korektivni defektoloŠki rad sazetaka jun 2015.pdf · sve korektivne vežbe i aktivnosti treba da...

KOREKTIVNI DEFEKTOLOŠKI RAD

ZBORNIK SAŽETAKA


2


ZBORNIK SAŽETAKA

Novi Sad, 2015


3

KOREKTIVNI DEFEKTOLOŠKI RAD ZBORNIK SAŽETAKA

Izdavač: Društvo defektologa Vojvodine

Za izdavača:MSc Marinela Šćepanović, predsednik

Urednik: MSc Marinela Šćepanović

Recenzent:Prof. dr Snežana Nikolić

Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u BeograduSrbija

Priprema i dizajn: Agencija SoInfo

Tiraž: 200

ISBN 978-86-913605-9-7

http://www.somborski.net


4

MEĐUNARODNI SIMPOZIJUM „KOREKTIVNI DEFEKTOLOŠKI RAD“

Novi Sad, 12.06.2015. godine

Organizator simpozijumaDRUŠTVO DEFEKTOLOGA VOJVODINE

Naučni odbor Simpozijuma

Prof. dr Špela Golubović, Medicinski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Srbija – predsednica

Prof. dr Snežana Nikolić, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Univerzitet u Beogradu, Srbija

Prof. dr Dragan Rapaić, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Univerzitet u Beogradu, Srbija

Prof. dr Goran Nedović, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Univerzitet u Beogradu, Srbija

Prof. dr Medina Vantić-Tanjić, Edukacijsko-rehabilitacijski fakultet, Univerzitet u Tuzli, Bosna i Hercegovina

Organizacioni odbor Simpozijuma

MSc Marinela Šćepanović, predsednicaAss. Mr Sanela Slavković, generalni sekretar

Mr Zoran Arbutina, članMSc Milica Bošnjak-Kiralj, članica

Gordana Radaković-Srbulović, članicaMarija Keri-Kutlešić, članica

Snežana Maravić, članiceJelena Mazurkiević, članica


5

Međunarodni simpozijum


PROGRAMNovi Sad, 12. jun, 2015. godineEduka kongresni centar (Trg mladenaca 5)

9.00 - 10.00 Registracija učesnika, prijava učešća u radionici

10.00 - 10.10 Otvaranje skupa

10.10 - 11.10 Uvodna izlaganja po pozivu organizatora

1. Prof. dr Goran Nedović i Marinela Šćepanović (Srbija): PREVENTIVNO-KOREKTIVNI RAD U SPECIJALNOJ EDUKACIJI I REHABILITACIJI2. Prof. dr Edina Šarić (Bosna i Hercegovina): PRIMENA KOMPLEMENTARNO SUPORTIVNIH TRETMANA U EDUKACIJI I REHABILITACIJI3. Doc. dr Vesna Bratovčić (Bosna i Hercegovina): SPECIFIČNOSTI I IZAZOVI EDUKACIJSKO-REHABILITACIJSKOG TRETMANA DECE SA KORNELIJA DE LANGE SINDROMOM I ŽUBEROVIM SINDROMOM4. Admira Dedić (Bosna i Hercegovina): PROCENA DISFUNKCIJE SENZORNE INTEGRACIJE KOD DECE SA SNIŽENIM INTELEKTUALNIM SPOSOBNOSTIMA

11.10 - 11.30 Diskusija po izlaganjima

11.30 - 12.00 Pauza za kafu

12.00 - 13.00 Izlaganja prijavljenih učesnika Moderator: Prof. dr Snežana Nikolić

12.00-12.10 Ivana Cijanović: PRIMENA TASTERA U SAVLADAVANJU RADA NA RAČUNARU UČENIKA SA VIŠESTRUKOM OMETENOŠĆU


6

12.10-12.20 Marija Đorđević, Bojana Živković, Marija Bojanić, Jelena Jovanović, Fadilj Eminović: KVALITET ŽIVOTA STARIH LICA U INSTITUCIONALNOM SMEŠTAJU

12.20-12.30 Nebojša Nikolić: PRIMENA BIOFIDBEK TRENINGA U PREVLADAVANJU STRESA I PROFESIONALNOG OPTEREĆENJA

12.30-12.40 Dragana Lazić: OPOZICIONO – PRKOSNO PONAŠANJE UČENIKA U REDOVNOJ NASTAVI

12.40-12.50 Marija Končar, Dragana Soćanin: PROGRAM PODRŠKE RANOM RAZVOJU DECE – PRIKAZ IZ PRAKSE

12.50-13.00 Saša Delić: PROFESIONALNA ETIKA DEFEKTOLOGA-OLIGOFRENOLOGA U BOSNI I HERCEGOVINI-STANJE I PERSPEKTIVA

13.00 – 13.15 Diskusija po izlaganjima

13.15 – 14.00 Pauza za osveženje

14.00– 15.00 Izlaganja prijavljenih učesnikaModerator: Prof. dr Snežana Nikolić

14.00-14.10 Nada Irić, Ivana Maksimović, Jovana Jović, Vanja Aničić, Olgica Šubarić: EFEKTI RADNOG VASPITANJA

14.10-14.20 Maša Jovanović: ULOGA ŠKOLSKE KLIME U PLANIRANJU PREVENCIJE PROBLEMA U PONAŠANJU

14.20-14.30 Milica Čojanović, Špela Golubović: PROCENA SOCIJALNE PARTICIPACIJE DECE SA SMETNJAMA U RAZVOJU U REDOVNOJ ŠKOLI

14.30-14.40 Nebojša Nikolić, Peter Tot, Ivona Trušnovec, Jasmina Anđelić: SAMOZASTUPANJEM DO BOLJE OSTVARENOSTI PRAVA OSOBA SA INVALIDITETOM - PRIKAZ PROJEKTA

14.40-14.50 Marinela Šćepanović: MODEL EVALUACIJE ČASOVA KOREKTIVNOG SOMATOPEDSKOG RADA

14.50-15.00 Dragana Lazić: PROBLEMI U ŠKOLI SA HIPERAKTIVNOM DECOM U USLOVIMA INKLUZIJE 15.00-15.10 Marinela Šćepanović: ODLIKE KOREKTIVNOG DEFEKTOLOŠKOG RADA U VOJVODINI


7

15.10 – 15.15 Diskusija po izlaganjima

15.15 – 16.30 Workshop: Korak prema strategijama prevladavanja stresa i emocionalne iscrpljenosti Voditelj radionice: MSc Nebojša Nikolić

16.00 – 16.45 Uručivanje sertifikata, evaluacija skupa

16.45 – 17.00 Završna diskusija sa zaključcima, zatvaranje skupa

Za članove Društva defektologa Vojvodine: 17.00–17.30 Zasedanje Skupštine Društva defektologa Vojvodine (potvrđivanje odluka sa prethodnog zasedanja)


8

SADRŽAJPlenarna predavanja po pozivu

Goran Nedović, Marinela ŠćepanovićPREVENTIVNO-KOREKTIVNI RAD U SPECIJALNOJ EDUKACIJI I REHABILITACIJI ..................................................................................................... 11

Edina Šarić PRIMENA KOMPLEMENTARNO SUPORTIVNIH TRETMANA U EDUKACIJI I REHABILITACIJI .............................................................................. 19

Vesna BratovčićSPECIFIČNOSTI I IZAZOVI EDUKACIJSKO-REHABILITACIJSKOG TRETMANA DECE SA KORNELIJA DE LANGE SINDROMOM I ŽUBEROVIM SINDROMOM ................................................................................... 20

Admira DedićPROCENA DISFUNKCIJE SENZORNE INTEGRACIJE KOD DECE SA SNIŽENIM INTELEKTUALNIM SPOSOBNOSTIMA ......................................... 21

Izlaganja prijavljenih učesnika

Ivana CijanovićPRIMENA TASTERA U SAVLADAVANJU RADA NA RAČUNARU UČENIKA SA VIŠESTRUKOM OMETENOŠĆU ................................................. 23

Marija Đorđević, Bojana Živković, Marija Bojanić, Jelena Jovanović, Fadilj Eminović KVALITET ŽIVOTA STARIH LICA U INSTITUCIONALNOM SMEŠTAJU ................................................................................................................... 24

Nebojša NikolićPRIMENA BIOFIDBEK TRENINGA U PREVLADAVANJU STRESA I PROFESIONALNOG OPTEREĆENJA ................................................................... 25


9

Dragana LazićOPOZICIONO – PRKOSNO PONAŠANJE UČENIKA U REDOVNOJ NASTAVI .............................................................................................. 26

Marija Končar, Dragana SoćaninPROGRAM PODRŠKE RANOM RAZVOJU DECE – PRIKAZ IZ PRAKSE ................................................................................................................... 27

Saša DelićPROFESIONALNA ETIKA DEFEKTOLOGA-OLIGOFRENOLOGA U BOSNI I HERCEGOVINI-STANJE I PERSPEKTIVA ...................................... 28

