Neven Cvetiæanin UDK: 32 : 316.75Institut društvenih nauka Originalan nauèni radBeograd DOI:10.2298/FID1001089C

KONSTITUISANJE SAVREMENEPOSTIDEOLOŠKE POLITIKE

– BIZMARK, ÈERÈIL, DE GOL

Apstrakt: Rad se bavi konstituisanjem tzv. postideološke politike u novijojevropskoj istoriji kao specifiène politièke linije koja se suprostavlja svim ideologizaci-jama politike koje stupaju na snagu posle Francuske revolucije. Termin „postide-ološka politika“ se objašnjava i praktièno se potkrepljuje analizom lika i dela trojiceznaèajnih evropskih dr�avnika – Bizmarka, Èerèila i De Gola koji su prepoznati kaonajsna�nije ispoljavanje onoga što smo nazvali postideološkom politikom, a koju presvega karakteriše kreativnost, fleksibilnost i izbegavanje svih rigidnih politièkih for-mula. Koncept tzv. postideološke politike poèiva na definiciji politike kao „umetnostimoguæeg“ što je zaštiæuje od bilo kakvog preteranog ideologizovanja.

Kljuène reèi: postideološka politika, umetnost moguæeg, kreativnost, dr�av-ništvo, Bizmark, Èerèil, De Gol.

Ono što æemo u ovom tekstu nazivati postideološkom politi-kom, pribli�no je znaèenju onoga što se obièno kod drugih autoranaziva real-politikom1, no postojaæe i razlike izmeðu ovih termina,odnosno sintagmi. Izraz „real-politika“ (najpoznatija je nemaèka va-rijanta ovog pojma tzv. Realpolitik) je ogranièen i starinski da opišešta se sve podrazumeva pod „postideološkom politikom“. Naime,real-politika je postojala i ranije (kod Rišeljea (Richelieu), na pri-mer, kako to s pravom primeæuje Kisind�er), dok se o postideološkojpolitici mo�e govoriti tek pošto su se velike moderne ideologije javi-le, afirmisale i minule. Jednostavno govoreæi, politièarima koji suprethodili Francuskoj revoluciji i nije preostajalo ništa drugo negoda vode real-politiku, buduæi da na raspolaganju nisu imali bilo ka-kav ideološki projekat poput onih npr. komunistièkih, nacionalsoci-jalistièkih ili fašistièkih, koji æe se kasnije javiti kao posledica

89

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

01

0

1 Kao npr. kod Kisind�era (Henry Kissinger) koji razmatrajuæi delo nekihdr�avnika i diplomata jednostavno napominje da se tu radi o tzv. real-politici. Ki-sind�er 1999: 96–109.

modernoga doba. Stoga su se politièari, odnosno kraljevi, vojsko-voðe, ministri i namesnici koji su prethodili Francuskoj revolucijikretali u prostoru koji nije bio ideologizovan, veæ je samo, na po-druèju Evrope, bio odreðen nekim konstantama uglavnom hrišæan-ske civilizacije i hrišæanskog morala, koji su bili veoma fluidnoshvatani i koji su se ipak razlikovali od modernih hiperideologizova-nih projekata, koji predstavljaju zatvorene politièke naracije, a što semo�da najbolje vidi na primeru nacionalsocijalizma. Sa Francuskomrevolucijom, pored poznatih emancipacija, dolazi i do ideologizacijepolitièkoga prostora i do nastanka monumentalnih ideologija – odjakobinaca, preko Marksa i Engelsa (Karl Marx, Friedrich Engels),sve do Lenjina i Trockog (Âëàäèìèð Èëüè÷ Ëåíèí, Ëåâ Äàâè-äîâè÷ Òðîöêèé), te Hitlera i Musolinija (Adolf Hitler, Benito Mus-solini). Nasuprot tom trendu ideologizacije politike kroz koju je onapodvrgnuta jednom striktnom i zatvorenom normativnom sistemu,na scenu stupa i opreèni trend koji æe negovati oni dr�avnici koji æe unajboljim tradicijama evropske kulture politiku poimati jednostavnokao prostu umetnost moguæeg koja se nikada ne mo�e zatvoriti uskup taksativno pobrojanih pravila koja æe imati ideološki predznak.Na poèetku ovog postideološkog trenda stajaæe Oto fon Bizmark(Otto von Bismarck), jednako kao što su prosvetitelji, Ruso(Jean-Jacques Rousseau), Berk (Edmund Burke) ili Marks stajali napoèecima „ideološke“ politike tj. na izvorištu dominantnih moder-nih politièkih ideologija bez obzira da li se radi o radikalnoj demo-kratiji, konzervativizmu ili komunizmu tj. klasiènoj levici, klasiènojdesnici ili klasiènom centru. Potom æe u dvadesetom veku Èerèil(Winston Churchill) i De Gol (Charles de Gaulle) dovesti do krajnjihkonsekvensi ona stremljenja koja je zapoèeo Bizmark, svrstavajuæise zajedno sa ovim u red najveæih evropskih dr�avnika novije istori-je, dok æe u globalnim okvirima najdominantniji postideološki di-plomata u 20. veku biti Henri Kisind�er. Svima æe im biti zajednièkakreativnost i izbegavanje svih rigidnih politièkih formula, na èemuverovatno poèivaju i njihovi znaèajni praktièni rezultati. Ipak, to neznaèi da se oni neæe rukovoditi bilo kakvim moralom i da æe bitiskloni da zaðu „s onu stranu dobra i zla“ kako bi rekao Nièe (Fried-rich Nietzsche), veæ æe to samo znaèiti da njihov moral neæe bitiideologizovan i izveden npr. iz kategorija klase ili rase kao što jesluèaj sa komunistima, odnosno nacionalsocijalistima, veæ æe njihov

90

NE

VE

NC

VE

TIÆ

AN

IN

moral poèivati na nekoj vrsti praktiènog aristotelovskog fronezisa2

(razboritosti) unutar kojeg æe èovek biti zoon politikon3 (politièko,društveno biæe) sa razlièitim moguænostima svoje politiènosti idruštvenosti koja æe, nakon svega, te�iti ravnote�i i skladu. Mnogiod navedenih postideoloških dr�avnika neæe èitati eksplicitno Ari-stotela (AñéóôoôÝëçò), ali æe apriorno slutiti neke od njegovih poli-tièkih postulata koji æe biti vanvremeni i univerzalni, pa tako i do-stupni svakome bez obzira da li se bavi teorijskim ili praktiènimradom. Bilo kako bilo, u našem tekstu æemo izlo�iti „liniju“ post-ideološke poltike, prepoznatljive u novijoj evropskoj istoriji, kojuèini trojac Bizmark–Èerèil–De Gol, te æemo govoriti o svakom odnjih pojedinaèno, nikada ne gubeæi iz vida ono što im je zajednièko.

Najpre æemo, u kontekstu naše teme, istra�iti lik i delo Otafon Bizmarka koji nije više pripadao klasiènom konzervativizmu, alikoji nije još potpuno zakoraèio ni ka revolucionarnoj ultrakonzerva-tivnoj ili liberalnoj desnici. Bizmark æe biti simbol desnice koja semenjala i pred kojom su bile razlièite moguænosti, a on se neæe libitida po potrebi iskoristi svaku od tih moguænosti bivajuæi èas klasièan,èas revolucionaran (gotovo levièarski), a èas liberalan, bazirajuæiupravo na tome svoje ogromne politièke uspehe. O njemu æe ugledniistorièar D�on Roberts (John M. Roberts) zapisati da je bio „najim-presivniji dr�avnik svog vremena“4, a on æe zaista ostati upamæenkao jedna od retkih politièkih velièina novije evropske istorije o ko-joj æe èak i neprijatelji govoriti sa poštovanjem.5 Iza sebe neæe osta-viti nijedan celovit spis koji bi govorio o nekoj njegovoj teorijskojpoziciji, ali kod njega teorija uopšte neæe biti odvojiva od prakse.Stoga æe njegova pisma ili memoari, u kojima iznosi svoja razmi-

91

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

01

0

2 Aristotel 1982: 120.3 Aristotel 1970: 5.4 Roberts 2002: 240. Nasuprot Robertsu savremeni filozof D�on Rols (John

Rawls) æe reæi da su „Vašington i Linkoln bili dr�avnici, ali ne i Bizmark“ što jemišljenje koje u potpunosti odbacujemo, dajuæi prednost ne samo Robertsu, veæ iKisnid�eru koji je takoðe poštovao Bizmarka i koji je kao praktièni diplomata mo�dai najpozvaniji da o ovoj temi govori. Rols 2003: 129, Kisind�er 1999: 96–109.

