I

На путу од Београда према Загребу, чим се прођеСлавонски Брод, на десној обали Саве, код СлавонскогКобаша, као из дубине неке старе бајке искрсава зеленимасив Мотајице, наднесен над реком Савом и њеном до-лином, доминантно и питомо као мајка над колевком.Линија која оцртава њен профил на модром небескомбескрају повучена је руком искона на дан стварања светакада се небо одвајало од земље. Та линија је симбол којинас везује за појам планине, њену пуноћу и присност којаме узбуђује приликом сваког сусрета. Том линијом смоограничавали завичајни хоризонт на првим ђачким црте-жима. Знајте да је то најлепша планина коју сте икада ви-дели. Њени благи обронци, са северне стране, валовитосе спуштају према обали реке Саве, а са друге стране ра-сули се бројни, као из бајке брежуљци и превоји који сепружају таласасто и полако спуштају у равницу премаЛијевчу пољу. Пропланци и превоји обрасли су углавномхрастовим и буковим дрвећем. Ако са врха Виноградића,као узвишеног острва у таласастом мору ситнешког ре-љефа, погледате унаоколо видећете призор који се једному животу виђа. Пред вама се простиру предели и пејзажикао да их је сликала најдаровитија рука сликара. Све јето сложено у једном хармоничном реду. Њива обрасла тра-вом или засејана усевима, па узак појас шуме, па опетњива, па шума и тако редом све док се брежуљци не изгубеи планина нестане у ситнешкој равници у коју се из Мо-

1

тајице спуштају према Врбасу и наше речице Ина, Лепе-ница и Татића поток. Призор дарује непоновљив доживљају предвечерје, када сунце залази и његови снопови обас -јавају врхове дрвећа, а у сунчаном руменилу запламтеврхови брегова и оцртају се јасно силуете Мотајичких ви-сова у позадини, као на сликама славних мајстора, пла-нина Мотајица се дојми као митско, живо биће којестражари на хоризонту и речито ћути вековима. Чиниломи се да је тај призор описао и велики Гете у стиху којисам памтио са часова немачког језика код нашег омиљеногпрофесора Ота Рајса “Врхови брегова пламте у вечерњемсунчаном сјају”.

Изнад Мотајичких висина, симетрично извајаних ираспоређених као џиновска бића на хоризонту, уздиже сеу савршеној лепоти врх Градина на 652 метра надморскевисине, са које се, за ведра дана, као на длану, видиЛијевче поље све до Бањалуке и славонска равница ои-вичена венцем брда планине Папук. Народно предање го-вори да је Градина добила име по граду који је подигнутна врху Мотајице у давна римска времена. У том градусе налазила и црква Св. Богородице. Доласком Турака,они су град порушили, а цркву су скрнавили и претво-рили је у шталу где су држали своје коње. Једне ноћи Св.Богородица реши да цркву пресели преко реке Саве уСлавонију. Када је била над средином реке, звоно јој ис-падне и падне у Саву. Од тада, препричава се, сваки дану 12 сати (у подне) звоно звони у Сави, а његов звук сечује и у моме селу Ситнеши. Не знам да ли је ово пре-дање истинито, али знам да сам у летњим лепим и сунча-ним данима, тачно у подне чуо потмули звук звона којије долазио из правца реке Саве, иза Мотајице. По томзвуку звона, који се чуо и до наше куће, моја мајка језнала да је време да носи жетеоцима ручак у поље.

По китњастим брежуљцима разбацане су сеоске кућеграђене од цигле и углавном покривене црвеним црепом.

2

Око кућа се вијугају плотови и ограде саграђени од та-раба или прућа, складно, практично и за око лепо. Окосваке куће налазе се прекрасни воћњаци и баште, авртови око кућа засађени су разнобојним цвећем. У овојземљаској лепоти и рају у селу које се зове Ситнешидошао сам на свет, и ту је обликован мој живот, мојежеље и исткани моји снови о будућности коју сам сањао,маштао и тежио да се једнога дана оствари. Родио сам сеу марту, када су снегови копнели, а дријемавац и бабиноуво најављивали скори долазак пролећа. Богатство ре-љефа у моме селу, биљни и животињски свет, климатскепромене и све остало уграђени су у спојне линије могабића. Лепота простора, његово богатство и стална про-мена у зависности од годишњег доба, развијали су мојумашту, будили емоције и надахњивали ме да у себи раз-вијем осећај љубави према лепоти и лирски доживљајприроде. Сву ову рајску лепоту мог дечачког простораобасјавало је и давало му снагу Сунце и плаветнило неба,какво никада нигде нисам видео сем овде у крајичку могазавичаја. Овде се испреплетала лепота природе и лепотаљудског живота. Из оваквих бајковитих предела мога за-вичаја понео сам своју животну амајлију да ме пази ичува од зла отуђења, од човека и од природе.

Околина у којој сам одрастао је питоме и раскошнелепоте, али је знала понекад затутњати сурово и безочносметовима снега зими, поплавама у пролеће и олујамалети. Љубав и претња што су струјале са Мотајичких ви-сова, наизменично и снажно, продирале су у најскриве-није пределе душе и обликовале темељне црте нашегкарактера: нежност и отпорност.

Потпуну и дубљу перцепцију мог завичаја издифе-ренцирале су у мом бићу, како у душевном, тако и у емо-тивном погледу, приповетке Петра Кочића, лектира могадетињства, у којој сам сретао поново своје планинце и

3

завичајну природу као жива бића која трепере у тузи, за-носу и песми, поносни и праведни који “не бендају никогосим оног ко поштено мисли и суди”. Касније, уз књигеИве Андрића и Бранка Ћопића мој завичај се уздигао упарадигму непресушнога извора снаге и радости из којегсам црпио снагу целог свог живота. Носио сам га у срцупо далеким светским путовањима, сигуран да је са мномонај див из Ћопићеве приче који добива снагу “чим до-дирне земљу драгу”. То су оне животне енергије и даровипо којима постајемо трајни дужници своме завичају, какото запажа велики дародавац завичају Иво Андрић.

Путујући често на релацији Београд-Загреб МирославаКрлежу је призор Мотајице увек поново пуном свежиномузбуђивао. О томе је оставио више својих днев ничких за-писа. У једном, најранијем из 1917. године, млади Крлежакаже: “Као неко сретно, пастелно острво на маестралу, Мо-тајица је плави гоблен за раних јутарњих свитања и читавниз полутихих арија расте из Мотајичине примавиолинскејутарње кантилене…”

А у другом запису, упирући поглед на ову митскупланину, овако осећа њену будућност: “Заблистат ћестаклени градови по овим падинама, стаклени ателијери,павиљони, каване, концертне дворане, библиотеке, свекристално блиставо.”

Од мога детињства до данас свуда се у овом крају на-зиру трагови пута којим се Мотајица упутила у својусрећну, Крлежијанску будућност, као да “тамо није урлаоТурчин око Градишке, као да се вјековима ту није жив -јело око колца и као да нијесу пламтјели чардаци ихучала крвава вода” (М. Крлежа).

4

II

Дете сам мајке Кристине, коју су сви у селу звалиТина, и оца Уроша, најмлађег сина мога деде Михаила.Отац је рано остао без оца, па је моја бака Мара мораласама да се брине о њему и још његова два старија братаИгњи и Јовану и две ћерке, моје тетке, Стојанки и Јованки.Отац је са одличним успехом завршио основну школу икао питомац Привредника упућен на школовање у Пешту,у Мађарску, тадашњу Аустроугарску државу. Српско при-вредно друштво “Привредник” постојало је и радилопуних 50 година, од 1897. до 1947. године. За то време наразне занате, трговину и угоститељство упућено је близу40.000 питомаца, углавном сиромашне сеоске деце из свихкрајева наше земље. То је био тада једини пут из сиро-маштва и незнања – у свет учених и стицање стручнихзвања. Сви привредникови питомци као оца су поштовалиоснивача овог удружења Владимира Матијевића, училинапамет његове савете о раду, штедњи и честитости измале брошурице “Привредникова лекција”, коју је и мојотац чувао као реликвију целог свог живота, причајућиувек са великом захвалношћу о Привреднику и великомчовеку Владимиру Матијевићу. Кроз овај “прозор” отишлоје у свет неколико десетина деце из нашег краја и сви сусе успешно формирали у вредне привреднике и моралнимврлинама надахнуте људе, спремне да у духу своје При-вредникове традиције, увек помогну и подрже и другу си-ромашну децу у учењу и раду. У Пешти се отац школовао

5

за трговца и изучавао трговачке вештине. Босна у којој самрођен и у којој су живели моји родитељи у то време је билапод Аустроугарском влашћу. Сви Срби у Босни, па и мојотац, у мислима су живели у Србији, маштали о њој каосветионику слободе за сав српски народ. Очеви родитељису се бавили земљорадњом, тако да је мој отац наследиовелико имање: оранице, пашњаке и шуме. По завршеткушколе и доласка из Пеште радио је као трговац. Моја мајкапотиче из угледне, бројне породичне задруге Новаковић.Бака Милица, коју сам изузетно волео, и деда Јован, билису угледни домаћини и међу најбогатијим у селу. Мама јеимала две сестре, тетку Стевку и тетку Савку. Моја мајкаје завршила основну школу, што је у оно време за женскодете била реткост.

Моји родитељи су живели тешко, али радосно, по-свећени деци и породици. Имали су нас једанаестородеце, а само је наш брат Ратко умро убрзо после рођења.Требало је пуно труда, напора и љубави да би се подигла,одгајала, васпитавала и за живот приремила сва деца. Тусу моји родитељи давали максимум од себе, сналазилисе и углавном успевали да ми ни у чему не оскудевамо,и да нам колико толико улепшају детињство, трудећи седа сваком од нас поклоне подједнаку љубав и пажњу.Било је то тешко, али су они у томе успевали. У то време,село није имало лекара. Лекар је био само у Српцу деветкилометара од села. Људи, као и деца, прехладе и лакшеболести прележали би на ногама, или лежали у креветупијући чајеве од нашег лековитог биља све док болест непрође или савлада оболелог. Није била реткост да су бо-лесне водили код врачара које су им “сливале страву” га-сећи угљевље у води. Многи, јер нису имали другогизлаза, веровали су у ове враџбине. Колико се дубоко удечји мозак урежу разне навике осећам и данас код себе.Наиме, у моме селу се веровало да ако човек руком до-

6

такне предњи део врата, а после тога не дуне у састављенепрсте те руке, добиће гушу. То веровање, давно у детињ-ству урезано у мој мозак, прати ме и данас, тако да не-свесно, ако прстима руке дотакнем предњи део врата,дунем у састављене прсте. У условима у каквим су жи-вели и хигијена је одговарала тим приликама. Платно одкога су нам мајке шиле одећу углавном је било ланено,кога су оне саме припремале, у дугом процесу од сијања,жетве, кисељења у реци, трлења ступом па све до ткањаи шивења. Рубље се обично искувавало у цеђу, што је уствари био обичан, мало пречишћен пепео помешан сасодом. Затим се на реци испирало рукама и ударало прат-љачом.

У Ситнеше је доселио наш прадеда Томо, родочел-ник и ауторитет наше породице. За време Турске завршиоје српску школу у Дервенти. За стопоедесет година одњеговог доласка наша породица се само у три-четири по-колења разгранала у десетине његових потомака.

Наша породична кућа налази се на питомој заравниу подножју Мотајице и брда Виноградић, са источне исеверо-источне стране, док се иза наше куће, после малеузбрдице, лагано према западу рељеф спушта у равницупрема речицама Лепеница, Ина и Повелич. На улазнаврата наше куће, постављена у правцу исток-југ, падајупрви сунчеви зраци, иза Мотајице и Виноградића, што јејош дубље у мојем бићу утиснуло Мотајицу као судбин-ску планину нашег живота, Јунговски речено, као архе-тип сунца и рађања.

7

III

Годину дана после мог рођења ја сам се тешко раз-болио. Како су ми касније причали, био је март месец ијош је била јака зима са доста снега. Ја сам био тек про-ходао. Тога хладног и снежног марта умрла је моја бакаМара, татина мајка, а моје малешно, немоћно тело во-дило је своју прву битку за живот. Толико сам био боле-стан, да су очекивали сваки час да умрем. Тетка Савка,мамина сестра, била је отишла код комшинице, која јебила “шваља” да ми сашије “гробну кошуљу” у којој ћеме сахранити. Пред вече, ја сам се почео мало опорав-љати и после неког времена устао сам из постеље у жељида ходам. Међутим, био сам толико мршав и исцрпљен,да нисам могао стајати на ногама. Ноге су ми изгледале,како ми је касније причала моја старија сестра Рада, каодве чачкалице. Требало је дуго времена док сам се опо-равио. Била је то моја прва победа у животу, победа опакеболести, само годину дана после мога рођења. Изгледада је судбина обележила тако мој живот одмах по рођењу.Данас кад о томе размишљам сетим се стихова песникаЂуре Јакшића: “Две преда мном стазе стоје, једна с цве-ћем, друга с трњем; гвоздене су ноге моје; идем трњемда се врнем”. Животно сам био опредељен за стазу сатрњем. Судбина ми није била наклоњена, а газећи трно-витом стазом полако сам је претварао у цветну. Многотрња остало је дубоко заривено у моме телу и мојојдуши, тако да ме и сада понекада боцка и опомиње на су-

8

рову прошлост коју сам босоног морао да прокрчавам.Мислим да по мом рођењу пупчана врпца између мене изавичаја није пресечена. Због тога сам захвалан невид-љивим силама које су ме донеле на свет.

9

IV

Моје тек започето безбрижно детињство, као ибројних мојих вршњака, прекинуо је окрутни рат, којегје судбина нама натоварила, да нам и тако сиромашно иоскудно детињство још више загорча и стави нас у новаискушења. Био сам сувише мали да бих учествовао урату, али и довољно велик да бих осетио све његове стра-хоте и ужас које су људи, претворени у звери, једни дру-гима чинили. Били смо невини и недужни плаћајући туђерачуне. Као деца гледали смо смрт, као да је судбинахтела да гледајући у живот одмах по рођењу спознајемои смрт. Људско зло изливало се на све стране. Свемоћнасатана претварала је наш животни простор у црну рупу,да употребим појам из модерне астрофизике, која је свеусисавала и пустошила и претварала у мрак, осим страха,претњи, глади, неизвесности и смрти. Ту, у таквим при-ликама формирало се језгро мога детињства, моја лич-ност. Када позовем у аудијенцију своје успомене о ратусећам се да смо често ноћу бежали из куће. Некада смоморали кућу напуштати и по неколико дана и са мајкомпотражити неко сигурније место, а отац би обичноостајао да чува кућу, кријући се ноћу у њивама засађенимкукурузима или пшеницом, а најчешће у оближњим шу-мама одакле је могао са стрепњом мотрити на судбинунашег дома. Бежали смо и плашили се свих војски.Остале су ми у памћењу зимске хладне и ведре ноћи кадасу у „јатима“ испод небеског свода брундали авиони и

10

бацали неке беле папире ( летке ), које смо ми деца сут-радан, упадајући до појаса у снег, тражили по њивама ишумама и доносили родитељима. Они би их забринуточитали, али нама никада нису говорили шта у њимапише. Сећам се стравичних борби вођених на Боста-ништу и на Виноградићу; фијукања метака поред про-зора наше куће у којој смо ми уплашени лежалипри ковани за земљу у страху да нас зрно не погоди.После битке поражени су обично бежали носећи на но-силима рањенике, који су јаукали и запомагали, остав-љајући их негде у селу на сигурном месту, претећидомаћину куће да чува и негује повређеног док се они неврате. Домаћин би у страху слушао како њему и његовојпородици прете смрћу, ако га добро не сачува, а одмахпосле њих победници би наилазили и претраживали кућупретећи смрћу домаћину и његовој породици уколико непризнају да у кући има некога од рањеника. Тако се до-маћин налазио између две смрти немајући трећег избора.

У то време за мене, као детета, није било неке великеразлике између смрти и живота. Често сам, седећи са ста-ријима поред казана за печење ракије, могао од њих,после подоста попијене ракије првице (која удара не уноге него у главу), могао да чујем како кажу: “Смрт ти је,јеби га, живот без ракије”.

Ако би се битке водиле ноћу, ујутру би обично пре-стајале и ми деца терајући стоку на пашу наилазили смопоред путева на, бачене у жбуње, бомбе, метке, а понекади пушку. Толико смо били огуглали и навикнути на ратда наша детиња машта није нас упозоравала да то оружјеможе да експлодира и убије нас, или нам нанесе повреде.Ми смо га обично купили и стављали у наше торбе,заједно са застругом сира и комадом тврде кукурузе, иносили кући да би давали очевима или старијој браћи.Они би то брижно узимали и негде крили да нико не зна,

11

за не дај Боже, ако затреба. Када би наишла војска којусу они симпатисали, износили би то сакривено “благо”и давали. Ми деца смо обично чували стоку, играли се,најчешће пириза и око чобанске ватре причали разне до-годовштине о борбама, покољима и мучењима које смокришом чули од својих старијих. Колико смо се, као деца,уживели у рат и колико је постао саставни део нашег жи-вота, говори и чињеница да смо се недељом, после напа-сања стоке, скупљали и играли се рата, делећи се обичноу две војске, у партизане и четнике. Од дрвета смо пра-вили пушке, митраљезе, шмајсере, бомбе и ножеве и свеје то чувано у нашем дечијем ратном магазину у старојзгради нашег домаћинства - кијеру. Ја сам увек изиграваоглавног команданта и сва деца би обично долазила нашојкући, где бих им ја поделио наоружање, распоредили се удве војске и разишли по шуми водећи наше дечије борбе.Често смо се знали толико уживети да смо немилосрднојурили једни друге псујући све четничко или партизанско,и упућивали једни другима најпогрдније речи. Добро је дасу се ове наше игре увек завршавале срећно и ми смоостајали другови, као што смо и раније били.

12

V

Кроз моје село протиче неколико потока и река.Поток Татића, реке Ина, Лепеница и Повелич. На свакојод ових река и потока налазило се више воденица; нанајмањем Потоку Татића биле су три.

Поток Татића би лети обично пресушио, а корито бибило пуно воде у пролеће и касно у јесен и тада су нањему млеле три воденице – наша и чиче Јове, мало нижечиче Игње и скоро при ушћу потока, поред куће Луке Но-ваковића – њихова воденица. Најомиљенија река где смосе лети купали била је Лепеница. Она је имала неколиковирова у којима смо се ми деца учили пливати, обичнонедељом после напашене стоке. Иако су то били врломали вирови, десетак метара дугачки, а 5-6 широки, замене су тада били велики као данас море. Купање у рециЛепеници био је прави доживљај за нас. Лепеница је билабистра и чиста као суза. У њој смо често са усхићењемпосматрали видре, као зечеви мале крзнашице, које живесамо у беспрекорно чистим планинским водама. Не знамда ли су се поново вратиле у своју реку, јер их је било не-стало када су реку загађивали у време Државног пољо-привредног добра “Мотајица”. Наша прелепа речицапружала нам је и друга задовољства: ловили смо у њојрибу са вршкама, претходно мутећи вир купајући коњеили голим рукама гонећи рибу из корења врба где би сескла њале и мировале. Мало даље, низводно од вира, где

13

смо се ми купали, налазио се млин “Крљан” где самчесто долазио са оцем, а касније и сам, и млео кукуруз уњему. Понекад сам заједно са оцем спавао у млину, штоме је посебно радовало, јер би наложили ватру, замесиликукурузни хлеб и пекли у жару ватре у млину. Тај врући,и прашњави кукурузни хлеб, који се дробио у нашим ру-кама, био је права посластица.

“Крљан” је био заједничка својина десетак кућа изсела и сви су га користили правом на “ред” према учешћуу власништву. Наш отац је заједно са својим братомИгњом имао читав један дан за коришћење млина и наш“ред” је био понедељком.

** *

У нашем месту радила је кратко време још за времеТурака српска основна школа лоцирана поред цркве.Упамћен је и њен учитељ Никола Којић, који је каснијебио свештеник у селу Кукуљама. Школу су, као и цркву,запалили Турци 1875. године на почетку босанско- хер-цеговачког устанка. Та велелепна црква, посвећена Св.Илији, саграђена је 1856. године и о њој је писао чувенируски дипломата и етнолог Хилфердинг. Црква је сагра-ђена на месту мале дрвене црквице која је, према предању,била стара више од двеста година. После Аус тро угарскеокупације цкрва је обновљена и 1891. освешћена. Нашабаба Милица је причала како је, као девојчица, водилаволове и са оцем помагала у превожењу камена за цкрву.Одмах након тога саграђена је поред цркве и школа којусу похађали и наши родитељи. Школа је, са прекидом завреме I светског рада, радила све до почетка II светског

14

рата, када су је заједно са поповом кућом, црквеном кан-целаријом, дућаном који је водио мој отац и кућом узовај дућан, запалили 1942. године усташе, а цркву руи-нирали и скрнавили. Школа, заједно са црквом, поповомкућом и дућаном у коме је радио мој отац, налазила се наузвишењу са кога се, лепо као на длану, могло видетицело село. Црква је била једна од најстаријих цркава уокружењу, па су у њу некада, на богослужење, долазиливерници и из околних крајева, па чак и из Бања Луке. Уподножју брда на коме је црква, у прекрасном малом шу-марку налази се извор – азна, где су за време црквенихсабора и светковина посетиоци силазили низ брдо наазну да се напију воде и поново чили и весели уз брдо севраћали цркви. Црква и данас доминира селом, као једнаод најстаријих богомоља у регији. Десетак метара одцрвке налази се гробље у коме су сахрањени мој отац,мајка и брат чије гробове често посећујем и дуго временау размишљању проведем у хладовини старе, мириснелипе која се налази поред гробља. Од црвке се пружа ве-личанствен поглед на село, на падине Мотајице, геомет-ријски поређана поља засејана усевима или обраслаливадом, а између њива налазе се шумарци са храстовими грабовим дрвећем чија хладовина добро дође за чобанеи раднике у пољу за време летњих жега. Овај прекраснипејзаж, као насликан на великом платну, дубоко се урезаоу моје памћење и често ми се јављао у тренуцима ностал-гије за завичајем. У мом памћењу били су трајно утис-нути многи живи призори дивних пејзажа из Ситнеша;таласасто распоређени брежуљци и заравнине њива, ли-вада, шума и пашњака. Слике тих пејзажа, на сунчаномдану, са предобрим и марљивим људима су део оне рас-коши коју сам понео и носим у себи кроз цео живот. До-вољно је било да у мислима оживим ове прекрасне сликеи предивне пределе мога завичаја и када се пробудим изразмишљања, био сам свеж и испуњен неком неописивом

15

лепотом, као да ми се у стварности догодила. Ово брдо,црква на њему и поглед одавде на село чине неизбрисивфрагмент прошлости из мога живота. За време рата,школа у Лепеници је одмах на почетку запаљена, тако дами деца за време рата нисмо ни похађали школу. Минисмо ништа ни знали о школи, а старији нам о томенису стигли да причају, јер су имали већих брига и раз-говора везаних за рат и борбу за свакодневни живот. У товреме ми смо се, колико смо могли, безбрижно играли,делећи свакодневне проблеме и страхоте са родитељима.Ми деца смо рат доживљавали као сурову стварност којапредставља начин живота какав смо једино познавали.Све нам је стога, касније у животу било лакше подносити– послератну глад, пешачење по блату и киши сваки данпо 18 км. до школе и назад, хладне планинске зиме, све.Нисам, као ни многи моји другови, знао шта значи жи-вети без страха од војске, оружја, пуцања, паљења кућаи убијања људи. Мислио сам да то све спада у нормаланживот, јер другачији нисам још упознао. Још се вију ди-мови над мојом душом које сам као чобанче са једне уз-брдице у локалитету Паличак гледао над згариштем кућеочевог брата, чиче Јове, коју су те ноћи запалили четницизато што су његова два сина била у пролетерској бригади.Недуго иза догађаја крволоци су и самог чичу Јову за-клали заједно са његовом женом Милком. Моја дечијаперцепција тих ратних збивања згушњавала се у аветстраха, који је доминирао мојим бићем и који се годинамаполако потискивао у најдубље слојеве подсвести каотрајни елемент темељних доживљаја света.

16

** *

Када су рекли да се рат завршио, и када су се сви томебезгранично радовали, нисам у потпуности схватио штато значи, само су се мој старији брат и сестра, који су билиу партизанима, вратили кући и сви смо им се безграничнорадовали. У моме селу поред Срба, који су чинилинајвећи део становништа, живели су, од стране Аустро-угарске државе плански колонизовани Немци, Пољаци,Русини, Украјинци, а касније од Независне државе Хрват-ске и Хрвати. Немци и Хрвати су активно учествовали настрани непријатеља, па су се, већ приликом ослобађањанашег краја заједно са Аустроугарским и усташ ким насе-љеницима из околних села повлачили са својом војскоми отсељавали. Пољаци, Русини и Украјинци су заједно санашим борцима учествовали у партизанским јединицама,али су после рата изразили жељу да се врате у својеземље, до чега је одмах после рата и дошло на бази спо-разума између наше земље и њихових држава. Да се ратзавршио осећао сам и по томе што су се сви раније насе-љени постепено исељавали и неста јали, остављајућисвоје поседе, куће, засађене баште и њиве, чему смо семи деца радовали, како би имали доста простора за напа-сање стоке и нисмо се, као раније, плашили да стока неоде у туђу њиву и направи штету.

17

VI

Једног петка, септембра месеца 1947. године, увечекада сам се вратио гладан и уморан са испаше стоке, чуосам да у кући отац и мајка нешто причају, да је дошаоучитељ и да је из општине наређено да сва деца која суза школу дођу у понедељак у кућу Немца Манца који сеодселио, да их учитељ упише и да ће школа у тој кућипо чети са радом.

Ја сам још пре тога држао буквар у руци, јер је мојстарији брат Миодраг, држао течај описмењавања одрас-лих у селу, па је однекуда донео упаковане у пакету, новеи са дивним сликама букваре које је делио полазнициматечаја. Буквар је за мене био велика тајна, гледао самслике и неке чудне знакове мени непознате. Тада је братМиодраг мени и осталој браћи и сестрама објашњаваослова и уводио нас у тајне писања и читања, као у некубајку, из које треба, да изађемо паметнији и зрелији. Алибрат је убрзо, по налогу из среза Српца, отишао на шко-ловање у Бања Луку, а ја сам са тим првим букваром почеода улазим у тајне које књиге чувају и нуде радозналим.

У недељу, септембра месеца 1947. године, ја и мојстарији брат Слободан спремали смо се да сутрадан у по-недељак кренемо у школу. Те ноћи нисам могао да спа-вам, једва сам чекао када ће да сване, да кренем у то чудошто се школа зове. Освануло је дивно, сунчано септем-барско јутро. Са свих страна деца су хрлила према једној

18

кући која се звала школа. Школа је била удаљена око 4километара од моје куће у једном правцу. Прашњави илиу јесен блатњави пут пролазио је поред кућа, а онда дужједног поља које се зове Гај, па преко реке Ине излазиона цесту која је водила до школе. Пут је био посебно на-поран зими, у позну јесен и рано пролеће, када рецичаИна излије, а требало ју је прећи само преко уског брвна,које је вода често односила, па смо прелазили како смознали и умели. Школа је била смештена у напуштенојкући једнога Немца који се звао Манц. Била је то великазидана кућа, покривена црвеним црепом, са великим дво-риштем ограђеним тарабама. Кућа се налазила поредцесте која је водила из Српца до Ситнеша, и имала је двевелике просторије које су служиле као учионице. На та-вану, на који ми деца нисмо смели да се пењемо, био јеучитељев стан. Учионице су биле светле, са великим про-зорима и дрвеним патосом, дрвеним ђачким клупама, по-реданим у три реда, старом школском таблом, столом истолицом за учитеља. Са десне стране на зиду је висилагеографска карта Босне и Херцеговине, а изнад учитеље-вог стола три велике фотографије: Тита, Стаљина и ЂуреПуцара. Наравно ми деца нисмо знали тачно ко су тиљуди, а за чудо, и учитељ нам није о њима причао. Десноод стола у једном ћошку учионице, налазила се пећ “буб-њара” испод које је увек било доста нацепаних дрва. Салеве стране испред учитељевог стола налазила су се двареда клупа у којима су седели ђаци првог разреда, а у дес-ном трећем реду, ђаци другог разреда. Учитељ би прворадио са једним разредом, па би њима давао задатке дасами раде, а онда радио са другим разредом. Било нас јемного ученика, сигурно преко 250, јер су у ову школуишла деца и из околних села: Горње и Доње Лепенице,Срђевића и Ћукала. Било је више генерација, од оних од7 година, па до одних од 16 и више година, јер за времерата школе нису радиле па се скупило више генерација.

19

Старији, који су знали читати и писати, прешли су одмаху други разред.

Наш учитељ је био Бранко Миљешић из БосанскеКрупе, који је, како смо чули, право из школске клупе до -шао у наше село за учитеља. То је био млад, витак човек,са црном косом и благим очима. Није имао више од 20-так година, али је деловао врло позитивно, са лепим по-нашањем и манирима, за то време “господски” обучен исвојим понашањем уливао је у нас страхопоштовање.Само ауторитетом и добрим педагошким способностима,којима је располагао, могао је да одржава ред тако вели-ког броја доста несташне деце. У школи је владала строгадисциплина. Када би са одмора ушли у учионице моралаје да влада савршена тишина и мир, а када би учитељ ула-зио у учионицу, сви би устајали, а један од ученика,обично сам то био ја, повикао би са песницом на слепо-очницама “За домовину с Титом”, а сви остали би у гласодговорили “Напред”. Тада би учитељ долазио за свој стои смиреним гласом рекао “Седите”. Ми би сели и са ве-ликом пажњом слушали оно што нам је учитељ причао.Наравно, било је и оних, а међу њима понекад и ја, којисмо причали за време часа, а тада би следила шиба подлановима или клечање у ћошку. По завршеној настави,у школском дворишту морали смо да се постројимо у ко-лону, два по два, и тако у реду идемо кући. Учитељ биобично одредио некога од нас да пази да неко не изађе изколоне. Тај би био записан, а сутрадан су следиле батине.Ту сам био доста непослушан. Учитељ је обично одре-ђивао девојчицу да прави ред, а ја сам одмах по изласкуиз школског дворишта излазио из колоне и настављао путсам, или са својим истомишљеницима. Моја дечија сујетаније подносила да ми девојчица „командује“.

У то време у школи није било фудбалске лопте, паби за време одмора трчали, играли се неких дечијих

20

игара, или би јурили за лоптом коју смо обично правилиод старих крпа или тако што би чупали длаке од говеда,и стављали их између дланова, пљујући у њих, трљалии правили лоптице којима смо касније играли фудбал. Иданас имам оштећене нокте од удараца, уместо тако малелоптице, у камен или земљу. Занесени игром, нисмоосећали те ударце, а топлу крв која се сливала са прстијуногу заустављали смо посипањем прашине са земље.

Од прибора за писање имали смо таблицу, писаљкуи концем о таблицу обешен смотуљак крпице за брисање.Била је велика вештина донети у школу урађен домаћизадатак из рачуна или написана слова, а да се у ланенојторби не избрише. Цео први разред писали само само натаблици, али то нам није сметало да научимо лепо да чи-тамо и пишемо. Имали смо пионирске одреде, пионирскекапе и пионирске мараме. Најтеже нам је падало што смоморали да се шишамо до главе. А сви смо желели да има -мо дужу косу и да је чешљамо уз главу, што је тада биломодерно. Због тога нисмо хтели да се шишамо па би учи-тељ доносио машину за шишање и свакоме на глави пра-вио крст, шишајући га од чела према потиљку и од једногува према другом уву, тако да смо морали да се послетога ошишамо.

Учитељ нас је често водио на излете на обронке Мо-тајице, посебно када стигну шумске јагоде. Сећам се, он билежао у хладовини, а ми смо јурили са лончићима од про-планка до пропланка, у жељи да што више наберемо јагодаи донесемо учитељу који их је сипао у једну велику канту.

Учитељ је са нама често приређивао приредбе којесмо давали мештанима нашег и околних села. Ја самдобро рецитовао и учитељ ме је стално ангажовао да ре-цитујем. Сећам се једном, већ као ученик трећег разредаосновне школе, учествовали смо на некој ђачкој смотрисвих основних школа општине Србац. У Српцу до тада

21

само сам једном био, али сам чуо да су ту куће једна додруге и да су много веће него код нас у селу. Радовао самсе што ћу видети то чудо од вароши, о којој сам сањао имаштао, слушајући само из прича својих старијих. На-жалост, све нас који смо из школе учествовали на овојсмотри довезли су коњским колима из Ситнеша у Србацкада је већ био мрак, а вратили нас опет по мраку, такода ништа нисам видео. Такмичење се одвијало у једнојвеликој сали, која је имала бину, застрту великим заве-сама. Када сам ја требао да рецитујем завесе су се отво-риле и у полумраку угледао сам само велики број главаи очију уперених у мене. У првом реду седели су некиуниформисани људи. Ја сам рецитовао песму “Десант наДрвар”. Када сам стао на бину и гласно, колико сам могаојаче, рекао “Десант на Дрвар”, ови униформисани људису се нагло дигли и стојећи са песницом стиснутом наслепоочници одслушали рецитацију до краја. Тек многокасније, сам схватио зашто су тако урадили.

Учитељ Миљешић је био мој идол. Био је одличанпедагог, врстан учитељ који је, иако млад, знао да радиса нама сеоском децом и у томе имао доста успеха. Биоје врло активан у селу, популаран и сви су га ценили ипоштовали. Према нама деци био је строг, али крајњеправичан. Први разред сам завршио са одличним успе-хом и за награду добио књигу “Како се калеми воће”.Иако ништа из ње нисам разумео, преко летњег распустапрочитао сам је најмање два пута.

То послератно време било је врло тешко. Немаштинаје царовала на све стране. Највише чега је било, било јебеде. То се увлачило у нашу душу, сакатило дечију психу,и опседнути немаштином и гладовањем, наша машта сесводила само на једно, како да преживимо.

По највећој зими и снегу у школу смо ишли у крат-ким ланеним панталонама и џемперима које нам је мајка

22

плела. Кући смо углавном носили “клопме” а у школунеке цокуле за три броја веће, у које је вода слободно ула-зила и излазила. Жељни смо били само парчета кукурузе.Родитељи, што би накупили летине, морали су да дајудржави. Држава је то називала вишковима и одређивалаколико чега мора да се преда држави. Обично су то билеколичине веће него што се могло са њива добити, тако дасу људи све оно што су преко лета стицали, на јесен мо-рали да дају држави, што често није ни било довољно, пасе морало докупити, или у затвору одлежати. За времеоткупа држава је одузимала од сељака све оно што нијеимала, а што јој је требало, а одузимала је од оних којитакође нису имали и којима је требала помоћ.

Насилно терање сељака у радне задруге и откупи,били су највећа мора сељацима, доводили су до сиро-маштва и просјачког штапа и оне сељаке који су пре тоганекако преживљавали. Откуп је био највећи терор, тра-жено је и оно што људи никада нису ни производили. Бо-гата јесен остављала је празне амбаре, празне таване,празне торове и гладна уста чељади. Домаћин куће бинајчешће завршио у затвору, или присилном раду самозато што није имао да преда оно што никада није ни про-изводио. Глад је селом владала као куга. Сећам се у нашојкухињи, односно у соби у којој смо боравили и кували,налазио се велики дрвени сто са ладицом у којој јеобично држан хлеб. У та гладна времена, када сам дола-зио из школе прегладан, отварао сам ладицу, а она чистаи празна, ништа у њој није било. Нисам се могао ни жа-лити родитељима да сам гладан, јер знам да немају штада ми дају и да је њима то још теже.

