kogpsi2012, fmk, singidunum. 9. jezik 1: uvod u psiholingvistiku i percepciju govora

PREDAVANJE IX JEZIK 1: UVOD U PSIHOLINGVISTIKU I PERCEPCIJA GOVORA

KOGNITIVNA PSIHOLOGIJA Jesenji semestar 2012. Predavač: Goran S. Milovanović

Kog.Psi, Proleće 2012: PREDAVANJE IX 2

Panthera tigris

tigar (Srpski)

tiger (Engleski)

tigre (Italijanski)

тигр (Ruski)

tigro (Esperanto)

con hổ (Vijetnamski)

kaplan (Turski)

What's in a name? that which we call a rose By any other name would smell as sweet...

(Shakespear, Romeo and Juliet, c.1591-1595)

U stručnim terminima semiotike i lingvistike, zaljubljena Julija želi da objasni sledeće: REČ NE PRESLIKAVA ODLIKE ONOGA ŠTO OZNAČAVA: LINGVISTIČKI ZNACI SU ARBITRARNI!


Panthera tigris

tigar

REČ NE PRESLIKAVA ODLIKE POJMA: LINGVISTIČKI ZNACI SU ARBITRARNI. Ali kako ćemo se onda razumeti?

tigor

stigor

vurg

grrr

mnogogrrr

pa, dogovorićemo se...

SIMBOLI U JEZIKU SU KONVENCIONALNI.

džandžo


(1) Bezbojni plavi tigar je lebdeo u Nilu na trista metra dubine.

(2) Besni tigar je zarežao kratko pre nego što se povukao u dubinu džungle.

(3) Besna tigar je zarežeći kratko pre nego što se povukli u dubinama džungle.

(4) U šumi noći, tigar je goreo svetlo, čijom rukom oblikovan u svojoj strahovitoj simetriji..?

NIJE SVE U JEZIKU STVAR KONVENCIJE NITI ARBITRARNO: JEZIK JE SISTEM SIMBOLA KOJI JE NA ODREĐENOM NIVOU SVOJE ORGANIZACIJE UREĐEN STROGIM PRAVILIMA.

ŠTA JE U JEZIKU UREĐENO PRAVILIMA? ŠTA JE U JEZIKU ARBITRARNO? KOJA PRAVILA UREĐUJU KOMPOZICIJU ZNAČENJA?


Deo I

Uvod u psiholingvistiku


Jezik je prirodni sistem.

Jezik je prirodni sistem: jezik je prirodni, simbolički sistem koji je uređen prirodnim zakonima baš kao i sve ostalo što smo ikada proučavali u istoriji nauke. Simboli u jeziku jesu konvencionalni, ali jezik po sebi ne može biti stvar konvencije. Lingvistika nam daje koliko toliko koherentan opis jezika kao sistema.


Jezik je prirodni sistem.

• Kako proizvodimo govorne signale? • Kako obrađujemo govorne signale? • Kako razumemo pojedinačne reči i rečenice? • Kako iz ograničenog skupa jezičkih pravila proizvodimo neograničen broj iskaza?

Jezik je jedan od kognitivnih kapaciteta čoveka. Animal Symbolicum: jezik je najsloženiji kognitivni kapacitet čoveka uopšte. Psiholingvistika: naučna disciplina koja pokušava da opiše kognitivne mehanizme koji stoje u osnovi produkcije i percepcije jezika, odnosno da opiše način na koji razumemo i koristimo jezik.


Karakteristike prirodnog jezika

Šta je jezik? Jezik je simbolički sistem koji koristi određena zajednica u cilju komunikacije.

Odlike jezika? (a) Lingvistički znaci su arbitrarni: to ih čini simbolima.

(b) Jezik je sistem: njegove elemente (simbole) je moguće kombinovati u šire celine po

određenim pravilima; samo neke kombinacije su dozvoljene.

(c) Jezik je zajedinički za sve pripadnike određene sociolingvističke zajednice: komunikaciona funkcija jezika.