Nada Irić, Ivana Maksimović, Jovana Jović, Vanja Aničić, Olgica ŠubarićEFEKTI RADNOG VASPITANJA ............................................................................ 29

Maša JovanovićULOGA ŠKOLSKE KLIME U PLANIRANJU PREVENCIJE PROBLEMA U PONAŠANJU ................................................................................... 30

Milica Čojanović, Špela GolubovićPROCENA SOCIJALNE PARTICIPACIJE DECE SA SMETNJAMA U RAZVOJU U REDOVNOJ ŠKOLI ....................................................................... 31

Nebojša Nikolić, Peter Tot, Ivona Trušnovec, Jasmina AnđelićSAMOZASTUPANJEM DO BOLJE OSTVARENOSTI PRAVA OSOBA SA INVALIDITETOM - PRIKAZ PROJEKTA ....................................................... 32

Marinela ŠćepanovićMODEL EVALUACIJE ČASOVA KOREKTIVNOG SOMATOPEDSKOG RADA ...................................................................................... 34

Dragana LazićPROBLEMI U ŠKOLI SA HIPERAKTIVNOM DECOM U USLOVIMA INKLUZIJE ........................................................................................... 35 Marinela ŠćepanovićODLIKE KOREKTIVNOG DEFEKTOLOŠKOG RADA U VOJVODINI ............................................................................................................ 36

Index autora .................................................................................................................. 37


10

PLENARNA PREDAVANJA PO POZIVU


11

PREVENTIVNO-KOREKTIVNI RAD U SPECIJALNOJ EDUKACIJI I REHABILITACIJIGoran Nedović1, Marinela Šćepanović2

1Fakultet za specijalu edukaciju i rehabilitaciju, Univerzitet u Beogradu, Srbija2Društvo defektologa Vojvodine, Novi Sad, Srbija

U radu predstavljamo savremeni koncept preventivno-korektivnog rada u specijalnoj edukaciji i rehabilitaciji. Ovaj konkretan vid podrške razvoju učenika i savladavanju nastavnih sadržaja, koncipiran je na

osnovu integracije empirijskih znanja u okviru društvenih nauka, koje se bave obrazovanjem i vaspitanjem, reforme obrazovnog sistema i savremenih istraživanja u specijalnoj edukaciji i rehabilitaciji.

Savremena naučna dostignuća u oblasti obrazovanja i vaspitanja promenila su tradicionalni pristup rada u osnovnoj školi. Akcenat je stavljen na razvoj novih metodologija preventivno-korektivnog rada u cilju uklanjanja, ublažavanja i ispravljanja smetnji u razvoju i problema u učenju. Tako, preventivno-korektivni rad postaje jedan od značajnih principa edukacije i rehabilitacije dece sa smetnjama i poremećajima u razvoju, bez obzira da li se ta deca vaspitavaju i obrazuju u posebnim (tzv. „specijalnim“) ili opštim (tzv. „redovnim“) školama. Osnovna pretpostavka ovakvog pristupa u defektološkom korektivnom radu je da se problemi u učenju mogu savladati ili ublažiti razvojem učenikovih sposobnosti na kojima se učenje zasniva, a ne prostim ponavljanjem gradiva. U praktičnom smislu, to znači da je neophodno uvođenje određenih aktivnosti i postupaka u škole. Odgovarajući rehabilitacioni postupci, preventivno-korektivne vežbe i preventivno-korektivne aktivnosti, izvode se u okviru redovne nastave i posebnih časova korektivne nastave, u organizaciji defektologa i ostalih članova stručnog tima škole. Kako su zasnovane na detektovanim potrebama konkretnih učenika, sve korektivne vežbe i aktivnosti treba da budu integralni deo školskog programa i to njegovog obaveznog dela. Preventivno-korektivni rad ima rehabilitacionu komponentu, jer biološki izmenjen i inferioran supstrat prevodi u stanje funkcionalnosti i socijalne kompetitivnosti.

Preventivno-korektivni rad u Srbiji ima svoj ekskluzivitet i znatnu tradiciju koja je zasnovana na pozitivnim iskustvima njegove dosadašnje primene. Neophodno je razviti okvire Plana i programa korektivnog defektološkog rada, koji će odgovoriti na sve zahteve savremenog koncepta specijalne edukacije i rehabilitacije, pre svega


12

na poštovanje principa planiranja defektološkog rada u skladu sa potrebama svakog pojedinog korisnika.

Ključne reči: deca i učenici sa smetnjama i poremećajima u razvoju, problemi u učenju, preventivno korektivni rad, defektološki rad

Uvod

Polazeći od opštih principa u poznavanju i uređenju društva koji dolaze iz kibernetike prvog i drugog reda, nauke koja se bavi izučavanjem opštih zakonitosti upravljanja dinamičkim sistemima, tvorevinama u prirodi,

tehnici i društvu, potražili smo informacije koje mogu da objasne i dovedu u red i slog potrebe dece i mladih sa smetnjama i teškoćama u razvoju i odraslih osoba sa invaliditetom u obrazovno-rehabilitacionom smislu sa najboljim načinima i mogućnostima njihovog zadovoljenja, posredstvom primene specifičnih postupaka specijalne edukacije i rehabilitacije danas.

Kako se informacija, pored materije i energije, smatra osnovnim resursom univerzuma, u pogledu sagledavanja opštih okolnosti i formulisanja bilo kojeg koncepta važno je baviti se stvaranjem i distribucijom informacija, a u našem slučaju prvenstveno onih informacija koje su od vitalnog značaja za decu i mlade sa smetnjama i teškoćama u razvoju i odrasle osobe sa invaliditetom u našem društvu, mada i šire.

Koncept preventivno-korektivnog rada

Savremena naučna dostignuća u oblasti obrazovanja i vaspitanja promenila su tradicionalni pristup rada u osnovnoj školi. Akcenat je stavljen na razvoj novih metodologija preventivno-korektivnog rada u cilju uklanjanja,

ublažavanja i ispravljanja smetnji u razvoju i problema u učenju. Tako, preventivno-korektivni rad postaje jedan od značajnih principa edukacije i rehabilitacije dece sa smetnjama i poremećajima u razvoju, bez obzira da li se ta deca vaspitavaju i obrazuju u posebnim (tzv. „specijalnim“) ili opštim (tzv. „redovnim“) školama.

Korektivno–preventivne vežbe i igre se, kao obavezne vannastavne individualne aktivnosti, sprovode ekskluzivno sa učenicima sa teškoćama u mentalnom razvoju lakog stepena, u osnovnim školama za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju. Ovakav oblik rada uvršten je u Pravilnik o nastavnom planu i programu osnovnog obrazovanja i vaspitanja za učenike lako mentalno ometene u razvoju iz 1992. godine, koji se i danas primenjuje (Nedović i sar., 2010a).

Individualna (a obavezna) podrška koja se pojedinim učenicima ometenim u razvoju pruža u okviru vannastavnih obaveznih individualnih aktivnosti, jeste model direktne, lične podrške usmerene na sasvim specifične potrebe, teškoće i


13

sposobnosti svakog pojedinog učenika obuhvaćenog individualnim tretmanom (Šćepanović, 2005).

Somatopedski korektivni rad je usmereni, individualni, ciljani, kontinuirani somatopedski tretman koji se u školama za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju u Vojvodini odvija u obliku Korektivno-preventivnih vežbi i igara ili Preventivno-korektivnih aktivnosti (Šćepanović, Božin, 2012).

Vaspitno-obrazovni, kao i kulturno-zabavni rad predstavlja osnovni element u procesu rehabilitacije školske dece. Defektološki principi po Kabele i sar. (1973, prema Stošljević i sar., 1997, str. 120) su princip rehabilitacije, kompleksnosti, dispanzerizacije, optimalne sredine i prevencije, što podrazumeva „medicinsku delatnost usmerenu na biološke faktore i prevenciju pogrešnih vaspitnih uticaja, što je pedagoška delatnost usmerena na društvene faktore“. Prema tome, prevencija je jednako stvar medicinske, pedagoške, kao i defektološke delatnosti, uključujući i ostale vidove preventivnog delovanja. Isti autori navode da na navedenim principima treba da se zasniva i tretman, iako se oni ne mogu uzeti kao konačni.