5 O njegovom delu, a naroèito o njegovom liku i psihološkom profilu seizveštavamo iz knjige èiji je autor Emil Ludwig Bismarck: The Story of a Fighter(Ludwig, 1929). Zanimljivo je da je ova èuvena i veoma popularna, ali i temeljnaBizmarkova biografija, bila zabranjena u Nemaèkoj za vreme nacionalsocijalistiè-kog re�ima. Nama je ona zanimljiva ne samo zbog svojih politièkih implikacija veæ izbog toga što nam nudi obilje navoda iz Bizmarkovih pisama i memoara.

šljanja o izvesnim politièkim problemima, predstavljati prvoklasnu inajrafiniraniju politikološku literaturu koja ga svrstava u red najzna-èajnijih autora koji su pokušavali promišljati politiku. U teorijskomsmislu ostaæe upamæen kao èovek koji je definisao politiku kaoumetnost moguæeg, što æe po svom èuvenju biti ništa manje popular-na definicija od one Aristotelove.6 Za razliku od Bizmarka hiper-ideologizovani Hitler æe polemisati sa tom definicijom i teorijski ipraktièno7, stvarajuæi jedan sanjan i nemoguæ svet. Bizmark æe,shodno pomenutoj definiciji, s jedne strane biti konzervativan, alineæe pripadati klasiènom „berkovskom“ i „meternihovskom“ kon-zervativizmu koji upravo on i urušava. No, neæe pripadati ni projek-tu revolucije zdesna (Revolution von Rechts) za koju je ipak bio su-više devetnaestovekovan i klasièan. Neæemo ga moæi ubrojiti ni uborbene desnièare, jer èitavo njegovo delo odiše merom, skladom,realizmom i trezvenošæu, što nije bilo osobeno ultrakonzervativcimakoji su mnogo više voleli razlièite iracionalne politièke teologije.8

On, iako „iskreno religiozan“9, nikada neæe unositi religijske princi-pe u politièko polje, èuvajuæi svaku od ovih sfera kao autonomnu izasebnu. Ispovedajuæi neku svoju intimnu religioznost10, on æe èakgajiti podozrenje prema crkvi kao instituciji – pogotovo katolièkoj iprotiv nje æe u jednom momentu povesti svoj èuveni Kulturkampf,�eleæi je uterati u graðanske i dr�avne okvire. Crkvu æe posmatratikao neprijatelja prusko-nemaèkih interesa koji se nepozvan meša u

92

NE

VE

NC

VE

TIÆ

AN

IN

6 Vidi fusnotu 3.7 U nekim svojim „teorijskim“ razmišljanjima o politici Hitler æe kritikovati

Bizmarkovu realistiènu definiciju politike kao „umetnosti moguæeg“ smatrajuæi da jegvozdeni nemaèki kancelar time „politiku uopšte preskromno odredio“ i da je ona utom obliku svojstvena samo „uspešnom politièaru malog formata“. Tim æe reèimaupravo odrediti sopstvenu politièku sudbinu i nikad neæe postati dvadesetovekovniBizmark, veæ æe ostati neka vrsta genijalnog, ali nesretnog i nedovršenog dvadeseto-vekovnog Bonaparte. Za svoj narod neæe uèiniti ni mrvicu onoga što je uèinio Biz-mark i direktno æe taj narod odvesti u veliku politièku tragediju. Hitler 1999: 225.

8 O samom pojmu politièke teologije kao ideološkom pojmu u Schmitt 19229 Roberts 2002: 240.10 Bizmarkova religioznost æe biti veoma intimna i krajnje nekonvencionalna,

na granici sa panteizmom koji priznaje Boga, ali ga ne poima personalno. Bog æe zanjega biti neka vrsta fatuma, te bi po njemu bilo arogantno misliti da se na taj fatummo�e uticati iz èovekove konaène volje raznoraznim ritualima, veæ je Bog taj kojiodreðuje sve, pa i èoveka. Ovo psihološki dovoljno govori o jednoj realistiènoj „epi-stemoligiji“ kod nemaèkog kancelara, gde je objektivan svet pretpostavljen subjek-tivnome. Ludwig 1929: 86.

dr�avne poslove, što je pak potpuno modernistièki stav, što imajuæi uvidu njegov pomenuti konzervativizam daje jednu zanimljivu post-ideološku mešavinu.

Bizmark æe biti, veæ svojim poreklom, raspet izmeðu dva sve-ta, starog aristokratskog i modernog graðanskog. Otac mu je bio pru-ski aristokrata srednjega ranga, a majka plebejka iz srednje klase.Sam neæe potpuno pripadati ni starom aristokratskom svetu, ali nisvetu nove „graðanske“ Evrope, bez sumnje bivajuæi bli�i onomprvom.11 Mo�da æe upravo njegovo „dvoklasno“ poreklo usloviti danjegova buduæa politika dobije podršku kako od zemljišne aristokra-tije tako i od industrijsko-trgovaèke srednje klase u usponu, te æe on usvom praktiènom delovanju ujediniti dva sveta svojih roditelja. Ipak,još kao student prava na veoma liberalnom univerzitetu u Getingenu,na koji je poslat voljom majke, on ispoljava neprijateljstvo prema li-beralizmu kao politièkoj doktrini, ipak se koristeæi tim svojim „neu-godnim“ liberalnim iskustvima u kasnijoj diplomatskoj karijeri.

U svojoj liènosti Bizmark je imao jednu buntovnièku i „prga-vu“ crtu koja æe ga terati da se tokom školovanja spori sa profesorimai tokom slu�enja u armiji sa nadreðenim oficirima. Kao mladiæ æe bitiudaljen iz pruske diplomatske slu�be zbog podozrivosti svojih nadre-ðenih, a njegovo ponašanje æe se svuda opisivati kao arogantno. U tuistu prusku diplomatsku slu�bu æe se, zaslugom svojih sposobnosti,vratiti kao zreo èovek, bivajuæi najpre naimenovan za ambasadora uRusiji, pa potom za ambasadora u Francuskoj, da bi mu nakon svegaod Vilhelma I (Wilhelm Friedrich Ludwig) bilo povereno mesto pru-skog prvog ministra. Na svojim vrhuncima, posle nemaèkog ujedi-njenja, nastavio je da slu�buje kao rajh-kancelar koji æe uskoro bitiprozvan „gvozdenim“. Takoðe æe ga nazivati i „gospodarem evrop-skog balansa snaga“ što ne govori samo o njegovoj diplomatskojumešnosti, veæ i o faktièkoj politièkoj moæi kojom je raspolagao. No,tu moæ on nije koristio destruktivno poput Hitlera, veæ æe jedan odnjegovih glavnih ciljeva, uz te�nje ka stalnom jaèanju prusko-nemaè-ke pozicije, biti i oèuvanje evropskog mira i stabilnosti.12 Ukoliko

93

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

01

0

11 Tako u njegovoj biografiji ostaje zapisano da je bio intimno i veoma emotiv-no vezan za „aristokratskog“ oca, dok je izmeðu njega i njegove „graðanske“ majkebila prisutna uzajamna hladnoæa i podozrivost. Ludvig 1929: 7-8

12 Roberts kao nepristrasni istorièar, a k tome još i Britanac, potvrðuje da jezaista jedan od Bizmarkovih glavnih ciljeva bilo oèuvanje evropskog mira, te da je nasva nagovaranja da krene u kolonijalna osvajanja odgovarao da je „njegova mapa

nam je dozvoljeno da spekulišemo onda mo�emo pretpostaviti da bibilo izbegnuto dvokratno krvoproliæe u Evropi da je Nemaèku mestoVilhelma II (Friedrich Wilhelm Viktor Albert), a potom Hitlera, uprvoj polovini 20. veka vodio stari Bizmark.13 Za razliku od neurav-note�enog Hiltera kome æe glave doæi upravo otvaranje „istoènogfronta“, Bizmark æe ostati upamæen baš po svom trajnom savezništvusa Rusijom èime æe dr�ati Francusku u diplomatskom klinèu, a Ne-maèku bez opasnosti od ukleštenja izmeðu dve neprijateljske sile.

