikoja je, istovremeno, ~lanUpravnog odbora EPS-a, gdeju je imenovala Vlada Srbije.

U svojim sajtovskim razmi-{qawima, ova gospo|a, nekimediji je predstavqaju kaoeksperta, ni re~ju ne pomiwei eventualnu svoju odgovor-nost kao ~lana Upravnog od-bora, ali zato daje ocenu dase u EPS-u najmawe odmaklou restrukturisawu. U tomsvom naumu sa velikim ulo-gom ona se sluì samo nekimpokazateqima o efektimafinansijskog poslovawa, nenavode}i nijedan podatak opove}awu proizvodwe, sma-wewu broja radnika, izmeniorganizacione struktureEPS-a i stvarnim dometimareformi na delu. Prizivaju-}i Makijavelija, odnosnowegove savete vladaocu, a za-laù}i se toboè za boqiìvot svih gra|ana Srbije,gospo|a Mihajlovi}-Mila-novi} po sopstvenim krite-rijumima odabrane ~iweni-ce zaodeva u metafore koje

treba da ubede svakog da jeona potpuno u pravu i uz toiznosi zakqu~ke, koji bi, danije onog pre}utanog, moglida deluju kao istina.

Koriste}i poluistine, ko-je su i ina~e prefiwenije(da ne kaèmo perfidnije)sredstvo manipulacije i odsame laì, gospo|a Mihajlo-vi}-Milanovi} iznosi nizargumentovanom razgovoruneprimerenih kvalifikati-va na ra~un Vlade RepublikeSrbije, resornog ministar-stva, poslovodstva EPS-a, pai Sindikata, a sve to stavqau kontekst borbe politi~kihpartija za “izvor wihove mo-}i”. To su sfere u koje niko uEPS-u ne èli da ulazi i za-to }emo se zadràti samo nanekim trvdwama o uspe{no-sti restrukturisawa Elek-

troprivrede Srbije. Pri to-me, ocene gospo|e Mihajlo-vi}-Milanovi}, kao {to suone o EPS-u kao “tu`noj na-pu{tenoj stra}ari pored pu-ta” ili o tome da “va`ne si-steme u elektroenergetskomsektoru ove zemqe vode polu-pismeni i priu~eni qudi”,ostavqamo wenom ekspert-skom renomeu i sudu javnosti.

Najpre, gospo|a Mihajlo-vi}-Milanovi} spo~itavazvani~nicima Vlade, resor-nog ministarstva i poslovod-stva EPS-a da praksa deman-tuje wihove izjave o po-boq{awu poslovawa EPS-ai dostizawu evropskih stan-darda u proizvodwi i distri-buciji elektri~ne energije.

Zamenik generalnog di-rektora EPS-a Dragojlo Ba-àlac kaè za na{ list da su

planovi i izve{taji, kojeusvaja Upravni odbor i kojise dostavqaju Vladi Repu-blike Srbije ne samo subli-mat analiza i sagledavawastru~waka u EPS-u ve} i ve-likog broja konsultantskihku}a i nezavisnih procewi-va~a i revizora.

- Podaci koji su izneti natom sajtu su oni sa kojima nimi nismo zadovoqni, naro-~ito oni o naplati potro-{we elektri~ne energije ifinansijskom obrtu, ali ka-da se samo na osnovu toga iz-vodi op{ti zakqu~ak, onda jeto nije realna slika. Ono{to mi u EPS-u imamo da ka-èmo, i uvek kazujemo, jesteda je na{e poslovawe iz go-dine u godinu sve boqe, kva-litet rada sve ve}i, a orga-nizaciono restrukturisawesve produbqenije. Od 2000.godine, EPS je sprovodioreforme na tri koloseka.Prvo, na planu osposobqa-vawa proizvodnih kapacite-ta, ~ija je raspoloìvost ipouzdanost dovedena na nivokoji je blizu onog koji smoimali kada su na{e elektra-

Dovoqno je navesti da je EPS od 2000. godine realno smawio tro{kove po kilo-vat-satu za 16 odsto i da je u tri godine izdvojeno 27 preduze}a sa 17.000 radnika, ito bez socijalnih tenzija i ekonomskih lomova, da bi se opovrgle tvrdwe o sporo-sti restrukturisawa, koje se plasiraju na doma}em energetskom sajtu

- Poznato je da Vlada Republike Srbije i EPS nisu uspeli dau potpunosti i na jedinstven na~in restrukturi{u tzv. staredugove i potraìvawa, ali je istina i da su u pogledu dugovapostignuti izvanredni rezultati. Pla}awa su uskla|ena saraspoloìvim novcem, kompenzacije su svedene na samo tri od-sto sa 36 procenata, tako da danas EPS ima uglednu poziciju uposlovnom svetu, kod banaka i poslovnih partnera - nagla{avaBogdanovi}.

Ugledna pozicija EPS-a

Dragojlo Baàlac:

“U procesurestrukturisawa

ispuweni svi zahtevi u

skladu sa direktivama EU”

Ratko Bogdanovi}:“Korektno jeizneticelinu rezultata”


12

ne i kopovi bili tek izgra-|eni. Zahvaquju}i tome, uovoj godini, sa istim timkapacitetima, imamo ve}uosmomes~enu proizvodwu ne-go ikada od postojawa elek-troprvredne delatnosti uSrbiji. Drugo, u{li smo uproces restrukturisawa, zakoji se na sajtu kaè da spo-ro te~e, a istina je da smo za~etiri godine ispunili svezahteve u skladu sa direkti-vama Evropske unije, i to bezsocijalnih tenzija i bez eko-nomskih lomova. Tre}e, za-kora~ili smo u proces uspo-stavqawa trì{nih zako-nitosti, ~ija vladavina nezavisi samo od èqa poslo-vodstva EPS-a, nego i od ~i-tavog niza socijalno-eko-nomskih uslovqenosti, {toje vaqda svakom ekonomistijasno - navodi Baàlac i is-ti~e da bi i poslovodstvoEPS i te kako èlelo da sebrè ide napred i da posti-è jo{ boqe rezultate.

Direktor Direkcije zaekonomsko-finansijske po-slove Ratko Bogdanovi} ka-è da je EPS od 2000. godinerealno smawio tro{kove pokilovat-satu za 16 odsto, {tosamo po sebi govori o ekono-mi~nosti poslovawa. U istovreme, broj zaposlenih rad-nika smawen je za 39 odsto, aproizvodwa struje pove}anaza 6,3 odsto.

- Korektno je izneti celi-nu rezultata i naravno kri-tikovati ono {to je lo{e.Nije u redu da se na osnovuneadekvatnog tuma~ewa ma-log dela podataka daje ocenada ni{ta ne vaqa i da ni{tanije ura|eno. Uostalom, ni-ko u dràvi, pa ni poslovod-stvo EPS-a ne smatra da jeura|eno sve {to je bilo mo-gu}e ili {to treba uraditina planu restrukturisawa ipodizawa efikasnosti po-slovawa EPS-a, ali to nezna~i da se moè negiratipostignuto. Da podsetim, utri godine iz EPS-a je iz-dvojeno 27 preduze}a tzv. spo-

rednih delatnosti sa 17.000radnika, i sve to u sloènojzakonskoj proceduri, uz ne-izbe`na socijalna previ-rawa i sa ne malim napori-ma EPS-a da se izdvojenapreduze}a osposobe za trì-{nu utakmicu - isti~e Bog-danovi} i upu}uje na deseti-ne pokazateqa dobrih rezu-latata, me|u kojima su i po-ve}ana otkrivka ugqa za 79odsto, zatim smawewe gubi-taka energije u distributiv-noj mreì za 17 odsto, kao ismawewe tro{kova uvoza za44 odsto.

Posebno je zanimqiv stavgospo|e Mihajlovi}-Mila-novi} o distribucijama.Ona se, naime, ve} poodavnozalaè da se distribucijeizdvoje i privatizuju. Tvrdida }e se na taj na~in obezbe-diti boqe poslovawe i one-mogu}iti uticaj partija navlasti u preduze}u koje sadaima monopol. Pitamo na{esagovornike, da li je stav po-slovodstva EPS-a da se di-stribucije ne prodaju?

- Poslovodstvo EPS-a -kaè Bogdanovi} - postavi-lo je jasne ciqeve svoje po-slovne politike i ti ciqe-vi su dobili potpunu sagla-snost Vlade Srbije. U na-{em poslovnom planu za2006. i predlogu biznis pla-na za period 2006-2010. godi-na nema opredeqewa da sedistribucije izdvoje i pri-vatizuju. Ovako zna~ajnimopredeqewima moraju daprethode studije i analize

koje }e argumentovano ibrojkama nedvosmislenoopredeliti i Vladu Repu-blike Srbije i Poslovod-stvo EPS-a.

Zamenik generalnog di-rektora smatra da nije nivreme za prodaju distribu-cija. - Za razliku od ovog na-{eg opredeqewa, jo{ od po-~etka ove decenije na javnojsceni u Srbiji prisutna sustanovi{ta da distribucijetreba prodati. Jesu to retkiglasovi, ali dolaze i sa au-toritativnih mesta. Tvrdise da su to saveti iz Briselaili nekih drugih centara,navodno tuma~ewa eksperatasvetskog glasa, a ministarNaumov je upravo u Briseludobio potvrdu da je energet-ski sektor u Srbiji na pra-vom putu. [tavi{e, iskustvodrugih zemaqa je takvo da sa-da distribucije kupuju onikoji su ih pre nekoliko go-dina otu|ili. Mi moèmoda krenemo tim putem ako ne-}emo da u~imo na tu|im, negona svojim gre{kama - ne bezskepse kaè Baàlac.

Osvr}u}i se na tezu sa saj-ta da je niska cena kilovat-sata u Srbiji izgovor za lo-{u poslovnu politiku, Bog-danovi} prime}uje da je ~ud-no da se ekonomista ne zala-è za jasno utvr|enu politi-ku dostizawa cene koja biodraàvala opravdane tro-{kove i prinos na kapital,tim pre {to je struja kod nasdva do tri puta jeftinija ne-go u zemqama u okruèwu iEvropskoj uniji.

- Naravno, niska cenastruje nije odgovor za nedo-voqnu naplatu. Ni u EPS-uniko nije zadovoqan stepe-nom naplate, mada je on pro-{le godine bio na nivou kaoi pre 15 godina, odnosno 94

odsto. Ne treba zaboravitida je 2000. godine stepen na-plate iznosio samo 65 odsto- isti~e Bogdanovi}.

Na pitawe da li se u kon-tinuiranom zalagawu gospo-|e Mihajlovi}-Milanovi}za prodaju distribucija mo-è naslutiti te`wa za br-zom privatizacijom, koja seod 2000. godine radi sitnetrgovine proteìrala sa ra-znih nivoa, Baàlac kaèda bi svaki poku{aj da se od-gonetnu porivi ili namerebespotrebno vodio u speku-lacije, koje nikome u EPS-unisu potrebne.

- Mi zaista ne èlimo daiznosimo bilo kakve za-kqu~ke na osnovu pretpo-stavki. Mogu da kaèm, dele-}i mi{qewe i ostalih kole-ga, da nam je svima ào {togospo|a Mihajlovi}-Mila-novi} ne nalazi vremena dado|e na sednice Upravnogodbora, gde bismo mogli osvakoj ~iwenici otvorenoda razgovaramo. Ovako, izno-se}i svoje stavove kojima nasoptuùje, ona nas dovodi usituaciju da se pred javno-{}u pravdamo i branimo ia-ko smo bez krivice, {to nijenimalo zavidna pozicija.Pogotovo ako uz optu`be idukvalifikati kakvi se pla-siraju na tom sajtu. Bez obzi-ra, me|utim, na sve to, dubo-ko sam ube|en da je vremeetiketirawa zauvek pro{loi da mi i daqe treba da na-stavimo sa zapo~etim re-formama. Jednostavno, veru-jem da u Srbiji ima dovoqnozdrave pameti da se razlu~i{ta je istina, a {ta nije.Kada je to jasno, onda nemadvojbe ko ~emu teì - nagla-{ava Baàlac.

R. E.

Izdvajawe distribucija u ovom trenutku, imaju}i u vidu eko-nomsko-finansijsku, tehni~ko-tehnolo{ku i organizacionu situ-aciju u Elektroprivredi Srbije, sigurno bi nanelo {tetu elek-troenergetskom sistemu Republike Srbije - isti~e Baàlac.

Izdvajawe bi bilo {tetno

Distribucijenisu na prodaju

13


List Elektroprivrede Sr-bije, na{ i va{ “kWh”, imaobavezu da zaposlene u EPS-u obave{tava {ta se sve de-

{ava u firmi i van we, posebno oonome {to je od sudbinskog zna~ajaza na{u kompaniju. Tako, ve} tri go-dine pratimo i su~eqavawa mi-{qewa o budu}nosti EPS-a. U tomsu~eqavawu javqaju se i razni eksper-ti, koji sa raznih mesta daju svoja,ili tu|a kao svoja, vi|ewa o budu}no-sti najve}e i najzna~ajnije firme udràvi. Kako su motivisani, nijete{ko pogoditi. Sve je po~elo u le-to 2003. godine, kada je tada{wa mi-nistarka Kori Udovi~ki poku{alada pocepa EPS na dva dela, proiz-vodwu i distribuciju, pripremaju}iga za brzu rasprodaju.

Bilo je u tome i optuìvawa i ni-skih udaraca, ali doma}i zadataktada, ipak, nisu uradili. Izgleda,me|utim, da nisu ni odustali. I po-sle tri godine ideje o rasturawuEPS-a i daqe su tu. Zagovornici ce-pawa EPS-a pre rasprodaje raspore-|eni su, {to kao konsultanti, {tokao eksperti, po raznim agencijama ina mestima sa kojih mogu, barem po-sredno, da uti~u na kreirawe budu}-nosti elektroprivrede. Oni su, voleza sebe da kaù, proevropski orijen-tisani, a drugi, naro~ito ovi iz vr-ha EPS-a, takozvane su patriote,koje svoj li~ni interes predstavqa-ju kao op{ti i ne daju da se u EPS-ubilo {ta mewa.

Ovi “reformatori koji nam èledobro” nastoje da javnosti nametnustav da je ovaj i ovakav EPS zlo zanarod i da }e narodu biti boqe kadase EPS rasto~i, rasproda i do|e ne-ki privatni, strani kapital. Tajnovi vlasnik bi}e, kaù, boqi gazdaod ove dràve. U tom ube|ivawu jav-nosti pomaù im i pojedini mediji.

Upravo zbog toga list “kWh” imaobavezu prema svojim ~itaocima, iukupnoj javnosti, da ukaè na jednuveoma zanimqivu i gotovo zadivqu-ju}u istrajnost jednog od tih ekspe-rata i jednog od tih medija.

Naime, vi{e od godinu dana sajtEneryiobzerver, ~iji je vlasnik iurednik, bar zvani~no, Sijka Pi-{tolova, biv{i novinar “Privred-

nog pregleda”, “Blica”, RTV B92..., iznedeqe u nedequ objavquje pamfleteraznih “eksperata” ~iji je jediniciq - oblatiti EPS. U stalnoj ru-brici “Moj stav” na ovom sajtu,stalni pisac dr Zorana Mihajlovi}-Milanovi}, ina~e ~lan UO EPS-a,bez prestanka plasira uvek istestavove - EPS je najve}e zlo ove dr-àve, koje treba razmontirati isrediti. No, ta demontaà nijemogu}a sa ovim poslovodstvom, pa iwih treba oblatiti i oterati.Neki novi eksperti odmah bi odvoji-li distribucije, “jer je to komunal-na delatnost”, i naravno, za dobronaroda, odmah ih privatizovali.

U svom posledwem eseju na sajtu,gospo|a ekspert, ina~e, da ponovimo,~lanica UO EPS-a, ustaje u odbranuhidroelektrana. One su izvor sta-bilnosti rada sistema, tvrdi ona,misle}i, vaqda, samo kada ima ki{e.Pa, od koga ih to brani? îni se odsame sebe, jer je nedavno u listu “Da-nas” upravo ona tvrdila - prodajadistribucija, kao komunalnih de-latnosti, u prvoj fazi, a u drugoj,prodaja HE, “uz dobru naknadu”. Sadaje promenila mi{qewe.

No, da vidimo kako to rade medij-ski promoteri “eksperata”. Pisanijekoje osvane na pomenutom sajtu svakogponedeqka, vlasnik sajta, pre nego{to ga postavi na sajt, priredi kaodnevnu vest. To odmah, preko svog mo-tivisanog saradnika u jednoj novin-skoj agenciji, plasira u medije. Uveksubotom! Sem agenciji i saradniku,tekst {aqe i svojim saradnicima unekim dnevnim novinama. Onda seukqu~uje i jedna TV, koja se di~i svojomprofesionalno{}u. A evo kako radi.îm stigne agencijska vest u kojoj go-spo|a ekspert blati EPS, saradnikiz te TV odmah pozove doti~nu i ona

se, na zadovoqstvo svih nas, uslika iponovi svoju pri~u sa sajta. Potomta TV, u skladu sa pravilom - mora dase ~uje jo{ neko, pozove, pogodite koga?Prevarili ste se, ne pozovu EPS. Tonikada do sada nisu uradili. Pozovuvlasnicu sajta, biv{u novinarku teku}e, koju tako|e predstavqaju “eks-pertom”. Sada se vlasnica sajta svauozbiqi pa, kao ekspert, potvr|ujenavode one gospo|e ekspert sa “mojimstavom”. Kada wih dve to kaù, dile-me nema - EPS je zlo! Naravno, na tojTV ne pomiwu da cela pri~a ide iz jed-ne kuhiwe i da ista ekipa, sa istompesmom i u istoj reìji, putuje od me-dija do medija.

Ako se pogledaju baneri firmi kojifinansiraju sajt i neke medije, pa itu TV stanicu, lako }e se sloìtikockice. Jedna od firmi koja ulaènovac u sajt jeste i javno preduze}e ukome je gospo|a ekspert, niko ne zna ukojoj funkciji, vedrila i obla~ila.Tek, samo je ona smela da pri~a u imetog dràvnog preduze}a. Sjajna kom-binacija, tim pre ako prstom poka-zuje{ na one “priu~ene i polupisme-ne” iz EPS-a!

Ponedeqak je, dileme nema, dan kadasu gospo|a ekspert i wen promoteruglavnom zadovoqni, jer tog dana ka~eEPS na stub srama. A mi, nemamo raz-loga da o}utimo. Argumenti su, ipak,na na{oj strani. To su poslovni re-zultati EPS-a, proizvodni rekordii iskustva drugih zemaqa, koje su ras-prodale ili pak sa~uvale svoje elek-troprivrede. Uostalom, ovi nazovieksperti argumente i ne nude.

Eto, tek toliko, da ~itaoci“kWh” shvate da ovo o ~emu sada pi-{emo nisu samo odgovori jednom pi-scu lakih energetskih eseja.

Mom~ilo Cebalovi}

UPOTREBA MEDIJA U LI^NE SVRHE

“Eksperti”za diku

IL

US

TA

CI

JA

: J.

VL

AH

OV

I]


14

Uprkos tome {to jei ovoga leta po-tro{wa struje uSrbiji rasla br-

è nego {to je planirano,u nekim sredinama, kao{to su Beograd i Vojvodi-na, na primer, i znatno iz-nad o~ekivawa, EPS je ve}pripremqen da predstoje-}u zimsku sezonu do~ekaspokojno. Zahvaquju}iosposobqenosti termo ihidro kapaciteta, a naro-~ito uve}anoj proizvodwiugqa, stvoreni su uslovida se iz sopstvenih proiz-vodnih kapaciteta obezbe-di najve}i deo neophodneelektri~ne ener-gije za potrebe ta-rifnih kupaca. UDirekciji EPS-aza trgovinu elek-tri~nom energijomplanovi za zimupo~eli su da sepripremaju jo{ uavgustu, a septem-bar je do~ekan sagotovo sasvim ja-snim prora~unima potrebai mogu}nosti. Na osnovutih predvi|awa, jo{ sre-dinom avgusta raspisan jetender za uvoz 508 milionakilovat-sati, i to za no-vembar, decembar, januar ifebruar.

Rezultati tendera zna}ese do sredine ovog meseca.Ono {to je karakteristi~-no za ovu nabavku, koja seodvija po drugoj fazi re-striktivnog postupka, od-nosno od ve} kvalifikova-nih dobavqa~a, jeste da jeEPS zadrào pravo da, uskladu sa datom situaci-jom, ili kupi sve koli~inekoje je tenderom traìo,ili da kupi samo deo, ilieventualno i da odustaneod nabavke. Mijat Milo-{evi}, direktor Sektoraza promet u Direkciji

EPS-a za trgovinu kaè da}e se o koli~inama ener-gije odlu~ivati zavisno odkretawa potro{we, koja sejo{ od letos kre}e uzla-znom linijom. Potro{wa}e u prvom redu uticati nato koliko }e se u kom zim-skom mesecu uvoziti struje.

Miladin Basari}, di-rektor Sektora za elek-troenergetsko planirawei upravqawe u ovoj direk-ciji kaè za na{ list dase planovi prave na osnovuprose~nih zimskih tempe-ratura i na osnovu prose~-nih dotoka voda, ali da ovegodine posebna pa`wa mo-

ra da se obrati na kretawepotro{we, koju nije lako“uhvatiti”.

- Ukupna potro{waelektri~ne energije u Sr-biji u junu, julu i avgustuove godine bila je oko petodsto ve}a nego u istom pe-riodu pro{le, najvi{ezbog kori{}ewa klima-ure|aja. Pri tome, na ko-zumnom podru~ju “Elektro-vojvodine” i Elektrodi-stribucije Beograd zabe-leèn je najve}i rast po-tro{we, i to od oko sedamodsto. Istovremeno, raslaje i potro{wa kod na{ihvelikih potro{a~a u indu-striji. Svakako, to jestepokazateq rasta indu-strijske proizvodwe u Sr-biji, ali, {to se EPS-ati~e, to je i dodatna potre-ba doma}eg trì{ta, koja

se mora “pokriti”. Za pr-vih sedam meseci ove godi-ne tarifni kupci u indu-striji potro{ili su oko{est odsto vi{e elektri~-ne energije nego u istomrazdobqu lane - kazao jeBasari}.

Podsetiv{i da je EPS uovogodi{wem osmomese~-nom periodu proizveo vi-{e elektri~ne energijenego ikada do sada, i tobez ijedne nove elektrane,Basari} je rekao da }e, za-hvaquju}i ovako dobrimostvarewima, glavnioslonac u snadevawu do-ma}ih kupaca i predstoje-

}e zime biti sop-stveni kapaciteti.

- Naravno, elek-troenergetskom si-stemu Srbije odavnove} nedostaje celajedna elektrana, ta-ko da }emo za zimskupotro{wu ponovouvoziti struju. Bit-no je, me|utim, da sekaè da }e i ove zi-

me, kao i pro{le, uvoz bi-ti mawi nego ranijih go-dina. Zahvaquju}i ulaga-wima u rekonstrukciju iosposobqavawe proizvod-nih kapaciteta, naro~itotermokapaciteta, EPS jesmawio uvoz struje, kao itro{kove koji po tomosnovu nastaju. Treba is-ta}i i izuzetnu proizvod-

wu ugqa, bez koje ni TE nebi mogle da ostvare zna-~ajniju proizvodwu kilo-vat-sati. Proizvodwaugqa za osam meseci ovegodine bila je ve}a i odplana za ovaj period i odostvarewa u istom pro-{logodi{wem razdobqu.Zahvaquju}i tome, imalismo zna~ajnu proizvodwu uTE, a krajem avgusta na de-ponijama bilo je oko200.000 tona ugqa vi{e odbilansiranih koli~inaza ovaj period - istakao jeBasari}.

Rekav{i i da su se u ovo-godi{wem osmomese~nomperiodu veliki dotoci vo-da dvojako odrazili naproizvodwu u hidroelek-tranama, Basari} je naveoda je proizvodwa u proto~-nim HE, i pored velikihvoda, bila na nivou plani-rane, a u akumulacionimgotovo dvostruko ve}a odplana. Veliki dotoci Du-nava u prole}nim meseci-

PRIPREME EPS-a ZA PREDSTOJE]U SEZONU

Zima moè da po~neRemonti se odvijaju prema planovima, na deponijama je 200.000 tona

ugqa vi{e nego {to je bilansirano, a akumulacije su solidno napuweneRaspisan tender za uvoz nedostaju}ih koli~ina elektri~ne energije

Predstavnici Elektroprivrede Srbije i ElektroprivredeCrne Gore postigli su krajem avgusta na~elni sporazum o na-stavku poslovne saradwe, {to zna~i da su prevazi|eni nespo-razumi u vezi sa ugovorom o kori{}ewu HE “Piva”. Kako sazna-jemo u Direkciji EPS-a za trgovinu elektri~nom energijom, na-~elni dogovor je postignut o svim spornim pitawima, pa i o na-~inu eventualnog raskida sada vaè}eg dugoro~nog ugovora,kojim ovakva mogu}nost nije bila definisana, {to je ostavqa-lo prostor za razli~ita tuma~ewa. Planirano je da se na~el-no dogovorene izmene dugoro~nog ugovora ozvani~ene sredi-nom ovog meseca, potpisima ~elnika EPS-a i EPCG.

Ne raskida se ugovor o HE “Piva”

EPS je u ovogodi{wem osmomese~nom periodu proizveo

vi{e elektri~ne energije nego ikada do sada, i to bez

ijedne nove elektrane

*

*

Hidroelektraneiskoristile

dotoke: “Vlasinske HE”


15

ma onemogu}ili su HE“\erdap” da iskorosti tuvodu, jer su morale da seobaraju gorwe kote vode. Uisto vreme izuzetni doto-ci u jezera akumulacionihHE omogu}ili su da oveelektrane rade punom sna-gom, ostvare gotovo dva pu-

ta ve}u proizvodwu od pla-nirane i, uz sve to, da kra-jem avgusta u akumulacija-ma bude energetskog sadr-àja za devet milijardikilovat-sati vi{e od pla-niranog. Jasnije, ukupnapopuwenost ovih jezerakrajem avgusta iznosila je

84 odsto od maksimalnogsadraàja.

Basari} kaè da je za za-dovoqewe zimskih potrebaza elektri~nom energijomzna~ajno i to {to se uspe-{no realizuju planovi re-monta, naro~ito u termosektoru, na koji jedino imoè sa odgo-varaju}om si-gurno{}u dase ra~una to-kom zime. Hi-dro sektor jeveoma uslov-qen vremen-skim prilika-ma, a kretawepotro{we za-visi ne samood vremenskihprilika negoi od raspolo-ìvih koli-~ina i cenadrugih energe-nata koji sekoriste za grejawe.

Na pitawe da li je EPSu avgustu, kada je cenastruje na evropskom trì-{tu vrtoglavo rasla, odu-stao od izvoza dnevnih vi-{kova zbog visoke potro-{we u Srbiji ili radi{tedwe ugqa za zimski pe-riod, Basari} je odgovo-rio da je u avgustu optimi-zacija zapo~eta podjedna-ko s jednog i drugog razlo-ga, jer se pre svega teìloda se do kraja godine i utoku predstoje}e zime u

celini postigne uspe{noposlovawe.

Milo{evi} je rekao da jeSektor za promet pratiozbivawa na berzi i u okru-èwu, koja jesu bila izazov-na za trgovce, ali je ipakprevagnulo opredeqewe dase uspostavi optimizacija

i u energetskomi u finansij-skom pogledu.Letos se izvo-zilo po trì-{nim cenama, agledaju}i elek-tri~nu energi-ju kao berzanskurobu, cene uprole}nim iletwim meseci-ma su niè odonih koje vaèu zimskom peri-odu, pa je opre-deqewe bilo dase sa~uvaju vla-stiti resursi.

Kako su naglasili na{isagovornici, izvoz vi-{kova energije nije pla-niran ni za septembar, makoliko da bi devizni pri-hod dobro do{ao za “po-krivawe” tro{kova zim-skog uvoza. Ovoga mesecamoglo bi da se izvozi je-dino ukoliko bi bilo ne-planiranih velikih doto-ka vode i ako rast potro-{we struje ne bude ve}inego {to je planirano.

Anka Cvijanovi}

U avgustu ove godine sredwa vrednost temerature bila jeza gotovo jedan odsto nià od proseka za ovaj letwi mesec, apotro{wa elektri~ne energije ve}a za oko 200 miliona kilo-vat-sati nego u julu, kada su i Srbiju zadesile velike vru}i-ne. O~ito su krajem pro{loga meseca klima-ure|aji kori{}e-ni za zagrevawe prostorija, ocewuju EPS-ovi analiti~ari ikaù da je ukupan konzum EPS-a u avgustu iznosio ne{to vi-{e od 2,5 milijardi kilovat-sati, s tim {to je blizu 300 mi-liona potro{eno na Kosmetu, gde EPS ne upravqa tim delomsvog elektroenergetskog sistema.

Prema podacima Dispe~erskog centra EPS-a, u raspo-loìvim kapacitetima (sa HE “Piva” i HE “Gazivode”)proizvedeno je 2,7 milijardi kilovat-sati, {to je 6,3 od-sto vi{e od bilansa, a 1,5 odsto mawe nego u istom mese-cu pro{le godine. Termoelektrane na ugaq proizvele su1,97 milijardi kilovat-sati, odnosno 1,8 odsto vi{e odbilansa i 7,7 odsto vi{e nego u istom periodu prethodnegodine.

Sa 613 miliona kilovat-sati, proto~ne HE ostvarile suve}u proizvodwu od bilansirane za 8,4, {to jeste 22,5 odstomawe nego avgusta pro{le godine, ali zato su akumulacioneHE proizvele oko 2,5 puta vi{e od planiranog.

Avgustovski bilans

Izvoz vi{kova energije nije planiran za septembar,

ma koliko bi devizni prihod

dobro do{ao za “pokrivawe”

tro{kova zimskog uvoza

*

*

Termosektor glavni oslonac za zimu: iz TENT-aF

OT

O:

M.

GO

LE


16

UDirekciji EPS-aza distribucijuelektri~ne ener-gije naizgled se sa

novom organizacionom po-stavkom u EPS-u, ni{tabitno nije promenilo u nad-le`nostima i oblicima ra-da, a ipak su{tinski se mno-go toga mewa, kako u pogledukoordinacije aktivnostidistributivnih dru{tava,tako i u regulisawu novihodnosa sa kupcima elek-tri~ne energije. Pre svega,uvode se sasvim novi sadr-àji aktivnosti, kojima seEPS, odnosno wegova di-stributivna delatnost do-vodi na nivo evropskih, itrì{nih, standarda radiispuwewa osnovnih zahtevaza uredno snabdevawe elek-tri~nom energijom tarif-nih potro{a~a.

Ovako je Radovan Stani},direktor Direkcije EPS-aza distribuciju elektri~neenergije, odgovorio, u naj-kra}em, na novinarsko pi-tawe u ~emu se sada rad ovedirekcije razlikuje odonog pre|a{weg, pre reor-ganizacije EPS-a i prela-ska statusa javnih preduze}aza distribuciju u privred-na dru{tva. Pri tome , on jeskrenuo pa`wu da je ulogaDirekcije i daqe ostala uprvom redu koordiniraju}a,ali sada sa novim sadràji-ma, koji proizlaze iz zakon-skih obaveza i ti~u se pri-mene trì{nih standrada,koji vladaju u zemqamaEvropske unije. Otuda,osnovni sadràj rada i Di-rekcije za distribuciju idistributivnih dru{tava,pored izgradwe i odrà-vawa distributivnog siste-

ma i isporuke i naplatestruje, kao stalnih obaveza,jeste i uskla|ivawe sa zah-tevima deregulisanog tr-ì{ta.

Zapravo, Stani} i wego-vi prvi saradnici, direk-tori sektora, Milan Miro-savqevi} i Nenad Mrako-vi}, svaki sa aspekta sop-stvenog konkretnog zadu-èwa, govorili su o tomeda se trì{ne reforme,koje se uvode u EPS-u, u naj-zna~ajnijoj meri odnose nadistributivnu delatnost ida se tu postavqaju novi te-meqi budu}eg odnosa di-stributer, trgovac i potro-{a~ (kupac). Stani} je po-sebno podvukao da distri-bucije sada snabdevaju ta-rifne kupce, a da su velikipotro{a~i, koji svojom po-tro{wom mogu da budu kva-lifikovani kupci, u nad-le`nosti Direkcije za tr-govinu.

Osvr}u}i se na preno-{ewe vlasni{tva nad bro-jilima sa potro{a~a naEPS, koje se odvija u okvi-ru zakonskih re{ewa, Sta-ni} je istakao da su potpunoneosnovana tuma~ewa daovim ~inom EPS u~vr{}uje

svoju monopolsku poziciju. - Re~ je tome da su brojila,

kao deo distributivnog si-stema i opreme koja sluìza merewe potro{we, ne sa-mo u vaè}em zakonu, nego iu svim evropskim zemqama,u vlasni{tvu distribucije.Mi smo doskora imalidruk~iju situaciju, te otudai na{i mnogi problemi uo~itavawu i kontroli po-tro{we. Sada EPS preuzi-ma vlasni{tvo nad mernimure|ajima i upravqa}e wi-ma i kada se na na{em tr-ì{tu pojavi i neki drugisnabdeva~, odnosno trgovacelektri~nom energijom.Tada }e kupac mo}i da biraod koga kupuje energiju, bezobzira na vlasni{tvo nadbrojilom - objasnio je di-rektor Direkcije.

Prema wegovim re~ima,

monopolski poloàj EPS-a onemogu}en je samim tim{to tarife za kori{}ewedistributivnih objekata imreè ne donosi EPS negoAgencija za energetiku.

- Ubudu}e - kaè Stani} -distributivna delatnostbi}e regulisana u deluupravqawa i distribucije,a trì{na u pogledu elek-tri~ne energije. To zna~ida }e prema cenovnicimakoje odobrava Agencija, akoji }e se formirati naosnovu metodologije kojeobjavquje upravo ova agen-cija, napla}ivati uslugekori{}ewa distributiv-nog sistema EPS-a.

Milan Mirosavqevi},direktor Sektora za tari-fe i odnose sa tarifnimkupcima, dodaje da je Agen-cija za energetiku upravoobjavila tri metodologije,koje se odnose na oblast di-stribucije elektri~neenergije, a od kojih jednastupa na snagu ve} 1. okto-bra, a ostale dve od 1. janua-ra naredne godine. Ova pr-va odnosi se na kriterijumei na~in odre|ivawa tro-{kova prikqu~ka na sistemza distribuciju i wome jebudu}i kupac za{ti}en odraznih problema kojima jebio izloèn dok se sam sna-lazio sa raznim izvo|a~ima

SU[TINSKE PROMENE U DISTRIBUTIVNOJ DELATNOSTI

Evropski standardi zadoma}eg kupca

Razgrani~avaju se vlasni{tvo, nadleænosti iodgovornosti distributera i snabdeva~a elek-tri~nom energijom Nove metodologije u distri-butivnom sistemu

I ove godine deo investicija namewen je kompenzaciji reak-tivne energije, koja oteàva rad distributivnog sistema. Na-mera je da se ugradi novih 200 megavara (MVAr) kondenzacij-skih baterija, koje se postavqaju ve}im delom na niskom i de-lom na sredwem naponu, dakle na mestima gde se energija tro-{i i gde kompenzacija daje najboqe efekte. Ovaj posao je u to-ku i treba da se zavr{i u oktobru. Na taj na~in stvaraju seuslovi da se smawi reaktivna energija koja se prenosi krozdistributivnu mreù i oslobodi prostor za prenos aktivneenergije, odnosno poboq{avaju naponske prilike i smawe teh-ni~ki gubici - rekao je Mrakovi} i istakao je da je elaboratomkoji je uradio Elektrotehni~ki fakultet u Beogradu pokazanoda su efekti pro{logodi{we kompenzacije, tako|e od 200 me-gavara, boqi nego {to se o~ekivalo, i ta investicija ve} se is-platila.

Mawe reaktivne, boqi napon

Nenad Mrakovi},

Radovan Stani} i

Milan Mirosavqevi}

17


radova. Kako isti~e Miro-savqevi}, metodologija ob-uhvata sve tro{kove i rado-ve za prikqu~ak na mreù,po sistemu “kqu~ u ruke”, ato zna~i da }e kupac po pod-

no{ewu zahteva dobitipredra~un tro{kova i pred-log ugovora, sa jasno nazna-~enim svim pokazateqimaradova i na~inom utvr|i-vawa cene.

- U svih pet privrednihdistributivnih dru{tavaEPS-a ovih dana odvijaju sepripreme za primenu ovenove metodologije. Taj radna{a direkcija koordini-ra, posebno u delu izradenormativa i cenovnikaovih usluga, na koje, da po-novim, saglasnost dajeAgencija, a i kontroli{ewihovu primenu. Te`wa jeda cene budu {to ujedna~e-nije na celoj teritorijiSrbije, ta~nije, da ono {tozavisi od EPS-a, kao {to sunorma-~as, cena materijalai opreme, bude jedinstveno,a razlike samo u delu koji

obuhvata takse, ~ija visinazavisi od odluka lokalnihsamouprava - kazao je Miro-savqevi}.

Na{i sagovornici najav-quju da }e od 1. januara 2007.

godine EPS imati sasvimdruga~iji od dosada{wegna~in utvr|ivawa cene na-pla}ivawa disitributiv-nih usluga. Prema posebnojmetodologiji i tarifnimelementima utvr|iva}e secene i napla}ivati pristupi kori{}ewe distributiv-nih kapaciteta, kao {to sutrafo-stanice i vodovi, apo drugoj odre|iva}e se ta-rifni elementi za obra~uncene struje za tarifne kup-ce, i to }e biti drugi deora~una, odnosno bi}e totro{kovi obra~una, faktu-risawa i naplate isporu~e-ne elektri~ne energije.

Ovo razgrani~avawe tro-{kova proisti~e iz obavezeda se defini{u granicenadle`nosti, vlasni{tva,pa i odgovornosti. Distri-buter je nadleàn za ono

{to je u wegovom vlasni-{tvu i za to je i odgovoran.Snabdeva~ strujom je nadle-àn za redovnu isporukuenergije i on samo u tom do-menu potpisuje ugovor sakupcem, odnosno potro{a-~em. Za sada, EPS je i di-stributer i isporu~ilacenergije, ali se priprema dau datom trenutku, kada se nana{em trì{tu pojave dru-gi trgovci, ima potpuno uho-dane puteve trì{nog rada.Na{i sagovornici kaù dase novi trgovci strujom namalo, {to }e re}i na niskomnaponu, najverovatnije ne}epojaviti pre 2015. godine.Va`no je, me|utim, da EPS,kada se pojave, bude osposo-bqen da {to kvalitetnijepruì uslugu transportaenergije do kupca.