Postojeći pravilnici o nastavnim planovima i programima vaspitno obrazovnog rada sa učenicima ometenim u razvoju definišu vrste obaveznih vannastavnih individualnih aktivnosti koje se sprovode u radu sa učenicima sa određenim ometenostima. Prema najučestalijim teškoćama koje učenici sa pojedinim ometenostima ispoljavaju, planovima i programima je definisano koje vrste aktivnosti se sprovode na ovakav način, kojom dinamikom i prema kojim sadržajima (Šćepanović, 2005). Prema ovim propisima, sa učenicima od 1. do 8. razreda osnovne škole preventivno-korektivne vežbe i igre se sprovode, po pravilu, sa po dva časa nedeljno, dok se sa učenicima srednje škole korektivni rad sprovodi sa po jednim do dva časa nedeljno. Ovakva pravila se i primenjuju u praksi korektivnog rada u školama za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju, iako se smatra da su ovi propisi prestali da se primenjuju, te da svi učenici u Srbiji pohađaju nastavu po jedinstvenim planovima i programima, sa prilagođavanjima svakom učeniku gde je to, mišljenjem interresornih komisija (komisija za utvrđivanje potrebne dodatne podrške detetu/učeniku u oblastima zdravstvene i socijalne zaštite i obrazovanja), ukazano kao nužno.

Korektivni rad u školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju sprovode defektolozi različitih profila. Njih u ovakvim školama nazivaju nastavnicima individualne nastave ili tretmana, nastavnicima obaveznih vannastavnih individualnih aktivnosti ili nastavnicima korektivnog rada. U nekim slučajevima više nastavnika koji sprovode individualne tretmane čini Korektivnu službu škole (Šćepanović, Slavković, 2014).

Osnovna pretpostavka ovakvog pristupa u defektološkom korektivnom radu je da se problemi u učenju mogu savladati ili ublažiti razvojem učenikovih sposobnosti na kojima se učenje zasniva, a ne prostim ponavljanjem gradiva. U praktičnom


14

smislu, to znači da je neophodno uvođenje određenih aktivnosti i postupaka u škole.

Rezultati istraživanja pokazali su da nedograđen psihomotorni razvoj, opšta hipotonija, kognitivni deficiti u motornom ponašanju i limitirana fizička aktivnost – predstavljaju osnovne indikacije za primenu preventivno korektivnih vežbi i igara kod učenika sa senzornim, kognitivnim i fizičkim deficitom (Nedović i sar., 2010b).

Kako su zasnovane na detektovanim potrebama konkretnih učenika, sve korektivne vežbe i aktivnosti treba da budu integralni deo školskog programa i to njegovog obaveznog dela.

Preventivno-korektivni rad ima rehabilitacionu komponentu, jer biološki izmenjen i inferioran supstrat prevodi u stanje funkcionalnosti i socijalne kompetitivnosti (Rapaić i sar., 1998).

Zašto individualan rad?

Osnovno obeležje preventivno-korektivnog rada je to da se on odvija u formi individualne nastave tj. individualnih rehabilitacionih tretmana u kojima učestvuju nastavnik/terapet/ (uvek) defektolog i učenik/korisnik/

(često) pacijent.

Epistemološke aktivnosti između dva bića, terapeuta i korisnika, kroz opservacije i sadejstva stvaraju nova saznanja, znanja i veštine na karakteristične ili nove načine. Zato je ontološki metod, kao logički postupak povezivanja tj. saznavanja nečega na osnovu pojma o tome, na osnovama principa protivrečnosti, primenjiv u ovakvoj interakciji dva razložno različita entiteta koja sadejstvuju. Otuda je jasan poseban, sasvim osoben odnos koji nastaje u individualnoj nastavi koja se odvija u formi rada nastavnika-defektologa sa jednim učenikom/korisnikom, a koja omogućava da se učenik/korisnik u punom kapacitetu afirmiše, motiviše, pa neretko i neuobičajeno ili neočekivano eksponira u takvom radu.

Osim toga, antropološke studije invaliditeta ili ometenosti pokazuju da je širi ili značajniji aspekt socijalnog modela invalidnosti zapravo onaj njegov aspekt koji uvažava, ranije često od socijalnog modela zanemareno, lično iskustvo i da je to isti onaj aspekt koji se bazira na kreiranju postupaka, mera i procedura zasnovanih na pojedinačnoj, konkretnoj osobi (person-based procedures) i njenim potrebama. Ovakav pristup favorizuje i savremena specijalna edukacija i rehabilitacija u svetu, što potvrđuju brojne studije na osobi baziranih tj. zasnovanih pristupa, procedura, modela, metoda i tehnika u ovoj oblasti.

Etički univerzalni stav o ljudskoj jednakosti, slobodi i bratstvu, kao temeljni princip civilizacijske sadašnjice, sam po sebi dedukuje odnos koji će biti utemeljen


15

na svačijoj, jednako uvaženoj, ličnosti, te njenim potrebama, sposobnostima i afinitetima. Skoro da možemo reći da se ovakav, usmeren i konzistentan odnos, a kakav se nužno uspostavlja u relaciji individualne nastave ili tretmana, dugo očekivao i da je stoga obećavajući kao koristan, pravilan i šire primenjiv.

Korisnost i snage primene individualnog rada u specijalnoj edukaciji i rehabilitaciji su: mogućnost preciznijeg planiranja i praćenja efekata rada, stalna usmerenost na korisnika/učenika što pospešuje motivaciju, pomaže prevazilaženju teškoća u razumevanju, podstiče na istrajnost i daje više podataka u opservaciji, mogućnost fokusiranosti i na mikropromene u toku realizacije naloga i zadataka, povećanu aktivnost učenika/korisnika, snažniji podstrek i podsticanje na uspešno izvršenje zadataka, bogatiju komunikaciju između učesnika procesa, kao i bolju mogućnost razvoja nekih socijalnih veština nego što je to moguće u grupi. Ukupno, usmerenost na jednog učenika/korisnika, kakva je data samom prirodom ovog tipa nastave ili rada, nije samo prosta prostorna usmerenost višeg stepena već je to i nova vrsta relacije, komunikacije i interakcije koja stvara i novi kvalitet i pomak u napretku, razvoju i otkrivanju i doživljavanju sveta oko sebe kod ovih učenika/korisnika.

Najčešće kritike ovog oblika rada odnose se na to da on izdvaja dete/korisnika iz prirodnog socijalnog konteksta, kakvim se smatra grupa vršnjaka tj. odeljenje ili grupa korisnika, da nema funkcionalni karakter jer se bavi i razvija sposobnosti koje se ne pretaču u „stvarni“ život i aktivnosti, te da su efekti ovakvog rada teško merljivi. Smatramo ove kritike neosnovanima. Sa druge strane, zahtevi za uključivanjem dece, i to naročito dece sa višestrukom ometenošću, u tretmane preventivno-korektivnog karaktera u praksi ne jenjavaju već se umnožavaju, i to kako zahtevi upućeni od kolega defektologa koji sa učenicima rade u odeljenjima, tako i zahtevi koji dolaze od interresornih komisija koje daju predloge mera konkretne podrške deci/učenicima sa smetnjama i teškoćama u razvoju i učenju u oblastima zdravstvene i socijalne zaštite i obrazovanja.

Preventivno-korektivni rad u školama za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju je deo tzv. Obaveznih vannastavnih individualnih aktivnosti.

Primena rada, koji je usmeren i određen ličnim potrebama i sposobnostima svakog učenika, je imperativ u razvoju obrazovnih sistema Evrope. Individualna podrška u obrazovnom procesu je deo tog zahteva. Obavezne vannastavne individualne aktivnosti su iskorak koji specijalno školstvo u Srbiji može ponuditi kao praktično i provereno rešenje za zadovoljenje postavljenih ciljeva u ukupnom obrazovnom sistemu (Šćepanović, 2005).

Promene u obrazovnom sistemu u Srbiji

U tematskom izdanju izveštaja Evropske agencije za razvoj obrazovanja učenika sa posebnim obrazovnim potrebama (2007), pod nazivom „Procena u inkluzivnim uslovima“, pominju se multidisciplinarne


16

procedure, potreba za spoljnim ekspertskim uslugama i preporučuje se rad specijalizovanih timova za procenu u inkluzivnim uslovima.

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2009. godine je u Srbiji zvanično i legitimno uveo inkluzivno obrazovanje. Formalni smisao ovakvog inkluzivnog obrazovanja je u ostvarivanju prava svakog deteta na obrazovanje i u ostvarivanju prava roditelja/staratelja deteta sa smetnjama i teškoćama u razvoju i/ili učenju na izbor škole koju će njegovo dete/štićenik pohađati. Izbor škole podrazumeva mogućnost izbora izmedju redovnih osnovnih škola i škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju, tzv. specijalnih škola (Šćepanović, 2012).

U opštim školama, učenici sa smetnjama u razvoju korektivni rad ne dobijaju od matične škole, već se neki vid ovakvog angažmana realizuje kroz tzv. „dodatnu podršku“, koja podrazumeva dolazak defektologa iz škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i individualni rad sa učenikom. Pomenuta podrška se finansira od nadležnog ministartsva kao usluga koja je direktna pomoć inkluzivnom obrazovanju u Srbiji. Usluga je naknadno uvedena, jer se pokazalo da nastavnici nisu dovoljno pripremljeni za rad sa učenicima sa smetnjama u razvoju, i da bez pomoći defektologa inkluzije neće ni biti (Šćepanović, Slavković, 2014).Obavezne vannastavne individualne aktivnosti predstavljaju integralni deo nastavnog procesa koji se sprovodi sa učenicima sa smetnjama u razvoju. Postojanje oblika vannastavnog individualnog obaveznog rada, u organizacionom smislu, predstavlja izrazitu specifičnost sistema specijalnog školstva u Srbiji (Šćepanović, 2005).