Karakteristike prirodnog jezika

Source code: programski jezik Python

(1) Dvostruka struktura • Dihotomija između jedinica koje nemaju

značenje (glasovi) i jedinica koje imaju značenje (reči).

• Hijerarhijska struktura: jedne jedinice izgrađene su pravilima kombinovanja drugih (glasovi reči; reči rečenice).

(2) Produktivnost • Jezik omogućava beskonačno stvaranje novih

iskaza. Kompetentni govornik može da proizvede iskaze koji nikada pre nisu proizvedeni kao i da razume iskaze koje nikada pre nije čuo.

(3) Dislokacija • „Izmeštenost“ jezika u odnosu na prostor i

vreme u kojem se odigrava govorni čin. • Možemo da govorimo o prošlosti,

budućnosti, o stvarima koje su odsutne (evokacija odsutnog kao jedna od suštinskih osobina ljudskih simboličkih funkcija uopšte); možemo da govorimo o nečemu što je samo moguće, hipotetičko.


Lingvistički opis jezika: nivoi opisa

Fonetika Govor je, u suštini, svodiv na akustičke (fizičke) događaje koji su proizvedeni govornim aparatom. Koje su akustičke (fizičke) karakteristike govornog signala i kako je on uslovljen anatomijom artikulacionog aparata?

Fonologija Nisu sve karakteristike akustičkog signala govora jezički relevantne. Koji elementi akustičkog događaja imaju distinktivni karakter tj. koji su to elementi čija promena menja značenje reči (car dar)? Foneme: minimalne distinktivne jedinice jezika; fonologija se bavi proučavanjem fonema (i slogova).

Morfologija Morfem je najmanja jedinica jezičke strukture koja ima značenje. Imenica: kompjuter, reč: na, su morfemi. Nerad: dva morfema. Gramatička funkcija morfema: ne-rad-om (instrumental singulara imenice nerad).


Lingvistički opis jezika: nivoi opisa

Sintaksa Kombinovanje reči u šire celine – rečenice – podleže strogim pravilima. Sintaksa proučava odnos reči u rečenici i pravila njihovog kombinovanja.

Semantika Skup fonema može da čini reč (leksemu). Nešto je reč ako ima značenje. Semantika proučava značenje reči i rečenica, i nije samo lingvistička disciplina: lingvistika, filozofija, matematika - sve proučavaju semantiku.

Pragmatika Jezička komunikacija podrazumeva više od jednog učesnika. Pragmatika proučava oblike komunikacije i komunikaciona sredstva. Često se kaže da pragmatika proučava odnos sistema simbola (jezika) i korisnika tog sistema simbola.


Psiholingvistički opis jezika Ključno pitanje odnosa lingvistike i psiholingvistike

PRAGMATIKA (jezik kao sredstvo komunikacije)

SEMANTIKA (značenje reči)

SINTAKSA

(odnosi reči u rečenici i pravila njihovog kombinovanja)

MORFOLOGIJA

(oblici, struktura i građenje reči)

FONOLOGIJA (minimalne distinktivne jedinice

u jeziku - foneme)

FONETIKA (akustičke – fizičke - osobine

govornog signala)

DA LI JE LINGVISTIČKI OPIS JEZIČKIH FENOMENA MOGUĆE JEDNOZNAČNO PRESLIKATI NA KOGNITIVNI PLAN?

DA LI IZMEĐU LINGVISTIČKOG I PSIHOLINGVISTIČKOG

OPISA POSTOJI IZOMORFIZAM?

DA LI SU TAKSONOMIJE I KLASIFIKACIJE LINGVISTIČKOG OPISA KOGNITIVNO RELEVANTNE?


