1

KOMENTAR IZMENA ZAKONA O PARNINOM

POSTUPKU 2014.

Narodna suptina Republike Srbije na drugoj sednici prvog redovnog zasedanja

donela je dana 23. maja 2014. godine Zakon o izmenama i dopunama Zakona o

parninom postupku, koji je stupio na snagu 31.maja 2014.godine.

U nastavku e biti iznete neke od najvanijih izmena.

Delokrug sudije pojedinca i vea

Zakon o parninom postupku predviao je kao pravilo da sporove u prvom

stepenu sudi sudija pojedinac, izuzev ukoliko zakonom nije propisano da sudi

vee. Nakon izmena opte pravilo je da sporove u prvom stepenu sudi vee, dok

sudija pojedinac sudi samo ukoliko je tako zakonom propisano. Delokrug sudije

pojedinca nakon izmena, taksativno je odreen, pa tako sudija pojedinac sudi u

imovinskopravnim sporovima, stambenim sporovima, sporovima zbog smetanja

dravine, sporovima o autorskim i srodnim pravima, sporovima o objavljivanju

informacije i odgovora na informaciju, sporovima o zatiti i upotrebi

pronalazaka, industrijskog dizajna, modela, uzoraka, igova, oznaka

geografskog porekla, topografije integrisanih kola (topografije poluprovodnikih

proizvoda) i prava oplemenjivaa biljnih sorti, sporovima zbog diskriminacije,

sporovima zbog povrede prava linosti, sporovima povodom izbora i razreenja

organa pravnih lica, sporovima povodom kolektivnih ugovora, potroakim

sporovima, sporovima povodom trajka, a takoe donosi odluku u predmetima

pravne pomoi.

Punomonici

Izmenjene su odredbe koje se tiu punomonika. Zakon o parninom postupku

predviao je pre izmena da stranke mogu preduzimati radnje u postupku lino

ili preko punomonika, koji mora biti iz redova advokata. Nakon izmena

predvieno je da punomonik fizikog lica moe biti advokat, ali to nije

neophodno. Zakon vie nije restriktivan po pitanju toga da punomonik fizikog

lica mora biti advokat, ve to sada moe biti i krvni srodnik u pravoj liniji, brat,

sestra ili brani drug, kao i predstavnik slube pravne pomoi jedinice lokalne

samouprave koji je diplomirani pravnik sa poloenim pravosudnim ispitom.

Punomonik zaposlenog u sporu iz radnog odnosa sada moe biti i predstavnik

sindikata iji je zaposleni lan, pod uslovom da je diplomirani pravnik sa

poloenim pravosudnim ispitom.

2

to se tie punomonika pravnog lica, zakon predvia da punomonik pravnog

lica moe biti advokat, kao i diplomirani pravnik sa poloenim pravosudnim

ispitom koji je u radnom odnosu u tom pravnom licu.

Punomonik kako fizikog, tako i pravnog lica mora biti potpuno poslovno

sposobno lice.

Ove izmene su donete na osnovu Odluke Ustavnog suda (Sl. glasnik RS, br.

49/2013) od 05.06.2013. godine, iz razloga to nisu bile u saglasnosti sa Ustavom i

meunarodnim ugovorima. Naime, stanovite Ustavnog suda je da ukoliko

stranka ne moe samostalno da pristupi sudu, a nema finansijskih mogunosti

da angauje punomonika iz reda advokata na taj nain se dovodi u pitanje

ravnopravnost stranaka, ograniava se pravo na pristup sudu i na pravnu

pomo. Navedeno ogranienje nije legitimno, proporcionalno ni nuno, pa je

time nesaglasno pravu na pravino suenje a takoe je nesaglasno jednakosti

zatite prava pred sudovima i predstavlja vid posredne diskriminacije graana

po osnovu imovnog stanja.

Stranka je po pravilu duna da u punomoju navede ovlaenja koja ima

punomonik. Ukoliko stranka u punomoju nije blie odredila ovlaenja

punomonika, punomonik koji nije advokat moe da preduzima sve radnje u

postupku, ali mu je uvek potrebno izriito ovlaenje za povlaenje tube, za

priznanje ili odricanje od tubenog zahteva, za zakljuenje poravnanja, za

povlaenje ili odricanje od redovnog pravnog leka i za prenoenje punomoja na

drugo lice.

Novinu vezanu za zastupanje stranaka predstavlja i obaveza suda da stranku

koja nema punomonika i koja se iz neznanja ne koristi pravima koja joj

pripadaju po ovom zakonu upozori da moe angaovati punomonika, u skladu

sa ovim zakonom.