Preventivno-korektivni rad u Srbiji ima svoj ekskluzivitet i znatnu tradiciju koja je zasnovana na pozitivnim iskustvima njegove dosadašnje primene. Ovakav oblik rada je poželjno primenjivati u svim ustanovama gde se vaspitavaju i obrazuju deca, učenici, mladi i odrasli sa smetnjama i teškoćama u razvoju i invaliditetom, od domova, bolnica, škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju, opštih/masovnih osnovnih i srednjih škola, škola za obrazovanje odraslih, do dnevnih boravaka i centara za privremeni ili trajni smeštaj i boravak.

Sa druge strane, defektolog kao stručni saradnik nije u praksi dovoljno prepoznat kao mogući stalni realizator korektivnog rada u opštoj školi. Zakon omogućava njegovo zapošljavanje u školi, ali pošto je broj stručnih saradnika ograničen, škole daju prednost zapošljavanju drugih profila stručnih saradnika. Zbog svega navedenog su nedovoljno iskorišćeni, a znatni, potencijali korektivnog defektološkog rada u opštoj školi: konstantnost i kontinuitet u radu, kvalitet rada, poznavanje prilika, svakodnevna mogućnost saradnje sa svim učesnicima procesa, bolje praćenje efekata rada i niža cena angažovanja (Šćepanović, Slavković, 2014).


17

Zaključci

U savremenim teorijskim koncepcijama o praktičnim organizacionim oblicima preventivno-korektivnog rada sa učenicima ometenim u razvoju, edukacija i rehabilitacija se međusobno ne isključuju, već predstavljaju jedinstven sistem aktivnosti usmeren ka pronalaženju najefikasnijih puteva restitucije, reedukacije i/ili kompenzacije biološki inferiornih ili oštećenih struktura (Nedović, Rapaić, 2012).

Korektivni rad podrazumeva individualnu primenu metoda specijalne edukacije i rehabilitacije koje učenicima sa smetnjama u razvoju u školi pomažu da prevaziđu razvojne smetnje i poteškoće u učenju ili da umanje njihov uticaj na obrazovanje učenika, u bilo kom smislu. Ovakav rad je primenjiv u svim vrstama škola, a defektolozi su isključivo kompetentni da ga ostvaruju (Šćepanović, Slavković, 2014).

Decenijsko postojanje i primena obaveznih vannastavnih individualnih aktivnosti u sistemu specijalnog školstva u Srbiji održava praktičnu primenu defektoloških principa i dokazuje vrednosti tretiranja ličnosti svakog učenika kao bio-psiho-socijalnog entiteta kroz edukativni deo sistema integralne rehabilitacije. (Šćepanović, 2005)

Neophodno je razviti okvire Plana i programa korektivnog defektološkog rada, koji će odgovoriti na sve zahteve savremenog koncepta specijalne edukacije i rehabilitacije, pre svega na poštovanje principa planiranja defektološkog rada, u skladu sa potrebama svakog pojedinog korisnika.

Literatura:

European Agency for Development in Special Needs Education 2007, Assessment in inclusive settings, Key Issues for Policy and Practice.

Nedović, G., Rapaić, D. (2012). Praktikum preventivno-korektivnog rada u osnovnoj školi. Beograd, Društvo defektologa Srbije. ISBN 978-86-84765-32-3

Nedović, G., Rapaić, D., Šćepanović, M. (2010a). Mogućnosti i ograničenja realizacije korektivno-preventivnih vežbi i igara. U: D. Rapaić (ur.): Stručno-naučni skup sa međunarodnim učešćem 5. Susreti nastavnika obaveznih vannastavnih individualnih aktivnosti, Sombor. Zbornik rezimea. Novi Sad, Društvo defektologa Vojvodine. ISBN 978-86-913605-0-4 COBISS.SR-ID 252054279. Str.16-18

Nedović, G., Šćepanović, M., Jablan, B., (2010b). Indikacije za primenu preventivno korektivnih vežbi u osnovnoj školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju. U: J. Kovaćević, V. Vučinić (ur.) Zbornik rezimea IV međunarodnog naučnog skupa “Specijalna edukacija i rehabilitacija danas”, Zlatibor, Str 32-33. Beograd,


18

Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Univerzitet u Beogradu. ISBN 978-86-80113-97-5 COBISS.SR-ID 178077196.

Rapaić i sar. (1998) Planovi i programi obrazovanja osoba ometenih u razvoju u Crnoj Gori. Podgorica, Ministarstvo prosvjete i nauke Crne Gore, Naučno-istraživački projekat.

Stošljević, L., Rapaić, D., Stošljević, M., Nikolić, S. (1997). Somatopedija. Naučna knjiga, Beograd.

Šćepanović, M. (2012). Requirements and possibilities of inclusive education of pupils with multiple disability in the Republic of Serbia. In: Book of papers of International conference “Inclusive education - condition and challenges”, Strumica (Macedonia), pp 255-261. Strumica, Association of special educators and rehabilitators of Republic of Macedonia at al. ISBN 978-608-65438-1-5. COBISS.MK-ID 91348490

Šćepanović M. (2005). Obavezne vannastavne individualne aktivnosti – iskorak specijalnog školstva u Srbiji. Međunarodna konferencija „Specijalna edukacija i rehabilitacija– koraci i iskoraci“,Beograd, Zbornik sažetaka. Beograd, Defektološki fakultet Univerziteta u Beogradu.

Šćepanović M., Božin S. (2012). Somatopedski korektivni rad u školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju. U: Dani defektologa 2012, Zlatibor, Zbornik rezimea, str.81. Beograd, Društvo defektologa Srbije. ISBN 978-86-84765-37-8

Šćepanović, M., Slavković, S. (2014). Korektivni rad i njegov potencijal u inkluzivnom obrazovanju. U: M. Šćepanović (ur.) Zbornik rezimea Međunarodne Konferencije „Savremeni defektološki rad – rehabilitacija, prevencija isključenosti i inkluzija“, str. 62-63 Novi Sad. Društvo defektologa Vojvodine, Novi Sad. ISBN 978-86-913605-6-6


19

PRIMENA KOMPLEMENTARNO SUPORTIVNIH TRETMANA U EDUKACIJI I REHABILITACIJIEdina ŠarićEdukacijsko-rehabilitacijski fakultet, Univerzitet u Tuzli, Bosna i Hercegovina

U okviru jedne integrativne nauke o čoveku, područje edukacijsko-rehabilitacijskih nauka definirano je na interdisciplinarnim i transdisciplinarnim pristupima, te se temelji na povezivanju različitih

saznanja iz područja biomedicinskih, humanističkih, društvenih i drugih nauka, kao i različitih područja umetnosti. Na takvom pristupu i u različitim područjima dijagnostike, edukacije, lečenja i rehabilitacije otkrivamo važnost načela komplementarnosti i suportivnosti. S toga, u radu je prikazana primena kreativne i poetske terapije u komplementarno suportivnim programima za klijente sa multiplom sklerozom i šizofrenijom, te za različita problemska područja tokom rasta i razvoja.

Ključne reči: komplementarne metode, suportivna terapija, multipla skleroza, šizofrenija, edukator-rehabilitator


20

SPECIFIČNOSTI I IZAZOVI EDUKACIJSKO-REHABILITACIJSKOG TRETMANA DECE SA KORNELIJA DE LANGE SINDROMOM I ŽUBEROVIM SINDROMOMVesna BratovčićEdukacijsko-rehabilitacijski fakultet, Univerzitet u Tuzli, Bosna i Hercegovina

Kornelija de Lange ili Brahman de Lange sindrom je genetski sindrom koji pogađa između 1/10.000 i 1/60.000 novorođenčadi, ali genetska pozadina nije još dovoljno jasna. Osnovne kliničke karakteristike ovog sindroma su:

opšte zaostajanje u rastu i razvoju (intrauterino i nakon rođenja), intelektualne teškoće (teške i izrazito teške), ponašanja iz autističnog spektra, poremećaji komunikacije i socijalne interakcije, deformacije skeleta (uključujući ruke i šake), specifične facijalne karakteristike, rascep nepca, mikrocefalija. Dodatni simptomi ovog sindroma su i srčani problemi, epi napadi, problemi sa sluhom i vidom i sa digestivnim sistemom.