Отац је стално био забринут, јер требало је прехра-нити децу, а нема се чиме. Мој отац није припадао вла-дајућој партији. Међу малобројним у селу није хтео дауђе у сеоску радну задругу, није одлазио ни на какве ску-

23

пове и састанке, повукао се у себе и гледао кућу и децу.Није чак желео ни да ради у државној служби, иако су газвали, да као школован трговац, води једну трговину уСрпцу, конфисковану од његовог школског друга Савића.Због свега тога, иако су му деца била у партизанима, на-вукао је на себе и нашу породицу, презир сеоских, непис-мених власти из Месног одбора који нису пропушталиприлику да га шиканирају. Чак су га прогласили кулакомшто је било обележје за оне које треба свим средствимасломити. Ми деца због тога смо доста испаштали, првонисмо имали оно што су имала друга деца чији су роди-тељи били у државној служби: тачкице, следовање браш -на, шећера, уља, соли и других намирница, а друго штосу нас надмени и сирови представници власти гледаликао децу оца који је пасиван и не жели да се укључи у си-стем којим су они управљали. Њихова сујета једино нијемогла да угорзи наш успех у школи, јер смо из генерацијеу генерацију били најбољи ђаци, што су наши настав-ници ценили, поштовали и пружали нам подршку. Свевреме школовања био сам одличан ђак. То су била тешкавремена, која смо и ми деца преживљавали, страховалисмо за своје родитеље и од тога страха заборављали смона глад и немаштину. Једно кишно јутро, док сам блат-њавом калдрмом пролазио кроз Србац поред општинскогзатвора и станице милиције, приметио сам да излази ка-мион са кажњеницима који су одлазили на присилан рад.Међу њима био је и мој отац који није имао да предадржави 5 килограма пасуља, а нисмо имали где да ку-пимо пасуљ да би предали држави. Било ми је тешко, јерсам знао да је мој отац невин и није крив и да му ту нијеместо. Махнуо сам му руком, а он ми је само климнуоглавом. Био сам поносан на свога оца, јер знам да је по-штен човек и добар отац. Овако узнемирен неправдом, урано кишно јутро, требао сам тога дана да пишем пис-мени задатак из математике, а од мене, као најбољег ђака,

24

очекивало се да писмени рад урадим за одлично. Тогајутра, у разред је ушао директор наше гимназије, настав-ник Марко Павковић, који нам је предавао историју и уздневник је носио и лист “Борба”. Када је сео за свој стои записао нешто у дневник, узео је “Борбу” и рекао: “Еводецо, већ постајете познати људи. Данас је у “Борби”изаш ла песма вашег друга Вујадина Татића. То је великачаст и за нашу гимназију јер “Борба” су новине које идупо целом свету. Ја честитам ученику Татићу”. Ћутао сам,а у мени се радост мешала са горчином. Моја песма у“Борби”, а на камиону међу оптуженима мој поштениотац. Каква иронија и какав стимуланс да се све те теш-коће преброде и остану иза мене. Тако је и било, а овосада спомињем као прошлост.

Домаће задатке код куће морали смо завршити дању,док се још види, јер петролеј је био скуп и лапма се палиласамо за време вечере. Сећам се, често сам домаћу задаћуписао и поред шпорета из кога је пламен обасјавао око-лину у кући. У пролеће, лето и јесен по доласку из школечесто сам помагао оцу у пољским радовима. За времеорања, жетве и вршидбе, увек је и за нас децу било достапосла, тако да је времена за учење остајало све мање.

У јесен ми је посебно било досадно вртети точак надрвеној машини којом се цедио сијерак да би добили“мед”. Ова биљка (сијерак) појавила се у нашем селу до-ласком Пољака и засађена је расла у виду трске из које,када се уврће, цеди слатка течност. У јесен би те стаб-љике секли и на посебној машини, направљеној од двадрвена точка на две осовине, које су се окретале у супрот-ним правцима, стављали би одсечену трску између а изкоје се цедила у посуду слатка течност. Кувањем, ова теч-ност би постојала нешто гушћа, налик пекмезу. Тако до-бивеним “медом” мајка нам је мазала хлеб, који смо минерадо јели, јер нам се укус тога “меда” није свиђао.

25

Већ тада, као деца, били смо рационални и сваки сло-бодан тренутак, уместо да користимо за игру, користилисмо за учење. Ја сам тада већ схватио да ми је једини спасда учим и потражим своју бољу будућност у неким другимпросторима. Тако сам чувајући стадо стално са собомносио књигу читајући и учећи. Слушао сам приче да тамонегде иза Мотајице и Градине постоје градови где живимного људи, а путеви су поплочани, тако да нема блата,што ми, признајем, није било сасвим јасно, како толикуповршину могу да поплочају и да нема блата, а ми не мо-жемо ни своје двориште. Сањао сам о том далеком светуи желео да једнога дана одем у тај непознати крај и поку-шам наћи нешто лепше него што овде имам. Нисам могаода замислим како то изгледа, када су куће једна пореддруге, када су улице поплочане, а сви људи су на једномпростору окупљени. Зато сам нетремице слушао старијекоји су причали о тим чудним градовима и том свету, окоме сам, чувајући стоку само могао да сањам. Обично суте приче вођене зими, на поселима, док је напољу фијукаосеверац и месец своје зраке просипао по дебелим смрзну-тим наносима снега. Причали су их старији, који су билиу војсци или негде на раду. Отац би често, када би се вра-тио понедељком са пијаце из Српца причао мајци шта јевидео у Српцу и кога је срео. Жеља ми је била да одем ивидим бар тај Србац.

Та жеља ми се једнога дана испунила. После за-вршетка првог разреда основне школе учитељ нам јерекао да преко лета треба да купимо читанку за другиразред основне школе, а она се могла купити једино уСрпцу. Једног летњег дана мајка ми је дала паре и објас-нила ми како да идем само цестом и право ћу доћи уСрбац и ту да питам где могу да купим књигу за себе исвог старијег брата Слободана. Мојој радости није билокраја. Лако сам у Српцу нашао продавницу, купио књиге,и у неком страху да се не изгубим брзо се упутио истом

26

цестом према селу. Када сам дошао близу моје школе, сеосам у хладовину под једно дрво и са неким страхопош-товањем почео да листам читанку. Био сам пресрећаншто сам себи и брату купио прве књиге. Био је врео јул-ски дан и у ливади са високом, таласастом травом коју сузвали лавуј, чула се песма цврчака који су упозоравалида је овладала паклена врућина. Занео сам се у разгле-дању новокупљене књиге и нисам ни осетио да ме је хладвећ напустио и да је ужегло летње сунце пржило мојепреплануло лице. Радостан ставио сам књиге у торбу ибосоног пожурио врелим прашњавим путем према кући.И данас та читанка, сачувана као нова, заузима почасноместо у мојој библиотеци. Ту ноћ спавао сам немирногледајући у сну велике и у реду поређане куће у граду,трговине са доста разноврсне робе и понеког човека какона бициклу јури прашњавим коловозом. Ми смо у кућиимали доста разних књига из богате очеве библиотеке.Било је ту страних књига на црквенословенском језику,на немачком и мађарском, које је отац донео са школо-вања из Пеште, збирки наших народних песама, Кочиће-вих прича, а међу њима је увек са пажњом чувана велика“Пелагићева књига” – чувени Пелагићев народни учи-тељ. Књиге из очеве библиотеке биле су нам доступнејош у годинама када нисмо знали читати, листали смо ихи прегледали слике, удисали њихов мирис и узбуђивалисе пред тајнама које крију. Неке од тих књига су ош-тећене дечјим несташлуцима, а неке смо очували доданас. Моја читанка за други разред основне школе, којусам уз мајчину помоћ, купио у Српцу и са које цело летонисам скидао поглед, била је зачетак нове моје сопственебиблиотеке на којој ћу заснивати своју будућност. Пред-осећао сам, наднесен над овом читанком, да ће мој животзависити од књига и није било краја мојој љубави премакњижици која припада само мени и која ми је сваки даноткривала нове тајне и држала ме у узбуђењу.

27

** *

После другог разреда основне школе, наш учитељБранко Миљешић је дошао да се опрости од нас и оти-шао је у причу да га више никада не видим, али и да ганикада и не заборавим и носим у свом сећању, као лепууспомену на мог првог и доброг учитеља. У школу судошла два нова учитеља. Радослав Глишић родом из око-лине Крагујевца и Марко Павловић родом из Буџака –Бања Луке. И њих сам брзо заволео, јер су они ушли умој дечачки живот уносећи много љубави и племенито-сти. Разумели су нашу дечију разузданост и са довољноауторитета, али и љубави и пажње, односили се преманама сеоској деци. Када би нам учитељ Глишић причаоо Србији и свом родном селу претварали смо се у тишинуи гутали сваку његову реч. Замишљао сам како је Србијалепа земља, велика и моћна и завидио деци која су у њојживела. О њој сам само читао у песмама и слушао причеод старијих, а сада ево један жив човек – Србијанац, седилично пред нама и прича о себи и своме селу. О Боже, дали је њихово село слично нашем, или је то неко посебносело, село из књига и прича, и није тако разбацано и си-ромашно као наше. Сигурно су тамо деца другачија,лепше се играју и не знају да ми овде постојимо. Тиммојим размишљањима о неком другом, бољем и лепшемсвету, није било краја. У мислима су ми, док сам чуваостоку, стално се врзмале слике тих градова из приче, савеликим ушореним кућама и поплочаним улицама, такода и када киша пада нема блата нити се можеш упрљати.Причали су да у тим градовима никада нема мрака, а икада ноћ падне упале се светла и види се као у сред дана.Још сам чуо, да тамо нема петролејке ни лојених свећа,

28

већ можеш писати домаће задатке и учити и ноћу, јер по-стоје неке звезде зване сијалице које светле у свакој кућии види се као у сред дана. Све је то негде тамо далеко,где се спаја небо са земљом, тамо иза мрачних брда,докле моје очи једва виде. Те чудне слике неких градовакао из бајке, лутале су стално у мојим дечачким мислимаи нека унутрашња дечија снага и машта потајно ми је го-ворила да ће се ти моји снови једнога дана остварити ида ће нека невидљива сила одвести ме са пашњака и одмога стада у тај сањалачки свет који ће постати јава исмисао мог даљег живљења и туговања за напуштенимпашњацима, остављеним стадом и изгубљеним босоно-гим и сиромашним детињством. Потајно сам у мислима,у својој дечијој ошишаној глави, сањао тај дан, али самувек желео да са мном пођу и моји родитељи, браћа и се-стре и да у том далеком свету, што ми се чинио као бајка,наставимо заједно да живимо. Као дечак пуно сам сања-рио, али то нису били само празни снови већ разне споз-наје из прочитаних књига о значајним људима, њиховимживотним путевима, успонима и падовима. Данас кадаразмишљам многи од тих мојих неостварљивих снова,касније су се остварили. Верујем, и зато што сам ихстално носио у себи и са собом. Они су ме подсећали намоје детињство, на моја маштања и моје жеље, које супочеле једна по једна, уз много муке и напора оствари-вати се.

29

VII

И тако је моје школовање у основној школи прошлоу беди и оскудици. Зими, по највећој вејавици и снегуиш ли смо полуобучени и полуобувени, у пролеће и јесенбила је велика мука са изливеним рекама, јер су набујалереке обично односиле брвна преко којих смо прелазили,па смо се верали преко грана врба и на друге разне на-чине сналазили да не паднемо у набујалу реку. Само некаунутрашња сила, неки невидљиви анђели, и наш Богчувар, нас је спасио да се не утопимо у набујалим рекама.Тада тога нисмо били свесни. Тако мокри и прозебли кадаби дошли кући изували би мокре чарапе из којих се це-дила вода и углавном гладни, гријући се поред ватре, жу-рили да завршимо домаћи задатак и научимо задатогра диво. У пролеће и јесен, одмах по доласку из школепомагали смо родитељима у пољским радовима, или чу-вали стоку, а тек увече учили и писали домаће задатке.Код чувања стоке обично сам са собом носио књигу,читао и учио градиво које сам требало да научим. Такоми се често дешавало да док читам стока оде у комшијскуњиву и направи штету, те сам увече слушао критике одоца. Отац нас никада није тукао нити би повишавао тонкада би погрешили, али би нам држао дуге придике, какои зашто то није добро што смо урадили, тако да сам вишеволео да ме је ишибао каишем, него да слушам ове дугеприче и савете. Посебно ми је падало тешко, када би сеса браћом потукао или посвађао; отац би нас тада дуго

30

саветовао, како треба да се поштујемо, како није лепо дасе свађамо, или тучемо, већ треба да се помажемо. Накрају је тражио од нас да се измиримо и пољубимо, штоми је посебно, у том тренутку, тешко падало.

** *

За обраду земље није било машина, већ су се кори-стили волови и коњи. Најчешће су позајмљивани од су-седа. Село није имало електричну струју, па сам најчешћеноћу учио уз свеће и петролејску лампу, а некада и поредсветла које је долазило од ватре из пећи. До петролеја сетешко долазило, а био је и скуп, па се штедело, тако данам је свећа лојаница најчешће била од помоћи. Касније,када сам отишао у град било ми је жао да идем да спавам,када има светла до миле воље, да могу читати и учити докасно у ноћ. Одлазак на спавање у оваквим условима биоје за мене луксуз и губитак времена.

Једино је лето било прави рај за мене. Лети ми јетешко падало рано устајање, пре него што се сунце по -јави иза Виноградића и роса падне са траве. Морао самда полупоспан терам стоку на пашу. То сам страшно мр -зео. Било ми је тешко и досадно, често усамљен, стајатипоред стоке и гледати како халапљиво пасу, са пунимустима зелене траве, машу реповима и бране се од мува.Користио сам то време да чупам длаке са њих, пљујем уњих између дланова и тако правим лоптице којима ћу по-подне са друговима да играм фудбал. Стално сам погле-дао у сунце, колико је изђикало, и када ће да својимтоплим зрацима припече, да би стока под уједом мува бе-жала у хладовину, а ја дозивао мајку, или оца и питао да

31

ли је време да говеда дотерам кући. Када би ми то одоб-рили, мојој срећи није било краја. Брзо смо се сва децаокупљали у селу и играли лопте, љуљали се на “кључу”направљеном на неком дрвету, играли се војске и ратоваили ишли на Лепеницу на купање. Тако је пролазио тајнаш летњи распуст, и приближавао се септембар, дан по-ласка у школу, кога смо ми деца у селу радо очекивали,јер нам је било интересантније у школи, него чувати сто -ку и радити пољске радове.

Јесен сам посебно волео због брања кукуруза и од-ласка на перушање свако вече код комшија у селу, јер ми јето била једина разонода и прилика да се наслушам разнихистинитих и измишљених прича које су старији причали.

Зими сам се санкао на санкама које ми је отац, илинеко у селу направио. Посебно сам се радовао Божићу, јербих по повратку из школе кући затекао оца како код чичеИгње пече печеницу, која је закорачила ражањ над ватром,са испуцалом и руменом покорицом, сањајући како ћусутра да је грицкам. Увече би отац унео сламу у кућу,мајка из чанка бацала орахе и лешнике у сламу, а ми децапијукали и купили лешнике и орахе расуте у сла ми.Затим би сви заједно вечерали, за великим столом, а послеседели поред пећи бубњаре, грицкали семенке и слушалиприче које су нам старији причали.

Ујутру се рано устајало. Мајка је пекла чесницу иковртањ, а отац правио свећу. Једни би укућани, међукојима сам био најчешће и ја, одлазили са кантама набунар по воду. Бунар је био удаљен од куће око 200 ме-тара у долини поред шуме. Ту би убрали ресе од леске истављали у канту са водом. Са собом смо носили сирацкога би поливали водом, и сипајући воду у канту гово-рили: “да буде млека као што тече река”. Са џеповимапуним кукурузног зрња враћали смо се кући. На степе-ницама куће, на отвореним вратима, дочекивали су нас

32

укућани који су остајали у кући. Бацали смо кукурузнозрње једни на друге и говорили: “Христос се роди”, а ониби одговарали: “Ваистину се роди”. Тада би отац одлазиоу мљечар да сече смрзнуту печеницу, доносио пуне та-њире и стављао на велики дрвени сто, где је мајка већставила велику свећу са тробојницом, мед, јабуку и на-сечен сирац. Поред чеснице, ту су биле још разне ђако-није. Отац би упалио свећу, крстећи се и тихим гласомпредводио нас у молитви, свечано и смирено. Затим биломили чесницу са највећим узбуђењем и очекивали учијем ће парчету, које нам је отац делио, бити божићнапара, која је добитнику доносила срећу. Сви смо онда,љубећи се једни са другима, честитали Божић. Сада смомогли сести за богату трпезу и почети са чашћењем.Прво се узимало парче ивањског сирца, умочило у мед ипојело, затим кришка јабуке на исти начин и на крајупарче чеснице. Тако је почињао божићни ручак. Божићсам највише волео, јер цео дан се ништа не склања састола, нема кумова ни пријатеља, који су пречи од насдеце, и можемо да једемо кад хоћемо и колико хоћемо.Мада је била немаштина и беда, мајка и отац су, не знамкако, успевали да нама деци, којих нас је била једанае-сторо, приуште радост, један незабораван доживљај завреме Божића. Ми деца смо им узвраћали тиме што смосви били одлични ђаци и увек најбољи у школи. Сигурнода је то и оцу и мајци пријало, али никада то нису исти-цали и реаговали су као да је то нормално.

33

VIII

Наша нова кућа подигнута је пред сам Други светскират. Зидана је од црвене цигле и покривена црвеним цре-пом. Кућа је имала једну велику просторију у којој смоборавили сви цео дан и коју смо звали “кућа”. У тој про-сторији се налазио зидани шпорет са буџаком у коме јеувек било нацепаних дрва, а испред буџака стајали суватраљ и машице. Под је био од земље и свако јутро сеуредно чистиo. На средини просторије налазио се великихрастов сто, поред којег је уз зид стајала дуга клупа санаслоном, на којој се могло сместити нас 5-6 деце. На-супрот столу налазило се постоље где су стајале канте заводу, а до њих полица са тањирима, чинијама, шољицамаза кафу и осталим посуђем. Ту смо сви обедовали и бо-равили, а ми деца за тим столом писали домаће задатке.Вода се доносила у кантама из бунара који је био удаљеноко 200 метара од куће. Из ове просторије, „дриком“, којисе чувао напољу, прислоњен уз мјечар, ишло се на тавангде се чувао кукуруз, жито, сушено месо и сланина. Таванје увек мирисао на сушено месо. Поред ове “дневне собе”где смо стално боравили имали смо и две собе за спа-вање. Са две стране куће налазио се цветњак са дивними разноврсним цвећем, лепо уређеним гредицама и пу-тељцима између њих. Поред ружа, које су се дизале узсаму кућу према прозорима велике собе, у цветњаку сусе нарочито истицали јоргован, перуника, минђуше, љу-бичице, милодув и јагорчевина.

34

На јужној страни куће, у ограђеном цветњаку, био јепчелињак са трнкама (кошницама) уз сам зид куће, увекобасјаним сунцем. Дуж куће пружала се лепо уређеналоза са добром хладовином. Испред куће налазило седвориште, са лепо негованом зеленом травом, које сесваке суботе чистило брезовим метлама. Двориште јебило ограђено тарабама са више вратница – улаза. У дво-ришту се налазило пар воћки у чијој хладовини, на зеле-ној трави, смо ми деца преко дана обично спавали, аиспод једне шљиве налазио се дрвени сто са клупама, гдесе лети обедовало, пила кафа и седело када неко од го-стију дође. Поред дворишта био је широки простор застоку који је такође био ограђен тарабама. Поред куће на-лазио се мљечар где се држало млеко, сир, кајмак, браш -но и остале животне намирнице. Испред куће био је кијергде се лети могло и спавати, ладара и стара кућа бабе Маре,а даље колница, кочак, свињци, кокошињци и штала застоку. У великом, старом дворишту, које смо звали тор, на-лазила се и стара кућа нашег деда, у којој је породица жи-вела све до 1940. године, када се преселила уново саграђену кућу. У соби са земљаним подом и шпоре-том, где се налазио велики храстов сто са клупом ми децакоја смо ишли у школу, а увек нас је било 5-6, седели смо,писали домаће задатке и учили. Родитељи су ценили наштруд и када смо ми учили нико није причао нити су намдавали некаква друга задужења да радимо, а ако би некоод комшија дошао у кућу, отац би га замолио да буде тих,да деца уче и да иду у другу собу да причају. Отац, поштоје и сам био школован, разумео је наше потребе за уче-њем и покушавао да нас, колико год је то могуће, заштитиод других послова. Ретко и шкрто би нам говорио датреба што више да учимо, да се помажемо, да ће нам тотребати када некада одемо у свет. Није одлазио на роди-тељске састанке, јер није желео да се појављује на јавнимскуповима. Живео је у неком свом свету и трудио се да

35

нама код куће развије љубав за књигом и омогући нам дасхватимо њезин значај. То је сматрао својом обавезом, аостало је препуштао учитељима у које је имао велико по-верење и које је јако много ценио. Касније се испоста-вило да је тај његов однос према нама био сасвимисправан. Иако се није појављивао на јавним скуповимаи дружењима био је цењен и поштован у селу. Нашим ус-песима у школи и он и мама радовали су се у себи и турадост делили са нама децом.

Једно од цвећа у нашем цветњаку око куће звало сеперуника и било ми је посебно драго. Никада и нигдевише нисам видео тако лепе и шарене перунике, као унашој башти. У њиховим цветовима као да се скриваломоје срце и моје мисли, оне су ми омогућавале да дишеми сањам. Изнад ових прелепих перуника и црвенкастоз-латастих ружа летели су слободни и радосни жути и белилептирови стакластих крила. Плаве перунике за мене субиле најмилије и најлепше цвеће, симбол лепоте и нечегао чему је вредело размишљати.

Понекад сам занесен, играјући се каменчићима, при-чао са лептирима, бубама, гуштерима који су били мојипријатељи, разговарао сам са птицама у лету, шапутао зе-леној папрати док сам се на њеној свежини уморан од-марао, а кроз густу крошњу великих листова умивали мезраци сунца, а сочне, црне купине мирисале су око мене.У пролеће сам се радовао првим висибабама које су сепробијале кроз снег из црног опалог грабовог и храстовоглишћа, као весници за којима ће ускоро доћи жути цве-тови јагорчевине. Долазила су и одлазила много пута го-дишња доба, много пута су цветале и венуле висибабе,љубичице, перунике и руже. Све је то долазило и одла-зило тихо, а ја сам сазревао и у мени се будила жеља данекуда одлутам, да потражим други свет у другим, непо-знатим крајевима. У мојим мислима, као у Андрићевим

36

приповеткама, отварала су се врата “ панораме света “,почињао прави, велики и обасјани живот и све оно штосам читао у романима, или желео и градио у маштитежио сам да остварим.

37

IX

Велики проблем искрсао је пред мене када сам за-вршио основну школу. Поставило се питање куда даље.Учитељи су нас упутили да школовање можемо да наста-вимо у Српцу, где је постојала Нижа реална државна гим-назија, која је трајала 4 године. Србац је био удаљен 9километара од Ситнеша и тада нам је изгледало као не-могуће да дневно прелазимо 18 километара од куће доСрпца и натраг да би ишли у школу. Пошто смо мој ста-рији брат Слободан и ја заједно завршили основну школу,оба са одличним успехом, али он као вансеријски ђак, ро-дитељи нису имали могућности да нам изнајме и плаћајусобу у Српцу. То је за нас било неостварљиво, а ми сможарко желели да идемо даље у школу. Родитељима је тотешко падало, желели су, а нису имали чиме, да нам платешколовање. Лето је пролазило и приближавао се септем-брар, дан када би требало да одлучимо што даље да чи-нимо, јер је упис у гимназију требало ускоро да почне.

Добро се сећам да је упис у гимназију у Српцу биодо 6. септембра 1951. године. Сећам се, био је понедељак.Ми деца смо у воћњаку купили шљиве белице за ракију.То ми је био јако досадан и монотон посао. Шљиве би сераштркале свуда по трави, а ми би их сакупљали и став-љали у припремљене каце. Тога дана отац је дошао изСрпца, пошто је понедељак био пазарни дан, па је ишаода види какве су цене свиња које је спремао да прода и

38

нешто купи и припреми за зиму. Мој старији брат Сло-бодан и ја са нестрпљењем смо очекивали да започнепричу о нашем упису у школу у Српцу. Он је све другопричао, али то није ни споменуо. На крају је ипак рекаода се са мајком договорио да идемо сутра да се упишемоу школу и док је лепо време да идемо пешке од куће доСрпца у школу, а када дође зима покушаће да нам нађунеки смештај у Српцу. Обрадовали смо се оваквом ре-шењу, иако смо знали да од нашег становања у Српцунема ништа. Ипак били смо радосни што ћемо наставитишколовање.

Сутрадан смо мој брат Слободан и ја рано устали,спремили се, узели потребна документа и ја по други пут,а он по први пут, запутили се цестом према Српцу ра-досни јер је то био први излазак у нови живот и први од-лазак даље од нашег села. Школа у Српцу, у то време,чинила нам се јако велика, са великим прозорима окре-нутим према улици и са великим двориштем. Један ве-лики прозор, који је гледао према дворишту, посебно језа нас био интересантан. Кроз њега смо видели у просто-рији неке фине, углађене, господске људе и жене, какоулазе и излазе и нешто разговарају међусобно. Била је тозборница за наставнике. Испред зборнице, за столом уходнику, седео је један човек и примао документа. Узеоје наша документа и рекао да дођемо за сат времена.Нашем чекању није било краја, била је то вечност. Онданас је позвао и рекао да сам ја примљен, а мој старијибрат није јер је две године дана старији. Ја сам почео даплачем, јер сам знао да без старијег брата ни ја не бихмогао да идем у школу. Наишао је један од наставника, иваљда се сажалио, када нас је видео, сеоске дечачиће,како смо тужни, а ја још и плачем. Упитао је шта је билои о чему се ради. Човек, који је примао документа, објас-нио му је, а он нас је са пуно љубави и разумевања за

39

нашу тугу позвао да уђемо у зборницу. Мислим да је овобио и први и последњи пут да сам улазио у наставничкузборницу. Разговарао је нешто са својим осталим коле-гама, нешто су климали главом, и причали о нечему штоја тада нисам разумео. Мој брат је био најбољи ђак у ос-новној школи, и за три копља најбољи од свих нас оста-лих одличних ђака. То је знало цело село, а учитељи су оњему причали колегама и овде у Српцу. Онда се тај добринаставник обратио моме брату и рекао му да напишемолбу Секретаријату за просвету општине Србац, да гаприме, уверавајући га да ће сигурно одобрити његовупис. Брат га је само гледао, а онда је и он схватио, да оннема на чему, нити са чиме, да напише ту молбу па је самнаставник узео оловку и папир и сам написао молбу. Сек-ретаријат за просвету се налазио на спрату изнад старепоште. Брат је однео да преда тај папир, а ја сам остао ухладовини испред зграде да га сачекам. Брзо се вратио ирекао ми да су му рекли да дође за један сат. После једногсата поново је отишао, а ја сам чекајући га дуго постајаосве нервознији и сумњичавији. Онда се брат појавио, ина његовом киселом изгледу лица, видео сам да су од-били молбу. Тужни, ћутали смо оба и прашњавом цестомотишли натраг кући. Знао сам да власт у Ситешима иСрпцу, односно поједини људи у тој власти, нису билинаклоњени моме оцу, због његове неподобности и пасив-ног држања у односу на њих. Касније сам сазнао да је тои био разлог што мој брат није могао да се упише ушколу, а године су биле само изговор, јер је било уписа-них и старијих ученика. Тужни смо дошли кући и све ис-причали родитељима. Отац је био јако забринут, а мајканас је посаветовала да одемо у школу и све испричамо изатражимо помоћ од нашег учитеља. Сећам се мајка јенабрала пуну корпу јабука и са корпом јабука брат и јасмо се упутили у школу. Учитељ Марко Павловић јеуправо од некуда долазио и када смо му испричали шта

40

нам се догодило, лепо нас је саслушао, помиловао поошишаним главама и рекао нам да сутра ујутру, са својимдокументима дођемо код њега. Сутрадан са изласкомсунца били смо испред школе. Ишли смо пешице за учи-тељем према Српцу. Не сећам се о чему смо разговарали,само знам да је учитељ ишао брзо и правио велике ко-раке, а ми смо трчкарали за њим. Када смо дошли у дво-риште школе, учитељ је рекао да сачекамо, а он је санашим документима отишао у зборницу. Кроз великипрозор зборнице, испред кога смо, ја и брат нервозно че-кали и не скидајући очи са прозора, видели смо да се учи-тељ срдачно поздравља са наставницима, да се нештосмеју и да је атмосфера срдачна, што нам је давало надеда ће нашим мукама ипак доћи крај. Учитељ се дужевреме задржао у разговору са наставницима гимназије, аонда се поздравио, изашао из зборнице, топло нас је по-гледао са благим осмехом на уснама и само рекао: “Свеје у реду, у понедељак дођите у школу и нека вам је сасрећом”. Захвалили смо се нашем добром учитељу, а оннас је оставио и изгубио се негде у простору кога је си-гурно добро познавао. Брат и ја још не верујући да ћемоу овој великој згради учити и наставити наше школовањеи кроз овај дугачки ходник крочити у нови живот, уостварење дечачких снова. У том тренутку нисмо раз-мишљали на пут од 18 километара који ћемо свакодневнопрелазити од куће до овог светилишта науке и на свемуке и невоље које ће нас касније снаћи.

41

X

Наше школовање у Српцу започело је практичнимрадом. Сви ученици школе, заједно са наставницима,ишли смо у село Мартинац на пољопривредно добро“Мотајица”, да беремо воће и грожђе. Тамо смо остали10 дана. Сви смо заједно спавали у једној великој учио-ници основне школе на сламарицама. То је био мој првиживот у колективу који ће ме касније дуго у животу пра-тити. Ту смо се заједнички хранили, углавном једућисупу и понекад пасуљ, али нам није сметало јер је воћабило у изобиљу. Често је киша падала, а када смо севраћали за Србац било је вече, кишовито, и дошао је понас само један камион, тако да сви нисмо могли да сед-немо у тај један камион, па смо се са групом ђака упу-тили пешке за Србац путем који нисмо добро познавали.У Србац смо стигли око 12 сати ноћу. Киша је лила каоиз кабла, а ја и брат смо требали по помрчини и јакојкиши још 9 километара да препешачимо до наше куће.Били смо мокри до голе коже и кући смо стигли каснопосле поноћи. Мајка је једва стигла да нам изнад ватреосуши ту нашу скромну одећу и обућу, јер смо сутраујутру морали у школу, и тога дана је почињала права на-става. Моје патње и муке трајале су 4 године. По киши,снегу, ветру и вејавици, устајали смо брат и ја рано ујутруи из топле куће, по највећем кијамету, упутили би се 9километара према школи. Тако је било сваки дан. У товре ме, сат који нисмо имали, би нам био од непроцењиве

42

вредности. Углавном нас је отац будио рано ујутру,оријентишући се према звезди Даници, месецу и првимпослепоноћним петловима. Некада зими, када су ноћибиле ведре, а месец просипао своје зраке по окореломснегу, преварила би га тако ведра ноћ, па би нас отац про-будио одмах после поноћи. Пре тога он би наложио ватру,брат и ја би се умили, доручковали, најчешће кајгану одједног јајета, обукли се и обули у нашу скромну закрп -љену одећу и обућу и по неком устаљеном инстинкту,кренули тумарјући ноћи по дубоком снегу у правцушколе, не слутећи шта нас је све могло задесити. Сећамсе једне зиме, време је преварило и нас и нашег оца и кре-нули смо од куће, мислећи да свањива, ишли смо цестом,а око нас је све било тихо и пусто, само се понегде чуолавеж паса. Скренули смо са цесте и пошли попреко крозЂајића шуму у којој је владао мрак као у лонцу, а студенје све више и више стезала. Стигли смо у Србац када јетек почело да свиће, прве сијалице на бандерама почелесу да се гасе. На фудбалском игралишту испред Српцасачекали смо да се раздани и кренули у школу. Стиглисмо у време, када су се ученици, који су становали удому, враћали са доручка.Тако промрзли, уплашени и из-морени требало је да слушамо предавања, одговарамо ушколи и бавимо се свим оним школским активностимакао сва нормална деца која су се наспавала и одмараладовољно. Враћајући се из школе чули смо да су вуци теноћи у шуми Ђајића, куда смо ми прошли, напали и по-клали овце у тору Ђајића. Нисмо били ни свесни шта намсе могло десити.

У школу смо обично ишли цестом, куда је билонешто мало дуже, или попреко преко Риђуше, где је билопуно речица и путељака којима се једва пролазило. Зимије било тешко, због великог снега и сурове зиме, а у про-леће и јесен још опасније, јер су реке изливале, па је по-

43

стојала могућност да паднемо у реку, јер није било мо-стова, већ само брвна од одсеченог стабла, или нека дужадаска која је премошћавала реку. Постојала је могућностда се покисли, каљави и прљави оклизнемо на брвну изаувек нађемо у таласима реке. Тако мокри, измучени ипокисли увек смо стизали на време у школу и билинајбољи ђаци. Шта би нам у то време значио један часов-ник да се оријентишемо у времену може се само претпо-ставити. Кише, снегови, набујале реке, тумарања помраку, траг од звери, гладни, скромно обучени и обувени,били су наша свакодневница коју смо ми деца, задојениљубављу и жељом, да што више научимо и некако се спа-симо од овог мукотрпног живота, давали су нам снаге дасве ово издржимо.

Највећи део времена пролазио нам је у путу. Од кућесмо ноћу одлазили и скоро се ноћу враћали. Писати за-датке и учити требало је ноћу, али није било довољногаса за лапму, па смо често лекције читали и задатке за-вршавали поред шпорета из кога нам је пламен осветља-вао линије у свесци, као путеве који су нас требало даодведу тамо где ће светла за нас бити довољно и нашежеље за учењем оствариве. Родитељи су се трудили иулагали максимум да би нам помогли и олакшали свенаше муке. Наставници, ти добри људи, схватили су нас,подржавали нас, покушавали да нам било како помогну,али никада сажаљевајући нас и поклањајући нам оцене.И у оваквим суровим условима, мој брат и ја, били смонајбољи ученици и наставници би то са поносом исти-цали и указивали на нас као пример, што се многим град-ским челницима није свиђало.

Мој брат Слободан, био је изузетан ђак, наставницису то запазили и у жељи да му помогну наставничко већему је одобрило да преко летњег распуста спрема градиводругог разреда гимназије и приватно полаже, како би

44

одмах уписао трећи разред. Он је то са лакоћом урадио,уписао трећи разред, а оставио мене да сам бијем биткуса математиком која ми није била баш добра пријате-љица. Ја сам такође први разред гимназије завршио саодличним успехом. Тада је у гимназију у Србац пошао имој млађи брат Миливој. Старији брат Слободан је и чет-врти разред и малу матуру полагао приватно преко лет-њег одмора и отишао у остваривању својих снова угимназију у Бања Луку.

