Kontrolisanje

kvaliteta (QC)

KONTROLISANJE KVALITETA

• Predstavlja deo Upravljanja

kvalitetom koji je usmeren na

ispunjavanje zahteva kvaliteta

• Sadrži operacije odreĎivanja

ispravnosti skupa zahtevanih

karakteristika kvaliteta na nekom

rezultatu procesa (poluproizvod,

proizvod, softwer ili usluga)

POJMOVI ISPRAVNOSTI REZ.PROCESA

• Neispravnost

• Nedostatak

• Dorada

• Preklasiranje

• Preventivne akcije

• Korektivne akcije

• Dozvola za isporuku

• Odbacivanje isporuke

• Prihvatanje (Prijem) isporuke-skupa

POJMOVI PREISPITIVANJA Q

• OdreĎivanje kvaliteta -odnosi se na postupak:

– Merenja

– Ispitivanja i

– Kontrolisanja

• Loš kvalitet - ima rez.procesa kod koga je

kontrolisanjem utvrđeno da ima bar jednu

karakteristiku kvaliteta koja nije zadovoljila

postavljene zahteve

• Dobar kvalitet- ima rez.procesa kod koga je u

kontrolisanju utvrđeno da ima sve karkt.kvaliteta koje

zadovoljavaju postavljene zahteve

• Izvrstan kvalitet- sve kontrolisane karak.kvaliteta su

zadovoljile postavljene zahteve, a izvestan broj je

premašio te zahteve

IZBOR VRSTE KONTROLISANJA

ULAZA

PROCESA

IZLAZA

STALNO

PERIODIČNO

POVREMENO

CELOG SKUPA

DELA SKUPA (UZORKA)

NEKOLIKO PRIMERAKA

DOKUMENTACIJE

kontrolisanje parametara

kontrolisanje argumenata

PO AQL

PO LQL

PO LQ

PO IQL

UZ OPŠTI NIVO

UZ SPECIJALNI NIVO

SA NORMALNIM PRISTUPOM

SA BLAGIM PRISTUPOM

SA STROGIM PRISTUPOM

JEDNOSTRUKO

DVOSTRUKO

VIŠESTRUKO

SA VELIČINOM UZORAKA

SA KRITER. PRIHV. PRIMERAKA

SA KRITER. PRIJEMA SKUPA

KLASIČNO

STANDARDIZOVANO

TESTIRANJEM

OCENJIVANJEM

KONTROLISANIH VELIČINA

MERENIH VELIČINA

fazi

poslovanja

periodu

kontrolisanja

predmetu

kontrolisanja

posmatranim

veličinama

sistemu

kontrolisanja

nivou

kontrolisanja

pristupu

kontrolisanja

tipu plana

kontrolisanja

planu

kontrolisanja

standardizaciji

Vrste

kontrolisanja

prema

ULAZNA-PRIJEMNA KONTROLA KVALITETA

• Potreba za Prijemnom-Ulaznom kontrolom Q proistekla je početkom 20. veka usled naglog povećanja razmene dobara u unutrašnjem i spoljno-trgovinskom prometu roba

• Dobro sprovedena Prijemna Prijemna kontrola kvaliteta predstavlja preduslov za kvalitet finalnog rezultata procesa

• Svi problemi Prijema robe industrijskog proizvoda mogu se posmatrati sa aspekta:

Pravno-komercijalnog (poseban deo u Zakonu o obligacionim odnosima reguliše promet dobara)-seminarski rad

Statističko-matematičkog i

Organizaciono-tehničkog

SISTEMATIZACIJA ULAZNOG MATERIJALA U

INDUSTRIJI

• Sirovine

• Standardna gotova roba

• Odlivci i otkovci

• ObraĎeni delovi

• Veći finalni delovi i proizvodi

• Manji finalni delovi i proizvodi

• Gotovi proizvodi i sklopovi za ugradnju

• Specijalne stavke

PRDUSLOVI ZA KONTROLISANJE ULAZNOG

MATERIJALA

• Tehničkom dokumentacijom-propisima i

crtežima definisani su svojstva i

karakteristike, oblik i tolerancije mera

• Pri sporazumevanju proizvoĎača

(prodavca) i potrošača (kupca), utvrĎuju se

KK koje će biti ispitivane i kontrolisane

• Karakteristike kvaliteta se klasifikuju kako

bi se posebna pažnja obratila na bitne i

uticajne KK

PRAKTIČNA PRIMENA KVALITATIVNOG PRIJEMA

• Prijem robe bez ikakvog kontrolisanja

• Prijem robe uz stalnu 100% kontrolu Q

• Prijem robe uz povremenu 100%kon.Q

• Prijem robe na osnovu nestručno uzetog

uzorka (štih probe)

