kogpsi2012, fmk, singidunum. 12. neuralne osnove kognitivnih procesa i funkcija

PREDAVANJE XII NEURALNE OSNOVE KOGNITIVNIH PROCESA I FUNKCIJA

KOGNITIVNA PSIHOLOGIJA Jesenji semestar 2012. Predavač: Goran S. Milovanović

Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE XII 2

Deo I

Kratak istorijski pregled neurofizioloških istraživanja

kognitivnih funkcija


Preskačemo dug period spekulacija o odnosu moždanih i psihičkih procesa i krećemo od perioda u kome je fiziologija potpuno naturalizovana a priprema se istorijski razvoj empirijske psihologije. Kraj XVIII veka, dilema se javlja u naučnoj raspravi: Da li mozak funkcioniše kao celovit sistem ili su za obavljanje posebnih psihičkih funkcija odgovorne specijalizovane zone u mozgu? Dva pristupa neuralnim osnovama psihičkih funkcija: lokalizacionizam i holizam.

Franc Jozef Gal: frenologija

„Frenološka mapa“ iz 1883.

• Fakulteti (sposobnosti) • Tendencije (motivi) • Osećanja (emocije)

Gal: mozak ima onoliko organa koliko ima fakulteta, tendencija i emocija!


Franc Jozef Gal: frenologija

Gal i njegovi saradnici identifikuju 27 organa odn. dominantih funkcija. Metod: kranoskopija – baziran na pogrešnoj ideji da su fizičke karakteristike lobanje (oblik i kranijalne izbočine) empirijski indikatori razvijenosti posebnih moždanih funkcija. „Unapređenje“ Špurchajma, knjiga „Fiziognomski sistem“ iz 1815. Još u XIX veku, Gal i saradnici nailaze na ozbiljan otpor prema frenologiji, koja se otvoreno smatra šarlatanstvom.


Pjer Flurans

Fluransov doprinos je dvostruk: (a) on je razvio metode nanošenja preciznijih, lokalizovanih lezija eksperimentalnim životinjama kojima je prvi put omogućen empirijski test lokalizacionističke hipoteze, i (b) on je artikulisao holističke argumente u raspravi lokalizacionizam vs. holizam. Ogledi na pticama: lezije (povrede) različitih delova mozga ne dovode sistematski do različitih poremećaja; ptice se, posle nekog vremena, oporavljaju. Fluransovi empirijski rezultati ukazuju na to da moždane funkcije jesu lokalizovane; ipak, neke moždane funkcije nije uspeo jasno da lokalizuje (pamćenje i druge kognitivne funkcije) – za njih smatra da su distribuirane kroz ceo centralni nervni sistem. Pjer Flurans je kritičar lokalizacionističke hipoteze i zauzima drugačije, holističko teorijsko stanovište.

1822. predaje Francuskoj akademiji nauka izveštaj koji je od njega tražila po naređenju Imperatora Napolena Bonaparte: razviti metodologiju kojom bi se razrešila kontroverza oko lokalizacije moždanih funkcija i ustanovilo da li je ono što tvrde Gal i saradnici tačno.


Karl Lešli

Lešli trenira pacove da trče kroz lavirint. U suštini tragajući za lokusom „engrama“, tj. memorijskih tragova – gde se skladišti u nervnom sistemu ono što je naučeno – Lešli selektivno nanosi lezije na različita mesta u centralnom nervnom sistemu pacova, očekujući da pronađe region gde će se lezija odraziti na mogućnost rešavanja naučenog lavirinta. Na njegovo iznenađenje, otkriva da takav region ne postoji. Ali otkriva i nešto drugo: količina oštećenog tkiva je ono što se nalazi u vezi sa uspešnošću u rešavanju lavirinta koji je jednom već naučen! Lešli: nema lokalizacije, argumenti u prilog holističkom shvatanju odnosa moždanih i psihičkih funkcija (pre bi se reklo u odnosu moždanih funkcija i ponašanja, u ovom slučaju).

Karl Lešli je bio bihejviorista koji je u početku sarađivao sa Votsonom ali ga je nerviralo to što Votsona naizgled uopšte nije interesovao odnos moždanih funkcija i ponašanja...