** *

У гимназији у Српцу се доста учило. Имали смодивне наставнике, добре педагоге и стручњаке. Држалису врло опширна предавања и често прелазили ван ок-вира наставног програма. Знање стечено у нижој гимна-зији доста ми је послужило у мом даљем школовању.Била је то доста солидна база на којој се касније самонадграђивало ново знање.

Тешко би могао издвојити некога од својих настав-ника, јер су сви били за узор, показујући увек наклоностпрема мени, као најбољем ђаку у разреду. Чак сам и изматематике, коју нисам нарочито волео, имао одличануспех, јер сам осећао моралну обавезу према наставникуНајдану Костићу, дивном човеку и заљубљенику у мате-матичке науке. Али највећи утицај на мене извршила судва млада наставника, посвећена својим предметима иђацима са најдубљим хуманим заносом. Били су то Ди-митрије Веселиновић, наставник српског језика, и ЛазарЈерковић, наставник биологије.

45

Веселиновић нас је учио чистоћи и љубави преманашем матерњем језику тако темељито да смо често начасовима читали дневну штампу – Борбу, Политику илиОслобођење и откривали у њима правописне и шире гра-матичке грешке. Знали смо финесе из Белићевог и Бора-нићевог правописа и могли да анализирамо настанакпојединих речи и израза применом правописних правилао једначењу сугласника према звучности и месту изго-вора, јотовању или претварању сугласника л у самоглас-ник о.

Веселиновић је после неколико година наставнико-вања у Српцу, наставио студије српског језика, доктори-рао и постао истакнути професор на факултету и научнирадник.

Међутим, наставник Јерковић са својом биологијомпостао је моја најоданија и трајна љубав. Волио ме јеочинском љубављу и често сам осећао његово одушев-љење мојим знањем из биологије, за које сам се нарочитотрудио да га из других књига обогатим далеко више негошто је то захтевао програм наше школе и много вишенего што је то пружао наш школски уџбеник из биоло-гије. Јерковић је такође наставио студије и постао универ-зитетски професор и научник међународног приз на ња.Докторирао је у Паризу, на Сорбони пред професоромЖаном Ростаном, који је тада био највећи живи научниауторитет у биологији. Професор Јерковић је цео својрадни век посветио проучавању морских алги где за-узима истакнуто место у свету и један је од најцитира-нијих научника из те области. Био је и остао правизаљуб љеник у науку. Први је на нашим просторима упо-требио електронску микроскопију и дао велики доприносу откривању нових врста живих бића у биологији. Чита-вог живота уживао сам његово пријатељство и несебичнупомоћ и наклоност у мом научнм развоју и раду. Остајем

46

му захвалан за сваку реч и сусрете који су на мене, унајтежим приликама, били охрабрење и подршка у суро-вим условима личног доказивања. И данас сваки сусретса њим за мене је доживљај испуњен бројним сећањимана наше прошло и садашње пријатељство.

Летњи распуст сам проводио у селу код куће. Обичносам помагао родитељима у свакодневном раду и свакислободан тренутак користио да читам. Старији братМиодраг, који је студирао у Бања Луци, свако лето прово-дио је код куће помажући родитељима. Посебно је волео,и у томе је уживао, да са косцима коси ливаду. Његовомдоласку сам се посебно радовао, јер је он обично са собомдоносио нове књиге, које сам пожудно читао и гутао свакуреч. Једном је мој брат водио разговор са мајком, да бирешио прање рубља тако што бих ја једном месечно од-лазио у Бања Луку и носио му чисто рубље, а доносиопрљаво. Брат ми је причао како је лепо у граду, како је свеблизу и све сређено и како би мене прошетао тим градомда видим то чудо. Из Српца за Бања Луку једном дневноје возио камион и сви путници су седели на клупама наприколици, а иза њих, када је камион возио, остајао јеоблак брашњаве прашине. Да постоји шанса да видимБања Луку, мојој радости није било краја. Сањао сам даће доћи и тај дан када ћу и ја видети то чудо од града, про-шетати улицама и парковима куда су шетали Петар Кочићи Бранко Ћопић. Ти моји снови се нису остварили тада,али далеко касније јесу.

47

** *

После завршеног другог разреда гимназије, мој ста-рији брат Слободан је положио приватно четврти разреди малу матуру и отишао на даље школовање у гимназијуу Бања Луку. Мој млађи брат Миливој, после завршенеосновне школе у селу, такође је уписао гимназију уСрпцу и постао ђак пешак. Ретко смо путовали заједно,јер смо обично ишли у различитим сменама у школу.Тако сам ја, углавном одлазио и долазио сам до пољопри-вредног добра “Мотајица”, а ту би навраћао код могашколског друга Драге Ђајића и заједно смо ишли дошколе. Зими су се часови обично завршавали када је на-пољу већ био мрак, и светла се у граду палила, а ја сампотпуно сам требао по оном грозном времену да прева-лим пут дуг 9 километара у страху од свега: од паса, ву-кова, дрекаваца и сличних приказа о којима сам слушаода постоје. Осећао сам како ми се од страха коса диже наглави и често сам трчао, јер сам тако, чини ми се побе-ђивао страх. Ноћ би већ била давно овладала када самстизао кући и родитељи су брижно спремајући се за спа-вање очекивали ме. Нешто бих, ако има, вечерао, огрејаосе поред ватре и бар нешто завршио од домаћег задатка,да би сутра имао више времена за учење, јер је у школутребало поћи око 10 сати ујутру, да бих до 12 стигао покиши, блату и преко набујалих река и био способан даодговарам и пратим предавања.

Газећи ноћу пртином кроз снег, често сам чуо ушуми завијање вукова и лавеж паса. Страх се увлачио умене, терајући ме да што брже грабим према кући. Зимисам, скоро увек, овако ноћи ишао сам, јер су остали изсела обично становали код својих рођака у граду. Пут је

48

водио цестом, а онда би скретао прма речици Иној и Гајукроз који ми се пут чинио бесконачним све док не дођемдо првих сеоских кућа. Посебно сам се плашио “при-каза” јер се о томе на зимским прелима причало, како сеу Гају, и на раскршћу код бунара чиче Игње, јављају при-казе и дрекавци. Коса на глави ми се дизала, а ноге ми сеодузимале када сам пролазио тим путем. Када сам ушколу ишао после подне обично сам ишао преко брда“Риђуше” и опет излазио на цесту али ближе Српцу. Овоје био врло ризичан пут, посебно зими и у јесен, кадареке излију, па сам се сналазио на разне, често сувишеризичне начине, да пређем реку. Кући би обично доруч-ковао, најчешће парче кукурузног хлеба и једно јаје наоко, или сир и кајимак.

49

XI

После завршеног другог разреда гимназије братМиодраг је нашао конкурс за Војну музичку школу којаје била на Сушаку у Ријеци. Примали су ученике са за-вршена два разреда гимназије. Предложио ми је да кон-куришем за ту школу, која је трајала две године. Пристаосам на све, само да се спасим тешких мука мога путо-вања. Мајор Вуковић, који је у Српцу био задужен завојна питања, позвао ме и саопштио ми да сам позван дадођем у Ријеку на преглед и полагање пријемног испита.Дао ми је карту за воз и још неке папире са којима самтребало да се јавим у војну школу. Мојој радости нијебило краја. Сањао сам како ћу први пут видети желез-ничку станицу, воз који сам само замишљао из књига којесам читао. Дошао је и тај дан; први август 1953. године,када сам са оцем и братом Миодрагом, који су ме пратилидо железничке станице, кренули пешке преко Мотајнице,па преко реке Саве, до железничке станице Лужани – Ма-лине. Све је то за мене било интересантно, јер је то биомој први одлазак даље од Српца. Фасцинирао ме је пре-лаз скелом преко Саве, затим ушоране куће у Славонији,а посебно долазак у железничку станицу. У мени су сепомешали узбуђење, страх и радост; узбуђење, јер самишао у непознато, страх од тога непознатога, а радостшто се остварују моји чобански снови да кренем даљеван хоризонта где се састаје небо са земљом. Пошто јебила велика жега и врућина, дуго смо седели у хладовини

50

железничке станице, чекајући воз. Отац и брат су ми да-вали последње савете и упутства како да се понашам увозу, да се не плашим и да увек питам људе, ако нештоне знам. Ја нисам ни био свестан авантуре у коју се упу-штам. Касно поподне, тог врелог летњег дана, зачуо сеписак локомотиве и неко црно чудо, са доста сандука (ва-гона) клатило се железничким шинама. Поздравио самсе са оцем и братом и тек тада ме обузео неки страх идрхтавица, јер сам схватио да остајем сам у овој чуднојмаси, са непознатим светом око себе. Воз је био пун пут-ника. Сео сам на клупу где је било празно место, поредпрозора и нисам одвајао очи од прозора, гледајући пре-дивне пејзаже, места и градове кроз које смо пролазилии дивио се свему томе. А онда је пао мрак и сви у вагонуутонули су у сан, па сам и ја уморан од пута и силних до-живљаја заспао. Није ми сметала дрвена клупа, нити кло-парање воза, јер је све ово било удобније од услова укојима сам ја живео. Када сам се пробудио био сам изне-нађен јер су шине завијале између високих планина, накојима се, како ми се учинило, белео снег. Међутим, кас-није сам видео да је то оголело бело камење. Пролазилисмо кроз Горски Котар. Коначно смо стигли у Ријеку. Иданас се чудим како сам се, као дете које први пут долазиу један велики град, снашао међу високим кућама, по-плочаним улицама на којима је било пуно људи и свега уизобиљу, као у неком царском граду из бајке. Снашао самсе и нисам се заплакао и изгубио. Мислим да је то самозато што смо ми деца са села расла у условима, где смосами најчешће морали да се сналазимо, да доносимоважне одлуке и на лицу места решавамо проблеме којиби искрсли пред нас. Томе су нас учили сурови условиживота, а касније нам је то у животу помогло. Сваких де-сетак корака питао бих некога где се налази Сушак. Таданисам схватио, а касније ми је било јасно, зашто многикојима сам се обраћао нису ме разумели. Највећи број

51

људи у Ријеци били су Италијани и говорили су италијан-ски. Коначно сам нашао Сушак и на њему Војну музичкушколу. Јавио сам се једном официру, који је на улазнојкапији седео у удобној кожној столици. Предао сам мудокумента, а он је рекао да сачекам. Дуго сам чекао, аонда се појавио још један официр са њиме, који ме јепитао одакле долазим и зашто сам дошао тако рано, кадасам требао да се јавим првог септембра. Одговорио самда ја не знам. После међусобних консултација рекли суми да останем, да ћу ту да спавам и да се храним до сеп-тембра месеца. Ту сам провео месец дана посматрајућиморе са врха Сушака и не излазећи нигде, јер сам се пла-шио да нећу знати да се вратим. За време мог боравка наСушаку, разговарао сам са питомцима ове школе, који суту остали да полажу поправне испите, и схватио сам даово није школа за мене, те се нисам ни трудио да поло-жим пријемни испит. Обогаћен новим сазнањима и онимшто сам видео на овом свом путу, вратио сам се кући ипоново наставио своје путешествије свакодневно у гим-назију у Србац. Причао сам друговима шта сам видео идоживео, како изгледа тај свет са оне стране где се небоспаја са врхом Мотајице, увек додајући по нешто измиш-љено, како би прича била узбудљивија.

Увек сам доста читао. Сада ме је нарочито при-влачила једна књига, коју је брат Миодраг донео, а зваласе “Југословенски писци”, а у њој су били биографскиподаци о свим нашим највећим књижевницима и од сва-ког по једна или две приче. Била је то прилично дебелакњига и ја сам је, заједно са сестрама и браћом, читаосваки дан и знали смо напамет доста тога што је у њојписало, о сваком писцу и његовом делу. Био је то диванизвор из кога смо се напајали знањем из књижевности.Често смо се играли погађања, да по слици познамо које који писац и испричамо све о њему и његовим причама

52

у књизи. Тако сам продубљивао своју љубав према књи-жевности и почео и сам са браћом да пишем песме икратке приче. Инспирисала ме је околина и предивнипејзажи, олистале шуме, бистри поточићи, цвркут птицаи цео тај миље око себе претварао сам у поезију. Маштаосам и желео да се бар једна од ових мојих песама објавинегде у новинама. Тако сам ове песме слао многим часо-писима за децу, а и за одрасле. У листу “Борба” је по-стојала једна страница у којој је био дечији кутак и гдесу се објављивале песме деце која су се бавила писањем.Почео сам слати своје песме у “Борбу” и једног четвртка,мојој радости није било краја. У том кутку појавила семоја песма о славују. Нисам могао да дођем себи, читаосам по стотину пута, где испод ње пише моје име и пре-зиме, ученик трећег разреда гимназије Србац. Тога дананисам отишао, већ сам одлепршао у школу. За време часаисторије професор Марко Павковић, иначе директор гим-назије, ушао је у разред и после уписавања нешто у днев-ник, затворио је дневник, погледао наш разред и рекао:„Видите децо, већ сада међу вама седе ваши другови чијесе песме објављују у једном листу као што је “Борба”.Мислим да ће многи од вас постати познати песници, ин-жењери, професори, лекари и корисни људи, који ћесвојим радом допринети напретку овог друштва“. Про-фесор је то говорио озбиљно, достојанствено, ауторита-тивно и са поносом. Главе мојих другарица и друговаокретале су се према мени, а ја сам био сав испуњен не -ким поносом, осећајем узвишености и тријумфа и растаосам неприметно као квасац. Био је то мој први јавнитријумф. Моји снови почели су да се остварују, да по-стају јава. Већ тада, у својим дечачким сновима, успеосам да пројектујем свој будући живот и да га видим каосвој лик у огледалу. Касније су моје песме излазиле и удругим часописима, а једног дана обрадовало ме је писмоса белом ковертом на којој је писаћом машином исписано

53

моје име и презиме и пошта Србац. Било је то писмо оддиректора листа “Борбе” Влајка Беговића који ми се за-хваљивао на сарадњи и позивао ме да и даље шаљемсвоје радове. Песме смо писали и објављивали као ђацисва тројица нас браће који смо заједно расли, Слободан,Миливој и ја. Слободан је у бањалучкој гимназији стекаоореол најбољег ђака, признање које је доносило највећедивљење и поштовање у граду. Традиција је била да сеизлози продавница, а пре свега књижара, у главној улициукрасе великим фотографијама најбољег ђака, који јеслужио на част не само својој гимназији, већ целом граду.Песме Слободанове већ су објављиване и у “Полету”,најпрестижнијем средњошколском часопису у земљи.Миливој и ја смо објављивали у бањалучком “Средњо-школцу” који је уређивао Слободанов друг из ГимназијеЖарко Свјетлановић, већ признати песник, нежне лирскеприроде. Поред “Средњошколца” наше песме су објав-љиване у “Гласу пионира”, Ћопићевом “Змају”, “МладојХерцеговини” итд. А круна на мојој песничкој глави биоје лист “Борба”. Љубав према књижевности ми је развиочувени професор и добар познавалац своје струке Ди-митрије Веселиновић. Он је развијао у нама машту, сми-сао за запажање, лепо изражавање и љубав према језику.Њему дугујем што сам постао писмен, као и наставникуЛазару Јерковићу, који нам је развио љубав према при-роди, Ружи Давидовић-Костић за знање о физичким и хе-мијским законима, Најдану Костићу који је умео да меуведе у тајне математике, Марку Павковићу да сазнамнашу историју, ко сам и одакле потичем, наставнициМари која нам је преко географске карте развила љубавза упознавање света и светских чуда, Оту Рајсу, који седржао достојанствено и господствено, што сам сем ма-терњег језика, нешто научио и из немачког, Радету Пав-ловићу, родом из Крагујевца, том дивном човеку који намје топло и поучно причао о свом животу и животу

54

уопште, говорећи како ћемо се једнога дана срести у Бео-граду, када он оде у пензију, и уз чашицу ракије причатио нашим дивним данима, Маринковић Радославу који мије развио љубав према спорту и првом директору гимна-зије професору Мухамеду Имамовићу чијом добромвољом сам уписан у школу, као и мојој разредној Фик-рети Кеновић и свим другим наставницима који су сетрудили да ми пруже што више знања и обликују мојуличност, навику за рад и вољу за сталним напредовањем.

** *

У разреду је било још ђака који су се бавили књи-жевношћу, цртањем, свирањем или неким другим видомуметности. Мој данашњи кум и школски друг Ђуро Ми-лекић је тада писао песме, а данас је познат и признатпесник. Илија Шушчевић је лепо цртао и писао, тако дасмо уз помоћ нашег наставника Димитрија Веселино-вића покренули свој ђачки лист “Средњошколац” који јеруком писао и илустровао наш друг Шушчевић а лите-ралне радове смо попуњавали Ђуро Милекић, ДрагоЂајић, ја и остали, свако из своје сфере интересовања.

У центру Српца, у улици којом смо ишли и враћалисе из школе, налазила се посластичарница коју је држаоједан посластичар, мислим да је био Горанац. Пролазећипоред посластичарнице само сам могао да бацим погледна њен излог где су се налазили разни колачи, а испредпосластичарнице стајао је апарат из кога су у корнете из-лазиле кугле сладоледа о коме сам само могао да сањам.Када смо се враћали из школе наши другови који су жи-вели у Српцу и чији су родитељи примали плату, од-

55

вајали би се од нас, када смо пролазили поред посласти-чарнице, улазили у посластичарницу, и са корнетама уруци излазили из ње лижући слатке и хладне кугле сла-доледа. Ми смо их само тужно могли да посматрамо и дасањамо какав ли је ужитак лизати те чудне, хладне ку-глице. (После када сам отишао у свет и почео да зара-ђујем новац јео сам сладолед и шампите до бесвестисамо да би надокнадио задовољство које ми је ускраћеноу детињству). Али смо, и као деца, имали толико поноса,да то никада нисмо помиљали родитељима, јер смо зналида нису имали одакле да нам дају новац за оно што смоми деца желели, а то би их само онерасположило.

И тако се приближавао крај мом суровом и тешкомшколовању у Нижој реалној државној гимназији у Српцу.Овакав сурови пут нисам имао само ја, имао га је највећиброј дечака моје генрације. То нам је изгледа судбинауцртала у путању нашег живота. Знање стечено и ус-војено у нижој гимназији, које сам понео са собом, по-могло ми је током целог живота. Труд изгледа ипак нијебио узалудан.

** *

После одлично положене мале матуре, 1955 годинешкола је за нас матуранте организовала екскурзију у Бео-град. Била је то највећа награда за мене. Први пут срешћусе са Београдом, нашим главним градом, о коме сам слу-шао само приче као из бајке. Нестрпљиво сам очекиваодан нашег поласка и заједно са родитељима вршио при-преме за пут; шта обући за тај сусрет са великим и непо-знатим градом? Како обезбедити нешто пара за трошак,

56

када су ми родитељи једва сакупили паре да плате пут?Шта понети успут за храну? Све су то били проблеми окојима сам свакодневно расправљао са својом мајком.Избор није био велики, обући ћу оно што тренутно имам,а имам мало и скромно, паре ће некако обезбедити отац,ако прода свиње у понедељак на пијаци у Српцу. А за по-нети хране за пут то једино није био проблем. Мајка ћеиспећи целу кокошку само за мене и скувати можда чаки десет комада јаја. Правио сам се помало важан, јер сесве у кући вртело око мене и причало се о моме путу уБеоград. А онда је дошло и то топлo јунско јутро 1955.године. Са првим зрацима сунца; који су се пробијали изаВиноградића, са торбом у руци и уз поздрав са родите-љима, кренуо сам, као и увек, пешке за Србац, али садане више у школу, већ као свршени матурант на екскурзијуу Београд. Сретајући уз пут комшије и називајући имдобро јутро, на њихова питања куда сам се упутио такорано, одговарао сам важно да идем на екскурзију у Бео-град, а ово Београд би посебно наглашавао. Они су мезбуњено посматрали и са неверицом и сумњом вртелиглавом и запиткивали: „Баш у Београд?“. Када сам стигаоу Србац у двовришту гимназије већ су многи моји дру-гови били на окупу. Стигла су и два камиона са цирадама,који ће нас превести до Босанског Кобаша. А онда око 9сати из зборнице је изашао директор гимназије Ото Рајс,а за њим наши професори који ће са нама путовати наекскурзију Димитрије Веселиновић и Радослав Марин-ковић. Они су сели у кабине камиона, а ми у приколицеу којима су се налазиле по две дрвене клупе на које нисмоимали места сви да седнемо, па нас је већина, држећи сестајала у приколицама, док је камион дрмусао рупчагамаизлокане калдрме. За нама је остајао облак брашњавепрашине која је падала по зеленим листовима широкихкрошњи храстова. Пут је водио поред реке Саве исподподножја Мотајице. За нешто више од пола сата стигли

57

смо у Босански Кобаш, малу касабу са двадесетак кућа,поштом, црквом и џамијом. Ту смо сишли са камиона иупутили се на широку пољану која се налазила измеђуреке Саве и изроване калдрме. Потражили смо хладовинуиспод широких храстових крошњи и сместили се у исче-кивању не знам чега. Никада ми није било јасно заштосмо тако рано камионима дошли у Босански Кобаш, даби ту на пољани играјући се, чекали све до 12 сати, кадасмо кренули на обалу Саве и скелом прешли на другуобалу у Славонски Кобаш. Ту смо, у тарабама ограђеномвеликом црквеном дворишту, остали до 14 сати, а потомпешке, путељком кроз поља засејана пшеницом, кренулика Славонском Броду, где смо требали да седнемо у возза Београд. Пошто је путељак, кроз пшеницом засејанопоље, био узак ишли смо у колони један по један. На челуколоне ишао је директор Ото Рајс са професорима, а изањих ми уморни и лењо се крећући. Тихо и погнутих главаишли смо један за другим и само би нас из мртвила трглоклепетање крила препелице која се дизала из искласалежуте пшенице. После велике жеге и врућине у току дана,по подне је било спарно и исцрпљујуће. Ишли смо лаганопутељком кроз таласасто поље пшенице не журећи се јерје наш воз за Београд из Славонског Брода кретао око 22сата. Зауставили смо се код једне куће поред пута, ококоје се налазио упола порушен дрвени плот. Испред кућеналазио се бунар са црепом прекривеном надстрешницоми дрвеним ведром из кога смо један по један гасили жеђбистром, хладном бунарском водом. У даљини су се већназирале куће у Славонском Броду, а према њима, каоцрна силуета, јурио је шинама воз из чије локомитиве сековитлао сивоцрнкасти дим. Коначно смо стигли у же-лезничку станицу и ту у чекаоници, гладни и уморни,појели смо још оно мало преостале хране понете од куће.Изашли смо из станице и у реду стајали поред шина оче-кујући воз. А онда из даљине зачуо се продоран звиждук

58

локомотиве и црна аждаја јурила је клопарајући вагонимапрема нама. Кратко шкрипање и дрмусање вагона и возје стао. Из вагона су излазили неки људи са црвеним ка-пама и фењерима у руци, махали и посматрали излазак иулазак путника. Поново се чуо продорни звиждук сиренеи воз је кренуо у правцу Београда. Уморни и поспанибрзо смо утонули у сан; дрмусајући се на дрвеним клу-пама и често ударајући главом о наслоне клупа. Није намсметало клопарање вагона, нити продорни писак локо-мотиве која је као аждаја грабила напред реметећи ноћнутишину. С времена на време би се пробудио и погледаокроз прозор у ноћ где би на некој малој железничкој ста-ници испред бандере са шкиљавом сијалицом видео какостоји, у плавој униформи обучен, са црвеном капом и фе-њером, човек поздрављајући одлазак воза, а ја бих по-ново утонуо у сан. У свитање зоре приближавали смо сеБеограду, будећи се и трљајући крмељиве очи, црвене одугљене прашине, која нас је пецкала и рефлексно затва-рала очи. Сви смо, истурених глава, вирили кроз прозоревагона, посматрајући начичкане, беле и високе зградеБеограда. Воз је уз писак сирене улазио у станицу, а ди-ректор Ото Рајс нас је упозоравао да само пратимо његаи идемо за њим. Напустили смо воз, прошли кроз ста-ницу, а пред нама је свом својом величином заблистао иотворио се Београд. Јутро је било пријатно и свеже,улице тек умивене, река људи јурила је у разним прав-цима, вероватно свако своме циљу. Изгледало ми је као умравињаку. Прешли смо, боље рећи претрчали, прекоулице и нашли се у малом парку, преко пута железничкестанице. Ту смо се сабрали и дошли ксеби, тек свесни гдесе налазимо. Све је изгледало као нестварно, чудно, каоу сновима. Само је професор Маринковић, који је студи-рао у Београду, тако слободно се кретао у овом метежупоздрављајући по неког свога познаника и улазећи у некепросторије у намери да нама среди смештај за наш бора-

59

вак у Београду. Чудило ме је како се он тако слободнокреће и сналази у овом градском метежу и гужви. Пешкесмо се упутили Немањином улицом према Славији. Чу-дили смо се и дивили широким улицама и булеварима,сигналима на пешачким прелазима, великим и складнограђеним кућама, малим возовима, које су звали трам-вајима, и маси људи која се кретала овим градом и свакије знао свој правац и циљ. Сместили смо се у једном ђач-ком дому у улици Пролетерских бригада. Собе су билеса више кревета, а купатила и умиваоници још мокри инеочишћени, што је указивало да су станари овог домаскоро га напустили и отишли својим кућама на заслу-жени распуст. Сместили смо се и одморили, а онда смокренули у обилазак Београда по предвиђеном програмунаших професора. По ужеглом београдском асфалту,уморне, поспане и гладне водили су нас на Калемегдан,где смо посетили Војни музеј, зоолошки врт, затим смопосетили Народни музеј, а сутрадан увече уморне од це-лодневног тумарања по врелим београдским улицама, од-вели су нас на представу опере „Еро са онога света“ уНародном позоришту. Нисмо имали појма шта је опера,нити смо икада ту реч чули. Мислили смо да ћемо слу-шати народну музику и фрулу Саве Јеремића, кога самслушао недељом под прозором сељачке радне задруге уСитнешима на једином радио апарату у селу који сеукључивао само недељом увече када је почиљало веселовече Радио Београда. Ушли смо у бљештаву салу Народ-ног позоришта где су нас засениле стотине сијалица којесу висиле на неким “веригама”. Сала је била пуна људии у тишини су се чули само шапати. А онда су се отво-риле тешке, тамноцрвене завесе позорнице на којој су сенашли неки чудно обучени људи, који су почели гласнода певају као да наричу. Није било ни хармонике нифруле и нама је постајало све досадније и досадније, пасу многи од нас уморни почели да дремају сањајући про-

60

стране и цветне пољане, жубор поточића и цвркут птицау тамним шумицама покрај реке. А онда су се за времепаузе упалила светла и пробудила нас из дремежи. Људису почели да се комешају и мувају, устајући и излазећи натерасу. Поспани и уморни, нас једна група је изашла изпозоришта и упутила се у непознатом правцу да би нашлинаше коначиште. После дугог лутања и тумарања бео-градским улицама, некако нас је сакупила полиција и до-вела до ђачког дома у коме смо одсели. Тако се завршиланаша посета позоришту, а опера ми је остала у лошој ус-помени и недовољно интересантна и до данашњих дана.

Немио догађај са овом опером десио ми се и као пи-томцу војне школе у Марибору. Неколико пута у марибор-ско “Гледалишће” водили су нас питомце да гледамо оперу“Еро са онога света”. Једне вечери, док смо имали оба-везно учење, у учионицу је дошао дежурни официр и на-редио нам да се одмах спремимо јер треба да идемо у“Гледалишће” да гледамо представу. Упитали смо га којаје представа на репертоару. Рекао нам је да се ради о опери“Еро са онога света”, а пошто нема довољно публике на-ређено му је да питомци одмах дођу. Као по договору, свисмо одбили да идемо, говорећи му да смо ту оперу гледалинеколико пута. Опоменуо нас је на последице које можемоимати, ако одбијамо да идемо. Ми смо били упорни инисмо отишли. Сутрадан је избио велики скандал. Свиофицири су били јако узнемирени и стално су одлазили нанекакве састанке. Сви су се питали како смо се усудили даколетивно одбијемо наређење. У оно време због тога сеишло у затвор. Дуго се расправљало шта да раде са намаи на крају су нас све казнили месец дана неизласка у град.Тако ми је опет ова опера остала у лошем сећању.

Данас када прођем поред Народног позоришта увеквидим слику уморних и поспаних сеоских ђачића којиразочарани напуштају неразумљиво им испричану причуо Ери са онога света.

61

XII

Четврти разред гимназије и малу матуру положиосам са одличним успехом. Био сам и весео и тужан.Весео јер се завршила једна тешка етапа у мом школо-вању, а тужан, јер сам се опет нашао у безнађу пред пи-тањем куда даље? То су била претешка размишљања замоју малу дечачку главу. Био сам сувише младо дрво, даби могао поднети снагу такве олује. За даље школовањенису постојале никаве могућности, чак ни претпоставке.Остати у селу, и не одлутати иза брда где се састаје небоса земљом, моја дечачка радозналост није прихватала.Тражио сам било какав излаз, али се он није наслућивао.А онда појавио се конкурс за војну подофицирску сани-тетску школу у трајању од две године. Видео сам у томесвоју једину шансу, да само кренем у свет, а онда ће сенешто вероватно десити. Конкурисао сам, али крајем ав-густа 1955. године поново ме дочекало разочарење.Нисам примљен у школу. Шта сада? Приближавао сесептембар, а ја сам и даље на селу, на полазној станициза пут у будућност. А онда ми је стигао позив да морамна предвојничку обуку, месец или два, више се не сећам,на коју су морали ићи сви младићи мог и из околних селакоји нису наставили даље школовање. Моје ноћне моресу почеле. Узео сам братов дрвени кофер, спаковао нештоствари, иако нисам имао шта да понесем, и уз одобрењеродитеља кренуо у непознато. Крајња тачка мога путатребало је да буде Београд. Тамо је већ радио мој зет

62

Остоја и његов сестрић Јован, као и моја старија сестраНада. Ваљда ће се у том чаробном граду наћи неки кутаки за мене. Пут до Београда био је за мене изазов и на туавантуру нисам смео сам да се упустим. На срећу, децаод брата мога зета Остоје, мужа моје најстарије сестреРаде, долазила су из Београда у село на летњи одмор. Тегодине је био млађи син Воја и таман је требало да севрати у Београд. Идеална прилика за мене да са њим пу-тујем.

Мој зет, са својим сестрићем Јованом и моја старијасестра Нада становали су у Бежанији, у кући једног чо-века који се бавио пољопривредом. Договорено је кадастигнем у Београд, да ме Воја одведе код зета и сестре.Од Ситнеша до железничке станице у Окучанима, путо-вали смо коњским колима прелазећи скелом преко рекеСаве. Све је то за мене било нешто ново и пут у неизвес-ност. Возом у Београд смо стили око 23 сата ноћу. Сећамсе била је лепа септембарска ноћ, а светлост је на свестране бљештала. Изгледало је као у мравињаку. Људису некуда журили, свако својим правцем. Нашао сам се уједном, за мене недефинисаном хаосу. Где спава и штаједе оволика маса људи, питао сам се. Био је то мој другисусрет са Београдом, о коме сам маштао и сањао на па-шњацима поред стоке. Сада је то била стварност. Својимблатњавим, за три боја већим цокулама, крочио сам наасвалт. Трчећи за Војом, изашли смо из железничке ста-нице, прешли улицу и нашли се испред биоскопа “Пар-тизан” (тек касније сам сазнао да се тако зове). Ту је билааутобуска станица, где је стајао аутобус број 36 који јеишао за Бежанију. Воја је, као београдско дете, ту среосвог школског друга и сав одушевљен сусретом оставиоме самог на аутобуској станици, рекавши да уђем у ауто-бус број 36 када стигне и са другом се изгубио у градскојвреви. Од страха нисам ништа мислио, ни размишљао,

63

осећао сам се превареним и напуштеним у овом блешта-вилу светлости и мноштву људи. Био сам збуњен и пре-плашен. Наишао је неки аутобус, нисам гледао да ли јеброј 36 и ја сам ушао у њега. Тада се десило чудо. Као дасе појавила нека добра вила из бајке да ме спаси. Био јето последњи аутобус за Бежанију, а у њему, као кондук-тер, радио је сестрић мога зета, Јован. Мојој радости нијебило краја. Као да ме сунце мога завичаја огрејало. Јованје становао са мојим зетом и мојом старијом сестромНадом. Тако се уз помоћ неких невидљивих сила, мој до-лазак у Београд, сретно завршио. Опет ме је чекала не-извесност, од чега живети и шта радити у Београду? Јасам желео наставити школу, али како?

Био сам упоран и поучен примерима из књига којесам читао, нисам дао да клонем духом, сећао сам сеКочића, Горког, Ђуре Јакшића и других који су ималисличну судбину као ја. Иако дечак из мирног и питомогкраја, бачен у лављи кавез, који се зове градски живот,нисам се дао уплашити нити поколебати. Имао сам снаге,поноса и упорности. Куцао сам на бројна врата, тражећипомоћ и стипендију, па сам се тако обрео и у кабинетуРодољуба Чолаковића који је тада био министар просветеи културе. Примио ме је и посаветовао да се вратим уСрбац и тамо потражим стипендију од своје општине.Било је то као да ме поново враћа у лављи кавез (каснијесам се, као лекар, срео са њиме у стану госпође КристеЂорђевић коју сам, као лекар и пријатељ, дошао да оби-ђем, јер је била болесна, а он је дошао да је посети каоњен пријатељ још из Париза пре Другог светског рата.Подсетио сам га на наш сусрет у његовом кабинету.Видео сам да му је било неугодно и само ми је рекао: “Тоје живот, докторе, добро је све што се добро заврши”).Лутао сам београдским улицама, седео у парковима,писао песме, сањајући да ћу можда некада постати пес-

64

ник и књижевник. У Београду је тада боравио мој школ-ски друг Ђуро Милекић. Његов ујак је био столар и имаоје радионицу на Сењаку, где смо се ми често, када он на-пусти радњу, пењали на таван и ту у струготинама пре-спавали, а ујутру пре његовог доласка се изгубили.Најслађа гозба, коју смо себи могли приуштити, када бидошли до неког динара, био је тзв. “празан” пасуљ у “Ка-сини” на Теразијама.

