koreni (21. decembar 2011)

8/3/2019 Koreni (21. decembar 2011)

1/21

26. December, 2011

[email protected]

::. Skenirano

::. Navigaci ja

Vie od 65 000

mesenih ulazaka nawww.koreni.net je

razlog za toliko puta

reeno: Hvala!

Nikola Jani:

Skromnost je,ponekad,katastrofalnagreka

Kae narod da je vrlina biti

skroman. Jeste, ali ne uvek.

Naprimer ako uleti u vatru komijine kue koja gori, i

iz vatre izvue nekoga ko bi izgoreo da nisi to uinio,to je hrabrost. Ako posle toga, o toj i takvoj linojhrabrosti, ne bruji danima na sva zvona, to je

skromnost, to je vrlina.

21.12.2011. Opirnije...

Ludaka koulja srpske politike

Gut getan Frau

Dokumenti iz devedesetih

Trgovina organimaSarajevo-Trst

27. 05.1996. Rim - Ubistvo

novinara: U vezi sa smrunovinara Savijera Gutiljera

italijanski listovi "Mesaero" i"ornale" tvrde da je ubijen

jer je previe znao o ilegalnom trgovanju ljudskimorganima iz Sarajeva za Trst. Ovaj novinar istraivao

je krijumarenje ljudskih organa iz dela Sarajeva kojije pod kontrolom muslimana. U ovaj kriminal umean

je veliki broj visokih politiara iz muslimanskog iitalijanskog vrha.

21.12.2011. Opirnije...

Samoubistva - sve uestaliji fatalni in

::. tampana izdan ja

::. Proitajte

Osvrt na istinu

I jo neto, ali vano! Hrvatskijezik

Evropske unije

Ljubite neprijateljevae

Od 21. decembra 2011. na "Korenima" moete videtiTV i video priloge. Redakcija e biti zahvalna zaeventualno dostavljene materijale...

Dani dijaspore2009

Nezastareli intervju
mailto:[email protected]://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2745http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2744http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2743http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2743http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2742http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2742http://createplayer%28%27mediaspace%27%2C%20%27http//www.serbianvoice.eu/media/dani-dijaspore-2009.wmv',%20'',%20'true');http://createplayer%28%27mediaspace%27%2C%20%27http//www.serbianvoice.eu/media/dani-dijaspore-2009.wmv',%20'',%20'true');http://createplayer%28%27mediaspace%27%2C%20%27http//www.serbianvoice.eu/media/Matica-i-rasejanje.wmv',%20'',%20'true');http://createplayer%28%27mediaspace%27%2C%20%27http//www.serbianvoice.eu/media/TV-Pink-10-03-2011.wmv',%20'',%20'true');http://www.koreni.net/download.php?file=http://www.serbianvoice.eu/media/Matica-i-rasejanje.wmvhttp://createplayer%28%27mediaspace%27%2C%20%27http//www.serbianvoice.eu/media/Matica-i-rasejanje.wmv',%20'',%20'true');http://createplayer%28%27mediaspace%27%2C%20%27http//www.serbianvoice.eu/media/Matica-i-rasejanje.wmv',%20'',%20'true');http://www.koreni.net/download.php?file=http://www.serbianvoice.eu/media/dani-dijaspore-2009.wmvhttp://createplayer%28%27mediaspace%27%2C%20%27http//www.serbianvoice.eu/media/dani-dijaspore-2009.wmv',%20'',%20'true');http://createplayer%28%27mediaspace%27%2C%20%27http//www.serbianvoice.eu/media/dani-dijaspore-2009.wmv',%20'',%20'true');http://createplayer%28%27mediaspace%27%2C%20%27http//www.serbianvoice.eu/media/dani-dijaspore-2009.wmv',%20'',%20'true');http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2742http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2742http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2743http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2743http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2744http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2745http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=58http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=56http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=55http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=54http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=53http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=52http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=51http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=50http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=49http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=47http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=46http://www.koreni.net/broj30/index.htmhttp://www.koreni.net/broj31/index.htmhttp://www.koreni.net/broj32/index.htmhttp://www.koreni.net/broj33/index.htmhttp://www.koreni.net/broj34/index.htmhttp://www.koreni.net/broj35/index.htmhttp://www.koreni.net/broj37/index.htmhttp://www.koreni.net/broj38/index.htmhttp://www.koreni.net/broj39/index.htmhttp://www.koreni.net/broj41/index.htmhttp://www.koreni.net/broj43/index.htmhttp://www.koreni.net/broj45/index.htmhttp://www.koreni.net/broj47/index.htmhttp://www.koreni.net/broj49/index.htmhttp://www.koreni.net/broj51/index.htmhttp://www.koreni.net/broj53/index.htmhttp://www.koreni.net/broj55/index.htmhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=5http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=4http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=9http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=10http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=11http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=20http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=19http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=26http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=99http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=84http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=31http://www.koreni.net/images/covic.jpgmailto:[email protected]://www.koreni.net/modules.php?name=Stories_Archivehttp://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=97http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=3http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=25http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=1


2/21

pitanje postavljam sebi veodavno, to jest od kako sam

saznao da je sa druge strane brda na kome se

navodno pojavila Bogorodica, u jamu baeno oko trihiljade rtava.