Džon Hjulings Džekson: relativizacija lokalizacionističkog argumenta

Džon Hjulings Džekson primećuje da postoji pravilan odnos između dela mozga koji je zahvaćen epileptičnim napadom i grčenja određenih delova tela. Ipak, nije izneo jasne argumente u prilog lokalizacionizmu: zbog toga što pri povredama mozga pojedine funkcije bivaju delimično, ali ne potpuno izgubljene, Džekson zaključuje da funkcije nisu strogo lokalizovane. Džekson tako relativizuje lokalizacionističku poziciju.

Džon Hjulings Džekson je bio engleski neurolog, čuven po istraživanjima i opisu epilepsije.


Lokalizacija jezičkih funkcija: istraživanja XIX veka

Rana istraživanja Žan Batist Bujoa: na osnovu posmatranja većeg broja kliničkih slučajeva zaključuje da su jezičke funkcije lokalizovane u frontalnom delu mozga. Bujo je Galov učenik. Ipak: Bujo previđa da svi pacijenti koje je pregledao a koji imaju poremećaj jezičkih funkcija imaju povredu leve moždane hemisfere; takođe, njegove studije pate od ozbiljnih metodoloških nedostataka.

Pjer Pol Broka

Broka saopštava nalaze o pacijentu koji nije mogao da govori dok su sve ostale psihičke funkcije bile neoštećene. Čuveni „slučaj Tan“. Povreda je lokalizovana u donjem delu frontalnog režnja leve moždane hemisfere; kontralateralno je oštećena motorika. Broka: motorika nije uzrok poremećaja jezičke funkcije u „slučaju Tan“: odgovoran je frontalni režanj leve hemisfere. Potkrepljuje ovo sa još nekoliko kliničkih slučajeva.

Broka veruje da su sve jezičke funkcije lokalizovane u zoni koju danas nazivamo po njemu.


Finija lokalizacija jezičkih funkcija: Karl Vernike

Karl Vernike

Vernike opisuje slučaj pacijenta sa povredom zadnjeg dela temporalnog režnja leve moždane hemisfere: rečenice su gramatične, ali nemaju smisla; pacijent ima problema sa razumevanjem reči. Vernikeova afazija: poremećaj govorne funkcije manifestuje se na nivou značenja reči i rečenica dok je gramatičnost iskaza sačuvana. Brokaova afazija: agramatizam, semantika je očuvana ali ne i sposobnost manipulisanja sintaksičkim informacijama.

Brokaova afazija: agramatizam

Vernikeova afazija: poremećaj na nivou semantike


Korbinijan Brodman: topografija zona u mozgu prema njihovoj citoarhitekturi

Korbinijan Brodman

Istraživanja Brodmana i Fogta početkom XX veka: razlikuju 47 zona (polja) koja korespondiraju određenim funkcijama a razlikuju se prema neuralnoj arhitekturi (svojstvima organizacije neuralnih struktura koja dominiraju određenim poljima). Gruba podela Brodmanovih polja: vizuelna percepcija, auditivna percepcija, telesne senzacije i motorika. Primarna i sekundarna, ponekad i tercijarna polja.

lateralna površina

medijalna površina

Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE XII

Deo Ib

Metode i tehnike istraživanja neurofizioloških osnova

kognitivnih procesa i funkcija

Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE XII metode 1

Deo I Metode i tehnike ispitivanja kognitivnih procesa

Neurofiziološke/neuropsihološke metode

• Ispitivanja kognitivih funkcija oštećenog mozga. Istorijski posmatrano, ispitivanje kognitivnih funkcija oštećenog mozga praktično je stvorilo oblast kognitivne neuropsihologije.

• Oštećenja kognitivnih funkcija mogu da budu potpuna ili selektivna, što zavisi od stepena i mesta povrede centralnog nervnog sistema.

• Ispitivanje toga koja kognitivna funkcija, na koji način i u kojoj meri jeste oštećena, i povezivanjem nalaza takvih ispitivanja sa lokalitetom povrede tkiva centralnog nervnog sistema, izvodi se zaključak o lokalizaciji određene kognitivne funkcije.



Neurofiziološke/neuropsihološke metode

• PRIMER: Neki od prvih ovakvih nalaza ukazali su na lokalizaciju jezičkih funkcija: povrede frontalnog dela leve moždane hemisfere praćene su gramatičkim poremećajima, tj. problemima u manipulisanju gramatičkim (sintaksičim) osobinama verbalnog materijala, dok su povrede temporalnog režnja leve moždane hemisfere praćene kognitivnim oštećenjem funkcije razumevanja značenja.