Дани су пролазили, а ја нисам видео излаз из оветамне и неизвесне ситуације. Онда, крајем септембра,јавили су ми од куће из Ситнеша, да је поново дошаопозив из војне санитеске школе из Марибора, да се хитнојавим у школу и да сам примљен. Размишљао сам шта дарадим. Нисам био наклоњен војном позиву, желео сам дабудем књижевник, али по наговору свога зета, сестре иосталих пријатеља, које сам тада познавао у Београду,решио сам да одем две године у Војну школу, јер толикоје трајао и војни рок, а онда да се некако вратим поновоу Београд и материјално обезбеђен наставим даље шко-ловање. Моја дечачка логика, сукобљавајући се са суро-вим животом, донела је такву одлуку. Зет Остоја дао мије хиљаду динара за возну карту. Знајући да возна картакошта нешто око 800 динара, надао сам се да ће ми јошнешто од тога остати. Међутим, ја нисам тачно знао на -зив железничке станице до које сам требао да идем.Упамтио сам од старијих да се зове Залужани, а у ствариправо име станице је било Лужани – Малине. Када самтражио карту до Залужана, благајница ми је вратила само50 динара. Већ тада ми је било нешто нејасно. Воз за За-греб, којим сам ја требало да путујем, полазио је у 22сата. Била је кишна септембарска ноћ. Ушао сам у воз инашао место у купеу. Таман што сам почео да дремампробудио ме је глас кондуктера који је тражио карте наувид. Пружио сам му своју возну карту. Тада ми је он

65

рекао да сам сео у погрешан воз и да овај воз иде за За-греб. Одговорио сам му да ја исто тако треба да идемвозом за Загреб до Залужана, он ми је одговорио да самузео погрешну карту, да сам требао да узмем карту за Лу-жани – Малине. Карту ми није вратио већ је задржао кодсебе, тако да сам остао без карте, а новаца више нисамимао. Воз је клепетао шинама, а у мрклој ноћи, кишнекапи су добовале у прозорска стакла вагона. Поспанипут ници су дремали на својим седиштима, а ја сам устраху размишљао шта ако дође контрола и нађе ме безкарте и избаци из воза. Тако у страху дочекао сам зору иоблачно септембарско јутро. Када сам чуо кондуктеракако каже Славонски Брод, лакнуло ми је. На другој илитрећој станици ја сам требало да сиђем из воза. Сретносам стигао у станицу Лужани – Малине, а онда блатња-вим путем пешке се упутио према обали реке Саве наскелу. На скели нас је било троје четворо људи и срећа јемоја да скелеџија није тражио да унапред платимо пре-воз. Чим смо се приближили близу супротне обале Саве,скелеџија је био заузет да примакне скелу обали, а ја самбрзо скочио са скеле и у трку пошао према цести која јеводила за Србац. Дошао сам у Србац пешке, сав покисаои прљав од блата. Отишао сам у војни одсек и на вратимасам срео мајора Вуковића који је био пошао да преда те-леграм у пошту војној школи у Марибор, да их обавестида ја нећу доћи. Вратио се у канцеларију, дао ми вознукарту за пут, потребна документа и рекао да истог данаморам да кренем. Покисао и прљав од блата упутио самсе кући, да се видим са мајком и оцем и узмем потребнествари. Мајку и оца сам затекао у неком послу, саопштиосам им да одмах морам да идем, иако је мајка нудила данешто ручам и одморим се, па да идем сутра. Отац је биона мојој страни, нашао ми је неке цокуле да се преобујем,поздравио сам се са родитељима и назад кренуо путемкоји води у “свет међу људе”, како је говорио Горки. Ноћу

66

сам кренуо возом из Бања Луке за Загреб. У Загребу самтребало да преседнем у воз за Марибор. Постоји нека не-видљива сила, неки анђео чувар, који залуталу децу чуваи води правим путем. То се и мени десило и овај пут уЗагребу. Никада ми није било јасно како сам се снашаоса оним силним шинама и подземним пролазом, и сретнонашао воз за Марибор. У Марибор сам стигао ујутро, којеје било сунчано и топло. Са блатњавим цокулама, изгуж-ваним капутом и панталонама пешке сам се упутио, сасвојим дрвеним кофером, да тражим касарну у којој јебила смештена школа. Када сам се напоком појавио ис-пред велике гвоздене капије, сачекао ме је дежурни офи-цир са опасачем и пиштољем и питао ме шта хоћу, а кадасам му показао позив за школу рекао ми је да пођем сањим и одвео ме у канцеларију код другог официра. Овајме је посматрао и загледао, као да сам на продају, и рекаоми да сачекам, а он је отишао у другу канцеларију. Брзосе вратио и рекао ми да пођем за њим. Увео ме је у ве-лику, лепо уређену канцеларију, где је, како сам видео поопхођењу овог официра, који ме је довео, седео неки врловажан официр. Није ме ни погледао, већ ме упитао да лија знам да касним месец дана, да су питомци већ прешлидоста градива и да ли сам ја способан да то све савладами са њима пратим редовно наставу. Био сам јогунаст ипркосан и одговорио сам да сам способан за то, да ћу тосво пређено градиво надокнадити и ако не будемнајбољи, бићу међу најбољим ђацима. Није ништа одго-ворио, већ је рекао да изађем и сачекам. Чекао сам испредврата, када је изашао онај официр који ме је и увео у ње-гову канцеларију, рекао ми да сам примљен и да пођемса њим. Касније сам сазнао да је то био мој командирчете, капетан прве класе Раде Остојић, родом са Козаре,првоборац 1941. године. Рекао ми је тада „само твоја од-лучност и убедљива изјава да ћеш бити најбољи, илимеђу најбољима одлучила је да те начелник школе др

67

Дролц прими“. Касније сам са овим дивним капетаномпостао пријатељ и били смо у врло добрим односима.Када смо се мало боље упознали питао сам га како се јапосле завршене ове школе могу вратити у Београд. По-гледао ме са чуђењем и одговорио ми: “Имаш право дабираш место службовања само ако будеш Титов пито-мац”. “А шта треба да урадим да будем тај питомац”,упитао сам га. “Да будеш најбољи питомац, да имаш свепетице из свих предмета за две године школовања, дабудеш за пример у свему, да не будеш кажњаван и у сва-ком погледу најбољи међу питомцима”. “Па да почнемда радим на томе”, рекао сам полугласно, више за себе.Он ме је погледао својим ситним, знатижељним очима,предао ме једном десетару да ме задужи са оним штотреба и вратио се натраг у ту велику, како сам је каснијезвао, управну зграду. Касније сам сазнао да је један пи-томац напустио школовање и да сам ја позван на његовоместо. Тако је започело моје школовање у Војној школиу Марибору, са сталним мислима у глави како да се последве године поново вратим у Београд.

Учио сам даноноћно под силним оптерећењем, даслучајно на испиту не добијем мању оцену од 5 и тиме бибили срушени сви моји снови о поновном повратку у Бео-град. Ништа ме није интересовало, био сам заокупљенсамо мислима да положим све испите са одличним успе-хом и вратим се у Београд и наставим даље школовање.Суботом и недељом, када су се сви моји другови радовалиизласку у град, и једва чекали то време, ја сам сâм остајаоу учионици и учио. Није ми то падало тешко, јер самсањао о путу за Београд. Само сам понекад одлазио у градкоји ми се јако свиђао. Био је то чист град са дивно уре-ђеном обалом поред Драве и прекрасним парковима.

На другој години мога школовања опет су се у мојусудбину умешале неке нечастиве силе желећи да ме

68

омету у остварењу мојих снова. Зиме у Марибору су билејаке и са доста снега. Нас је било 54 питомца и сви смоспавали у две просторије (спаваонице). Кревети су биливојнички – гвоздени са сламарицом и зими са два вој -ничка ћебета. Размак између кревета био је мањи од 50цм. У соби је била велика – тучена пећ која се ложилаугљем. Наредба је била да дежурни спаваионице донесеугаљ и заложи пећ у пет сати после подне. Исти дежурније био дужан да у 8 сати увече угаси ватру и очисти пећод пепела и остатка угља као да ватра није ни горела.После обављеног посла дежурни је морао да проветрисобу од силне угљене прашине створене за време чиш-ћења. Тако би ми на спавање долазили у хладне собе изавлачили се испод хладних ћебади водећи рачуна да ихмного не померамо јер би их ујутро морали затезати иглачати даскама све док се не створи оштра ивица.

Заједничко купатило било је у другој згради удаљенооко 150 м од спаваоница, а до њега би у групама зими од-лазили само у кошуљи, панталонама и папучама и послетуширања под топлим тушевима тако се враћали у хладнеспаваонице. Тада смо имали око 17 година и право је чудода се у оваквим условима нисмо чешће прехлађивали иоболевали. Мислим да нас је спасило то што смо сви билидеца са села навикли већ на сурове услове живота.

На другој години мога школовања фебруара месеца1957. године зима је била изузетно јака и са доста снега.Често се и вода мрзла у водоводним цевима. У уторак тогафебруара планирано је шест часова тактичке обуке на те-рену и сви смо морали да присуствујемо, јер је то смат-рано изузетно важним, увежбавали смо на терену “ четау нападу” . Дан уочи те вежбе ја сам добио високу темпе-ратуру, малаксалост и болове у мишићима и зглобовима.Због високе температуре, те ноћи нисам могао да спавам,био сам у неком бунилу, обузет дрхтавицом.

69

На знак трубе ујутро сам, тетурајући се, једва устаои у великој гужви и метежу успео да се обучем и подцелом ратном опремом сјурим на зборно место. У стројусам једва стајао, клатио се и очекивао да се сваки час сру-шим. Пошто се нико од мојих другова тога јутра није јав-љао за лекарски преглед, нисам ни ја, плашећи се да сето погрешно не протумачи да се извлачим због вежбе, ато би ми се писало у велики минус. Тако болестан, тре-сући се од дрхтавице и језе са војничком торбом, гасмас-ком, пушком и осталом војничком опремом, пошао самса осталим питомцима према оближњим брдима обрас-лим шумом на извођење вежбе. Док су се снежне паху-љице, у густим ројевима, као пчеле, комешале око мене,ја сам последњим атомом своје снаге, вичући ураааа, ура-аааааа… трчао према врху брда, а онда клецајућим коле-нима и бодрећи се да још мало издржим, спуштао низстрмину ка ивици шуме куда је жуборећи и пробијајућисе кроз снег и лед кривудао поточић препун хладне икристално бистре воде. Успео сам некако да шакама за-хватим ту хладну, кристално чисту воду и у спорим гут-љајима угасим врелину у својим устима.

Ни сам не знам како, али успео сам да издржим крајвежбе и једва, вукући се, стигнем у касарну. Пред очимами је треперила измаглица и почео да пада мрак, што судругови приметили и одвели ме у амбуланту. Ту, у амбу-ланти, у бунилу и полусвесном стању, сањајући самосвежу бистру воду да угасим жеђ, лежао сам два дана, апосле тога, пошто се моје стање није поправљало, добиосам упутницу, дозволу за пут и две конзерве и да се јавиму војну болницу “Младика” у Љубљани. Некако сам дошаодо воза и попео се у њега, али се ни данас не могу дасетим како и уз чију помоћ сам се нашао у болничкомкревету. У почетку су лекари сумњали да имам туберку-лозу плућа и у том правцу почели да ме испитују. Нисам

70

много знао о тој болести, али сам се сећао да је у момекрају после рата доста људи и жена боловало од те опакеболести. Боловала је и Рајкова Смиљана. Сећам се да самје често лети, по највећој врућини, сретао са кишобраномкоји ју је штитио од сунца. Убрзо је умрла после мога од-ласка из села. Касније ми је причао комшија Никола кадасе после сахране враћао са Рајком кући, он му је тужнорекао: “Видиш мој Ниџо, чувао сам је од сунца, чувао одк..ца и опет умре”. Нисам много размишљао о болести инисам имао ни времена да се плашим од ње, јер самстално био заокупљен страхом да ме не прогласе неспо-собним за даље школовање, а то би за мене, у том мо-менту, значило као смрт, јер би сви моји будући плановибили покопани. На срећу, налази су показали да је тосамо било запаљење плућа и ја сам се брзо опорављао.На моју неописиву радост после двадесетак дана ја самсе вратио здрав у школу међу своје другове. На крају свогдвогодишњег школовања све испите сам положио са од-личним успехом, био примеран питомац и стекао условеда ме прогласе Титовим питомцем, и право да могу дабирам место службовања где хоћу.

Мојој радости није било краја. После две године про-ведене у Марибору поново сам се враћао у Београд. Оти-шао сам прво у своје село да обиђем родитеље, а онда севратио у Београд и јавио на службу у Војномедицинскуакадемију, где су ме распоредили на рад у Институт запатологију и судску медицину.

У Београду су већ живели моја старија сестра Радаса својом породицом, сестре Даница, Нада, Милена и Ду-шанка и браћа Слободан и Миливој. У Институту за па-тологију и судску медицину су ме лепо примили иобављао сам дужност начелника општег одсека инсти-тута. Била је то доста велика и одговорна функција којусам ја са великим успехом обављао, иако сам био веома

71

млад са једва навршених 19 година. Претпостављени сузапазили и ценили моје радне способности, моју одго-ворност према послу и однос према претпостављенима.Сви су ме подржавали у мојим настојањима да наставимдаље школовање. Материјално сам био обезбеђен, биосам у Београду и није постојала више ни једна препрекада наставим даље школовање. У томе сам имао подршкусвих лекара са којима сам радио, као и начелника инсти-тута, професора др Константина Бранкована, који су уви-дели моје могућности и способности и у томе су меподржавали. Одмах у септембру 1957. године уписао сампети разред гимназије као вечерњи ученик у Трећој бео-градској гимназији. Био сам пресрећан и прионуо сам напосао. Ноћ сам углавом користио за учење сећајући секако сам као ученик ниже гимназије у Српцу учио поредпламена из пећи, а сада целу ноћ могу да држим упаљенасветла и да учим колико год хоћу. Поред учења и редов-ног посла налазио сам времена и да посећујем биоскопе,разне позоришне представе, концерте, изложбе слика икњижевне вечери. То ми је помогло да упознам многе по-знате и признате личности из јавног живота: песнике,књижевнике, новинаре, филмске глумце, редитеље, и др.Тако сам познавао и са некима од њих се дружио: Дра-гана Колунџију, песника, Слободана Новаковића, филм-ског редитеља и драматурга, Божу Кнежевића, новинара“Политике”, Боцу Маријановића, новинара “Илустрованеполитике”, Шћепана Рабреновића и Мила Глигоријевића,новинаре из “Нина”, Сергеја Лукача, пуб ли цисту, пес-нике Бранка Миљковића, Божидара Тимотијевића,Славка Вукосављевића, а касније као лекар имао самприлике да упознам и Иву Андрића, Дејана Медаковића,књижевника и председника Српске академије наука иуметности, Милорада Павића, књижевника, Бранка Ћо-пића, Оливеру Поповић, новинарку “Политке” и Гроз-дану Олујић, књижевницу, са којом сам и данас у

72

прис ном пријатељству као и са њезиним сином ортопе-дом и професором на Медицинском факултету у Бео-граду. Дружио сам се са оперским певачем ЖиваномСарамандићем, познавао Оливера Њега, глумца ПетраКраља, Љубу Тадића, Бату Стојковића, Зорана Радмило-вића и друге. Од спортиста “цимер” у Београду ми је биоТедески Феличо, ватерполиста Партизана и репрезента-ције, а преко њега сам упознао Мушкатировића, Мило-вановића, Сандића, и друге.

Када сам ванредно завршио шести разред гимназиједонео сам одлуку да заједно са још неким својим друго-вима, упишем Средњу медицинску школу, јер сам закљу-чио да ће ми више допринети у сређивању мога животаи отворити пут бржем и бољем напредовању у будућносткоју сам себи био зацртао. Средња медицинска школа јетада трајала 3 године и уписивало се са завршеним ше-стим разредом гимназије. Ванредно сам је завршио са од-личним успехом и тиме отворио себи врата да се упишемна Медицински факултет у Београду. Тражио сам да мевојска ослободи посла и упути на редовно школовање наМедицински факултет као војног студента. Пошто нисамдобио одобрење од војске за редовне студије, решио сам,у договору са својим начелником института и уз помоћдивних лекара који су у мени видели амбициозног ивредног младића, да упишем редовне студије медицинеи одлазим на обавезне вежбе, а посао у институту даобављам између вежби и после подне.

Мојој радости није било краја, када сам у својим рукамаугледао ту малу црвену књижицу на којој пише индекс.Схватио сам да се моји дечачки снови почињу остваривати.Било је напорно, али жеља и воља за нечим, што сам смат-рао неостварљивим, били су јачи од свих тешкоћа.

После одслушаног и овереног првог семестра опетје прорадила моја добра вила и неке невиђене силе мени

73

наклоњене, а срећа се уткала у мој живот. Добио сам одоб-рење из Министарства одбране да ми се одобрава да ре-довно наставим студије медицине уз плату, као војнистипендиста. Нисам веровао ни себи ни онима који су мито саопштили. Мојој срећи није било краја. По хиљадупута, дрхтавим гласом читао сам: “Упућује се на редовношколовање на Медицински факултет у Београду...”. Оства-рење мојих жеља и снова било је сада само у мојим ру-кама. Требало је само учити и радити, а ја сам то хтео,могао и желео. Свој пут пред собом почео сам сам дакрчим. Помоћ ми нико није нудио, нити сам помоћ од когатражио.

Становао сам близу факултета, ишао сам асфалтомдо великих храмова науке, улазио у њих и напијао се, каона извору, новим знањем, неограничено желећи да штовише научим, гледајући и слушајући пред собом на-учнике и људе о којима сам само у књигама читао, а садасу ту део моје стварности, моји учитељи, од којих упијамзнање, којима се дивим и који су ми узор да пођем њихо-вим путем.

Предавања су ми држала најпознатија имена српскемедицине: проф. др Бранко Шљивић, проф. др МилутинНешковић, проф. др Радивоје Беровић, проф. др ВојиславДаниловић, проф. др Коста Тодоровић, проф. др СтанојеСтефановић, проф. др Војислав Стојановић, проф. др Сло-бодан Костић, проф. др Богдан Косановић, проф. др Бори-слав Божовић, проф. др Божидар Ђрођевић, проф. дрБлагоје Нешковић, проф. др Станислав Букуров, проф. дрМилета Магарашевић, проф. др Боривоје Тасовац, проф.др Павле Трпинац и други.

После завршених предавања одлазио бих у великубиб лиотеку са полицама где се налазило хиљаде књига,и заједно са колегама седели смо нагнути над књигама уистом броду који је пловио у далеке светове науке и споз-

74

наје, клизили смо тихом реком времена и полако по-стајали људи од науке и струке, разилазећи се касније упростору иза магловитих завеса, а за нама су долазилидруги, седали у исте клупе са истим и новим књигамапред собом. Стварале су се ту комплетне личности ист-кане од најлепшег предива. Смешила се сунцем обасјанамоја будућност, једно чобанче са пашњака упловило је уводе науке да се опија њеним сазнањима.

75

XIII

После завршене Средње медицинске школе стекаосам право да полажем за први официрски чин, чин потпо-ручника. Пријавио сам се, јер још нисам знао шта ће битиса мојим студијама. У фебруару месецу 1963. годинедобио сам позив да дођем у Љубљану на полагање ис-пита. То је био доста тежак испит – требало је полагати6 обимних и тешких предмета. Ја сам тада тек био добиоодобрење за редовне студије, и налазио сам се у дилемишта да радим. Да одустанем од полагања испита за чин,студије трају дуго и не знам шта се може десити са мном,а полагањем испита за чин бар би осигурао себи напредаку војној каријери. Опет, ако изгубим време за припремуиспита за чин, може ми се десити да не положим све ис-пите на факултету из прве године, тиме би моји дечачкиснови били завршени. У мојој глави владао је кошмар.Једном би се определио за једну опцију, а други дан задругу. На крају сам одлучио да је моје само да лудачкиучим, а резултати ће доћи сами по себи. Пошто сам првоу априлу полагао испит за чин узео сам то да спремам.Моја одлука је била исправна. Испите за чин сам положиокрајем априла, а онда сам се бацио на даноноћно учењефизике, хемије, биологије и социологије, који су билиуслов за упис на другу годину. Мој рад је био крунисанполагањем свих тих наведених испита до краја јула ме-сеца. Тада сам схватио да не треба пуно филозофирати,већ прионути на рад, а успех ће већ доћи сам по себи.

76

Први предмет који сам полагао на Медицинском фа-култету била је физика. Предавања из физике слушала сусе први и други семестар. Поред професорке ДрагицеКирић и доцента Јована Вуковића, предавања из физикенам је углавном држао професор Драгољуб Јовановић.Предавања су се одржавала у великом амфитеатру Фи-зиолошког института и била су јако посећена, тако да јевелики амфитеатар био испуњен до последњег места.Професор др Јовановић је био познат физичар и радиологи пре доласка на Медицински факултет у Београд радиоје и докторирао у Институту за радијум у Паризу. Честоје на предавањима истицао да је био асистент МаријеКири – добитнице Нобелове награде за физику. Редовносам долазио на његова предавања и обично седео у првимклупама. Професор је био угледни и цењени научник истуденти су га веома поштовали. Математика и физиками нису биле баш јача страна, па ми је требало пуно вре-мена да неке ствари схватим и научим. Али сам својимупорним радом успевао да тај доста неразумљиви текстиз књиге научим и савладам. Асистенти на вежбама сусе трудили да нам што више објасне оно што из књигенисмо разумели. Како се испит из физике приближавао,нервоза и страх у мени су расли. Прво се полагао прак-тични испит, па ако њега положиш ишло се на усмени.Практични испит сам полагао после подне и право изВојне библиотеке, где сам учио, кренуо сам на испит. Биоје сунчан мајски дан, а ја сам занесен бригом за испит, науглу Немањине улице и улице Кнеза Милоша, прешао насупротну страну када је било црвено светло. Нервознивозачи су свирали сиренама и викали на мене. А онда сезачула пиштаљка полицајца који ми је пришао и почео даме грди. Снужден и оборене главе објашњавао сам му даидем на испит и да од страха нисам ни погледао на сема-фор. Био је љубазан, посаветовао ме да се чувам, и заже-лео ми срећу на испиту. Практични испит сам положио

77

и сутрадан после подне дошао сам на усмени испит. Билонас је четворо кандидата и асистенткиња нас је увела увелику просторију где смо обично имали практичневежбе. У просторији су већ за стојим столовима седелипроф. др Драгољуб Јовановић и доц. др Вуковић. Извук -ли смо питања и нас четворо смо сели у четири ћошка даразмишљамо и правимо концепт за одговор. Једно одмојих питања, сећам се, односило се на грађу атома и пу-тање електрона. Била је то област коју је проф. др Драго-љуб Јовановић посебно волео. Колико се сећам суштинапитања била је у томе да електрон када прелази са уда-љене путање на путању ближу језгру атома, отпуштаквант енергије. Један колега је први почео испит код проф.др Јовановића, а колегиница која је била једина међунама полагала је испит код доц. др Вуковића. Пошто јеслабо знала брзо је завршила испит и следећи сам тре-бало да будем ја. Узнемирио сам се и ушепртљао, а кадаме је асистенткиња позвала ја сам се у последњем ми-нуту снашао и рекао: „Опростите, али ја бих желео да по-лажем испит код асистента Марије Кири.“ Асистенткињаје то саопштила професору, а он је не дижући главу саморекао: „У реду. Нека дође код мене“. Ја сам му предаопапир на коме су се налазила нацртана струјна кола ииспод њих неке формуле. И почео да их објашњавам.Професор је само лупкао оловком о сто, и ћутао, слуша -јући ме. Када сам завршио и треће питање узео је мој ин-декс и не гледајући ме прокоментарисао: „Могло је ибоље“ и уписао прву осмицу у мој индекс. Индекс је пре-дао асистенткињи, а он је повијен и лаганим корацимаотишао у своју канцеларију. Дајући ми индекс асистент-киња је прокоментарисала: „За сналажљивост ја би вамдала 10“. Био сам једини од нас четворо који је тај данположио испит. Професора Јовановића више никаданисам срео, али су ми уписана осмица и његов потписувек прво падали у очи када отворим страницу индекса.

78

** *

Редовно сам посећивао предавања и вежбе, јер то замене није било напорно, како су се неки студенти жа-лили, већ смисао мога живота. Требало је упорним радомпрећи овај омеђени пут, да бих дохватио звезду о којојсам сањао и маштао.

Студије медицине трајале су 5 година, а морало седавати година за годину. Значи, морао си све испите по-ложити из једне године, да би уписао другу – наредну го-дину. За мене је то био мач са две оштрице. Јер поуговору са војском, ако не упишем следећу годину, пре-кидали би ми студије и враћали ме на посао. Било је товелико психичко оптерећење. Не бих имао снаге ни жи-ваца да чекам септембарски и октобарски испитни рок,да бих положио све испите и стекао услов за упис у на-редну годину. Због тога сам лавовски учио преко године,спавање би свео на минимум, а од јануара месеца до јуламесеца за мене није ништа постојало сем књиге. Таквимрадом и темпом успео сам да сваку годину положим докраја јула и осигурам себи упис у следећу годину. А тимеи мир и спокој за летњи одмор.

На факултету сам био ангажован и у друштвеном жи-воту, посебно у раду студентске организације, а почеосам постепено и да се бавим, као студент, научно-истра-живачким радом. Године 1967. био сам председник Кон-греса стручних радова студената медицине и стома тологијеЈугославије који се одржавао у Београду. Било је то ве-лико искуство и признање за мене, a велика част и оба-веза за студенте наша два факултета (Медицинског иСтоматолошког) као и за Београд да буде домаћин оваковажног скупа студената. Били смо у обавези да изаберемо

79

почасног председника конгреса. Жеља свих студенатаМедицинског и Стоматолошког факултета у Београдубила је да почасни председник IX Конгреса стручних ра-дова студената медицине и стоматологије Југославијебуде наш познати, признати и цењени академик др КостаТодоровић, професор инфективних болести. ПрофесорТодоровић је недавно био отишао у пензију и ја, каопредседник Когресног одбора, заједно са својим колегамаМарком и Васом са Стоматолошког факултета требало једа одемо код професора и замолимо га да се по жељисвих студената, прихвати ове дужности. Секретар кли-нике нас је обавестио да професор може да нас прими 10.априла у 12 часова у Клиници за инфективне болести.Дан је био сунчан и пријатан, осећао се мирис пролећа,а кратка улица др Суботића између клиника и деканатаМедицинског факултета изгледала је као мравињак, пре-пуна раздраганих и увек насмејаних студената који су севраћали са вежби и предавања. Заједно са Марком иВасом пошао сам на договорени састанак са професоромдр Тодоровићем и успут смо се договарали како да на-ступимо и започнемо разговор. Доласком у Клинику присусрету са првим службеником клинике рекли смо му даимамо заказан пријем код професора Тодоровића и пи-тали га где се налази професоров кабинет. Он нам је по-казао на врата лево од улаза у Клинику. Бојажљиво смопокуцали и једва смо чули тихи глас: „Слободно“. Отво-рио сам врата, а онда сам стао изненађен, мислећи да смопогрешили просторију. Али када сам угледао смиреноги благог професора како се полако диже са столице поредсвог радног стола, схватио сам да смо на правом месту.Нас тројица смо се само погледали и од изненађењаостали неми. Соба је била у приземљу Клинике, доставелика, а на чистом и хладном бетону на средини собеналазио се стари дрвени сто препун књига, фасцикли, ча-сописа и папира. За столом је била стара дрвена столица

80

на којој је, када смо ми улазили, седео наш добри, ува-жени професор, чувени научник и педагог, од кога суучиле и добро научиле генерације и генерације лекара.Лице професора је било мршаво, кошчато са орловскимносом. Високо, наборано чело и седа проређена коса по-чешљана на раздељак. Испод упадљивих, проседихобрва, гледале су нас благе и љубопипљиве очи, које сусе нагледале многих патњи и радости у дугом лекарскомпозиву ове легенде српске медицине. Тихим гласом јерекао: „Изволите, изволите колеге, сада ћу ја да вам негденађем столице да седнете“. Били смо и збуњени и изне-неђени. Предложили смо му да ми потражимо столице,али је професор позвао једног болничара и замолио га данађе и донесе три столице за нас. Када смо се сместилиочински нас је питао и интересовао се како смо, како на-предују студије, да ли имамо неких проблема, јесмо лиисполагали све испите и причао нам о времену његовогстудирања. Када смо му рекли зашто смо дошли и замо-лили га да прихвати дужност почасног председника Кон-греса, наглашавајући да је то жеља свих студенатамедицине и стоматологије, дуго се опирао говорећи да јето велика част за њега, и да то понудимо неком другом,више заслужном професору, да је он у пензији и да је тошто је радио и урадио за свог радног века био резултатњеговог дубоког убеђења да то ради за добробит свог на-рода, да је он увек желео, био и остао народни лекар.Најзад, на наше инсистирање пристао је да буде почаснипредседник Конгреса и замолио нас да га обавештавамокако напредују припреме за Конгрес, а он ће нам помоћиколико буде могао. Пошли смо радосни у посету нашемуваженом, великом и познатом професору, а изашли смоиз његове собе истински тужни. Нисмо међусобно раз-говарали, ишли смо ћутећи, свако од нас тројице о не-чему размишљајући. Заправо, касније смо сазнали да смосва тројица исто размишљали. Размишљали смо о нашем

81

професору, о човеку који је истински задужио нашу меди-цину и наш народ, а ми му овако враћамо, стављајући га,као неку истрошену ствар, у приземље зграде у великојсоби са голим зидовима, бетонским подом и дрвеним кли-мавим столом и столицом. Тада је Васа предложио, а Маркои ја смо одмах прихватили, да ми студенти покушамо ис-правити ову ружну слику нанету нашем професору и дасве фотеље и масивне столове и столице из наших студент-ских просторија, односно канцеларије студентског одбора,пренесемо и наместимо у собу нашег тихог и драгог про-фесора. То би и урадили, али су нам добри познаваоципрофесора Тодоровића, рекли да то не чинимо, јер он тоне би прихватио а можда би се и увредио.

Покровитељ Конгреса био је Бранко Пешић, председ-ник градске скупштине града Београда и трећи дан Кон-греса био је заказан пријем у скупштини града. Свимучесницима Конгреса достављене су свечане позивницеза тај пријем па и професору Тодоровићу. Пријем је биозаказан за 20 часова. У 18 часова тога дана зазвонио је те-лефон у канцеларији конгресног одбора и колега ми јерекао да ме тражи академик Тодоровић. Изненадио самсе када сам са друге стране жице чуо тихи глас свога про-фесора. Рекао ми је да мора у посету, да прегледа једноболесно дете, и да неће моћи доћи на позвани пријем, ада не би позивница пропала да пошаљем некога да узмепозивницу како би ју могли дати неком студенту. Отишаосам лично испред скупштине града где ме је очекиваобрижни професор и тихим гласом ми рекао: „Ево колегакада ја не могу да присуствујем дајте је неком добромстуденту, биће то награда за њега“. Захвалио сам се про-фесору и дуго гледао за њим како лаганим корацима, малопогрбљен и замишљен одлази да обави своју важнију иплеменитију дужност, да помогне једном болесном де-тету. Само велики и умни људи могу се тако понашати.

82

У сталном раду и напетости да ли ћу на време поло-жити испите студентски дани су пролазили, ја сам обо-гаћивао своје знање, поново ткао снове о великим дели маи открићима у својој струци у будућности.

Дошао је и крај мојих студија. Једног кишног и хлад-ног децембарског дана 1968. године положио сам по-следњи испит из судске медицине и стекао звање докторамедицине. Емоције су толико овладале мојим телом, данисам ни био довољно свестан од коликог је то значаја замене. Чини ми се да сам био у неком блаженом стању, каоболесник који се буди после анестезије. Професор Јока-новић, код кога сам полагао судску медицину, честитаоми је и зажелео пуно успеха у будућем лекарском позиву.Ја сам једва погодио врата његове собе и изашао напоље,стојећи испред излазних врата и питајући се куда сада.

Један најлепши фрагмент из мога живота се срећно за-вршио. Преда мном је био избор новог пута којим ћу кре-нути даље. Био је то сладак завршетак, и још слађи новипочетак. Моја прва борба била је готова; шира живота ис-пуњавала је моје тело. Мој дечачки сан постао је јава.

У тој еуфорији од радости и кипућих емоција похи-тао сам у завичај; тамо где су се сви ови снови зачели, напашњацима поред стада, у магловитим јутрима у којимасам наслућивао раскошни сјај зоре, да ову набујалу рекурадости поделим са својим најближим. Моме доласку об-радовале су се птице које су ме свако јутро пратиле уосвит зоре на путу од Ситнеша до Српца. Обрадовали сусе пашњаци, шумовити пропланци, бистри потоци могадетињства; стадо говеда престало је да пасе када сам про-лазио Гајем и фркћући топле млазеве паре кроз својеноздрве, мрдајући ушима и машући репом, гледали су месвојим влажним очима, као да су ми желели добродош-лицу. Био је хладан децембарски дан, када сам кроз ву-насту маглу угледао кров своје куће из чијег су се

83

димњака ковитлали клобукови густог дима. Пожуриосам, да што пре ухватим кваку кућних врата. Када самушао у топлу собу, за великим храстовим столом седеоје отац са комшијама који су ме чекали. Мајка се нештобавила око шпорета, вероватно пекла каву. Сви су усталии настао је тајац. Отац блед, издуженог и усахлог лица,обраслог кратком, седом брадом, са седом и проређеномнакратко ошишаном косом, стајао је у прочељу стола. Насред собе, на земљу, спустио сам свој кофер, пришаопрво оцу, као што ред налаже, и загрлио га. Није ништарекао, само ме је гледао. Тај поглед, широко отворенимзеленим очима, говорио је све. Нису биле потребне речи.Мајка је већ стајала поред мене. Чврсто сам је загрлио ипољубио, а она је само тихо рекла: “Добро нам дошао,сине”. Поздравио сам се са комшијама. Сви су ми чести-тали и искрено се радовали. Неке жене су биле неповер-љиве, па су ме знатижељно упитале: “Сада си стварноправи доктор, као онај наш у Српцу”. Схватио сам њи-хову неверицу и у то име наздравили смо домаћом шљи-вовицом, из беле пљоснате флаше, која је увек напуњенаракијом стајала на столу. Тада сам схватио да је свакасрећа једно ремек дело.

84

XIV

После завршетка студија, чекао ме је једногодишњиобавезни лекарски стаж, који сам обавио у Војномедицин-ској академији. Ту сам учио врхунску медицину код свет-ски познатих и признатих стручњака, као што су: проф.др Исидор Папо, проф. др Милан Арсенијевић, проф. дрКазимин Вјечеслав, проф. др Соломон Адања, проф. дрВинко Арнери, проф. др Миољуб Кичић, проф. др Ма-ријан Бервар, проф. др Ратибор Мићић и других угледнихи признатих медицинских стручњака. Упијао сам знањекоје су нам преносили, радостан и поносан што сам ђакславних имена наше медицине. Сматрао сам то великомсвојом привилегијом.

Војни лекар, да би добио специјализацију, морао јеодређено време да проведе у трупи, као лекар општепраксе. Ја сам упућен на службу за управника Гарнизон-ске амбуланте у Бјеловару, где сам провео време од 1970.до 1972. године, када сам конкурисао и добио специјали-зацију из патологије.

Једног октобарског јутра 1971. године, као и обично,устао сам рано и упутио се у гарнизонску амбуланту, чијисам био управник и лекар. Над Бјеловаром, као и надосталим подравским насељима, густа јутарња магла сеполако дизала, а први сунчеви зраци стидљиво су сепојављивали кроз вунасту маглу обасјавајући крововеградских кућа. Кроз измаглицу назирале су силуете жена

85

и људи који су у овим раним јутарњим часовима журилипрема пијаци, поред које сам управо пролазио.

Чекаоница у амбуланти већ је била препуна војникапријављених за лекарски преглед. Амбуланта, у којој самрадио, била је стара и доста велика грађевина у којој јејош за време Марије Терезије била смештена прва војнаболница у Хрватској. Имала је велико и пространо дво-риште са доста стабала воћа, међу којима су доминираластабла ораха, са чијих су родних грана, с времена навреме, на земљу падали ољуштени плодови које су вој -ници одмах скупљали и јели. Рад у амбуланти почињаоје рано, како би се лекарски преглед на време завршио,да би војници који нису остали на лечењу, или нису до-били поштеду, на време могли да стигну на планиранунаставу – обуку.