Deo II

Percepcija govora


PRAGMATIKA (jezik kao sredstvo komunikacije)

SEMANTIKA (značenje reči)

SINTAKSA

(odnosi reči u rečenici i pravila njihovog kombinovanja)

MORFOLOGIJA

(oblici, struktura i građenje reči)

FONOLOGIJA (minimalne distinktivne jedinice

u jeziku - foneme)

FONETIKA (akustičke – fizičke - osobine

govornog signala)

Percepcija govora


Percepcija govora

Govorni signal je akustički događaj proizveden govornim organima koji su specifični za govor. Auditivna percepcija, zar ne? Priroda govora je u mnogočemu specifična. Procesi koji stoje u osnovi percepcije govora se donekle razliku od procesa u prijemu i obradi ostalih vrsta auditivnih informacija. Neki istraživači smatraju da je za govornu percepciju angažovan poseban modul (specijalizovana kognitivna jedinica) auditivne percepcije. Neki smatraju da je u pitanju specifična vrsta percepcije uopšte.


Percepcija govora

Fonetika: karakteristike govora i načina njegovog proizvođenja. Akustička fonetika: koje su akustičke karakteristike govornog signala? Artikulaciona fonetika: kakva je dinamika govornih organa prilikom proizvođenja govora?

Respiratorni organi • Pluća, bronhije i trahea (dušnik)

Fonatorni sistem • Larinks (grkljan)

• Sistem hrskavica povezanih vezivnim i mišićnim tkivom, velike pokretljivosti

• U unutrašnjosti larinksa: glasnice čijim se vibriranjem stvaraju zvučni talasi

Vokalni trakt (od larinksa do usana) • Farinks (ždrelo) • Usna šupljina • Nosna šupljina

GLAS, akustički signal koji je specifičan za govor.


Percepcija govora Fonema: glas čijom se zamenom u datoj reči menja njeno značenje. Spektrografija: registrovanje variranja frekvencije i intenziteta govornog signala u realnom vremenu.

FORMANTI

Formantske tranzicije Stabilno stanje formanta


Percepcija pojedinačnih fonema

Fenomen koartikulacije Spektrografska analiza pokazuje da između glasova u slogu ne postoje jasne fizičke granice, već se uticaj i trajanje jednog glasa prostire u polje drugog glasa. Intuitivno, ako posmatramo reči: S-A-N – foneme bi trebalo da budu razdvojene. Međutim, nije tako. Fenomen koartikulacije: u govoru se istovremeno realizuje nekoliko glasova. Zašto?

npr. pokret donje usne (A1)

npr. pokret tela jezika (A2)

npr. pokret vrha jezika (A3)

Nemoguća je stroga sukcesivna koordinacija. Sve se odvija u složenoj, zajedničkoj dinamici.

vreme


Percepcija pojedinačnih fonema

Posledica koartikulacije: varijabilnost uslovljena kontekstom Fizičke karakteristike glasa će zavisiti u velikoj meri od susednih glasova.

„dee“ (di)

„dah“ (da)

„doo“ (du)

ŠTA JE ZAJEDNIČKO U OKVIRU ISTE FONEME

ŠTO OMOGUĆAVA DA JE ISPRAVNO OPAŽAMO?


Specifičnosti percepcije govora

Daleko bolja diskriminacija govornih signala od drugih auditivnih stimulusa! Auditivni stimulusi: sukcesivno emitovani šumovi, klikovi, tonovi (nisu govorni signali). Da bi diskriminacija bila uspešna (da ispitanici tačno mogu da odrede redosled prikazanih stimulusa i da ih razlikuju) njihovo trajanje ne sme da bude kraće od 650 ms. Govorni signali: govor razumemo i kada u sekundi imamo 20 sukcesivno izloženih glasova (to je 50 ms po glasu)...

Fenomen kategorijalne percepcije (eksperiment Pizonija, 1979) Varira se početak zvučnosti (VOT – Voice Onset Time)

„ba“ „pa“ zvučno bezvučno

Razlika je u vremenu koje protekne između propuštanja vazdušne struje otvaranjem usana i trenutka

kada glasne žice počnu da trepere

vibracija glasnih žica počinje sa izvesnim kašnjenjem.

do 40 ms od 40 ms

Variranje pojedinih parametara dovodi do diskretne (kategorijalne) promene u perceptu.