• Kognitivne funkcije nisu lokalizavane jednostavno: jedna kognitivna funkcija (npr. jezička) je i diferencirana (njeni različiti aspekti/podsistemi su lokalizovani u različitim delovima centralnog nervnog sistema).

• PRIMER: Slučaj anterogradne amenzije pacijenta HM: otkriće uloge struktura temporalnog režnja (posebno značajne funkcije hipokampusa) za formiranje memorijskih reprezentacija.



Indirektne tehnike ispitivanja neoštećenog mozga

• Vada test: ubrizgavanje sodijum amitala u jednu od arterija dovodi do kratkotrajnog blokiranja rada jedne od moždanih hemisfera; u tom kratkotrajnom periodu, vršenjem određenih testova kognitivnih funkcija, možemo da saznamo koja moždana hemisfera je odgovorna za koju moždanu funkciju, ili njen određeni aspekt.

• Lateralana ekspozicija stimulusa: vizuelne stimuluse možemo da prikazujemo pod tačno određenim vizuelnim uglom u odnosu na fiksacionu tačku koja se nalazi ispred ispitanika (na ekranu monitora, npr).

• Kratkotrajnom ekspozicijom stimulusa lateralno u levu ili desnu stranu postižemo to da je sa velikom verovatnoćom najveći deo informacija koji stimulus sadrži prosleđen centralnom nervnom sistemu kroz levi ili desni vizuelni kanal; tako možemo selektivno da opteretimo levu, ili desnu moždanu hemisferu kognitivnom obradom prikazanih stimulusa.

• Slično, auditivne stimuluse možemo da emitujemo dihotički (na jedno, ili drugo uho).



Direktne tehnike ispitivanja moždanih funkcija

• Elektroencefalografija (EEG) podrazumeva postavljanje većeg broja eksploratornih elektroda na površnu lobanje i njihovo povezivanje sa poligrafom preko kojeg se registruje električna aktivnost u mozgu putem beleženja talasa različitih frekvencija i amplituda.

• Kada se ispitivanje ovom metodom odvija tako što se ispitanicima daju određeni kognitivni zadaci (odn. oni učestvuju u određenom eksperimentu u kognitivnoj psihologiji dok se EEG-om prati moždana aktivnost), o talasima koje registrujemo govorimo kao o događajem izazvanom potencijalu (engl. Event-Related Potential; može i: evocirani potencijal).

• Ova tehnika nosi puno šuma u merenju: dobijeni rezultati se uprosečuju na većem broju merenja da bi se rezulati stabilizovali, eksperimentalna greška smanjila, i tek onda podležu statističkoj analizi.

Hans Berger, 1924: prvi Elektroencefalogram.




• Pozitronska emisiona tomografija (engl. Positron emission tomopgraphy – PET scan) se bazira na detekciji pozitivno naelektrisanih čestica koje emituje radiokativna supstancija (niske, bezopasne radioaktivnosti – naziva se još i markerom u ovakvim tehnologijama) koja je ubrizgana ispitaniku.

• Tehnika se, slično funkcionalnoj magnetnoj rezonanci, bazira na praćenju razlika u protoku krvi u centralnom nervnom sistemu: aktivniji delovi centralnog nervnog sistema troše više energije, a za sagorevanje im je potreban kiseonik, koji donosi krv (hemoglobin u krvi, podsetimo se, vezuje kiseonik).

• Različiti kognitivni zadaci različito angažuju različite delove mozga, tako da pozitronskom emsionom tomografijom možemo da pratimo koje delove mozga je aktivirao specifičan kognitivni zadatak.

Dole: PET skener; gore: PET sken ljudskog mozga




• Funkcionalna magnetna rezonanca (engl. fMRI – functional Magnetic Resonance Imaging) se uvodi u široku upotrebu u kognitivnoj neuropsihologiji početkom 90-ih godina XX veka i predstavlja – prema mnogima – revolucionarnu tehniku istraživanja u neurofiziologiji.

• Tehnika se bazira na praćenju razlika u magnetnoj rezonanci određenih atomskih jezgara u zonama aktivnosti centralnog nervnog sistema. Tehnika nije invazivna, odn. za razliku od neuroodslikavanja pozitronskom emisionom tomografijom, odslikavanje fMRI metodom ne zahteva unos nikakvih supstanci u organizam.


