Seminarski rad: Smetaj konja

Seminarski rad: Smetaj konja

SMETAJ KONJA

Konj je jedina domaa ivotinja koja sve ono to prua oveku, zasniva na atletskim sposobnostima svoje vrste. Iz tog razloga, okolina i mesto gde se dre ove zivotinje moraju bti u funkciji podsticanja ovih osobina i njihovog maksimalnog ispoljavanja. To znai da se pri organiaciji prostora u kome e boraviti konj, uvek mora zazmiljati o prirodi ove ivotinje. Tako recimo, objekti, boksovi i ograde koji su dobri za goveda, za konje ne odgovaraju, ak ta vie, mogu biti i vrlo opasni. Nabavka konja podrazumeva najee visok ekonomski i emocionalni ulog, pa osnova svakog razmiljanja o mestu mora biti sigurnost. Postoje i druga ogranienja ili momenti o kojima treba razmiljati prilikom izgradnje objekata za koje: trajnost, iskorisljavost, pristupanost, lakoa odravanja, mogunost za proirenje, cena, i dr. Objekt za konje mora biti tako graen da im prui zatitu. Konj su temperamentne zivotinje, priroda im je dala narav da od svake opasnosti, bilo stvarne ili imarginarne, ppas trae u brzom trku. Otre ivice, ekseri koji vire, polomljena vrata, nezatieni elektrini vodovi, nezastakljeni i nezaptieni prozori i sl. Su i najei uzroci povreda. Konj e pokuati da proe kroz loe postavljen prozor, kroz ogradu koja se ne vidi dobro, kroz suvie nisku kapiju, itd. Prema jednoj amerikoj analizi, najvie povreda kod konja bilo je zbog loe projektovanih zgrada (29,2%). Zbog loih i neodgovarajuih ograda i kapija bilo je 16,2% povreda, a 6,3% je bilo prouzrokovano zbog tla, tj. Kvaliteta uslova na panjeku ili ispustu. To znai da je vie od polovine svih povreda (51,9%) bilo prouzrokovano neodgovarajuim uslovima i nainom izgradnje objekata gde se konji dre. Svi ostali razlozi: utovar i istovar, transport, probe kobila sa pastuvom i drugi zootehniki zahvati bili su uzrok povreda samo u 3,5 procenata svih tretiranih sluajeva. Preostalih 44,9% povreda javilo se kao posledica upotrebe konja u treningu, radu i razliitim sportskim disciplinama. Poari su jedna od najveih opasnosti u svim talama. Najei uzroci poara su nebriga i neodgovornost ljudi puaa pre svega. U tali ima toliko lako zapaljvog materijala da se puenje u ovim prostorima apsolutno ne sme tolerisati. Recimo slama i seno su toliko zapaljivi, da ako ponu da goru, konji imaju samo 30 sekundi vremena da budu evakuisani. Razlozi poaru su i neispravne ili aljkavo odravane elektrine instalacije. Svi pomenuti rizici se mogu izbei ako je prilikom planiranja izgradnje objekata sigurnost oveka i konja bila na prvom mestu. Nema opravdanja za povrede nastale neodgovornou oveka. Mnoge od povreda mogu se izbei dobrim planiranjem, kvalitetnom izgradom i odgovarajuim odravanjem objekata i opreme.