Највећи број пријављених за лекарски преглед билису млади војници још ненавикнути на војнички живот.Када сам ушао у ординацију, болничар ме је обавестиода се у чекаоници налази један десетар који је довео напреглед једног младог војника са писмом од његовог ста-решине за мене. Рекао сам да их позове у ординацију,што је он и урадио. Војник, који је ушао са десетаром,био је свеже ошишане главе, висок, коштуњава лица самало издуженом доњом вилицом, црних очију, незаинте-ресованог погледа, опуштених рамена, немарно намеш-теном униформом са обешеним војничким опасачем,ћутљив и незаинтересован за околину. Погнуте главе иопуштених руку стао је у угао иза врата и понашао се,као да у ординацији нема никога. Десетар ми је пружиописмо од његовог командира у коме ме је командир оба-вештавао да се ради о младом регруту који је тек пар ме-сеци на одслужењу војног рока, да су другови приметилида је уназад десетак дана постао ћутљив, избегавао једружење са њима, повукао се у себе, стално је био нешто

86

забринут и одсутан, нисаким није разговарао, а у послед-њих пар дана повремено изјављује како му је животуништен и да ће се убити. Прочитао сам писмо, подигаоглаву и погледао војника који је и даље незаинтересованоса тупим погледом стајао у углу ординације. Рекао самболничару и десетару да изађу напоље и остао сам сањим. Сви моју покушаји да ступим у разговор остали субезуспешни. Он, погнуте главе и видљиво одсутан самоје ћутао. Позвао сам десетара и рекао му да војника до-веде после подне у моју канцеларију.

То поподне дошао сам нешто раније у амбуланту, алису десетар и војник већ седели на клупи испред моје кан-целарије и чекали ме. Поздравио сам се са њима и рекаодесетару да иде у јединицу, а заједно са војником ушаосам у канцеларију. Био је очито збуњен, видно забринути незаинтересован. На сва моја питања “Како се зове?,Одакле је?, Чиме се бавио у цивилу?, Кога има код куће?”и многа друга одговарао је ћутањем. Одбијао је свакиразговор. Почео сам онда разговор причом о себи: одаклесам, причао сам му о своме детињству, о својим родите-љима који су имали нас једанаесторо деце, а сада живесами, да ми је то тешко, али се трудим да им колико могупомогнем и олакшам живот. Приметио сам да се послеових прича полако опушта, врпољи се у столици, пратипогледом моје кретање и показује интерес за моју причу.То ме охрабрује да наставим даље. Одједном на моје пи-тање “Да ли је ожењен и да ли има девојку”, он се спон-тано трже, унезверено ме погледа, а онда после краткогразмишљања, као да у себи нешто сабира, лењо подижеглаву и гледајући ме први пут у очи полугласно рече: “Утоме је цео мој проблем докторе”.

Пламен олакшања прошао је кроз мене, осећао самсе одједном некако лак, као да сам неки тежак терет ски-нуо са себе. Нешто је из мене говорило сада је тренутак.

87

Пандорина кутија је отворена. Понудио сам га кафом ичашицом ракије. Прихватио је, а онда одједном опуштеноотворио је своју душу и почео своју причу.

“Зовем се Марко, по занимању сам учитељ, јединацсам и имам само остареле мајку и оца, сами живе у врле-тима једног забаченог села на југу Србије, како се кажедокторе, тамо где је и бог рекао лаку ноћ. Тамо где зиматраје вечност, где снегови и олује царују, а вукови својимзавијањем растерују зле духове. Иако сам био најбољиђак, одбио сам место учитеља у граду да би се због ро-дитеља, који су сами преживљавали у тој планинској за-бити, вратио да им у старости помогнем. Вратио сам сеу село, у школу са десетак ђака да у самоћи самујем, дау тужним ноћима сањам о сунчаним јутрима која ће меједног дана обасјати. У најближем селу, у истим врле-тима, удаљеном десетак километара, преко три брда и дверечице, налази се мала сеоска школа са учитељицомСмиљом. Обострана самоћа и учмалост живота прибли-жила је ту просторну удаљеност између нас у блискост ипружила нам трачак наде да није све у животу за нас из-губљено. Временом смо се заволели и једно другоме за-клели у љубав. Онда ми је дошао позив за војску. Желеосам Смиљи да осигурам обећану љубав, а родитељимаснају која ће их пазити и гледати док се не вратим извојске. Верио сам се са Смиљом која је прешла да ради ушколи у моме селу и живи са мојим родитељима док сеја не вратим. Мојој радости није било краја. Места затугу није више било у моме животу.

Осећао сам да је и моја Смиља сретна са мном и утаквој обостраној радости заклели смо се да једно другоникада не оставимо. Родитељска радост испуњавала јекућу. Све је било толико лепо да није могло дуго да траје.На свако примљено писмо, пуно љубави и топлоте, одмоје Смиље одговарао сам одмах. А онда су писма по-

88

чела да долазе све ређе и ређе и на крају потпуно пре-стала да стижу.

У то време почели смо да дајемо стражу. На стражар-ском месту имао сам исувише времена да о свему раз-мишљам и тражим разлоге зашто ми Смиља не пише.Плашио сам се да ми родитељи нису болесни, па не желида ме секира. И једног дана добио сам писмо од свогнајбољег друга. Из радозналости брзо сам поцепао кове-рат и почео да читам. А онда, као да се цео свет срушиона мене, као да сам упао у највећи понор. Мрак предочима, мрак у души, пустош у глави. Моје тело се тресло,као да у њему урлају најстрашнији циклони. Нисам знаогде се налазим. У мени пустош, око мене пустош. Узимампоново писмо у руке, прилазим бандери са шкиљавомсијалицом да се још једном уверим у нешто у што нисамжелео да верујем. Друг ми је писао да му је тешко да мијави, али да мора да ми то саопшти да се доста тога про-менило после мога одласка. Моја Смиља, у међувремену,упознала је другог човека из града, удала се и напустиласело. Зима је већ почела, писао ми је друг, и планинскиврхови су се забелели снегом, али да не бринем, он ће сепобринути за моје родитеље и обезбедити их огревом.Како удала?, питао сам се, докторе, па она је рекла да меволи и ја сам њу волео. Зар је та љубав била тако краткаи неискрена? У својој смушеној глави, ја то нисам могада схватим. У моме телу као да се десио земљотрес и сведо сада грађено и саграђено је једним потезом уништено.Срушена је вера у живот, све је постало ништа, безсмисла. Имао сам осећај да срљам у безнађе”. Завршиоје Марко и као да се осећао лакше јер је своје нерешивепроблеме са неким поделио.

Другови су приметили да се са њим нешто дешава. Ни-коме ништа није причао, био је у својој самоћи, у своме лу-дилу и само би понекад, као за себе, понављао да је за њега

89

дошао крај, да не види смисао даљег битисања. Да је садабар тамо, да види шта се дешава и шта се дешавало. Заштоје све тако брзо дошло. Само да види родитеље, да њихутеши и њима помогне. Постављао је себи хиљаду питањана која није имао одговор. Једино решење је да отпутује усвоје село и покуша да нађе одговор на ова питања.

Командир чете није имао разумевања за то, он седржао прописа, а по прописима он није имао право наодсуство ни по ком основу. Једино што је могао, по про-писима, командир да уради је да напише писмо о њего-вом понашању у јединици и заједно са њим упути галекару. Тако је и учинио. Проблем сам сада требао дарешим ја са Марком. Упитао сам га да ли он има некипредлог и шта мисли да би било најбоље за њега. Маркоје био бистар, образован и интелигентан младић. Завртеоје главом и први пут оштрим погледом погледао у менеи рекао: “Докторе, да бих сазнао истину, једино решењеје да отпутујем пар дана у своје село и сазнам шта се де-сило, али мој командир нема разумевања за то”.

Гледао сам у Марка и у потпуности га разумео.Много се тога неочекиванога десило за кратко време, даби се тако једноставно могло решити. Разбистрити мутназбивања у његовој глави могло се само на самом изворуњиховог настанка.

Упитао сам Марка колико би му дана било довољнода реши своје проблеме. Очи су му заблистале, а са лицанестали знаци туге, као да није веровао да још неко имаразумевања за његове проблеме и пакао у његовој души.“Четири до пет дана, докторе, да бих стигао и родитељеда обезбедим са огревом и другим потребама за зиму”.

“Добићеш одсуство”, рекао сам му, “само се јависвоме командиру”. Устао је, затегао војнички каиш,попра вио униформу и држећи капу у руци, стојећи захва-лио ми се и као да је одлепршао кроз врата.

90

Назвао сам командира чете и саопштио му одлуку.Он је био упоран и рекао ми да по прописима он не смеда га путсти на одсуство. Сутрадан сам о томе обавестиосвог команданта, који је као и ја, имао пуно разумевањаза проблеме војника и рекао ми да ће истога часа напи-сати и упутити наредбу командиру војника да га пустина десетодневно наградно одсуство којим га он награђује.Сутрадан је Марко, са наредбом у војничкој торби, отпу-товао у планинску забит, где је као у орловом гнезду,смеш тено његово село.

Заокупљен свакодневним проблемима већ сам био изаборавио на Марка, да једнога дана у моју канцеларијуније ушао избријан, затегнуте и испеглане униформе, на-смејан и расположен Марко и из војничке торбе извадиолитру ракије, две миришљаве дуње и две вешалице самирисом дима и као поклон за мене, ставио на мој сто.“Ово је за вас докторе, од моје мајке и оца, који Вас пунопоздрављају и захваљују на разумевању за моје проблемекојих више нема”. А онда ми је Марко испричао да је затих десет дана упознао своју праву и истинску љубав,оженио се, направио свадбу и мајци и оцу, поред огреваи других потребштина за зиму, оставио и снају да ихгледа и пази док се он не врати.

“ Многима је од нас често потребна само добра речблиска човека “, како то каже Андрић у својој причи “Oстатичани “.

Још као студента интересовале су ме две области измедицине које сам желео специјализирати. Једна од њихбило је бављење истраживањима о туморима, јер сам, каои сви млади људи, ентузијасти и амбициозни, замишљаода бих једнога дана могао да пронађем узрок рака и лекпротив њега. То је била моја опсесија у то време. Желеосам да нешто велико, попут Николе Тесле, учиним за чо-вечанство. Касније сам увидио да су та моја младалачка

91

размишљања и жеље биле на ивици неостварљивог, незбог недостатка воље и знања потребног да би се зашлоу те неиспитане воде, већ због објективних немогућностикоје су тада постојале. Закључио сам да ће патологија, каобазична грана медицине, пружити ми највише и омо-гућити да се бавим истраживањима тумора у доменимаколико се код нас тада могло. Због тога сам и одлучио дато специјализирам и да то буде мој будући животни позив.

Друга моја жеља у вези са специјализацијом појавиласе оног момента када је човек крочио на Месец. Било јето 1969. године када је амерички астронаут Нил Арм-стронг направио највећи корак који се икада десио чове-чанству, ступајући људском ногом на тло месеца. То је замене било невероватно узбуђење, узбуђење које се гра-ничило са шоком, немогућност да то прихватим као јаву,већ још увек као фантазију. Тога дана све новине и свасредства информисања писали су и причали о томе.Људи су седели испред телевизора и гледали у чуду какочовек побеђује космос и својом ногом корача по месецу.

Била је тиха летња ноћ, небо ведро и посуто без-бројним звездама. Горе високо у свемиру шепурио сеМесец. Седео сам на тераси Гинеколошко-акушерскеклинике у улици Народног фронта у Београду. Био самдежурни лекар на стажу. Посматрам небо и месец. За-мишљам себе, како као дечак у свом родном селу лежимна зеленој хладњикавој трави у летњој ноћи и посматрамто чудно небо, тај простор обасут звездама и Месец којисе винуо тако далеко, у недостижне дубине свемира.Нигде тако небо није посуто звездама ни месец такосјајан и величанствен као у моме селу. Покушавам да сеу мислима пребацим на Месец и кроз магловити погледзамислим чевека како се горе, тако далеко, шета по Ме-сецу. Мој ум то не може да схвати. Горе, тако далеко, докја седим овде на тераси и посматрам чаробни месец, ту

92

светлећу лопту у небеским даљинама, по њему шетачовек. Да ли сам ја будан, да ли то сањам, не могу од сил-них утисака да се саберем. Обузима ме неки чудан осећај;човек на месецу, истински човек. Опет недоумица. Требато некако обрадити у својој глави, као у компјутеру, пре-нети се у мислима, као да сам на Месецу, уживети се утог човека који је човечанству отворио врата васионе. По-кушавам да то докучим, али не успевам. Из тих мислитрже ме глас бабице која ми рече: “Докторе, породиља изсобе 3 добила је порођајне болове. Зове вас професор”.Брзо сам устао и отишао у породилиште. Један новиживот требао је да дође на свет, а и не слути да баш уовом тренутку један човек осваја свемир, шета по повр -шини месеца, који ће можда овом детету бити једна одуспутних станица до друге планете. Можда је тамо горесмисао нашег живота. Тада сам зажелео да специјализи-рам космичку медицину и да се једнога дана као лекаркосмонаут винем у висине у правцу Месеца или некедруге планете. Касније сам увидео да је то био само мојсан о свемиру окићеном блиставим звездама. Патологијаје била моја одабрана наука и одлучио сам се да својрадни век посветим истраживању непознатог и новог уовој области.

93

XV

Године 1972. десио се још један значајан догађај умоме животу. Оженио сам се Љиљаном – дипломиранимправником, а новембра месеца исте године родили су сенаши близанци, ћерка Кристина и син Зоран. Љубав иобавеза према породици били су ми још један јак ветар уостваривању мојих циљева. Увек сам сматрао да је љубавБожији благослов и да за те тренутке треба живети наовоземаљском рају и из тих срећних и лепих тренутаками се и рађамо.

** *

Док сам још био у Бјеловару на служби, једне не-деље, 22. априла 1972. године, сећам се дан је био сунчан,улице празне, са по неким пролазником. Иако је владалауобичајена поподневна тишина, какве владају у малимварошима, ја сам осећао неки немир, неко неспокојство.Био сам нерасположен, сетно тужан, а нисам знао разлогза то. Седео сам у својој самачкој соби и нешто читао,али нисам могао да схватим смисао онога што сам читао.Нешто ме је тиштало, осећај узнемирења и нека туга вла-дали су мојим телом. Зазвонило је звоно на вратима, а

94

војник ми је саопштио да ме дежурни официр зове дадођем код њега. Идући видео сам официра како иде мениу сусрет и у руци држи неки папирић. Несвесно сам мурекао: “Шта, отац ми је умро?” “Јесте докторе, примитемоје саучешће”, одговорио је видно збуњен дежурниофицир.

Касно увече стигао сам у нашу родну кућу. Петро-лејка је шкиљила изнад великог храстовог стола, око когасу уплакани седели моја мајка и брат Драгомир са ком-шијама. Владала је непријатна тишина и само се осећаомирис воштане свеће. Ушао сам у собу, где је на скром-ном дрвеном кревету лежало мртво тело мога оца. Из-мучено бледо лице, мршаво и тужно од година и брига,и упале очи, као да су се отвориле да ме поздраве и за-желе срећан долазак. Имао је пуно тога да ми исприча.Само пре пар месеци болесног сам га одвезао у Београди сместио у клинику Војномедицинске академије, оста-вио га код својих колега и пријатеља, мојих другова сафакултета, а ја се одмах вратио назад у Бјеловар. Понекадсмо се чули телефоном и имао је пуно лепих речи за моједругове који су га лечили, обилазили и чували уместомене. Рекао ми је причаћу ти када се видимо код нашекуће. Животне судбине су окрутне. Нисам стигао раније,сада је било касно. Наша прича је завршена. Достојан-ствено, заједно са мајком, сестрама и браћом сам сах-ранио оца, а онда смо се сви поздравили и разишлиидући свако за својим послом. У кући поред огњишта,остала је сада сама старица мајка, да утонула у празнинуи притиснута дугим данима и месецима чека да неко однас дође и донесе јој радости.

95

X V I

Специјализацију патологије почео сам октобра ме-сеца 1972. године у Институту за патологију и судску ме-дицину Војномедицинске академије, значи тамо где јебило моје прво радно место и одакле сам отишао на сту-дије медицине. Лепо сам примљен, како од професора,тако и од других колега. Знао сам да је патологија обимнаи тешка специјалистичка грана медицине. Она је базичнамедицинска наука која чини мост између базичних меди-цинских наука и клиничке, превентивне и судске меди-цине. Она је дакле, универзална – покривајући целуме ди цину. У патологији постоје три главне методе изуча-вања, а то су: обдукција лешева, истраживање ткива, ор-гана и делова органа узетих са живих болесника, што сеназива биопсијом и експерименти на животиња. Биопсијапредставља метод макроскопског и микроскопског испи-тивања исечака ткива и органа узетих од живих људи –болесника, у циљу заживотног постављања дијагнозе, от-кривања узрока болести, њеног развоја и контроле ле -чења. Биопсија је данас најмеродавнија метода упос тав љању коначне дијагнозе и од огромне је улоге удаљем третману болесника. Патолог је тај који постављаконачну дијагнозу, од које зависи даља судбина болес-ника. На њему је велика одговорност и огроман терет уодлучивању о даљем лечењу болесника. Патологе обичноназивају „ лекари у сенци „ или „невидљиви доктори”.Истина је да су патолози невидљиви за пацијента, али иг-

96

рају одлучујућу улогу у постављању њихове коначнедијагнозе и процесу даљег лечења. Пацијент не долазикод патолога, али патолог залази у душу пацијента крозисечак његовог ткива кога посматра под микроскопом,одкрива његову болест и активно учествује у његовојдаљој судбини.

Одмах на почетку схватио сам своју улогу и одговор-ност, за шта је било потребно много учења, рада и одри-цања. У Истнтитуту сам боравио од ујутру до касноувече, гледајући на микроскопу исечке ткива узетих изоргана оболелих од разних обољења и тумора. Био је товелики изазов за мене, јер сам схватио колики је мој зна-чај у даљој судбини болесника. Све више сам улазио утајне науке, која ми је широко отварала врата да спознамоно најважније о обољењима, а посебно да уђем у тајнеи широко поље које се назива наука о туморима. На рас-полагању сам имао изузетно опремљене лабораторије,што ми је давало могућност да се већ рано почнем, узпомоћ старијих колега, бавити научно-истраживачкимрадом. На специјализацији нас је било више колега изсвих делова тадашње Југославије, јер је Институт за па-тологију и судску медицину Војномедицинске академијеу то време био један од бољих у Европи. На челу Инсти-тута био је пуковник проф. др Константин Бракован, чо -век са великим општим и стручним знањем, полиглота истручњак који је на усавршавању провео две године уСједињеним Америчким Државама у Мејо клиници, гдему је нуђено да остане да ради, али је он одбио и вратиосе у своју земљу. Од њега и других врсних професорамогли смо много научити. Били су то непресушни изворииз којих смо се ми напајали све новим и новим знањем иискуством. Имали смо од кога да учимо, били смо свеснитога и максимално смо то користили. Била је то познаташкола кроз коју су многи прошли у свом стручном узди-

97

зању. Конкуренција је била јака, али здрава. Међусобносмо се такмичили ко ће бити бољи, али је то било здравотакмичење уз максимално поштовање колегијалности.На специјализацију у Војномедицинску академију дола-зили су најбољи лекари са високим просеком. Ако знамода су се најбољи ђаци уписивали на медицину, па ондамеђу њима само најбољи добијали специјализацију, тру-дећи се да и даље буду најбољи, онда се може замислитикаква је ту била селекција кадрова и конкуренција и какоје било тешко изборити се за што бољи пласман. Нажалост,међу најбољима сви нису могли да буду опет нај бољи, паје борба за престиж била жестока и џентламенска. Макси-мално сам био ангажован, јер су видови нашег стручногусавршавања били многоструки. Пре подне сам радиообдукције и делио приспели биопсијски материјал, поподне до касно увече требало је прегледати и дијагности-ковати све биопсије подељење претходног дана, а затимсе припремити за разне стручне семинаре, састанке иконзилијуме. Поред тога, морао сам се бавити и струч-ним радом, за који је требало доста припреме и прочи-тана огромна литература, како би учествовао на струч нимсимпозијумима, конгресима и другим стручним састан-цима, наравно под патронатом старијих наставника. У ве-ликој и добро осмишљеној школи, спре мали смо се заврхунске стручњаке, наставнике и научно-истраживачкераднике. Требало је стално пратити страну литературу даби били у току са напретком науке, па су и стручне биб-лиотеке биле место где смо проводили доста времена.

После три године специјализације, требало је за-вршним испитом крунисати свој рад. Специјализацијусам положио 1975. године са одличним успехом и оспо-собио се да тек тада могу озбиљно да се бавим науком иусавршавањем своје струке. Схватио сам да је медицинанаука која се мора стално учити и бити у пољу њеног на-

98

предовања, јер без тога нема успеха, а ни напретка. Онатражи целога човека, пружа ти најлепше задовољство ураду, али то задовољство од тебе скупо наплаћује свако-дневним ангажовањем и преданим радом и одрицањем.Човек се у животу пуни знањем, снагом и емоцијама, алисе и празни слично као и Андрићева „Проклета авлија“.

** *

Највећи број клиничара тесно је сарађивао са намапато лозима. Оно што су они оперисали и одстранили наоперацији, требало је сада да ми под микроскопом пре-гледама и дамо коначну дијагнозу. Кроз ту узајмну са-радњу смо се допуњавали, како би заједнички дошли доистине и коначне дијагнозе, а све да би помогли болес-нику. Велико име у нашој хирургији проф. др Бервар,кога су називали виртуозом за операционим столом, до-лазио би код нас на патологију одмах после изласка изоперационе сале, да би нам детаљно, цртајући, објашња-вао шта је оперисао како би нам помогао у решавању ипостављању коначне дијагнозе. То смо код њега високоценили и били му захвални, јер смо обострано училиједни од других, како би дошли до тачне дијагнозе.

Сећам се да су његови лекари на специјализацији изхирургије пре операције долазили са њиме у обдукционусалу да операцију прво ураде на лешу, па тек онда, акоон процени да могу, ураде ту операцију на пацијенту.

Једном месечно одржаване су танатолошке конфрон-тације са клиничарима. То су били састанци на којима се

99

расправљало о неподударним клиничким дијагнозама, од-носно о оних случајима код којих клиничка дијагноза нијепотврђена на аутопсији од стране патолога. То су билисвојеврсни часови едукације. Просторија у којој је овај са-станак одржаван била је дупке пуна. Присуствовали сустручњаци, односно лекари различитих специјалности,од највиших академских звања па до лекара на специјали-зацији, стажера, а понекада и студенти. То су били са-станци на којима се није судило никоме, већ се тежилостручном дискусијом, уз поштовање свачијег мишљења,сагледати где се, како и зашто погрешило у постављањутачне дијагнозе код умрлога. Ту се донекле остваривалаона сентенца: „Овде мртви помажу живима“. Јер сазнањегде се и зашто погрешило, служило је да се та грешка непонови на другим пацијентима. Заправо, учило се и сти-цало знање на претходним грешкама.

Прво би лекар који је лечио болесника детаљно изнеоанамнезу болесника, када је и како болест почела, како серазвијала, зашто је болесник примљен у болницу, подкојом дијагнозом и у каквом стању. Затим би износио наоснову чега и како је поставио коначну клиничку дијаг -нозу и коју терапију је примењивао. Износио би развојболести код оболелог све до леталног исхода. Затим сусвоје налазе износили лекари који су учествовали у по-стављању дијагнозе: радиолози, биохемичари и лекаридругих специјалности. На крају је патолог износио својналаз, односно шта је нашао на аутопсији код умрлога.После тога опширно се дискутовало, шта је још требалоурадити, зашто није урађено и шта је клиничара навелода постави дијагнозу какву је поставио, а која на обдук-цији није потврђена. Дискутовало се отворено, износиласу се најновија сазнања о дијагностици и терапији наве-дених обољења, која би требало у будуће примењивати.Говорило се о значају и вредности појединих дијагностич-

100

ких метода, да ли се њима можда придаје претерани зна-чај и како лекари треба да се односе према њима и какода их вреднују у склопу других добијених дијагностич-ких налаза. Била је ово својеврсна стручна надградња имноге нове спознаје требале су да нама и болесницимапомогну у будућем раду. Били су ово састанци каосвечани обреди и зато смо им се радовали и радо на њиходлазили.

** *

Пошто је патологија широка област медицинскенауке, требало се определити за неку ужу област спе-цијализације из оквира патологије. Од увек ме је зани-мало човечије срце које је центар људског живота ицентар љубави. Тих 350 грама масе мишића срца чинечуда, не само у материјалном одржавању живота, него суи центар његове духовне сфере. То и такво срце било јемоје животно опредељење, желео сам да се посветимпроучавању тог чудног органа, од кога живот зависи усваком смислу речи, као органа који даје имплус животуи органа који је у центру нашег људског живљења. Из ве-лике знатижеље и љубави да га што боље упознам и до-принесем његовом бољем познавању определио сам сеза ужу специјализацију, која се зове кардио-васкуларнапатологија (патологија болести срца и крвних судова).Није то била једина област која ме је занимала и којомсам се бавио у своме раду. Доста сам времена и пажњепосветио и проучавању болести плућа и бубрега, болестипериферног нервног система и других. Све је то изиски-вало максимум напора, потпуну преданост науци и не-

101

прекидан и често мукотрпан рад да би се дошло дозрнцета нових сазнања и резултата. Новембра месеца1980. године први пут по позиву сам одржао запаженопредавање на трибини за медицинско-психолошко обра-зовање у Дому југословенске народне армије у Београдуна тему: “Промена на крвним судовима човека код арте-риосклерозе”. Свечана сала Дома била је препуна, апосле одржаног предавања честитањима и мојој радостиније било краја. Присуствовао је велики број новинаракоји су после предавања тражили интервју са мном. Биоје то мој први излазак у јавност. Сваки објављени струч -ни, или научни рад у домаћем, или страном часопису ис-пуњавао ме задовољством и осећајем да уложени труд ивреме нису били узалуд. Учешће на бројним конгресимау земљи и иностранству, симпозијумима и стручним са-станцима, где сам убирао плодове свога рада и при-знања, давали су ми подстрех и пунили енергијом задаља истраживања.

102

XVII

Усељењем у нову зграду Војномедицинске академије1980. године, ту велелепну грађевину, у којој су смештенена једном месту све клинике и институти, омогућавалонам је беспрекоран и хармоничан тимски научно-истра-живачки рад. Имали смо фактички све услове за рад. Нај -савременије, у то време, опремљене лабораторије и свепогодности да се бавимо врхунском науком и струком.Одобрена ми је израда докторске дисертације из областистечених срчаних мана. Требало је да расветлим и дока-жем шта је узрок промена у срчаним залисцима код сте -чених срчаних мана, јер је реуматска грозница, која се дотада сматрала узроком, готово и код нас и у свету, билаискорењена, а број стечених срчаних мана се није сма-њивао. Значи да постоји неки други узрок, а који, то самја требало да истражујем. Рад на докторској дисертацијитрајао је 8 година, анализирано је стотине и стотине срца,док на крају нисам дошао до жељеног циља и сазнао штадоводи до оштећења срчаних залистака, а тиме и стече-них срчаних мана. Круну свога рада, одбранио сам предеминентним стручњацима из ове области, члановима ко-мисије за одбрану докторске дисертације, дана 04. децем-бра 1986. године.

103

** *

Децембра месеца 1983. године умире моја мајка Кри-стина – Тина. Као син и лекар Војномедицинске акаде-мије, где је моја мајка лечена и оперисана, присуствоваосам, поред постеље, на којој је лежала, умирању својемајке. Присуствовао сам бројним умирањима и запазиода је свако умирање специфично за себе. Као што немапотпуно истих личности, тако нема ни истих умирања.Свако је специфично и по себи јединствено. Ујутро, преоперације, у болесничкој соби разговарао сам са мајком.Видео сам у њеним очима страх и неизвесност. Очеки-вала је да, као њезин син и лекар, урадим све да надвла-дамо болест. Покушао сам, колико је то могуће, посебнокад је у питању моја мајка, да је убедим да ће моје колегеи професор који ће је оперисати учинити све и да ћемозаједно поново отпутовати у нашу кућу у Ситнеше. Гле-дала ме је са неверицом, али покушавала да се понашакао да ми верује. Одвезли су је у операциону салу. Времеје била вечност, док сам чекао да ми професор др Ђукнићи примаријус др Милија Петровић, јаве нађено стање.Дуго сам чекао. Онда ме је мој начелник, професор дрНикола Бојанић, позвао у своју канцеларију и рекао дана жалост стање моје мајке није добро. Да професор Ђук-нић и примаријус Петровић нису имали снаге да ми тодиректно кажу, већ су замолили њега да ми то пренесе.Злоћудни тумор пустио је већ дубоко своје корене уоколне органе. Само су отворили трбух, и када су виделистање затворили. Отишао сам на пети спрат до својенајмлађе сестре Милице, која је нестрпљиво очекивалавест од мене, потајно надајући се да ће све бити добро.Ушао сам у њену канцеларију, погледом ме је питала, али

104

јој нисам могао ништа рећи, само сам ћутећи пришаопрозору и забезекнут гледао у неку празнину. Ћутећи игледајући у мене било јој је све јасно. Немуштим говоромсмо се споразумели. Сишао сам у Одељење за реанима-цију, где је на кревету, окружена бројним жицама и апара -тима, лежала моја мајка. Остао сам седеће поред ње докасно у ноћ. С времена на време отворила би очи и љубо -питљиво ме погледала, хтела је, али није могла, нешто дакаже. Само сам осећао стисак њене руке на мојој руци.Све теже, убрзаније и површније је дисала, посматраосам како умире моја мајка, а ја јој не могу помоћи. Стра-шан је то осећај. Гледао сам како умире старица која јеиза себе оставила 11 успешне деце. Њено лепо лице иседа коса треперили су на слабој болничкој светолости.Нисам приметио да поред мене стоји мој пријатељ про-фесор др Стеван Шефер, који је био дежурни те ноћи.Осетио сам одједном да је рука моје мајке клонула самоје руке. Професор Шефер је ставио руку на моје рамеи тихо ми рекао: “Тале, идемо”. После су ми рекли, чегасе ја не сећам, да сам само тихо рекао: “Збогом мојамајко, почивај у миру јер си то заслужила и знај, пуносам те волео”. За пар дана вратили смо се у нашу кућу уСитешима, она у ковчегу, а ја на ногама. Сахранили смоје на нашем гробљу поред цркве, поред њеног мужа, амога оца Уроша, да мирно почивају у љубави у каквој суживели поносни на своју децу. На том гробљу почивајусви наши претци и родбина: баке и дедови, прародитељи,стричеви, стрине, комшије и рођаци.

105

XVIII

Одбрана докторске дисертације отворила ми је ши -ром врата за даљи научно-истраживачки рад. Пошто у товреме у Србији, а ни у тадашњој Југославији, није билони једног патолога који се бавио само коштано-зглобномпатологијом, односно обољењима костију и зглобова, апотреба за њима била је ургентна, то је одлучено да јаодем у Америку на усавршавање дијагностике тумора ко-стију и зглобова. Десетак дана пре мог поласка у Ва-шингтон, избили су неки дипломатски неспоразумиизмеђу Југославије и Сједињених Америчких Држава имој одлазак је стопиран за неодређено време. Тада је ре-шено да отпутујем на усавршавање у Лондон и Глазговкоји су били центри за коштано-зглобне туморе ВеликеБритације. Тако сам се новембра месеца 1987. годинеобрео у Лондону у Институт за патологију чувене Уни-верзитетске болнице Royal National Ortopedic Hospital.Био сам први од наших лекара који је добио смештај уболници, што ми је давало могућности да дубоко у ноћостајем и радим у Институту. Трудио сам се и успевао дашто више видим и научим. Институт је имао колекцијуод 10 хиљада препарата тумора костију и зглобова и даосам себи задатак да то све, ван радног времена, погледом,што сам и успео, и био први лекар патолог, како су ми ко-леге из Института рекле, који је прегледао целу колек-цију. Ту сам пуно научио, не само о туморима костију изглобова, већ и о организацији рада. Из Лондона сам от-

106

путовао у Глазгов, у Шкотску, код чувене професорке иједног од водећих светских стручњака из области туморакостију, Мери Като (Mаry Catto). Дочекала ме је љубазно,трудећи се свакодневно да ми помогне да што више на-учим и савладам ту тешку област из патологије, једну однајтежих за дијагностику, а то су тумори костију. Свакидан се распитивала како напредујем, да ли имам про-блема и да ли ми је што потребно. Њезино интересовањеза мој стручни напредак било је искрено.

Свакодневно сам учио и радио скупљајући знања ибогатећи се искуством. Боравком у Шкотској схватио самда Шкоти нису тврдице како се прича, већ веома рацио-нални људи. Водили су ме у позоришта, на фудбалскеутакмице, концерте и друго. Када ме је професорскаМери Като (Mаry Catto) одвела да представи шефу Ин-ститута и чувеном патологу професору доктору Макс-вину (MасSween), задржао сам се код њега дуже времешто је било неуобичајено чак и за Мери Като (MаryCatto). Он је тек био објавио велики уџбеник “Патологијајетре” и извињавао ми се што ми не може поклонитикњигу, јер има само још један примерак, али ми је покло-нио једну своју другу књигу. Схватио сам, а после и про-верио да није разлог што нема више књига код себе, већшто је књига веома скупа (200 фунти). Збунио се када самму рекао да ми његова секретарица само фотокопира на-слов књиге и да ће ми библиотека моје установе, када севратим, одмах набавити ту књигу, како је и било.

Универзитет у Глазгову, где сам боравио на усаврша-вању, основан је 1450. године. То је једна прекрасна ифасцинантна грађевина која доминира Глазговом, на-рочито ноћу када је осветљена. У том храму науке свакикамен је историја за себе. Дане сам проводио и дивио сењеговим богатим библиотекама, амфитеатрима, профе-сорским кабинетима, лабораторијама, учионицама, му-

107

зејима, студентским и професорским клубовима и свемуономе што ми је даривао овај стари храм науке. Посебноме је одушевљавао, у оквиру Хунтеровог музеја, музејмедицине. На овом универзитету су радила најславнијаи највећа имена медицине као што су: Џозеф Листер којије овде развио своју теорију о антисепси и која је првипут примењена у болници Royal infirmari у којој сам бо-равио на усавршавању. Ту се налази и његов микроскоп,односно микроскоп кога је употребљавао још његов отац1823. године. Овде је радио чуевни Александар Флеминг,проналазач антибиотика Пеницилин. У овом музеју сена лази прототип првог гинеколошког стола и другиважни први примерци медицинских инструмената. По-сетиоцу пада у очи једна столица саграђена од метала.Наслон ове столице је висок, а изнад њега у продужеткуналази се метална цев у виду гране дрвета са листовима,а на врху постављен пешчани сат. На седишту и наслонустолице налазе се плоче од дебелог метала које су јакохладне. Кустос музеја је приметио да чудно посматрамову столицу, пришао ми и испричао занимљиву причу оњој. На ту столицу студенти су седали када полажу испит.Пошто су седиште и наслон столице јако хладни (као лед- што сам пробао), а студенти су то знали, па да не би се-дели дуго морали су добро да спреме испит и што краћеодговарају. Пешчани сат је служио за мерење времена.Размишљао сам да би оваква столица и данас добродошла за неке наше студенте.