Deo II

Neuralne osnove prepoznavanja objekata, pažnje i operativne memorije


Detekcija odlika: istraživanja Hjubela i Vizela Nobelova nagrada 1983.

Odgovori kompleksne ćelije u vizuelnom kortekstu makaki majmuna


Od odlika ka složenijim složajevima „Gnostičke jedinice“ u temporalnom režnju

prepoznavanje odlika

prepoznavanje složenijih sklopova (lica, šake, objekti)

Ideja o „gnostičkim jedinicama“: neki (donji) delovi temporalnog režnja selektivno reaguju na složenije sklopove (ljudsko lice ili šaka). Ideja je žestoko kritikovana. Alternativa: hipoteza neuralnog ansambla – prepoznavanje složenih sklopova je rezultat kompozitne aktivacija većeg broja neurona čija interakcija omogućava ispravnu identifikaciju.


Klinički nalazi u oblasti prepoznavanja

Povrede mozga mogu da dovedu do poremećaja u prepoznavanju objekata u raznim čulnim modalitetima (mi se fokusiramo na vizuelni): agnozije. Dva osnovna tipa: aperceptivna i asocijativna agnozija.

Poremećaji u ranim fazama obrade

Nemogućnost pridavanja smisla već oformljenom perceptu

lezije

anoksije

trovanje ugljen-monoksidom

Aperceptivna agnozija povrede parijetalnog režnja desne hemisfere: - slab uspeh na testovima diskriminacije oblika - slab uspeh na testovima vizuelnog usaglašavanja - slab uspeh na testovima precrtavanja, itd.

Ponekad je diskriminacija dobra ali problemi nastaju u prepoznavanju crteža ili fotografije. Teškoća u prepoznavanju poznatog objekta prikazanog iz neobične perspektiva (deficit konstantnosti objekta prema Vorigtonovoj). INTEGRATIVNA AGNOZIJA: nemogućnost prepoznavanja delimično zaklonjenog objekta; na drastičan način se manifestuje na crtežu ljudske figure (svaki element figure se crta izolovano!)


Aperceptivne agnozije

Teškoće da se precrta prikazani objekat, ali daleko bolja postignuća kada se crta na osnovu pamćenja.

Svi elementi slike su tu, ali njihov raspored očigledno nije dobar.

Izvor slika: wikipedia.org


Neuralni korelati pažnje

Istraživanja primenom elektroencefalografije (EEG): više eksploratornih elektroda prati razvoj moždanih talasa vezanih za izlaganje određenih stimulusa (event-related brain potentials).

metoda dihotičkog slušanja...

Eksperimenti Stivena Hilijarda: koristi EEG i traži od ispitanika da usmere pažnju na jedan od dva auditivna kanala. Pratimo N1 auditivni potencijal (prvi auditivni talas koji se javlja pri ekspoziciji auditivnog stimulusa).

N1 amplituda sa praćenog kanala amplituda sa prigušenog kanala

0 100 200 ms Kasnija istraživanja: potvrda da se proces zaista odigrava u auditivnom kortekstu (rana selekcija; bez uticaja značenja).


Neuralni korelati pažnje

Vizuelna pažnja:

+ +

Uputstvo ispitaniku: gledajte u fiksacionu tačku a pažnju obraćajte gore-levo (ili dole-desno, zavisno od eksperimentalne situacije)

P1

400 ms

t=0

Obraćana pažnja Nije obraćana pažnja

Eksperiment Roberta Isona i saradnika: pratimo P1 (tzv. prvi pozitivni talas) koji se javlja pri ekspoziciji vizuelnog stimulusa.

Kasnija istraživanja: maksimalni P1 se dobija u okcipitalnom režnju na kontralaterlanoj strani od strane u kojoj je prikazan stimulus.


Neuralni korelati operativne memorije Brodman 40: povreda ove zone vodi ka umanjenom kapacitetu operativne memorije kada je u pitanju verbalni materijal.

Brodman 44: povreda ove zone vodi ka smanjenoj mogućnosti obnavljanja materijala u operativnoj memoriji.

Samo veoma selektivne lezije omogućavaju ovakva saznanja: povreda Brodman 44. bi kao po pravilu dovela do Brokaove afazije (Šelis i Vorington opisuju ovakav slučaj).


Deo III

Neuralne osnove dugotrajne memorije


Dve vrste poremećaja su posebno interesantne u proučavanju neuralnih osnova dugotrajne memorije: amnezije i agnozije.