Planiranje farme Dobro i detalno planiranje izgradnje farme je osnova budueg uspeha. Prvi korak je odreivanje budueg profila i cilja farme. Druga stvar koju treba unapred definisati je da li elimo da farma bude strogo funkcionalna ili mesto ijim izgledom vlasnik hoe da se pokae, ili neto izneu toga. Kada se ree ove dileme, moe se pristupiti fizikom projektovanju objekata. Planiranje veliine i poloaja objekata zasniva se na raspolozivoj povrini i kvalitetu zemljita, planiranom broju grla i njihovoj nameti. Plodno tle koje e omoguiti izgradnju dobrih i kvalitetnih panjaka ili livada predstavlja klu ekonomskog uspeha. Movarna i podvodna zemljipta nisu pogodna za uzgoj konja, pa njih treba izbegavati. Svaka farma, pa i ona koja se bavi uzgojem konja, mora imati obezbeene dovoljne koliine iste pijae vode. Ona moe poticati iz izvora, potoka ili iz buenih bunara. Bez obzira na poreklo, voda mora biti ispitana na kvalitet, tj. Da nije zagaena i da odgovara za napajanje ivotinja. Prilikom osmiljavanja farme mora se voditi rauna o povrini zemljita kojim se raspolae, da li ono zadovoljava sadanji i planirani budui kapacitet. Isto tako, izgradnja zavisi od toga da li se farma formira na ve postojeoj ili se podie potpuno novi centar. Osim toga, kao sastavni deo projekta mora se snimiti teren, izraditi rua vetrova, proraunati trajanje i intentitet osunenja tokom godine, utvrditi nivo godinjih padavina, definisati lokalna vegetacija i odrediti pedoloke karakteristike tla na kome se gradi.

tale Osnoni zahtev prilikom odreivanja mesta za izgradnju tala je da se one nalaze na oceditim mestima i da su lako pristupane u svako doba godine, tj. Po svim vremenskim prilikama. One moraju maksimalno koristiti vetrove tokom toplih letnjih meseci, ali i biti zatiene od zimskoh hladnih vetrova. tale bi trebalo da su okruene panjacima, da i sluajno odvezani konji mogu da se izgube i da ne odu na magistralne puteve, pruge ili sl. Ovi objekti se moraju graditi tako da boravak u njima predstavlja zadovoljstvo, da se mogu lako istiti i da se ishrana moe bez problema organizovati. Njihovo planiranje podrazumeva atraktivan spoljni izgled, dobru ventilaciju, zadovoljavajue osvetljivanje (prirodno i vetako), sigurnost protiv poara, dugotrajnost itd. U izgradnji tala se mnogo i esto koristi drvo kao graevinski materijal, mada se mogu upotrebiti i beton, elik, aluminijum, ciglja i drugi tvrdi i na vatru otporni materijali. Oblik tale zavisi od njene namene i klimatskih uslova. tala za priplodne kobile se razlikuje od tala za konje u treningu, ili od tala za radna grla. Prema tome imamo tale u kojima se konji dre grupno (engleski sistem dranja), i tale sa individualnim boksovima za svako grlo. Namena tale je da konjima prui zatitu od ekstrementnih temperatura i kie. Konji e sauvati zdravlje, otpornost i radnu i prirodnu kondiciju samo ako su smeteni u odgovarajue objekte. To znai da tale zimi moraju biti dovoljno tople, a leti ne smeju biti prevrue. Ventilacija mora biti zadovoljavajua, kao i osvetljivanje. Optimalna temperatura u konjskom talama treba da je od 10 do 14 C, a relativna vlanost 65 70%. Zavisno od intenziteta severnih vetrova, tala treba da je okrenuta ka jugu ili ka istoku. Naime, ua strana bi trebalo da je izloena hladnim zimskim vetrovima. Prilikom organizacije prostora u tali treba se pridravati odreenih zootehnikih normativa. Za konje ija je telesna masa do 600 kg, u sluaju vezanog sistema dranja, potrebno je da je:

duina stajalita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2,8 3,8 m irina stajalita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1,5 1,7 m irina hodnika jednoredna stajalita . . . . . . . . . . . . . . . . 1,8 2,5 m dvoredna stajalita . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 3 m visina tale . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.8 3,5 m zapremina po grlu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 40 m3 irina jasala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 0,5 0,5 m

U sluaju individualnog dranja, boksovi se planiraju da budu 3,5 3,5 do 44 metra. Oni predstavljaju idealan sistem sranja konja. Boks treba da je utoliko vei. Ukoliko konj u njemu provodi vie vremena. Zidovi boksa mogu biti od drveta, betona ili cigle i opeke. Drvo je svakako najbolje, ali ako nije zatieno konji ga grizu. Kada je re o drzanju, tala mora obezbediti dovoljno prostora za kretanje svim kategorijama konja. Za drebad na sisi potrebno je obetbediti 2,5 4,0 m2; za odbijenu drebad 4 6; za godinjake 6 -8 i za dvogoce najmanje 10 do 12 m2 po grlu. Zavisno od tipa tale, odnosno od individalnog ili grupnog (engleski nain) dranja, konji se hrane iz jasala ili iz hranilica. Osnovni zahtev je da hranilice svojim oblikom ne pruaju mogunost da se konj povredi o otre ili isturene ivice. Gornja ivica jasala je 70 do 90 cm od zemlje i uzdu su postavljene uz zidove tale. irina jasala je 40 50; a dubina 25 cm. Jasle se najee prave od betona ili drveta. Drvene jasle se obino presvlae limom da bi se spreilo grienje drveta. Hranilice mogu biti fiksirane stalne ili pokretne. Stalne hranilice su pravljene po isrim principima kao i jasle, dok su pokretne hranilice one koje se samo prilikom hranjenja fiksiraju za zid ili vrata boksa, a kasnije se uklanjaju. Pravljene su od metala ili od plastine mase, pa su vrlo praktine za odravanje higijene, to je kod konja posebno vano- Podovi u talama prave se od razliitih materijala. To moe biti i 25 30 cm debela nabijena ilovaa pomeana sa plevom. Smatra se da je ona kao podloga veoma dobra za konje. Stalno prisustvo odreene vlanosti pomae odranju kopitne roine u dobrom stanju. Jednom godinje je treba zameniti. Negativna strana je to vlana glina dredstavlja klizavu podlogu, a ponekad konji kopaju i stvaraju udubljena koja se moraju popravljati. Pod se pravi i od cigala poreanih na kant, zatim od betona, asfalta i drugih slinih materijala. Ovakvi podovi su suvie hladni ili su tvrdi ili klizavi. Na njima mora biti dosta prostirke da bi se ublaili njihovi nedostaci. Nekada je bilo vrlo popularni pod od pobijenih koia od tvrdog drveta. Nedostatak ovakvog poda je to je klizav, teak za ienje i dezinfekciju, a pored toga, sakuplja i zadrava mirise. Tavanica moe biti od razliitog materijala. Najboljim se, ipak, pokazalo drvo, tj. Drvene daske koje su odozgo premazane sa nekoliko santimetara blata. Betonske tavanice su hladne, a osim toga, zimi se na njima kondenzuje vodena para i stalno se sliva, tj. Kaplje. Tavanica moe biti i od nekoh drugih materijala. Prozori tale mogu biti razliiti po obliku i funkciji. Ukupna povrina prozora, dobro osvetljene tale, mora iznosti barem 10% povrine poda. Donja ivica prozora ne sme biti nia od 1,8 2,0 metra od poda. irina prozora iznosi 1,2 a visina 1 m. Prozori se otvaraju uvek unutra, tako da se pomeraju po donjoj osovini. Mogu se otvarati celom povrinom