Са усавршавања сам се вратио веома задовољан, јерсам доста научио и савладао програм који сам имао. И уЛондону и у Глазгову били су задовољни мојим радом ипозвали ме на стручну сарадњу, што сам ја радо прихва-тио, а у току свог даљег рада и спроводио шаљући импроблематичне препарате на консултацију. По повраткуу Београд 1988. године изабран сам за доцента за предмет

108

патологија. Тада сам већ имао доста објављених научнихи стручних радова, два уџбеника патологије за средњумедицинску школу и монографију о туморима тестисазаједно са професором др Николом Бојанићем, великимпатологом и врсним учитељом. Материјала из коштано-зглобног система било је све више, јер је Клиника за ор-топедију и трауматологију Војномедицинске академијетада оперисала велики број тумора костију. То је најтежаобласт за патолошку дијагностику, а нажалост од овихмалигних тумора, обољевају углавном млађи људи. Грешкапатолога могла би бити кобна за младог човека, јер су тууглавном индиковане ампутације екстремитета, односноногу и руку. Био сам свестан своје одговорности и свакислучај за себе био је дуго, детаљно и студиозно анализи-ран пре него што би се поставила дијагноза. Свакога чет-вртка имали смо конзилијум у Клиници за ортопедију итрауматологију, где су конзилијарно разматрани слу-чајеви са малигним туморима костију, зглобова и ми-шића. Мој налаз је у том случају био пресудан. Ако је мојналаз говорио да се у костима ради о малигном процесуследила је ампутација екстремитета или било ког другогдела тела. Били су то увек тешки тренуци, када је требалодонети одлуку о даљем животу болесника. Дешавало мисе да ноћу, уочи конзилијума, не могу да заспим, или дасе нагло сетим где би о томе још могао нешто да прочи-там, тада бих устајао и до зоре листао књиге, тражећипомоћ да не бих погрешио, схватајући да је судбина бо-лесника у мојим рукама, у моме знању и искуству когасада пажљиво треба да применим. Били су то драстичнии често трагични тренуци. Треба толико бити сигуран усебе и у своје знање, бити убеђен да доносиш правилнуи на објективним доказима засновану одлуку. Понекад јето врло тешко саопштити болеснику. Сећам се неких слу-чајева и драма који су се догађали на тим конзилијумима.Један војник животне доби од 20 година, родом из Војво-

109

дине, упућен је из Скопља са сумњом на малигни туморшаке, ради операције на Клиници за ортопедију и трау-матологију ВМА. Био је јединац и имао само мајку, оцаи не памти, умро је када је он још био мали. ПрофесорЈовановић, начелник Клинике и ја позвали смо га на раз-говор. Саопштили смо му да ако се покаже да је тумормалиган у том случају морали би му ампутирати шаку.Он нам је одговорио да на то не зна одговор све док недође његова мајка и жели да она о томе одлучи. Са-општили смо то и мајци, а она сва очајна, моли нас самода се спаси живот њезинога сина. Договор је да се завреме операције уради ex tempor (постављање патохи-столошке дијагнозе за време операције), па ако буде ма-лигно, у том случају, да би се спасао живот младића,морала би се ампутирати шака. За време операције седеосам за микроскопом и чекао материјал за ex temporе. Свилаборанти и остало особље око мене прижељкивали суда буде бенигно, а ја сам био нервозан, јер сам осећао даје судбина овог младића у мојим рукама. Размишљао самшта ако буде малигно, како саопштити мајци. Лаборантје донео припремљене плочице, а рука ми је дрхтала доксам стављао плочицу испод микроскопа. Гледам полако,а лице ми се претвара у мумију, једва дрхтавим гласомјављам преко диктафона у операциону салу: “Малигно”.Пред очима ми слика забринутог младића, видим како уочима пламти његова жеља да не остане без шаке. Суд-бина је била јако сурова. Ампутација се морала обавити.Код мене у канцеларију улази његова мајка и девојка, њи-хови укочени погледи упрти су у мене, као да траже даим не кажем истину. Не могу да сакријем истину. Мајкаи девојка плачу, ја ћутим пред њима. Ово је моја свако-дневница.

Сећам се војника из једног забаченог села из Славо-није који је имао малигни тумор кости надлактице.

110

Пошто није хтео да се оперише, рука му је зрачена, алисе његово стање све више погоршавало. Рука му је изгле-дала као осушена грана на олисталом дрвету. Дошао јена заказани конзилијум. Конзилијум је донео одлуку дасе изврши ампутација руке, да би се спасио живот једногмладог човека. Саопштавамо то оцу, али отац никако непристаје, а младић ћути и очима укоченог погледа гледау оца. Објашњавамо оцу да је једини начин да му сеспаси живот ампутација болесне руке. Унезверена иупла шена погледа отац гледа негде у празно и само по-навља: „не, не, не”. Питамо га зашто, зачуђено нас по-гледа, а онда одговори: “Докторе, док мој син има руку,па ма каква она била, он није богаљ. Ако му одсечетеруку, он је за мене, као без живота, неће моћи да сеожени, да има породицу, биће сеоски богаљ и шта ће мудокторе, такав живот”. Без одговора гледам у оца. Поку-шавам да га разумем и мислим да сам га разумео.

Млада, лепа девојка, 22 године живота, имала је ма-лигни тумор натколене кости. Једини начин да се спасињезин живот била је ампутација ноге. Отац је сав очајан.Девојка не зна истину. Свима нам је жао девојке и желелиби јој помоћи. Девојка је лепа, весела, комуникативна,пуна живота и не слути да се у њој крије зло, које ће јојцео живот променити. Дискутујемо и проналазимо на-чина да јој било како спасемо ногу. Предлажемо оцу даиз иностранства набави коштани трансплантат (graft) јерми то нисмо имали. Била је то година 1995. када су нашојземљи биле уведене санкције. Отац је био сав очајан унемогућности да из иностранства увезе кост за транспла-тацију својој ћерци. Грчевито се бори и покушава да нађенекакав излаз, али руке су му везане. Професор Јовано-вић, у договору са нама, члановима конзилијума, одлажеоперацију, очекујући да ће отац ипак некако да успе данађе кост за трансплантацију. Била је прослава годиш-

111

њице Војномедицинске академије у Народном позориштуу Београду. Професор Јовановић и ја седимо у позориштуједан поред другога и дискутујемо о несрећној девојци.Програм и оно шта се дешава на бини и не примећујемо.Наше мисли су заокупљене како помоћи несрећној де-војци. У мраку и позоришној тишини он ми тужно ша-пуће: “Тале, уколико отац за два дана не набавитрансплантат ја не могу више чекати, може доћи до мета-стаза, а онда ћемо изгубити и ногу и девојку.” Размишљаосам шта да радимо. После четири дана нога је ампути-рана, и послата ми на анализу. Девојку више нисам видео.У живот је отишла са штакама, на једној нози.

Доживе лекари, а нарочито моје струке, и срећне тре-нутке. Тренуци среће некада се насмеше и нама, па својурадост можемо поделити са болесником. То је најлепшитренутак у животу лекара. Сећам се једног болесногдечака. Посумљало се да има малигни тумор коленапосле једне повреде играјући фудбал. Урађена је био-псија колена. Требало ми је дуго времена да би поставиодијагнозу. Било је доста сумње на малигни тумор, али не-довољно да би се могао одлучити. Неколико пута сам сеи ноћу будио у размишљању о томе дечаку. На крају достачињеница ми је указивало да то није малигни тумор итако сам и одлучио. За његовог оца и мајку није билокраја срећи. Али сам им ипак препоручио да препаратеоднесу још негде у иностранство и да други патолози по-гледају и дају своје мишњење. Пошто су радили у Немач-кој тамо су и потражили консултацију патолога. Његовомишљење било је поражавајуће за њих. Патолог је мис-лио да је тумор малиган и тако поставио и дијагнозу.Нисам се могао сложити са тиме, нешто у мени је гово-рило да сам ја у праву. Послали смо препарате на консул-тацију у Мејо клинику и у Војну болницу у Вашингтону.Из оба, највећа светска центра за туморе, стигао је одго-

112

вор да је тумор доброћудан, да није малиган. Шта рећи?Нашој радости није било краја. После 17 година у мојуканцеларију улази млад човек са трогодишњом девојчи-цом. Био је то тај дечак, у чијој сам животној драми уче-ствовао. Дошао је са својом ћеркицом да ме посети идонео флашу добре кајсијеваче. Слатко сам је попио,била је одлична.

У другом случају ради се о младом човеку са Косоваи Метохије, Албанцу. Донео ми је плочице на консулта-цију. Било је то 1993. године. Његова млада, 24-годишњажена лежала је у Приштини у болници где су дијагности-ковали малигни тумор десне надлактице и хоће да јој ам-путирају руку. Сав је уплашен и прича ми да има троједеце. Један лекар га је посаветовао да препарате донесена консултацију код мене. Погледао сам препарате и биосам сав срећан, јер сам могао да му саопштим да његоважена нема малигни тумор, већ туберкулозу надлактице ида то треба лечити лековима, а ампутација није потребна.Захвалио ми се клањајући се неколико пута и просто иза-шао из канцеларије, као да је на крилима и срећан од-лепршао да радосну вест саопшти својој жени.

113

XIX

Иако сам био јако заузет, никада нисам заборављаосвој родни крај, своје село које сам бар једном годишњепосећивао. Често сам у тишини сањао свој завичај. Не-када ми се дешавало да седећи ноћу у тишини над књи-гом чујем песме иза брда Бостаништа и Виноградића којесу се певале за време перушања. Чуо сам ноћу лавеж пасаи осећао мирис зелених ливада свога детињства. Кажу дасе то назива носталгија за завичајем. Ја не знам како сето зове, али осећам и доживљавам у себи, као да тражимдетелину са четири листа. Видим како светлуцају за-остале жеравице чобанске ватре, као да ми помажу уосветљавању мога путоказа којим се пењем полако, алисе ипак пењем. Видим цветна поља и небо пуно врана.Видим како звезде осветљавају ноћ, али не греју, тај дарима само Сунце. Све своје патње и животне болове лечиосам сећањима на завичај са чијег сам извора узео прву,почетну и непотрошиву снагу. Наједном бих осетио ко-лико волим завичај, колико моје срце и моје благостањезависи од тих црвених кровова кућа, црквеног торњанаше цркве, дрвећа, башта, шума, пашњака, бистрих по-точића и добрих људи. Око мене би се одмарала брда об-расла храстовом и грабовом шумом. Стајао бих и гледаоузбуђен што је све тако лепо и живо, шарено и блиставо.То је била лепота скривена у лепоти. Све ово што ме јеокруживало било ми је драго и као да ми је нешто ималода каже. Своје, лепо сређене успомене из детињства

114

носио сам у себи. Често сам у самоћи претурао по разва-линама своје прошлости, по амбисима својих успомена. Умом памћењу остале су трајно утиснуте пријатне живеслике дивних пејзажа мојих Ситнеша, таласасто поређа-них брежуљака и заравњених њива, ливада, шума и па-шњака. Слика тих пејзажа на сунчаном дану, са пре дивними марљивим људима, су део ове раскоши коју сам понео иносим у себи кроз цео живот. Предели мога завичаја сутопли и племенити као и људи који живе у њима. У таквоммиљеу сам се први пут срео са Сунцем. Био сам међуонима који су дуго носили у себи мистерију детињства идео те чаролије остао је у мени целог живота. У туђинисам пребивао, а живео сам у својим сећањима. Сећао самсе како сам рано ујутру, као дечак, за стоком газио високутраву натопљену росом, а ноћима посматрао небо са когаје висио црвени месечев срп. Већ тада, у својим дечачкимсновима, пројектовао сам свој будући живот. Видео сам гакао лик у огледалу. Све више сам сазревао и обогаћиваосвој живот и са тим сазнањем у мени пробудила се жељада од свога живота, колико је то могуће, направим нештодобро и лепо.

Том и таквом завичају враћао сам се бар једном го-дишње, да обиђем оца и мајку који су сами живели исретнем се са драгим ликовима својих комшија, школ-ским друговима и пријатељима који би ме прво питаликолико дуго остајем и када се враћам назад. Обично самостајао кратко, јер ми обавезе нису дозвољавале дужи бо-равак. Разговорима није било краја, износили су ми својездравствене тегобе и бољке са којима су живели, а ја самих пажљиво слушао, схватајући њихов страх за себе илисвоје најближе и настојао сам да им увек помогнем ко-лико сам могао. Многима сам помагао и многи су веселопрошли кроз мој кабинет. Помагао сам им колико сам годмогао, што су они умели да цене и да ми узврате својом

115

захвалношћу и лепим дочецима када сам долазио у родникрај. То су ми били најлепши дарови узвраћени за мојупомоћ. Весео осмех, лепа и проста реч захвалности, сатих животом намучених лица. Било је то узајамно разу-мевање мене и мојих земљака. Нисмо много морали дапричамо, али смо се погледима добро разумевали.

** *

Моји родитељи, поред 11 деце, остали су сами даживе, чувајући наше огњиште и поносни на нас, својудецу. Моја најстарија сестра Рада са мужем и четвородеце доселила се у Београд 1955. године. Ту је већ живеласестра Даница са сином Добривојем и кћерком Добриломи сестра Нада. Старији брат Драгомир живео је и радиоу Бања Луци, а брат Миодраг био је професор математикеи физике у Гимназији у Босанској Дубици, а једно времеи њен директор. Сестра Милена радила је у Београду,брат Слободан завршио је, као најбољи студент, чистуфилозофију, а најмлађи брат Миливој студирао је фило-зофију и политичке науке и радио на Факултету органи-зационих наука. Млађа сестра Душанка завршила јеекономски факултет, на коме је магистрирала и радилакао асистент на Факултету организационих наука и про-фесор на Вишој туристичкој школи, а најмлађа сестраМилица завршила је фармацеутски факултет и као пуков-ник и специјалиста медицинске биохемије радила уВојномедицинској академији као начелник одељења.

Касније као лекар специјалиста, редовно сам сасвојом породицом, супругом Љиљаном, дипломиранимправником, и ћерком Кристином и сином Зораном оби-

116

лазио свој родни крај. Обавезно сам одлазио за 6. мај занашу славу Ђурђевдан. За децу, а и за мене, била је то ве-лика радост. Тада би у нашем потоку поред речице пекликршњаче. Обично су долазиле и комшије, водили се сва-којаки разговори, обично из прошлости и често служилафлаша шљивовице извађена из хладне текуће воде. Увечеби се радосни са децом играли, док би мајка често изла-зила из куће и одлазила у мљечар носећи брашно у на-ћвама, јаја и сир за колаче, који су се месили и пекли засутрашњу славу. Брат Драгомир би уносио печенокршњаче у мљечар и дивио се како је лепо испечено. Амоја деца радосна трчкарала би за њим, препуна утисакакоје су стекли на селу. Плима лепог осећаја испуњаваламе је целог и мојој срећи није било краја.

Увече би претраживали цело двориште да би нашлинајвишу израслу коприву коју би сутра ујутро одсекли иса њоме се жарили. Наиме, обичај је у моме селу даујутро, на Ђурђевдан, ко најраније устане, уреже свежекоприве и са њима, откривајући прекриваче, жаре онекоји су још у кревету. На све стране чула би се вриска исмех и јурњава по дворишту оних који су бежали од онихкоји су носили коприву у руци да их жаре. После тога биодлазили на поток где би се умивали свежом, хладномводом, а неки се и купали у њему. Тек тада би се враћаликући, облачили чисту, као снег белу одећу, и спремали сеза дочек гостију.

117

XX

Потпуно сам се посветио свом стручном уздизању, абављење научно-истраживачким радом постао је смисаомога живота. Врата науке су се почела широм отварати,све више и више сам улазио у те тајне одаје ширећи својевидике у жељи да и сам допринесем бар нешто на тајсвети жртвеник који се зове наука. У мојој глави ројилесу се идеје за даља истраживања, а њихова остварења за-висила су од објективних могућности које су ми стајалена располагању. Некада и најбоље идеје остају самоидеје, јер њихово остварење зависи и од околности укојима живимо и радимо и могућности које су нам по-требне за остварење наших идеја. Давао сам онолико ко-лико су ми објективне могућности дозвољавале уодре ђеном времену. Мислим да сам задовољио своје људ-ске жеље да и ја будем један од оних, па макар и нај -скром нијих, који су нешто допринели даљем напреткуструке и науке. У то време доста сам се бавио експери-металном патологијом, којом сам овладао захваљујућимојим учитељима, зачетницима овог вида истраживачкограда код нас, професору др Константину Бранковану ипрофесору др Николи Бојанићу. Бавећи се експеримен-талном патологијом настојао сам допринети бољем ра-зумевању настанка и развоја бласт повреда, смрзотина,повреда и обољења колена и костију, имплантологији итерапији зуба, повреди трбуха и многим другим обоље-њима. На основу експерименталних резултата објавио

118

сам један број научних радова у најпознатијим часопи-сима света. Бројни радови из ових експеримената изла-гани су на светским и европским конгресима у Америци,Холандији, Израелу, Русији, Грчкој, Италији, Кини и Аус -тралији. Резултате свог дугогодишњег научно-истражи-вачког рада објавио сам у 20-ак публикација и уџбеникаиз области патологије и преко 350 радова објављених упознатим домаћим и страним часописима.

Године 1993. изабран сам за ванредног професора па-тологије у Војномедицинској академији. Имао сам великужељу да се бавим педагошким радом и да своја знања иискуства пренесем млађим и развијем код њих истинскуљубав за сталним усавршавањем и знањем, за открива-њем непознатог у науци. Трудио сам се да младим лека-рима, који су били на специјализацији патологије из свихкрајева, не само из Србије, већ и из инос транства, каоњихов професор пружим што више, како бих их оспосо-био да сутра могу успешно и ваљано да обављају свој уз-вишени позив. Трудио сам се да им после три годинеспецијализације, испит пред испитном комисијом, чијисам председник био ја, буде један пријатан дијалог којиће им остати у лепој успомени, да то буде један разговорса својим учитељима и својим колегама, као завршетакједног значајног посла и почетак новог врло одговорногкоји их је чекао у њиховом даљем раду.

Као професор, поред Војномедицинске академије,држао сам предавања и на последипломским студијамаиз реуматологије на Медицинском факултету у Београдуи Крагујевцу. Био сам редовни професор патологије натри високе медицинске школе у Београду. Волео сам сту-денте и успевао сам да са њима успоставим један присаноднос, а волели су и они мене и то нису крили да јавнопокажу и искажу. Настојао сам да их што више разумеми научим, неформално смо дискутовали о свему. Ретко

119

се дешавало да сам на испиту некога оборио, обично бисами одустајали, извињавајући ми се и обећавајући да ћеза други пут спремити боље. Од других колега сам слу-шао да су им често говорили да сам строг и да много тра-жим, али да им много и дајем, и да сам правичан наиспуту, па се зато не љуте када не положе.

** *

Патологија ми је пуно даривала и лепих и тешкихтренутака. Гледајући под микроскопом стално сам трагаоза нечим непознатим. Пред мојим очима, под микроско-пом се отварао тај чудни, ситни, разнолики микроскоп-ски свет, те чудне ћелије, лебделе су под микроскопомкао небо препуно звезда. Померајући руком микрометар,ја сам померао тај чудни свет откривајући у њему увекнешто ново и непознато. Често су под тим микроскопомбиле судбине људи. Знао сам да учествујем у тим судби-нама и полако, покрећући микрометар, као коцкар кадапокреће карте, са страхом сам очекивао да сазнам да лиће та судбина бити наклоњена болеснику или не. Увексам желео ово прво, али морао сам бити праведан и сатугом прихватити, ако је било и оно друго. Једна нови-нарка из “Политике”, која је од мене узимала интервју,лепо је написала наслов чланка “Судије у белим манти-лима”. На ваги наше правде била су два таса. На једномоно што је добро за болесника, а на другом оно што јелоше. На несрећу чешће је превагнуло на ону лошустрану. Али истини у очи се морало погледати, а какоћемо то саопштити болеснику, или његовим најближима,зависило је од сваког посебног случаја, од момента када

120

се са болесником сретнете очи у очи. Некада се то завршисретно, где се и ви и болесник разумете, заједно се удру-жите у борби против зла, а некада, нажалост, крај будеонакав какав нисте очекивали. Ту лекар мора да одигравелику улогу, да се постави тако да га болесник пажљивосаслуша и разуме, али да и он болесника добро саслушаи разуме. Тумачећи му и лепе и ружне ствари, да по-ставља питања и да даје одговоре, да саосећа, али не дасажаљева, једном речју да је као лекар дорастао ситуа-цији у којој се нашао.

121

XXI

Један уходан и устаљен ритам живота испуњен сва-кодневним послом у коме сам уживао и који ми је доно-сио радост, на жалост је поремећен ратним сукобима натлу бивше Југославије. У ваздуху је мирисало неко зло.Осећало се присуство авети која се зове рат. Дешавају сенезамисливе и никад не очекиване застрашујуће ствари.Земља се распада, авети рата круже загађеним ваздухом.Људи мога завичаја живе у страху, буде се и лежу са стра-хом, деца им одлазе и враћају се у ковчезима. Црквеназвона учесталије звоне, вежу се црне мараме, попови супрезапослени, страшна судбина надвила се над људе, но-сећи као црни гавран, смрт на својим крилима. У немоћида ишта урадим, тренутно збуњен у простору и времену,настојим да останем у контакту са људима из мога краја,да им бар онолико, колико ја могу, помогнем и ублажимту нарастајућу буру смрти и очаја. Почињу да стижу првирањеница, деца из мога завичаја, никоме ни крива нидужна. Зла коб надвијала се над њиховим младим живо-тима и на њихова нејака плећа сваљивала претежак теретжеља и очекивања њихових предака. Неко је морао даплати рачун и задесио је њих који га нису ни правили.Њихове старешине ме често ноћу зову из неких вртача иувала, оданде где су некада само у причама духови вла-дали. Кратко ми саопштавају: “Докторе, група рањеникакреће за ВМА.” Сву ту рањену и осакаћену децу дочеки-вао сам и дању и ноћу, распитивао се чији су, и из кога

122

села, помажући им да лакше преживе и преболео својенепреболне ране. Многи од њихових родитеља су мезвали и ноћу и дању распитујући се за стање своје децеи да ли ће преживети. Често су ране биле такве, да су ле-кари, који су одрасли у граду, показујући ми их говорили:“Професоре, сумњамо да ће моћи остати у животу.” “Незнате ви колеге, где су ти момци расли и одрасли. Пре-живеће они то и те како. Само се ви трудите да не по-стану инвалиди, јер они поново морају да се врате у својесело, да ору и копају, јер то једино знају. Расли су онитамо где орлови расту. Удишући ујутро планински ваз-дух, пијући са „азни“ кристално чисту воду и једући штосу сами себи произвели. Њихова младост је њихова снага.Они су стабло мога корена.” И био сам у праву. Они санајтежим повредама брзо су се опорављали, поново се уњима разигравала младост, причали су о својим рањава-њима као о прошлости. Моја сестра Милица (фармацеут– специјалиста биохемије, пуковник) и ја смо их свако-дневно обилазили, помагали им својим присуством, дашто безболније преболе своје ране. Увек сам био у токуо њиховом лечењу и напретку у лечењу свакога од њихкоји је боравио на Војномедицинској академији, а бора-вило их је прилично много. Скоро сви су остали дубокоурезани у мом сећању.

Сећам се једног младића, довезен је са тешким по-вредама карлице и карличних органа, од експлозијебомбе. Био је у врло тешком стању. Његови другови суми рекли да је из Горње Лепенице, да има само мајку и21 годину живота. Смештен је у Клинику за урологију.Деловао је преплашено, унезвереног погледа, не знајућигде се налази и шта га је снашло. Начелник клинике,проф. др Манојловић, са којим сам био у присним одно-сима, рекао ми је да су повреде веома тешке (повређенаје била мокраћна бешика и други органи карлице), да ће

123

га оперисати, али да су шансе за успех мале. Испричаосам му како изгледа то место где је он рођен, о добримљудима тога краја, да је јединац, и да мајка сада, у тимзабаченим врлетима, сања и пати у мукама свога сина.Професор ме је пажљиво слушао, и забринуто отишао уоперациону салу, не рекавши ми ништа. После завршенеоперације позвао ме је и рекао да је урадио све што семогло урадити и да се нада да ће бити добро. Временомсе стање младића после операције поправљало. Он је биосве боље и боље и почео је да устаје и шета. Посећиваосам га, као и остале, сваки дан. Једног дана посетио самга заједно са сестром Милицом и питали смо га да ли мунешто треба. Гледао нас је замишљено, и негде у празно,а онда је сетно рекао: “Е, да ми је сирне пите савијачемоје мајке, стално ми мирише, а посебно ноћу.” Ја и се-стра смо се погледали и нисмо му ништа рекли. Када смоизашли из болесничке собе, сестра ми је рекла: “Сутраћу донети питу савијачу”. Зачуђено сам је погледао. Од-говорила ми је да наша најстарија сестра Рада, која једуго живела са мужем и децом у селу Ситнеши, док сеније доселила у Београд, зна да направи праву питу са-вијачу, која се у нашем селу увек припремала када сусветковине. Сутрадан сестра ми је јавила да идемо да по-сетимо рањеника и да младићу из Горње Лепенице носипиту савијачу коју је сестра Рада направила. Када је уг-ледао питу обрадовао се као да је видео мајку на вратима.Рекао нам је да исту такву прави и његова мајка. Појео јенеколико парчади, а онда лепо спаковао у чисту крпу.Питао сам га јел’ не може више да једе. “Не”, одговориоми је “нећу одједном да поједем, ово ћу оставити за последа што дуже уживам”. Не сећам се његовог имена и пре-зимена, мада бих желео да га поново видим, али верујемда и данас ужива у пити гужвари (савијачи).

124

** *

Мој друг и колега Марко још за време студија забав-љао се са Весном. Весна је завршила Вишу школу за со-цијалне раднике и радила као социјални радник уБеограду. Била је родом из околине Аранђеловца где суњезини родитељи и живели. Била је скромна, лепа де-војка, са плавим немирним очима и дугом кестењавомкосом, која јој је таласасто падала преко лепо обликова-них рамена. Поседовала је звонак, заразан смех, витакстас, а ход довољно изазован да би се мушкарци окре-тали за њом, што је моме другу и колеги Марку сметало.Марко је био родом из околине Ваљева. Имао је реткуплаву косу, коју је, да би прикрио ћелавост, само он умеода почешља. И Марко је био војни стипендиста и када језавршио медицину и добио официрски чин, решио је дасе жени и са Весном заснује породицу. Пошто није по-знавао Веснине родитеље, замолио је мене и нашег другаПавла, да одемо заједно у Веснино село и да њеним ро-дитељима он саопшти своју одлуку о женидби и затражируку њихове ћерке. Весна је већ била код родитеља и отоме их обавестила. Једног, сунцем окупаног јулског по-поднева, пошли смо сва тројица колима код Весниних ро-дитеља. Хтели смо да је запросимо за нашег друга Марка.У село смо стигли у предвечерје. Сунце је већ полако за-лазило за околне планине, а селом је, после јулске жеге,владала спарина без и дашка ветрића. Лепо смо доче-кани, онако како српски домаћини умеју да дочекујугосте. Видело се да су нам се обрадовали, али су билинешто ужурбани и изгледали као збуњени нашом посе-том. Сели смо за сто испод велике крошње крушке. Стоје био прекривен белим, извезеним столњаком. Понудили

125

су нас слатком од дуње и хладном бунарском водом. Настолу је стајала и флаша пуна жуте, као дукат, ракије, аоко ње неколико чаша. Док смо се ми испоздрављали исели за сто да се освежимо, већ је почео да пада и сумрак,а светли месечеви зраци распрскавали су се кроз грањешироке крошње крушке. Две сијалице засветлеле суиспод крошње, а комшије и пријатељи полако су почелида пристижу да упознају и поздраве госте из Београда.Испочетка су нас сву тројицу загледали, не знајући којије од нас тројице њихов будући зет, па је Веснина сестраготово сваком објашњавала да је Марко Веснин момак.Придошлице су га кришом загледале да би га добро од-мерили, да ли одговара њиховој Весни. Посебно су тубиле активне жене, које су се врзмале око стола доносећии постављајући прибор за вечеру, али су испод ока сталномотриле на нашег Марка, коментаришући међу собом,када се удаље од стола, о својим првим утисцима. Разгова-рало се то вече о свему и свачему, али само нисмо започи-њали разговор о ономе што је њих највише инте ресовало,а то је о намери нашег доласка. После вечере, пића ипријатног разговора, сместили су нас, да спавамо, у једнупријатну брвнару, где је све мирисало на свеже уштир-кану постељину, ужутеле дуње и пољско цвеће. Крозотворе између брвана струјао је свеж планински ваздух,кроз мала прозорска окна вирио месец, а чврцчи су сви-рали своју уобичајену музику. Све је мировало у дивнојјулској ноћи, а само би тишину понекада прекидао лавежпаса оглашавајући да закаснели путник пролази сеоскимсокаком.

Ујутро су нас пробудили треперави сунчеви зрацикоји су се пробијали кроз пукотине између брвана и ди-ректно нам обасјавали поспана лица. Укућани су већ свибили на ногама. Жене су се ужурбано кретале по дво-ришту носећи разне ђаконије у кућу и из куће. Обављали

126

су се уобичајени кућни послови, али са више пажње иодговорности због присуства гостију. Пријало нам јеумивање хладном, бистром водом из бунара, док је пореднас, са пешкиром у руци и поливајући нам стајала пре-лепа девојчица од својих 12 до 13 година. Имала је црнудугу косу, а очи и лице јој нисмо могли видети јер је целовреме гледала у земљу, не дижући главу ни када нам јепружала пешкире.

Било је негде око 11 сати када смо ушли у већу го-стинску собу, у чијем централном делу се налазио великидрвени сто а поред њега дрвена клупа са наслоном и не-колико дрвених столица. На зидовима су висиле урам-љене пожутеле фотографије више генерација, обавезноса шајкачама на глави, углавном у униформама, или у на-родној ношњи. Ту су фотографије њиховог прадеде идеде у војничким униформама из првог светског рата, фо-тографије млађих из војничких дана и других потомакау народним ношњама, односно цела лоза породице.

Седамо за сто и започиње се разговор уз ракијицу,док се сто поставља за ручак. За столом нас је 20-так,углавном Веснина родбина и комшије. Ми смо, као гости,смештени на почасним местима. У једном углу у соби на-лазила се пећ бубњара, чија је улога зими од велике ко-ристи. Недалеко од пећи бубњаре, на дрвеној столици санаслоном седи Веснин деда, који има 86 година, насло-њен брадом на свој штап и бистрим, лукавим очима, каона осматрачници, посматра све што се около дешава. Ње-гови седи и дуги брци, зашиљени на крајевима, помичусе само док деда тихо и лагано прича. Испод густих,црних обрава, као испод настрешнице, трепере његовенемирне очи, продорно и дуго посматрајући свакога однас тројице, а посебно Марка. Ручак већ одмиче, разго-вор се води о свему и свачему, али не само о ономе збогчега смо ми дошли. Сви очекују да ми први започнемо

127

разговор о томе. Онда ја започињем: „Да ми имамо другаи колегу који је дорастао за женидбу…“. Одједном свежене из кухиње се слете да чују да ли смо затражили Вес-нину руку. Онда ја брзо причу окренем на нешто друго,а жене разочаране, поново се враћају у кухињу. Тако самурадио пар пута, а када сам видео да је њиховом стрп -љењу дошао крај, започео сам разговор о будућем животуВесне и Марка. Сви су били радосни и видело се задо-вољни зетом. Већ на крају приче зачу се глас деде који једо тада мирно седео ослоњен на свој штап и слушао нашразговор. Обратио се Марку и упитао га: „А имаш ли тишинко нешто од жаната?“ Марко је кочоперно одговорио:„Деда, ја сам завршио медицину, лекар сам и официрЈНА“. Деда је завртео главом и сумњичаво рекао: „Добродобро шинко, али не би било лоше да имаш нешто и оджаната“.

Из села смо лепо испраћени. Свадба је била лепа, аМарко и Весна започели су свој живот у Мостару где јеон био војни лекар. Убрзо су добили девојчицу, алипошто је Марко Ваљевац желео је сина, и у следећој труд-ноћи, уместо сина, добио је две ћеркице – близнакиње.Деца су расла, а живот је пролазио у складном браку.Марко је завршио специјализацију и постављен је на ви-соки положај у Санитетској служби у Сплиту где су пре-шли да живе. Све је било тако лепо, док нису избилисукоби на тлу бивше Југославије. Њихова најстаријаћерка је студирала медицину у Београду, једна је студи-рала у Загребу, а трећа је студирала у Сплиту. Због ратнихсукоба и опасности по живот, Марко је са војском мораода напусти Сплит и оде у Мељине. Весна је отишласвојим родитељима у село. Једна ћерка је остала у За-гребу, друга у Сплиту, а најстарија је студирала у Бео-граду. Породица се распала и једва су једни о другима понешто знали.

128

Марко је из Мељина дошао у Београд. Београд је биопун избеглица и тешко се живело, а Марко је лутао ули-цама Београда размишљајући о својој растуреној поро-дици. Помоћи није било. Тражио је било какав посао, алиу тим смутним временима никоме није био потребанлекар. Многи који су радили остали су без посла и све јевише било незапослених. О послу се могло само сањати.Једног дана дошао је код неме у канцеларију. Док смо уразговору тражили начина да некако решимо његов нере-шиви проблем, упитао сам га зашто не оде негде у унут-рашњост и ради као лекар специјалиста. Одговорио ми једа лекар данас никоме није потребан, „да сам месар, пар-кетар или вулканизер могао бих одмах наћи посао, алиовако нисам никоме потребан. Често се сетим речи, иску-ством богатог деде када смо просили Весну који ми јерекао све је то шинко лепо, али би било добро да имашнешто од жаната“. Стари, искусни солунац, био је у праву.

129

XXII

Србији су уведене санкције. Било је све теже радити,јер много тога је недостајало. Разни реагенси за лабора-торије, који су били неопходни, нису могли да се увезу.Али, и поред овако тешких услова, ми смо се некако сна-лазили. Посао је морао бити обављен, болесници нисусмели да буду жртве немаштине, а захваљујући људимадобре воље – спонзорима, могли смо некако, мада тешко,да се бавимо и научним радом.