Žuberov sindrom je autosomno-recesivni neurorazvojni poremećaj kojeg karakteriše abnormalnost mozga u vidu tzv. „znaka kutnjaka“ koji se utvrđuje magnetnom rezonancom i drugim dijagnostičkim metodama snimanja mozga. Simptomi vezani za ovaj sindrom rezultat su oštećenja vermisa i moždanog stabla. Sindrom pogađa između 1/80.000 i 1/100.000 novorođenčadi, ali se procenjuje da se radi o većem broju s obzirom na raznolikost simptoma i nivoe izraženosti poremećaja. U kliničkoj slici dominira hipotonija u prvoj godini života, koja progredira u ataksiju u ranom detinjstvu, okularna, oralno-facijalna i govorna dispraksija, nistagmus i sakade, specifične facijalne karakteristike, širok spektar poremećaja u kognitivnom funkcionisanju, te blage i umerene teškoće u intelektualnom funkcionisanju. Kod neke dece prisutna je i polidaktilija na šakama i stopalima, bolesti bubrega i jetre, hormonalni problemi i drugo.

Cilj rada je prikaz primene individualnih edukacijsko-rehabilitacijskih tretmana kod dvoje dece sa višestrukim smetnjama. Korišćena je metoda prikaza slučaja koja podrazumeva ličnu anamnezu, opis identifikovanih ograničenja i mogućnosti u inicijalnoj proceni, program intervencije i rezultate finalne procene. Rezultati su prikazani grafički i tabelarno. Evidentirane pozitivne promene u psihomotornom funkcionisanju ukazuju na značaj sveobuhvatnog edukacijsko-rehabilitacijskog pristupa u radu sa decom sa višestrukim smetnjama, kao i na izazove sa kojima se suočava edukacijsko-rehabilitacijski stručnjak u radu sa ovom populacijom dece.

Ključne reči: višestruke smetnje, edukacijsko-rehabilitacijski tretman


21

PROCENA DISFUNKCIJE SENZORNE INTEGRACIJE KOD DECE SA SNIŽENIM INTELEKTUALNIM SPOSOBNOSTIMAAdmira DedićCentar za odgoj, obrazovanje i rehabilitaciju „Vladimir Nazor“, Sarajevo

Disfunkcija senzorne integracije sve više je uočljiva i prisutna kod dece sa pervazivnim razvojnim poremećajem, cerebralnom paralizom, sniženim intelektualnim sposobnostima, težim oštećenjima govora, dece s

teškoćama u učenju i poremećajem pažnje, te kod prevremeno rođene neurorizične dece. Moguće posledice disfunkcije senzorne integracije su preterana osetljivost ili hipersenzitivnost i smanjena osetljivost ili hiposenzitivnost, na nekom od područja senzorne integracije.

Cilj ovog rada bio je izvršiti procenu disfunkcije senzorne integracije dece sa sniženim intelektualnim sposobnostima. Upotrebljen je Sustav za procjenu disfunkcije senzorne integracije. Procena je izvršena na uzorku od 29 dece mlađeg uzrasta, polaznika Centra „Vladimir Nazor“ u Sarajevu. Na osnovu rezultata procene uočeno je da najveći broj dece iz uzorka, odnosno 68,97 % djece, ima poteškoće na području sluha koje se manifuju kao osetljivost na glasne zvukove, izražene poteškoće u razumevanju govora i teško sleđenje uputstava, 51,73 % dece iz ovog uzorka ima poteškoće na području propriocepcije u smislu lošeg držanja tela, poteškoće u penjanju, silaženju i neobičnom držanju olovke. Uočene su poteškoće i na području mirisa, ukusa i vida, te na taktilnom i vestibularnom području.

Preporučuje se, na osnovu procene disfunkcije senzorne integracije kod dece sa sniženim intelektualnim sposobnostima mlađeg uzrasta, kreiranje odgovarajućeg programa rada za područje na kom je uočena disfunkcija senzorne integracije.

Ključne reči: procena, disfunkcija senzorne integracije, deca sa sniženim intelektualnim sposobnostima


22

IZLAGANJA PRIJAVLJENIH UČESNIKA


23

PRIMENA TASTERA U SAVLADAVANJU RADA NA RAČUNARU UČENIKA SA VIŠESTRUKOM OMETENOŠĆUIvana Cijanović Osnovna škola ,,Novi Beograd’’, Beograd

Tasteri, kao deo asistivne tehnologije, su pomagala za osobe sa invaliditetom i služe kao zamena za određene funkcije na tastaturi ili kao zamena za klasičnog miša. Poseban oblik i jednostavna upotreba čini ih pogodnim

za decu sa motoričkim poremećajima. U ponudi su različiti tipovi tastera, a za pravilan odabir i upotrebu neophodna je opservacija učenika, kao i sistematična obuka.

Cilj rada je da se prikaže upotreba tastera, kao deo obuke rada na računaru, kod deteta sa višestrukom ometenošću (cerebralna paraliza i intelektualna ometenost).U svrhu obuke korišćene su on-line igrice koje su prilagođene za ovu namenu, lako dostupne i besplatne. Pre savladavanja samostalne upotrebe tastera neophodno je proći faze vežbanja, kroz igre, koje su predstavljene gradacijom od lakših ka težim. Na početku obuke uče se jednostavni pokreti, tada se od detetа očekuje da pritisne i pusti taster. Na ovaj način dete se usmerava na dešavanja na ekranu. Nakon lakših faza obuke prelazi se na zahtevnije, gde se očekuje da dete u tačno određenom trenutku pritisne taster.

Tokom obuke primećene su brojne prednosti upotrebe tastera: dete koje nije moglo da koristi klasičan miš sada je uključeno u aktivnosti rada na računaru; interеsovanje za računar je veliko, a samopouzdanje učenika, zbog uspeha, je znatno poboljšano; u periodu slobodnih aktivnosti učenik može na kreativan način da koristi svoje vreme; takođe, mnogi nastavni sadržaji predstavljeni kroz prezentacije su sada dostupni učeniku, te on samostalno upravlja prezentacijama i uvežbava gradivo.

Tokom upotrebe tastera primećeni su sledeći problemi: cena tastera je relativno visoka i nedostupan je pojedinim roditeljima, što umanjuje mogućnost kontinuirane upotrebe u različitim okruženjima; takođe, postoji relativno mali broj softvera koji podržavaju opciju rada sa tasterom.

Veća uključenost deteta u aktivnosti rada na računaru podrazumevala bi i veći broj softverskih rešenja, koje podržavaju opciju rada sa tasterom.

Ključne reči: višestruka ometenost, taster, računari, obuka


24

KVALITET ŽIVOTA STARIH LICA U INSTITUCIONALNOM SMEŠTAJUMarija Đorđević, Bojana Živković, Marija Bojanić, Jelena Jovanović, Fadilj EminovićUniverzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju

Cilj istraživanja je ispitivanje kvaliteta života starih lica u domskom smeštaju u odnosu na pol i godine starosti, kao i identifikacija faktora koji utiču na kvalitet starih lica u institucionalnim uslovima, u cilju unapređenja istih.

Kvalitet života starih lica u institucionalnom smeštaju procenjen je testom Quality of life index for adults questionnire koji se sastoji od osam oblasti (fizičko zdravlje, sopstvena nega, bol, socijalni odnosi, psihološko blagostanje, drugi problemi, sopstvene vrednosti, ostvarivanje ciljeva).

Istraživanje je pokazalo, na osnovu ocena koje su ispitanici davali od 1 do 10, da su stara lica muškog pola zadovoljnija kvalitetom života (6,6) u odnosu na stara lica ženskog pola, kao i da su osobe starije od 75 godina zadovoljnije (6,9) u odnosu na osobe starosti do 75 godina (5) koje žive u institucionalnim uslovima.

Ključne reči: kvalitet života, stara lica, institucionalni smeštaj


25

PRIMENA BIOFIDBEK TRENINGA U PREVLADAVANJU STRESA I PROFESIONALNOG OPTEREĆENJANebojša NikolićŠkola za osnovno i srednje obrazovanje “Milan Petrović” sa domom učenika, Novi Sad

Stres kao posledica svakodnevnog života, bilo da je uzrokovan personalnim ili profesionalnim indikatorima, ostavlja negativne posledice na psihičko, mentalno, somatsko i emocionalno stanje pojedinca, a posebno je značajan

i način prihvatanja i “vezivanja” stresa, čime se precizno može, primenom biofidbek tehnike, odrediti stres profil klijenta. Biofidbek predstavlja oblik učenja samoregulacije fizioloških i moždanih funkcija, uz pomoć povratnih informacija o njima koje se dobijaju preko određenih elektronskih instrumenata.

Cilj ovog referata sastoji se u praktičnom približavanju i stručnoj ekspoziciji biofidbek tehnike u radu sa klijentima koji ne mogu, na druge načine, da uspostave optimalni balans štetnog i prihvatljivog stresa.