U me|uvremenu, distribu-tivna preduze}a, zajedno saDirekcijom za distribuci-ju, moraju i daqe da se nose snaplatom potro{we, kojajeste sve boqa, ali ne i za-dovoqavaju}a. Direktor Di-rekcije Stani} kaè da jenaplata od tarifnih kupa-ca za prvih {est meseci ovegodine dostigla 93,9 proce-nata i da je ovako visok ste-pen ostvaren zahvaquju}istalnom opomiwawu, pa iiskqu~ivawu neplati{a.Sve ove mere, najavquje on,jo{ doslednije }e se pri-mewivati u narednom peri-odu, jer svaki procenat kojise ne naplati prema teku}ojfakturi uve}ava ukupan dugpotro{a~a, koji se nagomi-lava ve} godinama. Trenut-no, kupci EPS-u za isporu-~enu elektri~nu energijuduguju ukupno 29 milijardidinara, od ~ega je dug doma-}instava 15 milijardi. Sta-ni} kaè da je, naàlost,deo ovog duga nenaplativ.

Poseban deo aktivnosti,koju Direkcija pomno vodiu saradwi sa resornim mi-nistarstvom, jeste smawi-vawe netehni~kih gubitakaelektri~ne energije. Kakokaè Nenad Mrakovi}, di-rektor Sektora za distri-buciju elektri~ne energijei upravqawe distributiv-nim sistemom, ovih dana suintenzivirane pripreme zadoslednije preduzimawe me-ra koje su planirane Jedin-

stvenim operativnim pro-gramom za smawivawe ne-tehni~kih gubitakla. Re~ jeo tome da se bliì zimskasezona, kada ovi gubici ra-stu i kada je vi{e kra|estruje, te da }e se stoga do-datno poo{triti kontrolapotro{a~a na podru~ju svihdistributivnih dru{tava, anaro~ito u naseqima gde jeova pojava u~estalija. Odpo~etka ove godine do krajaavgusta kontrolisano jeblizu 156.000 potro{a~a iotkriveno 4.279 slu~ajevaneovla{}enog kori{}ewaelektri~ne energije. Dru-gim re~ima, 2,75 odsto odkontrolisanih potro{a~akralo je struju.

Da bi se smawila mogu}-nost kra|e, Direkcija je sadistributivnim dru{tvimapripremila tehni~ke pre-poruke za izme{tawe mer-nih mesta na granicu vla-sni{tva, gde su izvan dome-ta potro{a~a i gde su do-stupna distributerima. Po-red toga, preduzima se i ~i-tav niz redovnih mera zakontrolu potro{we, ~iji seefekti ve} ogledaju usmawewu komercijalnih gu-bitaka energije.

U Direkciji za distribu-ciju aktuelno je i to da je 1.septembra objediwen pred-log potreba tarifnih po-tro{a~a za elektri~nomenergijom u narednoj godi-ni. Toga dana ovaj predlogdostavqen je Direkciji zatrgovinu, koja }e ga usagla-siti sa potrebama direkt-nih kupaca i mogu}nostimaproizvodwe i uobli~iti upredlog elektroenerget-skog bilansa za 2007. godi-nu, koji usvaja Upravni od-bor i odobrava Vlada Repu-blike Srbije. Potom sledidono{ewe poslovnog planai planirawe po delatnosti-ma i dru{tvima. U me|uvre-menu, u distribtivnoj de-latnosti u toku su remontii investicioni radovi natrafo-stanicama i ED mre-ì. Sistem se priprema zazimsku sezonu, kako bi seobezbedilo uredno snabde-vawe potro{a~a, ~iji je idistributer i isporu~ilacelektri~ne energije EPS.

Anka Cvijanovi}

U Srbiji svake godine na elektrodistributivni sistem pri-kqu~uje se oko 35.000 novih potro{a~a. Da bi se odgovoriloovim potrebama, godi{we EPS izgradi na stotine trafo-sta-nica 10/0,4 kilovolti, kojih ve} ima oko 35.000. Tako|e, u di-stribuciji se beleì godi{wi rast potro{we struje od tri od-sto. Ti novi potro{a~i i uve}ana potro{wa iz godine u godinuiziskuju sve ve}a ulagawa u distributivne objekte i mreù.Ulagawima u odràvawe sistema, pro{irivawe i izgradwu no-vih kapaciteta distribucije uspevaju da odgovore potrebama.Na{i napori usmereni su ka uvo|ewu tehni~kih i tehnolo{kihinovacija, sofisticiranih sistema merewa i upravqawa, ko-jima se uvr{}ujemo u red viskorazvijenih distributivnih su-bjekata - istakao je Stani}.

Velika ulagawa u sistem

18


ElektroprivredaSrbije je nedavnookon~ala tenderza nabavku moder-

nih digitalnih brojila imernih grupa, na kome sufrancuska firma “Sa-èm” (Sagem) i ENEL -Novi Sad dali najpo-voqnije ponude i dobiliposao, ~ija vrednost pre-ma{uje pet miliona evra .Potrebna sredstva obez-be|ena su iz kreditaEvropske banke za obnovui razvoj. Tender za nabav-ku brojila iz kreditaEBRD-a raspisan je 20. ja-nuara, a najpovoqniju po-nudu za brojila dao je“Saèm”, od koga }e EPSkupiti 119.000 trofaznihpo ceni od 38,21 evra i7.500 monofaznih broji-la za po 30,26 evra. Mernegrupe, oko 4.000 komada,za EPS }e proizvestiENEL.

Uz tu temu, mediji su sesredinom avgusta veoma ba-vili i preuzimawem broji-la od strane EPS-a. Nai-

me, prema Zakonu o energe-tici, vlasnik ure|aja zamerewe utro{ene energijepostaje prodavac, a ne gra-|anin, kupac, pa je i taj po-sao postao medijska hit te-ma. Kako su u Medija cen-tru u Beogradu proizvo|a-~i brojila odràli kon-ferenciju za medije, EPSje odmah, ne ~ekaju}ida wihovi stavovi za-pqusnu medije, naistom mestu odrào isvoju, odmah poslewih.

Prihvatawem kre-dita EBRD-a EPS jemorao da tender inabavku brojilasprovede po proce-duri te banke, naglasilisu predstavnici EPS-a.Ali, tako je ura|eno nesamo za brojila, jer je tosamo jedna od kupovina izkredita EBRD u iznosu od100 miliona evra odobre-nih EPS-u. Tako je ra|e-no i za bagere, trafo-sta-nice..ali se zbog proce-dura bune samo doma}i

proizvo|a~i brojila. -Posao je dobila fran-

cuska firma “Saèm” ko-ja je dala najpovoqnijuponudu, {to je bio osnov-ni kriterijum Evropskebanke za obnovu i razvoj.Da smo uzeli doma}a bro-jila po ceni od 50 evra, ane francuska od 38, sada

bi nas mediji pitali za-{to ste kupili skupqa, ane jeftinija brojila. Ku-pili smo jeftinija. Da-kle, za iste pare, vi{ebrojila, a vi nas pitateza{to niste kupili sku-pqa. Interes EPS-a inovih kupaca energije,koji }e tek dobijati ovabrojila, je da ovi merni

ure|aji budu jeftiniji.To nije i interes doma-}ih proizvo|a~a kojiimaju nekoliko stotinazaposlenih i proizvodeskupa brojila u malim se-rijama, tvrdi RadovanStani}, direktor Direk-cije EPS za distribucijuelektri~ne energije.

Stani} je, pritom,podsetio na ~iweni-cu da su doma}i pro-izvo|a~i, wih dese-tak, brojniji negoproizvo|a~i u Fran-cuskoj, da neki odwih prave brojila umalim serijama, savisokim tro{kovi-ma, {to ih spre~ava

da budu konkuretni veli-kim proizvo|a~ima, kojigodi{we proizvode neko-liko stotina hiqada koma-da. Stani} je podsetio i na~iwenicu da EPS ve} trigodine “raspravqa” sa do-ma}im proizvo|a~ima bro-jila da li je neki tendername{ten ili ne. Jer, akooni proizvo|a~i brojila

EPS NAJAVIO ZAMENU MERNIH URE\AJA

Nova brojila od oktobra Preuzimawe brojila od strane EPS-a, kao i nabavka jevtinijih francuskih, a ne sku-

pqih doma}ih brojila “zapalila” medije EPS nema vremena da ~eka dogovor doma}ihfirmi o podeli “kola~a”, i kre}e u hitnu nabavku prvih 130.000 brojila

Elektroprivreda Srbije èli liberalizaciju trì{ta

na kome }e, svako ko èli da prodaje elektri~nu

energiju to mo}i i da ~ini

*

*

Zamena brojila uvi{e etapa


19

koji nisu ~lanovi udru-èwa koje po medijima na-pada EPS, dobiju posao,firme iz tog udruèwa seodmah àle i obaraju ten-dere. Boqe bi bilo da suudruìli snage i napravi-li jedno ili dva brojilakoja mogu da se mere sasvetskim, ne samo po kva-litetu nego i po ceni, tvr-di Stani} i dodaje da suproizvo|a~i strujomeraimali vremena da se udru-è i tako zajedno budu pra-va konkurencija stranimfirmama. Me|utim, oni suu prethodne dve godineuloìli vi{e truda uosporavawe tendera EPSza nabavku brojila nego upoboq{awe kvaliteta svo-jih prozvoda i ponuda.

EPS nema vi{e vremenada ~eka dogovor doma}ihproizvo|a~a brojila o po-deli ovog velikog “kola-~a” koji se zove - 3,3 mili-ona brojila. Toliko }e ihEPS zameniti u narednih10 godina. Svako bi biozadovoqan da dobije po ma-lo, ali EPS nije poligonza sticawe referenci, ni-ti ima nameru da kupujebrojila od 10-ak firmi.Ve} desetak godina slu-{am ovu pri~u, napomiweStani}, i gledam kako sedoma}e firme okupqaju sa-mo na ovakvim skupovimakada se EPS napada. Od-mah se razi|u, svako u svojpogon i svako pravi svojebrojilo, nadaju}i se da }eproizvesti boqe i jevti-nije od velikih svetskihfirmi - rekao je Mom~iloCebalovi}, direktor Sek-tora EPS-a za odnose s jav-no{}u.

-Definisali smo teh-ni~ke i funkcionalnezahteve za nova elektron-ska brojila koja }e odgova-rati najsavremenijim svet-skim standardima i iskqu-~ivo smo zainteresovaniza kvalitet . EPS je zain-teresovan za saradwu saozbiqnim partnerom, ~ijiopstanak na trì{tu nijepod znakom pitawa i koji}e u narednim godinama dagarantuje kontinuitet usnabdevawu potrebnimbrojilima, ali i da se nalisti kvalifikovanih po-

nu|a~a na|u najboqi kakobi EPS do{ao do najkva-litetnijih brojila -rekaoje Dragojlo Baàlac, zame-nik generalnog direktoraEPS. Prose~na starostbrojila u Srbiji je oko 25godina i zbog neta~nog me-rewa EPS-a godi{we iz-gubi oko 400 miliona ki-lovat-sati, ~ija vrednostprema{uje 16 milionaevra. Zamena brojila, sa-mim tim, mora {to pre dapo~ne.

Da li se ovim {to EPSradi u~vr{}uje wegov mo-nopol, da li se oteàvapredstoje}a liberaliza-cija trì{ta, pitali sunovinari.

- Ne, EPS ne ̀ eli mono-pol. Elektroprivreda Sr-bije èli liberalizaciju

trì{ta na kome }e, svakoko èli da prodaje elek-tri~nu energiju to mo}i ida ~ini. Spremni smo zatrì{nu utakmicu sa dru-gim firmama, odnosno tr-govcima, koji }e se pojavi-ti na trì{tu , ali sa tr-ì{nim, a ne socijalnimcenama - kategori~an jebio Stani}, dodaju}i da }egra|ani mo}i da biraju odkog trgovca }e kupovatielektri~nu energiju . A dabi se do takvog trì{tajednog dana stiglo, po-trebno je prethodno uspo-staviti savremenu in-

formaciono razvijenu di-stributivnu mreù, u kojojsu nova, digitalna broji-la, koja }emo nabavqati unarednim godinama samojedan vaàn segment, rekaoje Stani}.

Doma}i proizvo|a~ibrojila isti~u da ih EPSnije prihvatio kaoozbiqinog partnera, upr-kos preporuci Odbora zaindustriju Skup{tine Sr-bije da bi doma}e firmetrebalo da u~estvuju u zame-ni brojila. Poslovnoudruèwe proizvo|a~aopreme za merewe elek-

tri~ne energije smatra daje EPS morao da po{tujeZakon o javnim nabavkama.Umesto tog zakona, tvrdeoni, EPS je po{tovaoproceduru Evropske bankeza obnovu i razvoj. EPS tone spori i isti~e da je ta-ko moralo da bude, ina~ene bi bilo kredita. Uovom slu~aju, procedurabanke je bila iznad doma-}eg zakona, jer je utakmicabila na me|unarodnom te-renu na kome nema stava -da doma}a firma moè daprodaje svoje proizvode iza 20 odsto skupqe.

Postavqeni su nam izu-zetno strogi finansij-ski i tehni~ki uslovi,kaù u EPS-u. “Saèm” jei{ao sa damping cenomod 38 evra, jer je cena sle-de}eg rangiranog stranogponu|a~a na tenderu bilagotovo dvostruko ve}a.Cene elektri~nih broji-la doma}ih ponu|a~a bilesu oko 50 evra. U EPS-use, stoga isti~e da se nerazmi{qa o tome da li jeneko do{ao sa dampingcenom, ve} kako }e da zaisti iznos novca kupi{to vi{e brojila. Samoto je pristup koristan zafirmu. Kupovina sku-pqih brojila je {tetanposao za EPS, tvrde uEPS-u.

Milena Jawi}

Kupci struje ne}e dobiti nadoknadu za ustupawe brojilaEPS-u, jer je re~ o tehnolo{ki prevazi|enim ure|ajima. EPSne}e profitirati wihovim preuzimawem, jer je trì{na vred-nost 90 odsto tih brojila nula dinara - izjavio je Dragojlo Ba-àlac, zamenik generalnog direktora EPS-a, povodom prigovo-ra potro{a~a da im se brojilo uzima bez nadoknade.

Ni{ta nije sporno, isti~e Baàlac. Potpisivawe sporazumao predaji brojila EPS-u je dobrovoqno, a zamena svih brojilakoja su ve} na mreì, je besplatna. Ako vlasnik brojila ne è-li da nam preda brojilo, i time ne skine sa sebe odgovornostza wegovo funkcionisawe i ne oslobodi se tro{kova odrà-vawa, to i ne mora da u~ini. Kada u nekom reonu budemo mewa-li sva brojila, zameni}emo i wemu. Staro brojilo bi}e mu vra-}eno, ali kako gra|ani vi{e ne}e sami kupovati brojila, ve} }eto ~initi EPS, sa tim brojilom potro{a~ ne}e mo}i ni{ta dauradi.

EPS ne}e biti preprodavac brojila, jer }e novi kupci koji seprikqu~uju na mreù, u okviru tro{kova elektroenergetskesaglasnosti, pla}ati nabavku brojila po istoj ceni, po kojoj gaje kupio i EPS na velikim tenderima, gde se brojila kupuju uvelikim koli~inama, uz velike popuste. To je povoqnije za gra-|ane, nego da jure brojila po prodavnicama i pla}aju ih znatnovi{e, ukqu~uju}i i trgova~ke marè.

Za gra|ane - dobrovoqno i besplatno

Zamena brojila samo jedna od kupovina iz kredita EBRD

20


Zapo~eti remonti uElektroprivrediSrbije, uz velikeekolo{ke zahvate,

nastavqaju se i ove godine,izjavio je za “kWh”, ZoranBoòvi}, pomo}nik direk-tora Direkcije za proiz-vodwu energije. I dok smosa jedne strane zadovoqnikako teku remonti, na pri-mer, u obrenova~kim elek-tranama, zabriwava sve ono{to se de{ava sa remonti-ma u TE “Kostolac”.Naime, oprema izinostranstva kasnipre svega zbog pro-blema sa @elezni-cama Srbije, a tojavno preduze}e namstvara velike pro-bleme i sa dovozomugqa u TE “Morava”,veoma va`nim zaodràvawe napona110kV mreè elektroener-getskog sistema Srbije.

- Zbog @eleznice Srbi-je smo veoma zabrinuti, ka-è Boòvi} i vra}a se napri~u o TE “Kostolac”.Prilikom remonta bloko-va od 100 i 200 megavata ja-vili su se mnogobrojniproblemi, obja{wava na{sagovornik. Blok A-1 od100 megavata trebalo je dabude revitalizovan za de-set meseci, ali se taj peri-od produìo na godinu ipo dana. Prilikom demon-tirawa opreme blokautvr|eno je da su delovigra|evinskih objekata umnogo lo{ijem stawu odpredvi|enog, pa je izgu-bqeno mnogo vremena u sa-nirawu objekata. Uz to,ruski partner ne po{tujerokove isporuke opreme zaturbinu, a kasni se i samontaòm zbog duge sana-cije temeqa generatora.

Jedan od dva kotla blokaA-1 u ovoj elektrani je za-

vr{en i sada sluì kao po-vremena pomo} za rad elek-trane “Kostolac B”. Zavr-{etak radova na drugom ko-tlu planiran je do kraja je-seni, a na wemu ima veomamnogo posla, jer se prak-ti~no sve mewa. Jedan odproblema je {to zbog {pi-ca remontne sezone nemadovoqno specijalizovanihizvr{ilaca, pa se de{avada ih izvo|a~i radova{aqu u termoelektrane

zbog procena da su u wimava`niji zahvati. Ina~e,ve}ina radova se obavqa 24sata dnevno.

Boòvi} je objasnio daje jedan deo turbine blokaod 100 megavata isporu~eniz Rusije, dok }e u wega bi-ti ugra|en potpuno nov ge-nerator. Ima dosta posla isa elektroopremom. Re-mont bloka A-2 od 200 me-gavata zapo~et je 27. jula.Ovaj blok je noviji i zbogwegovog zna~aja dat mu jeprioritet, jer ova sanacijamora da bude zavr{ena do23. oktobra, kako bi TE

“Kostolac” bila spremnaza grejnu sezonu. Probleme,me|utim, stvaraju isporu-~ilac delova, {pediter i@eleznice Srbije.

- Modernizacija elek-trofiltera na bloku 2 uTE “Kostolac A” finansi-ra se iz donacije Evropskeagencije za rekonstrukci-ju, a vrednost investicijeje oko pet miliona evra.Ugovor o izvr{ewu radovapotpisan je sa ~e{kom

firmom “ZVVZ”,koja je du`na da iz-vr{i nadgradwupostoje}eg elektro-filtera i dograd-wu jo{ dve sekcije,obja{wava Neboj-{a Grigorjev, glav-ni inèwer za in-vesticije u Direk-ciji za strategiju iinvesticije EPS-

a. Ugovor za te poslovepotpisan je 21. marta ovegodine. Prema ugovoruEPS je preuzeo na sebe sa-mo pomo} pri cariwewu,dok je “ZVVZ” duàn daopremu isporu~i direktnona gradili{te.

Prema re~ima Grigorje-va, “ZVVZ “se oko tri me-seca bavio administraci-jom, ~ekaju}i avans iz EAR-a, da bi tek 26. juna po~eliradovi. Prvi problem jenastao jer delovi u ê{kojnisu proizvedeni i dopre-mani onim redom kojim seugra|uju prilikom izrade

elektrofiltera, a razlogtome je, najverovatnije, ne-dostatak potrebnih mate-rijala u samoj fabrici.Tako se desilo da umestokompletne osnovne ~eli~-ne konstrukcije, od koje sepo~iwe sa izgradwom, budedopremqen samo krov!?

Ugovorom je, ina~e, pred-vi|eno da do 23. oktobrablok mora da bude na mre-ì, nakon ~ega bi u nared-ne tri nedeqe probnog ra-da bila izvr{ena sva po-trebna testirawa i ispi-

@ELEZNICE SRBIJE I PROBLEMI EPS-a

Oprema luta prugamaRemont bloka A-2 u TE “Kostolac” kasni, jer @eleznice Srbije ne po-

{tuju utvr|enu dinamiku dovoza opreme iz inostranstva Umesto tri do~etiri u TE “Morava” dnevno stiæe jedan voz sa ugqem!

Ako @eleznice Srbije ne ostvare dovoz ugqa u TE “Morava”, koja

radi na naponu 110 kV, a TE “Kostolac” je u remontu, redukcije

napona su mogu}e.

Elektrofilteri koji ispuwavaju norme EU ugra|eni su u TE“Nikola Tesla” na blokovima A-2,A-3 i A-5, a u toku je ugradwai na bloku A-1. U TENT B elektrofilteri za sada zadovoqava-ju standarde, ali }e za koju godinu i oni verovatno biti na gor-woj granici dozvoqenih emisija.

U TE “Kostolac” na blokovima od 100 i 200 megavata ugra|u-ju se novi elektrofilteri, {to }e zna~ajno poboq{ati ekolo-{ke uslove za daqi rad elektrane.

Za ~istiji vazduh

Veliki problemi u dovozu ugqa zaTE “Morava”

Ni {pediterEPS-a ne moè

lako da prona|e

pojedine vagonena prugama

Srbije


21

tivawa, tako da bi od 17.novembra emisija {tetnih~estica u atmosferi bilana zadatom nivou, tj. do 50mg/Nm3.

“ZVVZ” je od ~e{ke {pe-diterske kompanije dobioprocenu da je za transportopreme do Kostolca po-trebno oko pet dana. Ovajrok bi mo`da bio ispo-{tovan da se posle dolaskau Suboticu vagoni ne gubepo prugama Srbije. Proce-dura predvi|a da doma}elokomotive prevezu teret

do Maki{a, gde se ova robacarini, a onda bi trebaloda se preveze do Kostolca.[pediter EPS-a, kompa-nija “Transport{ped”,~esto ne moè da pro-na|e gde se nalaze poje-dini vagoni, iako suweni radnici na licumesta.

Prema re~ima Gri-gorjeva, ponekad se de-si da se iz Maki{a va-gone dovezu do Poà-revca, koji je nedalekood Kostolca, a onda se~eka jo{ jedan dan dase teret preveze na gra-dili{te. Prose~novreme transporta odfabrike u ê{koj doSubotice, tj. granice, trajeznatno kra}e nego od Subo-tice do Kostolca. Usledovakvog transporta opre-

me, radovi na elektrofil-teru trenutno kasne dve ne-deqe. Sve to zna~ajno ote-àva remont va`ne termo-

elektrane i dovodi podznak pitawa ostvareweplaniranog elektroener-getskog bilansa, kao i gre-

jawe Poàrevca, Kostolcai okolnih mesta, upozoravaGrigorjev.

- Od “ZVVZ”-a nam je sti-glo pismo u kojem garantujuda }e zavr{iti radove u ro-ku, a jedna od mera koje supreduzeli jeste smena di-rektora proizvodwe, zbogneblagovremene reakcije.Druga mera je da su pro-meweni neki podisporu~i-oci i podizvo|a~i, kaèGrigorjev. Da bi se nadok-nadila ka{wewa, dogovo-reno je da }e svi doma}ipodizvo|a~i, kao i sam“ZVVZ”, raditi u dve sme-ne po 12 sati. Najavqeno jei dopremawe pomo}ne me-hanizacija iz ê{ke.

- Naàlost, “ZVVZ” nemoè da re{i probleme sa@S. Nakon na{e interv-encije kod nadle`nih u@eleznici nastupilo jeblago poboq{awe tran-sporta, ali je ono kratkotrajalo. Do sada je najav-qen dolazak oko 50 vagonaod ukupno 80, od ~ega su uSrbiju u{la 33 vagona. DoKostolca je stiglo svegadvadeset vagona. Jedan va-gon je u kvaru i nalazi se u

Ma|arskoj. êsi su obe}a-li da }e neku opremu slatii kamionima, a dva velika{lepera su u roku od tri

dana ve} stigla, nagla-sio je Grigorjev. Zaprobleme u TE “Kosto-lac” nije kriva samo@S, a prema re~imaGrigorjeva, odgovoranje i sam isporu~ilacopreme jer nije zapo~eoposao na vreme.

Zbog problema u or-ganizovawu prevozaugqa , TE “Morava” mo-è uskoro da ostane bezugqa, samim tim, pretiopasnost da EPS zau-stavi tu elektranu kojaradi na naponu od 110

kilovolti, {to zna~i da jevrlo va`na za odràvawenaponskih prilika u si-stemu. Tim pre, {to je TE“Kostolac”, koja je tako|ena tom naponskom nivou,sada u remontu.

- U TE “Morava” remontje zavr{en u maju i ona sa-da radi. Da bi, uz taj rad,odràla potrebnu rezervuod 80 hiqada tona ugqa, uovu elektranu dnevno bitrebalo da se dovozi okodve i po hiqade tona ugqa.Me|utim, trenutni dovozugqa je ~ak ~etiri putamawi - oko 600 tona dnev-no. Umesto da dovoze ~eti-ri kompozicije, u elektra-nu stiè samo po jedna.Zimska rezerva je oborenana 50-ak hiqada tona istawe postaje alarmantno,upozorava Boòvi}. Zvalismo, zahtevali... ali oniisti~u da nemaju dovoqnoni lokomotiva, ni vagona.Problem nije mali i po-sledice zaustavqawa “Mo-rave” mogu da budu velike.

Ta~no je da EPS posedu-je i svoju èleznicu, aliovi vagoni, po vaè}impropisima, ne mogu u jav-ni saobra}aj. Postoji idilema da li osobqe elek-trane moè obavqatitransport i upravqawe ujavnom saobra}aju, iako supravilnici sli~ni. Zbogsvega toga o~ekujemo da@eleznice Srbije re{eproblem transporta, kaèBoòvi}.

Radovan Markovi}

“ZVVZ” (ê{ka) tri meseca ~ekao avans iz EAR-a,

da bi po~eo proizvodwu elektrofiltera za blok u

TE “Kostolac”, a onda, osim male koli~ine osnovne

~eli~ne konstrukcije, poslali samo krov!?

Remont ~etiri bloka u TENT A je zavr{en, dok su na TENT Bura|ena dva standardna remonta. U TE “Kolubara” su ra|eni uo-bi~ajeni remonti, osim na jednom bloku gde se pojavio novi pro-blem sa generatorom. U TE-TO Novi Sad remonti su zavr{eni.

- [to se ti~e hidroelektrana, ove godine smo imali dostadobre dotoke vode, pa je proizvodwa u HE znatno ve}a od pla-nirane. Velike vode su jedno vreme ~ak i smawile proizvod-wu na “\erdapu”. HE “\erdap” sada ostvaruje planiranu proiz-vodwu, dok su sve ostale HE prebacile normu. U hidroelek-tranama se trenutno rade uobi~ajeni remonti, kaè Zoran Bo-òvi}.

Remonti po planu

22


Kolos sa “PoqaD” iz nokdaunaje ustao na - se-dam. Iako na

staklenim nogama, spre-man je i odlu~an da uosmoj i devetoj rundi za-beleì pobedu. Posle 19~asova neprekidnog rada450 tona bagera sch rs1760, 15. avgusta je vra}e-no u projektovani polo-àj. To je sedma faza sa-nacije glodara-kolosa,koji se u decembru pro-{le godine sru{io na“Poqu D”. U realizacijiovog jedinstvenog podu-hvata, koji do sada nijevi|en na povr{inskimkopovima ne samo u Sr-biji, nego verovatno i usvetu, u~estvovalo je vi-{e od sedamdeset qudiiz “Kolubara - Metala”,sa kopova “Kolubare” iiz stru~nih organizaci-ja koje su radile na sana-ciji. Veliku pomo} ima-li su u qudstvu i dizali-cama od 120 i 350 tonafirme “Bora Ke~i}” izBeograda, kao i u radni-cima na dizalici od 540tona hrvatskog preduze}a“Tome Lu~i}” iz Veli-kog Trgovi{}a.

- Kompleksnost, zahtev-nost, teìna terena, pajo{ i nepravilno zadi-rawe konstrukcije bage-ra prilikom pada u voznimehanizam, traìli suposeban oprez tokomosloba|awa celokupnognapona, osim optere}ewakoje je postojalo na uètuspojenim sa dizalicama”,kaè Sava Kova~ev, di-rektor “Kolubara-Meta-la”. Vremena za slavqenije bilo, odmah se pre-{lo na osmu fazu. Onapredvi|a defektaù i sa-naciju voznog mehanizma

posle ~ega bi se bagersopstvenim pogonom, ustawu u kakvom jeste, spu-stio na monta`ni plac uZeokama, gde }e se nasta-viti daqa demontaà ipopravka sprave. Na tomputu on treba da pre|epreko pet sistema na“Poqu D”, {to je tako|enezabeleèn doga|aj.

- To je vrlo sloèn za-datak, jer trasa treba dabude ura|ena sa dozvoqe-nim nagibima, do-voqnim optere}ewem ipritiskom kako bi ova-kva grdosija pro{la. Po-red toga mora da se de-montira ~itava skalame-rija koja nosi traku dabi se ona oborila u pod-ni poloàj preko ~egabager moè da pro|e a daje ne o{teti. Nama je uovom momentu najbitnijeda sa osposobqenim vo-znim mehanizmom spravuuklonimo sa mesta hava-rije i time omogu}imo

tehnolo{ko napredo-vawe kopa. Nadamo se dabi to moglo da se dogodiu prvoj polovini septem-bra a onda prelazimo nafazu devet, saznajemo odKova~eva. U ovoj fazi

radi}e se na sanaciji po-stoje}ih sklopova koji suoceweni upotrebqivimi proizvodwi novih de-lova u ciqu potpune re-vitalizacije bagera iproduèwu mogu}nostieksploatacije za naj-mawe trideset godina.

Prema re~ima RadenkaJevti}a, direktora Sek-tora odràvawa rudar-skih kapaciteta u Direk-ciji za proizvodwu ener-gije, da bi se posao naplacu u Zeokama uspe{nozavr{io, potrebno je da sesa monta`nog placaPoqa “Tamnava-Zapad”prebace veliki derikkranovi. Tu na scenu stu-paju “Tisen Krup” i “Ko-lubara-Metal”. Zajedno }eprocewivati svaki deo iodre|ivati mu sudbina -da li da se farba, koristidaqe, popravi ili da sene dira. Posle silnihprovera, usledi}e pu-{tawe u rad i garancijada }e sprava imati per-formanse kao i pre hava-

STRU^WACI EPS-a I “KOLUBARA-METALA” OSTVARUJU PODVIGE

Kolos ustao iz nokdaunaPosle 19 ~asova neprekidnog rada, 450 tona “Glodara 9”, uz pomo} specijalne

dizalice iz Hrvatske, vra}eno u prvobitni poloæaj, pre pada Bager pao zbog lo-{eg materijala koji je pre 20 godina isporu~ila @elezara Skopqe, kada je bagerpravqen Glodar uskoro kre}e ka “Tamnavi-Zapad”

Iako su se mnogi pribojavali da }e se kvar najve}eg bagerana “Poqu D” odraziti na proizvodwu jalovine i ugqa, rezulta-ti pokazuju druga~iju sliku.

“Iznena|eni smo kako havarija “Glodara 9” nije uticala naproizvodwu jalovine i ugqa. [tavi{e, u proteklom periodurezultati su iznad bilansnih i u jednom i u drugom slu~aju. Zasedam meseci proizvedeno je iznad 15,8 miliona tona ugqa,{to je devet odsto vi{e od planiranog. Za isto vreme otkopa-no je preko 39,6 miliona metara kubnih jalovine, ~ime je planprema{en za 12 odsto. Princip N-1 postoji i u rudarskom sek-toru i on ozna~ava da ako vam se desi kvar na jednoj spravi, po-stoje}e planove moète da realizujete prekomponuju}i preo-stale ma{ine.

- Situacija je ovde bila oteàna, jer je pao bager najve}eg ka-paciteta, ali se sa prebacivawem “Glodara 2” (revitalizova-nog pre godinu dana), a ~iji je kapacitet uve}an za 50 odstouspelo da se nadoknadi taj nedostatak. Jedini problem je taj{to je kvar ovog bagera zaustavio tok revitalizacije “Glodara6” i “Glodara 3”. Ne moèmo sebi dozvoliti luksuz da se ma{i-na, za koju je stru~ni tim procenio da moè da se popravi, sa-da ise~e i baci u staro gvo`|e. Jer, operacija popravqawa ne-uporedivo je jeftinija i brà, nego nabavka novog bagera. Pro-ceweno je da }e 20 odsto materijala biti zameweno, {to je oko600 tona i to je velika razlika u odnosu na novi bager, ukupneteìne oko 3.140 tona, nagla{ava Zoran Manasijevi}, zamenikgeneralnog direktora EPS-a.

Uprkos kvaru, proizvodwa nije smawena


23

rije, i to uz modernizaci-ju koja }e pratiti sanaci-ju. Pro{lo je devet mese-ci od pada, ali se i daqepostavqa pitawe - za{toje pao? Radenko Jevti}nam obja{wava i insisti-ra da “sve bude stru~no”.

- Po re{ewu ge-neralnog direk-tora EPS-a od-mah posle havari-je, oformqene sudve komisije saciqem da se utvr-di uzrok i odredesmernice za re-vitalizaciju spr-ave u najkra}em roku.Uzrok pada bagera je ki-dawe pozicije za koju jevezano jedno od fiksnihnose}ih uàdi koje drìstrelu protiv tega. Timeje naru{ena stabilnosti do{lo je do prevrtawai lomqewa konstrukcijeusled velike mase i za-majnog momenta. Pao jevezni most koji povezujeosnovnu spravu sa preto-varnom i do{lo je do

o{te}ewa odre|enih de-onica tog veznog mosta.Sre}na okolnost je da suse aktivirali ure|aji zaspre~avawe odvajawagorwe od dowe gra|e, ~i-me je izbegnuta havarijatorwa. Komisija je kon-

statovala da je pozicijakoja se otkinula izra|e-na od materijala kojinije adekvatan traènomkvalitetu. U periodu od1985 -1988. godine, kadase gradio ‘’Glodar 9’’,nije postojao tzv. planreatestacije. Papiru ko-ji je dat uz materijal, uovom slu~aju iz @eleza-re Skopqe, bespogovor-no se verovalo. Ovo {tose desilo je atipi~no,

ni{ta se nije videlo. Toje bila unutra{wa gre-{ka u materijalu koja seodjednom pokazala i tuodbrane nije bilo. Ina-~e, bager je proizvedentako {to je 700 tona is-poru~io “Krup”, a sveostalo je napravqeno utada{woj SFRJ. Najvi-{e delova je stiglo iz“Go{e” a nosilac posla

bila je “Kolubara-Me-tal”, objasnio je Jevti}.

Prema re~ima Jevti}a,zna~i, prema onda{wimpropisima o projekto-vawu gradwe i kontrole,nije bilo propusta. Sadaje, me|utim, mnogo toga

promeweno. Poku-{ava se, naime, da seu celini uvede ne-ma~ki sistem kon-trole, gde je preci-zirano {ta se kon-troli{e, ko to ra-di, u kojim interva-lima, sa kojom opre-mom i koje je obave-

znosti nalaz. Moramo bi-ti po{teni, napomiweJevti} i ista}i da kod nasnema zakonske regulativekoja nalaè postojaweinstitucije za kontrolupojedinih vrsta materija-la, sa stru~no osposobqe-nim radnicima i savreme-nom opremom. Kontrolu}emo i daqe sprovoditi,uz maksimalnu edukacijuqudstva koje se time bavi.Ako bude potrebno, a kod

nas ne na|emo ono {to jepotrebno, preko tendera}emo izabrati neke ne-ma~ke institucije, kojebi sprovele sva potrebnaispitivawa.

Komisija na ~elu saMilosavom Draì}em,pomo}nikom direktoraPD RB “Kolubara” zatehni~ke sisteme, kojaima zadatak da spravu re-vitalizuje, na po~etku jeodmah donela nekolikoodluka. Sve radove na re-vitalizaciji izvodi}e“Kolubara-Metal”, kaofirma koja je svojevreme-no i gradila ovaj bager ikoja ga odràva. Odmahje uspostavqen kontaktsa firmom “Krup”, kojaje projektant i isporu~i-lac bagera i koja }e bitiukqu~ena u ~itav procespopravke. Potpisani sui odgovaraju}i ugovori.Proces demontaè itransporta havarisanogbagera prakti~no je za-po~eo 15. februara, kadaje izme|u EPS-a, odno-sno RB “Kolubara” i“Kolubare-Metal” dogo-voren na~in i put podi-zawa sprave i vra}awa uprojektovani poloàj.

- U prvih {est fazauglavnom su na razne na-~ine skidani elementibagera, oslobo|eni su de-lovi konstrukcije, kao ipretovarni most, saciqem da se do|e do ~istegorwe gradwe. To bi omo-gu}ilo da se u jednoj ope-raciji, kao {to je bilaova sedma faza, sprava po-digne. Svaka od wih jezahtevala poseban pri-stup i prora~un, pa je pro-jektantski tim “Koluba-re-Metal” u sedam faza,izradio preko 900 {tam-panih stranica zavr{nogprora~una, a raznih vari-janti i poku{aja da sepredvide doga|aji ima dvaputa vi{e”, isti~e Kova-~ev. Sa nestrpqewem se,stoga, o~ekuje druga polo-vina 2007. godine, kada bitrebalo da ovaj div duì-ne 110 i visine 46 metara,ponovo ~vrsto stane nanoge.

Aca Petkov

Uzrok pada bagera je kidawe pozicije za koju je vezano jednood fiksnih nose}ih uàdi koje

drì strelu protiv tega

*

*

Petorica radnika povre|enih u havariji bagera na “PoquD” RB “Kolubara” i daqe su na bolovawu. Stres i povrede ko-je su zadobili u no}i 3.decembra i strah nakon toga, uzroci suzbog kojih su devet meseci na ku}nom le~ewu i na ~estim le-karskim ispitivawima. Prilikom pada “Glodara 9” povre|enisu: Aleksandar Milovanovi}, bagerista, koji je dva sata pro-veo ukqe{ten u konstrukciji bagera na visini od 40 m, Tri-fun Lazi}, planer majstor, Goran Desivojevi}, trakista, Mi-lenko Ko{anin, VKV bravar, kome su stradala dva ki~menapr{qena i Milorad Spasojevi}, VKV bravar, koji je dobioudarac u glavu prilikom havarije. Svi povre|eni, po zakonu,dobijaju sve {to im pripada, a na kraju godine uru~ena im je inov~ana pomo} od “Kolubare”. Po zavr{etku bolovawa ~eka ihwihov posao, saznajemo od Radosava Mili}a, direktora kopo-va RB “Kolubara”.