Године 1994, заједно са својим колегом професоромдр Александром Лешићем – ортопедом Медицинског фа-култета у Београду, иначе, сином познате књижевницеГроздане Олујић, послао сам два експериментала рада наСветски конгрес за истраживање у ортопедији и траума-тологији који се одржавао у Бостону, у Сједињеним Аме-ричким Државама. После обавештења да су нам радовиприхваћени, настале су наше муке око визе за СједињенеАмеричке Државе. Скупљали смо потребне папире, обав-љали разговоре у амбасади, док напокон нисмо добиливизу и упутили се на конгрес у Бостон. Наша два рада изексперименталне патологије која су се односила на ком-паративну студију – замене предњих укрштених лигаме-ната колена код паса карбонским влакнима и ауто графтом,примљени су са великим интересовањем. Када сам пола-зио за Бостон, понео сам са собом колекцију дијапозитиванаших манастира снимљених из ваздуха, и при ликом из-

130

лагања радова упоредо сам на другом дијапројекторупуштао дијапозитиве манастира. Био је ово пун погодаки најбоља реклама наших манастира. Сала, у којој сам из-лагао, могла је да прими око 1.200 слушалаца и била јепуна. После мога излагања и одговора на постављена пи-тања велики број присутних лекара из разних деловасвета (Кине, Јапана, Африке, Европе и др.) похрлио јепрема мени молећи ме за бар један слајд. Поносан на ова-кав ефекат зажалио сам што нисам имао неколико стотинаоваквих слајдова. У Бостону сам, поред родне куће по-којног председника Сједињених Америчких Држава ЏонаКенедија, обишао и знаменити храм науке Харвард. Биосам фасциниран свим оним што сам тамо видео. Схватиосам да је студирати на том чувеном универзитету стварнопривилегија и да то само срећници могу себи приуштити.Ја сам био поносан и срећан што сам могао да прошетамовим ходницима и аулама, где сваки кутак има неки значајпо чему се памти. Био сам пресрећан што сам могао дапосетим одељење патологије, где је наука којом се бавими којој сам посветио свој радни век стварана и где се иданас ствара. Омогућили су ми да посетим кабинет чуве-ног патолога професора Стенли Робинса (Stanlеy Rob-binsa) из чијег су уџбеника патологије училе и уче бројнегенерације широм света. Све је ту одисало скромношћу ирадном атмосфером. Није било бљештавила и раскоши.Све је одисало на радни амбијент једног изузетног на-учника и ствараоца чији је истински циљ био продрети унепознати свет науке. Изашао сам из ове просторије бо-гатији за једно велико сазнање, опседнут неком чудноменергијом која се акумулирала у мени, енергијом која меје опомињала да је рад нешто чему се човек мора и требаистински посветити.

Посета Њујорку посебно ме је фасцинирала, јер мојсан о том чудном граду претворио се у јаву. Одушевља-

131

вао сам се свему ономе што ме је окруживало, свему самсе дивио. Дозивао сам слике из сећања, које су ми се ду-боко урезале у памћење, када сам читао и маштао о овомчудном свету, негде тамо у даљини, где се за мене сеоскогчобанчета, спаја небо са земљом. Одушевљавао сам сеРокфелеровом центру, Емпајер Стејт Билдингу, Кипу сло-боде, Палати организације уједињених нација, чувенимпарковима и скверовима, али је најузвишенији дојам умени оставио хотел “Њујоркер”. Тог октобарског данапосле подне 1994. године стајао сам као укопан, утонуоу мисли и сећања, на Менхетну, на углу 34. улице и 8.авеније испред хотела “Њујоркер”. Ту, у том хотелу, усоби 3327 становао је, долазио, улазио, боравио и излазионаш чувени српски научник, геније и горостас, НиколаТесла. Стојим и гледам. Не могу да верујем. Мислим дасањам. Овуда је сваки дан пролазио и на ова врата улазиоТесла. Долазио је уморан и исцрпљен, хватао се за бравуових врата, коју сада ја својим рукама држим, и улазиотражећи свој мир и спокој у коме је могао да сања иостварује своје изуме који су мењали човечанство. Момеузбуђењу није било краја. Да ли сам икада могао и са-њати да ћу некада држати браву, којом је Тесла својимрукама отварао врата у непознато, улазио у своја сања-рења из Смиљана и овде, далеко од свог родног краја,претварао сан у јаву. Стојим и као да га гледам, како до-стојанствено улази у хотел, у свој кутак мира и како ту усамоћи и тишини своје хотелске собе остварује своје жи-вотне планове и крчи свој животни пут започет далекотамо у његовом Смиљану. Да ли такви људи могу икадада умру? Све док они које смо познавали, ценили и во-лели постоје у нашим сећањима смрти нема. Теслиноиме никада неће бити избрисано из наших сећања – онје бесмртан. Тесла је из једног облика живота прешао удруги облик живота, који ће вечито трајати – у живот бес-мртних. Ако историју пишу појединци, онда је сигурно

132

да је Тесла један од њих. Тесла је био генератор и генијекоји је живео за будућност. Дуго сам стајао, а слике измога детињства ређале су се из облака мојих сећања.Имао сам срећу коју немају ни неки баштовани, да свеоно што сам у дечачкој машти засадио пусти корење.Живот ми је подарио много лепих ствари, или сам их ја,можда умео да узмем од живота. Једна од тих лепихствари је и овај доживљај на Менхетну, кога ћу носитикроз сва своја сећања. Из утонулости у прошлост пробу-дио ме је глас професора др Душана Косовића, човеканаше горе лист, који је овде један од најбољих, ако не инајбољи неуропсихијатар, а чији сам гост био, и који меје упознао са чарима Њујорка и уопште животом у Аме-рици. Душан је професор на Ајнштајновом универзитетуи власник најлепше неуропсихијатријске ординације усрцу Менхетна. Наш и светски геније Никола Тесла умроје 7. јануара 1943. године на православни Божић .

** *

Моји одласци на светске конгресе имали су више-струки значај. Прво да покажем свету шта ми радимо,знамо и умемо, затим да научим и чујем нешто ново штосе дешава у свету патологије и на крају оно најзначајније,где смо ми у свему томе. Ако заостајемо, где заостајемои колико заостајемо? Ми смо још били под санкцијама ирадили смо не у тешким, него у претешким приликама.Једва смо долазили до реагенаса, до нових апарата, несамо да нисмо имали материјалне могућности, негонисмо могли ништа ни да увеземо из иностранства. Уоваквим тешким ситуацијама сналазили смо се како смо

133

знали и умели. У односу на оно што сам у свету видео,колико имају и чиме располажу, био сам задовољаннашим успесима које смо постизали од ничега, од чегаови богати не би могли ни функционисати. Захваљујућинашем ентузијазму, да не кажем пркосу и инату, и саовако више него скромним средстима за рад, имали смошта свету да покажемо. Успеси наше војне медицине,урешавању и збрињавању ратних рана, збуњивали су при-сутне на конгресима. У немогућим условима радило сенемогуће.

На Седмом интернационалном симпозијуму о трау-мама изазваним оружјем и балистичким повредама, одр-жаном у Санкт Петерсбургу септембра 1994. годинеучес твовао је већи број наших лекара из Војномедицинскеакадемије са својим радовима. Нисам могао да нађемспонзора за учешће на овом симпозијуму, па сам посалосвој рад по колегама. То је био експериментали рад о мор-фолошким карактеристикама примарних неперфоратив-них бласт повреда црева у пацова и њихова еволуција досекундарне перфорацаије. Рад је представљао извод из за-вршне дисертације професора др Игњатовића, познатогхирурга Војномедицинске академије, чији су резултатиомогућили откривање бласт повреда код рање ника допре-маних са ратишта, а који су до тада углавном завршавалисмртно. Сазнањем о еволуцији бласт повреда, након за-вршетка експеримента, сваки рањеник од ових повреда јеуспешно оперисан. Мој рад је био запажен на овом сим-позијуму, јер сам научно доказао еволуцију бласт повредажелуца и црева и тиме допринео њиховом успешном хи-руршком решавању и лечењу. Након симпозијума, водећисветски часопис Траума, америчког Удружења хирурга итрауматолога затражио је од мене писмено одобрење заштампање мога рада у овом часопису, што сам ја и при-хватио и рад је објављен 1994. године. Познанства која

134

сам стекао на конгресима и симпозијумима, као и усавр-шавања у иностранству, била су од огромног значаја заразвој патологије, којом сам у то време руководио уВојномедицинској академији, као једини професор пато-лог у нашој војсци. Патологија Војномедицинске акаде-мије уживала је велики углед не само код нас него и усвету. Темеље једног савременог Инситута за патологијуВојномедицинске академије поставио је још 60-тих го-дина један од водећих наших патолога професор др Кон-стантин Бранкован. Занат патолога учио је и пекао наMејо клиници. Он је успео да Институт претвори у пре-познатљиву школу патологије где су специјализирали идолазили на усавршавање лекари не само из бивше Југо-славије, већ и из Индонезије, Индије, Кине, Анголе, Су-дана, Португалије и других земаља. Био је то један одпознатих Института за патологију у Европи. Приликомпосете Војномедицинској академији, чувени професор дрШијан (Sheehan) по коме једна болест носи име,Шијанова болест, а који је био патолог и ендокринолог уЕнглеској, желео је да посети Институт за патологијуВојномедицинске академије, где је требало да се задржипар сати. Остао је три дана, и при поласку рекао је свенајлепше о институту и оценио га као један од најбољихинститута за патологију које је он посетио.

Ја сам врло рано добро схватио значај патологије заразвој медицинске науке и покушао сам свим силама дасачувам завидан ниво који је уживала патологија Војно-медицинске академије. Без добре патологије нема нидобре дијагностике, а без дијагностике нема ни успешноглечења. Хистопатолошка дијагностика је данас најпре-цизнија, најмеродавнија и најтачнија дијагностичка ме-тода. До данас нема боље ни тачније дијагностичкеметоде. Схватио сам колики је значај патохистолошкедијагностике, а боравком на Западу имао сам прилику да

135

чујем када кажу: “Када идеш у болницу да се оперишеш,распитај се добро за две ствари: каква им је трансфузио-логија и каква им је патологија”.

Својим иступањима на домаћим стручним састан-цима, конгресима, симпозијумима, у средствима јавногинформисања било у новинама или радио и телевизији,трудио сам се стално да указујем на значај патологије каонауке за напредак и развој медицине и њене примене усвакодневном раду. Сећам се једног таквог наступа на те-левизији у емисији чувене новинарке Мире Адање-Полак, која ми је рекла: “Професоре, знате ли Ви да назападу патолози држе кључ за сва решења у својим ру-кама? Ви једини знате успех и грешке лекара.”

** *

У току свог радног века углавном сам се бавио пато-логијом срца и крвних судова и патологијом костију изглобова, посебно туморима костију и зглобова. Међу-тим, моја највећа преокупација била је патологија срца,тога за мене, тајанственог органа који покреће живот унама. Када хоћемо некоме да кажемо нешто лепо, да мупокажемо излив своје љубави ми му кажемо: “Срце моје”.А то “срце моје” је суштина и судбина нашег битисања.То мало срце, масе око 350 грама, чини невиђено и не-објашњиво чудо. Та пумпица нам упумпава живот, асвојим откуцајима одбројава нам време. Доноси нам ра-дост, у ритму игре и плеса. Са нама се радује и са намадели тугу. Па ко да га онда не воли, таквој животној ра-дости посветио бих цео свој живот, а не само свој раднивек. Дуго га проучавајући покушао сам да уђем у његове

136

тајне. На стотине сам их држао у руци, улазио у њиховетајне и покушавао да их спознам и разрешим. Некада самуспевао, а некада нисам. Резултате изучавања болестисрца и крвних судова објавио сам у око 100 научних ра-дова у домаћим и страним часописима, три књиге, одчега једна има међународни значај, то је Pericardiology учијем писању су учествовали најбољи стручњаци из овеобласти у Европи и Сједињеним Америчким Државама.Моја сарадња са нашим чувеним кардиоваскуларним па-тологом академиком Владимиром Кањухом, човеком којије највише урадио за развој кардиоваскуларне патологијекод нас, довела ме је до члана Одбора за кардиоваску-ларну патологију Српске академије наука и уметности, асарадња са чувеним светским научником академикомЉубишом Ракићем до члана Одбора за нове методе у ме-дицини Српске академије наука и уметности.

** *

Наши млади стручњаци, затворени у изолованојСрбији, довијали су се на разне начине да прате токовесавремене медицине и изналазили немогуће путеве да селично афирмишу на међународним скуповима и конгре-сима. Захваљујући својој сналажљивости и проницљиво-сти у томе су често успевали.

Сећам се Светског конгреса ортопеда и трауматологау Амстердаму августа месеца 1996. године. Било је при-сутно преко 4 хиљаде лекара из свих делова света. ИзСрбије нас је било петнаестак, међу којима и неколикомладих ортопеда. Да би присуствовали предавањима имогли да изложите своје радове, морала се уплатити не

137

баш мала котизација и са пропусницом на лично имемогли сте улазити у сале где су се одржавала предавања.Док сам у једном салону седео и разговарао са неким ко-легама, пришла ми је једна групица наших младих орто-педа и замолила ме да им дам своју пропусницу даод слушају нека предавања, на која ја нисам имао намеруда идем. Без размишљања сам им дао своју пропусницукоју су ми за кратко време вратили и захвалили се. Рекаосам им да кад год ја немам намеру, или сам спречен даприсуствујем предавању, један од њих може да искористимоју пропусницу. Увече на пријему који је за учесникеконгреса приредила холандска краљица, пришао ми јеједан млади колега из Крушевца и запитао ме: “Профе-соре, шта мислите, ко је вечерас овде на пријему најза-ступљенији од учесника?” На мој одговор да не знамодговорио је: “Ви професоре” и признао ми да је њих 5фотокопирало моју пропусницу и током целог конгресабили присутни свим догађајима који су се ту одигравали.Нисам се љутио, напротив сам се одушевио њиховој сна-лажљивости, честитао сам им на тој слаткој крађи знања,која је била резервисана само за привилеговане. На овајдогађај ме је после 14 година у хотелу “Босна” у БањаЛуци подсетио један ортопед, професор из Београда, наручку после завршеног једног магистеријума, у коме јеон био ментор. Није ме препознао, па је питао професорадр Душана Шушчевића мога пријатеља, за моје име.Када му је професор рекао моје име, онда је свима при-сутнима испричао шта се догодило у Амстердаму тедавне 1996. године, јер је он био један од оних младихортопеда који је захваљујући фотокопији моје пропус-нице могао да прати цео ток конгреса. ( Ово само говориколико су наши лекари поштено сналажљиви да би обо-гатили своје стручно знање). Остало је то као једнопријатно сећање у мом памћењу. Размишљао сам дачовек прво треба да нађе добро у себи, а онда добро и у

138

другоме. Тешко се деси да човек баш све добије од жи-вота, а ако му се то случајно и деси онда је он уистинубио срећник.

** *

Захваљујући путовањима на стручне састанке у ино-странство, остваривале су се и моје бројне, некада самоу мислима жеље. Моји већ заборављени дечачки снови,давно одсањани у бојама о неком далеком и чудном свету,свету богова, царева и принчева, почели су полако да сереализују. Остварила се моја жеља да једнога дана пре-ђем пут Исуса Христа, тог божијег сина чијем сам се ра-ђању (Божићу), као дете највише радовао. Било је тосептембра 1997. године. Боравећи на Светском конгресуза истраживања у ортопедији и трауматологији, те 1997.године у граду Хаифа у Израелу, искористио сам приликуда обиђем света места куда је Исус Христос са својимапостолима пролазио. Био је то велики доживљај, дожив-љај који се не може описати ни испричати. То само можеда се доживи и осети, тај спокој и мир који завлада ва -шим телом. Сам осећај да пролазиш кроз места где су сеодигравали најзначајнији догађаји за историју човечан-ства, места где се стварала и рађала вера којој и ти при-падаш, буди у теби осећај поштовања и узвишеностипрема величинама које су из тих догађаја изашле. У вамасе нешто чудно дешава, спокојство и блаженост, изме-шани са узнемиреношћу и напетошћу. Призивате из сећа -ња све оно што сте некада читали, развијате ту филмскутраку сећања у свом памћењу и видите да истински при-суствујете тим некада сањаним збивањима и догађајима.

139

Пролазимо кроз пределе где се смењују пустиња, паодједном плантажа поморанџи, бројне цркве и мана-стири. Налазим се поред бунара, испред цркве, где се де-сило прво чудо, где је Исус Христос воду претворио увино. Купујем боцу Христовог вина и чувам га као свакукап своје крви, да га донесем у свој хришћански дом, гдеће обасјати својом црвеном светлошћу наше животе, уз-дања и надања. Спуштам се према реци Јордану, тој све-тој реци Исусовог крштења, где затичем на стотине људи,и кажу ми, тако је сваки дан. Уз зујање камера и у једнојпријатној тишини и атмосфери, уз достојанство и понос,као што захтева место на коме се налазим, са осећајемблажености, улазим у воду реке, и осећам да ме испуњаванешто велико и значајно у мом животу, као учесника убожанском крштењу – ова света вода, милујући ме покожи, шаље ми неку чудну поруку о Свевишњем. Осећамда су Галилеја и Галилејско море, бројне цркве и мана-стири, места куда је Исус Христос походио и народуобјављивао поруке свога Оца, места где се родила истин-ска вера хришћанства и одатле као сунчеви зраци освет-лела читаво човечанство. Да није било рођења ИсусаХриста, не би било ни хришћанства, а шта би било чове-чанство без хришћанства. Тај Божији син је из религијеизбацио реч освета, а у зео речи љубав и праштање. До-лазак у Витлејем, место Христовог рођења, на Исусовгроб, на место његовог распећа и страдања, на тим ме-стима, у моме телу и у мојој души долази до кулминацијеосећаја, присуства Свевишњег, то богопоклонство силногнарода, различитих вера и држава, све нас ово местоспаја и обједињује јер сви смо присутни једној бес-мртности.

140

XXIII

Ратна збивања на тлу бивше Југославије, узроковаласу и даље даноноћна примања рањеника и повређених саратишта. Поред рањеника који су пристизали, Војноме-дицинска академија се све више отварала према грађан-ству, примајући на прегледе и лечење све више цивилналица. Успостављена је добра сарадња са Српском право-славном црквом, а на прегледе и лечења у Војномедицин-ску академију долазили су многи свештеници, монаси имонахиње из манастира. Војномедицинска академија јепримала све којима је требала лекарска помоћ. Радило седаноноћно улажући и последње напоре, да би се свимаизашло у сусрет. Сви смо били као један и имали смосамо један циљ: пружити свакоме потребну помоћ у овиммутним и хаотичним временима. Било је дирљиво гле-дати медицинске сестре, лекаре, болничарке и сво осталомедицинско и немедицинско особље како без поговора исамоинцијативно продужавају свој рад и после истекарадног времена. За овакав несебичан рад и добру са-радњу Патријаршија Српске православне цркве на челуса Његовом Светости Патријархом Павлом и уз његовблагослов омогућила је одлазак једној групи нас профе-сора у посету српској светињи, манастиру Хиландар. Преполаска приређена нам је свечана вечера, којој су прису-стовали епископи и више свештеника Српске право-славне цркве. Углавном се разговорало о Хиландару,нач ину понашања у њему, режиму боравка и прусуству

141

богослужењу. Вече уочи поласка сам касно легао, јер самжелео да што више прочитам и упознам се о животу уХиландару. Сутрадан увече смо се окупили испред хитнеслужбе Војномедицинске академије и посебним, удоб-ним аутобусом, кренули на пут. Са нама су ишли епископФиларет, парох Саборне цркве и професор Богословскогфакултета господин Радичевић и господин Кероновић,секретар одбора за прославу 800 година Хиландара. Свисмо били расположени и обузети неким чудним осећајем,што ћемо се ускоро наћи у нашој духовној светињи окојој смо толико читали и знали. Био је то велики дожив-љај за све нас. Ујутру смо стигли у Солун, где смо напра-вили краћи одмор, а затим смо кренули према Стагиру,родном месту грчког филозофа Аристотела, где смоимали ручак и дужи одмор. Доласком у место рођења чу-веног филозофа Аристотела, који је за мене представљаобога науке и свега онога што је људски ум у то времеспознао и створио, у мени је нешто треперило, некичудан осећај зебње и радости, док сам шетао стазама кудаје Аристотел шетао, стајао на обали са које је он посмат-рао морске пучине и бројне галије које су пролазиле унеки непознати свет. Замишљам своје родно село, какочувам стоку и читам грчку историју, читам о Аристотелу,човеку филозофу, који је за мене тада био надљудскобиће. А сада шетам стазама, куда је у животу, тај великии умни човек мога детињства, шетао. Можда је и он овдеу детињству чувао стада и играо се са децом обичних де-чијих игара. Можда, живот је велико чудо недокучиво инепредвидиво. Напуштајући место рођења Аристотела исабирајући утиске крећемо према Атосу, планини у којојсе налази Хиландар, највећи српски “универзитет”.Кратко време возимо се бродом, и ево ногом сам крочиона Свету гору Атос. Пут ка Хиландару, од мора, води одцрквице Светог Василија где борави један од калуђера,чувар старог манастира. Одавде пут иде уз један поток

142

који тече плодном удолицом и ускоро се наилази на не-колико стаја за пољску економију, где живи манастирскиеконом и послуга која ради на њивама уоколо. Ту се на-лази кула (пирг) од пет спратова коју је саградио КраљМилутин 1302. године. У манастир се иде даље још узпо ток око 15 минута, уз раван пут. Овим истим путем,куда сада пролазим, пролазили су Свети Сава, његов отацСвети Симеон, Краљ Милутин, Цар Душан и многи срп -ски владари и црквени великодостојници. Долазили суовде да се поклоне духовном огњишту са кога се шириопламен наше вере, историје и духовности, хранећи и учећинас, своју децу, да никада не заборавимо ко смо и одакледолазимо. Пред улазак у Хиландар стоји отворена капела.Слике по њеним зидовима су део приче о самом Хилан-дару. Кроз ред кипариса, дуж кога је врт са маслинама,стиже се на капију Хиландара. Узбуђен и узнемирен одбројних утисака и радозналости улазим у манастир, гденас дочекује старешина братства, води у дивно уређен ипречисти трем, где уморни и узнемирена духа седамо наклупе, око дугачког дрвеног стола. Нуде нас шљивови-цом и хладном манастирском водом. После питања какосмо путовали, упознају нас са животом и радом у мана-стиру. Показују нам собе за спавање. Собе су чисте, светлеи миришу на прошлост. Остављам ствари у соби и одмаходлазим до бунара Светог Саве. Дуго стојим поред њега,посматрам околину око бунара, сваки каменчић и свакопарче свете земље, јер је то део наше историје, наше ду-ховне историје, а бунар симболише извор из кога смо сенапијали знањем и љубављу према нашој прошлости.Овде је шетао Свети Сава, одавде је узимао и пио воду,из овог бунара, из кога ја сада пијем бистру и хладнуводу, као духовну потребу која освежава моје сећање ижељу за што већим сазнањем о својој прошлости на којојтреба да стварамо своју будућност. Стојим поред бунараи не верујем себи да сам ту, да се то збиља дешава. Гле-

143

дам чокот винове лозе која је израсла из камена, из гробаСветог Симеуна, Савиног оца. Сва зрна на грозду сукрупна, једра, ни једно није оштећено, а свако ово зрноје зрно богате наше прошлости. На Светој Гори се неброји астрономско време, него византијско, безслужбеновреме. А ту, као у Књизи постојања (“и би вече, и бијутро, дан први”), дан почиње увече, вечерњом службом,ударцем у клепало (дрвена висећа даска). У цркви горинеколико свећа и кандила пред главним иконама. Ико-нама се прилази нечујно, целивају се и заузима се местоуза зид пре почетка црквене молитве. У Хиландару сеједе два пута дневно; у 10 ујутру и у 9 увече, после ве-черње службе. Почетак и ручка и вечере монах оглашаваударцем у клепало, а онда се на трпезарији Светога Савеотварају велика дрвена врата и у миру и свечаној тишиниулази се у трпезарију и заузима своје место. Пре него штопочнемо са јелом, старешина манастира благослови по-четак јела, а по завршетку се заблагодари Богу. Хранучине хлеб, вино, маслине, поврће и риба. За време обедаје мукла тишина и само се чује читање молитве дежурногсабрата. Када старешина манастира дрвеним чекићемудари о сто, обед је окончан, велика храстова врата трпе-зарије се отварају, прво излази старешина манастира, аза њиме у тишини и ми сви остали. Боравак у манастируме је духовно освежио, и пробудио нека успавана и по-тиснута сећања у мени. Братство манастира је било изу-зетно љубазно према нама. Све што смо пожелели давидимо и сазнамо било нам је омогућено. А било је тогазаиста доста. Увече смо дуго разговорали са монасима,упознавајући њихов начин живота, о коме су нам сви такорадо причали. Обавезно смо присуствовали јутарњој ивечерњој молитви. Ти обреди могу се само доживети исваки хришћанин би требао да их доживи. После за-вршене јутарње и вечерње молитве, дешавало ми се дакада изађем из цркве, као да не излазим из стварног и ре-

144

алног живота. Враћајући се из Хиландара нисам могаода се отмем сазнању колико смо духовно богати као на-ција, а можда сиромашни као појединци.

По повратку у Београд поново нас је примио у Пат-ријаршији Његова Светост Патријарх Павле и задржао сеса нама у дужем разговору, питајући свакога од нас заутиске, а свака његова благотворна и топла реч топила сеу нашим телима и разливала целим организмом, као кадарека плави околна поља. По повратку из Хиландара сми-реније, сталоженије и, могао бих рећи, мудрије наставиосам да обављам свој одговоран посао. Захвљајући по -дршци свих запослених, истинском колективном раду иразумевању једни других, посао је, иако у тешким усло-вима, успешно обављан.

145

XXIV

Године 1998. мој рад се крунисао избором за редов-ног професора Војномедицинске академије за предметпатологија и постављен сам на дужност Начелника За-вода за патологију и судску медицину Војномедицинскеакадемије. Биле су то велике обавезе, али и већи изазовида се докажем и на стручном и на организационом пољу.Трудио сам се да успем. Руководио сам се стално једномсентенцом: “Ако желим да победим, ( а ја сам то желео ), онда не смем да изгубим”.

Некако у то време десиле су ми још две лепе ствари.Године 1997. ћерка је завршила Медицински факултет уБеограду и после обавезног лекарског стажа почела спе-цијализацију дерматовенерологије, коју је успешно за-вршила и данас ради као лекар специјалиста у Клиници закожне и венеричне болести Војномедицинске академије.Године 1999. син је завршио Стоматолошки факултет уБеограду и после обавезног лекарског стажа започео спе-цијализацију из оралне хирургије, коју је успешно за-вршио и данас ради као орални хирург и доцент уИнституту за оралну трансплантацију и имплантацију уВојномедицинској академији.

А онда су марта 1999. године човеколики монструмии наказе, ретардиране личности, са генетски програми-раним злочиначким и изопаченим дегенерисаним моз-гом, донели луду, нормалном човеку несхватљиву одлуку,

146

да бомбама из ваздуха убијају недужну и невину децу,жене на порођају у болницама, анђеоску децу у школама,старце и старице и све оне који никакво зло никоме нисуучинили, а били су криви само зато што су желели даживе нормално као сви људи у цивилизованом свету. Чу-дила се и земља и васиона да оваквим, настраним и на-казним људским бићима пружају своје гостопримство.Овог, човечијем уму несхватљивог злочина, стидеће се ињихова стота поколења, трудећи се да сперу срам и се -ћање на монструозни злочин својих предака. Често саму аветињској и гробној тишини дежурао као главни де-журни у штабу Војномедицинске академије, обилазећиболесне и рањене и покушавајући да ублажим њиховстрах и неизвесност, док су надомак Војномедицинскеакадемије праштале бомбе и својим бљеском осветља-вале болесничке собе, са чијих кревета су се виделе унез-верене и преплашене очи болесних и рањених. А доле уграду, на трговима, мостовима и улицама, владао је пркоси понос, који су били јачи од смрти. Људи су својим те-лима и својим животима, уз песму и музику, бранили мо-стове, тргове и свој град. Непријатељи су били збуњени:уместо да клечи на коленима, Србија, усправно и пркоснопесмом и својом одважношћу, брани се од авети силе. Тоје могла само Србија. Оваква Србија је збуњивала не-пријатеље, а својом одважношћу и поносом одушевља-вала добронамерни свет.

** *

Иако у веома тешким условима, када је свега недо-стајало за рад, трудио сам се да не поклекнем. Можда

147

баш ти тешки услови терали су ме да још више радим истварам. Духовни мир у овим узбурканим временима на-лазио сам у раду, инспирисан Андрићевим животом завреме Другог светског рата.

Године 1999. изашла је из штампе моја књига “Ту-мори костију и зглобова”, јединствена из те области наовим просторима. Добила је све похвале. Затим сам обја -вио запажену књигу “Патологија крвних судова”. Једансам од три аутора, књиге штампане код нас “Бласт по-вреде”. Један од коаутора капиталног уџбеника “Кардио-логија” и уџбеника “Реуматичне и сродне болести”, затимкњиге “Запаљенске болести крвних судова”, међународ-ног уџбеника “Pericardiology”, аутор књиге “Патологијастечених срчаних мана”, коаутор монографије “Туморитестиса” и “Темпорални артритис и реуматична поли-мијалгија”. Објавио сам уџбеник “Патологија“, за сту-денте Високе медицинске школе који је доживело 8издања у Београду, и једно у Бања Луци, на Паневроп-ском универзитету “Апеирон”. Коаутор сам уџбеника“Патологија за студенте здравствене његе” Медицинскогфакултета у Бања Луци, штампано ми је више научнихрадова у домаћим и страним часописима, међу којима сунајзапаженији: студија “Морфолошке промене вена са-фена као аортокоронарног графта” коју сам реферисао намногим домаћим и страним стручним састанцима. Сту-дија о “Морфолошким променама у менискусима”, “Упо-треба имунохистохемије у дијагностици остеосаркома игигантоцелуларних тумора кости”, “Патолошка морфо-логија артритиса”, “Учесталост метастатских тумора усрцу”, “Морфолошке промене у аортокоронарним вен-ским графтовима, анализа аутопсијског и биопсијског ма-теријала”, “Дијагностичка важност перикардне биопсије”,објављен у часопису „Circulation“, “Морфолошке про-мене у ткивима и органима оваца код бласт повреда уз-

148

рокованих детонацијом аеросолних експлозива”, “Хисто-хемијска и имунохистохемијска анализа ожиљка у мио-карду после прележаног акутног инфаркта миокарда”,као и већи број других научних радова из области пато-логије. Сви ови публиковани радови су дали бар мали до-принос новом сагледавању узрока, развоја, дијагнозе итерапије разних обољења и тумора.

У мају месецу 2000. године требало је да се одржиСветски конгрес ортопеда и трауматолога и Светски кон-грес за истраживања у ортопедији и трауматологији уШангају у Кини. Неколико мојих радова је прихваћенода усмено изложим на овом конгресу. Лично сам од стра -не председника конгреса позван, како у позиву стоји “Даприсуствујем и учествујем у овом важном едукативномсастанку и да дам допринос новим сазнањима на пољутрауматолошке и ортопедске хирургије. Ваша подршка јеважна за успех конгреса. Ваш рад има овде много пошто-валаца, па Вас могу уверити да ћете Ви имати велику изахвалну публику – слушаоце”, стоји у позиву председ-ника конгреса. Нажалост на овај конгрес нисам могао даотпутујем, јер је то било годину дана после бомбардо-вања моје земље и услови за одлазак нису постојали.

Године 2000. решењем Председништва Српске ака-демије наука и уметности именован сам за члана Одбораза дијагностичке методе и технике у медицини, а године2005. решењем Извршног одбора председништва Српскеакадемије наука и уметности именован сам за члана Од-бора за кардиоваскуларну патологију САНУ.

149

** *

Јануара месеца 2000. године, једног зимског данаобасјаним Сунцем, али без снежног покривача, заплакалаје од радости долазећи на свет моја прва унука Сара.Својим доласком на свет донела ми је нешто велико и зна-чајно што се зове љубав и срећа. Тада сам схватио да изљубави према том новом животу долази и срећа и да су тедве речи уско повезане, да је срећа управо љубав. Та љубавпрема деци покреће нашу душу, у њој проналазимо себе,своје биће и свој живот. Срећу нам може донети самољубав, а љубав према деци је нешто најуз вишеније. Нашживот, заправо смисао живота саткан је од среће и љубави.Како је Сара расла, моја љубав према њој постајала је свеузвишенија. Када је проходала и проговорила наше дру-жење је постало свакодневно. Измишљао сам јој и причаонајлепше приче, а она ме је радосно слушала и постављалами безброј питања. Било је то дружење као у бајци.

После три године на свет је дошла моја друга унука,моја Ана. Њезино сићушно тело, често сам држао у на-ручју и за чудо, увек када бих је ја узео престајала би даплаче. Сара и Ана су данас ученице основне школе и кадаизговоре реч деда ушприцају у мене најбољи еликсир жи-вота, умију ме љубављу, а она ми доноси истинску срећу.

Једног ужареног августовског дана, 2005. године, налетовању у Будви морски таласи су ме обрадовали и тихоми дошапнули да се десило једно ново рађање, рађањемога унука Луке. Док је моја жена Љиљана, пресрећнабака, дозивала нашу унуку Сару, која се купала у мору, ина сав глас јој саопштила да је управо добила брата, свиприсутни на плажи су јој честитали спонтаним аплаузом,а ја сам се осећао најбогатији и најсрећнији на свету са

150

својим унуцима Саром, Аном и Луком. Рођењем мојих унука у мом менталном пртљагу

почео сам да распакујем своју прошлост. Покушао сам дасе сетим да ли сам толику плиму љубави и среће имаокада су на свет дошла моја рођена деца. Често сам раз-мишљао откуда толики изливи љубави према унуцима исећао сам се како сам понекад био неправедан и скепти-чан према бакама и дедама, када су са доста љубави при-чали о својим унуцима. Нисам их тада разумео, али ихданас разумем и сретан сам што данас ту спознају могуда осетим. Мислим, да нам према нашој деци није недо-стајало љубави, али је недостајало времена и прилике дату љубав искажемо. Данас у обиљу слободног времена,ту уштеђену љубав трошим са својим унуцима. Заузетиостварењем сопствених амбиција, а све за добро деце,нисмо имали времена за своју децу. Ујутру смо раноустајали и ја и њихова мајка. Водили смо их у вртић, гдесмо их остављали и брзо журили на посао. Касно поподнеузимали смо их из боравка и одлазили кући. Били смопрезаузети кућним пословима и припремама за сутрашњирадни дан. Мало смо имали времена да њима посветимо.Брзо смо их стављали у кревет, а ујутру дан је почињаокао и претходни. Времена за излив љубави није било. Затоданас сву своју уштеђену љубав максимално трошим насвоје унуке, а они ми је својом чистотом са радошћу уз-враћају. Ту је смисао моје среће, ту је срећа у љубави.

** *

Мој рад на унапређењу патологије код нас, увођењемнових метода у дијагностици тумора и других обољења,

151

није јењавао, чак је постојао све интензивнији, а енту-зијазам је растао, иако сам био при завршетку свог радногвека. У војсци је важио закон, без обзира што сте лекар иса највишим академским звањем, да одете у пензију позакону као и други официри вашег чина, а ја сам био почину пуковник и пензионисан сам јануара месеца 2001.године, када сам осећао да још могу да дам струци инауци којој сам се посветио. Десило се да сам истога дана,када сам пензионисан у Војномедицинској академији, иза-бран за редовног професора патологије од стране На-ставно-научног већа Медицинског факултета у БањаЛуци. Пружила ми се шанса да се вратим тамо одакле сампошао и одужим се свом родном завичају. У то време самвећ био редовни професор патологије на Високој меди-цинској школи у Београду, а 2002. године сам учествоваоу формирању прве приватне Високе медицинске школе уСрбији, чији сам директор био годину дана. У то времесам именован и за редовног професора патологије у при-ватној Високој медицинској школи “Висан” у Београду.Посебно сам се радовао мом одласку у Бања Луку, градумојих снова, где ћу као професор патологије преноситисвоје богато стечено знање, стицано свуда по свету, тиммладим људима мога завичаја, припремајући их за најод-говорнији и најхуманији позив лекара.

Путовао сам најчешће аутобусом од Београда доБања Луке и имао сам пуно времена да размишљам и до-носим суд о разним питањима из свога живота и мога од-носа према њему. У аутобусу сам сретао разне људе,разли читих занимања и судбина. Сусрет у аутобусу саједним свештеником навео ме је на размишљање о момеодносу према религији.