Metoda, kojom je objedinjen referat u celinu, sastoji se od preplitanja analize dokumentacije, upotrebe personalnih znanja i veština u primeni, kao i iskustvenom pogledu autora na tehniku čija suština podrazumeva da se monitoring psihofiziološkog uzbuđenja subjekta usmerava na autonomni nervni i neuromuskularni sistem, preko kojih stručni radnik formira primarnu konotaciju odraza stresa na ličnost klijenta.

Primene biofidbek treninga predstavlja asistivnu tehnologiju za profesionalce, koja u sadejstvu sa tehnikom progresivnog psihosomatskog relaksiranja, autosugestije i tehnikama vizuelizacije daje prilično efikasna poboljšanja u relativno kratkim vremenskim intervalima kontinuirane primene.

Ključne reči: biofidbek tehnika, biofidbek trening, stres profil


26

OPOZICIONO – PRKOSNO PONAŠANJE UČENIKA U REDOVNOJ NASTAVIDragana LazićOŠ “Knez Ivo od Semberije”, Bijeljina, Bosna i Hercegovina, Republika Srpska

Opoziciono – prkosni poremećaj podrazumeva ispoljavanje prkosnog, negativističkog i provocirajućeg ponašanja, ali ne uključuje teže oblike agresivnog i antisocijalnog ponašanja koja su karakteristična za poremećaj

ponašanja. Simptomi opoziciono – prkosnog poremećaja su tipični za detinjstvo i smatraju se patološkim samo ukoliko znatno odstupaju po učestalosti i težini ili ukoliko se nastave na starijem uzrastu.

Opoziciono – prkosni poremećaj obično započinje u predškolskom uzrastu i može biti praćen nekim simptomima poremećaja ponašanja kao što su okrutnost prema životinjama, tuče i zlostavljanje drugih. Sa odrastanjem dolazi do postepenog opadanja tih simptoma, s mogućnošću progresije ka drugim tipovima poremećaja ponašanja, odnosno ka poremećaju ponašanja.

Cilj rada je da se prati ponašanje učenika sa opoziciono – prkosnim poremećajem da bi se došlo do određenih saznanja o uzrocima i karakteristikama poremećaja. Od metoda korištene su metoda posmatranja, deskriptivna metoda i anketni upitnik.

Deca sa opoziciono – prkosnim poremećajem, u većem broju slučajeva odrastaju u nepovoljnom socijalnom okruženju (škola, porodica, susedstvo). Empirijski podaci ukazuju na to da deca sa ovim poremećajem potiču iz problematičnih porodica i da češće odrastaju bez oca. Simptomi su povezani sa otvorenim sukobima u porodici koji su obično koerzivne prirode (nasilne). Učestalost opoziciono – prkosnog poremećaja veća je kod dečaka nego kod devojčica. Kod dečaka se javljaju na mlađem uzrastu, ali se kod oba pola zapažaju slične promene u ispoljavanju opozicionog ponašanja tokom odrastanja.

Rizik progresije ka poremećaju ponašanja posebno je izražen kod dece sa opoziciono – prkosnim poremećajem koja potiču iz porodica sa niskim socioekonomskim statusom, čiji roditelji zloupotrebljavaju psihoaktivne supstance, koja žive sa maćehom ili očuhom i često menjaju mesto boravka.

Ključne reči: Opoziciono – prkosno ponašanje, redovna nastava


27

PROGRAM PODRŠKE RANOM RAZVOJU DECE – PRIKAZ IZ PRAKSEMarija Končar, Dragana SoćaninUdruženje „Roditelj“, Beograd

Zakonodavni okvir identifikuje razvoj ranog obrazovanja i roditeljske programe podrške kao prioritet (Strategija za rani razvoj i predškolsko vaspitanjе i obrazovanjе, Zakon o predškolskom obrazovanju). Ipak, do

2012. godine nije bilo programa za jačanje roditeljskih kompetencija u ranom detinjstvu, koji su dostupni za većinu roditelja, naročito za ranjive grupe.

Udruženje „Roditelj“ je tokom 2012. godine, pokrenulo, uz podršku UNICEF-a, program podrške ranom razvoju dece iz marginalizovanih grupa u Beogradu i Nišu, a od 2014. godine program se širi na Novi Sad i Rumu. U osnovi projekta je namera da se deci uzrasta 0-5,5 godina, koja su van sistema, odnosno, nisu obuhvaćena nikakvim vaspitno- obrazovnim sadržajima poveća dostupnost stimulativnim programima, koji će im obezbediti iste startne pozicije za polazak u školu. Ovaj cilj se postiže indirektno, kroz povećanje roditeljskih kompetencija za rad sa detetom i to, na način, da ne iziskuju nikakva dodatna izdvajanja porodice.

Program se sastojao iz radionica sa roditeljima i decom i predavanja, od strane stručnjaka, na teme koje su roditelji izabrali. Održano je 625 radionica i predavanja, tokom tri godine programa. 720 porodica se prijavilo za program, od kojih ga je pohađalo ukupno 420 porodica i preko 450 dece (68% dece, od 2 do 4 godine starosti). 24% su porodice sa decom sa smetnjama u razvoju, a 28% ukupnog broja pripadaju nekoj od ranjivih grupa.

Evaluacija programa pokazala je da 91% roditelja smatra da je ovakav program dobar za njih i za njihovo dete, 91% roditelja je reklo da su primenili naučeno kod kuće. Benefit programa roditelji vide u boljoj informisanosti i osećaju kompetentnosti. Deca koja su učestvovala u programu, za najmanje mesec dana, pokazala su napredak u nekoliko oblasti (razvoj govora, motorike i socijalnih veština). Roditelji dece uzrasta u ranom detinjstvu i mlađom decom sa smetnjama u razvoju, prepoznaju ovaj program kao podršku ranoj intervenciji.

Ključne reči: rani razvoj, deca sa smetnjama u razvoju, marginalizovane grupe, podrška


28

PROFESIONALNA ETIKA DEFEKTOLOGA-OLIGOFRENOLOGA U BOSNI I HERCEGOVINI-STANJE I PERSPEKTIVASaša DelićZavod za odgoj i obrazovanje osoba sa smetnjama u psihičkom i tjelesnom razvoju, Tuzla, Bosna i Hercegovina

Svaka profesija ima deset osnovnih karakteristika: zasnovana je na visokom obrazovanju i na nauci, poseduje monopol, profesionalci imaju profesionalno udruženje, vlastiti jezik i etiku; zasnovana je na autonomiji, autoritetu i

altruizmu. Takođe, profesionalac živi od vlastite profesije.

S obzirom na istinsku želju i potrebu da oligofrenologiju smatramo profesijom, a u situaciji kada nemamo definisanu profesionalnu etiku defektologa-oligofrenologa u Bosni i Hercegovini, cilj ovog rada je da naglasi potrebu definisanja profesionalne etike defektologa-oligofrenologa, kroz izradu etičkog kodeksa.

Izrada etičkog kodeksa defektologa-oliogofrenologa u Bosni i Hercegovini je dugogodišnja potreba, a ista još uvek nije zadovoljena. Studenti, tokom osnovnih akademskih studija na Edukacijsko-rehabilitacijskom fakultetu, Univerziteta u Tuzli, ne izučavaju ni jedan predmet čiji bi se sadržaj bavio etičkim pitanjima. Takođe, studenti koji završe osnovne studije, prilikom promovisanja u zvanje, ne polažu nikakav vid zakletve, kao što je to slučaj sa svršenim studentima medicinskih i nastavničkih fakulteta.

Profesionalnu etiku oligofrenološke profesije treba da čine tri grupe pravila, a to su pravila ponašanja prema osobama sa intelektualnom ometenošću, pravila ponašanja prema kolegama i pravila poštovanja propisa u profesiji.

Defektolog-oligofrenolog treba da u svom profesionalnom delovanju poštuje multidisciplinarni i multiteorijski bio-psiho-socijalni pristup čoveku, iskaže poštovanje osnovnih ljudskih prava, dostojanstva i vrednosti osobe sa intelektualnom ometenošću u tretmanu, drugih učesnika tretmana, kao i svih ljudi. Međusobna saradnja defektologa-oligofrenologa treba da se temelji na uvažavanju i toleranciji, iskrenosti, kritičnosti i razmeni iskustava. Dužnost svakog defektologa-oligofrenologa je da se upozna sa novim saznanjima oligofrenološke struke, da iskoristi sve mogućnosti za uvođenje novih oblika i metoda rada, da se upozna sa karakteristikama korištenih metoda u radu, kao i o njihovim ograničenjima, te nepreciznostima u dijagnostičkom postupku i prosuđivanju.