Nov~ana pomo} za pet povre|enih radnika

Sloènaoperacija:Detaq kodpodizawa bagera

Staje na noge: Sa

nestrpqewem se o~ekuje

polovina 2007.


24

Shodno novim za-konskim re{ewi-ma i promenamao r g a n i z a c i o n e

strukrure JP EPS, u Elek-troprivredi Srbije pristu-pilo se dono{ewu novih ko-lektivnih ugovora, kojima}e se regulisati prava iobaveze zaposlenih. Ono{to je u ovom poslu najzna-~ajnije jeste da sada vaè}iPoseban kolektivni ugovorEPS-a nije uskla|en sa no-vim zakonskim re{ewima ine odgovara fakti~kom or-ganizacionom stawu. Ustvari, Zakonom o radu ovajugovor stavqen je “van sna-ge”, jer zakonodavac nijeostavio mogu}nost da se pro-blematika koju tretira ko-lektivni ugovor obuhvatijednim ovakvim aktom kojibi vaìo za ceo EPS.

Kako kaè Olivera Do-li}, direktorka Direkcijeza pravne poslove, ubudu}e}e postojati jedan kolektiv-ni ugovor na nivou JP EPS,kojim }e se regulisati odno-si zaposlenih u direkcijamai sektorima JP EPS, a sva-ko zavisno privredno dru-{tvo ima}e svoj, poseban ko-lektivni ugovor. To zna~ida }e ubudu}e, umesto posto-je}eg Posebnog kolektivnogugovora, koji vaì za sve de-love EPS-a, pa i ona predu-ze}a koja su se ve} izdvojilaiz EPS-a, u samom EPS-upostojati 12 kolektivnihugovora kod poslodavca, ka-ko je naziv ovog akta u Zako-nu o radu.

Kolektivni ugovor kodposlodavca za JP EPS dono-si se u tripartitnom prego-varawu Vlade RepublikeSrbije, kao izvr{ne vlastidràve, odnosno osniva~a,zatim poslodavca i sindi-kata. U aktivnost za dono-{ewe ovog kolektivnog ugo-vora, kako navodi direktor-ka Doli}, ve} su ukqu~ena

resorna ministarstva, a re-levantan sindikat je Sin-dikat zaposlenih u direkci-jama i slu`bama JP EPS.Kolektivni ugovor u pri-vrednom dru{tvu donosi sepregovarawem poslodavca isindikata tog dru{tva. Da-kle, u ovom pregovarawu neu~estvuje Vlada, niti Glav-ni odbor Sindikata EPS-a,koji pregovara~ku ulogu vi-{e nema ni kada je re~ o di-rekcijama i slu`bama JPEPS.

Direktorka Doli} isti~eda se u poslovodstvu EPS-asmatra da na nivou celogjavnog preduze}a treba o~u-vati jedinstvena re{ewa,koja se najve}im delom ve}nalaze u Posebnom kolek-tivnom ugovoru, s tim {toih treba uskladiti sa novimzakonskim re{ewima, takoda je opredeqewe da obim ivrsta prava budu jednoobra-zno utvr|eni. Radi toga ustru~noj slu`bi JP EPS-apripremqen je model budu-}eg kolektivnog ugovorakod poslodavca, koji je do-stavqen svim privrednimdru{tvima i resornom mi-nistarstvu.

U Ministarstvu rudar-stva i energetike o predlo-ènom modelu se ve} razgo-varalo, date su i primedbekoje je stru~na slu`ba ugra-dila, sa~iniv{i novu, iz-mewenu verziju dokumenta,ali iz privrednih dru{tavajo{ nema ni primedbi, nisugestija.

- Umesto primedbi na po-nu|eni model, iz nekih pri-vrednih dru{tava dobilismo informaciju da sindi-kati nude svoje modele ugo-vora, {to ne moèmo daprihvatimo, jer bi na taj na-~in izgubili mogu}nost zajednoobrazna re{ewa, kojasu nam i te kako potrebna, adobili bismo 12 razli~itihkolektivnih ugovora - kaèdirektorka Doli}.

Ona navodi da je iz Po-sebnog kolektivnog ugovorapreuzeto sve {to nije u su-protnosti sa novim zakon-

skim re{ewima, te prematome, nema razloga za stra-hovawa da }e ste~ena pravabiti redukovana u pogleduonoga {to je zakonodavacostavio za pregovarawe. No-vi kolektivni ugovori raz-likova}e se, me|utim, od po-stoje}eg Posebnog u delu ko-ji se ti~e zarada.

U kolektivni ugovor kodposlodavca, kao posebanprilog, bi}e uvr{}ene gru-pe poslova, za koje }e se od-rediti najniì koefici-jenti, odnosno nivo ispodkojeg poslodavac ne moè daide pri zakqu~ivawu ugovo-ra o radu sa zaposlenim. Ka-ko kaè direktora Doli},taj deo ugovora tek mora dase uredi.

- Svakako - dodaje ona - niu ovom modelu koji smo pri-premili ne teì se uni-formisanosti, jer u svakomprivrednom dru{tvu mogu dase ugrade specifi~nosti de-latnosti i uslova u kojima seradi. Bitno je da se jednooa-brazno defini{e minimumosnovnih prava i obaveza.

Generalni direktor EPS-a Vladimir \or|evi} form-irao je, radi obezbe|ewauslova za {to uspe{nije ko-lektivno pregovarawe, cen-tralni tim, koji }e koordi-nirati aktivnosti za dono-{ewe kolektivnih ugovora ianalizirati sve sugestije iprimedbe iz privrednih dru-{tava, a one koje budu pri-hva}ene kao re{ewe u jednomdru{tvu, prosledi}e se iostalima da ih ugrade u svojekolektivne ugovore.

A. Cvijanovi}

U EPS-u POÊLO USKLA\IVAWE PKU SA NOVIM ZAKONSKIM RE[EWIMA

Svakom svoj ugovorDa bi se o~uvala osnovna jedinstvena re-

{ewa, stru~na sluæba JP EPS pripremilamodel o kome }e se pregovarati Generalni direktor EPS-a Vladimir \or|evi} doneo je od-

luku o rasporedu radnog vremena u JP EPS, koja }e stupiti nasnagu 1. oktobra ove godine. Ovom odlukom utvr|en je raspored,po~etak i zavr{etak radnog vremena zaposlenih u JP EPS-u,dakle u direkcijama i slu`bama. Radno vreme traje osam ~aso-va pet radnih dana u nedeqi, od ponedeqka do petka, a po~iweu 8.00 i zavr{ava se u 16.00 ~asova. Izuzetno, dispe~eri }e ra-diti u turnusima, odnosno po 12 sati, s tim {to im posle dnev-ne smene sleduje odmor od 24, a posle no}ne smene od 48 sati.

Novi raspored radnog vremena

U EPS-u ubudu}e bi}e 12

kolektivnihugovora


25

Sindikat EPS-a,Granski sindikathemije, nemetala,energetike i ru-

darstva “Nezavisnost” i Sa-mostalni sindikat radnikaenergetike i petrohemijeSrbije nastupa}e ubudu}e za-jedno i jedinstveno u prego-vorima s Vladom Srbije opoloàju zaposlenih u pred-stoje}em restrukturisawuenergetskog sektora. Bila jeto krajem pro{log mesecavest dana u sindikalnom po-kretu doma}eg energet-skog sektora, koju su nakonferenciji za novina-re saop{tili predstavni-ci ova tri sindikata.Oni su rekli da su 19. av-gusta ove godine potpisa-li sporazum o saradwi,kojim su definisani za-jedni~ki interesi iciqevi, {to je za upu}enezna~ilo i da su prevazi|enerivalske razmirice, zbogkojih su tri sindikalnecentrale (da li i ~lanstvo?)u proteklih nekoliko godi-na delovale svaka za sebe,insistriraju}i na svojoj po-sebnosti, i pravovernosti.

Predsednik SindikataEPS-a Miroslav Veli~ko-vi} objasnio je da su se sin-dikati udruìli pre svegazato {to postoji bojazan da}e promene u vlasni~kojstrukturi, koje slede, zna~aj-nije ugroziti prava zaposle-nih, te da je stoga potrebnoda sindikati objedine svojedelovawe i izbore se za od-

govaraju}i tretman rada. Nadodatno pitawe novinara,bio je jo{ jasniji. Sindika-te, rekao je on, ujedinili su,kona~no, najnoviji predlo-zi za izmenu Zakona o radu,koji su letos javnosti plasi-rani iz Ministarstva za radi socijanu politiku, a pre-ma kojima su planira znatnaredukovawa prava zaposle-nih. Sindikati }e u prego-vorima s republi~kom vla-dom nastupati jedinstvenoda bi se spre~io takav tok

uru{avawa prava zaposle-nih i usvajawe predloènihpromena ovog zakona.

Veli~kovi} je pri tomeistakao da me|u sindikati-ma ni do sada nije bilo me-|usobnog trvewa, ve} da jed-nostavno nije bilo ovakovelikih razloga za jedin-stveno delovawe. Isto mi-{qewe izneli su predstva-nici druga dva sindikata,Milorad Pawovi} iz “Ne-zavisnosti” i Mi{a Fara-ga, iz Samostalnog sindi-kata.

Prezentuju}i potpisanisporazum, predstavnici trisindikata energetike su re-kli da }e formirati jedin-

stven tim za pregovore sVladom i pokrenuti postu-pak za dono{ewe granskogkolektivnog ugovora. Kakosu objasnili, granski ko-lektivni ugovor je postaoneophodan, jer u jeku re-strukturisawa i privatiza-cije neophodno je da se uspo-stavi minimum standarda uza{titi prava zaposlenihna nivou Republike, odno-sno energetskog sektora.Posebnim kolektivnim ugo-vorima i daqe bi se defi-

nisale specifi~no-sti u pojedinim obla-stima, elektroener-getskoj ili nafnoj, naprimer, a pojedni~a-nim bi se regulisalaprava i obaveze u pred-uze}ima, odnosno pri-vrednim dru{tvima.

Veli~kovi} je dodaoda je ovakav ugovor tim po-trebniji {to se ulazi u novevlasni~ke odnose, u kojimane moè da bude ostavqenogazdama da odre|uju prava za-poslenih, kako je to sada umnogim preduze}ima pri-vatnog sektora.

Pored pokretawa postup-ka za dono{ewe granskogkolektivnog ugovora, udru-èni sindikati energetikeinicira}e i izmene Zakonao radu, za koji je re~eno da jenajgori u Evropi. Pre svega,traì}e za{titu zaposle-nih u pogledu pla}awa rada,ali i u obezbe|ewu odgova-raju}e za{tite na radu i so-cijalne za{tite. Predstav-

nici sindikata podsetilisu novinare da wihove pri-medbe nisu usvojene kada jedono{en sada vaè}i zakono radu, da se u me|uvremenupredlaè daqa redukcijaprava zaposlenih i da je ovokona~no posledwi trenutakkada treba zapo~eti ozbi-qan socijalni dijalog o sta-usu rada i radnika i u odno-su na kapital i u odnosu pre-ma poslodavcu.

Tre}a va`na sindikalnaaktivnost u predstoje}emperiodu bi}e o~uvawe obje-kata dru{tvenog standardau vlasni{tvu sindikata, bu-du}i da ih je Vlada svojimuredbama preuzela i “pro-glasila” dràvnom imovi-nom. U sindikatima se, nai-me, smatra da su odmarali-{ta, koja su gra|ena delom iiz dohotka zaposlenih, vla-sni{tvo tih istih zaposle-nih, u ~ije ime sindikatiwima upravqaju, pa da takotreba i da ostane, SindikatEPS-a je ve} pokrenuo sud-ski postupak da bi povratiopravo da upravqa objektimadru{tvenog standardaEPS-a i, kako je ovde re~e-no, ve} je dokazao da imapravo vlasni{tva nad de-lom ove imovine. Sindika-ti o~ekuju da }e zajedni~kimnastupom uspeti da do|u doprincipijelnog re{ewapitawa wihovog vlasni-{tva nad objektima dru-{tvenog standarda.

A. Cvijanovi}

SINDIKATI ENERGETIKE UDRUÆENI PRIPREMAJU GRANSKI KOLEKTIVNI UGOVOR

Jedinstven pregovara~ki tim Ujedna~avawe osnovnih standarda u za{titi zaposlenih Uskoro novi predlozi

za izmenu Zakona o radu i zajedni~ki stav o objektima za odmor i rekreaciju

Sindikati }e u pregovorima sa Vladom nastupati

jedinstveno da bi spre~iliuru{avawe prava zaposlenih

Sindikati iz energetske delatnosti zajedni~ki u pregovore saVladom Srbije

26


Posle zavr{enogtendera za nabavkubrojila preko kre-dita EBRD i do-

nete odluke o najpovoqni-jem ponu|a~u, opet su usta-li na pobunu doma}i pro-izvo|a~i brojila, koji bihteli da se wihova trogo-di{wa igranka sa EPS-omnastavi. Grupacija doma-}ih proizvo|a~a, u kojojnisu svi koji u Srbijiproizvode brojila, oglasi-la se preko agencije “Beta”sa zahtevom da EPS poni-{ti tender. Oni tvrde da“merni ure|aji odabranogfrancuskog proizvo|a~a“Saèm” ne zadovoqavajugotovo polovinu tehni~-kih zahteva konkursa!

Zna~i i po tre}i put ka-da je re~ o nabavci novihbrojila ponavqa seisti scenario kojise, ina~e, ve} poka-zao efikasnim, kadje re~ o tim firma-ma. Posle wihovihzahteva u dva prethod-na slu~aja kada jeEPS raspisivao ten-dere da u skladu sadoma}im Zakonom ojavnim nabavkama i za svo-je pare, nabavi brojila,Komisija za za{titu pravaponu|a~a je uvaàvala wi-hove primedbe i poni{ta-vala odluke EPS-a o kupo-vini brojila od doma}ihproizvo|a~a. Ali, ne odonih koji su ~lanovi tegrupacije. Pokazalo se ne-dvojbeno da svi oni vodera~una samo o svom intere-su, a ne zanimaju ih kupcielektri~ne energije nitiEPS. Oni èle da se ni-{ta ne promeni i da naovom trì{tu svako odwih prodaje po malo svojihbrojila i da svako od wihbude po malo zadovoqan,kad nije mogu}e da svi buduba{ sasvim zadovoqni.

Ovaj tender, me|utim,nije kao i prethodni. EPSje dobio kredit Evropskebanke za obnovu i razvoj od100 miliona evra i deo tognovca se usmerava za nabav-ku brojila. I za tu nabav-ku, kao i za ostalo {to sekupuje po kreditu, na pri-mer, za bagere ili trafostanice, obavezuju}a jeprocedura banke koja dajekredit. Dakle, jasno je datu nije nadle`na pomenutakomisija koja je u vi{e na-vrata poni{tavala tende-re EPS-a. Ali, sva{ta jemogu}e. Nije nemogu}e daneko kaè da je za EPSpovoqniji posao kada ku-puje brojila po 50 a ne 38evra. Mogu}e je da neko su-spenduje kriterijum - naj-nià cena. Mogu}e je da

neko kaè - sve {to jeEPS do sada radio po pro-ceduri EBRD, kada je na-bavqao ostalu robu, je u re-du, samo ovo, oko brojila,nije u redu... Tu mora da va-ì pravilo protekcije do-ma}ih proizvo|a~a.

A sve se doga|a u vremekada EPS, po sili zakona,po~iwe preuzimawe vla-sni{tva i odgovornostinad brojilima, kako seina~e radi u svetu. îmstignu nova brojila kre}ei zamena i ugradwa novihbrojila kod kupaca. Kakoje re~ o 3,3 miliona broji-la taj posao trebalo bi dase zavr{i u narednih de-set godina. I tako, uz po-mo} medija, koji traè

senzacije, doma}i proiz-vo|a~i brojila bi da zau-stave jedan od najva`nijihprojekata u EPS-u. Ho}eli Srbija ostati jedna odretkih zemaqa u kojoj subrojila u vlasni{tvu ku-paca, a ne distribucija, ukojima su nova brojilaretkost...Ho}emo li i da-qe isticati kako su namelektrane u proseku stare25 godina, da su nam broji-la u proseku stara ~etvrtveka, da je oko 90 odsto tihmernih ure|aja dotrajalo,prevazi|eno... Ho}e li da-qe biti enigma odgovorna pitawe - koliko proiz-vo|a~a je plasiralo svojabrojila u Srbiji? Ho}e liSrbija, ovakva - kakva je, idaqe imati vi{e proizvo-|a~a takozvanih doma}ih

brojila, nego veli-ka Francuska? Ho}eli i daqe oni kojipo garaàma skla-paju takozvana doma-}a brojila biti do-ma}i proizvo|a~i,koji }e ru{itiEPS-ove tendere?Ho}e li se i daqe uSrbiji zbog neta~-

nog merewa godi{we gu-biti oko 400 miliona ki-lovat-~asova elektri~neenergije, u vrednosti odbar 16 miliona evra?

EPS zna odgovore na tapitawa, ali se borba na-stavqa, kako bi jo{ neko uovoj zemqi shvatio da sevi{e ne moè mimo sveta.Prednosti zamene starihmernih ure|aja savreme-nim elektronskim, su, presvega, rad bez gre{aka udaqinskom o~itavawu iu evidenciji utro{eneelektri~ne energije.

Imaju}i sve to uvidu, a kako je ovdere~ o poslu te-{kom samo 5,1 mi-lion evra, koli-

ko iznosi nabavka oko130.000 brojila, uskogru-dost nekoliko doma}ihproizvo|a~a brojila i re-torika sa kojom izlaze pomedijima je zapawuju}a. Ve}15 godina se kod wih ni-{ta ne mewa. Svi misle daje wihovo brojilo najboqe,da samo to i nijedno drugo,ne moè da u|e u EPS. Akou|e, ru{imo tendere. [taih briga po koju cenu. Ve}15 godina pri~aju pri~u onekom udruìvawu, a udru-è se samo kada se pojave nakonferencijama za medijeda napadnu EPS. Potom serazi|u, svako na svoju stra-nu, ili u svoju garaù, papo starom. Do slede}eg ten-dera.

Komisija za za{tituprava ponu|a~a opet }e sebaviti ovim “rebusom” itraì}e gde tu, zaista,ima nesaglasja. Da li je ja-~i Zakon o javnim nabav-kama, koji zaista obavezu-je EPS, kada kupuje nov-cem iz svoje kase, ili je ja-~a procedura banke kojakredit daje samo ako po-{tuje{ tu proceduru? Akorazuma ima, ovde je jasnoda se re{ewe “rebusa” sa-mo name}e. Svaka drugaodluka svrstala bi se u lo-giku apsurda!

M. Filipovi}

POSLE ZAHTEVA DA SE PONI[TI JO[ JEDAN TENDER EPS-a

Rebus sa lakim re{ewemBorba se nastavqa, kako bi jo{ neko u ovoj zemqi shvatio da se vi{e ne moæe mi-

mo sveta Da li }e se, i daqe, ybog neta~nog merewa godi{we gubiti oko 400 mil-iona kWh struje u vrednosti od bar 16 miliona evra

Ho}e li Srbija i daqe imativi{e proizvo|a~a, takozvanih,

doma}ih brojila nego velika Francuska

*

*

ILUSTACIJA: J. VLAHOVI]


Sve vi{e je nagove{ta-ja, a prvi aran`mani za na-bavke elektri~ne energijeu idu}oj godini ih potvr-|uju, da }e cena elektri~-ne energije u Evropi zna-~ajno rasti. Prema dostup-nim informacijama tajrast je oko 30, u nekim slu-~ajevima i 50 odsto. Nepamti se da je ikada elek-troprivreda zabeleìlatako skokovite promenecena i potpuno je nepozna-to kakav }e uticaj to imatina privredne tokove. Akosu drasti~na poskupqewanafte i derivata postalauobi~ajena pojava ve} ne-koliko decenija, a mehani-zmi ublaàvawa {okova iposledica razra|eni, re-akcija na cenovne {okoveelektri~ne energije je pot-puna nepoznanica.

Usledi}e, razumqivo,analize, opse`ne mere iekonomski potezi, tragaweza alternativama itd. Ho-}e li biti rezultata, kadai kakvih, ostaje da se vidi.Nesporno je da se steklomnogo razloga za posku-pqewa elektri~ne energi-je, ne samo u evropskim ze-

mqama. Vredi pomenuti, zapo~etak, osnovne postula-te trì{ne privrede kojane trpi izrazite dispro-porcije u cenama konku-rentne robe. Prostije re~e-no u cenama ugqa, nafte,gasa, elektri~ne energijepostoji paritet, odnos kojipotro{a~e privla~i iliodbija pri izboru energijekoju }e koristiti. A taj od-nos je o~igledno poreme}enposkupqewima nafte.Istovremeno cene zaviseod ponude i tra`we, a kodelektri~ne energije ponu-da je sve mawa, a tra`wakonstantno raste. Nedosta-tak je jedna od posledicazaostajawa u razvoju igradwi novih elektrana.Vaqa dodati i ~iwenicuda alternativa elektri~-noj energiji prakti~no nepostoji, boqe re~eno tekmali deo konzuma se moèzameniti drugim oblicimaenergije. Biodizel, vodo-nik i druge vrste mogu za-meniti derivate nafte usaobra}aju, ali elektri~naenergija jo{ nema prihva-tqivog konkurenta.

Zato se na neki na~in

rehabilituje nuklearnaenergija i sve ~e{}e spomi-we gradwa novih elektra-na i u zemqama koje su seodricale nuklearki. I uzizrazito favorizovawekori{}ewa malih vodoto-kova, energije vetra i sun-ca i sli~nih izvora alter-nativne proizvodwe ~inise da bez velikih i sna-`nih elektrana ne moè dase podmiri tra`wa. Enig-ma je za{to se u elektro-privredi pojavquje kriza,od koje je decenijama bilaimuna. I to u najrazvijeni-jim zemqama. Bez dovoqnopodataka i jakih argumena-ta te{ko je tvrditi da sti-ù ra~uni za sve {to je ra-|eno, ponekad kao eksperi-ment, u reformama elek-troprivrede. Ali je o~itoda je nedovoqno ulagano,malo gra|eno i stihiji pre-pu{tano ure|ivawe trì-{nih odnosa. Ako se ne{tomoè izvu}i iz iskustvanaftnih kompanija ondaelektroprivredu ~ekajuuspe{ne godine - poslesvakog poskupqewa naftei derivata kompanije su bi-le bogatije i ja~e.

Ukoliko stawe u Evropiporedimo sa aktuelnom si-tuacijom u Srbiji moè sekonstatovati da smo i tekako deo Evrope. Na ovimkriznim elementima mo-`da i vi{e nego {to bi è-leli, mada se hvalimo ka-ko smo jedina ili me|u ret-kim granama privrede kojaje ukqu~ena u evropske to-kove. Priznawa da smouspeli za par godina sa re-formama koje su drugimauzele po deceniju ili de-ceniju i po, godi i stimuli-{e, iako bi vi{e vredeloda nas ti drugi bar u ne~e-mu sustiù.

Zamislite, recimo, dapo bilansu imamo par mi-lijardi kilovat-sati zaprodaju! Gde bi nam biokraj? í

D. Nedeqkovi}

ENERGETSKA RASKR[]A

Stiù ra~uni

IL

US

TR

AC

IJA

: M

AR

TI

N T

RE

BO

TI

]

HE “\ERDAP”

Licencaza desetgodinaPrivredno dru{tvo

“Hidroelektrane \er-dap’’ dobilo je od Agenci-je za energetiku SrbijeLicencu za obavqaweenergetske delatnosti,odnosno za proizvodwuelektri~ne energije, narok od 10 godina. To je pr-va licenca koju je dobiloneko od proizvodnih pri-vrednih dru{tava u EPS-u, ~ime se obezbe|uju iformalno-pravni usloviza obavqawe osnovne de-latnosti u skladu sa no-vim Zakonom o energeti-ci. To je ujedno i najboqipokazateq da su ‘’HE \er-dap’’ ispunile zakonskepreduslove i zahteve i da uskladu sa {irokim spek-trom propisa i pravilauspe{no realizuje proiz-vodwu hidoelektri~neenergije. Za to je biloneophodno obezbediti inadle`noj agenciji do-staviti veliki broj doku-menata, dozvola, atesta,sa-glasnosti, mi{qewa iocena iz raznih oblasti,od gra|evinskih do ekol-{kih.

^. R.

Ispuweni uslovi zaproizvodwu hidroelek-

tri~ne energije

28

AKCIJE

Tradicionalno dru-èwe Elektropri-vrede Srbije i Pla-ninarskog dru{tva

“Pobeda” iz Beograda, ovegodine bilo je u znaku Niko-le Tesle. Naime, u najmasov-nijoj ekspediciji ovog dru-{tva do sada, AleksandarRa{in i Dejan Dujmovi},~lanovi ekspedicije, na vrhMonblana su ispeli EPS-ovu zastavu, a oni sami suosvajawe vrha zabeleìli umajicama sa Teslinim li-kom. Podse}amo, majice sudeo promotivnog materijalakoji je Sektor EPS-a za od-nose s javno{}u obezbedioza akciju EPS I DECA -TESLA 150. Mnogi odhiqadu osnovaca {irom Sr-bije, koji su u~estvovali unekom delu akcije EPS IDECA - TESLA 150 - u li-

kovnom konkursu, u takmi-~ewu u znawu, zatim oni kojisu posetili Muzej NikoleTesle, TE Nikola Tesla uObrenovcu, i{li na pozori-{nu predstavu za decu o Te-sli... dobili su od Elektro-privrede Srbije iste ovakvemajce, ka~kete, rance, bed-ève, bro{ure o Tesli i jo{mnogo drugih poklona. Timeje Elektroprivreda Srbijejedno od retkih preduze}a uSrbiji koje je na dostojanna~in obeleìlo godi{wi-cu ro|ewa velikog srpskognau~nika i svojom akcijompribliìlo deci ìvot irad Nikole Tesle.

Po re~ima Aleksandra Ra-{ina, ekspediciju je ~inilo66 ~lanova iz 19 planinar-skih dru{tava iz Srbije iBosne. Od tog broja, wih 55se popelo na Monblan, naj-

vi{u planinu u Evropi kojase nalazi u francuskim Al-pima. Ekspedicija je trajala10 dana, a za sam uspon i si-lazak sa vrha planinarima jebilo potrebno ~etiri dana.

Elektroprivreda Srbijeje skromnim sredstvima po-

mogla ekspediciju koja jeosvojila vrh Monblana i ko-ja je uspela da se na visiniod 4 810 m. pojave obele`jaEPS-a i akcije EPS I DE-CA - TESLA 150.

S. Roslavcev

EKSPEDICIJA “VELIKI PUT POBEDE - ALPI 2006.”

Zastava EPS-a na Monblanu

Obeleæja EPS-a i akcije EPS I DECA - TESLA 150na{li se na najvi{oj planini u Evropi

Planinari,obele`ja

EPS-a i akcijeEPS I DECA -TESLA 150 na

Monblanu

Veli~anstveni pogledna najvi{e vrhove uEvropi

29


AKCIJA EPS I DECA 2006 - TESLA 150

Sa Teslom se druìlo25.000 dece

“Prvo poluvreme” uspe{no zavr{e-no realizacijom niza zanimqivihprojekata: pozori{nom predstavom“Tesla - bajka o elektricitetu”, pose-tama Muzeju Nikole Tesle i TENT-u,multimedijalnim edukativnim CD,likovnim konkursom...

Kao {to znate, ovo-godi{wa AkcijaEPS I DECA po-sve}ena je obele-

àvawu 150 godina od ro-|ewa Nikole Tesle, pa smose potrudili da sva de{a-vawa budu usmerena na upo-znavawe mali{ana sa ì-votom i radom ovog veli-kog nau~nika. Ali, ne krozbubawe, ve} kroz igru idruèwe, na poseban, za-nimqiv i zabavan na~in.

Tako je EPS u saradwi saAgencijom BLUMEN GRO-UP osmislio i realizovaoniz zanimqivihprojekata: pozori-{nu predstavu “Te-sla - bajka o elektri-citetu” , posete Mu-zeju Nikole Tesle uBeogradu, multime-dijalni edukativniCD. U~enici osnov-nih {kola imali supriliku da “zavire”i u postrojewa na{e najve-}e “fabrike struje” - utermoelektranu “NikolaTesla”.

Tokom aprila, maja i ju-na 400 dece, od ~etvrtog doosmog razreda osnovne{kole, iz Kostolca, Po-àrevca, Smedereva, Kra-gujevca, Novog Sada, Ba~kePalanke, Kraqeva, Klado-va i Lazarevca, obi{lo jeMuzej Nikole Tesle u Beo-gradu. Tu su se kroz speci-

jalno osmi{qen programsa animatorima i demon-stratorima iz Muzeja upo-znali sa stalnom muzej-skom postavkom. Zado-voqni obilaskom i onim{to su videla, deca su is-punila stranice Kwigeutisaka: “Nixa je super”,“Nixa je ~udo, genije”. Ni-kola Tesla je za wih po-stao “gospodar muwa”.

U istom periodu deca iz17 gradova (Beograd, Ni{,Zaje~ar, Leskovac, Vrawe,Pan~evo, Novi Sad, Kraqe-vo, Pirot, Kladovo, Nego-

tin, Kostolac, Uìce...)imala su priliku da pogle-daju pozori{nu predstavu“Tesla - bajka o elektrici-tetu”. Wih 5.500 su uìvalau “borbi” profesora Sija-lice, koji je odgovarao ma-log Nikolu Teslu od studi-ja elektrotehnike i malogNikole koji nije odustajaood svog nauma. Horsko dozi-vawe i zvi`dukawe golubi-ci Beli, uvek je podgrejava-lo atmosferu.

Po~etkom nove {kolskegodine u~enicima {iromSrbije bi}e podeqen mul-timedijalni CD o NikoliTesli, tako da }e jo{ 7.000mali{ana saznati mnogeinteresantne detaqe o ì-votu ovog velikana.

Likovni konkurs, koji jeove godine odràn tokomaprila, po drugi put, tako-|e je kao temu imao “Tesla- bajka o struji”. Pristi-glo je 7.707 radova iz 711{kola. Prvi put je stiglo332 crteà u~enika iz 15{kola sa Kosova i Meto-

hije. Bilo je te{koizabrati, u prvomkrugu 60 najboqihradova ~ije su auto-re i pedagoge na-gra|ivala privred-na dru{tva u sasta-vu EPS-a. I na kra-ju - 10 najboqih odnajboqih, koje jenagra|ivala Elek-

troprivreda Srbije.U saradwi sa Britanskim

Savetom organizovali smo“kartawe” u~enika sedmihrazreda u ALSET - TESLAKARTAMA u ~emu je u~e-stvovalo 168 {kola i preko5.000 u~enika. Od 43 naj-boqa u~enika izabrana jeekipa od 6, koja je 21. junaubedqivo pobedila ekipuvr{waka iz Bugarske. In-ternacionalno takmi~eweje odràno u prostorijama

Britanskog Saveta putemkonferencijske veze.

Dugogodi{wa saradwasa NVO “De~je srce” rezul-tiralo je aktivnim ukqu-~ivawem dece ometene urazvoju u sva de{avawa uokviru Akcije EPS I DE-CA 2006 - TESLA 150. Ovadeca su obi{la Muzej Ni-kole Tesle, pogledala supredstavu “Tesla - bajka oelektricitetu”, posetilisu TENT i u okviru speci-jalno organizovanog li-kovnog konkursa poslalisu nam 600 svojih crteà.

Uspe{an zavr{etak “pr-vog poluvremena” AkcijeEPS I DECA 2006, uosta-lom, najboqe ilustruje to{to je od aprila do julapreko 25 000 dece, u~enikaod prvog do osmog razredaosnovne {kole, bilo u wojobuhva}eno. Sva ova de{a-vawa, svakako, ne bi bilomogu}e realizovati bezsvestrane podr{ke i pomo-}i koleginica i kolega izsvih privrednih dru{tavau sastavu EPS-a.

U toku su pripreme zaliterarni konkurs, na je-sen, koji se odràva prviput, a nastavi}e se dru-èwe sa u~enicima u Mu-zeju Nikole Tesle, na po-zori{noj predstavi, u obi-lasku TENT-a...

N. Mileti} Milosavqevi}

Deca iz 17 gradova, wih 5500,imala su priliku da pogledaju

pozori{nu predstavu “Tesla, bajka o elektricitetu”

*

*


30

EKOLOGIJA

REGIONALNA KONFERENCIJA O UPRAVQAWU ZA[TITOM ÆIVOTNE SREDINE

Uskla|ivawe propisa sa svetom

Na skupu }e biti prezentirani radovi odoko 150 stru~waka iz zemqe i inostranstva

Me|unarodna kon-ferencija, “Elek-tra IV”, o upra-vqawu za{titom

ìvotne sredine u elektro-privredi, kroz stru~ne ra-dove autora iz zemqe i ino-stranstva, traga za inovaci-jama u poslovawu, bilo da jere~ o proizvodwi, o uticajuna ìvotnu sredinu ili naglobalnu trgovinu. Za ovo-godi{wu konferenciju,koja se u hotelu “Omorika”na Tari odràva od 11. do15. septembra, vlada velikointeresovawe, kako doma-}ih tako i stranih stru~wa-ka iz ove oblasti. Prija-vqeno je stotinak stru~nihradova od oko 150 autora.Prethodno odràne konfe-rencije pokazale su, krozzna~ajan broj u~esnika i ra-dova, da postoji stalna po-treba i veliko interesova-we za okupqawe stru~wakakoji se bave aktivnostima,posebno iz oblasti za{tite

ìvotne sredine, radi raz-mene iskustava i postignu-tih rezultata. Pokazalo se,tako|e da jedan ovakav radzahteva podr{ku gra|ana,lokalne, nacionalne, regi-onalne i me|unarodne ad-minsitracije, posebno {toje za{tita ìvotne i radnesredine na vrhu univerzal-nog svetskog interesovawa.

Teme koje }e se na ovogo-di{woj konferenciji ob-ra|ivati podeqene su u de-vet oblasti. Posebnu pa-`wu privla~i oblast kojase odnosi na harmonizaci-ju nacionalne i me|una-rodne regulative kao uslo-va za pridruìvawe i pri-stupawe Evropskoj uniji. Uokviru odrìvog razvoja uenergetici razgovara}e seo strategiji, sistemimaupravqawa, ~istim tehno-logijama, obnovqivim ialternativnim izvorimaenergije i drugom. Nadnevnom redu konferenci-

je na}i }e se i oblasti ve-zane za programe i planoveupravqawa u javnom sekto-ru, procenu opasnosti i za-{titu kao i za preispiti-vawe stawa upravqawa za-{titom okoline u ciquwenog poboq{awa.

Upravqawe otpadnimmaterijalima i reciklaàzastupqeni su sa vi{e te-ma. Ne bez razloga, jer sezna da u Srbiji, zbog nere-{enih problema i po~et-nih koraka u za{titi ì-

votne sredine, otpad i we-gova reciklaà u mnogimsredinama postaju temabroj jedan.

Organizatori IV regio-nalne konferencije su JPElektroprivreda Srbije,Elektroprivreda Republi-ke Srpske, A.D. Elektro-mreà Srbije, Forum kva-liteta i Asocijacija zaglobalna pitawa kvalite-ta sa svojim ~lanicama.

K.J.

Dobra organizacija rada i me-|usobna saradwa izvo|a~a ra-dova, uti~u da rokovi za izvo|e-we radova na rekonstrukcijielektrofiltera na bloku A -1 uTE “Nikola Tesla” budu ispo-{tovani, odnosno da deo poslo-va bude i ispred termin plana.

- Od potpisivawa prvih ugo-vora u maju, do zavr{ne montaèi pu{tawa elektrofiltera upogon, {to je planirano za 17.oktobar, svi rokovi su zami-{qeni veoma ambiciozno. Dosa-da{we iskustvo je pokazalo daje realizacija mogu}a uz izuzet-no dobru organizaciju i vo|eweposlova. Prilikom dono{ewaodluke o izboru izvo|a~a rado-

va, po{tovali smo opredeqeweda u najve}em delu, pogotovukad je montaà u pitawu, u~e-stvuju firme koje su prethodnegodine radile rekonstrukcijuelektrofiltera na bloku A-2.Radovi koji su izvedeni do sadapotvrdili su da je ovo oprede-qewe bilo ispravno, jer ne sa-mo da su rokovi ispo{tovanive} su neki poslovi ispredtermin plana, kaè Petar Kne-èvi}, koordinator inèwe-ringa PD TENT, neposredno za-duèn za realizaciju poslovana rekonstrukciji elektrofil-tera bloka A-1.

Neki od najbitnijih poslova,kao {to su montaà talo`nih i

emisionih elektroda su zavr-{eni, a poslovi na montaìelektroopreme i dela koji je ve-zan za upravqawe idu predvi-|enim tempom.