Нисам претерано религиозан, али сам у души право-славни хришћанин. Не верујем у ванземаљски живот, аливерујем у неке натприродне силе, силе које нам понекадшаљу поруке и управљају нама.

152

Религију сам увек схватао и делио на два фрагмента:Веровање у Бога и живот после смрти иНародне обичаје и традицију.У ово прво нисам у потпуности веровао, а ово друго

сам изузетно ценио и поштовао, као нешто лепо, насле-ђено од најстаријих наших предака.

Мислим да су традиција и обичаји одиграли и данасиграју велику улогу у животу обичних људи. Обичаји сунаша столећа, то је људски понос, то је наш опастанак,то су наше испаше и извори, лепши од ичијих, то су нашеславе и рођења. Посебно сам обожавао Божић и Ускрс идивио се тим обичајима који су вековима преношени саколена на колено и одиграли велику улогу у животу људи.Ми деца смо се посебно радовали Ускрсу. Ујутро, тогадана, мајка би излазила из “мљечара” са корпом пуномофарбаних јаја, а ми, као пилићи око квочке, окупљалиби се око ње, док би нам она свакоме давала најмање петофарбаних јаја, што је зависило од броја кокошака којесу носиле јаја. Држећи чврсто добивена јаја у шакама, миби се брзо, весели и радосни разилазили да би се међу-собно куцали тим јајима. Свако, чије је јаје било јаче, до-бивао је и разбијено јаје од онога са ким се куцао. Билоје покушаја и подметања, па уместо правог јајета неко биупотребио дрвено. Те подметачине су се брзо откривале.Љуске од ољуштених јаја нисмо смели бацати по кући идворишту, већ би их сакупљали у једну посуду и носилиу поље и бацали на највећи мравињак говорећи “да будејаја, као мрава”. И други верски празници су ме испуња-вали радошћу и својим садржајем. Међу те празнике спа-дају Петровдан, Материце, Очеви, Илиндан и други чијије мото поштовање обичаја и традиције. Своју славуЂурђевдан сам изузетно волео, али сам се више радоваоБожићу, Ускрсу и Петровдану. То су била уско породичнаславља родитеља са децом.

153

Петровдану сам се јако радовао, јер би свако од насдеце добивао од мајке, раније усирен мали “сирац”. То јебила велика радост за нас децу. Свако ће добити својсирац, само за њега, има ли веће радости. Не бих гаодмах јео, него сам га чувао и уживао у њему неколикодана, гледајући га и миришући.

У моме селу највећи дар који се може дати некојособи, коју посебно волимо, ценимо и поштујемо је сирац,плетене, шарене чарапе од вуне и литра шљивовице, чијаје флаша зачепљена делом клипа од кукуруза. Оваквих по-клона, од мојих земљака, сам се пуно напримао и били суми дражи од било којих других поклона, јер су мирисалина мој завичај и моје детињство. Моје колеге су посебнообожавале сирац и када би ми неко од земљака донеосирац на поклон, одмах су се окупљали око мене да ужи-вају у тој посластици. Прављење сирца захтевало је стрп -љење и умеће, а сам процес трајао је дуже времена.

Осушени сиреви могу дуго да стоје и домаћице ихувијају у чисте, беле крпе и чувају обично у просторијигде струји ваздух, то је мљечар.

За нас једанаесторо деце моја мајка је морала даусири оваквих једанаест малих сирчева за Петровдан иједан велики за сву породицу. Због тога је церемонија де-лења сирчева сваком детету посебно, од стране мајке, биовелики и незаборавни догађај за мене.

Да нема тих верских празника, када би наш сељакнашао времена да окречи просторије у кући, купи нештоново за себе и децу, окупа се, обрије се, пресвуче и децуи себе, да нема Славе, Божића или других празника. Увекби то одгађао за сутра, док заврши пољске послове, а по-слове никада да заврши. Овако, ако нам је слава, доћи ћекумови, пријатељи и други гости и треба да се остави лепутисак. О Божићу има времена да се заједно ужива уручку са породицом, разговара са њима, игра се са децом

154

итд. Такође, и други обичаји имали су велики значај уживоту људи, као што је пост. У селима, није било кому-никације, није било струје, радиа ни телевизије. У каснујесен и зиму људи су имали доста времена, сабрали сусву летину и оставили је на сигурном, поклали свиње иприпремили обилату зимницу. Хране, а и времена ималису довољно, па су се спремала масна и презачињена јела,која су лоше утицала на њихово здравље. Међутим, тра-диционални божићни и ускршњи пост, ограничавали суих у таквој нездравој исхрани. Мислим да је то одиграловелику улогу у очувању здравља људи у том времену.

Увек сам се трудио да максимално уживам у животуна овоме свету. Сматрам да је највећи божији дар, ононајузвишеније што човеку може да се догодити, а то је ра-ђање. Рађањем човек показује да ужива у животу, а какавће садржај живота бити зависи од самог човека, али и одмногих других околности. Срећа и околности у којимаживимо пружају нам шансу да уживамо у животним ра-достима, не маштајући о ванземаљском животу. Живот мије подарио много лепих ствари, или сам их ја можда самумео да узмем од живота.

Нисам у потпуности сигуран у бесмртност. Сигурансам у безсмртност једног народа, али не и појединца. Збогверовања у бесмртност, многи људи не цене довољно зе-маљски живот. Нисам присталица аскетског и монашкогживота, више сам наклоњен брачном и породичном жи-воту. У историји је познато да су народи ишчезавали кадасу губили вољу за рађањем и продужа вањем живота. Затосам присталица свих овоземаљских лепота и сматрам дау њима треба максимално уживати и радовати им се доксмо у овоземаљском животу. Исто тако сматрам да онајкога смо волели и док год постоји у нашим сећањимасмрти нема. Присталица сам тврдње да на речи опстајесвет, јер је реч темељ човека. Ако је цео свет једна поро-

155

дица, како каже Шекспир, ко онда режира тај животниспектакл.

Сазнање о краткотрајности човековог живота требада појача љубав према животу какав јесте. Живот требаод самога почетка живети и у њему уживати, а не очеки-вати када све проблеме решиш да почнеш да живиш. Доксам, као лекар, био у Бјеловару, негде 1971. године, одр-жавао се неки скуп лекара Југославије у Загребу. Отишаосам не бих ли некога од познатих из Београда срео. Су-срео сам се са нашим познатим и чувеним професоромгастроентерологије из ВМА. Навратили смо у један ре-сторан на кафу и разговор. Као млад лекар причао сам муо својим жељама и плановима у будућности. Искуснипрофесор ме је пажљиво слушао, а онда ми испричао по-учну причу из свога живота. “Био сам најбољи ђак унижој гимназији” – почео је професор – “пуно сам вре-мена посвећивао књизи, а мало животу, говорећи када сеупишем у вишу гимназију, е онда ћу више времена по-светити да уживам у животу. Када сам уписао вишу гим-назију стално сам учио, а мало се проводио, говорећисамо да матуру завршим са одличним успехом и упишемсе на факултет, е онда ћу да се посветим животним радо-стима. Када сам уписао студије медицине углавном самучио, а врло мало излазио, говорећи када завршим сту-дије и постанем лекар, е онда ћу да живим и уживам. За-вршио сам студије, а тада ми се појавила жеља заспецијализацијом, па сам опет рекао, само да завршимспецијализацију, па мојим животним радостима нећебити краја. После специјализације желео сам да докто-рирам, па онда да уживам у животу. И то сам завршио, аонда се предао научном раду, да бих постао професор,завршио сам и то, а онда једнога дана кћерка ми рече дахоће да се уда и да очекује да ми подари унуче. Упитаосам се шта зар већ? Па када је то тако све брзо прошло?

156

Јер ја сам планирао и чекао да тек треба да почнем дауживам у животу, али живот није чекао” завршио је про-фесор, рекавши “да у животу све треба равномерно уск-ладити” и предложио ми да идемо у шетњу на улицу гдеживот тече за мене, још далеко од ушћа, а за њега се при-ближавао ушћу.

Религија која подстиче илузије о загробном животу,утиче на човекову свест да треба максимално да се по-свети животу какав тренутно јесте. Јесте да је онима којиверују у ванземаљски живот, лакше се опростити одовога света него нама скептицима. Краткотрајност жи-вота треба да нас подстиче да живимо садржајније, ужи-вамо у њему, јер човеку у старости недостаје оно што јеимао у младости, а у младости је недостајло оно што имау старости. Човек прво треба да нађе добро у себи, паонда добро у другима. Тешко се деси да човек баш сведобије од живота, а ако му се то случајно и деси, ондамислим да је он срећник.

Био сам често у прилици да учествујем у борби заљудски живот. Присуствао сам многим и умирањима ирађањима, схватио сам да је човечији живот један затво-рени круг (circulus vitiosus). Човек се роди као беспо-моћно људско биће, чији живот зависи од других, а одхране узима једино млеко. Током живота расте, развијасе у сваком погледу и достиже врхунац у свом развоју ионда полако почиње његова силазна линија. На крају присамом затварању животног круга постаје поново беспо-моћан, зависи најчешће од помоћи других и исто као ина почетку свога животног циклуса опет се углавномхрани млеком и његовим производима, док се његов жи-вотни круг не затвори. Човек је као ствар, док је нова инеупотребљавана свима је потребна и сви је траже, акада остари и истроши се остављају је и забораве на њу,да је некада добро чинила и да су се радо служили њоме.

157

X X V

Бог, или природа нису дали човеку мозак да би сесамо попунила рупа у лобањи, већ да би га активно ко-ристио, за размишљање и најбоље функционисање у до-ношењу судбоносних одлука, у проналажењу новихства ри, сагледавању свакојаких збивања у себи самом, усвојој околини, природи, стварању и компоновању нечегновог, значајног за њега или човечанство. Својим умом,поједини људи успели су да остваре сам врх у разнимобластима људског битисања, који су мета, или циљ занас обичне и којима тежимо да их колико толико достиг-немо, не увек до краја, али да би бар имали неки циљ,циљ који су поставили геније људског ума и показалинам чему треба да тежимо, да би били, колико толико, за-довољни постигнутим у своме животу. Ту црту врха затехничке науке поставили су генијални Никола Тесла,Михајло Пупин и Милутин Миланковић. У књижевностито су били Вук Караџић, Његош, Доситеј Обрадовић, ИвоАндрић и др. И свака област науке има по неког таквогчовека који је поставио домете којима треба да тежимо.Колико ћемо у томе успети и докле ћемо стићи не зависисамо од нас већ и од великог броја других околности: гдесмо и у коме миљеу рођени, у којим условима и околно-стима се развијали, да ли нам се пружила прилика дасвоје знање проширимо и обогатимо, колико на нас утичесредина у којој живимо, условима у којима смо се калилии школовали и на крају да ли смо успели да правилно

158

применимо искуства за обогаћивање свога знања и раз-воја свога духа и правилног усмеравања према постав-љеном циљу. Ако смо све то имали у најпозитивнијемсмислу и успели да то уградимо у себе и своје тежње,онда смо на путу да бар дођемо близу до постављенихидеалних циљева.

Сањао сам о бољем и лепшем животу и чезнуо дашто пре побегнем из сиромашног детињства и нађем спа-сење у лепшем и садржајнијем животу у том сниваномсвету. А онда, када сам отишао у тај свет, тај исти свет јепостављао пред мене стотине нерешивих проблема, нијебио према мени тако благонаклон, како сам ја сањарио,нудио ми је углавном проблеме које сам тешко могао дарешавам. Тај мој свет из снова постао је моја мора. Малоје остало ичега из мојих снова о том бољем животу, алиморао сам да му се прилагођавам, да се борим и осетимужитак када победим. Снови мога детињства постали суопори и горки у јави. Тада сам схватио право тумачењеизреке „да славуја ставиш у златни кавез, он ће жудети ивише волети свој зелени жбун“.

** *

Маја месеца 2005. године испред Народног позо-ришта у Београду срео сам свог старог и омиљеног учи-теља професора др Бранкована. Био је диван мајски дан.Београд се купао у светлости сунца, баште препуне го-стију, а на улицама као у мравињаку, стотине и стотинељуди комешају се у различитим правцима, свако од њихимао је свој циљ и убрзаним или лаганим корацима кре-тао се према њему. Обрадовао сам се сусрету са својим

159

професором и искрено сам му рекао како лепо изгледа,иако је имао већ 89 година. Испитивачки ме је погледаосвојим крупним очима и војвођанским нагласком рекаоми је: „Ти мене Вујо зајебаваш. Већ ми је 90 година уџепу и полако пакујем свој животни пртљаг у кофер.Знаш, Вујо, човек са сопственим старењем све чешће сеприсећа сопствене прошлости и као да бежи од садашњ-ности, али полако почињем да губим и свој менталнипртљаг. Све што сам некада о болестима учио на меди-цини, све је то сада на мени и у мени: старачке пеге,бројни младежи, брадавице, хронични бронхитис, емфи-зем плућа, бронхиектазије, срчана слабост, општа атеро-склероза, увећана простата, поремећај столице и мок рењаи да ти више не набрајам цела клиника је сада у мени.Знаш, чим ти длаке почну да расту из носа и ушију и по-чнеш да заборављаш, знак је да треба да скупљаш и па-кујеш свој пртљаг. Некада, у животу, сам возио четвртомбрзином, па онда пребацивао у трећу, па другу, па првубрзину и на крају сада возим у рикверц, али ми нештоштуца и када возим у рикверц. Знаш, Вујио , старост јегадна бољка. Него, оставимо се година и старости, бу-дућност је пред нама, реци ми како си ти?“. Слатко самсе испричао са професором уз лагану шетњу од Народногпозоришта до Калемегдана. Поздравили смо се не зна -јући да нам је то последње наше виђење. После пар ме-сеци професор је са својим пртљагом отпутовао у веч ност.Био је то изузетно образован човек. Говорио је, читао иписао осам светских језика. Културан, својим шармомпленио је околину у којој се налазио. Једном речју, био јеправи господин и интелектуалац, велики и угледнистручњак и код нас и у свету. Био је учитељ бројним ге-нерацијама и била је привилегија и част бити његов ђак.Са поштовањем се причало о Бранковановој школи пато-логије, а ми његови ђаци са поносом смо истицали да смоученици његове школе. Довољно је било у иностранству

160

само рећи да си ђак Бранкованове школе и другачије бивас гледали.

Поред шармантности и педантности био је и рацио-налан у сваком погледу. Сећам се на партијским састан-цима који су се одржавали после подне, обично крајемдецембра, и на којима се расправљало о повећању жи-вотног стандарда грађана у односу на протеклу годину,професор би узимао и отварао своју дебелу црну свескуу коју је преко целе године тачно уписивао сваки при-мљени и потрошени динар, боље и одговорније је торадио него и један завод за статистику. Тачно је износиоколико је те године био његов породични буџет у односуна прошлу годину. Упознавао нас колико је његова поро-дица трошила те године у поређењу са прошлом годиномна храну, колико на плаћање разних дажбина, колико нагардеробу, на културни живот, колики су издаци за шко-ловање деце и све то упоређујући тачно са прошлом го-дином. После дискусије уваженог професора падали суу воду сви подаци наведени у службеним материјалимакоје смо ми добивали као основ за дискусију, а који сеобично нису поклапали са професоровим.

Као што је поштовао и ценио свој рад, тако је пошто-вао и ценио и туђи рад. Није трпио неправду ни недо-реченост, био је искрен, принципијелан и доследан. Својеје добро чувао, а туђег се клонио.

После одласка у пензију 1975. године, преко Међу-народне комисије за техничку и научну сарадњу радио јесве до 1985. године на Медицинском факултету наМалти, где је водио патолошку службу. По тадашњем за-кону, сви они који су били у пензији, а радили у ино-странству, нису могли примати пензију у домовини, запериод док су у иностранству. Са тиме се професор Бран-кован никако није могао помирити. Стално ми се жалиода то није у реду. Њему пензију нико није поклонио, већ

161

ју је поштено зарадио и нико не може да му забраниправо на поновни рад. Није био увређен из материјалнихразлога, већ се радило о његовом принципу. За њега је тобило нелогично, личило му је на отимачину, и стално гаје прогањало не дајући му мира, али закон је био неумо-љив. При сваком доласку у Београд и нашим честим су-сретима жалио ми се на ту неправду. На Медицинскомфакултету на Малти радила је и кћерка председникаМалте као лекар. Професор Бранкован јој је био менторза докторску дисертацију. При крају саме дисертације,причао ми је касније професор, он је позвао свога канди-дата на разговор и саопштио јој да он мора да се врати уземљу и да би даље менторство требало да преузме некодруги. То је кандидаткињу изненадило и забринуло и на-равно испричала је то своме оцу, да јој помогне. Отац,председник Малте, позвао је професора на разговор. Упријатном разговору професор му је изнео и свој проблемса пензијом. Председник му је нудио да му он надокнатитај износ и још више ако треба, само да остане, јер субили презадовољни његовим радом. Он се захвалио, ре-кавши да му они већ сада дају довољно висока примања,и да се не ради о томе, већ он не може да се помири даму неко отима оно што је он својим радом поштено зара-дио. Председнику Малте није остало ништа друго, негода допутује у једнодневну посету Београду и овај про-блем реши са тадашњим председником ПредседништаваЈугославије Петром Стамболићем. Проблем је решен наобострано задовољство. Професору су исплаћени сви за-остали дуговви његове пензије, а кћерка председникаМалте је могла да рачуна на завршетак своје докторскедисретације. Професор је остао спокојан, јер је добио оношто је својим поштеним радом зарадио. Живео је скрмнои поштено у сваком погледу.

Поштовани професор отишао је тихо у вечност, а занас његове ђаке нестаће и умрети тек са нама.

162

** *

Мојим завичајем доминира питома и кротка гора Мо-тајица и брдо Виноградић. Мислио сам да иза Виногра-дића и Мотајице нема ничега више, али пењући сепо лако, све више и више на брадо, свет се преда мномширио. Моје детињство је било сиромашно, али садр-жајно. Сиромашно зато јер је у то време владала општанесташица и сиромаштво у материјалном смислу, али јебило садржајно у духовном смислу. Оно ми је омогућилослободу у души и простору. Научило ме је да волим иупознам природу, људе, животиње и све оно што се на-лази око мене. Живећи у природи деца у селу рано научеда самостално решавају проблеме који искрсавају предњима, што им развија машту, сналажљивост, креатив-ност, самосталност, тера их на размишљања и доношењеодлука у решавању разних проблема у домену њиховогживота и рада. Све нам ово касније у граду помаже да селакше снађемо и уклопимо у токове градског живота.Мислим да су деца у граду осиромашена за све оно штосмо ми на селу добијали од свог доста слободног и само-сталног детињства. Данашња деца имају велике прозорекроз које могу видети цео свет, али су осакаћени за ду-ховну слободу и раскошне природне лепоте. Гледајућисвога унука Луку, како буљи у компјутер и игра се некимсличицама које личе животињама, осећам у њему жељуда одлута у природу, да се игра са јагањцима, шета про-планцима, скакуће преко поточића, бере цвеће по лива-дама, лови лептире, прави воденице на реци, да се ваљапо росној зеленој трави, прави топове од блата и живибезбрижно у свим чарима детињства. То би он сигурножелео, јер има само 6 година, али му је то ускраћено и ту

163

почиње сиромаштво детињства. Зато сам ја у туђини пре-бивао, а живео у својим сећањима. Увек сам знао одаклесам и где припадам. Код свакога сам ценио људско до-стојанство, понос и самопоштовање. То сваки човек по-седује, ма којој друштвеној класи припадао, и увек самсе трудио да то поштујем и не повредим никога.

164

XXVI

Било је једно касно априлско поподне 2009. године.Сунце је већ увелико утонуло на запад, а небо око његацрвено као да је поливено крвљу. У смирај дана, још слабисунчеви зраци обасјавају беле зидове новосаграђенецркве Свете Петке на Чукаричкој падини. Црвена куполапресијава се као златом преливена, одбијајући сунчевезраке и правећи хладовину на улазу у цркву. У гробнојтишини и божијем миру стојим сам пред олтаром у црквии држим у руци шест воштаних свећа. Дошао сам да ихупалим за покој душе мојим најмилијим: оцу, мајци, се-стри и браћи. У мом размишљању и сабирању прошло-сти једино присуствују и гледају ме са зидова блажена,озбиљна лица светаца и пречисти и невини, као од мајкерођени, анђели. Знам да су овако, са 6 воштаних свећа урукама, данас стајали у београдским црквама и 5 мојихсестара и два брата. Вероватно у блаженој тишини пре-бирајући по прошлости нашег заједничког живота. От-хранили су наши родитељи нас 11 деце. Како су насот хра нили и у свет послати то само они знају, али да сунас добро васпитали у томе сам сигуран, учећи нас да сурад и поштење две најузвишеније врлине човека. И мојистричеви, као и ближа и даља родбина, имали су богатапокољења. Не сећам се да је ико у нашем селу имао мањеод осморо до десеторо деце, а било је негде и 13 и 15.Палим свеће у овом божијем храму и размишљам. Ја,прво колено мојих родитеља, па само двоје деце, мој син

165

само једно, ћерка двоје. Зашто је то тако, питам се? Дали ће у будућности неко имати да овако стоји са снопомвоштаних свећа у руци, пред олтаром цркве и запали ихза покој душе својим претцима? Да ли ће српском народуимати ко да пали свеће? Хоће ли нам децу доносити роде,вештачка оплодња у неким инкубаторима или из боца укојима су некада само зли духови бивали? Док палимсвеће постављам себи ова питања, а на њих немам одго-вора. Боже, да ли ова забринута света лица која ме гледајуса црквених зидова имају одговор на ова питања? И онићуте, а тишина постаје још тиша. Србијо, да ли ти знашодговор на ова питања, или си можда и ти у бризи, штосе све више и више, уместо песме и дечијег смеха, чујетишина. Из те дубине као да чујем глас предака – српскинарод ће наћи излаз из својих проблема као и увек досада. Зар се мало пута српсака земља празнила и опет пу-нила животом.

** *

Нисам противник вантелесне оплодње, али самотамо где постоје истинске медицинске индикације и гдеје све под контролом медицинских стручњака. Уколикодође до злоупотребе ове хумане методе, биће то ката-строфа за човечанство. Уплашен сам објављеним текстому “Политици” од 29. децембра 2010. године да је “бри-тански певач Елтон Џон постао отац у 63 години поштоје сурогат мајка њему и његовом партнеру Дејвиду Фур-нишу родила сина”. Цена ове наруџбине је била 30.000евра. Ово је човеков пораз, ово је катастрофа, можетедете, као неку ствар, као роба купити за 30.000 евра. Да

166

ли ми то срљамо у пропаст? Ја немам ништа против нихомосексуалаца ни хетеросексуалаца свако има право даудовољава својим животним прохтевима онако како онто жели, али све дотле док то не утиче на судбину других.Наведени геј пар изјављује “ми смо поносни и срећни ро-дитељи, испуњени радошћу”. Какав цинизам! Они су ис-пуњени радошћу, а не питају се шта ће у будућности битиса менталнм склопом детета које ће расти и развијати сеу неприродним условима, такво дете мора имати и не-природно понашање. Шта ако ово пређе у епидемију падецу будемо куповали и наручивали као ствар, као штосу се некада могли купити робови. Да ли смо изгубиликомпас и полако свесно клизимо у суноврат.

** *

Као лекар често сам размишљао о лепоти лекарскогпозива. Лекарски позив је леп, хуман и узвишен, али врлотежак, одговоран и захтева да му се потпуно предамо.Овим позивом могу да се баве они који истински воле чо-века, цене људске вредности и спремни су увек да по-могну, па и уз највеће жртве. Овај позив треба да одаберусамо они који су спремни и навикли да цео радни векмарљиво раде и уче. Само сталним учењем богатимосвоје знање и постајемо способни да помогнемо болес-ном човеку, а онда доживљаваљмо оно што један лекарнајвише може да доживи “Докторе, много вам хвала, ис-тински сте ми помогли и спасили живот”. Онда вас текобузме нека лепота, спокојство и мир, знајући да сте не-коме помогли, онда када му је било најтеже, а то је очу-вање његовог здравља и живота. Тај осећај се не може

167

платити, али га треба доживети. Лекар мора за сваккогболесника да има осмех наде. Е, онај ко у томе налази ле-поту лекарског позива може њиме и да се бави. Варају сеони који мисле да ће им овај позив донети удобан, без-брижан и спокојан живот и потпуну материјалну обезбе-ђеност. Ко иде због ових циљева у избору лекарскогпозива, таквоме саветујем да се у животу бави нечим дру-гим, јер ће бити лош лекар, а то је онда најнесрећнијипозив и осећај да некоме са својим лошим знањем пома-жете ради материјалне добити, то ће изазвати у вама по-нижење и презир самога себе.

** *

Било је дивно септембарско вече 2009. године.Стајао сам поред прозора хотела “Босна” у Бања Луци.Поглед ми је уперен према Лијевчу пољу, иза кога доми-нира поносна и кротка гора Мотајица, а на њеним оброн-цима, у ово дивно септембарско вече, разбашкарило семоје село Ситнеши, моје родно место, мој завичај. Тамосу моје испаше и извори, лепши од ичијих, тамо су нашарађања и наша славља, тамо је моја прошлост, која себуди у мојој садашњости. Стојим у соби поред прозора уграду о коме сам толико сањао, стојим и пребирем посвојој прошлости. Слике мога детињства ређале су се изоблака мојих сећања. Овим улицама ходао је Кочић, каода чујем гласове његових Змијањаца: “Само ти Перореци...”. Доле је Учитељски факултет, где је знање саку-пљао Бранко Ћопић, а касније и мој старији брат Миод-раг. Овим улицама је пролазио мој брат Слободан, каонајбољи ђак бањалучке гимназије. Као дете сам сањао,

168

да једног дана дођем и видим овај бајковити град за когасу ми стално причали да је срце Босанске крајине. Вечеје. Река ђака и студената тече у жагору главном бањалуч-ком улицом.

Приликом последње посете завичају, августа 2009.године, са радошћу у срцу сам запажао како се полакоостварује Крлежина футуристичка дијагноза мога мо-тајичког краја. Кроз питомо село, испод Мотајице, кри-вудају данас асфалтни путеви и блистају ноћу електричнаосветлења, у свакој кући звоне телефони са свих мери-дијана, одакле се завичају јављају, по свету расута, ње-гова деца. Испресецано је насеље водоводном мрежом, акуће опремљене електричним шпоретима, фрижидерима,замрзивачима, ТВ пријемницима. Осветљен на зеленојпадини планине Мотајице блиста се хотел у моме селу,са комфором какав сам сретао широм цивилизованогсвета. И цео мој завичај, као аркадијско острво, плови касрећи “као да ту није урлао Турчин, као да се вјековимату није живјело око колца и као да нису пламтјели чар-даци и хучале крваве воде”, да се послужим поново Крле-жиним тачним увидом у историју мога краја. Мотајицаје учествовала у тој историји помажући људима да не-прекидним бунама и отпорима бране своје достојанствои голи опстанак. Зато им и припада будућност какву на-слућујем свуда куда сам прошао и видео у свом завичају2009. године.

Вечерас сам аутобусом из Београда стигао у БањаЛуку, дошао сам не као сеоско дечаче, већ као редовнипрофесор Медицинског факултета, да овде своје земљакеучим лепоти медицине. Није битно како сам дошао,битно је да су се ти дечачки снови остварили и да самвечерас ту, у граду својих снова. Данас у аутобусу, гос-подин који је седео поред мене, упитао ме је чиме себавим. Погледао сам у његове знатижељне очи и после

169

кратке паузе одговорио: “Бавим се оним што сам научиоу првом разреду основне школе у моме селу, а то је читами пишем”. Није ме ништа више питао. Видео је да у мис-лима некуда далеко лутам. Тако и сада, радостан у оства-рењу својих дечачких снова, стојим поред прозора и каода чујем Андрићеву поруку: “На почетку свих стаза и пу-тева, у основи саме мисли о њима, стоји оштро и не-избрисиво урезана стаза којом сам први пут слободнопроходао”, а ја још стојим пред тајном живота и јединошто могу са сигурношћу о тој тајни изразити јесте чу-ђење. Одбијам реченицу неког писца из детињства, којаје о животу говорила као о рђавој навици и приклањамсе мудром Андрићу који је најдубље спознао и најтачнијеописао трошност живота, бесмисао, зло, несигурност,трагику, трпње и оскудице, али и изрекао најлепше химнеживоту и коначни закључак – да живот упркос свему –ипак пебеђује! Оно што сам видео са своје медицинскеосматрачнице, коју доживљавам као привилегију суд-бине, учвршћује у моме сазнању Андрићеву истину о жи-воту, јер сам и сам сведок највећег биолошког чуда орађању, умирању и борби живота и смрти, а, упрскомсвему, живот тријумфује!

Ујутро сам се рано пробудио и пре поласка на факул-тет стао поново поред прозора у хотелу “Босна”. Сунцеје излазило иза Мотајице. Црвени сунчеви зраци плам-тели су на крововима кућа, зеленим пољима и бистримводама река. Још као дете гледао сам овакве изласкесунца и сенке које су се пружале испод крошњи дрвећа.Небо окупано у зрацима сунца. Последње капи росе не-стају са зелене траве. Из димњака кућа ковитлају се ко-лутови дима и губе се високо у плаветнилу неба. Све јенепромењено. Променио сам се само ја, тако много про-менио, а ипак остао исти.

Над мојим завичајем, обасјаним Сунцем, рађао сенови дан.

170

БЕЛЕШКА О ПИСЦУ

Рођен 5. марта 1938. године у Ситнешима, општинаСрбац, Република Српска, од мајке Кристине и оца Уроша.Основну школу је завршио у месту рођења, Нижу гимна-зију у Српцу, а средњу школу у Београду. Медицински фа-култет завршио је у Београду 1968. године. Још за времестудија био је укључен у истраживачки рад, а 1967. годинебио је председник Конгреса стручних радова студената ме-дицине и стоматологије Југославије. После завршеног ле-карског стажа, као војни лекар, постављен је на дужноступравника гарнизоне амбуланте у Бјеловару, где остаје до1972. године. Тада одлази на специјализацију патологијеу Институт за патологију и судску медицину Војномеди-цинске академије. Специјалистички испит положио је1975. године са одличним успехом. Докторирао је у Војно-медицинској академији 1986. године са темом из областикардиопатологије „Прилог проучавању морфолошких про-мена у залисцима стечених срчаних мана“. За доцента запредмет патологија изабран је 1987. године, за ванредногпрофесора 1993., а за редовног професора 1998. године.

Од 1972. године ради у Заводу за патологију и судскумедицину Војномедицинске академије, где је прошаодужности од лекара специјалисте, начелника Одељења запатологију, начелника Института за патологију до начел-ника Завода за патологију и судску медицину. Уже обла-сти интересовања су му кардиопатологија и патологија

171

коштано – зглобног система и меких ткива. На стручномусавршавању из области тумора костију и зглобова бора-вио је у Лондону и Глазгову. Стручне и научне радове из-лагао је на стручним конгресима у земљи и иностранству,почев од Бостона и Амстердама, затим у Бечу, Мадриду,Санкт-Петерсбургу, Хаифи, Ници, Сиднеју и др. местима.Аутор је преко 350 научних и стручних радова, објавље-них у домаћим и страним часописима, од чега је у 85%први аутор. Објавио је два уџбеника патологије за средњумедицинску школу, уџбеник Патологије за студенте Вишемедицинске школе, који је доживео осам издања, уџбеникПатологије за студенте Високе здравствено-санитарнешколе струковних студија „Висан” у Београду, уџбеникПатологије за студенте Факултета здравствених наука Па-невропског универзитета „Апеирон“ у Бања Луци и коау-тор уџбеника Патологија за студенте Медицинскогфа кул тета у Бања Луци. Цитиран је у домаћој и странојлитератури преко шездесет пута.

Аутор је следећих књига: „Патологија срчаних вал-вула“, „Патологија крвних судова“ и „Тумори костију изглобова“. Коаутор је књига: „Тумори тестиса“, „Бласт по-вреде“ и „Темпорални артритис и реуматична полимијал-гија“. Написао је поглавље за књигу „Реуматичне и сроднеболести“ и два поглавља за књигу „Запаљенске болестикрвних судова“, као и два поглавља за књигу „Кардиоло-гија“ II том и два поглавља за књигу „Pericardiology: con-termporary answers to continuing challegs“ коју је Светскоудружење кардиолога прогласило референтном публика-цијом из области болести перикарда.

Поред кардиопатологије и патологије коштано-зглоб ног система, више година се бавио и проучавањемпатолошких промена код бласт повреда, о чему је извеш-тавао домаћу и светску јавност.

Био је ментор у 87 магистарских и докторских ра-дова, доктораната и магистраната Војномедицинске ака-

172

демије, Медицинског факултета у Београду, Новом Садуи Бањалуци.

Дуже времена је обављао дужност секретара На-ставно-научног већа Војномедицинске академије, као идужност генералног секретара Удружења патолога Југо-славије. Био је експерт за патологију и хистологију Савез-ног министарства за развој, науку и животну средину. Чланје Кардиопатолошког одобра САНУ и Одбора за дијагно-стичке методе и технике у медицини САНУ. Био је профе-сор на последипломским студијама из реуматологије наМедицинском факултету у Београду и Крагујевцу, профе-сор патологије на Вишој медицинској школи у Земуну,професор Високе здравствено-санитарне школе, струков-них студија „Висан“ у Београду и професор патологије Фа-култета здравствених наука Паневропског универзитета„Апеирон“ у Бања Луци. Био је један од оснивача првеприватне Виоске медицинске школе струковних студија„Милутин Миланковић“ у Београду и њен директор од2005. до 2007. године.

Године 2001. изабран је за редовног професора запредмет Патологија на Медицинском факултету у Бања-луци, а 2002. за редовног професора патологије на по-стдипломским студијама на истом факултету у Бањалуци.Одлуком Клиничког центра у Бања Луци именован је застручног консултанта из области патологије коштано-зглобног система. Био је члан уређивачког одбора часо-писа „Војномедицински преглед“. Номинован је уМаркуисовој едицији „Who¢s who in the World“. Уврштенје у биографски лексикон „Познати српски лекари“ Бео-град-Торонто 2005. Добитник је Грамате Његове Свето-сти српског патријрха Павла и захвалинице Православнеепархије Рашко-Призренске. Носилац је Грамате мана-стира Хиландара. Добитник је Грамате Јерусалимске пат-ријаршије, односно благословеног патријрха Диодориса,

173

патријарха светог града Јерусалима и целе Палестине.Добитник је захвалнице САНУ за велики доприноспројекту Кардиологија 2000. и за унапређење народногздравља, медицинске науке и образовања и Повељесрпског лекарског друштва за изванредне заслуге на уна-пређењу здравствене службе. Носилац је већег броја при-знања и одлковања међу којима и Оредена I реда за заслугеу области одбране и безбедности. Лично је од председникасветског конгреса СИРОТ који је одржан у Шангају добиопозив да као гост Конгреса одржи своје предавање о новимсазнањима у пољу трауматологије и ортопедије. Због бом-бардовања Србије ово није реализовано.

174

175

176

177

178

179

180

181

182

183

184

185

186

187

188

189

190

191

192

193

194

195

196

197

198

199

200

201

202

203

204

205

206

207

208

209

210

211

212

213

214

215

216

217

218

219

220

221

222

223

224

225

226

227

228

229

230

231

232

233

234

235

236

237

238

239

240

241

242

243

244

245

246

247

248

249

250

251

252

253