• Prijem robe na osnovu slučajno izabranog

reprezentativnog uzorka

RAZLOZI ZA PRIMENU KONT. Q

UZORKOVANJEM

• Kada su troškovi kont. Kvaliteta pojedinih

primeraka visoki, a gubici zbog prijema

neispravnih proizvoda NISKI

• Kada se kontrola kvaliteta vrši razaranjem

• Kada je 100% kont.kvaliteta zamorna tako da se

ne može računati sa njenom sigurnošću

• Kada se dozvoljava izvestan % neispravnih

proizvoda u isporuci

PREDNOSTI UZORKOVANJA

• Slabosti skoro da nema, ali se ne može primeniti

za veoma male skupove UM

• Brža i efikasnija od drugih

• Broj proizvoda koji se kontroliše je manji nego

kod 100% kon.Q, zahteva manje ljudi i sredstava

za merenje i kontrolisanje

• Greške su unapred predviĎene i planirane i

uporeĎivanje dobijenih rezultata se vrši

objektivnim merilima

UZORKOVANJE-PLANOVI PRIJEMA

• Planovi prijema robe daju postupke koji ako se primene na neki Skup-Skupinu proizvoda (N) obezbeĎuju odreĎen stepen sigurnosti kvaliteta

• Postoji kontrolni rizik donošenja pogrešnih odluka o prijemu nekog Skupa čije stvarno stanje kvaliteta neodgovara zahtevanom, ali je on očekivan i obe strane u Ugovoru ga prihvataju

• Planovi prijema (jednostruki, dvostruki i višestruki) predstavljaju sistemske kombinacije uzoraka na osnovu kojih se donose odluke o prijemu čitavog Skupa, tj. neke robe

• Postoje razlike u Planovima prijema za kontrolisanje Ulaznog materijala u vezi sa tim da li se kvalitet proizvoda izražava:

o Atributivnim (opisnim) ili

o Kvantitativnim (numeričkim)

karakteristika kvaliteta

DONOŠENJE ODLUKE NA OSNOVU UZORKOVANJA

• Odluka o Prijemu Skupa temelji se na verovatnoći

“Koliko loših jedinica proizvoda može da sadrži

ukupna količina (Skup), ako je uzorak pokazao

odreĎen broj neispravnih proizvoda”

• Maksimalan broj neispravnih jedinica pr. koji se

dozvoljava u uzorku a da se još uvek dozvoljava

preuzimanje Skupa (N) označava se C-dozvoljen

broj loših u uzorku

• Odluka o Prijemu Skupa može da se donosi na

osnovu uzetog:

Jednog uzorka-Plan jednostrukog uzorkovanja

Dva ili više uzeta uzorka- Plan dvostrukog ili

višestrukog uzorkovanja

ULOGA UZORKA

• U praksi je najčešće u primeni Jednostruko i Dvostruko uzorkovanje to znači da se iz svakog Skupa bira uzorak (uzorci) pa se na osnovu rezultata kontrolisanja odlučuje da li će isporuka biti PRIMLJENA ILI ODBAČENA

• Uzorak mora biti IZABRAN na slučajan način, što znači da svaka jedinica skupine mora imati istu verovatnoću izbora u uzorku i tako izabran uzorak se zove SLUČAJAN UZORAK

• Za Planove postoje proračunate Tablice uzorkovanja iz kojih se na osnovu:

Veličine skupa (N) - ukupan broj proizvedenih jed UM o kojem se donosi odluka o Prijemu i

UtvrĎenog Nivoa kvaliteta

određuje:

Veličina uzorka (n) - broj jedinica koji se uzima uzorkom i kontroliše (pregleda ispravnost) i

Očitava c -maksimalno dozvoljen broj loših jedinica pr. u uzorku a da se još dozvoljava prijem Skupa (N)

KONTROLISANJE ULAZNOG MATERIJALA

PREKO KONTROLISANIH VELIČINA

• Kontrolisanje ulaznog materijala preko kontrolisanih

veličina koristi atributivne ili kvalitativne karakteristike

rezultata procesa (npr. ispravan, neispravan), za

kontrolisanje ispravnosti tuĎih rezultata procesa (od

isporučilaca), na ulazu u realizovanje tehnologije

(proizvodnje ili usluživanja) rezultata procesa.

Veličina

Kvalitet

rezultata

procesa

Naziv vrste

kontrolisanja

Oznaka vrste

kontrolisanja

Potrebni

podaci

uzoraka

Potrebni

podaci

skupa

Standard

verovatno

loš

Potpuno

kontrolisanje (PPKK = ?)

N, P,

Tr1, TrD,

TrO

Kontrolisanje

kontinualnih skupova (P LQL) c

N,

LQL

ISO 2859-

1: 1985

Kontrolisanje

pojedinačnih skupova (P LQ) c

N,

LQ

ISO 2859-

2: 1985 promenljiv

Uzastopno

kontrolisanje preko

kontrolisane veličine

(Ai < Di < Ri) Di

N, PR, CR,

PRQ,CRQ,

AQL

ISO

8422:1991

kontro-

lisana

verovatno

dobar

Kontrolisanje

dokumentacije (PPD = ?)