Amnezije Sindrom koji se manifestuje kroz različite oblike oštećenja pamćenja, odn. kao nemogućnost pobuđivanja materijala iz dugotrajne memorije.

Slučaj pacijenta H.M. • U pokušaju tretmana teškog oblika

epilepsije odstranjen deo struktura temporalnog režnja

• Dobro su poznate povrede koje su nanete ovim hirurškim zahvatom:

• Odstranjen veliki deo tkiva hipokamusa (hipokampus potpuno van funkcije); veliki deo tkiva amigdaloidnih jedara.

• Posledica: kompletna anterogradna amnezija, delimična retrogradna amnezija (događaji nekoliko godina pre operacije)


Dve vrste poremećaja su posebno interesantne u proučavanju neuralnih osnova dugotrajne memorije: amnezije i agnozije.

Amnezije: distinkcija između deklarativne (eksplicitne) i proceduralne (implicitne) memorije

tabla sa sijalicama Zadatak ispitanika: pritisnuti određeni taster kada se upali određena sijalica

RT

Raspored paljenja: u nekim sekvencama slučajan, u nekim sekvencama pravilan

ali komplikovan!

Rezultat ovakvog i sličnih eksperimenata: • Posle nekog vremena, kraće RT na paljenje

sijalica koje su deo pravilne sekvence.

• Isti nalaz se dobija kod osoba koje pate od anterogradne amnezije!

Ne mogu da ekspliciraju neka znanja (kao znanja koja inače sadrže sistemi deklarativne memorije), ali mogu da ih usvoje!


Agnozije Poremećaji prepoznavanja objekata: veoma retke, oko 1% ukupne populacije pacijenata sa povredama mozga ima simptome određene agnozije. Asocijativne agnozije: očuvana sposobnost formiranja percepta (rane faze), ali je onemogućen pristup memorijskim jedinicama koje bi obezbedile prepoznavanje objekta (značenje). Vizuelna asocijativna agnozija: povrede donjeg dela okcipitalno-temporalnog režnja. Pacijent nije u stanju da pripiše značenje objektu koju mu je prikazan: • pacijent može da precrta objekat; • pacijent može i da nabraja karakteristike objekta; • može da prepozna objekat ako taktilno manipuliše njim; • nemogućnost imenovanja, navođenja funkcije i kategorizacije. Ima ih raznih i raznolikih: Anomija: pacijent prepoznaje objekat ali nije u stanju da ga imenuje. Semantička demencija: pacijent ne pokazuje nikakvo znanje o objektu. Simultanagnozija: pacijent opisuje pojedine elemente scene ali ne može da ih integriše u celinu. Kategorijalna agnozija: nemogućnost prepoznavanja objekata određene kategorije. Prozopagnozija: nemogućnost prepoznavanja lica. Aleksija: nemogućnost čitanja reči i slova. Kolorna agnozija: poremećaj prepoznavanja i adekvatne upotrebe boja.


Agnozije Poremećaji prepoznavanja objekata: veoma retke, oko 1% ukupne populacije pacijenata sa povredama mozga ima simptome određene agnozije. Auditivne agnozije:

• Potpuna gluvoća za reči (pure word deafness): pacijent nije u stanju da razume govor, iako mu je auditivna percepcija očuvana i nema simptome afazije; npr. ne može da piše po diktatu (iako može da tekst prepisuje, spontano da piše i prati pisana uputstva).

• Neverbalna auditivna agnozija: pacijent ne može da prepozna auditivne složajeve, npr. zvuk zvona, zvukove koje proizvode određene životinje i sl.

• Amuzija: oštećenje muzičke percepcije i ekspresije (ne može da peva, da zviždi, ne može emocionalno da reaguje na melodiju niti da je prepozna).

Taktilne agnozije:

• Somatosenzorna agnozija je poremećaj koji se manifestuje kao nemogućnost prepoznavanja objekata dodirom, uprkos očuvanoj taktilnoj percepciji (poznat još i kao astereognozija).

• Ovo je unilateralni poremećaj koji nastaje usled kontralateralne povrede donjeg dela parijetalnog režnja.

• Ponekad su pacijenti u stanju da nabroje karakteristike objekta koji ispituju ali ne i da ga na osnovu njih prepoznaju.


Deo IV

Neuralne osnove jezika


Afazije: poremećaji jezičkih funkcija izazvani povredama leve moždane hemisfere.