21.12.2011. Opirnije...

Uz poetak sezone krsnih slava

Kultura ivljenja:slave

Dah za jai zamah

Slava je porodini praznik pokome su Srbi jedinstveni, ne

samo u pravoslavnom svetu.

in slavljenja odabranog sveca, jednom godinje,nadilazi sva ostala crkvena i dravna praznovanja.

Ouvanje ikone i slavskog obreda, za mnoge porodiceu Srbiji jeste znak ouvanja nacionalne tradicije, ali iouvanja porodice.

21.12.2011. Opirnije...

akademija nauka?

Prosean graanin ovezemlje seti se da ova vanainstitucija postoji u vreme

kada se tamo primaju novi

lanovi ili kada se stariukljue u dnevnu politiku. Umesto da bude lider kojie odreivati pravac kretanja razvoja naeg drutva,Akademija kao da se povukla u ilegalu. Meutim, izanjenih "zidina" deava se i neka nauna aktivnost.

21.12.2011. Opirnije...

Nedeljni dnevnik sa Kosova

Deci u priati okorupciji

Sat je zazvonio i najavio novi

radni dan u Kosovskoj

Mitrovici, mora se ustati i

krenuti do kole. Deca neetolerisati da im profesor

zakasni na as, zar ne?

20.12.2011. Opirnije...

mazohizam

Savez srpskedijaspore Slovenije

Tekst PredragaSarape za blognovina vranjskih

Hrvatska tvrdi da jeitalijanski radni logorbio najgori u regionu

Obrazovan Odbor zaselo SANU
http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2729http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2728http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2728http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2727http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2727http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2727http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2726http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2726http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2726http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2724http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2724http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2724http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2724http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2726http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2726http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2726http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2727http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2727http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2727http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2728http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2728http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2729


3/21

26. December, 2011

[email protected]

::. Skeni rano

::. Navigacija

Vie od 65 000



reeno: Hvala!

Nikola Jani:

Skromnost je, ponekad, katastrofalna greka

Kae narod da je vrlina biti skroman. Jeste, ali ne uvek. Naprimer ako uleti u vatru komijine kue kojagori, i iz vatre izvue nekoga ko bi izgoreo da nisi to uinio, to je hrabrost. Ako posle toga, o toj i takvojlinoj hrabrosti, ne bruji danima na sva zvona, to je skromnost, to je vrlina.

Ili ako iz nabujale reke izvue na obalu davljenika, koji bi se udavio da ti nisi bio tu, a kasnijei poznatom i nepoznatom ne pria o hladnim talasima sa kojima si se borio, to je i skromna vrlina i ljudskost.

Ali ako iz skromnosti uti o onome to nisi uinio i radio u lino ime, ve kao predstavnik izvesne organizacije iliinstitucije, onda je takvo utanje greka, kojom se omoguava uvrivanja nekorektne i neosnovane slike onekome i neemu. Recimo o nekoj organizaciji i njenom lanstvu, o srpskoj dijaspori, ili o naoj matici Srbiji.

Tokom nekoliko nedelja oporavka, posle "eprkanja" vedskih lekara po mom srpskom srcu, imao sam vremena dapitam i preispitam samog sebe o mnogo emu. Provodio sam dane igrajui igru "Pitanja i odgovori". Sam sebi sam

postavljao pitanja i insistirao da na svako pitanje dobijem i odgovor, to je suprotno praksi vodeih novinara usrpskim medijima, na B92 i ponekih drugih, najee kada su im u programu gosti edomir Jovanovi, VukDrakovi, Sran Srekovi, Nenad anak... i drugi koji imaju sline stavove o svemu i svaemu. Prvo i loginopitanje je bilo: Da li je iz mog srca uklonjeno ono to mu je smetalo da svaki dan i u svakom trenutku kuca sa

neophodnom snagom i voljom? Na odgovor sam ekao nekoliko dana, da bih sa sigurnou zakljuio da jeste. Aline sve. Ostala je u njemu Srbija, koju odatle nikada i niko nee moi da izvadi, i zbog koje danas, iskreno i nebirajui rei ispisujem ove redove. Ne zanima me to e neko da kae: "Ovaj Nikola nije ba mnogo pametan, a inekulturan je". Nikada nisam ni tvrdio da sam izuzetno pametan ili da sam poeleo da budem pametniji nego to je