N, P,

Tr1, TrD,

TrO

PREPORUČENE VRSTE KONTROLISANJA ULAZA

PREKO KONTROLISANIH VELIČINA

• Potpuno kontrolisanje (PPKK = ?) kontrolisanih veličina se

danas retko primenjuje za kontrolisanje ulaznih materijala

verovatno loših skupova (tuĎih rezultata procesa) jer je

dugotrajno, skupo i neopravdano.

• Kontrolisanje kontinualnih skupova (P LQL) se primenjuje za

kontrolisanje ulaznih materijala, samo u slučajevima

kontinualnog priliva rezultata procesa sa promenljivim

kvalitetom.

• Kontrolisanje pojedinačnih Skupova (P LQ) vrši se u

slučajevima kada ulazni materijal ima promenljivi kvalitet i

kada povremeno pristiže ili kada se pojedinačno isporučuje.

• Uzastopno kontrolisanje Ai<Di<Ri) kontrolisane veličine vrši

se u slučajevima kada ulazni materijal ima promenljivi

kvalitet i kada stalno pristiže od istog isporučioca ali je

primenljiv i u slučajevima pojedinačnih isporuka.

• Kontrolisanje dokumentacije (PPD = ?) je svakako najbolje

rešenje za kontrolisanje ulaznih materijala verovatno dobrih

skupova, ukoliko postoje takve mogućnosti.

OPERATIVNA KRIVA- OC KRIVA

• Zbog donošenja odluke o prijemu Skupa nekog proizvoda, samo na osnovu rezultata kontrolisanja jedinica iz uzorka moraju se preuzeti izvesni rizici u vezi sa tačnošću te odluke

• Ovi rizici su funkcija postojećeg kvaliteta Skupa i obično su dati dijagramom, koji se naziva KARAKTERISTIČNA KRIVA (OC KRIVA)

• Karakteristična kriva grafički prikazuje efekat kontrole prijema skupa pomoću uzorka, pri čemu se iz te krive vidi Verovatnoća prijema Pa, ako Skupovi sadrže različite procente neispravnih jedinica proizvoda

• Ako se radi o kontroli prijema skupa proizvoda, gde se kvalitet izražava atributivnim karakteristikama, onda se kvalitet meri PROPORCIJOM ili PROCENTOM NEISPRAVNIH jedinica u Skupu (p”)

•

IDEALNA KARAKTERISTIČNA KRIVA

Pa

1,0

0,8

0,6

0,4

0,2

0,0 0,2 0,4 0,6 0,8 1,0 P

PRP 1-PR

AQL

CR CRP

LQL

+

KARAKTERISTIČNI SLUČAJEVI PRIJEMA NA

OSNOVU OPERATIVNE KRIVE

• Svi skupovi mogu biti:

– primljeni (uz odbacivanje neispravnih iz uzorka) ako imaju vrednost proporcije P AQL, ulevo od granice prijema skupa AQL, uz rizik proizvoĎača PR,

– primljeni ili odbijeni sa izvesnom verovatnoćom ako imaju vrednost proporcije AQL<P<LQL, između granice prijema skupa AQL uz rizik proizvoĎača PR i granice LQL uz rizik korisnika CR i

– odbijeni ako im je vrednost proporcije P LQL, udesno od granice odbijanja skupa LQL, uz rizik korisnika CR.

POSTUPAK KONTROLISANJA KONTINUALNIH

SKUPOVA

Kontrolisanje kvaliteta tečnih ulaznih materijala, primenom

jednostrukog tipa uzorka, u realizovanju tehnologije

upakovanih tečnih rezultata procesa, obuhvata primenu

sledećih koraka:

– utvrĎuje se ukupna količina (šarža) primeraka

upakovanog tečnog ulaznog materijala (N),

– utvrĎuje se vrednost granice odbijanja skupa LQL uz

rizik korisnika CR ili granica prijema skupa AQL uz rizik

proizvoĎača PR,

– utvrĎuje se izvesni nivo kontrolisanja (obično normalni

nivo),

– odreĎuje se Slovna oznaka uzorka (A, B, C,..) iz tabele na

slici 9.8, na osnovu utvrĎene količine ili šarže (N)

primeraka tečnog ulaznog materijala,

Tabela sa slovnim oznakama

Veličina skupa Jednostruko

kontrolisanje

Dvostruko

kontrolisanje

2 8 A A

9 15 B A

16 25 C B

26 50 D B

51 90 E C

91 150 F C

151 280 G D

281 500 H D

501 1200 J E

1201 3200 K E

3201 10000 L F

10001 35000 M F

35001 150000 N G

150001 500000 P G

500001 i više Q H

TABELA ZA JEDNOSTRUKO KONTROLISANJE

AQL=2,5 % Slovna

oznaka

Veličina

uzorka Ac Re

A 2

B 3

C 5 0 1

D 8

E 13

F 20 1 2

G 32 2 3

H 50 3 4

J 80 5 6

K 125 7 8

L 200 10 11

M 315 14 15

N 500 21 22

P 800

Q 1250