Što se tièe unutrašnje politike, potrebno je naglasiti da Biz-mark nikada „iza sebe“ nije imao neku politièku partiju ili frakciju.On æe svoju politièku moæ bazirati na bliskim odnosima sa najprepruskim, a kasnije nemaèkim „carem“ (Kaiser) Vilhelmom I koji æeu njega imati beskonaèno poverenje i koji æe mu i posle svih njihovihsvaða više verovati negoli liderima najuticajnijih nemaèko-pruskihpartija.14 Mo�da æe se Bizmark baš zbog toga suoèavati sa stalnompodozrivošæu, a ponekad i otvorenim neprijateljstvom lidera najuti-cajnijih prusko-nemaèkih politièkih partija, kojima se nije dopadalanjegova bliskost s Vilhelmom I, kao i èinjenica što je on odgovorandirektno kajzeru, a ne parlamentu (Reichstag). Parlament æe uopšte uujedinjenoj Nemaèkoj imati mali uticaj na fomiranje dr�avne politi-ke i biæe iskljuèivo ogranièen na legislativnu funkciju tj. na dono-šenje zakona, ali neæe imati ingerencije da nadgleda njihovo sprovo-ðenje i da pri tome kontroliše vladu. U ovom demokratskom deficitukriæe se i najveæa mana tzv. „bizmarkovskog sistema“, jer æe kance-

94

NE

VE

NC

VE

TIÆ

AN

IN

Afrike u Evropi“ �eleæi time istaknuti da se svako teritorijalno proširenje trebaizvršiti dogovorom u samoj Evropi izmeðu najuticajnijih sila. Roberts 2002: 240.

13 O njegovoj umerenosti i realpolitèkoj perspektivi koja mu nije dozvoljavalada uzme veæi zalogaj no što bi mogao da proguta, a po èemu æe biti potpuno razlièitod suludog Vilhelma II ili od još nerazumnijeg Hitlera svedoèe njegove reèi koje jeuputio saradnicima pred prusko-francuski rat 1866: „Uostalom, ako Pruska i zadobi-je pobedu nad Francuskom, šta æe zaista biti rezultat? Pretpostavljam da bismo, dobi-jajuæi Alzas, morali nastaviti naše osvajanje dr�eæi i Strazbur veèito pod našomvojskom. Ovo bi bila nemoguæa pozicija, a Francuzi bi (zbog toga) na kraju krajevapronašli nove saveznike, a mi bi se mogli suoèiti sa veoma teškim vremenima“.Na�alost, on æe i pored sopstvenih sumnji morati uæi u rat nateran kraljevom voljom,pruskim javnim mnenjem i pritiskom iz vojnih krugova. Ludwig 1929: 356.

14 Bizmark se, naime, veoma èesto veoma �estoko svaðao sa kajzerom, da biga opet veoma èesto, posle pretnji sopstvenom ostavkom, uspevao pridobiti na svojustranu. Njihov odnos æe sam Bizmark izraziti jednom jednostavnom primedbom na-pominjuæi „da su stvari zbog kojih je kralj sada poštovan i slavljen stvari koje je on(Bizmark) teškom mukom uspevao da iscedi iz njega“. Ludvig 1929: 455.

lar odgovarati samo kajzeru i zavisiæe od njegove dobre volje, ali ihirova. Tako æe više biti produkt sreæe negoli institucionalnog siste-ma što su se na dvama najva�nijim mestima u dr�avi na du�i periodnašla dvojica veoma konstruktivnih ljudi – Bizmark i kajzer VilhelmI. No, ta æe se sreæa pokazati varljivom kad na presto stupi neuravno-te�eni Vilhelm II, te æe tada sistem pokazati sve svoje mane, a ironi-jom sudbine njegova prva �rtva biæe ostareli kancelar Bizmark kojiæe biti smenjen obesnim hirom mladoga kajzera koji više nikomeneæe hteti da pola�e raèune.

Za razliku od voluntaristièke vladavine Vilhelma II, u „biz-markovskom sistemu“ marilo se za mišljenje partija i politièkih frak-cija, premda one svoju moæ nisu mogle potpuno institucionalizovati.No, „gvozdeni kancelar“ æe se potruditi da u izvesnim periodimasvog slu�bovanja obezbedi podršku najuticajnijih politièkih grupa-cija, a raritet æe biti da æe èak i politièke neprijatelje pacifikovatiizlazeæi njihovim zahtevima u susret. Tako æe ga u najveæem periodunjegovog kancelarovanja podr�avati stranke „slobodnih konzervati-vaca“ i „nacionalnih liberala“. „Slobodni konzervativci“ su, za razli-ku od „starih konzervativaca“ koji su okupljali pruske junkere,okupljali zemljišnu aristokratiju nepruskog porekla, dok su „nacio-nalni liberali“ okupljali srednju, uglavnom industrijsku i trgovaèkuklasu. I jedni i drugi bili su potrebni Bizmarku u projektu ujedinjenjaNemaèke. Prema tom projektu su stari pruski konzervativci bili po-dozrivi ne �eleæi deliti svoje dotadašnje povlastice steèene u Pruskojsa aristokratijom ostalih nemaèkih zemalja. I sam Bizmark æe nasvojim politièkim poèecima biti na strani pruskih junkera i protiv ne-maèkog ujedinjenja. Stranka pruskih junkera æe biti klasièno kon-zervativna, a ideja nemaèkog ujedinjenja poteæiæe iz liberalnih i slo-bodoumnijih krugova koji æe nuditi nacionalizam kao novu„modernu“ koncepciju. Pruski junkeri neæe odobravati Bizmarkovokoketiranje sa liberalnim nacionalizmom, a on æe, stupajuæi na putreal-politike i zahteva vremena, sa mnogo emocija i unutrašnjih ot-pora morati reæi zbogom svojoj najvoljenijoj Pruskoj i svojim volje-nim junkerima. Sa tim junkerima on od mladosti neæe samo pravitipolitièke planove veæ æe provesti sate i sate u pijanèenju po pruskimpivnicama. Sada æe ih morati „izmešati“ sa nepruskom svenemaè-kom liberalnom inteligencijom, dobijajuæi tako potpuno novu sme-šu. On æe time, napuštajuæi postulate klasiène aristokratske i zemljo-

95

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

01

0

posednièke desnice, sagraditi jednu novu doktrinu koja æe pokušatiizraziti presek interesa kako aristokratije, tako i svenemaèke nacio-nalistièke industrijske i trgovaèke klase u usponu. Stoga æe Bizmarkjednim svojim delom stajati na razmeðu klasiène i liberalne desnice,ponekad delujuæi i kao konzervativni revolucionar.

Socijaldemokrate æe prema njegovom liku i delu stalno gajitipodozrenje, ali æe on, pritisnut strahom od snage ove veoma brojne iuticajne nemaèke partije, doneti prve „radnièke“ zakone u Evropi.Tako se mo�e reæi da su i socijaldemokrate, premda nikako direktno,ostvarile uticaj na njegovu politiku, a Bizmark spada meðu retke po-litièare koji je uva�avao i zahteve svojih politièkih oponenata, samoda bi odr�ao Nemaèku u �eljenoj ravnote�i. Bizmark je, tako, sasvimsluèajno, svojom razboritošæu (više nego ideološkom pripadnošæu),postao direktni preteèa buduæe evropske socijalne dr�ave blago-stanja i mnogi autori razlièitih teorijskih orijentacija ga apostrofira-ju kao njenog direktnog inspiratora.15 Iako je smatran iskljuèivokonzervativnim, on æe se na posao socijalnih reformi u korist radni-ka baciti poput nekog pravovernog, ali i trezvenog levièara, i preæiæe èitav put koji æe tek kasnije preæi i britanski laburisti. Zakonom iz1883. uvodi socijalno osiguranje radnika u sluèaju bolesti, zakonomiz 1884. uvodi socijalnu pomoæ radnicima u vidu odštete u sluèajupovreda na radu, da bi konaèno zakonom iz 1889. uveo socijalnoosiguranje radnika u sluèaju invaliditeta, kao i pravo na starosnupenziju. Sa današnje pozicije mo�emo reæi ne samo da Bizmark nijebio neki zadrti konzervativac, kako se površno navodi u nekim inter-pretacijama, veæ da je bio savremeniji od mnogih tadašnjih „levih“revolucionara koji su se zaplitali u utopijama. On je bio vesnik jed-nog novog postideološkog vremena koje æe sve više relativizovatirazliku izmeðu levice i desnice i stoga æe se na Bizmarka pozivati i„levièari“ i „desnièari“ koji su kasnije, nakon Drugog svetskog rata,unutar dr�ave blagostanja sklopili tzv. konsenzus blagostanja.16