ZPP je pre izmena predviao da punomonika moe da zamenjuje advokatski

pripravnik koji je kod njega zaposlen ako je stranka tako odredila u punomoju,

osim u postupku po pravnim lekovima. Kako bi advokatski pripravnik mogao

da zamenjuje advokata u odreenom parninom postupku, bilo je neophodno da

se kumulativno ispune oba uslova, odnosno da je stranka takvu mogunost

odredila u punomoju i da je advokatski pripravnik zaposlen kod tog advokata.

Nakon izmena predvieno je da punomonika koji je advokat moe da

zamenjuje njegov advokatski pripravnik, osim u postupku po pravnim lekovima.

Dakle, zakonodavac vie ne predvia da advokatski pripravnik moe da

zamenjuje advokata ukoliko je stranka to odredila u punomoju, ve je dovoljno

da je re o advokatskom pripravniku toga advokata. Zakonodavac je zadrao

ogranienje da advokatski pripravnik ne moe da zamenjuje advokata u

postupku po pravnim lekovima.

3

Utvrivanje i promene adrese

Nakon izmena zadrana je obaveza stranke da sudu saopti adresu protivne

stranke kojoj pismeno trebe da se dostavi. Novinu predstavlja injenica da

ukoliko sud nije u mogunosti da urui pismeno stranci na saoptenoj adresi, po

slubenoj dunosti pribavie od nadlenog organa, adresu prebivalita i

boravita stranke kojoj pismeno treba lino dostaviti i izvrie dostavljanje na

tako pribavljenoj adresi, u skladu sa odredbama ovog zakona. Dakle nakon

izmena nije neophodno da stranka sudu podnese dokaz da nije u mogunosti da

pribavi adresu protivne strane, ve sada postoji obaveza suda da po slubenoj

dunosti pribavi adresu protivne stranke.

Odbacivanje tube

Predvieno je da sud po prethodnom ispitivanju tube donosi reenje kojim se

tuba odbacuje ako utvrdi da odluivanje o tubenom zahtevu ne spada u

sudsku nadlenost, ukoliko je tuba podneta neblagovremeno, ako je posebnim

propisima predvien rok za podnoenje tube, ako o istom zahtevu ve tee

parnica, ako je stvar pravnosnano presuena, ukoliko je u istoj stvari zakljueno

sudsko poravnanje, ako ne ne postoji pravni interes tuioca za podnoenje tube,

ako je tuba nerazumljiva ili nepotpuna. Novina se sastoji u tome to je sud u

obavezi da pre donoenja reenja o odbacivanju tube odri roite na kome e

tuiocu omoguiti da se izjasni o odbacivanju tube.

Vanredni pravni lekovi

Zakonodavac je uneo izvesne novine koje se tiu vanrednih pravnih lekova.

Revizija

Novine koje se odnose na reviziju, prevashodno se tiu dozvoljenosti revizije, te

je tako pre izmena bilo predvieno da je revizija uvek dozvoljena, ukoliko je to

posebnim zakonom propisano. Nakon izmena, pored navedenog uslova,

predviena su jo dva i to ukoliko je drugostepeni sud preinaio presudu i

odluio o zahtevima stranaka i ukoliko je drugostepeni sud usvojio albu,

ukinuo presudu i odluio o zahtevima stranaka.

Nakon izmena promenjeni su i uslovi pod kojima revizija nije dozvoljena, te je

tako ranije bilo predvieno da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim

sporovima kad se tubeni zahtev odnosi na utvrenje prava svojine na

nepokretnostima ili potraivanje u novcu, na predaju stvari ili izvrenje neke

4

druge inidbe, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku

protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan

podnoenja tube. Nakon izmena predvieno je da revizija nije dozvoljena u

imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne

prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne

banke Srbije na dan podnoenja tube.