- S obzirom na kratko vremeza radove, isporuka opreme bi-la je u funkciji montaè. Do sa-da su ti zahtevi, zahvaquju}iisporu~iocima opreme sa stra-ne, kao i isporu~iocima doma}eopreme, ispo{tovani {to jeomogu}ilo da je, uz izuzetno an-gaòvawe qudi na montaì, uovom trenutku stepen gotovostine{to ispred termin plana, na-gla{ava Kneèvi} i navodi:- Uodnosu na pro{logodi{we po-slove za koje je bilo vi{e vre-

mena za pripremu, a pre po~et-ka montaè ve}i deo opreme na-lazio se na skladi{tu, sada tonije bio slu~aj. Trebalo je ima-ti dosta hrabrosti i doneti ta-kvu odluku, ali po{to smo ima-li iskustvo sa prethodnim blo-kom, odlu~ili smo da u planira-nim rokovima uradimo i ovaj po-sao. Ukoliko se nastavi sa ova-kvim odnosom prema poslu, akoizvo|a~i budu uspeli da zadr-è tempo i ako nas vreme poslu-ì, realni su izgledi da }ekompletan posao na elektro-filteru bloka A-1 biti okon~anu predvi|enim terminima. n

K. Jani}ijevi}

REKONSTRUKCIJA ELEKTROFILTERA U TENT-u

Radovi po planiranoj dinamici

Jedna od tema: ~iste tehnologije u proizvodwielektri~ne energije

Problem zaga|ivawa Dri-ne je star koliko i ova reka,ali, otpad se nije prime}i-vao, pa ni smetao sve doksilna Drina nije pregra|e-na izgradwom hidroelek-trana ,,Zvornik” i “BajinaBa{ta”. Iako su ekologija iza{tita ìvotne sredineop{ta briga, ovde nije tako.O ~i{~ewu otpada iz drin-skog sliva, zapravo, trebalobi da brinu i ̀ iteqi i pri-vredni subjekti, jer sve {toje suvi{no iz Pive, Tare,Lima, i ostalih pritokaDrine zavr{i u jezeru pro-to~ne HE “Bajina Ba{ta”.Jezero je duga~ko 50 kilome-tara i nerealno je o~ekiva-ti da bi P.D. “Drinsko-Limske HE” mogle da o~i-ste ceo sliv.

- Na nivou EPS-a, pre dvegodine, stoga, formiran jestru~ni tim sa zadatkom dasa~ini planove i programeza{tite ìvotne sredinekao i da u~estvuje u wihovojrealizaciji. EPS je i pot-pisnik akata evropske orga-nizacije za za{titu ìvot-ne sredine i ispuwavawastandarda ISO9001, ISO14000, i ISO18000 iz obla-sti ekologije - isti~e Qu-bodrag Jezdi}, koji se, u HE“Bajina Ba{ta” bavi ovomproblematikom. Aktivno-sti na ve}oj za{titi ìvot-ne sredine su na po~etku, awihov donator je finska

vlada. Krenulo se od uticajatermo i hidro kapaciteta naìvotnu sredinu. Sve je toprisutno, tako da se HE “Ba-jina Ba{ta” stalno suo~avasa wima, pa ih re{ava u gra-nicama mogu}nosti. Reci-mo, vodi se ra~una da se uDrinu ne odlaù nikave he-mijske materije-uqa, pira-len i sli~no. Stvorenomakumulacijom i ispu{ta-wem dowe vode mewa se tem-peratura, wen kvalitet, naj-mawe ~etiri puta godi{we,ispituje se i kvalitet vodeod nadle`nih instituta.Daqe, oko aklumulacija HEi RHE “Bajina Ba{ta” poja-vquju se klizi{ta i ~ije seposledice otklawaju. Gradese i drena`ni sistemi okobrane “Lazi}i”, podiè sei odràva putna mreà, po-{umqavaju se i humanizujudegradirane povr{ine okoakumulacija...

Kako isti~e Jezdi},“Drinske HE”,od 1995. godi-ne imaju i Pravilnik o za-{titi vodotoka. Nikakavakt, me|utim, ne moè da re-ku za{titi od qudske ne-brige. Veliki ali stalanproblem su divqe deponije utokovima Lima i Drine, apre svega plivaju}i otpad,koji obavezno zavr{ava uakumulacionim jezerima.Verovali ili ne, toliko setog otpada nagomila u jeze-rima - da se, gaze}i po wemu,

jezero moè prepe{a~iti.To je slu~aj i sa jezerom HE“Potpe}” i sa jezerom HE“Bajina Ba{ta”. Otpad upotpe}kom jezeru ugroàvai proizvodwu elektri~neenergije, jer zapu{tene re-{etke smawuju snagu genera-tora. Gradwom deponije ot-pada i reciklaòm u uvaliudaqenoj oko 800 metara iz-nad HE”Potpe}”, uz ino-strane donacije, otkloni}ese i taj problem.

Zahvaquju}i DonacijiVlade Norve{ke, problem~i{}ewa jezera HE “BajinaBa{ta” re{ava se brodom-~ista~em, ali takvo re{eweima i manu, jer se tako kupisamo sitniji plasti~ni ot-pad. Dodu{e, ove godine jeiz jezera izva|eno oko 7.000kubika plasti~nog otpada,ali u planu je da se otpad za-dràva 22 kilometra uzvod-no, zatim da se brod rekon-strui{e i da tako izvadi savotpad. Kako napomiwe Je-zdi}, ovakvo ~i{}ewe jezeraHE”Bajina Ba{ta” godi-{we ko{ta oko sedam mili-ona dinara, pa se iz elek-trane prakti~no ~isti tu|iotpad. Op{tine iz gorwegtoka Drine, kojih je oko pet-naest, ne pokazuju ni zainte-resovanost da u~esetvuju ufinansirawu ovih radova.Taj problem ih se ni ne do-ti~e, pa i sav otpad iz HE“Vi{egrad” “po{aqu” nama.

Na sastanku gradona~elni-ka svih op{tina, kojem jenedavno prisustvovao ipredstavnik Vlade Norve-{ke, obe}ano je da }e sveu~initi za ~istu Drinu.Ali, od toga nema ni{ta,iako taj problem ima i me-|udràvnu dimenziju.

I dok se pre svega, svestqudi ne promeni, u DP“Drinsko-Limske HE” ~ineono {to mogu i moraju. Pla-}a se ~i{}ewe plasti~nogotpada i rekonstrui{e semehanizacija za va|ewekrupnog sme}a, koje ugroà-va brane i za~epquje re{et-ke. Raspisan je tender za re-konstrukciju krana u HE“Zvornik”, radi se i proje-kat za{tite ìvotne sredi-ne u “Limskim HE”.

Planom investicionihaktivnosti EPS-a od 2007-2010 predvi|ene su i ak-tivnosti ~i{}ewa jezera,nabavka i rekonstrukcijemehanizacije za te namene,za {ta su i predvi|enaznatna finansijska sred-stva. Za sada, me|utim, sveje jo{ u planovima. Te{koje, svakako, ispraviti“krivu Drinu” - naro~itokada je o otpadu re~. A,Drina je zaista kriva ce-lim tokom (prava je samopet kilometara nizvodnood HE “Bajina Ba{ta”).

M. \oki}

ZA[TITA @IVOTNE SREDINE NA PODRU^JU PD “DRINSKO-LIMSKE HE”

Dugo pe{a~ewe po otpaduU jezerima hidroelektrana “Bajina Ba{ta”, i “Potpe}” nagomilao se otpad

Malo li je: otpad u jezeru HE “Bajina Ba{ta”

Jezero RHE na Tari:Ovako izgleda kad pro|e “~ista~”


32

NA LICU MESTA

Umanastiru Gra~a-nica okupilo semno{tvo sveta:uprkos lo{im pu-

tevima i nesigurnim vreme-nima, neki su do{li i iznajudaqenijih srpskih en-klava.

Ma, kako je zavr{ena sve-~ana liturgija i narod kre-nuo za vladikom Artemijem,kalu|erima, sve{tenstvomi ripidama u litiju, po~eloje da lije kao iz kabla. Ne-ko je rekao da je to dobarznak: ki{a na Veliku Go-spojinu sluti na dobru i be-ri}etnu jesen, mo`da ~akcelu godinu… Mada, to ov-de i ne mora da vaì. Jer,ne zavisi sve samo od Onoggore: tu su jo{ me|unarodnazajednica (ma {ta da se kri-lo iza toga), kom{ije Al-banci, U^K, KZK, slobod-ni strelci ({to se ovde mo-è tuma~iti i doslovno),Kontakt grupa, visokipredstavnik UN koji se po-starao da Srbima na Kosovui Metohiji zloslutno “~e-stita” praznik proglasiv-{i ih |uture za zlikovce izagor~a im ionako ~emeran

ìvot, NATO zamaskiran uKFOR, posmatra~i, nevla-dine organizacije, ve}e imawe mesije ovog ili onognaroda, la`ni proroci ipoliti~ari…

Onda se probilo sunce isvi smo se obradovali pona-dav{i se da }e sve~ano otva-rawe nove poslovne zgrade“Elektrokosmeta” u Gra~a-nici prote}i po lepom vre-menu i pod vedrim nebom.Ali, ne biva uvek… Profe-sor dr \or|e Mihajlovi},dràvni sekretar za energe-tiku, jedva da je izgovoriopola pozdravnog slova, a od-ozgo je ponovo po~elo: prvositno i romiwavo, a zatimonako èstoko, poznojesen-ski. Xaba ki{obrani.

Kada je profesor simbo-li~no presekao crvenu vrp-cu, bili smo mokri kao cr-kveni mi{evi, ali vredeloje jer, ispuni ~oveka ne{touzvi{eno u takvim trenuci-ma! Eh, Kosovo…

- Mi smo od 1999, kad smonajureni i iz na{ih pro-storija i s posla, besku}ni-ci - pri~ao mi je posle in-èwer Dragan Radovi}, di-

rektor “Elektrokosmeta”. -Ali, odmah smo se organi-zovali: bili smo snabdeve-ni svom opremom, alatima imaterijalom, ali na vi{eiznajmqenih lokacija. Asada smo svoji na svome. Po-slovnu zgradu smo zavr{iliza nepuna ~etiri meseca:trista kvadrata kancela-rijskog i sto magacinskogprostora. Prostrano dvo-ri{te i parking… A svenas je ko{talo oko tridesetmiliona dinara.

Posle sam od svog novogprijateqa Neboj{e Aleksi-}a, direktora Elektrodi-stribucije (severne) Kosov-ske Mitrovice, doznao da jeotprilike toliko ko{tao i35-kilovoltni dalekovodizme|u Vala~a i hidrocen-trale Gazivode, koji je sve-~ano pu{ten u rad sutradan,u utorak, na drugi dan slave!Novi dalekovod je rezervapostoje}em (koji su Albanciuspeli da iseku i pretvore u

10-kilovoltni), a omogu}i-}e nesmetano snabdevawesvih ìteqa severnog delaKosova i Metohije elek-tri~nom energijom, kao isiguran rad hidrocentrale.

Kad sam uo~i Velike Go-spojine dolazio ovamo, pri-znajem da sam bio zbuwen:nije mi se ~inilo razumnimda Elektroprivreda i VladaSrbije ulaù u Kosovo iMetohiju uprkos svoj neiz-vesnosti oko budu}eg statu-sa ovog dela Srbije (a silaBoga ne moli). Ali, kad samstigao, sve mi je postalo ja-snije. Jer, nema ve}eg nitiboqeg ohrabrewa za ovo ma-lo Srba i nealbanaca kojisu smogli snage da se odupru(ponekad i bukvalno ubita~-nim) pritiscima i ostanuna svojoj zemqi i u svojimku}ama. To mi je docnije po-tvrdio i Sr|an Vasi}, na-~elnik Kosovskog okruga…

Mada, najve}e ohrabreweza oko osam i po hiqada rad-

KOSOVO I METOHIJA

Vi{e od nadeTek u nekoj kafani u Lapqem Selu sam,

po prvi put s paæwom, odslu{ao pesmu“\ur|evdan” i onaj refren: “Kud god dapo|em tebi se vra}am ponovo, ko da mi ot-me iz moje du{e Kosovo”

Prof. Dr \or|eMihajlovi}

preseca vrpcu naulazu u novu

poslovnu zgradu“Elektrokosmeta”

Dragan Radovi}:vi{e nismo besku}nici


33

nika Elektroprivrede Sr-bije koji su na Kosovu i Me-tohiji najureni s posla, apolovina i sa svojih ogwi-{ta, bilo bi kada bi prego-vori sa me|unarodnom misi-jom oko wihovog radnog sta-tusa i povratka na posao bi-li okon~ani uspe{no!

- Za tri godine odràlismo ~etiri sastanka, a jo{nismo uspeli da se usaglasi-mo ni oko dnevnog reda -qutnuo se Milorad Mora-~i}, direktor Direkcije zaJP EPS-a na Kosovu i Me-tohiji. - Znaju oni da miimamo i znawe, i voqu, i ka-drove, i da smo u pravu, i dabi takvo re{ewe vaqalosvim gra|anima Kosova iMetohije, ali kad iza wih

stoji vojna sila, a ne snagaargumenata, onda je to razgo-vor gluvih… Pa, da nijeElektroprivrede i VladeSrbije, na{i qudi bi vero-vatno ìveli u izbegli~-kim kampovima.

Razgovarao sam s nekimaod wih. Pri~ali su mi daim je UNMIK nudio da sejave na konkurs, pa }e nekiverovatno biti primqeni,ali bi to zna~ilo da pri-znaju legitimnost silexij-skih postupaka iz 1999. go-dine i da se dobrovoqno od-ri~u statusa i svojih prava.A zatim, ako bi neki od wih(ponovo) zasnovali radniodnos, niko ne bi mogao, averovatno ni hteo, da im ga-rantuje bezbednost, ni na

putu do posla, niti na rad-nom mestu. Pa, iako su uve-liko navikli na ìvot u ge-tu, ovo im pre li~i na nad-meno omalovaàvawe, igrusa navodnom multietni~no-{}u, nego na ozbiqnu ponu-du. A tih 43 odsto od prose~-nih primawa, koje dobijajuod Elektroprivrede Srbi-je, naàlost, jedina su po-mo} na koju mogu da ra~una-ju… Za sada.

Mo`da bih pomislio dapreteruju, da od DragojlaBaàlca, zamenika general-nog direktora EPS-a, ni-sam doznao za uàsan, one-spokojavaju}i podatak da jeod “uspostavqawa mira” naKosovu i Metohiji ubijenopedeset radnika EPS-a, i daje oteto wih dvadeset sedam,a da im je sudbina, uprkostanu{noj nadi koja jo{ ti-wa, gotovo sasvim izvesna…Stra{no!

- Pomaèmo porodicama,stipendiramo decu, ali to jeslaba uteha za wihov gubi-tak - pro{aputao je o~igled-no i sam potresen onim {tose doga|alo i doga|a tim ne-sre}nim qudima.

Uz tu pri~u i jo{ ìvose}awe na 17. mart 2004. go-dine, kada je nenajavqenobio ukinut lovostaj na Sr-be, moè se zamisliti u ka-kvom raspoloèwu smo je-zdili uokolo kombijem (sakosovskim registarskimtablicama).

- Po Kosovu i Metohijivoze se qudi u automobili-ma ~ak i sa beogradskim ta-blicama - prosvetlio me jeDragi{a Terenti} iz Pri-lu`ja. - Ne obaziru se na

wih previ{e, jer ili misleda je u automobilu neko wi-hov, ili da je u wemu neki“biznismen” koji sara|uje swima. Ali, ako bi poku{aonekud da pro|e{ sa starimkosovskim tablicama, obraobi bostan. Oni to doìvqa-vaju kao te{ku provokaciju,navodni signal da voza~ nepriznaje kosovske institu-cije… {to je uglavnom ta~-no. Mogao bi da mine{ krozjedno selo, ali do~ekali bite u drugom…

- Pa, kako ide{ na posao,~ak u Mitrovicu, crni Dra-gi{a?

- S kosovskim tablicama,kako bih druk~ije…

Jedno popodne smo svrati-li u neku srpsku kafanu uLapqem Selu: meze, rakiji-ca, onda poku{aj “ubistva”ogromnim koli~inama jelasa ro{tiqa, vino iz Ho~e…Momci se rastr~ali, videlose da smo im dragi gosti barkoliko oni nama bili do-bri doma}ini. U jedan mah,izme|u stolova se razlegaozvuk harmonike: setan, aotegnut. Za wim pesma “\ur-|evdan”.

Tek tada sam, po prvi put,s pa`wom odslu{ao onaj re-fren: “Kud god da po|em te-bi se vra}am ponovo, ko dami otme iz moje du{e Koso-vo…” U grlu mi je zastalaknedla, u oku zacaklila suzai skotrqala se bez stida dobrade. Jer ovde ta pesma do-bija pravo zna~ewe.

Usvrdlala mi se u srce ise}awe, pevu{im je i danaspi{u}i ove redove.

Milo{ Lazi}

Termoelektrane “Kosovo A i B”: gde je 8.500 Srba

koji su nekada radili ovde i na okolnim kopovima

Miroslav Mora~i},\or|e Mihajlovi} i

Dragojlo Baàlac ispod novog dalekovoda

Ispred manastiraGra~anica na Veliku Gospojinu


34

POVR[INSKI KOPOVI

Obavqawem skra-}enog godi{wegremonta Prvogjalovinskog si-

stema, kao i doterivawemDrugog i sa nizom drugihaktivnosti, rudari sa Po-vr{inskog otkopa “]iri-kovac” prakti~no ve} suu{li u jesen. Naime, sve{to se sada, kao i tokomleta, radilo na kopu u di-rektnoj je funkciji obez-be|ivawa dovoqnih koli-~ina ugqa za rad blokovaTE “Kostolac A” tokompredstoje}e grejne sezone.Sa minimalnim zaka{we-wem od nekoliko dana,jo{ 7. avgusta, posle zavr-{enog remonta, sa radomje startovao Prvi jalo-vinski sistem na ovom ko-pu. Ovo ka{wewe i nijeproblemati~no, s obziromna izvr{en veliki obimposlova, jer je obavqenakompletna rekonstrukci-ja i preseqewe dela siste-ma. Na otkrivci trenutnoradi bager tri kome je,umesto planirane osmice,pridruèn bager ~etiri.Ina~e, od ma{ina kojejo{ pripadaju ovom siste-mu zavr{eni su predvi|e-ni poslovi na bageru 11 ibandvagenu pet. Zavr{avase i remont bagera osam,

~ija je opravka kasnilazbog problema sa pristi-zawem uvoznih rezervnihdelova za hidrauliku.

U skra}enom remontubio je Drugi jalovinskisistem, a najve}e aktivno-sti obavqene su na odla-gali{tu sistema u sklopuparalelnog pomerawapripadaju}eg transporte-ra za 90 i produèwa zaoko 120 metara. Zbog teh-nolo{kih problema uo~e-nih u ranijem periodu, nakopu su odlu~ili da izvr-{e demontaù i montaùzbirnog transportera uduìni od oko 300 metara,uz izradu potpuno novetrase. Bager 12, koji kao iOdlaga~ 3500 pripadaovom sistemu, ve} je na re-montnom placu. Od ranijese intenzivno radi i nabageru 14 koji }e, kako jeplanirano posle okon~a-wa remonta, po~etkom sep-tembra biti angaòvan zarad u sklopu ugqenog si-stema kopa remontovanogu prvoj polovini godine.U tom smislu, po{tuju}iranije ugovorenu dinami-ku otkopavawa ugqa i po-trebe dva bloka u Kostol-cu, od po~etka septembrapo~elo je lagerovawe ugqana depo rudnika sa ciqem

da se, ~im blokovi budu namreì, vagonima prebacina deponiju elektrane.

U sklopu priprema zarad u zimskom periodu in-tenzivno se radi i na is-kopu novog zbirnog vodo-sabirnika s obzirom na toda je velika zavodwenostjedan od najve}ih proble-ma na kopu. Prema re~imadirektora Slavka Svilo-kosa vodosabirnik }e ufunkciji biti do krajaseptembra. Angaòvan jejedan E[ bager i radi sepunom parom. Kako sadastvari stoje, nema razloga

da do po~etka ki{nog pe-rioda kompletna pumpnastanica i cevni sistem nebudu u funkciji nakon ~e-ga bi se znatno spokojnijedo~ekao jesewi i zimskiperiod punog angaòva-wa. Ostvareni proizvod-ni rezultati su blizu o~e-kivanih. Za sedam meseciplan proizvodwe ugqaostvaren je sa 95 procena-ta, dok se na otkrivci uistom periodu beleì ne-{to ve}i zaostatak od 16procenata.

D. Radojkovi}

PRIPREME ZA ZIMSKU SEZONU: POVR[INSKI KOP “]IRIKOVAC”

Remonti, ipak, na vremeRekonstrukcija prvog jalovinskog sistema

POVR[INSKI KOP “DRMNO”

Generalno sre|ivawe mehanizacijePripreme za rad u predstoje-

}im zimskim uslovima, {to uosnovi zna~i generalno sre|iva-we osnovne rudarske mehaniza-cije, transportnih sistema, po-strojewa za preradu ugqa i stva-rawe tehni~ko-tehnolo{kih us-lova za odvijawe proizvodnogprocesa, na povr{inskom kopu“Drmno” realizuju se planiranomdinamikom. Uspe{no su okon~a-ni remonti na drugom ugqenom i~etvrtom jalovinskom sistemu, au toku je remont tre}eg sistemaza otkopavawe ~vrstih masa, ko-ji treba da se zavr{i sredinom

septembra. Za proizvodwu ugqaosposobqen je glavni bager, kojije sa remontnog placa preba~endo radne lokacije. Do kraja re-montnih aktivnosti, koje po pla-nu treba da se okon~aju do sredi-ne oktobra, preostaje da se ura-di jo{ samo remont prvog, najma-weg, jalovinskog sistema.

Stawe rezervi ugqa krajemavgusta je zadovoqavaju}e. Nadeponiji TE “Kostolac B” lagero-vano je oko 400.000 tona. Sa kopa“Drmno” poru~uju, stoga, svimakoji za ogrev koriste ~vrsto go-rivo da ne brinu, jer }e komadnog

ugqa biti u potrebnim koli~ina-ma. Dnevno se na separatoru idrobilani u proseku preradioko 1.000 tona.

Prema re~ima Gorana Horvata,tehni~kog rukovodioca najve}egkostola~kog povr{inskog kopa, uovom trenutku u zapadnom leì-{tu kopa “Drmno”, koje je u po~et-noj fazi eksploatacije, otkrive-no je prema orijentacionim pro-cenama izme|u dva i po i tri mi-liona tona ugqa. Do po~etka zi-me, kako isti~e Horvat, treba dase zavr{e i poslovi na formira-wu ugqene etaè kako bi najve}i

bager angaòvan na proizvodwiugqa imao optimalne tehni~ko-tehnolo{ke uslove za rad.

Rezimiraju}i dosada{wi tokpriprema za rad qudi i mehani-zacije u najteìm vremenskimuslovima, moè se konstatovatida je u proteklom periodu mnogoposlova ura|eno kako vaqa, {tonavodi na zakqu~ak da }e osnov-nih pogonskih sirovina za proiz-vodwu elektri~ne energije, u ko-stola~kim termoelektranamatokom zimskog perioda, biti do-voqno.

S. Sre}kovi}

Skra}en remont na Drugom jalovinskom sistemu


35

Otvarawe novog odlaga-li{ta i izme{tawe po-stoje}eg jalovinskog si-stema, usled pokrenutogklizi{ta na “Poqu B”,najstarijem kolubarskomkopu, bio je iznu|en potez.Jer, jo{ krajem marta pod-zemne vode zbog obilnihki{a i u~estali zemqo-tresi pokrenuli su tadaklizi{te na tom kopu, paje prema wegovom cen-tralnom delu krenulo oko50 miliona kubika jalo-vine. Deo otkopanihugqenih etaà tada je za-trpan, a pretila je i opa-snost da takva ogromnakoli~ina zemqe ugrozicentralni deo kopa i uni-{ti brojnu rudarsku meha-nizaciju.

Re{avawu ovog proble-ma pristupilo se veoma br-zo pa su otkop i odlagawejalovine nastavqeni alije jalovinski sistem“skra}en” a oko milionkubika odloèno je u zoniCerovitog potoka. Na ovojlokaciji, tokom jula,ostvarena je i rekordnamese~na proizvodwa od515 hiqada kubnih metarajalovine (za 27 kalendar-skih dana). Otkop jalovi-ne je, potom, stao, a stru~-ne ekipe “Kolubare” u tom

periodu osmislile su naj-povoqniji na~in re{ava-wa tog problema. Na bazitakve odluke za ovakvo re-{ewe problema klizi{taizra|ena je i neophodnadokumentacija. Odre|enoje, pritom, da rok za zavr-{etak radova iznosi 25radnih dana, zna~i do kra-ja avgusta.

Polovinom avgusta nanovoj trasi jalovinskogsistema u izgradwi, rado-vi na montaì transport-nih sistema bili su u za-vr{noj fazi. Odlaga~ jeve} bio na putu ka novojlokaciji. Za petnaestakdana ura|en je veliki po-sao, kako isti~e PredragSimi}, tehni~ki direk-tor “Poqa B”. Izgradwomnove trase ovog sistema,prakti~no, “kupili” smodve-tri godine dok se neprona|e re{ewe za trajnoodlagali{te koje }e omo-

gu}iti nesmetan otkop ja-lovine i ugqa do krajaeksploatacionog vekaovih kopova, isti~e Si-mi} i nagla{ava da je to-kom zastoja u proizvodwi,osim izgradwe nove trasei izme{tawa jalovinskogsistema, ura|en i redovanremont dela rudarske me-hanizacije. Bez obzira naoteàne uslove rada zbogvisokih temperatura, alii ki{e, najve}i deo poslaura|en je po planu. Ova va-rijanta odabrana je, ne sa-mo zbog daqeg razvojaovog, nego i kopova Poqa“C” i “E”.

Do sada je, ina~e, demon-tirano oko ~etiri kilo-metra tra~nih transporte-ra, a u zavr{noj je fazikompletirawe jalovin-skog sistema na novoj tra-si, u ukupnoj duìni odoko pet kilometara.

- Takav obiman posao re-

alizuju pre svih, stru~neekipe “Kolubare” i Povr-{inskih kopova, a slede -radnici Pripremnih ra-dova, iz Ma{inske radio-nice i radnici “Koluba-ra-Usluga” (tehni~ka re-kultivacija) uz ~iju je po-mo} sa dela trase “uklowe-no” vi{e od dve hiqadekubnih metara “drvene ma-se” - isti~e Simi}.

Tokom ovog posla, na no-ve lokacije, preme{tenesu ~etiri pogonske stani-ce i nekoliko stotina~lanaka od kojih je svakiduga~ak oko pet metara iteàk i po nekoliko sto-tina kilograma. Uz sve to,i{lo je, i “razvezivawe” imontaà oko 10 kilometa-ra gumene transportnetrake.

Na novu lokaciju ve} jestigao odlaga~ ARs 1600, au toku je i izgradwa novogbetonskog mosta, na putuBaro{evac - Stara monta-à, ispod kojeg }e prola-ziti tra~ni transporterijalovinskog sistema. Tajposao je poveren firmiKGL-u. Otkop jalovine nanajstarijem kolubarskomkopu nastavqen je po~et-kom septembra.

M. Tadi}

RUDARSKI BASEN “KOLUBARA” - “POQE B”

Re{en problem klizi{taIzgra|eno novo odlagali{te i izme{ten postoje}i jalovinski sistem Zastoj u

otkopu jalovine iskori{}en za remont rudarske mehanizacije

Na ovom sistemu }e, po prvi put u “Kolubari” biti realizo-vana i jedna tehni~ka novost. Izgradwa “zaokretne trake” je,zapravo, inovacija koja }e omogu}iti da se jalovina i ugaq ko-paju selektivno, {to }e znatno poboq{ati vremensku iskori-{}enost mehanizacije i produktivnost kopa. Ova inovacija bi-}e, kasnije, primewena i na drugim kolubarskim kopovima, za-visno od potreba i tehnologije otkopa. Preko ove trake, u po-~etnoj fazi rada sistema, bager “mala ~etvorka” }e “probati”da “otvori deo ugqenih etaà”, koje je ru~ zatrpao.

Zaokretna traka

Nova trasa jalovinskogsistema u vreme dok sutrajali radovi

Poloìli ispit - jedna od ekipa koje su radile na izme{tawu sistema

36

Od po~etka godinedo kraja avgusta, uPrivrednom dru-{tvu TE “Nikola

Tesla” proizvedeno je11,643 milijardi kilovat-~asova elektri~ne energi-je, {to je za 8,69 odsto vi{eod plana. U odnosu na istiperiod pro{le godine,proizvodwa elektri~neenergije ve}a je za osam od-sto. Proizvodwa elektri~-ne energije u PD TENTostvarena u periodu od2001. godine do danas, imastalni trend rasta. Prime-ra radi, krajem avgustapro{le godine proizvod-wa je bila ve}a od planira-ne za 4,59 odsto, a istovre-meno wen rast u odnosu naisti period 2004. godineiznosio je 5,71.

- Stalni trend rasta uproizvodwi elektri~neenergije opravdava ulaga-wa koja su kroz remontne iinvesticione aktivnosti uposledwih pet godina iz-vr{ena. Pove}awem raspo-

loìvosti i pouzdanostina{ih postrojewa, do ko-jih se do{lo kroz ta ulaga-wa, pove}ane su proizvod-ne mogu}nosti. Time jeostvaren efekat na elek-troenergetski sistemidenti~an sa efektom kojibi bio postignut gradwomnovih, po proizvodwiekvivalentnih proizvod-nih jedinica. Bitno je sa-mo napomenuti da bi te no-ve jedinice bile znatnoskupqe nego ulagawa u re-habilitaciju postoje}ih.Pokazalo se da je to praviput i to nas obavezuje da i unarednom periodu tako na-stavimo, kaè Dragan Po-povi}, zamenik direktoraPD TENT.

Prema re~ima Popovi}a,po zavr{etku kapitalnogremonta bloka TENT A-1 uovoj, o~ekuje se pove}anaproizvodwa i u narednojgodini. Jedna od va`nijihaktivnosti ovog leta bilaje izrada planova kapital-nog remont bloka TENT A-

4, koji treba da se izvedetokom 2007. godine i upra-vo se po~iwe sa planira-wem kapitalnog remontabloka TENT A-6, koji }e seobaviti u 2008. godini. Nataj na~in zatvara se prviciklus kapitalnih remo-nata nakon perioda inten-zivnog tro{ewa na{ih po-strojewa u posledwoj dece-niji pro{log milenijuma.Pod znakom pitawa je, me-|utim, da li }e rudari mo-}i da nas prate na tom puturekorda, jer ulagawa u rud-nike nisu bila tako inten-zivna i velika kao {to jeto bio slu~aj u termoelek-tranama. EPS je veliki isloèn sistem, i da biimala uspe{ne proizvodnerezultate, zna~i, svi ele-menti moraju biti uskla|e-ni na potrebnom nivou. Zadosada{wu prekoplanskuproizvodwu ostvarivanu uTENT-u, rudnici su uspe-vali da obezbede dovoqnekoli~ine ugqa.

Trenutna situacija na

deponijama ugqa, kada jere~ o wihovoj popuweno-sti je zadovoqavaju}a. Re-montni radovi se privodekraju, a kapitalni remontna bloku A-1 trebalo bida bude zavr{en sredinomoktobra. Sve to govori uprilog tome da }e kapaci-teti TENT-a biti sprem-ni za proizvodwu u zim-skom periodu.

- Ostvarivawe planova uproizvodwi elektri~neenergije veoma je bitno nesamo za TENT, ve} i zaEPS u celini, iz vi{erazloga. Pre svega, isti~ePopovi}, zna se da je natrì{tu Evrope elek-tri~na energija traènaroba i da je cena veoma do-bra. Nadamo se da depre-sirana cena kod nas ne}e

PROIZVODWA U PD TENT ZNATNO IZNAD PLANA

Ulagawe se isplatiloStalni trend rasta u proizvodwi elektri~ne energije od 2001. godineKapaciteti spremno do~ekuju i zimsku sezonu

TERMOELEKTRANE

U TENT B REALIZUJU SE CIQEVI KVALITETA

Mawi zastoji, kra}i remontiU okviru privrednog dru{tva

TE “Nikola Tesla”, po~etkomove godine usvojeni su ciqevikvaliteta za dru{tvo u celiniali i za svaki deo posebno. Ta-ko je za TENT B predvi|ena rea-lizacija sedam ciqeva kvali-teta. Analiza ostvarivawa tihciqeva na polugodi{wem ni-vou, pokazala je da je pet potpu-no realizovano. Prvi ciq odno-si se na proizvodwu elektri~-ne energije u ovim termoelek-tranama koja je na godi{wem ni-vou planirana od 6,964 milijar-de kilovat-~asova. U periodujanuar-jun proizvedeno je 3,999mlilijardi kilovat-~asova, ~i-me je plan ostvaren i preba~enza 22,7 odsto.

- Drugi ciq kvaliteta je sma-wivawe sopstvene potro{we iu tome smo uspeli. Ona je mawa

od plana. Planom je, naime,predvi|eno da ona iznosi se-dam odsto, a analiza je pokaza-la da je dostigla 5,7 odsto. Na-daqe, smawen je prose~an dnev-ni gubitak demi vode, {to je ta-ko|e jedan od ciqeva, kaè Zo-ran Stojanovi}, direktor TENTB.- Vrlo je zna~ajno i {to smouspeli da smawimo broj preko-vremenih sati zaposlenih zadeset odsto u odnosu na pro{lugodinu. Sa umawewem od desetodsto trebalo je ostvariti16.580 sati, a u TENT B je bilo14.872 prekovremena sata. Me-|utim, zbog niza okolnosti nijerealizovan ciq smawewa brojazastoja blokova za deset odstou odnosu na 2005. godinu. Pla-nom je, naime, predvi|eno da utoku cele ove godine imamo 23zastoja. Za pola godine “potro-

{ili” smo vi{e od polovine za-stoja. Karakteristi~na su, naprimer, dva zastoja zabeleènaodmah posle remonta bloka B-1,prvog dana po sinhronizaciji{to je prili~no neoubi~ajeno.Nekoliko zastoja,u prvoj polo-vini godine, bilo je zbog pro-blema na cevnom sistemu. Za-tim, imali smo neo~ekivane is-pade sa mreè, u dva slu~aja,zbog problema na postrojewu“Mladost”. U jednom trenutku,kratko vreme, oba bloka su bila“razvezana” sa mreè. Posma-trano pojedina~no, blok B-1 jeimao {est, a B-2 osam zastoja.Skoro polovina svih zausta-vqawa ili ispada blokova uposledwa dva meseca posledi-ca su problema na razvodnompostrojewu “Mladost”.

Jedan od ciqeva kvaliteta

odnosio se i na remontne aktiv-nosti. Predvi|eno je da se re-monti na obe termoelektrane utrajawu od 30 dana, obave u pla-niranom roku i u okviru plani-ranih sredstava. Remontni po-slovi na bloku B-1 obavqeni suza 28 umesto za 30 dana, a premaprvim prora~unima utro{eno jemawe para nego {to je planira-no. Na osnovu dinamike poslovana bloku B-2, veliki su izgledida remontni rok i za ovaj blokbude skra}en. Dobra organiza-

Izvesne koli~ine

struje preostaja}e

i za izvoz

Kako do maweg broja zastoja:

TENT “B”


37

U Termoelektrani “Ko-stolac B” remontne aktiv-nosti polako ulaze u zavr-{nu fazu i realno je da }ese oba wena bloka u pogo-nu na}i ve} od polovineseptembra i to za rad pu-nim kapacitetom. Radni-ci iz nekoliko firmi, ko-je su posao dobile na ten-deru, uveliko zavr{avajupreostale poslove na re-montu bloka B-1, kako bido tog roka ponovo bio namreì. Start remonta “je-dinice”, ina~e, odlagan je~ak pet puta zbog sinhro-nizacije svih tih aktivno-sti, kao i usled pove}anihpotreba za elektri~nomenergijom. Umesto 12. av-gusta, kada je zvani~no biopredvi|en start remonta,poslovi su zapo~eti oko25. avgusta, jer je i izvo|a-~ima radova trebalo vre-mena za sopstvenu organi-zaciju i za prikupqawe iz-vr{ilaca na radili{tu u“Drmnu”. Takvo ka{weweje kasnije nadokna|eno po-ve}anom satnicom i sveaktivnosti odvijale su seprema planu.

U ovogodi{wem remon-tu bilo je planirano i daoko 15 dana potraje total-ni zastoj rada oba blokazbog intervencija na za-jedni~kim postrojewima.I taj termin je vi{e putapomeran, da bi se kona~andogovor postigao da se tiradovi realizuju od prvogdo 15. septembra. Desilose, me|utim, da je 17. avgu-sta blok B-2 bio prinudnozaustavqen, zbog havarij-skog iskqu~ewa jednog odventilatora sveèg vazdu-ha kotla. S obzirom na toda je za normalan rad neo-phodno da u funkciji buduoba, a da je tada{wa pro-cena bila da }e za sanaci-

ju biti potrebno skoronedequ dana, u dogovorusa dispe~erima EPS-a od-mah je progla{en i total-ni zastoj rada elektrane.Pristupilo se, stoga, iz-vr{ewu planiranih za-hvata na zajedni~kim po-strojewima i obavqena jesanacija poda i odvodnihlevkova dimwaka, kao ineophodni zahvati na do-premi ugqa i na elektroe-nergetskoj i upravqa~kojopremi pomo}nog postro-jewa hemijske pripremevode. Zastoj je iskori-{}en i za gra|evinske ra-dove na crpnoj stanici isifonu dovodnog kanalarashladne vode. Svi ti po-slovi potrajali su samodan duè od planiranih

deset, tako da je od 28. av-gusta “dvojka” ponovo namreì a na “jedinici” sunastavqeni preostali po-slovi.

Remont bloka B-2, tako-|e, okon~an je sa samo da-nom zaka{wewa i blok jena mreì od 24. jula. Danije bilo mawih problemasa isporukom a time iugradwom rezervnih delo-va i opreme za mlinsko po-strojewe, izbeglo bi se iovo ka{wewe. U svakomslu~aju, blok je kasnije ra-dio i punim optere}ewemi na tehni~kom minimumui to samo sa jednim duìmzastojem, zbog sanacijecevnog sistema kotla.

D. Radojkovi}

TE “KOSTOLAC B”

Oba bloka u pogonupolovinom septembra

Uprkos pomerawima rokova za remonte, radovi se odvijajuuglavnom po planu

do te mere pove}ati potro-{wu i da }e izvesne koli-~ine proizvedene energi-je preostati i za izvoz.Sredstva koja bi se na tajna~in ostvarila trebalobi i nadaqe ulagati u pro-jekte kakve smo imali od2001. godine do danas.Smatram da u privrediSrbije trenutno nema bo-qih investcionih proje-kata od onih koje kandidu-je EPS. Preostaje da seprona|u mehanizmi pomo-}u kojih bismo postiglida ova dragocena roba nana{em trì{tu ne budeneracionalno tro{ena iuloèna sredstva u na{eprojekte bi se veoma brzovratila.

K. Jani}ijevi}

cija poslova, a {to je va`nije,i dobra priprema za remonte,dove{}e do ispuwewa ovogciqa kvaliteta.