Svojim socijalnim reformama on æe realizovati ideju dugoroènog

96

NE

VE

NC

VE

TIÆ

AN

IN

15 Mommsen, Mock 1983: 133-149, Zavadski 1975: 16–20, Giddens 1999: 110.16 O njegovoj univerzalnosti svedoèi misao koju je izrekao pre nego što æe se

upustiti u sprovoðenje socijalnih reformi u Nemaèkoj, kada je konstatovao da „izgle-da opravdano u socijalistièkim zahtevima ono što mo�e biti ostvareno u okvirimasadašnjeg dr�avnog i društvenog ureðenja“, te æe se ovog njegovog stava kasnijedr�ati i tzv. welfare-konzervativci (demohrišæani) i tzv. welfare-socijalisti (socijalde-mokrate). Citat preuzet iz knjige Koblec 1961: 129.

vezivanja siromašnijih slojeva i njihovih predstavnika za graðanskudr�avu, odnosno prvi æe glasno formulisati misao da moderna gra-ðanska (socijalisti bi rekli: bur�oaska) dr�ava mora brinuti o socijal-nim pravima ljudi pod njenom jurisdikcijom. Po oceni mnogih auto-ra, Bizmarkove socijalne reforme pomoæi æe da se u Nemaèkoj poslesloma u Prvom svetskom ratu spreèi boljševièka revolucija koja sevaljala na horizontu. Sa druge strane, smeša levih i desnih elemenatakoju je on ponudio bila je daleko od one buduæe nacionalsocijalistiè-ke revolucije koja je poèivala na drugaèijim principima od Bizmar-kove politike, mada nije nemoguæe da je on kroz niz površnih inter-pretacija uticao i na deo nacistièkih zvaniènika. U svakom sluèaju,on æe biti èovek koji æe veæ zaæi „s onu stranu levice i desnice“, alipostideološka smeša levih i desnih elemenata kod njega neæe bitiubistvena kao kod Hitlera, veæ blagorodna kao kasnije kod Èerèila,De Gola ili Kisind�era koji uz njega predstavljaju najznaèajnijepostideološke politièare novijeg doba.

Ovakvoj njegovoj karakterizaciji govori u prilog to što Biz-marka sam Kisind�er, u svojoj knjizi gde je obraðivao velike dr�avni-ke, opisuje kao neku vrstu „konzervativnog revolucionara“.17 Najednoj strani, po Kisind�eru, on je srušio Meternihov klasièno-kon-zervativni evropski meðunarodno-pravni sistem koji je poèivao naèuvenoj konzervativnoj kategoriji ravnote�e i na premisama hrišæan-skog monarhistièkog legitimiteta. Na drugoj strani, on je razvijaoprusko-nemaèki nacionalizam koga nije hteo liberalno veæ konzerva-tivno utemeljiti, te se, stoga, protivio liberalnim tekovinama revolu-cije iz 1848. godine. No, te tekovine nije napadao sa starih „meterni-hovskih“ pozicija, veæ je desnicu prilagoðavao novom vremenu takošto joj je pridru�io neke socijalno-ekonomske, ali i nacionalno-inte-resne motive.18 Ipak, on neæe zaæi u rðave mutacije desnice ka rasi-zmu i antisemitizmu, koje æe borbenoj desnici konaèno dati èudovi-šni oblik. Bizmark ne samo da nije bio nimalo antisemitski nastrojenveæ je, po svedoèenju biografa, pomagao emancipaciju Jevreja.19 No,

97

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

01

0

17 Kisind�er 1999: 96–109.18 Sam klasièni konzervativizam neæe biti toliko nacionalistièki koliko

hrišæansko-legitimistièki, a njegov èuvar æe biti upravo višenacionalna monarhija –Austrija, kao i Katolièka crkva, a obe æe biti meðu glavnim Bizmarkovim protivnici-ma, pošto su ugro�avale interese „nacionalistièke“ Nemaèke.

19 Ludwig 1929: 320.

na drugoj strani, on æe biti indirektno odgovoran za javljanje nemaè-kog ekstremizma u 20. veku. Naime, njegov najlošiji politièki pro-dukt i neka vrsta njegovog „politièkog Frankenštajna“ æe biti nemaè-ki prestolonaslednik Vilhelm II koji je odrastao pod njegovimuticajem i od njega mnogo nauèio. No, mladi kajzer neæe imati nijed-nu od Bizmarkovih vrlina, a do ekstrema æe dovesti sve njegovemane. To je pokazao veæ kada se, posle stupanja na presto, obraèunaosa svojim „uèiteljem“ i bukvalno ga oterao sa kancelarskog mesta.

Tako æe, nakon odlaska umerenog i mudrog Bizmarka, mladii suviše ambiciozni kajzer zapoèeti onaj tragièan niz poraza koji æeobele�iti nemaèku istoriju u 20. veku i koji æe èitavu Evropu baciti ublato svetskih ratova. Ako je za utehu, u poslednjim godinama Otofon Bizmark æe pokazivati velik prezir prema kajzeru Vilhelmu II injegovoj politici i proroèki æe opisati buduænost Evrope u prvoj po-lovini 20. veka, zvuèeæi gotovo kao socijalista. 20

Svetski ratovi æe biti izazvani od neuravnote�enih politièarapoput Vilhelma II, kao i èitavim nasleðem „nacionalistièkog“ 19.veka, no jednako tako æe omoguæiti javljanje postideoloških politiè-kih virtouza koji æe u poratnom vremenu u blato potonuloj Evropipokušati vratiti stari mir i staru ravnote�u. Tako æe Èerèil i De Gol,takoðe poput Bizmarka, jednom postideološkom smešom koju suobojica negovali, ponuditi konture novog evropskoj jedinstva u kojesu bili ukljuèeni njihovi umereni konzervativci, ali u kojem æe, ta-koðe, biti mesta i za grupacije sa levice, sa kojima su obojica sklopiliratnu koaliciju. Poznato je da je Èerèilova ratna vlada bila koalicionai da su u njoj va�nu ulogu imali i laburisti, dok je i De Gol u svojojborbi protiv višijevske kolaboracionistièke Francuske sklopio pakt sasocijalistima i komunistima formirajuæi sa njima jedinstven Pokretotpora. Upravo ove ratne unutarnacionalne koalicije æe trajno odredi-ti i Èerèilovu i De Golovu politiku, pomerajuæi ih ka centru, a udalju-juæi ih od klasiène desnice. Sklapanje takvih koalicija ne bi im bilomoguæe da su negovali pravoverni i rigidni konzervativizam i da kodobojice nije postojala jedna smeša desnièarskih i levièarskih eleme-

98

NE

VE

NC

VE

TIÆ

AN

IN

20 „Ako zemlja bude dobro voðena, dolazeæi rat mo�e biti izbegnut, ali ako onabude voðena rðavo onda rat mo�e postati rat od sedam godina. Buduæi ratovi æe bitiodluèivani artiljerijom ... U Rusiji, dolazeæa republika je bli�a nego što veæina ljudipretpostavlja ... U borbi izmeðu radnika i kapitalista, radnici æe odneti veæinu pobedai to æe se dogoditi svuda i uskoro, gde radnici dobiju pravo glasa. Kada doðe konaènapobeda, biæe to pobeda radnika“. Ludwiug 1929: 632.

nata, koja æe ih upravo i naèiniti nosiocima opštenacionalnih konsen-zusa, odnosno nacionalnim voðama u ratnom sukobu, ali i posle nje-ga. No, ta smeša desnièarskih i levièarskih elemetata kod obojice æese vrteti oko centristièkih vrednosti poput konsitucionalizma, podelevlasti, izborne dr�ave itd, te æe tako ta smeša u njihovoj verziji bitimanje ubitaèna i eksplozivna od one smeše desnièarskih i levièarskihelemenata koju su napravili Hitler ili Musolini. Naprosto, u postmo-dernom dobu „s onu stranu levice i desnice“ biæe nemoguæe ne „za-mesiti“ levièarske i desnièarske elemente, ako se �eleo bilo kakavkonkretan rezultat u praktiènoj politici, te su to intuitivno slutili i Hit-ler i Musolini, ali i Èerèil i De Gol, s tom razlikom što su poslednjadvojica od pomenute smeše napravili jedan konstruktivan, a ne de-struktivan politièki koncept. Ne samo to, veæ æe njihova smeša levi-èarskih i desnièarskih elemenata postati temelj nove, ujedinjeneEvrope koju æe obojica slutiti, ali koja æe se konkretno realizovati teknakon njihove smrti. Stoga æemo nakratko, u kontekstu naše teme,posvetiti pa�nju liku i delu najpre Vinstona Èerèila, pa potom i Šarlade Gola, po našem mišljenju dvojice najznaèajnijih dr�avnika posle-ratne Evrope, i to dr�avnika koji su praktikovali ono što smo pre-poznali kao postideološku politiku, koja neæe biti ni levièarska nidesnièarska u klasiènom znaèenju tih pojmova.