Uticaj konteksta na razumevanje govora

Eksperiment Džordža Milera Emituje (a) izolovane reči i (b) reči u rečeničnom kontekstu (rečenice od 5 reči) na pozadini belog šuma. Rezultat: bolje prepoznavanje reči u rečeničnom kontekstu nego kada su izolovane, bez obzira na intenzitet belog šuma. Polak i Piket Izdvajaju pojedinačne reči iz kontinuiranog govora. Rezultat: iako potpuno razumljive u kontinuiranom govoru, reči prepoznaje tek oko polovina ispitanika kada se emituju izolovano. Miler i Izard Emituju (a) gramatične i smisaone rečenice, (b) gramatične ali besmislene rečenice, i (c) negramatične rečenice; zadatak ispitanika je da identifikuju određenu reč. Rezultat: Najbolja identifikacija za gramatične i smisaone, nešto lošija za gramatične besmislene, i veoma loša za negramatične rečenične kontekste.



Fenomen restauracije foneme Emituje se rečenica u kojoj je umesto jedne foneme ubačeno kratko kašljucanje. Rezultat: takoreći svi ispitanici tvrde da su čuli izbačenu fonemu. Ispitanici će čuti različite „izbačene foneme“ u zavisnosti od rečeničnog konteksta. „Bio sam umoran i uhvatio me je *an“. „Sutra je ionako novi *an“.



Akustičke osobine govornog signala (bottom-up, induktivno procesiranje)

Fonološka, morfološka i sintaksička pravila, semantika (top-down, deduktivno procesiranje)


Teorije percepcije govora

Motorna teorija percepcije govora Alvin Liberman, sredinom 50-ih godina XX veka:

• Percepcija i produkcija govora su koimplikativni procesi: prilikom obrade govornog signala, slušalac se oslanja na svoje implicitno znanje o tome kako se proizvodi određeni govorni signal.

• Uticaj vizuelne informacije na percepciju govora: eksperiment Mek Gurka i Mek Donalda: • (1) na ekranu se prikazuje govornik čije usne nagoveštavaju da će izgovoriti „ga“ • (2) preko zvučnika se, međutim, emituje „ba“: • (3) ispitanici čuju „da“, koje u određenoj meri sadrži karakteristike i „ga“ i „ba“.

Kritika: motorna teorija percepcije govora nikada nije specifikovala precizno koji su to procesi kojima se koristi implicitno znanje o proizvodnji govornih signala da bi se omogućila njihova tačna percepcija.


Teorije percepcije govora

Analiza sintezom Početkom 60-ih godina XX veka:

• Prilikom percepcije govora slušalac obrađuje (analizira) govorni signal tako što implicitno generiše (sintetizuje) govor koji čuje, a zatim primljeni auditivni složaj poredi sa sintetizovanom varijantom.

• Auditivna informacija je zadržana u ehoičkoj memoriji. Ponekad je za razumevanje govora dovoljna informacija koju nosi auditivni signal.

• Ponekad je, međutim, neophodno da kognitivni sistem formira hipoteze o tome kako ispravno da interpretira auditivni složaj ovo se dešava u slučajevima kada je ispravna interpretacija auditivnog signala zavisna od karakteristika konteksta.

• Kognitivni sistem slušaoca formira hipotezu o ispravnoj interpretaciji auditivnog složaja, zatim poredi tu hipotezu – sintetizovani govor – sa memorijskim tragom u ehoičkoj memoriji. Ukoliko postoji slaganje, percepcija govora je završena i informacija se prosleđuje u dalju obradu (sintaksa i semantika); u suprotnom, proces se ponavlja.

kogpsi2012, fmk, singidunum. 9. jezik 1: uvod u psiholingvistiku i percepciju govora

Education