Realizacija ciqeva kvali-teta u ovom delu privrednogdru{tva, u svakom slu~aju, do-prine}e da se ostvare i zajed-ni~ki ciqevi kvaliteta, odkojih je, nesumqivo, najva`ni-ji ispuwewe plana proizvod-we elektri~ne energije.

K. Jani}ijevi}

TE “Kostolac B” zna~ajanenergetski oslonac

FO

TO

: M

. GO

LE

38


Posle tromese~nihremontnih rado-va, sa vi{e zna~aj-nih zahvata, u po-

gon je po~etkom septem-bra, prema planu, u{labrodska prevodnica naHE “\erdap I”. U narednatri meseca, prevodi}ebrodove i uzvodno i niz-vodno, jer 10. septembra utromese~ni remont ulazirumunska prevodnica. Ra-dovi su, saznajemo od ne-davno postavqenog direk-tora na{e najve}e hidroe-lektrane, Dragomira Gu-ci}a, okon~ani ne samo navreme, ve} i vrlo uspe{no.Ova ocena odnosi se kakona ve} ustaqene radoveodràvawa tako i na noveremontne zahvate, od kojihvaqa ista}i ugradwu mo-nitoringa pra}ewa napo-ra materijala gorweg le-àja. Ovo, pre svega, zbogtoga {to takva novinaomogu}uje precizan i sta-lan uvid u stawe kon-strukcije, a samim tim isigurniju eksploatacijuove svojevrsne saobra}aj-nice, tim pre {to }e ona unarednom periodu, a vero-vatno ve} idu}e godine,raditi duè vreme samadok se ne zavr{i najavqe-na revitalizacija rumun-ske prevodnice.

- Na samoj prevodnicine o~ekuju se problemi udaqoj eksploataciji s ob-zirom na kvalitet oba-vqenih radova. Osim toga,ve} smo obavili zna~ajnerevitalizacione radove -zamenu sredwih vrata irevitalizaciju hidrau-li~ke opreme, isti~e Dra-gan [ejwanovi}, {ef ovebrodske prevodnice. Za

sada, dodaje, ~ekamo pred-stavnike kapetanije inadle`nih dràvnih slu-`bi da na zahtev “HE \er-dap” ispitaju uslove plo-vidbe i potrebu va|ewabugarske barè, koja je po-tonula pre nekoliko mese-ci u gorwem predprista-ni{tu.

Uspe{no je okon~an ikapitalni remont agrega-ta 2 i ve} je na mreì, dokse trenutno radi 15-dnevnanega A-3, a nakon toga, uveliki remont u}i }e A-1.Sve prema planu, koji mo-è da koriguje samo hi-drolo{ka situacija, ta~-nije neki iznenadni izu-zetno povoqni dotok.

Ina~e, defektaà kvarablok-transformatora ineophodna ispitivawa suokon~ana. U toku je priku-pqawe ponuda, nakon ~ega}e se odlu~ivati o na~inusanacije.

Na HE “\erdap II” u pu-nom jeku je remont brod-

ske prevodnice. To su pr-vi remontni zahvati delana{e druge dunavske elek-trane. Ve} 10 godina je uneprekidnoj eksploataci-ji i za to vreme nije zabe-leèn nijedan zastoj u ra-du, odnosno u prevo|ewubrodova. Sada{wi trome-se~ni radovi, a u{lo se udrugi mesec, teku po pla-nu i sigurno je da }e se za-vr{iti na vreme, iako ihradnici “\erdapa II” iz-vode po prvi put i uglav-nom sami, uz mawe anag-òvawe radnika “Termoe-lektra”.

[ef prevodnice Jovan

Milovanovi} nagla{avada je remont po~eo 1. julai da }e se sigurno zavr{i-ti do 1. oktobra. Ovogodi-{wi radovi na remont-nim vratima uzvodne gla-ve, zatim zamena zaptiv-nih povr{ina, kao i anti-korozivna za{tita i zame-na 6,3 kV postrojewa, ustvari priprema su za bu-du}i kapitalni remontove prevodnice, koji }epotrajati najmawe {estmeseci, a planiran je zaidu}u godinu.

Na HE “Pirot” remontisu upravo okon~ani, a na“Vlasinskim HE” po~iwu.Od 15. septembra do 15. ok-tobra ovde }e se, navodiRadmilo Nikoli}, direk-tor najstarije ~lanice PD“HE \erdap”, raditi navi{e objekata od “Vrle I”do dovodnih kanala. Me|unajva`nijim su radovi nadalekovodnom poqu “VrlaIII” Leskovac, uz komplet-nu zamenu prekida~a i ra-stavqa~a. Slede, prekli-wavawe {tapova statora 2generatora na “Vrli I”,kao i na dalekovodnom po-qu od ove elektrane do“Vrle III” i sanacija pro-curivawa i gra|evinskiradovi na dovodnim kana-lima.

^. Dragi{i}

REMONTI U HE “\ERDAP’’ SE ZAHUKTAVAJU

Na red do{le i prevodnice

Na HE “\erdap I”’ zavr{en remont brod-ske prevodnice i agregata 2 Na “Vlasin-skim HE” start 15. septembra U HE “Pirot”remont, prema planu, u zavr{noj fazi.

HIDROELEKTRANE

Prevodnica HE \erdap II: Za deset godinanijedan zastoj u prevo|ewu brodova

Proizvodni bilans PD ‘’HE \erdap’’ za osam meseci u odnosuna plan jo{ kaska, ali ne drasti~no i svi su izgledi da }e upreostalom periodu ove godine taj minus biti nadokna|en.Uo~qiv je podba~aj proizvodwe na Dunavu, uz prekoplanskuproizvodwu HE ‘’Pirot’’, a pre svega ‘’Vlasinskih HE’’.

Dunavske hidroelektrane, pre svega HE ‘’\erdap II’’ platilesu danak nepovoqnoj hidrologiji, ta~nije prevelikoj vodi naDunavu, koja je u aprilu dostigla stogodi{wi maksimum od16.000 kubika u sekundi. Zbog toga je tih dana ‘’\erdap II’’ radiosa totalno malom snagom, i ~ak dnevnom proizvodwom od svega200.000 kWh struje. Posledice su jasne. Proizvedeno je za osammeseci svega 790 miliona umesto planiranih blizu 1,1 mili-jarde kilovat-~asova.

Bilans starije i ja~e HE ‘’\erdap I’’ znatno je povoqniji. Zaosam meseci ovde je proizvedeno 4,1 milijarda umesto predvi-|enih 4,26 milijardi kilovat-~asova elektri~ne energije. Toje, zna~i, podba~aj od svega tri odsto, koji }e sigurno biti na-dokna|en, pa verovatno i nadma{en do kraja godine. U prilogovoj prognozi je i to {to dotok Dunava od oko 4.200 kubika vo-de u sekundi stagnira i {to se ve}e jesewe vode tek o~ekuju.

HE ‘’Pirot’’, gde se upravo zavr{avaju remontni radovi, godi-{wi plan od 107 miliona realizovala je jo{ 22. jula,a zatim ganadma{ila za sedam miliona kWh vr{ne energije. Sigurno, da}e ovaj bilans biti znatno nadma{en do kraja godine. Najboqeproizvodne rezultate trenutno ostvaruju ‘’Vlasinske HE’’. Dopo~etka septembra ovde je godi{wi plan proizvodwe od 265miliona nadma{en ~ak za 65 miliona kilovat-~asova. Svi suizgledi, iako remont ovde tek po~iwe, da }e se do kraja godinenadma{iti i 400 miliona kWh, a mo`da }e biti postavqen inov proizvodni rekord.

Nadokna|uje se planski minus


39

Na osnovu zavr{ene ten-derske procedure (a naosnovu korigovanih ponu-da ponu|a~a i direktnogpregovarawa) u PD “Drin-sko-Limskim HE” odabra-ne su firme koje }e reali-zovati projekat revitali-zacije HE “Ov~ar Bawe” iHE “Me|uvr{je”. Poslovina wihovoj revitalizaci-ji, naime, podeqeni su utri grupe, a tenderska ko-misija je odlu~ila da ih zaprvu grupu poveri (turbi-ne i generatori) firmama“Andino” iz Francuske i“Severu” - Subotica. Po-slove revitalizacije iz

druge grupe (elektroopre-ma) realizova}e “Minel”,a iz tre}e grupe (upravqa-we i za{tita) Institut“Mihailo Pupin”.

Prema re~ima IvanaMilovi}a, pomo}nika di-rektora PD “Dinsko-Lim-ske HE” i predsednika ove

tenderske komisije, “An-dino” }e isporu~iti iugraditi turbine, a “Se-ver” generatore. Vrednosttih poslova iznosi}e pre-ko 7,88 miliona evra i do-stigla je, istovremeno,ukupno odobrena sredstvaza revitalizaciju tih hi-droelektrana. Kako obja-{wava Milovi}, druga~i-je i nije bilo mogu}e. Jer,u sprovo|ewu tenderskeprocedure i u dugim pre-govorima sa poslovnimpartnerima postignuto jenajvi{e {to je bilo mogu-}e kada je re~ o ceni i kva-litetu u odnosu na ponudeponu|a~a. Tako, na pri-mer, pre kona~ne odluke oizvo|a~u radova za turbi-ne ~lanovi komisije su ob-i{li objekte firme “An-dino” u Italije i Austri-ji, u kojima se proizvodi

ova oprema, kao i neke ve}revitalizovane elektra-ne. Revitalizacija HE“Ov~ar bawe” i HE “Me|u-vr{je” po~e}e za 15 i tra-ja}e ukupno, tako|e, 15meseci. A to je i znatnoboqa varijanta od prvo-bitno prihva}ene da se go-di{we revitalizuju po je-dan generator i turbina.Druga i tre}a grupa poslo-va realizova}e se fazno ifinansira}e se iz sred-stava namewenih teku}emodràvawu i remontima uPD “Dinsko-Limske HE”,koje je i investitor ko-mpletne revitalizacijeovih objekata. Ugovori safirmama “Andino” i “Se-ver” o~ekuje se da }e bitipotpisani do kraja sep-tembra.

M. \oki}

ZAVR[EN TENDER ZA REVITALIZACIJU HE “OVÂR BAWA” I HE “ME\UVR[JE”

“Andino” i “Sever”glavni izvo|a~i

Francuska firma isporu~i}e iugradi}e turbine, a suboti~kopreduze}e generatore Vrednostposlova samo za ovu prvu grupu po-slova dostigla iznos od 7,88 mili-ona evra, ravan ukupno odobrenimsredstvima za revitalizaciju tihhidroelektrana

Tendersku dokumentaciju povodom raspisivawa me|unarod-nog javnog poziva za modernizaciju elektroma{inske opremeHE “Ov~ar Bawa” i HE “Me|uvr{je” bilo je otkupilo 16 inostar-nih i doma}ih firmi. Kako isti~e Milovi}, do prolongiranogroka - 28.februara- dostavqeno je, me|utim, sedam ponuda ukojima je najpovoqnija iznosila 12,8, a najskupqa 13,7 milionaevra. Dakle, ponu|ene cene u rasponu izme|u 67,5 i 78,5 odstove}e su od odobrenih sredstava EPS-a za ovu investiciju. Po-nuda samo za prvu grupu poslova prevazilazila je odobrenasredstava za modernizaciju tih postrojewa. Komisija za eva-luaciju ponuda, stoga, proglasila ih je sve za ispravne i od-govaraju}e, ali i za neprihvatqive i one su vra}ene ponu|a-~ima sa predlogom da se cene koriguju naniè imaju}i u viduda je wihova cena od oko miliona evra po megavatu skupa u od-nosu na stvarne tro{kove i na cene u okruèwu. U korigova-nim ponudama inovirana cena, tako, za 13,1 bila je jeftinijaod najpovoqnije u osnovnoj ponudi.

Korigovane ponude ponu|a~a

Revitalizacija posle rada vi{e

od pola veka: HE “Me|uvr{je”


40

Remonti u privrednom dru-{tvu “Drinsko-Limske HE” sepolako primi~u kraju. U HE”Ba-jina Ba{ta” zavr{en je remontRHE, a u proto~noj su remonto-vana dva generatora i u toku jeremont tre}eg. U “Limskim HE”zavr{en je remont HE “Bistri-ca” i HE “Kokin Brod”, a u tokuje remont HE “Uvac”, i HE “Pot-

pe}”. U ovoj, jedinoj proto~nojhidroelektrani iz sastava“Limskih HE”, zavr{en je re-mont prvog i zapo~et drugog.Prakti~no, u remontu su sadatri generatora - kaè Ivko [a-powi}, direktor “Limskih HE”,pa ni ove godine ne}e se pra-zniti jezero u Potpe}i. Raspi-san je tender za rekonstrukciju

i nadogradwu krana i to graj-fer kle{tima bi se krupnijiotpad vadio iz jezera.

U HE “Zvornik”, zbog havarijeu postrojewu 220KV, remonti suzapo~eti ranije, pa }e se pre izavr{iti. Zavr{eni su radovina tri generatora, u toku je re-mont ~etvrtog. Iako su imalipove}an obim posla zbog remon-

ta nose}eg leàja - petnaestogseptembra }e biti zavr{eni sviremontni radovi - kaè MiodragDragi}, direktor HE “Zvornik”,pa }e ova hidroelektranaspremno do~ekati jesewe ki{e.

Sve hidroelektrane PD“Drinsko-Limske HE” ina~e pre-bacuju plan proizvodwe.

M. \.

“DRINSKO-LIMSKE HE”

Remonti generatora pri kraju

Nedeqa, jo{ jedantropski avgustov-ski dan, iako jetek 10 sati rad-

ni~ka odela su ve} dobronatopqena znojem. Tre}egdana remonta, na redu jeva|ewe rotora generatorabr. 2. Samo da prika~imoalat na dizalicu i kre}e-mo - kaè Dragan Veseli-novi} koordinator remon-ta, pokazuju}i na dvojicumajstora kako pomo}u ma-cole uteruju klin koji spa-ja kuku dizalice i speci-jalni alat. Ovo je tre}iput kako vadimo rotor.Jednom iz G-1, a sada podrugi put iz G-2. Takav za-hvat je neophodan da bi sena statoru obavilo pre-

kliwavawe namotaja {ta-pova, koje je posledica vi-bracija usled velikog bro-ja obrtaja rotora, isti~eVeselinovi}.

Ozbiqna lica majstorapokazuju koliko je ova fazaremonta sloèna. Signalsa krana najavquje prenosspecijalnog alata sa monta-`nog bloka ka generatoru.Kranisti Bojanu Boì}u,radniku “\erdap-usluga”,ovo je prvi put da radi nava|ewu rotora. Kada je alatmilimetarskom precizno-{}u legao na {est {rafo-va na vrhu osovine rotora,odmah je bilo jasno da je zakomandama krana iskusanmajstor. Zadatak trojicemajstora na generatoru je da

pomo}u {est matica omogu-}e ~vrstu vezu izme|u 100 to-na te{kog rotora i dizali-ce. Za dobro zatezawe bilaje opet neophodna macolakao “posledwa provera” daje veza u redu. [estoricamajstora raspore|uju se, za-tim, oko rotora i sa drve-nim letvama spre~avajukontakt izme|u rotora istatora i eventualno o{te-}ewe.

Sirena sa krana naja-vquje po~etak va|ewa, u ha-li tajac, nikome ne smetaplus 35 stepeni, uspeh ce-le operacije u rukama jedvojice qudi, Rajka Meda-kovi}a koji daje komandei ~oveka za komandama di-zalice. Prvo dizawe i

provera, idemo daqe ~ujese komanda i sa lako}om,kao da je od stiropora, ro-tor izlazi iz zagrqaja sta-tora. Izlazak rotora po-malo podse}a na odvajawemodula od svemirskog bro-da. Tri dana pripreme, asvega nekoliko minuta bi-lo je potrebno da se rotorizvu~e i na|e na monta-`nom bloku. Kada se rotorna{ao na sigurnom, svimaje laknulo, pa je nestao ionaj gr~ sa lica radnika.Si{ao je i majstor sa kra-na vidno raspoloèn dazamoli za jednu fotogra-fiju pored svog prvenca.To je delo na{eg NikoleTesle, prokomentarisa je-dan od majstora gledaju}ika rotoru. Stiglo je iosveèwe.

Pored tih poslova uovom remontu od ve}ih za-hvata predvi|eni su jo{inektirawe 150 metaradovodnog tunela u zoni vo-dostana i zamena cevovodau zoni kuglastog zatvara-~a. Zavr{etak remontapredvi|en je 12. septem-bra, kada }e 60 milionakilovat-~asova energije,koliko je uskladi{teno uzavojskom jezeru, biti naraspolagawu dispe~erskojslu`bi EPS-a, isti~u uHE Pirot.

M. Dr~a

SPRETNI TIMOVI ZA SLOÆENE REMONTNE POSLOVE

Lako iz zagrqaja statoraTri dana pripreme u HE “Pirot” bilo je dovoqno da se za svega nekoliko minuta

rotor izvu~e i na|e na montaænom bloku Yavr{etak remonta do 12. septembra

Drvenim letvama spre~en kontakt dva osnovna dela generatora


41

DISTRIBUCIJE

Naplata obra~unaza elektri~nuenergiju ED “Jugo-istok”, d.o.o. Ni{

za potro{wu tokom letwihmeseci znatno je boqa negotokom zime. Ovo su pokaza-le posledwe analize na-plate utro{ene elektri~-ne energije na podru~ju ko-je pokriva ovo privrednodru{tvo.

- Pro{log meseca, nanivou ED “Jugoistok”,ostvarili smo naplatnizadatak sa junskim obra~u-nima sa 117 odsto, a fak-turisali smo preuzetuelektri~nu energiju sa110,7 odsto, kaè Miro-qub Jovanovi}, pomo}nikdirektora za trgovinu idodaje da je ED “Jugoi-stok” po oba kriterijumana prvom mestu po ostvare-wu naplatnog zadatka uEPS-u. - Naplata je bilana zadovoqavaju}em nivoui u maju sa preko 114, kao iu junu sa gotovo 105 odsto,navodi Jovanovi} i dodajeda je u januaru i martuostvaren naplatni zada-tak sa jedva 83, dok je u fe-bruaru bilo malo boqe, pase pre{lo 91 odsto.

Od svih ogranaka u ED“Jugoistok”, najboqi je

Pirot, a ni{ka Elektro-distribucija je najslabi-la sa 91,7 odsto napla}enepotro{we. Me|utim, kakoJovanovi} navodi, Ni-{lije su se popravile upla}awu struje tokom let-wih meseci. Postignutirezultati su, svakako, za-dovoqavaju}i, s tom {to jeu 2007. godini ciq da seostvari naplata i sa svih100 odsto. Za sedam meseciove godine ukupni naplat-ni zadatak ED “Jugoistok”iznosio je 98,63 odsto. Odsvih ogranaka u naplatiubedqivo vodi Elektro-distribucija “Pirot” sa111,41, a na drugom mestuje Elektrodistribucija“Leskovac” sa 108,22 od-sto. Elektrodistribucija“Zaje~ar” je, tako|e, pre-ma{ila naplatu sa 102,08odsto.

Rezultati ostalih ogra-naka u ostvarewu naplat-nog zadatka nisu za potce-wivawe. Tako je Elektro-distribucija “Prokupqe”ukupno ostvarila naplat-ni zadatak od 96,33 odsto,zatim Elektrodistribu-cija “Vrawe” sa 93,84 iElektrodistribucija“Ni{“ sa blizu 92 odsto.Razlozi boqe naplate to-

kom letwih meseci su uve}oj angaòvanosti za-poslenih (poja~ana pri-mena prinudnih mera na-plate sa obustavom elek-tri~ne energije) i u bo-qoj organizaciji posla.Da podsetimo, samo tokommaja i juna i do 100 ekiparadilo je na iskqu~ivawudu`nika, pa su potro{a-~i u strahu od mraka pla-}ali zaostale obavezeprema distribucijama.Dugovawa doma}instavaostaju, me|utim, i daqe naistom nivou od 3,3 mili-jarde dinara. Po toj ra~u-nici, kako navodi Jova-novi}, prose~an dug pobrojilu iznosi 24 hiqadedinara. Realna slika du-`nika, ipak nije tako cr-na.

- Dug doma}instava je za-ista veliki, ali mawibroj kupaca duguje preko50.000 dinara. Ovakav dugse smatra kriti~nom ma-som, iz koje se te{ko izla-zi. Frapantan je podatak

da 14.833 potro{a~a dugu-ju ni{koj Elektrodistri-buciji ukupno oko 2,5 mi-lijarde dinara. Iako je tosvega 10 odsto od ukupnogbroja kupaca na ovom pod-ru~ju, ova potraìvawapredstavqaju i 76 odstoukupnog duga, nagla{avaJovanovi}.

Ima, tako|e, i drugihzanimqivih podataka.Oko 11 hiqada potro{a~aje u pretplati, a oko133.000 doma}instava imaprose~an dug od ne{topreko pet hiqada dinara.Sa dugom od svega 1.000dinara je 36.000 potro{a-~a, a ni{koj Elektrodi-stribuciji 49.000 doma-}instava duguje izme|u1.000 i 5.000 dinara. Brojupotro{a~a u pretplatiistovetan je broj du`nikaizme|u 10.000 i 20.000 di-nara, a 12.000 potro{a~aduguje izme|u 20 i 50 hiqa-da dinara.

S. Man~i}

NAPLATA ELEKTRI^NE ENERGIJE U “JUGOISTOKU”

Leto za primerTokom letwih meseci preba~en naplatni zadatakOgranak “Pirot” najboqi, a “Ni{“ najslabiji.

Prema Zakonu o privatizaciji dru{tvenim preduze}ima omo-gu}eno je da imaju otpust duga. Jovanovi} tim povodom podvla-~i da otpust duga nije isto {to i otpis duga, jer se sa ovim ot-pustom taj iznos posle nadokna|uje iz privatizacionih priho-da. Sva ni{ka preduze}a koja su u{la u privatizaciju iskori-stila su ovu zakonsku povoqnost.

Otpust duga

Miroqub Jovanovi}

Dobra naplata

- vi{e para za remont

42

Nakon izdvajawadve celine izEDB-a - Izgradwei Javnog osvetqe-

wa tokom pro{le godine,predstavnici konsultant-ske ku}e “Faktis”, koju jeangaòvao EPS u procesurestrukturisawa privred-nih dru{tava u sastavu ovekompanije, ponovo su u be-ogradskoj distribuciji.Ispituju se, naime, mogu}-nosti za formirawe pred-uze}a ~iji bi osniva~ bi-lo Privredno dru{tvo“Elektrodistribucija-Be-ograd”, a delatnost zamenabrojila na konzumnompodru~ju ove distribucije.

Ovo preduze}e bavilobi se zamenom indukcio-nih (elektromehani~-kih) elektronskim bro-jilima i istovremenoobavqalo bi zamenu467.000 tih mernih ure|a-ja elektri~ne energijekojima je istekao rokovere. Posebno preduze-}e, }erka firma, trebalobi da postoji narednihdeset godina, jer to je pe-riod, kako se procewuje,

u kome bi trebalo da seizvr{i nabavka potreb-nog broja elektronskihbrojila i zamena induk-cionih i neoverenih ure-|aja. Jer, EDB ve} duèvreme usled nedostatkaradne snage nije u mogu}-nosti da obavqa redovnuzamenu ovih brojila.

U sastavu preduze}a tre-balo bi da bude i labora-torija za ba`darewe bro-jila. Bi}e, istovremeno,ispitana mogu}nost zapro{irewe delatnostinove firme i to u domenurekonstrukcije mernihmesta i ku}nih prikqu~a-ka, za {ta EDB, tako|e,nema potrebne slu`be,kao ni dovoqan broj rad-nika. A preuzimawem itakvih poslova, novoo-snovano preduze}e imalobi {ta da radi i za vi{eod predvi|enih deset go-dina.

Prema re~ima Brani-slava Vujanca, tehni~kogrukovodioca u Direkcijielektrodistributivnihusluga u EDB (a koji i ne-posredno sara|uje sa

“Faktisom” u izradi stu-dije opravdanosti zaformirawe novog predu-ze}a) kostur novoformi-rane }erke firme ~ini-li bi iskusni radniciEDB-a sa kojima bi sepotpisao ugovor o obave-zi beogradske distribu-cije da ih vrati na wiho-va radna mesta po ga{ewuovog preduze}a, odnosnozavr{etku posla za kojise formira. Principprelaska odre|enog broja

zaposlenih u to preduze}eje naravno dobrovoqan, akako kaè Vujanac, sti-mulans }e biti zarada ko-ja nije ograni~ena, ve} }ese odre|ivati premau~inku.

Ukoliko studija oprav-danosti jednog ovakvogpreduze}a dobije pozitiv-nu ocenu, wegovo formira-we moè da se o~ekuje ve}do kraja 2006. godine.

Q. Nenezi}

U PD “EDB” U TOKU IZRADA STUDIJE OPRAVDANOSTI ZA FORMIRAWE ]ERKE FIRME

Poslovi za deset godinaDelatnost novoosnovanog preduze}a bila bi zamena brojila na konzumnom pod-

ru~ju ove distribucije

U “Elektrodistribuciji No-vi Sad”, najve}em ogranku PD“Elektrovojvodina” (koja elek-tri~nom energijom snabdeva~etvrtinu ili 230.000 kupaca)spremno do~ekuju akciju preu-zimawa mernih ure|aja i mer-no-regulacionih stanica kupa-ca. Prema re~ima Srete Pala-li}a, zamenika direktora ovogogranka, za kupce su pripre-mqeni tipski ugovori i o~eku-je se da }e ih najve}i broj po-tro{a~a i potpisati imaju}i uvidu da su i sami zaintereso-vani da imaju {to ta~niji ra-~un za utro{enu elektri~nuenergiju. U ovoj akciji peuzi-mawa i zamene brojila, me|u-tim, svesni smo da }e biti i

onih potro{a~a koji }e poku-{ati da za stare ure|aje dobi-ju nov~anu naknadu, kao da }ebiti i onih koji iz vi{e razlo-ga ne}e hteti da ga predaju uvlasni{tvo distribucije.

-U precizirawu aktivnostiugovarawa i preuzimawa broji-la, trenutno, razra|uju se teh-ni~ki detaqi. Najbitnija je stim u vezi, me|utim, primenametodologije kako da se u ovojakciji postignu najve}i efekti- isti~e Palali}. Kupci su,stoga, podeqeni u nekolikogrupa i u prvoj su zaposleni uPD “Elektrovojvodina”, a udrugoj oni koji su pretplatni~-ki odnos zasnovali u prethod-nim godinama. Za tu grupu po-

stoje i najta~niji podaci. Na-rednu grupu ~ini}e ostali kup-ci, koji }e se kasnije podelitipo vremenskom kriterijumu(prema godini zasnivawa pret-platni~kog odnosa). Sve grupebi}e podeqene i po teritori-jalnom kriterijumu. Jasno jeve} na po~etku tih aktivnostida }e se najefikasnije ugovoripotpisivati sa kupcima u ko-lektivnom tipu stanovawa i zawih je potreban i najmawi brojoperativaca.

Za realizaciju tih poslovaformira}e se stru~ni timovikoji }e i}i na teren - kod kupa-ca sa pripremqenim tipskimugovorom u kojem }e biti pred-vi|eno da oni bespovratno pre-

daju brojila distributeru. Ra-di se i na tome da se kupcimakoji pla}aju ra~une na {alteri-ma distribucija, istovremeno,ponudi i da potpi{u unapredpripremqene ugovore. Sigurnoje da }e se zbog boqe efikasno-sti kombinovati vi{e na~inaza wihovo potpisivawe. A kadaje re~ o kupcima koji imaju pri-vremenu elektroenergetsku sa-glasnost, Palali} napomiweda }e oni biti tretirani kao iostali potro{a~i. Jer, ta pri-vremenost je uslovqena lega-lizacijom objekata i ni sa ~imiz “Elektrovojvodine” nije podznakom pitawa.

A. Jan~i}-Raki}evi}

U “ELEKTRODISTRIBUCIJI NOVI SAD” SPREMNO DOÊKUJU UNIFIKACIJU BROJILA

Tipski ugovori za kupce

Glavni zadatak novogpreduze}a bio bi zamena467.000 brojila kojima jeistekao rok overe


43

Na udar groma niko nijeravnodu{an, ali se qudi utakvim situacijama razli-~ito pona{aju. Nau~niciza takve, ponekad i sasvimrazli~ite postupke, imajuobja{wewa. Po{to se no-vinari, me|utim, ne bavenau~nim istraìvawimanego samo registruju pojave,navodimo nekoliko prime-ra razli~itog reagovawa naudar groma u naseqima kojasvojom delatno{}u “pokri-va” ED “Elektrosrbija”.Izlaèmo ih hronolo-{kim redom, onako ka-ko su svojevremeno i za-beleèna.

Pre nekoliko godi-na, u zapadno-pomorav-skom selu Kowuh (kon-zum ED Trstenik), te-levizijska antena nakrovu ku}e RadivojaPavlovi}a privukla jegrom i izazvala poàr. Uplamenu su izgoreli elek-trovodovi u zidu i lampe-rije na tavanici gostin-ske sobe, a strujomer i te-levizor su znatno o{te}e-ni. Za nevoqu koja ga jesna{la, doma}in nije kri-vio nikoga niti se komepoàlio, ali wegove prvekom{ije - @ivorad iMarko Raki} - smatrali su

da mu treba pomo}i. Samo-inicijativno su krenuli uakciju. Za dva dana od me-{tana su prikupili 30.000dinara i predali ih svomsusedu, da ublaì {tetukoju je pretrpelo wegovodoma}instvo.

Sredinom jula ove godi-ne, aran|elova~ki kraj za-hvatilo je nezapam}eno ne-vreme u kome je od grmqa-vine stradalo vi{e od dvestotine telefonskih apa-rata, a zbog ispada dva da-

lekovoda deo grada i okol-na sela Darosava, Gara{ii Jelovik ostali su te no-}i bez struje. Uz velike na-pore radnici ED Aran|e-lovac uspeli su da ve} su-tradan obezbede urednosnabdevawe potro{a~aelektri~nom energijom,ali ne i da ih uvere da zanepogodu nije kriva ovadistribucija, ~iji su {al-

teri bili zatrpani zahte-vima da im se nadoknadi{teta zbog kvarova na ku}-nim ure|ajima do kojih jedo{lo zbog promene napo-na u vreme grmqavine. Je-dan od o{te}enih, MilanJankovi} iz Aran|elovcaje izjavio da }e obe{te}e-we traìti preko suda,ukoliko mu distribucijane izmiri {tetu.

Po~etkom avgusta, tako-|e ovog leta, u selu Bogda-nica, na obroncima Maqe-

na, nezadovoqan{to mu je zbogudara groma do-ma}instvo osta-lo bez elektri~-ne energije, Zo-ran Simeunovi}je motornom te-sterom isekaodrveni stub naglavnoj i tri na

razvodnoj mreì zbog ~egasu ~etiri dana bez strujebile i wegove kom{ije.Iako su ih mu~ile iste mu-ke, me{tani su u prvi mahbili revoltirani i htelisu Zorana da pretuku, alikad su videli radnike is-postave u Prawanima (po-slovnica Gorwi Milano-vac ED â~ak) kako sta-vqaju nove kablove na ra-

nije postavqene betonskestubove, Zorana su progla-sili junakom. A sam “ju-nak”, uveren da je nateraoradnike da rekonstrui{umreù, svoj postupak je ob-jasnio: “Nije moglo druga-~ije!”

Kako za na{u pri~u nijebitno za{to odre|eni rad-nici nisu stigli blago-vremeno da obnove dotraja-lu mreù u Bogdanici(zbog nedostatka materija-la ili neaùrnosti), to iovaj primer navodimo samokao ilustraciju pojave okojoj govorimo.

[ta re}i, na kraju? Mo-`da je najboqe da sud iocenu prepustimo ~itao-cima. Ako, ipak, treba daiznesemo i li~ni stav, ì-teqi Kowuha u~inili sunesporno lep gest, potro-{a~i iz aran|elova~kogkraja trebalo bi da znajuda je zakonom propisanoko je i koliko odgovoranza posledice vremenskihnepogoda, a Zoranu iz Bog-danice jedino poru~ujemoda je ipak - moglo i druga-~ije: ako ne kao {to su ura-dili Kowu{ani, a ono barkao Aran|elov~ani!

R. Gavrilovi}

“ELEKTROSRBIJA” I POSEBNI PROBLEMI SA KUPCIMA

Rekonstrukcija “motorkom”U selu Bogdanice motornom testerom za “odmazdu” ise~ena ~etiri drvena stuba

Razli~ita reagovawa na udargroma u naseqima koja svojom

delatno{}u pokriva“Elektrodistribucija”

*

*

“Iznu|eni” novi stubovi


44

SVET

U{vajcarskom gra-du Bazelu, na tro-me|i sa Nema~komi Francuskom,

uspe{no se nastavqa iz-gradwa prve geotermi~kecentrale u svetu koja bi ko-ristila toplotnu energijuiz dubine od 5.000 metarapod zemqinom povr{inom iobezbe|ivala struju i greja-we za 9.000 doma}instava.Ovo je prvi poku{aj u svetuda se izgradi geotermi~kacentrala koja bi koristilatoplotu iz tako velike du-bine i proizvodila energi-ju za tako veliki broj qudi.Xinovska ma{ina kojanormalno sluì za naftnebu{otine i va|ewe nafte,visoka 60 metara, od maja ovegodine privla~i pa`wu ~i-tave [vajcarske, ~iji bi sekantoni i gradovi radougledali na Bazel ako podu-hvat uspe. U slu~aju da sepredvi|awa i o~ekivawa ge-ologa ispune, geotermi~kacentrala po~ela bi da od2009. godine proizvodistruju. Pored ostalih pred-nosti ovog na~ina proiz-vodwe struje, bitno je, presvega, {to nema zaga|ewa, aizvor energije je zapravo ne-iscrpan.

Ambiciozni poduhvat jepo~eo u maju ove godine, podimenom “Deep Heat Mi-ning”. “Do sada su sli~ne ge-otermi~ke instalacije ima-le, pre svega, eksperimen-talni karakter, a mi èli-mo da pokaèmo da su druga-~iji projekti mogu}i”, re-kao je novinarima MarkusHering, prvi ~ovek “Geo-termala” koji nadzire ovajprojekat, lansiran jo{ 1996.godine po odluci Federal-ne kancelarije za energiju.Prva faza silaska bu{ili-ce na 2.900 metara dubinepokazala se uspe{nom. Kra-jem avgusta dostignuta je du-bina granitnog sloja: tem-peratura je bila vi{a od 120

setepeni. Na dubini od5.000 metara temperatura jekao u “pe}nici” - preko 200stepeni! Voda pod visokimpritiskom zatim je uba~enau bu{otinu, kako bi se stvo-rile pukotine u granitnojsteni i stvorila velika raz-mena toplote. Pregrejana ukontaktu sa stenom, voda se,zatim, ispumpava na povr-{inu preko “ proizvodnihbunara “. I daqe pod priti-skom, stvorena para pokre}eturbinu koja proizvodielektri~nu energiju. Toplo-ta ulazi u grejnu mreù Ba-zela. “ Kao i za svaki ekpe-riment i za ovaj vaì pravi-lo da nema garancije zauspeh. Sve zavisi od toga dali stena ima kapacitet dapusti vodu da je pro`me istvori pukotine, objasnio jeHernig.

Veruju}i u uspeh uprkosrizicima, projekat ~ija jecena oko sto miliona fra-naka, finansirali su kan-toni Bazel-grad i Bazel-se-lo, kao i {estoro {vajcar-skih snabdeva~a energijom.Ovi investitori vide u geo-termiji mogu}u alternativupostoje}im termonukelar-nim centralama koje }e zatridesetak godina postatidotrajale i mora}e da buduzatvorene. Osim toga i naj-ve}i zagovornici nuklear-ki, koje u [vajcarskoj nika-da do sada nisu imale zna-~ajnijih kvarova, sada su u“povla~ewu”. Jer, potenci-jalna opasnost od terori-sti~kih napada na atomskecentrale pla{i gra|ane.Hernig smatra da bi se tro-{kovi izgradwe geotermi~-ke centrale isplatili ve}posle 20 godina kori{}e-wa. Kilovat-~as bi se pro-davao po 15 santima {vaj-carskih (15 santima je i 0,94evra ili 9,4 santima evra),dok se, na primer, kilovat-~as struje dobijene iz ener-gije vetra prodaje po 20 san-

tima (20 santima je i 0,12santima evra ili 12 santimaevra). Istina sve je to jo{znatno skupqe u odnosu nakilovat-~as iz nuklearki,koji ko{ta svega pet santi-ma.

îsta i nadohvat ruke ge-otermi~ka energija ima ve-like {anse da postane jednaod energetskih izvora bu-du}nosti. Zemqina kugla jegotovo neiscrpni rezervoartoplote i zbog toga rasteinteres investitora za we-no kori{}ewe. Stru~wacikaù da je geotermija jedno-stavna jer se zasniva na ko-ri{}ewu zemqine toplotekoja je sa 99 odsto svoje maseima temperaturu vi{u od hi-qadu stepeni. Svakih stometara prema dubini zemqetemperatura raste za 3,5 ste-peni. Sloènija pri~a jetehni~ki aspekt kori{}ewaove energije, pogotovo kadaje re~ o pucawu stene.

Prvi poku{aj da se proiz-vede struja iz geotermi~kogizvora bio je po~etkom HHveka u Toskani u Italiji.Danas ova vrsta proizvodwesnabdeva energijom vi{e od50 miliona qudi u 24 zemqe.SAD, Filipini, Meksikoi Indonezija glavni su pro-izvo|a~i, jer je vrela magmau wihovim zemqama najbli-à povr{ini zemqe. Ukup-no oko 70 dràva koristitoplotu da bi proizvodilistruju. [vajcarska je na pe-tom mestu na ovoj listi ze-maqa, posle Islanda i[vedske, u kojoj 76 vati postanovniku poti~e iz geo-termi~kih izvora. U [vaj-carskoj postoji veliki brojvrsta izvora koji se nalazena 10 do 2.000 metara dubinei koriste se na razli~itena~ine. U ovoj zemqi posto-ji oko 35.000 najrazli~iti-jih geotermi~kih vertikal-nih sondi (toplotne pumpe)koje doseù dobinu od 50 do350 metara i sluè za zagre-

vawe porodi~nih ku}a. ê-tvrtina novih vila snabde-vena je ovim na~inom zagre-vawa. Prednosti su znatnosniàvawe tro{kova za go-rivo u odnosu na klasi~nena~ine zagrevawa kao i sma-wewe zaga|ewa.