Vinston Èerèil21 relativizuje staru podelu na levicu i desnicu,ne samo svojim ubeðenjima, idejama i akcijama, veæ i èitavom svo-jom liènošæu. Aristokratskog porekla, daleki potomak èuvenog lor-da Marlboroa (John Churchill, 1st Duke of Marlborough) i sin bun-tovnog Rendolfa Èerèila (Randolph Churchill) koji je krajem 19.veka predlagao „èetvrti put“ britanske politike mimo svih postojeæihstranaka, Vinston Èerèil æe nositi u sebi sve protivreènosti svog ro-doslova. One æe biti pojaèane i èinjenicom što mu je majka bilaAmerikanka i kao takva èitavim svojim habitusom beskrajno udalje-na od britanske aristokratske torijevske tradicije. Tako æe se u Vin-stonu Èerèilu pomešati aristokratska gordost jednog lorda Marlbo-roa o èijem æe �ivotu i delu napisati knjigu, buntovni temperamentnjegovog oca Rendolfa i amerièka brzina, pragmatizam i smisao zašou njegove majke D�eni (Jennie Jerome). Potpuno netipièno za

99

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

01

0

21 U politièkom portretisanju Vinstona Èerèila, pored èitanja njegovih me-moara, potpomogli smo se esejima Ajzaje Berlina (Isaiah Berlin). Èerèil 1963, Ber-lin 1947, Berlin 1981

konzervativce, koji su voleli da poput Stenlija Boldvina (StanleyBaldwin) grade imid� dobroæudnih komšija sa lulom, Vinston Èerèilæe u�ivati u svojoj pozi sa kubanskom cigarom i èašom viskija, što jebilo mnogo bli�e imid�u amerièkih kauboja ili nekih marksistièkihrevolucionara poput Èe Gevare (Ernesto „Che“ Guevara) negoliimid�u pristojnog konzervativca.22 Samoj konzervativnoj partijiÈerèil æe se višestruko zameriti, te æe ona biti podozriva prema nje-mu jednako kao i prema njegovom ocu, sve do vremena kada postajenjen neprikosnoveni lider. No, za tu podozrivost biæe i sam odgovo-ran pošto æe dva puta promeniti politièku partiju, najpre prelazeæi odkonzervativaca liberalima, da bi se nakon nekog vremena pokajnièkivratio u konzervativno jato, opet terajuæi u unutarpartijskim stvari-ma svojim buntovnim putem. On æe sa stanovišta klasiène podele nadesnicu, levicu i centar biti protivreèan i u isticanju svojih idejnih ipolitièkih uzora – na jednoj strani neæe se libiti da oda poèast klasiè-no konzervativnom Berku kao jednom od svojih putokaza, ali se nadrugoj strani takoðe neæe libiti da nazove klasiènog liberala Gledsto-na (Wiliam Ewart Gladstone) svojom direktnom inspiracijom, da bisve to zaèinio odabirom politièkoga mentora kojeg pronalazi u radi-kalno-liberalnom tj. levo-liberalnom Lojd D�ord�u (David LloydGeorge). U svojoj liènosti on æe odra�avati jednu specifiènu politiè-ko-kulturološko-medijsku smešu, bivajuæi, na jednoj strani, super-star masovnog društva, da bi, na drugoj strani, bio i èuvar nekihtradicionalnih vrednosti, èitavo vreme miljama udaljen od naci-faši-stièkog spoja masovnosti i tradicionalnosti23 i èitavo vreme poštuju-æi principe konstitucionalizma, parlamentarizma i graðanskogdruštva. No, Èerèil neæe biti klasièni graðanski, odnosno „sitnobur-�oaski“ politièar kako bi rekli marksisti, veæ æe bujnošæu svojih ide-ja, višemislenošæu svojih akcija i èitavim svojim politièkim na-sleðem biti upravo postgraðanski, odnosno postideološki politièar24,

100

NE

VE

NC

VE

TIÆ

AN

IN

22 Takoðe od imid�a klasiènog konzervativca Vinstona Èerèila æe udaljavati injegovo pasionirano pojavljivanje u vojnièkom šinjelu ili beloj uniformi lorda-admi-rala, dok konzervativni politièari nisu obièavali da oblaèe uniformu dok su vršili poli-tièke funkcije, èak ni u ratno vreme.

23 Koji najbolje progovara npr. u filmu Leni Rifenštal Trijumf volje (Leni Rie-fenstahl, Triumph des Willens, 1934).

24 Koliko je Èerèil bio postideološki politièar veoma je dobro vidljivo po tomešto æe u njemu ispiraciju pronaæi ne samo konzervativci i liberali veæ i socijaldemo-krate. Tako Slobodanka Nedoviæ, istièuæi da je svesna da je Èerèil po samorazume-

što æe mu upravo omoguæiti sklapanje saveznièkih koalicija sa mark-sistièkim dr�avnicima. Vreme postideoloških politièara bilo je na-javljeno sa Bizmarkom, da bi svoje konaèno ispunjenje dobilo saÈerèilom. Izgleda da je trebalo da posle Bizmarka protutnji èitav si-jaset ideologija i njihovih fanatiènih opslu�itelja da bi politièko po-lje u postideološkom dobu postalo prijemèljivo za dr�avnike „s onustranu“ klasiènih politièkih i ideoloških razlikovanja.

Èerèilov postideološki karakter u kome su pragmatièni zahte-vi politièke akcije (a rekli bismo time i zahtevi samog �ivota nesvo-divog na bilo kakav logièko-ideološki sistem) nadreðeni bilo kojemrigidnom ideološkom okviru, postaje nam belodan na osnovu neko-liko situacija. Prva od njih je ona u kojoj je zbog ostvarenja ratnih ci-ljeva morao da odustane od britanske monarhistièke imperijalne po-litike koja je do tada bila suština programa svakog pravovernogkonzervativca. Sa njim britanska imperijalna i kolonijalna politikaulazi u fazu sopstvene razgradnje, te je Èerèil njen grobar, doduše nesvojom voljom, veæ zbog toga što su ga na to naterale okolnosti rat-nog vihora u Drugom svetskom ratu i realistièno sagledavanje da jepotrebno uèiniti neke ustupke saveznicima da bi se zajednièki došlodo konaène ratne pobede. No, bez bez obzira na to, on je mogao danegira okolnosti i realnu situaciju na terenu, što bi uèinio neki ro-mantièniji konzervativac, ali ne i Èerèil koji se u toj situaciji pona-šao pragmatièno. Naime, posle poèetka Drugog svetskog rata, Èerèilje mudro opazio da se rat teško mo�e dobiti ako se u njega na stranisaveznika ne uvuku Sjedinjene Amerièke Dr�ave i Sovjetski savez.No, buduæi da je u Americi cvetao „èisti“ liberalizam, a u Rusiji jed-na konzervativna varijanata socijalizma, to je Èerèila nu�no nateralona ideološke kompromise tj. na odstupanje od svog konzervativiz-ma, kako bi ne samo pridobio saveznike veæ i imao sa njima dobrukomunikaciju. Ovo se najbolje vidi prilikom pregovora sa Ruzvel-tom (Franklin Delano Roosevelt) 1941. godine o stvaranju jednoganglistièkog savezništa izmeðu V. Britanije i SAD-a, što je konaènorezultiralo potpisivanjem Atlantske povelje 12. avgusta 1941. g, nabritanskom ratnom brodu Princ od Velsa. Naime, za vreme pregovo-