Ključne reči: profesija, etika, defektolog-oligofrenolog


29

EFEKTI RADNOG VASPITANJANada Irić, Ivana Maksimović, Jovana Jović, Vanja Aničić, Olgica ŠubarićUstanova za decu i mlade „Sremčica“, Beograd

Radno vaspitanje u ustanovi socijalne zaštite stacionarnog tipa ima za cilj razvijanje i unapređivanje sposobnosti, znanja i veština za rad i putem rada, neophodnih da bi se pristupilo realizaciji procesa radnog osposobljavanja i

radnog angažovanja korisnika.

Cilj rada je procena mogućnost korisnika sa umerenom i teškom intelektualnom ometenošću različite uzrasne dobi za savladavanje odgovarajućih programskih sadržaja radnog vaspitanja.

Uzorak je činio 101 korisnik Ustanove za decu i mlade „Sremčica“, sa umerenom i teškom intelektualnom ometenošću, oba pola, uzrasne dobi od 15 do 40 godina. Za procenu je korišćen nestandardizovani test napravljen za potrebe istraživanja, čiji je sadržaj usklađen sa programskim sadržajem radnog vaspitanja. Istraživanje je realizovano tokom maja 2015. godine.

Rezultati istraživanja ukazuju da najveći broj ispitanika ostvaruje visok nivo postignuća na onim aktivnostima koje su planom i programom radnog vaspitanja predviđale svakodnevno vežbanje i manipulisanje radnim materijalima i alatima, a nešto niži nivo postignuća na aktivnostima koje nisu u svakodnevnom iskustvu korisnika. Dobijeni rezultati ukazuju na pozitivne efekte primene programa radnog vaspitanja kod ispitanika na stacionarnom smeštaju.

Ključne reči: radno vaspitanje, intelektualna ometenos, ustanova socijalne zaštite


30

ULOGA ŠKOLSKE KLIME U PLANIRANJU PREVENCIJE PROBLEMA U PONAŠANJU Maša JovanovićOsnovna škola „Veselin Masleša”, Beograd

Programi prevencije u školskoj sredini nastoje da smanje ili eliminišu probleme u ponašanju, menjajući sveukupni kontekst u kome se takvo ponašanje pojavljuje. U tom smislu, program prevencije se definiše kao

intervencija ili set interventnih mera koje uključuju raznovrsne aktivnosti. Jedna od osnovnih pretpostavki za efikasno planiranje prevencije u školskoj sredini jeste postojanje pozitivne školske klime.

Proučavanje školske klime, između ostalog, obuhvata i uviđanje i uticaj različitih školskih faktora na postignuće učenika i probleme u ponašanju. Obeležja pozitivne školske klime, kao što su kvalitetni odnosi, međusobno poštovanje između nastavnika i učenika, adekvatna kontrola i nadzor, jasno postavljena pravila ponašanja, pružanje podsticaja, motivisanje učenika, primena savremenih metoda i oblika rada i sl., imaju uticaj na visoka postignuća i na manju učestalost problema u ponašanju učenika. Nasuprot tome, neadekvatno i autoritarno sprovođenje školske klime, ignorisanje učenika sa problemima u ponašanju, stroga pravila ponašanja, nepoštovanje učenika i sl., doprinosi niskim postignućima, stvaranju negativnih osećanja i stavova prema školi, otuđenju od škole, većoj učestalosti problema u ponašanju učenika i sl.

Školska sredina ima značajnu ulogu u etiologiji i prevenciji problema u ponašanju s obzirom da učenici, boraveći svakodnevno u školi, razvijaju svoju ličnost, formiraju stavove, formiraju pogled na svet i dr. Iz tog razloga je bitno da se uoči povezanost školske klime i problema u ponašanju učenika. Mišljenja smo da je kreiranje pozitivne klime u školi najneposrednije povezano sa prevencijom problema u ponašanju učenika, odnosno da se prevencija temelji upravo na pozitivnoj školskoj klimi. Postoji nužna potreba za uvođenjem kontinuiranih i doslednih aktivnosti koje će pomoći u unapređivanju školske klime i time doprineti unapređivanju obrazovno-vaspitnog rada i njegovih efekata. Ključne reči: školska klima, problem u ponašanju, prevencija


31

PROCENA SOCIJALNE PARTICIPACIJE DECE SA SMETNJAMA U RAZVOJU U REDOVNOJ ŠKOLIMilica Čojanović, Špela Golubović Univerzitet u Novom Sadu, Medicinski fakultet, Novi Sad

Deca sa smetnjama u razvoju, predstavljaju veliki medicinski, ekonomski i socijalni problem svakog, pa i našeg društva. Nastojanje društvene zajednice, da ih integriše u socijalnu sredinu čini se potpuno opravdanim.

Uspešna socijalna integracija podrazumeva njihovo uključivanje u školsku, radnu i širu socijalnu sredinu, što je od velikog društvenog značaja.

Cilj istraživanja je utvrđivanje stepena teškoća koje ispoljavaju deca sa smetnjama u razvoju u aktivnostima vezanim za školu i socijalnu participaciju.

Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 60 učenika, od prvog do četvrtog razreda osnovne škole. Eksperimentalna grupa je obuhvatala 30 učenika sa različitim smetnjama u razvoju, a kontrolna grupa je obuhvatala 30 učenika tipične populacije. Kao instrument procene korišćen je upitnik za procenu stepena teškoća u aktivnostima vezanim za školu i socijalnu participaciju, preuzet iz Međunarodne klasifikacije funkcionisanja, ometenosti i zdravlja (SZO, 2001), koji je prilagođen za potrebe ovog istraživanja.

U svim domenima aktivnosti vezanih za školu i socijalnu participaciju, deca sa smetnjama u razvoju ispoljila su veći stepen teškoća u odnosu na vršnjake tipične populacije. Postoji značajna razlika u domenima učenja i primenjivanja znanja, komunikacije i međupersonalnih interakcija i odnosa u korist eksperimentalne grupe.

Utvrđivanje teškoća koje se javljaju kod dece sa smetnjama u razvoju mlađeg školskog uzrasta, koja su uključena u redovni sistem obrazovanja, doprinosi boljem razumevanju karakteristika i potreba ove dece, kao i poboljšanju kvaliteta života, obrazovanja i vaspitanja. Uzimanje u obzir specifičnosti određenih vrsta smetnji, kao i individualnih potreba dece može dovesti do nastanka novih strategija u praktičnom radu sa ovom decom.

Ključne reči: socijalna participacija, deca sa smetnjama u razvoju, redovni sistem obrazovanja, inkluzija


32

SAMOZASTUPANJEM DO BOLJE OSTVARENOSTI PRAVAOSOBA SA INVALIDITETOM - PRIKAZ PROJEKTANebojša Nikolić1, Peter Tot1, Ivona Trušnovec1, Jasmina Anđelić1, Minja Topić2 1Škola za osnovno i srednje obrazovanje “Milan Petrović”sa domom učenika2Apsolvent Visoke strukovne škole za obrazovanje vaspitača

Samozastupanje predstavlja svakodnevni format ponašanja i osnovu egzistencijalne, emocionalne i socijalno kulturalne samoostvarenosti svakog od nas.

Projekat “Kroz samozastupanje do punije realizacije prava osoba sa intelektualnim teškoćama u Srbiji” realizovan je od oktobra 2014. do maja 2015. godine u pet gradova u Srbiji: Nišu, Pančevu, Novom Sadu, Beogradu i Jagodini.

Cilj projekta je osposobljavanje učesnika za samostalnije i samoodgovornije ponašanje u njihovom mikrosocijalnom prostoru, trezvenije razmišljanje i sagledavanje socijalnih relacija i kontroverzi, shodno njihovim individualnim kognitivnim kapacitetima, te povećanje sigurnosti i samopouzdanja u pogledu zastupanja sopstvenih interesa i potreba. Sa učenjem odgovornog ponašanja aktualizovano je i umeće socijalno prihvatljivih načina i obrazaca samozaštite ličnosti i svih garantovanih prava.

Metodološki, ciljnu grupu predstavljale su osobe sa smetnjama u razvoju i osobe sa invaliditetom, sa posebnim naglaskom na intelektualnim teškoćama. U zavisnosti od strukture organizacija koje su bili partneri u projektu, obeležja uzorkovane grupe od približno 80 osoba, fluktuiraju srazmerno uzrastu, polu, obrazovnom statusu, socijalnoj vidljivosti (uključenosti) i pojedinim sociodemografskim različitostima.

Najveći broj realizovanih radionica bio je usmeren u pravcu motivacije učesnika i njihovih roditelja/staratelja na vidljiviju brigu o sebi u bližem okruženju, te promociji samozastupničkog aktivizma i samoafirmaciji učesnika u procesu senzibilizacije javnosti o potrebama korekcije društvene svesti i izbegavanja svođenja osoba sa smetnjama u razvoju na samu smetnju.


33

Rezultati projektnih aktivnosti sadržani su u izuzetno divergiranom korpusu naučenih veština, razvoju samopouzdanja i sigurnosti, proširivanju funkcionalnog inventara pojmova, poboljšanju tehnika kontrole emocionalne i verbalne stabilnosti u proaktivnim socijalnim interakcijama, kao i verbalno psihološkoj snalažljivosti i postupnosti u napetim situacijama.