Geolozi smatraju da je tlou Bazelu ne{to toplije negou drugim delovima [vajcar-ske, ali bi se u slu~aju uspe-ha ovog eksperumenta sli~negeotermi~ke centrale mo-gle da sagrade i u drugim de-lovima zemqe. Prema proce-nama oko 80 sli~nih centra-la moglo bi da “pokrije”tre}inu energetskih potre-ba u [vajcarskoj, a toplotakoja postoji u dubinama ze-mqe prema{uje energetskutra`wu. Sli~an projekatve} se prou~ava u @enevi.

U mestu Rien u bazelskomkantonu nalazi se najve}a{vajcarska centrala kojamreù za zagrevawe snabde-va toplotom. Pumpe silaze udubinu ne ve}u od 16.000 me-tara. Na ovaj na~in greje se2.000 od ukupno 9.000 stam-benih zgrada i ku}a u ovommestu. U Industrijskoj slu-`bi u @enevi kaù dagradsku strategiju zagreva-wa nameravaju da okrenu kageotermi~kim izvorima. ILozana se pribliìlasli~nim planovima i prou-~ava projekat geotermi~kecentrale, koja bi u najbo-qem slu~aju mogla da prora-

U [VAJCARSKOJ SE GRADI PRVA GEOTERMI^KA CENTRALA U SVETU

Struja iz “bunara“Koriste}i toplotu sa 5.000 metara dubine geotermi~ka centrala trebalo

bi od 2009 godine da proizvodi struju i greje 9.000 doma}instava

Iz geotermi~kecentrale

proizvodwastruje o~ekuje

se od 2009. godine


45

di oko 2015. godine. Kantonu Bernu planira da pored hi-drocentrala u budu}nostifavorizuje geotermi~kuenergiju, pa bi po nekim iz-javama tamo{wih politi~a-ra do 2035. godine moglo dase o~ekuje da }e u ovom kan-tonu nuklearna energija bi-ti izba~ena iz upotrebe.

Zvani~ni prora~uni upo-zoravaju da bi prva nesta{i-ca struje mogla u [vajcar-skoj da se dogodi ve} 2020.godine. Dve nukelarke }e dotada biti zatvorene, a ugovo-ri o kupovini francuskestruje }e iste}i. Tipi~no za[vajcarce Ministasrtvo zaenergiju je prvo najavilostudiju koja }e izra~unatikoliko u wihovoj zemqi mo-è da se u{tedi energije ina koji na~in kako ne bi bi-lo nesta{ica u budu}nosti.Prve procene govore da uzgradama moè da se u{tedipedeset odsto energije, a uindustriji i saobra}aju oko20 odsto. Ministarstvo[vajcarske je pored u{tedanajavilo da }e orijentacijau budu}nosti biti kombina-cija ~istih energija koje seobnavqaju - a pored vode tusu i vetar, biomasa i zemqi-na toplota . Nuklerna ener-gija nije iskqu~ena, ali owoj }e pre odluke o izgrad-wi nove atomske centraledebata trajati godinama.

Nata{a Joki}

Komisija Evropske unijezakqu~ila je da bi ujediwa-vawe energetskih dìnova“Gaz de Frans” (GDF) izFrancuske i “Suez” iz Ita-lije bilo u suprotnosti sapravilima o monopolu ikonkurenciji. Predsedniciovih velikih energetskihkomapnija nisu bili izne-na|eni kada su 19. avgustadobili pismo od 20 strani-ca sa primedbama iz Brise-la “Suez” i GDF trebalo jeda do 1. septembra dostaveodgovor, a komisija }e ko-na~no mi{qewe o ujediwe-wu doneti krajem oktobraove godine. Kako se o~ekuje“Suez” i GDF spremni su dase odreknu nekih trì{takako bi na jesen dobili “ze-leno svetlo” Evropske unijeza ujediwavawe.

Primedbe KomisijeEvropske unije odnose sepreveliki uticaj koje bi uje-diweni GDF i “Suez” imalina trì{tu gasa i struje uBelgiji, kao i na trì{tugasa i toplotnih mreà uFrancuskoj. U Belgiji “Su-ez” i GDF kontorlisali bi95 odsto trì{ta gasa naveliko i 94 odsto ukupne po-nude. “Suez” sâm sada kon-troli{e 85 odsto trì{tana veliko i 87 odsto proda-je. Na trì{tu struje staweje sli~no - ujediweni GDFi “Suez” kontroli{u 80 od-sto struje u Belgiji i 88 od-sto ponude. Generalna di-rekcija za konkurencijuEvropske unije ocenila jeda }e budu}i ujediweni GDF- “Suez” biti toliko velikida }e u Belgiji imati mono-pol na trì{tu energije{to je u suprotnosti sa pra-vilima EU o konkurenciji.

Kako bi se to izbeglo izBrisela je poru~eno da uko-liko èle takvo ujediweweGDF mora da se odrekne 25,5odsto procenata akcija ukompaniji SPE, svojoj fili-jali u Belgiji a koja je i dru-gi najve}i proizvo|a~ ener-gije u ovoj zemqi.

Kada je re~ o gasu “Suez” -GDF morali bi da konku-renciji stave na raspolaga-we kapacitete za proizvod-wu koji nisu u upotrebiili da im prodaju megavatena Belpex-u - belgijskojberzi energije. Najavqujese da bi “Suez” - GDF moraoda proda kapital “Distri-gaza”, nacionalnog belgij-skog distributera ili daustupi svoje transportnekapacitete. Isto vaì i zaneke instalacije za ~uvawegasa u gasnom terminalu Ze-brige kojima trenutnoupravqa “Suez”. Ako èleujediwewe, ~ime bi posta-li prva evropska energet-ska grupa, “Suez” - GDF tre-ba da budu spremni i na“`rtve” u Francuskoj, gdezajedno kontroli{u 95 tr-ì{ta gasom. Kako bi is-punili kriterijume Komi-sije Evropske unije oni bitrebalo da konkurentimaolak{aju pristup postoje-}im infrastrukturama: ga-sovodima, terminalima za~uvawe gasa u Fo Kavou iMontoaru. Komisija je, ta-ko|e, prigovorila {toGDF i “Suez” kontroli{u49 odsto mreè gradskoggrejawa u Francuskoj.

Sve ovo ima i politi~kudimenziju. Socijalisti~kapartija je traìla od vladeda povu~e projekat ujediwe-wa sa dnevnog reda parla-

mentarne debate zakazaneza septembar. Posledwihdana avgusta “Suez” i GDFizgubili su na berzi jedanodsto vrednosti. Kao {toje u listu “kWh” ve} biloobjavqeno, ujediwewe iz-medju francuske naciona-lizovane energetske grupe“Gaz de Frans” (GDF) i pri-vatne grupe “Suez” itali-janskog “Enela” izazvalo jeproletos takvu politi~kunapetost u Francuskoj da jevlada odloìla parlamen-tarnu raspravu i glasawe oovoj temi za jesen. Iako jepodrào incijativu o li-beralizaciji trì{taenergije, Pariz je donedav-no blokirao ovaj “brak” ve-likih energetskih grupa saargumentom da “èli da sa-~uva energetsku nezavi-snost Francuske”.

Poznavaoci energetsko-politi~ke problematikekomentari{u ovih dana od-govor Slu`be za konkuren-ciju Generalne direkcijeza energiju i transport EUu kome se brine zbog domi-nacije budu}eg energetskoggiganta gasa i struje u Bel-giji i gasa i toplotne mre-è u Francuskoj. Neki odwih se pitaju da li je “stro-gom” prilazu Evropske ko-misije kumovala aktivnostbrojnih lobija, tim pre{to je ona sli~ne primedbei zahteve uputila kada jenedavno nema~ki EON ku-pio {pansku “Endesu”. Fu-zija “Suez” i GDF imala bitrì{nog smisla - smatra-ju stru~waci. Nova grupanudila bi u isto vreme istruju i gas.

N. Joki}

PRIMEDBE KOMISIJE EVROPSKE UNIJE NA UJEDIWEWE FRAN-CUSKOG “GAZ D FRANS” (GDF) I ITALIJANSKE GRUPE “SUEZ”

Preveliki zaevropsko trì{te

Predsednici ovih velikih energetskih komapnija trebalo jeda do 1. septembra dostave odgovor, a komisija }e kona~no mi-{qewe o ujediwewu doneti krajem oktobra 2006. godine

46


U{u{kana u nedri-ma Alpa, [vajcar-ska sav ekonomskiprosperitet i po-

liti~ku posebnost duguje ge-ografskom poloàju i pla-ninskom reqefu. Sneg u we-nim skija{kim centrima poprihodima je vredan kolikoi nalazi{ta nafte u pu-stiwskim dràvicama. Odobilnih padavina {iromalpske [vajcarske cveta po-qoprivreda, ali i wenaelektroprivreda. Kona~no,planinski teren nepogodanza osvajawa pomogao je [vaj-carcima da odrè nezavi-snost jo{ od 1291. godine.Oni su to podupirali dugomtradicijom neutralnosti,ali i me|unarodne saradwe,pa je do dana{wih dana[vajcarska ostala sedi{temnogih me|unarodnih orga-nizacija iako je u Ujediwe-ne nacije u{la tek pre ~eti-ri godine.

Ova mala zemqa sa 7,5 mi-liona stanovnika i ~ak ~e-tiri nacionalna i tri slu-`bena jezika (nema~ki,francuski, italijanski iromani{), sa oko 20 odstostranaca i upornim odbija-wem da u|e u Evropsku uniju,sa najve}im gradom i po-slovnim centrom Cirihom,koji broji svega 350.000 sta-novnika, ima i puno togaspecifi~nog u elektropri-vredi. Okruèna Austri-jom, Francuskom, Italijom,Nema~kom i Lihten{taj-nom u samom centru Evrope,[vajcarska ima ulogu regu-latora u snabdevawu susedaelektri~nom energijom.Otuda i veoma visok uvoz iizvoz struje u pore|ewu sawenom proizvodwom i po-tro{wom kilovat-~asova.

Biser {vajcarske elek-troprivrede jo{ od krajapretpro{log veka su hidro-

elektrane. Planinske vr-leti i litice sa kojih secede gle~eri i sneg i mno-go ki{e tokom godine stva-raju idealne hidrolo{keuslove, pa je [vajcarska podoprinosu hidroelektranaukupnoj proizvodwi strujena ~etvrtom mestu u Evropi- iza Norve{ke, Austrije iIslanda. Do sedamdesetihgodina minulog veka u[vajcarskoj je napravqenistinski razvojni “bum”,tokom kojeg su izgra|enamnoga hidropostrojewa i ure~nim dolinama i u pla-ninama. Tada su hidroelek-trane “pravile” bezmalosvu struju, ali im je udeoopao na oko 55 odsto saukqu~ivawem u rad nukle-arnih elektrana. Danas vi-{e od 500 ve}ih hidroelek-trana proizvodi u proseku35 milijardi kilovat-satistruje godi{we. Polovinute koli~ine isporu~e aku-mulaciona postrojewa, askoro toliko i proto~neelektrane. Najve}e “fabri-ke struje” su u planinskimkantonima Uri, Ti}ino iVale. Glavni pokreta~{vajcarskih hidroelektra-na su vode Rajne i Rone.

Za gradwu novih sna`nihhidroelektrana nema mnogoprostora, ali je mogu}e do-

biti vi{e struje moderni-zacijom postoje}ih agregatai instalisawem malih hi-dropostrojewa do 10 megava-ta. Na {vajcarskim potoci-ma i rekama jo{ radi oko

hiqadu malih hidroelektra-na sa ukupno 760 megavata iprodukcijom 3,4 milijardekilovat-sati godi{we. Ku-riozitet je da je po~etkompro{log veka bilo ~ak 7.000malih hidroelektrana u ovojzemqi izuzetne prirode.

Nuklearna era u [vaj-carskoj zapo~eta je 1969. go-dine i otada je na mreùprikqu~eno pet reaktorasa oko 3.200 megavata, me|ukojima je najja~a nuklearka“Lajb{tat” sa 1.165 megava-ta. Nove nuklearne elek-trane zasad nisu planira-ne, a postoje}e }e nastaviti

rad i posle 2010. godine.Pre par godina centralnavlada je odbacila predlogda se utvrdi datum ga{ewareaktora, jer su oni va`nakarika nacionalne elek-troprivrede. Prose~nou~e{}e nuklearki u proiz-vodwi struje je 38 odsto ikre}e se do 45 odsto u zim-skim mesecima.

Na {vajcarskom trì{tuelektri~ne energije danasposluje oko 900 preduze}e,ukqu~uju}i 80 proizvo|a~a isedam kompanija koje seistovremeno bave proizvod-wom i prenosom. U pojedi-nim kantonima i gradovimaisporuku struje obavqa samopo jedna vertikalno inte-grisana kompanija, dok je udrugim podru~jima snabde-vawe povereno ve}em brojukompanija, koje su tako|eprete`no u javnom vlasni-{tvu. Najve}a {vajcarskaelektroprivredna grupa“Atel” ima raznovrsnu “le-pezu” postrojewa, ukqu~uju-}i hidroelektrane, nukle-arke, elektrane na gas iugaq i objekte za kombino-vanu proizvodwu elektri~-

U [VAJCARSKOJ NUKLEARKE PRIPOMAÆU HIDROELEKTRANAMA

Alpi daruju strujuObilne padavine potpomognute otapawem gle~era uvrstile

su [vajcarsku me|u zemqe sa najve}im udelom hidroenergije uproizvodwi kilovat-~asova IEA savetuje [vajcarce da za-dræe otvorenu nuklearnu opciju

Lane je prvi put u istoriji [vajcarske potro{wa bila ve}aod proizvodwe struje. Proizvedeno je ukupno 58, a utro{eno62,4 milijardi kilovat-sati. U odnosu na proizvodwu i potro-{wu [vajcarci izvoze i kupuju velike koli~ine elektri~neenergije. Pro{le godine iz uvoza je nabavqeno bezmalo 44 mi-lijardi kilovat-~asova, a kom{ijama je isporu~eno 39,4 mili-jardi kilovat-sati.

[vajcarska elektroprivreda raspolaè sa 17.500 megavataproizvodnih kapaciteta, od toga 13.300 megavata u hidroelek-tranama.

Visok uvoz i izvoz

Da li su gasne elektranezamena za nuklearke


47

ne i toplotne energije.“Atel” prodaje struju i uItaliji, Nema~koj, Francu-skoj, Skandinaviji i cen-tralnoj i isto~noj Evropi.U Italiji, ê{koj i Ma-|arskoj ima i vlastite elek-trane.

Iako ve} petnaestak godi-na svi kantoni vode sopstve-nu zakonodavnu i regulator-nu politiku u energetici,resorni Federalni ured na-pravio je “[vajcarski ener-getski program” zami{qenda bude “platforma za pa-metnu energetsku politiku”.Program je i za drugi sred-woro~ni period primene,od 2006-2010. godine, stavioteì{te na usporavawu po-tro{we energije, promovi-sawu obnovqivih izvora,smawewu zavisnosti od fo-silnih goriva i na energet-skim istraìvawima kaova`nom stubu {vajcarskeenergetske politike. Na ta-kva istraìvawa u javnomsektoru tro{i se oko 180miliona {vajcarskih fra-naka svake godine.

Jedan od kqu~nih ciqevaenergetske politike je po-ve}awe proizvodwe struje izobnovqivih izvora za 5,4milijardi kilovat-sati do2030. godine, odnosno za de-setak odsto sada{we nacio-nalne potro{we. Za razlikuod svojih suseda, [vajcarcijo{ kaskaju u kori{}ewubiomase i vetroenergije. Odpodizawa prve vetrewa~epre dvadeset godina razvije-no je tek tridesetak vetroe-lektrana, ukupnog kapacite-ta 14 miliona kilovat-satigodi{we. U Alpima imamnogo dobrih lokacija zapostavqawe vetroturbina i[vajcarci veruju da bi do2030. godine one mogle pro-izvoditi 600 miliona kilo-vat-sati struje. Odli~ni sui uslovi za kori{}ewe geo-termalne energije.

[vajcarska }e se, po pro-ceni stru~waka, suo~iti sate{ko}ama u snabdevawustrujom krajem naredne de-cenije, do kada }e i posled-wi reaktor biti skinut samreè i iste}i dugoro~niugovor sa Francuskom ouvozu struje. Jedna od naj-privla~nijih spasonosnihopcija, po uverewu {vaj-

carskog Federalnog uredaza energetiku, je gradwakombinovanih postrojewana gas i paru sa vrlo ni-skom emisijom ugqen-diok-sida. U isto vreme eksper-ti Me|unarodne agencijeza energiju (IEA) uveravaju[vajcarce da ostave otvo-renu nuklearnu opciju.Traèwe optimalnih re-{ewa ve} je po~elo, a vla-din istraìva~ki projekat“Elektrane 2020” ima naraspolagawu godi{wi bu-xet do 15 miliona {vajcar-skih franaka.

Za dugoro~nu sigurnost usnabdevawu strujom va`noje i ja~awe prenosnih vezasa susedima, me|u kojima jeonaj najmawi, KneèvinaLihten{tajn, u carinskoj imonetarnoj uniji sa [vaj-carskom. Sme{tena na svega160 kvadratnih kilometarauglavnom planinskog tere-na, sa najvi{om ta~kom od2.600 i najniòm od 430 me-tara, ova kneèvina ima bo-gat ali nedovoqno iskori-{}en hidroenergetski po-tencijal i veliki je uvo-znik struje. Godi{we pro-izvodi preko 80 milionakilovat-sati, uglavnom uhidroelektranama, ali tro-{i ~etvorostruko vi{e.Iako ima ukupno 34.000 sta-novnika prete`no nema~-kog porekla i ve}inom ka-tolika, a wen glavni gradVaduz svega 5.000 ìteqa,Lihten{tajn spada u veomarazvijena evropska podru~jasa ìvom poslovnom aktiv-no{}u i srazmerno visokompotro{wom elektri~neenergije po stanovniku.Kneèvina zbijena izme|u[vajcarske i Austrije, sasamo 76 kilometara ukupneduìne granice, stekla jenezavisnost pre ta~no dvaveka i odràla je ve{timbalansirawem, uo~qivim ipo tome {to je u woj slu`be-ni jezik nema~ki, ali je na-cionalna valuta {vajcar-ski franak. Lihten{tajn jeraritet jo{ po ne~emu: taKneèvina i Uzbekistan sujedine dve kontinentalnezemqe u svetu koje su potpu-no okruène teritorijomsamo dva suseda.

Mladen Ba~li}

Me|u [vajcarcima najvi{e je onih koji govore nema~ki (64odsto). Francuski kao materwi govori 20 odsto, italijanski10, a romani{ jedan odsto ìteqa. Po veroispovesti najvi{eje katolika (42 odsto) i protestanata (35,3 odsto), muslimanaima vi{e od ~etiri procenata, a pravoslavaca 1,8 odsto.

Iako je poznata kao konfederacija, [vajcarska prakti~nofunkcioni{e kao federacija 26 kantona. Wen ponos, Alpi, naj-vi{i su na jugu zemqe. Najniì predeo [vajcarske nalazi sena 195 metara nadmorske visine, a najvi{i vrh diè se 4.634metara iznad nivoa mora.

[vajcarska prestonica Bern je jedno od najstarijih mesta uEvropi i jo{ odi{e {armom sredwevekovnog gradi}a. Moder-nija, prelepa @eneva, sedi{te je oko 200 me|unarodnih orga-nizacija, me|u kojima su Crveni krst, Misija UN za Evropu,Konferencija UN za trgovinu i razvoj (UNCTAD), Me|unarodnaorganizacija rada, Svetska zdravstvena organizacija, Visokikomesarijat za izbeglice (UNHCR) i Svetsku trgovinsku orga-nizaciju. Tu su i mnoge specijalizovane me|unarodne organiza-cije: za standardizaciju, telekomunikacije, intelektualnusvojinu...

Najvi{e [vajcaraca govori nema~ki

Najvi{e struje iz akumulacija

[vajcarske HE:Biseri

elektroprivrede


48

Nema~ka termoelek-trana “Lipen-dorf”, petnaestakkilometara ju`no

od Lajpciga, naj~istija jefabrika elektri~ne ener-gije od ugqa u Evropi. Ve}kad se prema woj dolazi izpravca Lajpciga vidi se dacentrali ne{to fali -nigde nema dimwaka, izkoga bi, kao i iz takvihobjekata na ugaq, kuqaodim.

“Ispu{tamo tako maloemisija da nam dimwak, ustvari, ne treba”, obja-{wava Luc Dornberg,portparol elektrane. Tomalo {tetnih materija,koje elektrana ne uhvati utri stepena filtracije,putuje zelenim cevima dodva torwa za hla|ewe. Uinformacionom centruelektrane postoje tri sta-klene cevi sa pepelom kojeplasti~no pokazuju kako suse koli~ine pepela sma-wivale tokom razvojaelektrane. Prva cev pred-stavqa prvobitnu lipen-dorfsku elektranu iz 1968godine, druga modernija iz1990, a tre}a sada{wa, ko-ja je pu{tena u rad pre petgodina od koje, kako se ov-de s dosta argumenata tvr-di, nema modernije i ~i-stije u svetu. U prvoj cevije oko 25 centimetara dugstubi} pepela, koji teìta~no 60 grama. To je otpadna jedan kilovat-sat pro-izvedene elektri~ne ener-gije. U drugoj cevi je okotri centimetra pepela od-nosno 3,7 grama, a u tre}emdva-tri mikroskopska zrn-ca tj. svega 0,055 grama ot-pada iz jednog kilovata-sata.

Sli~ne cev~ice plasti~-no, tako|e, pokazuju kako suse smawivale i emisijesumpora, oksida natrijumai oksida ugqenika. I mo-`da krunski pokazateq -dok je pre 40 godina za pro-izvodwu jednog kilovat-sata trebalo spaliti 1.820grama ugqa sada je za tu ko-li~inu elektri~ne ener-gije potrebno mawe od po-lovine od toga tj. 815 gra-ma. [to je ve}a efika-snost elektrane, mawe sespali ugqa, mawe je pepelai drugih {tetnih emisija.

Prva elektrana je imalaefikasnost od 17 procena-

ta, sada{wa je na ne{tomawe od 43. Po tome je ovaelektrana prva u svetu, is-ti~u ponosno u “Lipendor-fu”. U tome naro~ite za-sluge ima kori{}ewe no-vih, otpornijih vrsta ~e-lika zahvaquju}i ~emu sevoda u kotlovima moègrejati na vi{e temperatu-re i smawuje se ispu{tawetoplote. Ugaq se sa povr-{inskih kopova dovla~itrakama dugim 14 kilome-tara do dva kotla koji sva-ki sat progutaju 750 tonamlevenog ugqa. Sada je, ustvari, ve}i generator za-ga|ewa i ekolo{kih {teta

rudnik nego sama centra-la. Naro~ito je to izraè-no kada poja~ano duva ve-tar, a da bi bilo {to mawepra{ine, po rudniku sestalno prska voda izogromnih {trcaqki. Sta-we je, ipak, neuporedivoboqe nego u vreme DDR. Uokolini Lajpciga prvo-bitno je bilo otvoreno ~ak22 povr{inska kopa, ali jepad Berlinskog zida pre-ìvelo svega dva. Velikasredstva se ulaù u rekul-tivaciju. Stvaraju se novajezera, sade {ume... Do prekoju godinu to je bila pu-sta povr{ina s kraterimakao na mesecu. Rekultiva-cijom zemqa se vra}a budu-}im generacijama. Na jed-nom od blokova lipendor-fske elektrane je toraw-vidikovac. Kada je lepovreme, odatle se moè vi-deti na daleko, ~ak do ê-{ke na jugu i wenih Kru-{nih Hora, na granici.Ali, kada je vreme tmurno,jedva se vidi nedaleki rud-nik od koga se do elektra-ne vu~e traka. Iza obli-`we {umice vidi se zase-ok, po imenu Heuersdorf.@iteqi tog sela broje po-sledwe mesece boravka namestu gde su se rodili iìveli dosad. Idu}e godi-ne zaseok se mora iselitii sru{iti da bi se pristu-pilo ka 50 miliona tonaugqa koje leè ne mnogoduboko ispod wega. Zaelektranu to je koli~inaza pet godina rada.

Rudnici su dali veliko-du{ne ponude i ogromnave}ina od ukupno 320 sta-novnika su ih prihvatili.Neki su se potpuno iseli-li iz te oblasti, a drugi

NEMA^KI “LIPENDORF” - NAJÎSTIJA I NAJMODERNIJA CENTRALA U EVROPI

Na ugaq- bez dimwaka

Stepen iskori{}enosti - 43 odstoPepela svega 0,055 grama na jedan kilo-

vat-sat proizvedene energije

- Gradwa je stajala 2,3 milijarde evra.- Dva bloka imaju snagu od po 933 megavata- Po~ela da radi u junu 2000. godine.- Zamenila je staru elektranu na istom mestu.- Predvi|a se da }e raditi do 2040. godine.- Proizvodwa struje se oslawa na rezerve od oko milijardu to-na kvalitetnog ugqa u okolini.- Sluì i za grejawe dobrog dela grada Lajpciga.

Elektrana “Lipendorf” - osnovni podaci

TE “Lipendorf” sa 43odsto efikasnosti na

prvom mestu u svetu

Panorama grada Lajpciga


49

“Iz razloga za{tite pri-vredne tajne ne mogu vam ot-kriti u ~emu je bila gre-{ka”, rekao je novinarimaKlaes-Inge Anderson, portpa-rol {vedske nuklearke“Forsmark” 9. avgusta, 15 da-na posle havarije ove cen-trale, koja se dogodila 25.jula. Do zakqu~ewa ovogbroja na{eg lista {vedskojjavnosti nije saop{teno za-{to se dogodila havarija.Uzroke incidenta je navod-no ve} utvrdio tim {ved-skih eksperata zajedno sastru~wacima nema~kog kon-cerna AEG u specijalnomprobnom postrojewu nema~-ke firme. U wemu je rad nu-klearke simuliran na ra~u-naru.

Peter Erikson, portparol{vedske Stranke zelenih,napao je ovu izjavu Anderso-na, tvrde}i da je zatajivaweuzroka incidenta u suprot-nosti sa principima slobo-de {tampe, posebno kada seradi o bezbednosti nuklear-nih reaktora. “Krajwe jevreme da odgovaraju}a komi-sija dosledno proveri bez-bednosne ure|aje svih reak-tora, {to je morala u~initijo{ pre deset godina”, dodaoje on.

Havarija, pri kojoj je 25.jula uve~e otkazao bezbedno-sni sistem jednog od ~etirireaktora nuklearne elek-trane “Forsmark” na isto~-noj obali [vedske, nije sezavr{ila tragedijom, sli~-nom onoj u êrnobilu previ{e od 20 godina, samosre}nim sticajem okolno-sti. Iz nepoznatih razlogado{lo je do prekida elek-tri~ne struje i reaktor seautomatski zaustavio. Biloje potrebno ~ak 23 minuta da

bi se pokrenula dva rezer-vna dizel-dinama koja su da-la pogon uredjajima za hla-djewe, ~ime je spre~eno “to-pqewe jezgra” kakvo se dogo-dilo 1986. u êrnobilu.

Dràvna nuklearna in-spekcija je odmah posle in-cidenta naredila da se zau-stavi rad i drugog reaktora“Forsmarka”, kao i jo{ dvareaktora u elektrani “Os-karshamn”. Svi oni su istekonstrukcije i od istog pro-izvo|a~a, u “Forsmarku” supu{teni u rad 1980. i 1981. au “Oskarshamnu” 1972. i 1974.godine Krister Karlson,{ef ove inspekcije, je nakonferenciji za novinaredopustio mogu}nost da “ni-ko ne zna kako je do inci-denta moglo do}i”.

“Ukoliko ne znamo za{toje bezbednosni sistem pre-stao da funkcioni{e, nemoè se predvideti koliko}e dugo trajati dok ovi zau-stavqeni reaktori ne buduponovo pu{teni u pogon.Veoma je verovatno da se bez-bednosni sistem u svimovim reaktorima mora iz te-meqa prepraviti”, izjavioje Karlson.

Ova izjava najodgovorni-jeg ~oveka dràvne nuklear-ne inspekcije dovela je dodaqeg pove}awa cena elek-tri~ne energije u [vedskoj,koja je sada dva puta vi{anego lane u isto vreme. Pre-kid rada ~etiri od ukupno10 blokova odnosno reakto-

ra u {vedskim nuklearnimelektranama izazvao je ispa-dawe iz rada ukupno 3.595megavata kapaciteta i {te-tu za samo 15 dana od skoro100 miliona {vedskih kru-na, tj. oko 11 miliona evra.

Incident je otvorio bur-nu debatu u medijima i {i-roj javnostima. U radio i tv-emisijama stru~waci se spo-re i svadjaju oko toga da li jei koliku opasnost ovaj in-cident izazvao. Neki tu opa-snost bagatelizuju, drugi jeporede sa êrnobilom.

Lars-Olov Hoglund, glavnikonstruktor elektrane, kri-vi za udes “nekompetentnipersonal”. “Kvalifikovaniinèweri su oti{li u pen-ziju, a wihovi naslednicisu daleko ispod wihovog ni-voa, posebno kada se radi oopsluìvawu bezbednosg si-stema”, tvrdi Hoglund. Napoliti~koj sceni ovaj inci-dent bio je povod za ̀ estokiboj. Komunisti i zelenienergi~no traè bezuslov-no zatvarawe druge nuklear-ne centrale najkasnije do2010. a svih ostalih do 2016.godine. - Zahtev za zatvara-we nuklearne centrale u ro-ku od ~etiri godine je, s ob-zirom na to da nemamo drugualternativu za snabdevaweenergijom, kratkovid i neo-dmeren, odgovorila im jeLena Somestad, ministarkaza ìvotnu sredinu.

M. Lazarevi}

KAD NUKLEARKA TAJI UZROKE HAVARIJE...

Kontroverze oko“{vedskog êrnobila”

Kada se skrivalo ili lagalo o uzrocima havarije neke nuklearke ubiv{em SSSR, to je moglo izgledati donekle i normalno, u skladu skarakterom reæima, ali u jednoj visokorazvijenoj, civilizovanoj idemokratskoj [vedskoj, to je zaista - neobi~no.

Forsmark je malo selo, sa svega {esdesetak ìteqa, mnogoje poznatije po nuklearnoj centrali kojoj je dalo ime. Ova cen-trala je bila veoma dobro obezbe|ena opremom za detektovaweradijacije. Wena ekipa je, stoga, prva izvan SSSR otkrila27.04.1986. godine znake katastrofe u ukrajinskom êrnobilu.

Prvi izvan SSSR otkrili êrnobilsku katastrofu

ne mnogo daleko, samo to-liko da bi izbegli budu}iareal eksploatacije. Samowih 40 se nije saglasilo sponudom da im rudnik pla-ti za novu ku}u ili stan. Swima se pregovara i, kakododaje Dornberg, veruje seu dogovor.

Uprava rudnika se ne bo-ji nekih ve}ih protesta.Na ruku joj ide, pre svega,25 procenata nezaposle-nost u ovom delu nekada-{we Isto~ne Nema~ke.Rudnici sa elektranom sunajve}i poslodavac u regi-onu. Otvaraju i nova radnamesta, na primer, sagradi-li su fabriku plo~a odgipsa za {ta je sirovinaotpad u odsumporavawu.Likvidacija sela je pla-nirana za idu}u godinu.Uzgred re~eno, u Nema~kojdo sada se zbog eksploata-cije moralo preselitipreko 100 hiqada qudi izstotinak naseqa. Samo izsredwonema~kog revira,na kome je postavqenaelektrana “Lipendorf”,moralo je u posledwih ~e-tvrt veka da se preseli oko3.500 qudi.

Putovawe do ove elek-trane organizovao je, ina-~e, ~e{ki energetski gi-gant ÊZ. Njegovi pred-stavnici su tom prilikomistakli da }e tako izgleda-ti i budu}e termocentralena ugaq koje }e se uskorograditi u ê{koj. A na-vodno po ne~emu bi}e i bo-qe - ima}e, kako se tvrdi,procenat iskori{}enostienergije od 47 procenata.A to bi bio novi svetskimaksimum.

Milan Lazarevi}


50

Gr~ki istori~ar He-rodot je davno re-kao da je “Egipatdar Nila”. Zaista,

te{ko je u svetu na}i ze-mqu koja je toliko zavi-sila od }udi jedne reke,kao {to je to slu~aj saEgiptom i najve}omafri~kom rekom. Istinaod 25.000 megavata insta-lisane snage u elektroe-nergetskom sistemu Egip-ta na hidrosektor otpadasamo petina. Ali, pri~a oNilu, hidroelektrani ibrani kod Asuana, za-{titni je znak egipatske

energetike. Zahvaquju}ibogatim rezervama pri-rodnog gasa (procewenanalazi{ta su 66 milijar-di kubnih metara) i godi-{woj proizvodwi od sko-ro pet milijardi kubnihmetara, termoelektranena gas (38 u eksploataci-ji) su okosnica sistema.U posledwih dvadesetakgodina masovno se pre-{lo sa nafte na prirod-ni gas i takav trend senastavqa dolaskom mo}-nih stranih kompanija(SAD, Francuska, Ne-ma~ka, Kanada) koje su sa

vladom u Kairu sklopileniz vrlo unosnih aran-`mana oko daqe eksploa-tacije ovog izuzetnovrednog prirodnog resur-sa. Pre pet godina u rad jepu{tena termoelektrana“Sidi Kerir” (325 megavata)kod grada Sueca, a u Nube-riji kod Aleksandrijegradi se mo}na termoe-lektrana od 1.500 megava-ta. U severnom delu Kira,od 2004. godine po~eli suradovi na pro{irewu ka-paciteta tamo{we termo-elektrane za novih 1.500megavata.

U zemqi faraona suznali da na|u recept iukrote tre}u najdu`u re-ku na svetu (6.695 kilome-tara) i podignu impre-sivnu branu sa hidroe-lektranom “High Asuan”snage 2.100 megavata.Gra|ena od 1960. do 1970.na severu Egipta u blizi-ni granice sa Sudanom,uz pomo} sovjetskihstru~waka, predstavqa idanas gra|evinski pod-vig. Definitivno jeukro}en Nil, a brana jepomogla da se obradivostzemqi{ta, du` wegovih

ELEKTROENERGETSKI SISTEM EGIPTA

Asuan za ponosInstalisana snaga od 25.000 megavata uglavnom

podmiruje potrebe 78 miliona stanovnika Oko-snicu sistema ~ine termoelektrane na prirodnigas Nil, ukro}en impresivnom branom i hidroe-lektranom u Asuanu.

Avionski snimak akumulacionog jezera “Naser”

51


obala, pove}a za 30 odsto,~ime su sa dnevnog redazauvek skinuta dva kqu~-na problema: poplave iglad. Ne treba zaboravi-ti da ~ak 90 odsto egipat-skog stanovni{tva ìviuz Nil, koji je oduvek bioìtnica drevne afri~kezemqe.

U branu “High Asuan” jeugra|eno toliko gra|e-vinskog materijala, do-voqno da se izgradi ~ak18 Keopsovih piramida,jedne od sedam svetskih~uda. Vrednost radova jeprocewena na milijardudolara. Nasip brane jevisok 11 metara, a {irokoko jednog kilometra.Izgradwom “High Asua-na”, stvoreno je jedno odnajve}ih akumulacionihjezera na svetu. Dugo je480 kilometara, a na poje-dinim mestima i 16 kilo-metara {iroko. Oko 17odsto ve{ta~kog jezera jeu susednom Sudanu i spo-razumom izme|u dve zemqeregulisano je kori{}ewe

vode. Tokom osamdesetihgodina brana i ovakomo}no jezero omogu}ilisu Egiptu jo{ jednuètvu u plodnoj do-lini Nila, ve}uplovnost reke i raz-voj ribarstva i turi-zma, {to je omogu}i-lo i istorijski pri-vredni preokret.Svake godine hidro-elektrana “High Asu-an” proizvede vi{eod 10 milijardi ki-lovat-sati elektri~neenergije. Od 1980 do 1985.gra|ena je i pu{tena u

rad HE “High Asuan II” od270 megavata. Trenutno suu toku pregovori sa ru-skim firmama za gene-ralni remont “High Asua-na” i pove}awe kapacite-ta sa 2.100 na 2.400 mega-vata, uz produèni radni

vek za jo{ 40 godina. To-kom gradwe je ~ak 90.000namibijskih seqaka pre-

seqeno nekoliko stotinakilometara ju`nije, kaoi monumentalni hram

Abu Simel. Gra|ena je unemirnim {ezdesetimgodinama pro{log veka,posle krize oko Sueckogkanala i uo~i rata saIzraelom. Otvorena jeposle egipatskog porazana vojnom poqu i bila je

pravi melem za tada{wegpredsednika Gamala Ab-dela Nasera.

Pored “High Asuana”,Egipat raspolaè saukupno devet brana i{est hidroelektranasa ukupnim instalisa-nim kapacitetom od3.000 megavata. Ve}ihidrokapaciteti sustara Asuanska brana(540 megavata), “NagaHamadi i Asuit” (165megavata) i “Esna” (83

megavata). Najve}i aktu-elni projekat je hidroe-lektrana “El Faiyum” (od

800 megavata) ju`no odKaira. Posao je dobilafrancuska firma “Al-stom”.

Kada je re~ o nukelar-nim elektranama, Egi-pat je jo{ po~etkom se-damdesetih godina pro-{log veka po~eo da raz-vija takvu tehnologiju.Napravqeni su projektiza ~ak devet nuklearki,ali je posle katastrofeu êrnobilu 1986. godi-ne sve to odloèno za ne-ko duè vreme. Posle mo-ratorijuma od skoro dva-deset godina u izgradwije trenutno nuklearka“El Dabaa” od 600 megava-ta, koja bi u elektroe-nergetski sistem treba-lo da u|e 2010. godine.Zanimqivo da u deltiNila od 1997. radi nu-klearni reaktor “Inshas”od 22 megavata, koji jepodigla argentinskafirma “Invap S.A”. Prvasolarna elektrana od150 megavata trebalo bida se izgradi kod Kurei-mata uz pomo} kreditaSvetske banke.

U pogledu razvoja ve-troelektrana, Egipatima velike planove. Ve-tro farma “Zafarana” naCrvenom moru od 300 me-gavata je ukqu~ena u si-stem jo{ 2001, a do 2010.godine planira se iz-gradwa kapaciteta odukupno 600 megavata. Ho-landija ve} finansiratakve projekte du` Suec-kog kanala.