101

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

01

0

vanju bio udaljen od konkretne socijaldemokratije, ipak smatra da je on svojim reèi-ma „da treba obezbediti siguronosnu mre�u ispod koje niko u društvu ne mo�e pasti ilestvice po kojima se svi mogu slobodno uspinjati“ izrazio samu suštinu socijalde-mokratske ideje. Nedoviæ 2005: 37

ra s Èerèilom o tekstu povelje, Ruzvelt je insistirao da Britanija odu-stane od svoje imperijalne politike, odnosno da po završetku rataomoguæi kolonijama tj. narodima u tim zemljama, da se izjasne osopstvenoj sudbini. Èerèil je to teška srca prihvatio, pragmatiènosmatrajuæi da je ovo potreban ustupak kako bi se Amerika uvukla urat i kako bi time bila otklonjena velika opasnost koja je Britanijipretila od Nemaèke. Tako se u taèki 3. Atlanske povelje precizira dasvaki narod ima pravo na samoopredeljenje, što je onaj vudro-vilso-novski princip koji je na njegovom tragu tu gurnuo Ruzvelt, èemu sezbog svoje nezahvalne ratne situacije morao prikloniti i jedan kon-zervativac poput Èerèila, koji je intimno sanjao imperijalnu slavustare Engleske. Èerèil je tako, bez obzira što je u više mahova izja-vljivao da mu ne pada na pamet da bude grobar britanske imperije, izpragmatiènih razloga zatomio svoj intimni konzervativizam i napra-vio jedan veliki kompromis sa liberalizmom i demokratijom, neosporavajuæi je nikome, pa ni kolonijalnim narodima. Cinici bi reklida je Èerèilu bilo lako da se odrekne imperijalne politike, kada jeBritanija imala na raspolaganju mehanizme da bivše kolonijalne na-rode dr�i u neokolonijalnoj zavisnosti, no bez obzira na sve Èerèilovstav ipak predstavlja napredak u odnosu na direktni kolonijalizam sabritanskim guvernerima i namesnicima.25

Tako nam se Vinston Èerèil ukazuje kao èovek koji je ionakoveoma urušenom britanskom klasiènom konzervativizmu, zadao do-datni udarac. No, to neæe biti sve jer æe on pored kompromisa sa libe-ralizmom i demokratijom praviti i ideološke kompromise sa socija-lizmom, što je vidljivo iz njegovog obzira da tokom rata nijednomideološkom izjavom ne uvredi Staljina (Èîñèô Âèññàðèîíîâè÷Ñòàëèí), koji æe mu to pak vratiti jednakom merom, raspuštanjemKominterne. Ne samo to, veæ æe Èerèil i u izboru saveznika na tluokupirane Kraljevine Jugoslavije ostaviti po strani sve ideološke

102

NE

VE

NC

VE

TIÆ

AN

IN

25 Zanimljivo je da je i sam utemeljitelj klasiènog konzervativizma EdmundBerk bio protiv britanske kolonijalane politike, te je podr�avao amerièke kolonije unjihovom sukobu sa metropolom, što se imalo zahvaliti njegovom vigovskom poli-tièkom poreklu. Kasniji konzervativni torijevski politièari æe za razliku od Berka,uglavnom direktno stajati iza projekta imperijalne kolonijalne politike što æe poseb-no va�iti za Bend�amima Dizraelija (Benjamin Disraeli) koji æe kao miljenik kraljiceViktorije predano raditi da pod skute njene imperije dovede što veæi deo svetskih teri-torija. Dizraeli æe, uz „svoju kraljicu“, biti jedan od tvoraca projekta „imperije u ko-joj sunce nikad ne zalazi“, dok æe Èerèil, mo�da pronalazeæi inspiraciju i u poluvi-govskom Berku, upravo priznati kraj te imperije, istina veoma nevoljko.

obzire te æe podr�ati komunistu Tita dajuæi mu prednost nad konzer-vativnim oficirom jugoslovenske monarhistièke armije Dra�om Mi-hajloviæem. Upravo sva dešavanja u trouglu Èerèil (odnosno njego-vi emisari) – Tito – Mihajloviæ, odnosno trouglu britanska vlada –jugoslovenska monarhistièka vojska – jugoslovenska naorodnooslo-bodilaèka partizanska vojska, govore koliko je Drugi svetski rat veo-ma narušio stare ideološke okvire. Tito i Èerèil su veæ zašli upostideološko vreme „s onu stranu desnice i levice“ i stvari posma-trali pragmatièno, na uštrb politièkih dogmi i kanona, dok je Dra�aMihajloviæ ostao zarobljen u „starom svetu“ u kome je levica preciz-no odvojena od desnice i na meðunarodnom i na unutrašnje-politiè-kom planu. Tako Mihajloviæ po ocenama izvesnih istorièara „stvariposmatra su�enom optikom, obuzet dogmatskom i ukoèenom politi-kom o veènim prijateljima i neprijateljima i sa uverenjem da su ko-munisti iz ideoloških razloga neprihvatljivi za Britance“.26 Za razli-ku od njega, „Tito je prihvatio politiku kompromisa, svestan da jemeðunarodni kapital legitimnosti u rukama jugoslovenske kraljev-ske vlade“.27 Našim reèima i u kontekstu naše teme mo�emo reæi daje Tito pristajuæi da saraðuje sa postideološkim Èerèilom i sa delomjugoslovenske vlade u izbeglištvu �iveo u drugom vremenu (post-ideološkom) u odnosu na Mihajloviæa koji nije mogao da se ori-jentiše u novonastalim okolnostima i koji je najpre pokvario odnosesa britanskom vladom, da bi posle toga bio ostavljen na cedilu od, io-nako nemoæne, jugoslovenske kraljevske vlade u londonskom izbe-glištvu. Èerèil i Tito su se oèigledno mnogo bolje razumeli po men-talitetu, karakteru i temperamentu, pošto je jedan bio fleksibilnimonarhistièki konzervativac koji je veæ od mladosti koketirao sa li-beralizmom i radikalizmom, dok je drugi bio komunista, ali i buduæijugoslovenski socijalistièki „monarh“ koji je od Staljina preuzeo ob-lik tzv. „komunistièkog carizma“ kao specifiènog spoja restauracije irevolucije, desnice i levice. Najbolje svedoèanstvo njihove bliskostibiæe u èinjenici da je Tito potpuno preuzeo „èerèilovsku estetiku“ako se tako mo�e reæi – pošto je, verovatno se ugledajuæi na ovoga,ostao zapamæen po imid�u èoveka u belim mornarièkim uniformamasa kubanskom cigarom i èašom dobrog piæa, odnosno èoveka u ele-gantnim odelima koji obilazi svoja imanja poput nekog britanskog

103

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

01

0

26 Terziæ 200627 Ibid.

aristokrate. Sa Titom i Èerèilom tj. odnosom ove dvojice dr�avnika,podela na klasiènu levicu i desnicu je poèela da pokazuje znakoveizdisaja, jer bi u Meternihovo (Klemens Metternich-Winneburg)vreme bilo nemoguæe da jedan monarhista i konzervativac sklapapolitièke saveze i dogovore sa jednim pristalicom republike i revolu-cije, makar iz pragmatiènih razloga. U Meternihovo vreme je posto-jala neprelazna linija izmeðu restauracije i revolucije, odnosno Sve-te alijanse na jednoj strani i svih onih snaga koje su proizašle izFrancuske revolucije na drugoj strani.

Svetost te stare neprelazne linije izmeðu restauracije i revolu-cije, odnosno desnice i levice, narušiæe i Šarl de Gol, postajuæi tako,uz Èerèila, drugi znaèajni dr�avnik koji æe usloviti postideološku si-tuaciju posleratne Evrope. Iako æe De Gol28, za razliku od Èerèilakoji nije konstruisao nikakav „èerèilizam“, konstruisati jedan -izam,pošto se politièki stavovi koje je formulisao i dan-danas nazivaju de-golizmom, taj degolizam æe uvelike zaæi „s onu stranu“ levice i des-nice u njihovim klasiènim znaèenjima, odnosno „s onu stranu“ kla-siènih ideologija. On neæe biti jednoznaèan poput hitlerizma ilistaljinizma koji su, takoðe, zašli s onu stranu levice i desnice, ali kojisu nudili jedan rigidan pseudoreligiozni koncept, koji atakuje i natelo i na dušu, odnosno na èoveka u njegovom totalitetu. U odnosuna njih, degolizam neæe biti klasièna ideologija, jer æe se ostavljatiprostora za spontano samouoblièavanje èoveka, kao i za idejnuraznovrsnost, što æe posebno biti vidljivo za vreme demonstracija iz1968. kada De Gol, kao predsednik Republike, izdaje nareðenje po-liciji da pazi kako se ophodi sa Sartrom (Jean Paul Sartre), jednim odintelektualnih voða pobune.29 Degolizam æe poštovati principe(post)graðanskog društva koji æe se vrteti oko vrednosti širokoggraðanskog centra, te æe ostavljati dovoljno prostora za graðanskuautonomiju, pa tako desnicu koji je on utemeljio mo�emo nazvatigraðanskom. No, sam degolizam æe biti strukturno neuporediv saostalim pokretima ili partijama graðanske desnice u Evropi nakon

104

NE

VE

NC

VE

TIÆ

AN

IN

28 O njegovom liku i delu, kao i naèinu razmišljanja u vojnoj strategiji i prak-tiènoj politici u Masson 1976

29 Anegdota u èiju verodostojnost ne mo�emo biti potpuno sigurni ka�e da jeDe Gol rekao policiji da pazi da vodenim šmrkovima ne naškodi Sartru jer je „on(Sartr) predsednik one Francuske èiji ja predsednik neæu biti nikad“. Jedna drugaanegdota kazuje da je de Gol policiji ukazao na to da ne privodi Sartra zbog demon-stracija reèima: „Ne mo�ete uhapsiti Voltera“.