Zaključne reči izneće i predstavnici studenata koji su posredno bili uključeni u završne aktivnosti projekta, te svojim “uglom” doprineti racionalnijoj percepciji veština koje se prepoznaju kao ključne za socijalno usklađeno i spram teškoća nenametljivo samozastupanje.

Ključne reči: samozastupanje, osobe sa invaliditetom, socijalne veštine, emocionalni balans, ponašanje


34

MODEL EVALUACIJE ČASOVA KOREKTIVNOG SOMATOPEDSKOG RADAMarinela ŠćepanovićDruštvo defektologa Vojvodine, Novi Sad

Korektivni somatopedski rad sa učenicima i korisnicima u školama za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju predstavlja izrazitu specifičnost ovog dela obrazovnog sistema u Srbiji. Na osnovu odredbi

Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, ovakav rad može biti deo obaveznog, izbornog ili fakultativnog dela školskog programa, zavisno od potreba učenika, roditelja i lokalne zajednice. Takođe, korektivni somatopedski rad se može ostvarivati i sa učenicima koji pohađaju druge osnovne i srednje škole, u okviru realizacije dodatne podrške ovim učenicima, zasnovane na mišljenjima interresornih komisija o potrebi pružanja obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške deci tj. učenicima.

Budući da se realizuju u školama, časovi korektivnog somatopedskog rada, kao i drugi časovi, podležu nužnoj evaluaciji. Zbog individualnog oblika rada i specifičnih okolnosti u kojima se on odvija, evaluacija časova, kroz direktno učešće i praćenje istih, nije moguća a da ne dovede do znatne izmene okolnosti, pa i samog karaktera, smisla i očekivanih ciljeva koje časovi treba da postignu. Zato se časovi korektivnog somatopedskog rada najčešće u praksi procenjuju posredno, na osnovu samoevaluacije nastavnika i dokumentacije i evidencije o radu, što nisu dostatni izvori za procenu.

U radu opisujemo Model predstavljanja časova korektivnog rada, koji smo kreirali za potrebe evaluacije časova individualnog defektološkog rada. Model podrazumeva tri faze realizacije i sastoji se od šest segmenata. Suština evaluacije je praćenje i procenjivanje održanih časova preko video zapisa, uz prethodno i naknadno adekvatno informisanje o samom času, učeniku/korisniku i drugim elementima relevantnim za uspešnu realizaciju korektivnog somatopedskog rada. Predstavljamo praktičnu primenu Modela na sprovedenoj evaluaciji dva časa korektivnog somatopedskog rada. Evaluacija časova izvedena na ovaj način je direktna, a nesmetana i temeljna. Model je primenjiv i na časove grupnog rada tj. časove koji se ostvaruju u odeljenjima.

Ključne reči: korektivni somatopedski rad, evaluacija, individualni defektološki rad, model evaluacije


35

PROBLEMI U ŠKOLI SA HIPERAKTIVNOM DECOM U USLOVIMA INKLUZIJE Dragana LazićOsnovna škola “Knez Ivo od Semberije”, Bijeljina, Bosna i Hercegovina, Republika Srpska

Kod neke dece primećeno je da ih ne drži mesto, stalno nekud jure, svuda se penju, svaki čas upadaju u reč sagovornicima i odraslima. Ovakva deca, hiperaktivna, sa ADHD sindromom, predstavljaju problem ne samo svojim

roditeljima, nastavnicima, vršnjacima, nego i sebi, jer se zbog takvog ponašanja odnos okoline prema njima menja i odbacuje ih. Zbog toga je potrebno, u rad sa ovom decom, uložiti mnogo vremena, truda, ljubavi i strpljenja. Nastavnici u inkluzivnoj nastavi imaju problem što, u odeljenju pored takvog deteta, imaju i ostale učenike, koji takođe zahtevaju pažnju, naročito ako se u odeljenju pored hiperaktivnog deteta nađe jedno sa usporenim karakteristikama.

Cilj istraživanja je da se ispita ponašanje hiperaktivnih učenika u školi, odnosi sa nastavnicima i vršnjacima i njihova školska postignuća. U istraživanju su korišćene metoda posmatranja, deskriptivna metoda, anketni upitnik i analiza pedagoške dokumentacije.

Rezultati potvrđuju da hiperaktivnu djecu odlikuje nedostatak samokontrole, zbog čega su ona odsutna i impulsivna u obavljanju brojnih svakodnevnih aktivnosti.

Ključne reči: deca, hiperaktivnost, inkluzija


36

ODLIKE KOREKTIVNOG DEFEKTOLOŠKOG RADA U VOJVODINIMarinela ŠćepanovićDruštvo defektologa Vojvodine, Novi Sad, Srbija

Komplementarni i suportivni postupci i terapije u defektološkom korektivnom radu predstavljaju svaki postupak, metod, terapijski pristup i slično, koji ima ulogu pomažućeg i/ili pomoćnog sredstva koje se koristi,

uz osnovne defektološke postupke, za procenu sposobnosti, edukaciju i terapijsko-rehabilitacioni rad sa decom i mladima sa smetnjama i teškoćama u razvoju.

Cilj rada je utvrđivanje odlika individualnog korektivnog defektološkog rada kakav se primenjuje u praksi specijalne edukacije i rehabilitacije u Vojvodini, a u pogledu realizatora ovakvog oblika rada i postupaka koji se sprovode u korektivnom defektološkom radu sa učenicima u vaspitno-obrazovnim ustanovama, analizu učestalosti korišćenja pojedinih postupaka i njihove zavisnosti od drugih faktora i formulisanje preporuka u oblasti istraživanja.

Istraživanje odlika korektivnog defektološkog rada sprovedeno je kvalitativnim aknetiranjem, anonimno, tokom januara 2015. godine, na uzorku od 37 defektologa. Uzorak su činili defektolozi, članovi Društva defektologa Vojvodine, koji po sopstvenoj oceni i tvrdnji sprovode korektivni rad. U istraživanju je korišćen anketni upitnik kreiran za ove potrebe. Rezultati istraživanja pokazuju neke osnovne odlike korektivnog defektološkog rada u Vojvodini: uže-stručno usmerenje defektologa koji ga ostvaruju, ukupnu dužinu rada na njegovom izvođenju, radna mesta na kojima su angažovani, te vrste postupaka koje najčešće i koje najređe koriste pri proceni sposobnosti, pri edukativnom, terapijskom i rehabilitacionom korektivnom radu sa učenicima osnovnoškolskog uzrasta - detektovani su osnovni, komplementarni i suportivni postupci i terapije koji su u primeni.

Rezultati istraživanja su pokazali da su odlike korektivnog defektološkog rada u pogledu realizatora i postupaka veoma različiti, te da ne pokazuju očekivanu ujednačenost i usklađenost. Preporuka je da se istraživanja ovog karaktera prošire na bazi prikazanih rezultata, a radi utvrđivanja neophodnih zajedničkih okvira korektivnog defektološkog rada.

Ključne reči: korektivni defektološki rad, odlike, osnovni, komplementarni i suportivni postupci


37

INDEKS AUTORA

AAnđelić J. 32Aničić V. 29

BBratovčić V. 20Bojanić M. 24

CCijanović I. 23

ČČojanović M. 31

DDedić A. 21Delić S. 28

ĐĐorđević M. 24

EEminović F. 24

GGolubović Š. 31

IIrić N. 29

JJovanović J. 24Jovanović M. 30Jović J. 29

KKončar M. 27

LLazić D. 26, 35

MMaksimović I. 29

NNedović G. 11Nikolić N. 25, 32

SSoćanin D. 27

ŠŠarić E. 19Šćepanović M. 11, 34, 36Šubarić O. 29

TTopić M. 32Tot P. 32Trušnovec I. 32

ŽŽivković B. 24


38

CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад

376.1-056.26/.36(082)(048.3) 376(082)(048.3)

МЕЂУНАРОДНИ симпозијум “Корективни дефектолошки рад” (2015 ; Нови Сад) Zbornik sažetaka [Elektronski izvor] / [Međunarodni simpozijum] “Korektivni defek-tološki rad”, [Novi Sad, 12. jun 2015.] ; [urednik Marinela Šćepanović]. - Novi Sad : Društvo defektologa Vojvodine, 2015. - 1 elektronski optički disk (CD-ROM) ; 12 cm

Tiraž 200. - Registar.

ISBN 978-86-913605-9-7

a) Деца са посебним потребама - Зборници - Апстракти b) Дефектологија - Зборници - Апстракти COBISS.SR-ID 297266951

korektivni defektoloŠki rad sazetaka jun 2015.pdf · sve korektivne vežbe i aktivnosti treba da...

Documents