ili samo gornjom polovinom. Kada je otvoren. Prozor sa strane mora da ima titnike koji vazduh usmeravaju ka tavanici, a ne direktno na ivotinje. Prozori se prave od metala ili drveta i armiranog stakla. Ako staklo nije armirano, ispred njega moraju biti reetke da bi ga zatitile od lupanja i da se konj eventualno ne bi povredio. Ventilacija tala je od veoma velike vanosti. Odrastalom grlu je potrebno 50 70 m3 sveeg vazduha tokom 24 asa. Stajski vazduh mora biti slobodan od amonijaka, sumporvodonika i ugljendioksida. Koncentracija CO2 mora biti ispod 1%. tala se ventilira kroz ventilacione otvore. Leti je potrebno stalno drati vrata i prozore otvorenim, ali tako da se u tali ne stvara promaja. Neposredno ispod tavanice, na zidovima tala se postavljaju ventilacioni otvori dimenzija 15 15 cm, sa meusobnim razmakom od po 1 1,2 cm. Zimi se, prema potrebi, neki od ovih otvora zatvarju ublerom ili slamom. U sredini tale, na najviem delu tavanice postavlja se otvor za vertikalnu ventilaciju. Ventilacioni otvor je dimenzija 40 40 cm, a zavrava se iznad krova. Na tavanu postoji pokretni zasun kojim se moe regulisati otvor, a time i intenzitet vertikalnog provetravanja. Neadekvatna ventilacija je, verovatno, najea greka koja se pravi prilikom izgradnje tale. Toplota i vlaga koju proizvode konji moraju se izbaciti napolje da bi se spreili kondenzacija i neprijatni mirisi. Nedovoljno ventilisane tale su idealno mesto za razvoj pneumonije i drugih respiratornih oboljenja. Amonijak negativno deluje na respiratorni trakt mladih drebadi, umanjujui im odbrambeni mehanizam, pa duga izloenost ovakvim uslovima stvara predispoziciju kod grla za pojavu pneumonije. Pneumonija prouzrokuje uginua oko 30% drebadi obolelih od neke od respiratotnih bolesti. Praina je sledei ozbiljan problem u mnogim talama. Najvei izvori praine su seno i slama. Zbog toga u tali treba drati samo minimalne koliine, a u senjaku, odvojeno od tale, lagerovati ostatak. Napajanje konja, tj. Sistem napajanja je predmet mnogih rasprava. Automatske pojilice smanjuju potrebnu radnu snagu, ali zahtevaju svakodnevno ienje i proveru funkcionalnosti. Kvarovi mehanizma, smrzavanje i poplavljivanje su najei problemi kod njih javljaju. Mnogi vlasnici i treneri vie vole napajanje iz kofe je se tako proverava istoa vode i kofe, koliina popijene vode, a po potrebi voda se moe u zimskim mesecima i zagrejati. Vrata na talamase prave od tvrdog drveta. Obino su iroka 1,5 -2,0; a visina im je od 2,2 3 m. Visina zavisi od namene tale. U talama gde konjanici ulaze, vrata moraju biti via. Najee se prave dvokrilna vrata koja se otvaraju napolje. U praksi su se pokazala boljim vrata koja klize po inama. Normativima se predviaju na svakih 20 -25 konja po jedna vrata. Vrata i hodnici moraju biti takvih dimenzija da se dva konja moraju normalno mimoii. Uski hodnici su znak pogrene ekonomije. Betonska podloga hodnika je laka za odravanje, ali je hladna i klizava. Asfalt je neto za ienje, ali daje bolji oslonac nozi. Pregradne motke (prenice, trajpani, durunge ili doronge) koriste se za razdeljivanje ivotinja kod vezanog sistema dranja. To su drvene, ree metalne motke, privrene jednom stranom kod jasala, a drugom stranom o stub ukopan izmeu dva leita. Sistem privravanja mora biti takav da omoguje lako skidanje i sluaju potrebe ako konj legne motku ili je prekorai. U tali sa grupnim dranjem ili u boksu, mora postojati posebna hranilica za