Drugog svetskog rata.30 To je dobro vidljivo iz èinjenice što je npr.prilikom osnivanja degolistièkog Pokreta okupljanja francuskognaroda 1947. krupni kapital bio podozriv prema ovom pokretu, po-što je degoliste smatrao neodgovornim i radikalnim, što ne bi biosluèaj da je pokret bio klasièna graðanska desnica (èitaj: liberalnadesnica) koja je gotovo po pravilu na strani krupnog kapitala.Naime, krupni kapital je dobro prepoznao jednu socijalnu, gotovolevièarsku dimenziju degolistièkog pokreta koja æe u njemu ostatiprisutna èitavo vreme De Golovog dr�avništva, da bi se tek nekipozniji degolisti pribli�ili klasiènoj liberalnoj desnici. Izvorni dego-lizam inkorporira u sebe jednu dozu socijalnog populizma, ali taj po-pulizam nikada ne prelazi granicu graðanskih vrednosti, te se upravoDe Gol, kada Èetvrta republika zapada u nasavladive turbulencijepoput vajmarske Nemaèke i kada jaèaju antigraðanska levica i anti-graðanska desnica, pojavljuje kao zaštitnik graðanske Francuske.31

Sa De Golom, Francuska dobija Petu republiku koja æe biti njegovautentièni projekat i koja æe mo�da biti deficitarna u klasiènom par-lamentarnom politièkom pluralizmu, no u kojoj æe takvi institucio-nalno-demokratski deficiti biti nu�ni, ako se �eleo izbeæi nemaèkivajmarski scenario. De Golov stil vladanja francuski istorièar VolterLaker naziva „idiosinkratskim“32, te mo�emo reæi da francuski dr�a-vnik nije predstavljao liberalno-demokratski centar, veæ neku vrstupopulistièkog centra sa izvesnim konzervativnim primesama kojepak ni u jednom momentu nisu ugro�avale osnovne graðanske slo-bode i vrednosti. De Gol je na jedan maštovit naèin spojio republi-kansko-graðanske i monarhistièko-konzervativne elemente, te je po-rodio sistem republike sa jakim predsednikom tj. jednu vrstu sistema„graðanskog republikanskog monarha“. On konaèno u Francuskojuspeva da realizuje Tokvilov (Alexis de Tocqueville) model stabilnerepublike koja nije revolucionarna, veæ tradicionalistièka, iakomo�emo pretpostaviti da bi mu Tokvil štošta zamerio zbog demo-kratskih deficita.33 De Gol æe naprosto imati mnogo toga zajedniè-

105

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

01

0

30 Laker 1999: 169.31 Ibid: 176, 455/456.32 Ibid: 459.33 Tokvil 1990. Bez obzira što je De Gol u svojoj politici ponekad odavao uti-

sak antiamerikanizma, faktièki je on Francusku pribli�io Americi više od bilo kogdrugog politièara, uspostavljajuæi model tradicionalistièkog republikanizma koji jeveæ vek i po opstojao u Americi i o kome je pisao Tokvil. Verovatno je ratno

kog sa starim monarhistièkim legitimizmom koji je stajao u korenuklasiènog konzervativizma, samo što æe taj „monarihstièki legitimi-zam“ biti u njegovom sluèaju biti „republikanski“. On spaja nekemomente umerene restauracije i liberalne republike, u svakom mo-mentu stojeæi prilièno daleko od bilo kakve diktature o èemu najbo-lje svedoèi njegovo povlaèenje iz politièkog �ivota pošto na referen-dumu koji je raspisao za podršku svojim reformama iz 1969. nijedobio oèekivanu podršku. De Gol je bio jedna èudna vrsta demokra-te koji je neposrednu demokratiju pretpostavljao posrednoj, a onošto ga je èuvalo od pada u demokratsku diktauru poput Napoleono-ve, bilo je pretpostavljanje institucija liènoj vlasti, u èemu treba vi-deti jedan liberalno-konstitucionalni momenat.34

Degolizam kao jedna postideološka mešavina spaja razlièiteelemente i poput klasiènog konzervativizma velièa dr�avu tj. bazirase na jednom etatistièkom pogledu na politiku, da bi poput socijaliz-ma insistirao na punoj (neposrednoj) i socijalno odgovornoj demo-kratiji, i da bi konaèno poput liberalizma insistirao na postojanostiinstitucija koje su nadreðene liènim voljama. Eto èudne smeše etatiz-ma, demokratije i institucionalizma, gde postoji odvojenost izvršne,sudske i zakonodavne vlasti35, ali i neposredan odnos predsednika sa

106

NE

VE

NC

VE

TIÆ

AN

IN

savezništvo De Gola, u kojem je bio „mlaði“ saveznik, sa Èerèilom i Ruzveltom, uti-calo na njegovo pribli�avanje modelu amerièkog republikanizma sa jakim predsed-nikom kao nekom vrstom tradicionalistièkog graðanskog „monarha“, iako je ustavnapozicija predsednika Pete republike slabija od pozicije amerièkog predsednika, bezobzira na to što je ovaj drugi ipak izlo�en kritici u oba parlamentarna doma (Senat iKongers), kao i partijskom situ i rešetu. No, i pored svih razlika francuski i amerièkisistem æe predstavljati najpoznatije oblike stabilnog i donekle tradicionalistièkog re-publikanizma sa jakim predsednikom, bez obzira što je u amerièkom sluèaju reè oklasiènom predsednièkom sistemu, dok je francuski model „polupredsednièki“. Orazlikama ustavne pozicije predsednika u amerièkom i francuskom politièkom siste-mu, o sliènostima i razlikama u Lovo 1999: 118–121.

34 Mi odbacujemo sva ona mišljenja koja smatraju da degolizam nastavlja bo-napartizam i njih odbacujemo jer degolizam, ne raèunajuæi sve strukturne razlikeovih politièkih oblika, za razliku od bonapartizma nije bio uzroènik nikakvih imperi-jalnih osvajanja i nije bio izazivaè bilo kakvog rata, veæ je, naprotiv, pomogao da seEvropi povrati dugo �eljeni mir i ravnote�a.

35 Parlamentarizam tu neæe biti klasièni, buduæi da iz parlamenta, doduše,proizlazi izvršna vlast, ali ona delom pripada predsedniku i legitimiše se na neposred-nim izborima. Amortizovanje snage parlamenta, kao tela direktno izabranog odgraðana, jeste u njegovom dvodomnom obliku, po èemu se vidi koliko je koncept de-golistièke republike „poluaristokratski“: parlament pored zadatka izbora vlade vršizakonodavnu i savetodavnu funkciju, ali nije iskljuèivi centar politièkog �ivota kao

narodom kroz neposredne izbore i kroz èesto korišæenje institucijereferenduma. Ipak, degolizam æe se kao postideološki projekat ukrs-titi sa jednim klasiènim -izmom, naime sa nacionalizmom kao onimmodernim ideološkim konstruktom koji æe mo�da jedini opstati svedo današnjih dana, veoma malo menjajuæi svoju suštinu. No, nacio-nalizam izra�en u degolizmu biæe konstitucionalni i više etièko-kul-turni negoli militaristièki nacionalizam. De Golov nacionalizam biæeudaljen od Morasovog (Charles Maurras) ili Petenovog (Henri Phi-lippe Joseph Pétain), zato što realistièno prihvata graðanski liberal-no-demokratski svet, te samo mozga kako u takvom svetu saèuvatinacionalnu samobitnost i autentiènost u kulturnom smislu, bez bilokakve primisli nacionalnog imperijalizma. Upravo De Gol daje neza-visnost Al�iru izazivajuæi bes ekstremno desnih generala koji èakplaniraju i nekoliko atentata na njega36, te je on tako, slièno onomešto je uradio Èerèil u Britaniji, proglasio kraj francuske kolonijalnepolitike, jednako pomešanih oseæanja kao i njegov britanski kolega.Poreklo De Golovog nacionalizma je republikansko, a ne lujevskiimperijalno, te æe Šarl de Gol i pored svih intimnih otpora ostati ve-zan za neke tekovine Francuske revolucije37, samo ih stavljajuæi unovi postrevolucionarni kontekst. Uopšte degolizam æe jednim de-lom imati rusoistièke korene, a zbog njih æe De Golov pravni savet-nik Rene Kapitan (René Capitan), na koga utièe znaèajni nemaèkipravnik Karl Šmit, sporiti da je degolizam uopšte na desnici, veæ æesmatrati da je bli�i levici i da predstavlja jedan jakobinski pokret kojije blizak èak i britanskom laburistièkom socijalizmu.38 No, stvarineæe biti toliko jednoznaène da bi degolizam potpuno mirne savestimogli staviti iskljuèivo na levicu, iskljuèivo u centar, ili iskljuèivo nadesnicu, veæ æe po našem mišljenju najbli�e istini biti stav da se radi o

107

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

01

0

npr. u klasiènim liberalnim parlamentarnim demokratijama, veæ svoj uticaj „deli“ sapredsednikom.