Za proizvodwu i di-stribuciju elektri~neenergije odgovorna jeEEA (Egipatska energet-ska uprava) koja je pod di-rektnom upravom Mini-starstva energetike. Naterenu, sedam distribu-cija upravqa sistemom.Egipat je zajedno sa Li-bijom, Tunisom, Alì-rom, Marokom povezan sa[panijom, preko projek-ta “Mediterranean Sea Po-wer Pool”. Sa Libijom iTunisom je od 1999. u in-terkonekciji, a od 2002.sa Jordanom, Sirijom iTurskom.

Branislav Seni~i}

San o obuzdavawu gorostasnog Nila po~eo je da se ostva-ruje jo{ dok je Egipat bio pod engleskom kolonijalnom vla-{}u. Radovi na brani “Asuan” po~eli su davne 1898, a zavr-{eni su po~etkom 20. veka (1902). Projekti britanskih in-èwera bili su dobar temeq za kasnije modernizacije i iz-gradwu nove brane. U prvim decenijama pro{log veka jo{dva puta je dogra|ivana i sluìla je prevashodno da kana-li{e ogromne vode koje su se ulivale u Nil, posle otapawasnega na Mese~evim planinama, na granici Zaira i Ugande,kao i velikih padavina na etiopskoj visoravni. Imala jesnagu od 540 megavata, ali nije bila u stawu da obuzdaogromnu snagu Nila na duì rok. Egipat je, tokom pedesetihgodina, vi{e puta traìo zajam od Svetske banke kako bikrenuo u izgradwu nove brane u Asuanu. Amerikanci su prvoobe}ali, pa odbili da pruè stru~nu i finansijsku pomo}.Ali, Rusi su zato poslali 400 inèwera i radnika i zajed-no sa doma}inima 1960. godine otvorili su najve}e javne ra-dove u Egiptu jo{ od vremena izgradwe piramida. Posle de-set godina mukotrpnog rada, {est kilometara nizvodno odstare brane, nikla je nova hidroelektrana “High Asuan” sna-ge 2.100 megavata i tada najve}im akumulacionim jezerom nasvetu, koje je ime dobilo po Gamelu Abdelu Naseru, legen-darnom egipatskom predsedniku koji je umro iste godine ka-da je brana zavr{ena (1970). U znak po{tovawa i prijateq-stva prema tada{wem SSSR-u, na brani je podignut monu-mentalni spomenik.

Englezi po~eli, Rusi dovr{ili

U branu “High Asuan” ugra|eno je toliko

gra|evinskog materijala, dovoqno da se izgradi ~ak

18 Keopsovih piramida

Asuanska brana -Nil je kona~noukro}em

Neraskidiva veza Egipta

i ruskih stru~waka

52


Srce energetikeAfrike nalazise u elektroe-nergetskom si-

stemu Ju`ne Afrike koja“crnom kontinentu” is-puru~uje vi{e od polovi-ne potrebne elektri~neenergije. Zahvaquju}i iz-vanrednom bogatstvu ka-menog ugqa, weni stru~-waci su proteklih dece-nija izgradili jednu odnajja~ih “flota” termoe-lektrana na ugaq na sve-tu, gde dominira TE“Kendal”, zvani~no najve-}a takva TE sa 4.374 mega-vata. Instalisana snagaelektroenergetskog si-stema Ju`ne Afrike je41.500 megavata, a premaambicioznim planovimatrebalo bi da se do 2025.godine pove}a za dodat-nih 20.000 megavata. Ustrukturi proizvodwestruje dominiraju terme-lektrane na ugaq i gas sa90 odsto, na dve nuklear-ke otpada {est odsto, aostalo su male hidrocen-trale i brane. Razvoj ve-tro farmi i solarnih ka-paciteta je tek u povoju.

Kada je re~ o termoe-lektranama, Ju`na Af-rika je me|u vode-}im energetskimzemqama u tom sek-toru. XinovskaTE “Kendal”, iz-gra|ena je u ugqemnajbogatijoj pro-vinciji Mpulan-ga, gde su ne{tokasnije podignutejo{ tri mamutsketermoelektrane, tek ne-{to slabije od we. Grad-wa je po~ela 1982, a pu-{tena je u rad 1993. godi-ne. Raspolaè sa {estturbina (svaka od po 729megavata). Torwevi zahla|ewe su pre~nika 165metara i najve}e su gra-

|evine te vrste na svetu.U TE “Kendal” zaposlenoje 830 radnika i inè-wera. Nedaleko od wepodignute se TE “Kril”(3.000 megavata), TE“Ma|ùba” (4.110 mega-vata) i TE “Matimbo”(3.390 megavata). Opremusu isporu~ili nema~ki“Simens” i {vedskiABB. Ova ~etiri termokolosa ~ine i okosnicuelektroeneregetskog si-stema Ju`ne Afrike i sadesetinama mawih term-oelektrana rasutih poceloj zemqi stvaraju pou-zdan i vrlo efikasanproizvodni sistem. Zbogogromnog bogatstva uugqu i rastu}e potro-{we 44 miliona Ju`noa-frikanaca, u narednihdeset godina planira seizgradwa osam do desetnovih termoelektrana naugaq na istoku i severuzemqe.

Ju`na Afrika raspo-laè sa dve nuklearke:“Koeberg 1” i “Koeberg2”, koje su pu{tene u rad1984. i 1985. Ukupan in-stalisani kapacitet je1.842 megavata. Locira-ne su oko Kejptauna. Nu-

klearku je podigla iopremila francuskakompanija “Framatome”.Od pu{tawa u rad ovihnuklearki, po~ela jeèstoka borba vrlo uti-cajnih ekolo{kih po-kreta i nuklearnog lo-bija u Ju`noj Africi.

Nuklearni lobi ra~unasa izda{nim rezervamaurana (procewene su na300.000 tona), {to je Ju-`nu Afriku svrstalona ~etvrto mesto u svetu.S druge strane, ekolo-{ki projekti ne èlebilo kakvo odlagawe

nuklearnog otpa-da i tu se vodiglavna bitka.Planovi za {ire-we nuklearki po-stoje: od duplira-wa kapaciteta“Koeberga” na4.000 megavata unaredne ~etirigodine do podiza-

wa nove nuklearke u me-stu Pelindaba kod Pre-torije. Posao je dobionema~ki koncern “Thy-ssenkrupp Engineering”.Pripremni radovi suve} po~eli, a sve~anootvarawe je predvi|enoza 2010. godinu.

Veliki potencijalikori{}ewa Sunca i ve-tra u proizvodwi elek-tri~ne energije tek su uza~etku. Idu}e godinetrebalo bi da se u rad pu-sti prva solarna elektra-na, snage 100 megavata.Kod Kejptauna se, zajednosa danskim partnerima,gradi prva vetro farmakao pilot program.Skromnih 13.200 megavat-~asova iz deset turbinakoristi}e se u elektromreì Kejptauna, a sli~-ni projekti ura|eni su iza Johanesburg i Preto-riju.

Gazdovawe elektroe-nergetskim sistemom jedobra kombinacija dr-àve i privatnog sekto-ra. “Escom”, kao ube-dqivo najve}a javnakompanija za upravqa-we energetikom, osno-vana je jo{ 1922. godi-ne. Ona je pod direkt-

Od ukupnih svetskih rezervi ugqa (1.081 biliona tona), Ju-`na Afrika raspolaè sa pet odsto i apsolutni je lider na“crnom kontinentu”. Rezerve ju`noafri~kog ugqa se procewu-ju na oko 54 milijarde tona i po ocenama eksperata to je do-voqno za nesmetanu eksploataciju do 2050. godine. Deo rudnogbogatstva poseduju i susedne zemqe - Bocvana, Zimbabve, Sva-zilend i Mozambik. Glavni rudarski regioni su Mpumalanga,severni Kvazulu - Natal i severozapadne provincije, kao igradovi Vitbank, Ermelo i Sekunda. Tokom pro{le godine pro-izvedeno je oko 250 miliona tona( po ~emu je {esta u svetu), od~ega je 95 odsto kameni, a ostatak antracit. Ju`na Afrika je~etvrta po izvozu ugqa (iza Australije, Kine i Indonezije) natrì{ta zemaqa Evropske unije, gde odlazi 60 odsto, a osta-tak uglavnom ide put Indije i Japana. Procene su da tre}inaproizvodwe antracita, kamenog i termi~kog ugqa ide u izvoz,{to u kasu vlade u Pretoriji donosi godi{we desetine mili-jardi dolara. Zarada od ugqa je na tre}em mestu posle dijama-nata i zlata. U tako veliki biznis ukqu~ene su i mo}ne stra-ne rudarske kompanije, pre svih, “Anglo American Coal” iz SAD,kao i “BHP Billiton” i “Xstrata” iz Australije. Ova posledwa, kaonajve}i svetski proizvo|a~ i izvoznik termi~kog i ugqa zakoksovawe, ima investicije i akcije u deset ju`noafri~kihrudnika kamenog ugqa. Glavni izvozni lu~ki terminal je Ri-~ard Bej, na severnoj obali Indijskog okeana u provinciji Kva-zulu - Natal, koji je trenutno i najve}i ugqeni lu~ki terminalna svetu.

Bogate rezerve kamenog ugqa

ELEKTROENERGETSKI SISTEM JUÆNE AFRIKE KONTINENTALNI LIDER

Carstvo termoelektranaVi{e od 50 odsto elektri~ne energije u Africi isporu~uje se iz mo}ne “flote”

termoelektrana TE “Kendal” najve}a elektrana na ugaq na svetu Do 2025. godinerast energetskih kapaciteta za dodatnih 20.000 megavata.

Skromnih 3200 MWh iz desetturbina u vetroelektranama

koristi}e se u Kejptaunu,Johanesburgu i Pretoriji

*

*


53

nim uticajem dràve inajve}i je proizvo|a~ idistributer elektri~neenergije ne samo u Ju-`noj Africi. Sa 40.000megavata pod svojomkontrolom najve}i jesvetski proizvo|a~struje iz termoelektra-na na ugaq. Ona je izme-|u ostalog, vlasnik TE“Kendal” i NE “Koe-berg”. Na eneregetskomtrì{tu Afrike apso-lutno je dominantan,

kako po proizvodwi ikapacitetima, tako i poprofitu. Posledwihgodina {iri poslove ina unosan biznis izvozakamenog ugqa, ali i narudnike zlata, dijama-nata i urana. Spada me-|u dvanaest najve}ihsvetskih kompanija uproizvodwi i distribu-ciji elektri~ne ener-gije.

Branislav Seni~i}

Javno preduze}e “Elek-troprivreda RepublikeSrpske” (ERS) ostvariloje u prvom polugo|u netodobit u visini 2,25 milio-na evra (4,4 miliona kon-vertibilnih maraka), {toje veliki napredak u pore-|ewu sa istim periodom la-ne, kada je poslovalo sa gu-bitkom “te{kim” 10,9 mi-liona evra, obave{tavajubaqalu~ke “Nezavisne no-vine”. Povod za takvu oce-nu bila je analiza finan-sijskih izve{taja svih de-set preduze}a iz sistemaERS. Iako je pet preduze}auve}alo profit, najve}e za-sluge za boqe poslovaweERS ipak su imala dva gu-bita{a - rudnici i termo-elektrane u Ugqeviku iGackom - koji su minuse izpro{le godine zajednosmawili za 14,1 milionaevra.

Najve}i iskorak me|uprofitabilnim preduze-}ima ERS napravile suHidroelektrane na Driniudvostru~iv{i profit na4,2 miliona evra. Zaradu supove}ale i Hidroelektra-ne na Trebi{wici i Hi-droelektrane na Vrbasu,dok je “Elektrodoboj” mi-nus iz lawskog prvog polu-go|a pretvorio u profit uvisini 353 hiqada evra. Uprvom delu ove godine po-

zitivno su poslovale i“Elektrodistribucija Pa-le” i “Elektrohercegovi-na”. Najlo{ije rezultateimale su “Elektrokrajina”i “Elektrobijeqina”, kojesu lane napravile profit,a ove godine su poslovalesa ukupnim gubitkom od 4,3miliona evra.

“Nezavisne novine” is-ti~u i da ambiciozni pro-gram izgradwe 75 malih hi-droelektrana od jednog dopet megavata u RepubliciSrpskoj najverovatnije ne-}e krenuti na vreme. Kon-cesionari su bili u obave-zi da te investicije zapo~-nu do kraja godine, ali }eplanirani radovi kasniti

zbog kratkih rokova zapribavqawe svih dozvola,tvrde predstavnici wiho-vog udruèwa “Eko-ener-gija”. Aktivirawe ovihkoncesija pokrenulo bi uRS javne radove, vredne do75 miliona evra.

U Udruèwu koncesio-nara ukazuju na mnoge ad-ministrativne probleme uobezbe|ivawu svih potvrda,ukqu~uju}i i sporo izdava-we op{tinskih urbani-sti~kih dozvola. Ve}inakoncesionara potpisala jeugovore sa vladom u martuove godine i u narednih{est meseci bili su du`nida urade studije izvodqi-vosti i pribave niz sagla-

snosti. Sada je izvesno dato ne}e uspeti i zato }e in-sistirati da se rok za po-~etak radova odloì na go-dinu dana od potpisivawaugovora. Upravo takveuslove dobila je norve{kakompanija “Tehnoenergy”,koja }e na tri lokacije uRS graditi mini hidroe-lektrane, ukupne snage 14,7megavata.

Zahtevi koncesionarastigli su uo~i po~etkakontrole, koju od prvogseptembra obavqa Komisi-ja za koncesije da bi pro-verila da li su u roku od{est meseci ura|ene stu-dije izvodqivosti i pri-bavqene neophodne sagla-snosti. Zbog sloène pro-cedure Komisija je najavi-la da }e biti tolerantnapema koncesionarima, alii da }e oduzimati konce-sije svima koji nisu ura-dili ni{ta na pripremiposla. Komisija pretpo-stavqa da }e mnogi izgubi-ti koncesije, jer nemajupara da u|u u gradwu. Ponekim prora~unima, iz-gradwa hidroelektrane odjednog megavata ko{ta okomilion evra i veruje se da}e zbog toga biti ozbiq-nih problema u finansi-rawu objekata.

M. Ba~li}

ELEKTROPRIVREDA REPUBLIKE SRPSKE

Dobit “smenila” gubitkeHidroelektrane na Drini udvostru~ile profit Kombinati u Ugqeviku i Gackom smawili

gubitke za vi{e od 14 miliona evra Kasni program malih hidroelektrana

Nuklearna elektrana “Koeberg” u blizini Kejptauna

Na Vrbasuuskoro i

nove mini HE


54

[panija iSAD zadr-àle su prvoi drugo me-

sto na najnovijoj listinajprivla~nijih zemaqaza ulagawe u obnovqiveizvore. Najve}a promenana listi ti~e se Nema~kekoja je izgubila dosada-{we tre}e mesto. Na tupoziciju, prema najsve-ìjem “Indeksu atrak-tivnosti zemaqa u pod-ru~ju obnovqivih izvo-ra”, usko~ila je Indija, a~etvrto mesto zaposela jeVelika Britanija osta-viv{i Nemce na petoj le-stvici. Tu publikacijuod 2003. godine objavqujepoznata me|unarodnakonsultantska kompanija“Ernst and Young”.

[panskim trì{temvetroenergije do-miniraju velikekompanije poputgrupe “Gamesa” iono je vrlo dina-mi~no, ali je i ta-mo{wi sektor so-larne energije“uzavreo od aktiv-nosti” zahvaquju}iraznim olak{ica-ma, konstatovalisu autori ove rangliste. I indijskiskok na tre}u pozi-ciju plod je sna-`ne podr{ke federalnei regionalnih vlada do-ma}im i stranim ulaga-~ima u obnovqive izvo-re. Na tom trì{tu, pooceni analiti~ara“Ernst and Young”, pred-stoji izuzetno brz rast.Kapaciteti u podru~ju

obnovqivih izvora u In-diji, sada oko 8.000 me-gavata, udvostru~i}e se unarednih pet godina idosti}i 20.000 megavatau 2012. godini, {to je dvaputa vi{e od ciqa kojije postavila vlada.

Uprkos sjajnih mogu}-nosti za kori{}ewe bi-omase i solarne energi-je, Nema~ka generalnogubi na privla~nostizbog smawenog broja po-godnih mesta za posta-vqawe vetroturbina. Tajsektor je i “`rtva” eks-panzije farmi vetrewa-~a u SAD, jer odatle ne-ma~ki proizvo|a~i ve-troturbina imaju ogrom-ne narud`bine i ne sti-ù da podmire doma}ekupce, navodi se u najno-vijem “Indeksu atrak-

tivnosti” (koji “Ernstand Young” objavqujetromese~no jedanput ran-giraju}i 20 najprivla~-nijih zemaqa). Na najsve-ìjoj rang listi iza pe-toplasirane Nema~keslede Italija, Francu-ska, Portugal, Kina, Ka-

nada i Irska. Gr~ka, ko-ja poseduje odli~ne uslo-ve za kori{}ewe solarnei vetroenergije, tek je na13. mestu privla~nosti

za ulaga~e, a Au-strija je, uprkosjednog od najve-}ih hidrokom-pleksa u Evropi,na za~equ liste.Ovakva analizasamo je jedna unizu studija kon-sultantske grupe“Ernst andYoung” koja sa107.000 zaposle-nih radi u 140zemaqa i ostva-ruje ukupni pri-

hod od oko 17 milijardidolara godi{we.

Na rang listi dvadesetnajatraktivnijih zemaqaza ulagawa u obnovqiveizvore najzastupqenijisu Evropqani, koji u sve-tu predwa~e po razvojuvetroelektrana i solar-

nih ure|aja. Evropqani ume|uvremenu pove}avajui investicije u male hi-droelektrane. Samo upro{loj godini kapaci-teti mini hidroelektra-na (do 10 megavata) uEvropskoj uniji poraslisu za 108,9 megavata iliza oko jedan odsto. Timeje ukupna snaga malih hi-dropostrojewa u EU do-stigla 11.643 megavata,navodi se u analizi “Ba-rometar energije iz ma-lih hidroelektrana2006” u izdawu agencijeEurObserv’ER. Autori“Barometra” ukazuju da sevlasnici malih hidroe-lektrana suo~avaju danassa dvojakim, naizgledkontradiktornim pro-blemom: moraju unapre-|ivati produktivnost iistovremeno odràvatidobar ekolo{ki kvali-tet iskori{}ene vode.

Najve}e instalisanekapacitete mini hidroe-

PROMENE NA LISTI NAJATRAKTIVNIJIH ZEMAQA

[panija najprivla~nijainvestitorima

Nema~ka izgubila tre}e mesto na spisku intere-santnih odredi{ta za ulaga~e u obnovqive izvore

U Indiji i federalna i lokalne vlade stimuli-{u investicije Kapacitet malih hidroelektra-na u EU pove}an na vi{e od 11.600 megavata

Po nacionalnoj produkciji malih hidroelektrana

predwa~i Italija sa 9,76 milijardi kWh, a potom

Nema~ka sa 8,48, Francuska sa 6,5, Austrija sa 5,7 i [panija

sa bezmalo 3,8 milijardi kWh

Mawe pogodnih mesta za

vetroelektraneu Nema~koj

lektrana imaju Italija(2.592 megavata) i Fran-cuska (2.040 MW). One za-jedno sa [panijom, Ne-ma~kom, Austrijom i[vedskom ukupno posedu-

je 83 odsto kapaciteta ma-lih hidroelektrana u EU.

[panci su pro{le go-dine pove}ali snagu mi-ni hidroelektrana za 2,3odsto, na 1.788 megavata,a Nemci za 1,3 odsto - na1.584 megavata, dok su Au-strijanci i [ve|aniostali na 994, odnosno823 megavata. Najvi{irast zabeleèn je u Poq-skoj - za 11,6 odsto, naukupno 318 megavata. Zna-~ajne kapacitete malihhidroelektrana imajujo{ Finska (306), ê{ka(277), Portugal (267), Ve-lika Britanija (184) iSlovenija (143 megavata).Nijedna od ostalih ~la-nica EU nema u mini hi-droelektranama vi{e od100 megavata.

Iz malih hidroelek-trana na podru~ju Unijelane je dobijeno 43 mi-lijarde kilovat-~asovaelektri~ne energije ili3,2 odsto mawe nego pret-

hodne godine. Po nacio-nalnoj produkciji malihhidroelektrana predwa-~i Italija sa 9,76 mili-jardi kilovat-sati, a po-tom Nema~ka sa 8,48,Francuska sa 6,5, Au-strija sa 5,7 i [panijasa bezmalo 3,8 milijardikilovat-sati. Simboli~-nu produkciju, mawu od100 miliona kilovat-sa-ti, imali su Luksemburg,Letonija, Litvanija,Irska, Ma|arska, Esto-nija i Danska, a u~inakmalih hidroelektrana uHolandiji, na Kipru iMalti bio je ravan nuli.

Evropska unija ima{anse da bude “broj je-dan” u svetu po proizvod-wi struje iz malih hi-droelektrana, zahvaquju-}i brzom razvoju sopstve-ne tehnologije u tojoblasti, navode autori“Barometra”. Istovreme-no, Evropsko udruèweza male hidroelektrane(ESHA) procewuje da tajsektor sa oko 20.000 za-poslenih godi{we ost-varuje 150 do 180 milio-na evra ukupnog prihoda.U EU postoji 50 proiz-vo|a~a hidroturbina zamale elektrane, ukqu~u-ju}i filijale multina-cionalnih kompanijapoput “Alstoma” i “Si-mensa”. Najve}i specija-lizovani proizvo|a~“Hydrolink” iz ê{keimao je lane 12,8 milio-na evra ukupnog prihoda.

EurObserv’ER najavqujerast kapaciteta malihhidroelektrana u EUtempom od dva odsto go-di{we i predvi|a da }eone imati ukupno 12.855megavata u 2010. godini.Po “Beloj kwizi” EU dotada bi ovaj sektor tre-balo da ima 14.000 mega-vata, ukqu~uju}i 1.040megavata u deset novih~lanica Unije. Ali, tajciq po proceni ESHAmoè se dosti}i tek2015. godine, uz uslov dase “smawe administra-tivne i ekolo{ke bari-jere” u realizaciji pro-jekata razvoja.

Mladen Ba~li}

TRI MESECA PO OTVARAWU NAJVE]E SVETSKEHIDROCENTRALE

Brana hidrocentrale “Tri kawo-na”, najve}e kineske gra|evine po-sle Velikog zida, privla~i velikupa`wu doma}e i svetske javnostiposle sve~anog otvarawa koje je bi-lo u maju (o ~emu je pisao i “kWh”)Od tada je ovu branu , jezero i hi-drocentralu, kojima po parametri-ma, ni izdaleka nema ravnih u sve-tu, posetilo i divilo im se preko600.000 qudi

U narednom periodu, posetilaca,kako se predvi|a, bi}e mnogo vi{e,posebno stranih. Formirane su tu-risti~ke agencije koje se specijal-no bave organizacijom aran`manaza posetu ovom gra|evinskom ~udu.Po~iwe se i sa ukqu~ivawem pose-te brani u turisti~kim aran`mani-ma za Kinu koji se prodaju u ino-stranstvu. Pro{iruju se aerodromii luke u blizini brane, kapacitetiputni~ke re~ne flote, grade pri-stupni putevi, luksuzni hote-li...Ukratko, ve} se operi{e sa ci-frama od nekoliko miliona turi-sta koji bi godi{we mogli posetitibranu i na to potro{iti mo`da ivi{e od milijardu dolara.

Ovaj gra|evinski projekt, za kojise moè smatrati da je najve}a“prepravka” prirode u savremenojistoriji, i daqe, me|utim, ostajepredmet èstokih osporovawa sjedne, i uzdizawa i hvaqewa s dru-ge strane. Neke prednosti i manesu, me|utim, ve} izgleda nesporne,~ak i jasno vidqive. Poplave u to-ku Jang Ce Kjanga su radikalno sma-wene, osetno je poboq{an vodenisaobra}aj, hidrocentrala ve} dajeogromne, a dava}e do 2009. kada }ebiti kompletirana, jo{ ve}e koli-~ine elektri~ne energije kojih jegladna brzo rastu}a ekonomika naj-mnogoqudnije zemqe sveta....

Minusi se, kako izve{tavajustrani novinari koji su se me|u pr-vima ukqu~ili u turisti~ke ture

brodovima, vide ve} na po~etkuplovidbe jezerom..Neverovatno ve-lika prqav{tina u reci, koja je uwu stigla posle 17 godina gradwe,prosto {okira. U ovu reku je, premapodacima za 2004., ispu{teno 28,8milijardi tona otpadaka iz indu-strije i doma}instava. To je ~ak 41odsto ne~isto}a svih kineskihre~nih tokova!

Lokalnim politi~kim faktori-ma to izgleda mnogo ne smeta, kaoni ~iwenica da se samo u oblastioko “Tri kawona” gradi jo{ 40 veli-kih hemijskih industrijskih zona.Sve vi{e je upozorewa, ne samoekologa, da Jang Ce Kjang ne}e mo}ida izdrì ovoliko zaga|ewe i da}e morati oko reke da se razgra|ujeono {to je gra|eno i {to je prqa izaga|uje.

Megalomanski projekat, o kome jejo{ davne 1819. sawao Sun Jat Sen,osniva~ moderne Kine, a podrà-vao kasnije Mao Ce Tung, ipak, Ki-ni olak{ava re{ewe energetskihproblema, koji najteè padaju wenojprivredi, u zahuktanom razvoju pogodi{wim stopama rasta koje pre-laze 10 odsto. Godine 2009. kadabude gotova hidrocentrala }e {te-deti Kini preko 50 miliona viso-kokalori~nog ugqa godi{we, {tozna~i i mnogo mawe zaga|ewe odsumpora i drugih {tetnih materijakoje nastaju prilikom sagorevawaugqa. A na drugoj strani terazijastoji (nemerqiva) sudbina dva mi-liona qudi koji su morali da napu-ste svoja ogwi{ta i da budu prese-qeni, kao u 13 potopqenih gradovai hiqadu i po sela.

Ogromna gra|evina ima za savre-menu Kinu jo{ jedan smisao - to jeznak da je na pomolu nova supersi-la, kakva za deceniju-dve ne}e ima-ti ni ekonomskog pandana u svetu.

M. Lazarevi}

“Tri kawona”ve} atrakcija


56

KULTURA

Istori~ari se slaùda povest Beogradaseè do ~etvrtogmilenijuma pre

Hrista. To {to u wemu, kao unekim metropolama zapadnecivilizacije, nema crkavaiz jedanaestog veka, {kola iuniverziteta iz ~etrnae-stog, ili gradskih ve}nicaiz petnaestog - posledica jewegovog poloàja i strate-{kog zna~aja: podatak da jeru{en i iznova obnavqan~etrdeset ~etiri puta je la-ka metafora za sve one silnea brutalne napade na belezidine i pokoqe koji su de-setkovali wegovo stanovni-{tvo.

Beograd je bio deo vin~an-ske kulture, va`na stanicana putu Skordisca, keltskogplemena na wegovim osvaja~-kim pohodima ka jugoistoku,ka Makedoniji i Gr~koj, se-verna straàra i Rimskog iVizantijskog carstva, najju-`niji bastion Evrope prednajezdom Turaka, “kqu~ Ma-|arske” kad je trebalo, pa~ak i posledwi ~uvar hri-{}anstva na udaru i organi-zovanim vojskama i raspu-{tenim hordama koje su kr-starile kroz prostor i vre-me, uzdu` i popreko starimkontinentom.

Kalemegdan i Beogradskatvr|ava oduvek su raspaqiva-li ma{tu Beogra|ana i pose-

tilaca metropole koji nika-da nisu ni mogli, niti è-leli uostalom, da odole taj-novitoj lepoti ovog kultur-no-istorijskog spomenika:to je fantasti~no svedo~an-stvo o dugoj istoriji opred-me}enoj tu, nad samim u{}emSave u Dunav. Opipqivo,kao na dlanu, a opet miste-riozno, sazdano od bezbrojtajni, predawa, legendi…

Najstariji istorijski ar-tefakti vele da su Skordi-sci ovde napravili svojeutvr|ewe oko 279. godinepre Hrista. Rimqani su do-{li na razme|u stare i noveere i na mestu prastare nase-obine uspostavili pogra-

ni~ni logor ~etvrte Flavi-jeve legije, nadenuv{i mu(oni, a ne Kelti!) ime Sin-gidunum, a u znak po{tovawaprema ~asnom protivniku.Jer, u osnovi tog imena jere~ “dunum”, ili na keltskom- grad… Kada je ru{ena sta-ra jednospratnica na ugluGospodar-Jovanove i UliceTadeu{a Ko{}u{ka, u kojojje nekad ìveo potpisnikovih redova, pod wenim oro-nulim temeqima otkrivenaje zaista dobro o~uvana kelt-ska nekropola, ali je zbogpani~nog straha izvesnihinvestitora i dun|era pono-vo zatrpana.

I tada grad, zapravo pro-stor dana{we Beogradske

tvr|ave, dobija i danas pre-poznatqive obrise. Naime,posada je brojala oko sedamhiqada qudi; logorom je do-minirao castrum, stani{teelitnih jedinica, a uokoloje bio auxiliaries, boravi-{te pomo}nih jedinica, sto-ke i robova. Dowa salaGradske biblioteke na krajuKnez-Mihailove ulice jeoslowena na beli mermernislavoluk ~etvrte Flavijevelegije koji jo{ stoji pod cr-nim mermernim plo~amaomiqenog beogradskog {e-tali{ta, a wegovi fragmen-ti mogu se videti jedino iz“Rimske sale”.

U bedemu, naspram Zindankapije, a levo od kapije de-spota Stefana, nalazi se je-dan ~udno uredan prosek, za-pravo ure|ena arheolo{kasonda u kojoj se mogu raspo-znati ~etiri istorijska slo-ja Tvr|ave: veliki i pravil-no tesani beli kameni blo-kovi su delo Rimqana, mawiblokovi od bele sige pripa-dali su Srbima, haoti~nonabacano kamewe vezivanozemqom trag su Turaka, dokcigle svedo~e o fortifika-cijskom neimarstvu Austri-janaca.

Od 395. godine Beograd jeu sastavu Vizantije, a grani-ca dva crstva prolazi upravoispod zidina Singedona,kako su ga Grci nazivali.Ali, iako je preko Naisa(Ni{a) i Serdike (Sofije)bio povezan sa Konstanti-nopolisom, wegovu sudbinukroje Goti, Huni, Sarmati,Gepidi, Heruli, Avari i,kona~no, Sloveni.

Konstantin Sedmi Por-firogenet svedo~i da suSloveni tu ìveli ve} po-~etkom sedmog veka, mada no-vija istraìvawa vele da susigurno do{li mnogo rani-je. Naàlost, najstarije sa-~uvano svedo~anstvo wiho-vog prisustva u gradu su osta-

ci dvorca despota StefanaLazarevi}a iznad Defter-dareve kapije i kameni bede-mi koji delimi~no opasujuGorwi grad, a poti~u iz pet-naestog veka. Nije sa~uvanni trag despotove Kule Ne-boj{e, ~ije ime danas nositurski kazamat na obali Du-nava, (tu je namaknut svile-ni gajtan na vrat Rigasu Fe-reiosu Konstantinosu, RigiOd Fere, a zatim su u wemupred pogubqewe bile zato-~ene zloglasne dahije). Samona osnuvu sa~uvanih gravirazna se da se Kula Neboj{a uz-dizala na brda{cu iznad“Pobednika”, i to je sve.

Svejedno, prvi pisani do-kument koji spomiwe slo-vensko ime grada (Beograd)poti~e iz devetog veka, pa sesmatra da je ve} tada bio, barnakratko, pod slovenskomvla{}u, dakle mnogo pre ne-go {to ga je od Ugara, sa Ma-~vanskom banovinom, dobiosrpski kraq Dragutin.

Od po~etka {esnaestog ve-ka, tvr|avom naizmeni~novladaju Turci i Austrijan-ci, sve do predaje kqu~evagrada knezu Mihailu Obre-novi}u 24. aprila 1867. go-dine.

Beogradska tvr|ava je po-sledwi put pala pod tu|in-sku vlast 1941, kada su je ne-ma~ke okupacione vlastipretvorile u kasarnu i arse-nal.

Svojevremeno je dr MarkoPopovi}, direktor Arheo-lo{kog instituta SANU,ovom novinaru objasnio daje arheologija, ipak, privi-legija bogatih, pa }e seozbiqnija istraìvawa Be-ogradske tvr|ave ostavitiimu}nijim potomcima usre}nijim vremenima. Nemasumwe da }e oni uspeti da za-rone u istoriju Beogradamnogo dubqe nego mi.

Milo{ Lazi}

KALEMEGDAN I BEOGRADSKA TVR|AVA

Nedovr{ena pri~aU Zborniku bibliografske gra|e kwiga o Beogradu navede-

no je vi{e od sedam i po hiqada naslova, ali to je samo deli}povesti glavnog grada Srbije

U Beogradskoj tvr|avi raspoznajuse ~etiri istorijska sloja

57


Srpski ~etverac bezkormilara, koji jesredinom pro-{log meseca osvo-

jio zlatnu medaqu na evrop-skom prvenstvu u Segedinu,u}i }e u istoriju kao prvisportski tim koji je imao~ast da sa pobedni~kog po-stoqa slu{a himnu “Boèpravde”, Srbija je mala ze-mqa, ali sportski div: jo{ako nas posluì sre}a, na-slu{a}emo se na{e himneonoliko, navi}i }emo se, adeci }e se usvrdlati u pam-}ewe direktno, ne}e mora-ti da zaboravqaju {ta je ikako je bilo pre we… Mada,da je sudbina druk~ije hte-la, a istorija krenula ne-kim drugim tokom, mo`daza drugu himnu ne bismo ni-kada ni znali.

Jer, ovo nije sportska ru-brika, niti tekst o vrhun-skom sportu, samo je to uvodu tekst o - srpskoj himni.

Pomni ~italac ovih krat-kih pri~a svakako se se}a dasmo u pro{lom broju objavi-li onu o gosin Jovanu \or-|evi}u, lekaru po obrazova-wu, a piscu i dramaturgu posklonostima i ume}u, prvomintendantu Narodnog pozo-ri{ta u Beogradu?! Tomprilikom smo spomenulipodatak da je napisao prvusrpsku alegoriju “Markovasabqa”, {to je veoma va`noza ovo {to sledi.

Naime, 10. avgusta 1872.godine, na sve~anom kon-certu koji je prire|en u Na-rodnom pozori{tu povodomosamnaestog ro|endana ipunoletstva kneza, potowegkraqa Milana, prvi put jeizvedena sve~ana pesma Da-vorina Jenka “Boè prav-de”, koja je svoju pravu pre-mijeru imala tek sutradan,kao zavr{ni kre{endo ale-gorije - “Markova sabqa”:naravno, tekst ove ode je,tako|e, napisao Jovan \or-|evi}…

Zanimqivo je, me|utim,da je i na onoj svojoj proto-kolarnoj pretpremijeri,kao i na premijeri, podiza-la publiku na noge, pa je iz-vo|ena “na bis” i po neko-liko puta. To se doga|alo ina svim narednim predsta-vama, a kompozicija je spon-tano si{la u narod i peva-la se ~ak i na sedeqkama uprivatnim salonima, po ku-}ama, pa i na ulici.

Kada je dogodine, na sve-tosavskoj akademiji u No-vom Sadu, prvi put izvedenaova sve~ana pesma, dogodi-lo se isto. U dràvi Ugar-skoj!

Neko (Slobodan Turla-kov?) je izjavio da je to sve-~ana pesma koja se na najde-mokratskiji na~in uznela

na tron himne. Jer uz wu,mo`da je jo{ samo “Marse-qeza” pro{la sli~an put idobila punu plebiscitarnupodr{ku nacije.

I Jovan \or|evi} kao au-tor teksta i Davorin Jenkokao kompozitor pesme “Bo-è pravde”, bili su u pri-lici da je jo{ za ìvotaslu{aju kao himnu i da do-ìve silne pohvale i po~a-sti, ali i kritike koje suse, kako to i danas biva, od-nosile na navodni udvori~-ki karakter ode “ispevane upo~ast Milanovu”, mada je ikara|or|evi}evcima bilojasno da je ispevana u ime i

za narod, a na slavu Boga.O Jovanu \or|evi}u smo

pisali, zna se o wemu goto-vo sve… Ali, ko je DavorinJenko? To sam se, kao dete,pitao uvek kada bih prola-zio tesnom, kratkom i seno-vitom uli~icom na Bulbul-deru, ispod Novog grobqa.

Bio je jedan od nekolikoSlovenaca ~lanova Srpskogu~enog dru{tva. Akademika.Kompozitor, ina~e. Ro|en jeu Sloveniji, u Dvorju 1835.godine, ali je ~itav ìvotproveo u Beogradu, gde je iumro 1914. godine.

Davorin Jenko je prvobio horovo|a, pa kapelnik

(dirigent) u Narodnom po-zori{tu i imao zna~ajnuulogu u izgradwi srpske mu-zi~ke kulture. On je, ina~e,komponovao muziku za veli-ki broj komada sa pevawem:i danas se pamte (a bogme iizvode) neki, kao {to su“\ido” ili “Seoska slava”.Komponovao je, tako|e,uvertire i solo pesme, kaoi mnoga romanti~arska irodoqubiva horska dela, odkojih su neka, kao i “Boèpravde”, postala himne:“Naprej” i “Zastava slave”,na primer.

A ako nekom zlonamernomi zasmeta {to je muziku nasrpsku himnu napisao jedanSlovenac, neka se ute{i po-znatim podatkom da je hrvat-sku himnu “Lijepa na{a”komponovao - Srbin JosipRuwanin iz Gline (ba{ kao{to je i wihov mnogosla-vqen ban Josip Jela~i} ro-|en i dugo ìveo u Petrova-radinu, predvodio srpskevojnike protiv Turaka iprotiv Ma|ara, i umalo po-stao - srpski vojvoda).