Pre izmena bili su propisani uslovi za izjavljivanje posebne revizije, te je tako bilo

predvieno da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrene primene

materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija

revizijom, ako je po oceni apelacionog suda, odnosno Vrhovnog kasacionog suda

potrebno da se razmotre pravna pitanja od opteg interesa ili pravna pitanja u

interesu ravnopravnosti graana, radi ujednaavanja sudske prakse, kao i ako je

potrebno novo tumaenje prava. O dozvoljenosti revizije odluivao je apelacioni

sud u veu od troje sudija koji nisu uestvovali u donoenju drugostepene

presude. Uslovi za izjavljivanje posebne revizije su i dalje zadrani, ali je sada

predvieno da jedino Vrhovni Kasacioni sud ima ovlaenja da utvrdi da li

potrebno da se razmotre pravna pitanja od opteg interesa ili pravna pitanja u

interesu ravnopravnosti graana, radi ujednaavanja sudske prakse, ili ako je

potrebno novo tumaenje prava. O dozvoljenosti i osnovanosti revizije odluuje

Vrhovni Kasacioni sud u veu sastavljanom od pet sudija. Pre izmena bila je

predviena mogunost albe protiv reenja kojim se ne dozvoljava revizija

Vrhovnom kasacionom sudu, dok nakon izmena, posebna alba nije predviena.

Nakon izmena smanjen je iznos novca koji se zahteva za reviziju u privrednim

sporovima, te je predvieno da revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta

spora pobijanog dela pravnosnane presude ne prelazi dinarsku protivvrednost

od 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnoenja

tube, za razliku od ranijeg reenja koji je predviao iznos od 300.000 evra po

srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnoenja tube.

Predlog za ponavljanje postupka

Najvea novina koja se odnosi na predlog za ponavljanje postupka tie se roka u

kome predlog za ponavljanje postupka moe da se podnese, pa tako po proteku

roka od pet godina od dana kada je odluka postala pravnosnana, predlog za

ponavljanje postupka ne moe da se podnese. Od navedenog pravila postoji

izuzetak, pa je tako predlog za ponavljanje postupka dozvoljen ako se

ponavljanje trai iz razloga to je stranka stekla mogunost da upotrebi odluku

Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrena povreda ljudskog prava, a to

je moglo da bude od uticaja na donoenje povoljnije odluke ili je Ustavni sud, u

postupku po ustavnoj albi, utvrdio povredu ili uskraivanje ljudskog ili

5

manjinskog prava i slobode zajemene Ustavom u parninom postupku, a to je

moglo da bude od uticaja na donoenje povoljnije odluke.

Novinu predstavlja i mogunost ponavljanja postupka pred Vrhovnim

kasacionim sudom. Ponavljanje postupka se moe zahtevati samo iz taksativno

navedenih razloga, odnosno ukoliko je sud bio nepropisno sastavljen ili ako je

sudio sudija koji je po zakonu morao da bude iskljuen ili je reenjem suda bio

izuzet ili ako je u donoenju presude uestvovao sudija koji nije uestvovao na

glavnoj raspravi, te ukoliko stranci nezakonitim postupanjem, a naroito

proputanjem dostavljanja, nije bilo omogueno da raspravlja pred sudom, to je

stranka stekla mogunost da upotrebi odluku Evropskog suda za ljudska prava

kojom je utvrena povreda ljudskog prava, a to je moglo da bude od uticaja na

donoenje povoljnije odluke ili je Ustavni sud, u postupku po ustavnoj albi,

utvrdio povredu ili uskraivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode

zajemene Ustavom u parninom postupku, a to je moglo da bude od uticaja na

donoenje povoljnije odluke. Izuzev navedenog potrebno je da se razlog za

ponavljanje postupka odnosi iskljuivo na postupak pred Vrhovnim kasacionim

sudom.

Predlog za ponavljanje postupka podnosi se preko prvostepenog suda, koji

ukoliko ne odbaci predlog, dostavlja ga protivnoj stranci na odgovor. Kada sudu

stigne odgovor na predlog ili kada protekne rok za davanje odgovora,

prvostepeni sud e spise dostaviti Vrhovnom kasacionom sudu. Ukoliko

Vrhovni kasacioni sud nae da je predlog za ponavljanje postupka osnovan,

ukinue svoju raniju odluku i doneti novu odluku o glavnoj stvari. Novu odluku

o glavnoj stvari Vrhovni kasacioni sud donee bez rasprave.

Primena

Postupak koji je zapoet po Zakonu o parninom postupku ("Slubeni glasnik

RS", br. 72/11, 49/13 - US i 74/13 - US), a nije okonan pre stupanja na snagu ovog

zakona sprovee se po odredbama ovog zakona.

Prvostepeni postupci zapoeti pred osnovnim sudovima u kojima vrednost

predmeta spora omoguuje izjavljivanje revizije prema odredbama ovog zakona,

okonae se pred tim sudovima.

Revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora

pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, odnosno 100.000

evra u privrednim sporovima, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan

podnoenja tube, a koji nisu pravnosnano reeni do dana stupanja na snagu

ovog zakona.

6