36 Anegdota u èiju verodostojnost opet ne mo�emo biti sigurni ka�e da je DeGol posle jednog neuspešnog pokušaja atentata rekao šaleæi se da su „opet ti stari idebeli generali pokušali da ga ubiju, te da æe on biti mrtav tek kada mladi poruènicipreuzmu stvar u svoje ruke“.

37 U ustavno-pravnom smislu mo�emo reæi da se De Gol vratio u 1791. godinui da je èitavim svojim habitusom blizak periodu Ustavotvorne skupštine i Ustava kojije donet pomenute godine (s tom razlikom što umesto ustavnog monarha imamoustavnog predsednika ), dok je, po našem mišljenju, daleko u ustavno-pravnom smi-slu od 1793. godine i tradicije jakobinskog Konventa i njegovog Ustava.

38 Šatle, Dijamel, Pizije, 1993: 205.

jednom postideološkom idejnom meniju koga æe iznedriti novopostgraðansko doba, koje je potpuno prevazišlo sva klasièna politiè-ka razlikovanja postavljena kontekstom Francuske revolucije. Stoganeæe biti èudno što æe de Gol sa svojim „degolizmom“ podr�ati jedantakav postideološki projekat kao što je stvaranje evropskog zajedni-štva i nove evropske strukture (Evropska ekonomska zajednica,Evroatom, Evropol itd. ) za koju je, i pored nekih liènih rezervi, ipaktvrdio da je „impozantna konfederacija“.39 On æe prihvatiti nu�nostzajednièkog tr�išta kao predstavnik umerene desnice, dok æe to istoprihvatiti i socijaldemokrate Nemaèke i Italije kao predstavnici ume-rene levice40, te æe, tako, biti uspostavljena ona postideološka koalici-ja koja æe i dan danas deliti isti institucionalni okvir u evropskim or-ganima, koji æe mnogo uznapredovati od njihovog vremena.

Iza svega æe se zagonetno smešiti lik Vinstona Èerèila, uz DeGola najznaèajnijeg savremenog evropskog dr�avnika, koji je kao štoje opštepoznato i mnogo puta ponavljano, prvi pomenuo viziju stva-ranja „sjedinjenih dr�ava Evrope“41, proroèki najavljujuæi nastupanjepostideološkog doba „s onu stranu levice i desnice“. To postideolo-ško doba je, kao što smo videli, prve impulse dobilo sa Otom fon Biz-markom, da bi ga praktièno zaokru�ili Vinston Èerèil i Šarl de Gol,postajuæi nezaobilazni politièki putokazi ujedinjene Evrope i njezininajznaèajniji politièki simboli. Ipak, ti simboli neæe biti ideološki, oèemu najbolje svedoèi èinjenica da ni Èerèil, ni De Gol, kao uostalomni Bizmark, nisu imali neke rigidne sledbenike, veæ su oni koji su na-stavljali njihovim putem menjali njihove ideje shodno konkretnoj si-tuaciji i realpolitièkim potrebama – te je u tome upravo kontinuitetpostideološke politike koja neæe trpeti nikakav politièki dogmatizam.Tako æe trojica evropskih dr�avnika, opisana u ovome radu, više slu-�iti kao pozitivni egzemplar politike kao umetnosti moguæeg, negolikao „veliki uèitelji“ èiju bi svaku reè citirali ne razmišljajuæi svojomglavom, kao što se èesto èinilo sa Marksom, Lenjinom ili nekim odostalih „proroka“ modernih ideologija, i sa levice i sa desnice.

Primljeno: 12. mart 2010.Prihvaæeno: 20. mart 2010.

108

NE

VE

NC

VE

TIÆ

AN

IN

39 Volter Laker, Istorija Evrope 1945-1992, Clio, Beograd, 1999, str. 164.40 Ibid., str. 161.41 U Cirihu 19. 9. 1946. Vinston Èerèil prvi put formuliše zahtev za osnivanje

„sjedinjenih dr�ava Evrope“ – Vajdenfeld, Vesels 2003, str. 421.

Literatura

Aristotel (1970), Politika, Beograd: Kultura.Aristotel (1982), Nikomahova etika, Zagreb: SN Liber.Berlin, Isaiah (1981), „Winston Churchill in 1940", in Personal Impres-

sions, New York: Viking.Berlin, Isaiah (1947), „The Man Who Became a Myth“, London: Listener 38.Èerèil, Vinston (1963), Drugi svetski rat I –IV, Beograd: Prosveta.Giddens, Anthony (1999), Treæi put – obnova socijaldemokracije, Zagreb:

Politièka Kultura.Hitler, Adolf (1999), Mein Kampf – Moja borba, Zagreb: Croatiaprojekt.Kisind�er, Henri (1999), Diplomatija I, Beograd: Verzalpress.Koblec, Hans (1961), Studien zur Rechtsanschahnung Bismarcks, Tübingen.Laker, Volter (1999), Istorija Evrope 1945–1992, Beograd: Clio.Lovo, Filip (1999), Velike savremene demokratije, Sremski Karlovci-Novi

Sad: Izdavaèka knji�arnica Zorana Stojanoviæa.Ludwig, Emil (1929), Bismarck: The Story of a Fighter, Boston: Little,

Brown and Company.Masson, Philippe, (1976), De Gaulle, Zagreb: Alfa.Mommsen, Wolfgang J. i Mock, Wolfgang (1983), The emergence of the

Welfare State in Britain and Germany, London: German HistoricalInstitute.

Nedoviæ, Slobodanka (2005), Dr�ava blagostanja; ideje i politika, Beo-grad: CESID- CUPS.

Roberts, D�on M. (2002), Evropa 1880 –1945, Beograd: Clio.Rols, D�on (2003), Pravo naroda, Beograd: Alexandria Press NSPM.Schmitt, Carl (1922), Politische Theologie, Munchen und Leipzig: Duncker

und Humblot.Šatle, Fransoa, Dijamel, Olivije, Pizije, Elvin (1993), Enciklopedijski reè-

nik politièke filozofije, Sremski Karlovci-Novi Sad, Izdavaèka knji-�arnica Zorana Stojanoviæa.

Terziæ, Milan V. (2006), Titova veština vladanja, Politika, 21. septembar.Tokvil, Aleksis de (1990), O demokratiji u Americi, Sremski Karlovci-Pod-

gorica, Izdavaèka knji�arnica Zorana Stojanoviæa-CID.Vajdenfeld, Verner, Vesels, Volfgang, (2003) Evropa od A do Š, Beograd:

Fondacija Konrad Adenauer.Zavadski, Silvester (1975) Dr�ava blagostanja, Beograd: Radnièka štampa.

109

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

01

0

Neven Cvjetiæanin

CONSTITUTION OF POST IDEOLOGICAL POLITICS– BISMARCK, CHURCHILL, DE GAULLE

Abstract

The Essay is dealing with constitution of so called post ideological politics innew European history as specific political line that confronts to all ideological poli-tics coming to the scene after the French Revolution. The term “post ideological poli-tics” is explained and substantiated in practice by analysing the deed and the portraitof three eminent statesmen – Bismarck, Churchill and de Gaulle who are recognisedas the strongest manifestation of what is called post ideological politics and what isfirst of all characterised by creativity, flexibility and avoiding all rigid political forms.The concept of so called post ideological politics is based on definition of politics as“the art of possible” protecting it from too much ideology.

Key words: post ideological politics, the art of possible, creativity, states-manship, Bismarck, Churchill, de Gaulle

110

NE

VE

NC

VE

TIÆ

AN

IN