Milo{ Lazi}

PORTRET VELIKANA: DAVORIN JENKO

“Boè pravde”- Oda naroduSve~ana pesma koja se na najdemokratskiji na~in uznela na tron himne Samo je mo-

æda jo{ “Marseqeza” pro{la sli~an put i dobila punu plebiscitarnu podr{ku nacije

Davorin Jenko

“Zlatni” ~etverac bezkormilara (u ~ijem je sastavu i BoraSibinki}, radnik PD“Elektro-vojvodina”,drugi s desna)prvi sportskitim koji jeimao ~ast dasa pobedni~kogpostoqa slu{ahimnu “Boèpravde”

FO

TO

: F

ON

ET


58

BIOSKOPI

“SEDAM I PO”Jo{ jedan doma}i film, koji se

sa nestrpqewem o~ekivao, reìraoje i scenario napisao mladi autorMiroslav Mom~ilovi}. Sedam pri-~a iz “kraja” koje povezuje lajt-mo-tiv sedam smrtnih grehova, na ko-mi~an na~in tretiraju svakodnevi-cu Novobeogra|ana opsednutih svo-jim sitnim slabostima i vo|enihstrastima. Ni{ta qudsko im nijestrano i ne libe se da prelaze gra-nice moralnog, budu}i da svaki odwih, moral shvata na svojstven na-~in.

Pri~a o sedam smrtnih grehova,ipak, nije moralizatorska - ona ot-kriva da i pored greha i gre{akapostoji trenutak pro~i{}ewa i is-kupqewa junaka. Wihovi ìvotinisu u hri{}anskom smislu gre-{ni, wihove slabosti, svakako, po-sledica su vremena u kome ìvimoi na trenutak odraàvaju ose}ajbesciqnosti.

GORDOST, OÂJAWE U LEWO-STI, ZAVIST, GNEV, SRE-BROQUBQE, PO@UDA I NEU-MERENOST U JELU I PI]U -to jesu biblijski gresi, ali u savre-meno doba postaju skoro apsurdni ukontekstu mnogo gorih i ve}ih ci-vilizacijskih problema. Zato sce-nario neprestano poziva na smeh -ovladati svojim strahovima i pro-blemima, nasmejati se sebi u sebi,biti autoironi~an, to je na~inprevazilaèwa sopstvene boli. Ju-nake boli to {to im tako malo, aipak dovoqno, nedostaje da budusre}ni. Premijera filma “Sedam ipo” je 12. septembra u “Centru Sa-va”, nakon ~ega film kre}e u redov-nu bioskopsku distribuciju {iromSrbije.

“SUTRA UJUTRU”Sa po~etkom nove sezone, po~iwe i

pohod doma}eg filma u bioskope. Prvime|u wima je novi film Olega Novko-vi}a “Sutra ujutru”, koji startuje ve}po~etkom septembra. “Sutra ujutro” jequbavna drama koja govori o dubokojstrasti, senzualnosti, ne`nosti, qubo-mori, posesivnosti, qubavnoj izdaji -sukobu iracionalnog i racionalnog.Posle dvanaest godina provedenih uinostranstvu, glavni junak se vra}a urodni grad, gde se ponovo susre}e sastarom qubavi, prijateqima i rodite-qima. Oni provode ~etiri dana zajednoi posle toga ni{ta vi{e ne}e bitiisto u wihovim ìvotima. Svi imajupotrebu da vrate vreme, zaustave trenu-tak radosti i zajedni{tva, vreme veli-kih o~ekivawa, momenat koji se desi ivi{e nikad se ne vrati. “Sutra ujutru”je pri~a o ponovnom pronalaèwu sebe.

Nakon svetske premijere na festiva-lu u Karlovim Varima, na kome je osvo-jio drugu nagradu “EAST OF THEWEST AWARD/SPECIAL MENTION”,film “Sutra ujutru” je osvojio jo{ trinagrade:

-Statuetu Slobode za najboqi filmna festivalu u Sopotu; zlatnu Mimozuza najboqi film na festivalu u Her-ceg Novom, kao i za najboqu ènskuulogu (Nada [argin), najboqu monta-ù (Lazar Predojev) i najboqu muziku(Miroslav Mitra{inovi}) i drugunagradu za scenario (Milena Marko-vi}) na festivalu u Vrwa~koj Bawi.

Pored doma}ih festivala, film jedobio i poziv za u~e{}e na presti-`nim me|unarodnim festivalima uMontrealu, Aleksandriji, Kopenhage-nu, Haifi, Torunu, Talinu, Gentu iKlivlendu.

POZORI[TE

BITEF 06Jubilarni, 40. Beogradski interna-

cionalni teatarski festival (Bitef)predstavi}e i ove godine, od 15. do 30.septembra, nove pozori{ne tendenci-je. Bitef }e po~eti uli~nim multime-dijalnim performansom alternativ-nih beogradskih pozori{ta, pod nazi-vom “Bitef za kartu vi{e”, koji }e kre-nuti sa Trga Republike ka “Centru Sa-va”, gde }e taj festival biti sve~anootvoren plesnim spektaklom “Body-Re-mix / Goldberg-Variations” trupe Mari Su-jinar iz Montreala, u kojoj glumciigraju kao hendikepirani pomo}u or-topedskih sredstava, istraùju}i eks-tremne mogu}nosti qudskog tela.

Program 40. Bitefa obuhvata i ritu-alnu plesnu dramu sa Balija “Calona-rang” Makar Sari plesnog teatra izIndonezije. Bi}e izvedene i predstave“Big in Bombay” i “Ronald klovn izMekdonaldsa”, koja govori o konzumer-skom ìvotu dana{we civilizacije, apotpisuju ih vode}i argentinski umet-nici savremenog pozori{ta “Konstan-ca”.

Novosibirski teatar mladih “Glo-bus” izve{}e predstavu “Dvostruka ne-postojanost”, u reìji Dmitrija Cer-wakova, a bi}e izvedena i predstava“Samo izgleda da sam mrtav”, premaideji i reìji danske vizuelne umet-nice Kirsten Delholm iz Kopenhage-na. “Hotel pro forma” iz Kopenhagenaizve{}e komad “Samo izgleda da sammrtav” Kirsten Delholm, inspirisandnevnicima Hansa Kristijana Ander-sena koji, sude}i prema tim zapisima,nije doìvqavao svet kao bajku. Naja-vqena je i predstava “Sizve Banzi je

mrtav” Pitera Bruka, jednog od najve-}ih rediteqa dana{wice, koji je u svo-jim vrhuncima obeleìo i sam Bitef.Tu predstavu izve{}e “Teatar de Buf diNor” iz Pariza prema tekstu Atola Fu-garta.

Bitef }e zatvoriti 30. septembra u“Centru Sava” i ujedno otvoriti 38.Beogradske muzi~ke sve~anosti (Be-mus), baletska trupa legendarnog kore-ografa Morisa Beàra iz [vajcarske“Ballet for Life” (Balet za ìvot),ra|ena na muziku Volfganga AmadeusaMocarta i rok grupe “Kvin”, a inspi-risana ìvotima Fredija Merkjurija(1946-1991) i nekada{weg vode}egigra~a Bezarove trupe Horhea Dona(1947-1992), preminulima od side. “Ba-let za ìvot” spektakl je posve}en svi-ma koji su umrli mladi, ukqu~uju}iMocarta, ~ija se 250-godi{wica ro|e-wa proslavqa ove godine {irom sveta.Kostime za tu predstavu, u reìji Da-vida Malea, radio je pokojni italijan-ski modni kreator \ani Versa}e.Predstava je premijerno izvedena u ja-nuaru 1997. godine, uz nastup EltonaXona i grupe “Kvin” na sceni.

Cene karata za ovogodi{we predsta-ve Bitefa kre}u se od 600, 800 do 1.200i 1.300 dinara.

“MOKRAWÊVI DANI” U NEGOTINU

“Mokraw~evi dani” su ve} 41.godinuza{titni znak grada Negotina. Ovegodine manifestacija }e biti odrà-na od 15. do 20. septembra i bi}e u duhu150-godi{wice ro|ewa velikana srp-ske muzike, kompozitora Stevana Sto-janovica Mokrawca (1856-1914), ~ijeime i nosi. Organizatori 41. “Mo-kraw~evih dana” najavili su nastupeeminentnih ansambala i umetnika utoku {est koncertnih ve~eri. Natpe-vavawe horova ponovo }e , posle neko-liko godina pauze, biti organizovanona po~etku, a ne na kraju festivala.

Posetioci }e imati priliku da vi-de i dela {estoro umetnika koji ovegodine u~estvuju na Likovnoj koloni-ji “Vratna 2006”, a svoju spremnost daupotpune izlo`bu pokazali su jo{ ne-ki krajinski umetnici, me|u kojima iDu{anka Botuwac, Dragana Kneè-vi} i Du{an Stefanovi}.

KWIGA

HALED HOSEINI: “LOVAC NA ZMAJEVE”

Haled Hoseini je ro|en 1965. godi-ne u Kabulu. Njegova porodica se po-sle sovjetske invazije i po~etka gra-|anskog rata iseqava u SAD, gde je za-vr{io medicinski fakultet u 1993.

godini. Wegovd e b i t a n t s k iroman “Lovacna zmajeve” po-stigao je izuze-tan uspeh u sve-tu. Taj snaànroman pripove-da o èstokojokrutnosti alii qubavi kojai s k u p q u j e .Oboje mewajuìvot Amiru,

mladom i bogatom pripoveda~u, kojisazreva u posledwim mirnim danimaotad`bine, pre revolucije i upada ru-ske vojske. Ali politi~ki doga|aji,~ak i oni dramati~ni poput ovih pri-kazanih u “Lovcu na zmajeve”, samo sudeo pri~e. U “Lovcu na zmajeve” Hose-ini daje ìvotnu pri~u koja podse}ana to koliko se wegov narod bori datrijumfuje nad silama nasiqa, a kojemu i danas prete.

Ovako je kritika uglednih listovaocenila “Lovca na zmajeve”: “Mo}nakwiga… bez la`nih ukrasa, prenema-gawa - samo èstoka, sna`na proza…intimna povest o porodici i prija-teqstvu, izdaji i spasewu kojoj nijepotreban atlas i re~nik da bi nas za-okupila i prosvetlila. Pojedini de-lovi “Lovca na zmajeve” su surovi ite{ki, a to je ipak kwiga koja odi{equbavqu.”- “The Washington Post BookWorld” “ûdesan roman prvenac…pri~a o prijateqstvu dva de~aka u Av-ganistanu i neverovatna pri~a o jed-noj dalekoj kulturi. Jedan starinskiroman u najboqem smislu te re~i, ro-man koji prosto nosi sa sobom - “SanFrancisco Chronicle”.

IZLO@BE

12. BIJENALE UMETNOSTI U PANÊVU

12. Bijenale umetnosti u Pan~evutraja}e od 2. do 30. septembra. U èqida problem zaga|ewa ìvotne sredi-ne, koji je u velikoj meri prisutan uPan~evu, na kreativan na~in predsta-ve javnosti, selektori su ovogodi{weBijenale naslovili “Odbrana priro-de”, po remek-delu ~uvenog nema~kogumetnika Jozefa Bojsa. Naime, “Od-brana prirode” je naziv najve}e eko-lo{ke skulpture na svetu koja se nala-zi u Kaselu i koju formira 7000 sad-nica posa|enih u obliku ogromnog ze-lenog krsta.

Glavni program ovogodi{weg Bije-nala ~ini prezentacija radova Joze-fa Bojsa i izlo`be radova 50 istak-nutih umetnika iz zemqe i inostran-stva na temu ekologije. Me|u stranim

umetnicima ima nekoliko veomauglednih imena, poput britranskogumetnika Majka Tajhnera, koji je biou najuèm izboru za presti`nu nagra-du “Tarner” i Holan|anina TomataRata, koji je dve godine za redom do-bio nacionalnu nagradu za umetnost.Izabrani radovi bi}e izloèni u ve-}em broju galerijskih prostora u Pan-~evu, kao i u slobodnim gradskim pro-storima: na ulicama i trgovima, uparkovima, po fasadama, uz obalu Ta-mi{a, a posebno interesantan pro-stor za izlagawe i performanse u to-ku Bijenala bi}e industrijska zonaPan~eva.

DANI EVROPSKE BA[TINE U 27 OP[TINA

êtvrtu godinu zaredom Srbija seukqu~uje u kulturnu manifestaciju“Dani Evropske ba{tine”, koja }e bi-ti obeleèna u 27 op{tina, a doma}i-ni centralne proslave su Majdanpeki Beograd. Programi u okviru ove ma-nifestacije traja}e u toku septembra,a zajedni~ka tema im je drvo, taj mno-gozna~ni ìvotni simbol, koje je una{oj sredini prisutno i kao deo ma-terijalne i nematerijalne ba{tinepreko skulptura i mitologije. U Maj-danpeku i Dowem Milanovcu bi}eprire|ene izlo`be alata drevnih ru-dara, rukotvorina, muzi~ki programi,kao i okrugli sto pod naslovom “Zna-~aj o~uvawa i unapre|ewa biodiver-ziteta {umskih ekosistema”. Organi-zatori su izrazili nadu da }e ti pro-grami privu}i goste iz cele Srbije iskrenuti pa`wu {ire javnosti na bo-gatu kulturnu i prirodnu ba{tinuovog regiona, koja je zanemarena i za-pu{tena. Za sve zainteresovane kojièle da se upoznaju s programima obe-leàvawa Dana evropske kulture” uSrbiji otvoren je sajt: www.deb.kultu-ra.sr.gov.yu. Oni koji èle da se prija-ve za razgledawe kulturnih znameni-tosti u Beogradu mogu tako|e od 4. sep-tembra da se prijave na Trgu NikolePa{i}a, od 10 do 18 sati.

Jelena Kneèvi}

59



60

ZDRAVQE

Zdravi zubi - pa jo{svi na broju - nekadasu bili va`no meri-lo zdravqa. Profe-

sor dr Obrad Zeli}, na{ po-znati stomatolog, predava~na predmetima Parodonto-logija i Oralna medicinana beogradskom Stomatolo-{kom fakultetu, prise}a sekako su nekada lep osmeh izubi kao biseri stizali upesme, a karijes, zubni kvarkoji se otklawao sa malo bu-{ewa i svrdlawa, bio jeglavni problem. Ta vremenasu davno pro{la...

Danas se ~ak 90 odsto qu-di bori sa nekim oblikomparodontopatije - hroni~-nog oboqewa koje zahvatadesni, vili~ne kosti i ve-zivna tkiva koja u~vr{}ujuzub za vili~nu kost. Ovde~oveku, za razliku od karije-sa, nikada ne propada jedanzub nego vi{e wih, ili ~aksvi zubi vilice. Kod paro-dontopatije govori se o ma-sovnom gubitku zuba i vrlo~esto pacijenti se iznenadekada gube potpuno zdrave zu-be. Godinama parodontopa-tija se nazivala “bole{}ulepih zuba”

Zanimqivo je da postojimali broj qudi koji nikadanisu obra}ali pa`wu naprawe i zdravqe zuba. Nika-da nisu videli ~etkicu zazube, a ne znaju {ta su krvavedesni, bolni zubi... êstood nekoga ~ujemo kako wegovdeda nikada nije prao zube,nije ni znao {ta je dental-ni konac, kao i da je ceo ì-vot jeo jabuke i zato je imaozdrave zube. Stomatoloziodgovaraju da, prvo, sigurnonije ba{ ceo ìvot jeo samojabuke, ali bitnije je da je iznekog razloga bio otporanna izaziva~e parodontopa-tije, bakterije. Zahvaquju}iimunitetu i genetici takveosobe imaju sre}u da nikadane upoznaju zapaqewe desni

i parodontopatiju. Postojii druga grupa qudi koji upr-kos odràvawu higijene zu-ba i usne dupqe, imaju te{keoblike parodontopatije.

Prvi simptomi bolesti sucrvenilo i otok desni, kr-varewe pri prawu zuba, gno-jewe, a uskoro i klackawe iispadawe zuba. Doktor Ze-li} kaè kako je velika ne-voqa {to pacijenti olakoprelaze preko krvavqewa izdesni. - Nevoqa je {to paro-dontopatija ne boli sve dokne do|e do komplikacija.Bolest po~iwe neupadqivo.ôveku krvare desni. On ka-è - sta}e! Me|utim, krvare-we ne}e stati samo od sebe imo`da }e se privremenosmawiti. O{te}ewa postajusve ve}a ako se oboqewe nele~i. Na kraju, kada se javegnojni otoci u desnima ivili~nim kostima, kad ~o-vek po~ne oteàno da `va}ei da shvata da mu se zubi kla-

te, jasno je i laiku da imaposla sa ozbiqnom bole{}u,obja{wava na{ sagovornik,tipi~an “put” razvoja paro-dontopatije.

Kada zubi po~nu da se kla-te, a ~ovek ne moè da jedena toj strani usta, bakterijesu ve} obavile veliki “po-sao”: u toku je razgradwa vi-li~ne kosti i ostalihstruktura. Stvorili su setakozvani parodontalni xe-povi - prostori izme|u obo-lelih desni i korena zubagde se skupqaju bakterije iostaci hrane, kaè na{ sa-govornik.

Ovu bolest prati jo{ je-dan neprijatan detaq - le~e-we je vrlo skupo i qudi sepla{e da krenu u “akciju”spasavawa zuba i desni za-pla{eni astronomskim ci-frama od hiqadu i vi{eevra, prema kojima ispada daje le~ewe parodontopatijesamo privilegija imu}nih.

Na{ sagovornik, me|utim,nagla{ava da skupo le~eweparodontopatije nije neop-hodno kod svih pacijenata ,naro~ito osoba koje su kodzubara odlazile redovno ikod kojih proces nije dale-ko odmakao. Tako, ako je pa-rodontopatija blaèg obli-ka, le~ewe moè da pro|e ibez operacije, ali kod odma-klih faza, ciq operacije jeda se patolo{ki proces pot-puno otkloni i da se vili~-na kost regeneri{e. Opera-ciji prethodi priprema, iz-me|u tri i ~etiri nedeqe, aponekad i duè, koja trebada smiri zapaqewe desni.Potrebno je, tako|e da sepotpuno ukloni kamenac ida se maksimalno podignenivo higijene usta i zuba.

Po re~ima profesora Ze-li}a, danas se standardnomsmatra tzv. reàw operaci-ja. Oko zuba zahva}enih pa-rodontopatijom iseku sedesni, sve do vili~ne ko-sti. Desni se odvajaju odkosti u vidu re`wa, koji je~esto duga~ak i vi{e san-timetara. Sve oko trule ko-sti i korena zuba se dobroo~isti i prazan prostor iz-gubqene kosti zamewuje seve{ta~kom kosti. Prekokosti se stavqa ve{ta~kamembrana.

Izreka boqe spre~iti ne-go le~iti kod parodontopa-tije mo`da vaì i vi{e ne-go kod bilo koje druge bole-sti. Va`ni su redovni odla-sci i kontrole kod zubaraod najranijeg, de~jeg uzrastai odràvawe higijene zuba.To moè da nas sa~uva od pa-rodontopatije i mu~ne ope-racije, ali i od velikogtro{ka. Jer, ove interven-cije se sada iskqu~ivo pla-}aju iz sopstvenog xepa i zawih zdravstvena kwiìcane vredi mnogo.

Z. @. D.

PROFESOR DR OBRAD ZELI], STOMATOLOG, O PARODONTOPATIJI

Bolest lepih zubaPacijenti se iznenade kada gube potpuno zdrave zube Simptomi po~etka bolesti su

crvenilo i otok desni, krvarewe pri prawu zuba, gnojewe, a uskoro i klackawe i is-padawe zuba Le~ewe skupo i operacije na desnima se pla}aju iz sopstvenih para


61

U toku pro{log meseca nasvojim radnim mestima, naj-~e{}e gradili{tima, samo uBeogradu, smrtno je stradalopetoro radnika, a povre|e-nih je znatno vi{e. Me|u `r-tvama bili su i qudi predpenzijom i mladi}i od dvade-set i ne{to godina. [ta bimogli da budu uzroci ovihtragedija? Da li su to prome-ne vremena, prvo ki{e, a za-tim avgustovske vru}ine, lo-{a za{tita na radu, neopre-znost i “qudski faktor” ilijevtino dvolitarsko pivo,koje je sve ~e{}i rekvizit naradnom mestu?

Prema podacima Me|una-rodne organizacije rada naj-opasniji su poslovi na veli-kim visinama, naro~ito, akose ne po{tuju pravila o za-{itnoj opremi. âk 49 pro-cenata, zna~i gotovo polovi-na povreda na radu po svet-skim statistikama, odlazi nagra|evinske radove, slede imposlovi u poqoprivredi, apotom u plovnom saobra}aju itransportu. U izgradwi in-frastrukture i pripremamaza Olimpijadu u Atini, naprimer zabeleèno je 154 ne-sre}a, a smrtno je stradalo 12gra|evinskih radnika.

Prema podacima Me|una-rodne organizacije rada, ta-ko|e, ~ak 25 odsto slu~ajeva unesre}ama na radu stradajuradnici ~ije je iskustvo bi-lo kra}e od pet godina. Po-datak koji stiè iz razvije-nog sveta kaè da ~ak 60 od-sto radnika ne nosi za{tit-nu ode}u na radu, dok je podza{titnim odelom tokom pu-nog radnog vremena samo 25odsto zaposlenih. Podatak jei da se mnogo vi{e nesre}adoga|a u malim preduze}ima,jer u velikim gra|evinskimkompanijama vi{e se pribo-

javaju sankcije.To potvr|uje i dr Mirjana

Ugqe{i}, specijalista kar-diolog, iz Slu`be medicinerada u Domu zdravqa “Starigrad”: novi Zakon o radu je za-poslio lekare medicine ra-da: opet radnici velikihpreduze}a masovno dolaze nasistematske preglede. Dola-ze i radnici zaposleni kodprivatnika, jer ih na to oba-vezuje zakon.

Nadle`ni insistiraju nano{ewu za{titne opreme,jer se pla{e sankcija u slu~a-ju nesre}a, ali qudi ~esto ne-dovoqo ozbiqno shvatajuobavezu no{ewa kacige naglavi tokom celog radnog da-na, odnosno kvalitenog poja-sa u vreme obavqawa rada navisini. Doktorka prime}ujeda je alkoholizam sve prisut-niji problem i da je neophod-no stalno prisustvo socijal-nog radnika.

- Kvalitet rada svakog po-jedinca zavisi i od toga dali pored redovnog radi jo{neki dodatni posao. Svakogpacijenta pitamo i da li bo-luje od neke bolesti. Te{kasu vremena, qudi se bore zao~uvawe posla i za egzisten-ciju i spremni su da pre}utebolest. Ako pre}ute, kao le-kari du`ni smo da u nalazuskrenemo pa`wu da, na pri-mer, pacijent negira da bolu-je od odre|enih bolesti, kojebi na primer bile kontrain-dikovane za odre|ene vrsteposlova, obja{wava doktorkaUgqe{i}, dodaju}i da je zabezbednost radnika najva-`nije da koriste propisanuza{titnu opremu i odela, dauzimaju terapiju za po~etnaoboqewa visokog pritiska,da pre rada doru~kuju i da iz-begavaju alkohol i cigarete.

Z. @. D.

Povi{eni krvni priti-sak nepoznatog porekla istezawe u grudima (steno-kardija) dva su naj~e{}arazloga zbog kojih beograd-ski lekari ispi{u receptza lek koji }e biti pla}ennovcem Zavoda za zdravstve-no osigurawe Srbije. Naove dve dijagnoze, odlazi~ak 27 odsto svih ispisanihrecepata. Na wih se potro-{i ne{to vi{e od 26 odstosvih para iz dràvne zdrav-stvene kase. Zanimqivo jeda se me|u 50 naj~e{}ih bo-lesti od kojih boluju Beo-gra|ani, a do ovog podatkase dolazi prema {iframabolesti za koje se napi{enajve}i broj recepata, veo-ma ~esto pojavquju oboqewa

koja su u tesnoj vezi sa lo-{im standardom, stresom,anksiozno{}u... Povi{enikrvni pritisak nepoznatogporekla koji ubedqivo vo-di na najboqi na~in govo-ri o zdravqu nacije. Visokosu plasirani i lekovi zale~ewe ~ira, odnosno ulku-sa na dvanaestopala~nomcrevu, ali i za neurotske ipsihi~ke poreme}aje svihvrsta. Uzalud lekari prepi-suju recepte, ako uz wih neide i odgovaraju}a promenalo{ih ìvotnih navika:vi{e kretawa i redovnafizi~ka aktivnost, povr}ei vo}e u svakodnevnoj is-hrani i, naravno, dani bezcigareta, alkohola i nerv-irawa.

Mu~e nas pritisak i ~ir MEDICINSKA STATISTIKA

Kobno pivo ili za{titna oprema? MEDICINA RADA

Posao minera - najstresnijiPSIHOLOGIJA

Istraìvawe koje bi po-kazalo koja zanimawa nosenajvi{e stresa, kod nas jo{nisu ra|ena, ali prema re-zultatima studije sa Univer-ziteta u Man~esteru, na ska-li do 10, sa stopom od ~ak 8,3najstresogeniji posao oba-vqaju mineri. Slede, poli-cajci (7,7), ~uvari u zatvoru,gra|evinski radnici, pilo-ti i novinari (svi po 7,5).Prema ovom istraìvawu,visoki stepen stresa doì-vqavaju i stomatolozi, glum-ci, vatrogasci, u~iteqi, pa~ak i kadrovski direktori(6,0). Pokazalo se da danasbezbednost na radu najvi{eugroàvaju stres, teskoba i

strah, dok su to nekada bilemenahi~ke opasnosti. To susve simptomi koji tiho, aliuporno {tete zdravqu. âktre}ina svih bolovawa po-sledica je stresa. Naravno,nisu svi na isti na~in ose-tqivi na stres, odnosno raz-li~ita je tzv. tolerancija nafrustracije. U bogatim ze-mqama postoje timovi zaprofesionalnu orijentacijukoji pojedince usmeravaju kaodre|enim zanimawima, kojaodgovaraju wihovoj mogu}no-sti da podnesu visoko stre-sne poslove ili im odmah ka-ù da nisu za takav posao,jo{ pre nego {to ugrozezdravqe.


UPOZNAJMO SRBIJU

62

Pisac romana “NaDrini }uprija” ni-je mogao ni nasluti-ti da most moè bi-

ti simbol razdvajawa. Zai-sta je gotovo suludo da ne-{to {to se gradi da bi pove-zalo, spojilo - postaje gra-nica, poprima svojstva zida!Od imenice most nastao je iglagol premostiti, {toupravo zna~i povezati, spo-jiti. Ibar nije delio Mi-trovicu ni u sredwem veku,nikada, sve do dolaska tako-zvanih me|unarodnih snagakoje su na Kosovu zasad ne-prikosnovene. Wihova ok-lopna i ostala vozila {par-taju Kosmetom sa kojeg sesrpska vlast povukla. Za womsu su se iselili i mnogi Sr-bi koji su ili zapla{ivanii proterani ili prinu|enida prodaju svu imovinu bud-za{to, ali i za velike pare,kao na âglavici. Na ovojledini na periferiji Pri-{tine sada je iznikao veli-ki poslovni centar. Tu je arzemqe pla}an izme|u 17 i 20hiqada evra!

- Malo je to para kad seprodaje dràva, - rekao mi jejedan od kosovskih sagovor-nika.

Jer, osim nasiqem i nata-litetom, [iptari su Kosmetosvajali i novcem koji jepristizao iz inostranstva.

Srbi su se uglavnom zadr-àli na severu Kosmeta, gdeje Mitrovica najve}e upori-{te. U severnom, srpskom

delu grada ima ih oko 20 hi-qada.

Do rata, u ju`nom deluMitrovice zbivao se gotovosav javni ìvot grada. Tamoje bila (i ostala) pijaca, au-tobuska i èlezni~ka stani-ca, najve}i deo industrije,pravoslavno grobqe i cr-kva...

Odmah preko Mosta mira(kako su ga nazvali ovi izUnmika u prole}e 2001, kadaje obnovqen), na albanskomdelu s desne strane je zgradaDoma kulture, s leve sport-ski centar a odmah iza uzdi-è se visoka zgrada na kojoji danas pi{e Jugobanka. Tu,naravno, nije sedi{te Jugo-banke ve} Unmika, {to }ere}i - civilne vlasti. Netreba, je ‘lte, verovati svemu{to pi{e.

I eto, jo{ se vrtimo okomosta, jer je to mesto na ko-jem se danas brani srpstvo.Osim policije, bodqikaveìce, tu se po potrebi zatren okupi grupa organizo-vanih mladih qudi kojispre~avaju da [iptari pre-|u na na{u stranu. A sa na{estrane, u blizini mosta jenovinska ku}a “Jedinstvo” ikafi} “Dol~e vita” u koji jedan pre na{eg dolaska malo-letni [iptar bacio bombu.

Ciq ovog napisa nije daopi{e politi~ka i aktuel-na zbivawa, ve} da ~itaocaupozna sa gradom i wegovomokolinom, wegovom istori-jom, spomenicima, izleti-

{tima... Tako bi i bilo dase u Mitrovici ìvi norm-alno. Zato se prvi deo pri~emorao dota}i trenutnog sta-wa, koje je i u ìì na{e pai svetske javnosti.

A sada, poku{ajmo zami-sliti da je Mitrovica samojedan od kosmetskih gradova ukojem se ìvi mirno i norm-alno, kao {to je nekada biloi kao {to }e, moè se verova-ti, kad-tad ponovo biti. Bezobzira na to kakav }e statuspokrajine na kraju biti.

Kosovska Mitrovica jedobila ime po svetom Dimi-triju, kao i Sremska Mitro-vica. A izvesno vreme nijebila Kosovska ve} Titova.Danas je Severna (srpska) iJu`na (albanska).

Iznad rudnika Trep~a(koji odavno ne radi) uzdi-è se brdo Zve~an na kojem jebio vizantijski i srpski,istoimeni sredwovekovnigrad. U 12. veku u wegovoj

tvr|avi nalazila se crkvaSv. \or|a. U woj se StefanNemawa, zajedno sa svojomvojskom, pomolio Bogu ipri~estio uo~i polaska upoznatu bitku kod Pantina1169. godine.

Ispod zve~anskog utvr|e-wa, na Kukavi~kom brdu, na-lazila se crkva Sv. Dimi-trija, koju je 1315. godinesrpski kraq Milutin daro-vao svojoj zadu`bini - mana-stiru Bawskoj. Po toj crkvinaseqe je dobilo ime Mi-trovica. We danas nema. Uru{evinama je. Tu se sada uz-diè spomenik rudarimaustanicima, koji su se 1941.godine pridruìli narodo-nooslobodila~kim brigada-ma u Srbiji.

Ispod crkve Sv. Dimi-trija prostiralo se Dmi-trova~ko poqe. Za naseqepodno ove crkve ustaquje senaziv Dmitrovica i pomi-we se sve do 19. veka, a u ne-

U POSETI KOSOVSKOJ MITROVICI

Most raskolaDve re~i iz naslova nigde ne mogu stajati jedna uz

drugu, osim na severu Kosmeta Kada se prodajedræava - po{to je ar? U potrazi za manastirskimzlatom Univerzitet je du{a grada

… Od svega {to ~ovek u ìvotnom nagonu podiè igradi, ni{ta nije u mojim o~ima boqe i vedrije od mo-stova. Oni su va`niji od ku}a, svetliji, jer su op{ti-ji od hramova. Sva~iji i prema svakom jednaki, korisni,podignuti uvek smisleno, na mestu na kom se ukr{tanajveci broj qudskih potreba, istrajniji su od drugihgra|evina i ne sluè ni~em {to je tajno ili zlo ...

Ivo Andri}Most, a

razdvaja

Zgrada Jugobanke -sada sedi{te UNMIK-a


63

kim dokumentima iz 15. se~ak pomiwe i kao Mitrovi-ca. Posle smrti kraqa Mi-lutina i unutra{wih nemi-ra i dinasti~kih razmiri-ca ~esto se pomiwe i gradZve~an, gde je i ubijen Kon-stantin Nemawi} jedan odpretendenata na srpskipresto. Pretpostavqa se daje Konstantin sahrawen ucrkvi Svetog \or|a na Zve-~anu ~iji ostaci su i danasvidqivi.

Severozapadno od Kosov-ske Mitrovice, u podno`juplanine Rogozne, nalaze seostaci manastira Bawske za-du`bine Kraqa Milutinakoji zajedno sa bawskom, od-nosno svetostefanskom po-veqom, spada u red najzna~a-janijih zakonskih spomeni-ka sredwovekovne dràve(1313-1316), kojom je osnova-no je jedno od najve}ih cr-kvenih vlastelinstava tada-{we Srbije.

Zbog legende o postojawumanastirskog zlata (blagukraqa Milutina) razni vaj-ni arheolozi o{tetili suovaj poru{eni manastir.Predawe, tako|e, povezujeBawsku sa velikim srpskimjunakom Banovi} Strahi-wom. U blizini Bawske na-lazi se selo Banov Do, {topotvrdjuje neke detaqe na-rodne pesme i narodnih pre-dawa.

U vreme osmanlijske vla-sti mnogi stanovnici suprisiqavani da primeislam, ali je veliki deo Sr-ba uspeo da sa~uva i zadrìsvoju veru. Pravoslavni sta-novnici su bili u najteèmpoloàju.

Sve do sedamdesetih godi-na 19. veka Kosovska Mitro-vica je bila mali grad sa ti-pi~nom orijentalnom ~ar-{ijom, sa ulicama od kaldr-me i sa malim zanatskim itrgova~kim radwama.

Nagli razvoj KosovskeMitrovice po~iwe tek iz-gradwom èlezni~ke pruge1874. godine, kada se ovajgrad povezuje sa Skopqem iSolunom. Grad postaje zna-~ajan trgova~ki centar.

Od tih vremena pa sve dodanas Kosovska Mitrovicaje delila sudbinu srpskognaroda i srpske dràve kojaje nalaze}i se na kapiji Za-pada i Istoka, kroz Balkan-ske ratove, Prvi i Drugisvetski rat i skora{wi nasamom kraju 20. veka kada jecela teritorija Kosova iMetohije bezobzirno bom-bardovana a zatim okupira-na NATO trupama.

Pre rata severna Mitro-vica je bila prete`no stam-beno naseqe s novim zgrada-ma, ne{to poput Novog Beo-grada, svojevremeno. Na ovojstani bio je samo Rudarsko-metalur{ki fakultet (u ~i-joj zgradi je danas vi{e fa-kulteta), Studentski dom ko-ji se posle rata pro{irio,bolnica...

Dvehiqadite godine, naprimer, u severnom delu nijese mogao kupiti burek. Po-stojala je samo jedna }evap-dìnica koju je drào nekiGoranac, a tek kasnije jeotvorena burekdìnica, dvekafane i par kafi}a. Danas,me|utim, na severnom deluMitrovice ima dvadesetakkafana, petnaestak kafi}ai pet hotela. Novinari “Ki-lovat-~asa” bili su sme{te-ni u jednom koji je verovatnodobio ime po glavnom junakustripa Alan Ford - “Broj je-dan”. Ve}i deo restoranaure|en je u etno stilu, pa semoè u~initi da se nalazi-te u etnografskom muzeju ane u kafani.

U Mitrovicu je udahnutadu{a otkad se Univerzitetiz Pri{tine ovde preselio.Ne samo {to je lepo mladostvideti na ulicama, ve} oni

gradu donose i prihod. Budu-}i da dolaze iz raznih kraje-va, oni tu tro{e novac za{kolovawe, stanovawe ihranu. Najbrojniji su pose-tioci kafi}a.

Ovda{wi Univerzitetima oko osam hiqada stude-nata i dve hiqade zaposle-nih. Studenti su sa Kosmeta,iz Crne Gore, Bosne i Her-cegovine i od Subotice doVrawa. Prema podacima iz2004. godine na Univerzitu-tu su studirala i ~etiri Al-banca. Ve}ina studenata suSrbi, a 11,4 odsto su drugihnacionalnosti. Naravno, uovom delu Mitrovice suosnovne i sredwe {kole,u~eni~ki dom...

Od privrede ne radi ni-{ta. Zapravo, kao {to je slu-~aj i sa drugim gradovima uSrbiji koji su imali pri-vredne gigante, svi su ìve-li od “Trep~e”. Taj dìn jepoodavno mrtav. I pored to-ga, kafane su pune, a svakiputnik namernik {etaju}imoè zapaziti da se gotovosvuda ubrzano zidaju zgrade.Mnoge od wih }e biti ugo-stiteqske, jer ova delatnosto~igledno ima pro|u. Vero-vatno i zbog brojnog prisu-stva stranih vojnika i pri-padnika civilne admini-stracije.

A tamo gde je (strana) voj-ska, tu su i javne ku}e.

Prema izve{taju Interna-cionalne organizacije zamigracije (IOM) i Agencijeza za{titu qudskih pravaAmnesti interne{enela naKosovu je 1999. postojalo 18javnih ku}a a 2000. godine tajbroj se popeo na 266. No, za-nimqivo je da se u pomenutomizve{taju ne pomiwe Kosov-ska Mitrovica. Najvi{e jav-nih ku}a imaju Uro{evac(74), Pri{tina (47), KosovoPoqe (14) i Prizren (43).

Slobodan Stoji}evi}

FO

TO

: @

. S

IN

OB

AD

Crkva Sv. Save uju`nom albanskom

delu grada

Spomenik rudarimana Zve~anu

Slike pro{losti i budu}nosti

Pored Filozofskog fakulteta nalazi se rektorat ispred kojeg jespomenik Dositeju Obradovi}u, koji je i u Pri{tini stajao ispredove univerzitetske institucije. Znamenitom prosvetitequ i evrope-jskom putniku nema mira ni posmrtno, kad se skrasio u bronzi. Samo{to ovo danas nije putovawe prosve}enija radi, ve} potucawe iizbegli{tvo.

Danas u severnoj Mitrovici ima puno piqarnica i du}ana.Pijaca je kod mosta, na gajbicama i prostirkama rasprostrtim potrotoaru, dok se ne izgradi prava. Ali ima i puno policije.

Vi{e je policije od golubova na trgu pored mosta, sa kojeg se udaqini, na brdu Zve~an, tamo gde je nekada bila Crkva Sv.Dimitrija, vidi spomenik rudarima.

To su slike pro{losti. Deca igraju ko{arku. To je slikabudu}nosti.

S. S.

Panorama KosovskeMitrovice

Spomenik DositejuObradovi}u

Hotel “Broj jedan” -restoran u etno stilu

Gradski trg igolubovi miraCve}e unosi optimizam

Manastir Gra~anica

· ko voli jeftino? na{ narod jako voli da ~uje da ne{to ne-}e poskupeti. od toga mu jedino vi{e...

Documents