Brokaova afazija

• Posledica povrede dela frontalnog režnja leve moždane hemisfere (Brokaova zona, 44. i 45. Brodmanovo polje). Pošto zahvata donji deo motornog korteksa, po pravilu je praćena i poremećajima motorike.

• Posledice motornih poremećaja: spor govor, „sakadičan“, loša artikulacija, „telegrafski govor“ (spor, kratke rečenice), ravna prozodija rečenice.

• Izostavljaju se funkcionalne reči: predlozi, sveze, određeni i neodređeni član, u jezicima sa infleksionom morfologijom izostavljaju se infleksioni sufiksi: „Izvede... pas... bašta“.

• Razumevanje govora naizgled očuvano, ali: „Dečak je pojeo kolač“ – Brokaov afazičar ovo razume, za razliku od „Marko je uvredio Petra“ – Brokaov afazičar ima problema da razume ovu rečenicu (da li je Marko uvredio Petra ili je Petar uvredio Marka?)

• U razumevanju rečenica, Brokaovi afazičari se oslanjaju na ekstralingvističke faktore: verovatnoće događaja, znanja o realnom svetu. Agramatizam: teškoća ili nemogućnost baratanja gramatičkom informacijom, osnovna je odlika ovog oblika afazije.



Vernikeova afazija

• Posledica povrede dela temporalnog režnja leve moždane hemisfere (Vernikeova zona, 42. Brodmanovo polje, ali nekad i u 21. i 39. Brodmanovom polju).

• Govor Vernikeovog afazičara je očuvan, rečenice imaju očekivanu dužinu, artikulacija je normalna, sintaksa i morfologija su naoko očuvane.

• Govorni poremećaj se manifestuje u sadržaju produkovanih iskaza: rečenice nemaju smisla, reči se zamenjuju rečima sa drugačijim značenjem, javlja se „parafazični žargon“ (uvođenje nepostojećih reči u jezik).

• Problem ne samo u jezičkoj produkciji, već i u razumevanju pojedinačnih reči i rečenica: Vernikeov afazičar ne razume govor koji mu je upućen, niti razume pojedinačne reči.



Konduktivna afazija

• Posledica povrede fascikulus arkuatusa, primarnog nervnog puta koji povezuje Brokaovu i Vernikeovu zonu.

• Nemogućnost ponavljanja besmislenih slogova i pseudoreči, ali i reči, rečenica i pojedinih fraza.

• Očuvani gramatika, semantika i prozodija rečenice.

• Osobe sa konduktivnom afazijom često ponavljaju istu reč ili izostavljaju reči, a ponekad zamenjuju glasove u reči (najčešće konsonante).

• Problem sa nalaženjem „prave reči“ koju onda zamenjuju opisom. • Pretpostavlja se zbog narušene veze Brokaove i Vernikeove zone osobe sa konduktivnom

afazijom više koriste funkcije desne hemisfere (neverbalne informacije).


Transkortikalna senzorna afazija

• Posledica povrede zona koje okružuju Vernikeovu zonu.

• Govor je fluentan, artikulacija normalna, prozodija rečenice očuvana, ali iskazi koje osobe sa transkortikalnom senzornom afazijom produkuju nemaju smisla.

• Izraženi problemi sa razumevanjem i imenovanjem.

• Specifičnost: osobe sa ovim sindromom pokazuju sposobnost reprodukcije dugih i komplikovanih sadržaja; često ponavljaju reči ili delove iskaza sagovornika, tako odajući utisak da razumeju šta im je rečeno; nisu u stanju da čitaju i pišu.

Transkortikalna motorna afazija

• Posledica povrede zona iznad Brokaove zone (6. Brodmanovo polje): prekinuta je veza između Brokaove zone i motornog korteksa.

• Osobe sa ovom povredom imaju problema u započinjanju rečenice i organizaciji rečenice; nisu u stanju da odgovore na složenija pitanja, ali mogu da daju kratke odgovore „da“/“ne“ tipa.

• Spontani govor je redak i sastoji se od jedne ili dve reči uz dobro očuvanu artikulaciju. U stanju su da ponove duže iskaze, a razumevanje govora je očuvano.

Globalna afazija: masivne povrede leve hemisfere, oštećene takoreći sve jezičke funkcije.

kogpsi2012, fmk, singidunum. 12. neuralne osnove kognitivnih procesa i funkcija

Education