drebe. Ove hranilice se smetaju u jedan ugao tale ili panjaka. Visinom (oko 115 cm) ili irinom (oko 40 cm) ulaza kobile se onemoguuju da uu u ograen prostor. U boks se stavlja posebna hranilica iz koje drebe moe da jede dok mu je majka vezana. Mokraa se iz tale odvodi posebnim kanalima, 20 cm sa irokim i 3 4 cm dubokim. Pad kanala treba da iznosi do 2%. Veliina osoare zavisi od broja konja. Po grlu koje godinje proizvede 5 10000 litara mokrae, planira se osoara od oko 2 m3. Za odraslo grlo potrebno je planirati i oko dva kubna metra prostora za stajnjak. Godinje ovakvo grlo proizvede pet do sedam hiljada kilograma stajnjaka. Vezivanje konja se vri ularom o karike privrene za jasle ili za zid pored hranilice. Ular mora dozvoliti slobodu konju da neomatno legne i ustane, ali da ne moe da uznemirava susedno grlo. Na kraj ulara se stavljaju i drvene kugle koje opterete ular i dre sa stalno napetim, a time ne dozvoljavaju da se konji upletu u njih. Najbolje je ako su konji vezani sa dva ulara, tako da ne mogu da dou u kontakt sa susedom. U talama se mora nai i prostor za uvanje i pripremu zrnaste hrane, kao i prostorije za opremu. Prostorije za hranu moraju biti iste, dobro ventilisane i slobodne od insekata, mieva i pacova. U njima se moraju nalaziti metalni sanduci za hranu, kolica za raznoenje hrane i vaga za merenje. Prostor za opremu mora biti takoe ist i uredan. Ponekad se tu dre trofeji sa takmienja, ali se ne sme zaboraviti da je to rana prostorija. Tu se nalazi jahaa ili oprema za prezanje, alat za potkivanje, ebad i friider za neophodne lekove. U nekim talama postoje i posebna kupatila, gde su konji, posebno zimi, peru nakon dolaska sa rada ili treninga. Bazen za kupanje i trening konja u vodi postaje sve popularniji u svetu. Ovaj nain treninga jepogodan za konje koji imaju problema sa nogama. Plivanje odrava kondiciju i poveava izdrljivost bez tetnih efekata na tetive, zglobove i ligamente nogu. etalice predstavljaju mehanike sprave koje vode konja ukrug i omoguuju mu da se ohladi posle rada, treninga ili trka. One tede ljudsku radnu snagu, a brzina etanja moe se podeavati. etalice mogu biti i pod nastrenicom, tako da vremenski uslovi nisu ograniavajui faktor za njihovu upotrebu. Zatvorene jahaonice omoguuju rad sa konjima bez obzira na vremenske prilike. Minimalne dimenzije su 20 30 m; dok za javne priredbe one moraju biti barem dva puta vee. Pri njihovoj izgradnji posebnu panju treba posvetiti ventilaciji i kvalitetu podloge.

Ograde za konje Bezbednost i sigurnost su osnovni zahtevi koji se postavljaju pri podizanju ograda za konje. Konji bi trebalo da provedu to vie vremena na panjuku ili u ispitu, pa su stoga ovakvi zahtevi savsim razumljivi. Konju su, po prirodi, nomadi i stalne lutalice. Uz to, vrlo su radoznali istraivai, ali i lako padaju u paniku, pa mogu uspanieno da zaglopiraju bez nekog stvarnog razloga. Sve su to razlozi da se ograde za konje moraju praviti drugaije od ograda za druge domae ivotinje. One moraju biti jake, dovoljno visoke i dobro uoljive. Sa takvom ogradom moemo se nadati da e konj skrenuti i da e odustati od namere da kroz nju proe. Ograda mora biti toliko sigurna da sprei snanu ivotinju da proe, bilo iznad, ispod ili kroz nju samu. Ve je reeno da ograde moraju biti dovoljno visoke, minimalo od 140 do 150 cm i posebno dobro uoive. Njihova sigurnost se postie upotrebom materijala odreene dimenzije. Posebno su vani stubovi u uglovima, na vratima i prolazima. Svaki ugao ograde na panjuku je potencijalno opasan, pa ih je najbolje zaobliti. Ako se radi o ianoj ogradi, otvori na njoj moraju biti ili toliko mali da konj ne moe proturiti nogu, ili dovoljno veliki da je lako moe, u sluaju da je zakoraio, vratiti nazad. Tradicionalno se smatra da su drvene ograde, razliitog oblika, najsigurnije sredstvo za uvanje konja, pa se ak sve druge ograde uporeuju sa njima. Upotreba ograda od bodljikave ice nikako se ne sme dozvoliti. Bolje je primeniti i manje idealne tipove ograda: od nareanog kamenja ili iane, ali nikada od bodljikave ice. Daane ograde se smatraju tradicionalnim oblikom ograda za konje, a uz to lepo izgledaju i funkcionalne su. Dovoljno su jake i elastine, i to je vrlo vano, dobro su uoiljive. Nedostaci su im to su skupe za podizanje i odravanje. Konji ih grizu, a pri jaem udarcu mogu da se slome ili puknu. Bele daane ograde zahtevaju bojenje svake dve godine, to predstavlja dodatni troak. Daske za ogradu trebalo bi da su od tvrdog drveta. Njihova irina je od 15 do 20 cm, a debljina od 1,5 do 2,5 cm. Stubovi mogu biti etvrtasti, poluokrugli ili okrugli. Razmak izmeu stubova ne bi smeo da bude vei od 2,5 metra. Obino se ograda pravi sa po etiri daske, ali 140 do 150 cm visine. Nekada se dodaje i peta daska, pa ukupna visina ograde iznosi oko 180 cm. Donja daska se postavlja na oko 12 do 17 cm od zemlje, a svaka sledee na razmaku od po 20 cm. Postoji i reenje da se donja daska postavlja na zemlju, a ukupno se stavlja pet dasaka u ogradu. Ograde po principu ina veomma dekorativno deluju i lake su za izgradnju, ali nisu toliko dugotrajne i jake kao daane ograde. One i ne traju toliko dugo, jer otvori koje se prave u stubovima za prolaz poprenica esto pucaju. Uzimajui u obzir ove slabosti, ovakve ograde ne preporuuju se za padoke gde su pastuvi ili za mesta gde je velika koncentracija konja. iane ograde se koristeza ograivanje konja ali ica mora biti posebno pravljena za ovu namenu. Ovakve ograde su jeftinije, bre se postavljaju i ne zahtevaju skoro nikakvo odranja. Otvori iane mree za konje mogu biti kvadratnog ili romboidnog oblika. Dimenzije otvora su 5 do 10 cm, pa konj ne moe da proturi ili zaglavi nogu. Postavljena daska povrh ice daje ogradi veu sigurnost.Poseban vid ianih ograda je ona od dobro zategnutih sajli. Ovaj sistem se ve dugo (preko 30 godina) primenjuje u mnogim zemljama (Australija i Novi Zeland) i predstavlja vrlo prihvatljivo reenje. Za ovakve ograde potrebno je znatno manje stubova, jer oni mogu da se postavljaju na razmaku i do 20 metara. Nedostatak im je to su slabo vidljive, ali poto su vrlo elastine, povrede konja su retke. Elektrina ograda je tip iane ograde koja moe biti upotrebljena sama ili u kombinaciji sa nekom drugom ogradom. Mada se ovaj tip ograde uspeno koristi kod konja, mnogi ih ne vole. Ove ograde su veoma ekonomine, s obzirom na cenu stubova i provodnika, izuzetno se lako i brzo postavljaju ali se konji moraju navikavati na ovakvu ogradu zbog njene slabije vidljivosti. Na tritu ima plastinih traka irokih oko 2,5 cm, u kojima se nalaze elektrini provodnici. Trake su vrlo upadljivih boja, pa se lako uoavaju. Ograde de mogu praviti i od PVC materijala, imitirajui izgled daske ili drveta. Ove ograde su dugovene i ne zahtevaju skoro nikakvo odravanje. Osim toga, ograde se mogu praviti i od starih cevi za navodnjavanje, od lanaca i slinih materijala.Karavaj Katerina 9