pametna veina mojih sunarodnika. Nenormalno velika pamet je privilegija onih koji godinama tvrde da "Srbija nemaalternativu"... ni u emu. Nisam ni poludeo, ma da i pametni mogu da polude, ako svakodnevno sluaju i prihvate

budalatine politiara i medija o onima "drugima", o onima koji "nee u Evropu"! Nisam gluv (a nisu ni veinagraana Srbije) i nebrojano puta sam sluao mnoge pametne pa i te "druge", ali nikada nisam uo da su rekli"Neemo u Evropu"! uo sam ih da su govorili: "Hoemo u Evropu, ali ne u ovakvu kakva je danas, ve u Evropukoja e da potuje ljudska prava graana Srbije i Srbiju, isto koliko se ta prava potuju u, i izmeu, zemalja lanicaEvropske unije".

Kakvi su to mozgovi koji su ovakav logian stav, i normalno i korektno objanjenje pod kojim uslovima prihvatajuEvropu i trae da Evropa prihvati Srbiju, transformisali u zakljuak i reenicu da ti "Nee u Evropu"? Ne elim danagaam, ni da iznosim optube koje ne mogu da dokaem, ali sam siguran da bi se realnost njihovih mogunostimogla ustanoviti u visoko tehniki opremljenim centrima za ispitivanje mozgova i zdravih i bolesnih u "samo

mailto:[email protected]://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=20http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=19http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=26http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=99http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=84http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=31http://www.koreni.net/images/covic.jpgmailto:[email protected]://www.koreni.net/modules.php?name=Stories_Archivehttp://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=97http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=3http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=25http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=1


4/21

Postavite na

sve i svata, a najmanje istinu. Novcem siromanog srpskog naroda kupovao je sebi podrku, uglavnom od onih

koji nisu imali legitimitet da mu je daju. Neshvatljivo je da jedan ministar u vladi jedne drave, toj dravi moe tako

dugo i nekanjeno da nanosi tetu? Ali u dananjoj Srbiji stvari se kotrljaju po inerciji ustaljene i po dravne interese

veoma tetne politike. Ono to postoji, ali ne pripada njihovom politikom krugu, to ne postoji, a ono to zaista nepostoji, ega nema ili nije tako, to se uz pomo medija iskonstruie, modifikuje i predstavi javnosti kao postojee.Tako se razbijalo srpsko rasejanje, a iskren patriotizam (koji je krajnje ljudski, za razliku od agresivnog amerikog,nemakog, iptarskog, hrvatskog ili muslimanskog) ignorisalo se ili se ak oznaavalo kao ovinizam.

A svaki Srbin iz rasejanja, koji nije "njihov" i ko nema neki biznis ili neku drugu korist u i od Srbije, iznoenjem istine

u medijima stvara samom sebi mnoge nove neprijatelje i neprijatnosti, i rizikuje linu bezbednost. To i poetnici,uesnici novinarskih kurseva znaju, a da ne govorimo o iskusnim lisicama, vlasnicima i urednicima medija u Srbiji idijaspori. Mislim na one koji spreavaju da se progovori istina kojom bi se bar donekle promenilo ono najgore uSrbiji, ili da srpsko rasejanje na zapadu organizovano i efikasno radi na promeni negativne i ne tako retko

falsifikovane prie o srpskom narodu, o Srbiji i njenim pokrajinama, i o Republici Srpskoj. Ne. U Srbiji danasSrekovia smenjuju kao lana upravnog odbora SPO-a (zbog Drakovieve naredbe i "partijske discipline"), ali nei kao ministra u vladi?! A zaboravili su da je i sam Drakovi bezbroj puta rekao da je Srekovi, ba kao ministarza dijasporu, napravio mnoge greke. ak ni u Skuptini Republike Srbije nisu traili da Srekovia smene zbognjegovih greaka prema dijaspori i lananog krenja zakona o dijaspori, nego to je nezakonito davao novac tamoza ta nije bio namenjen. Nikoga nije briga da nema tih para koje bi danas nadoknadile tetu koju je Srekovi

naneo Srbiji, neistinama i politikim smicalicama kojima je spreavao rasejanje da, na primer, iznosi injenice ojunoj Srbiji, Bujanovcu, Preevu, Rakoj oblasti ili Sandaku. Taj ovek nas je smiljeno zaustavljao (vrh SPO-a jesa time bio upoznat, a nije iskljueno i da je bio i inicijator tog plana) da, pre nego to i to bude kasno,argumentovano dokaemo, da se na tim podrujima Srbije, kao i u Srbiji uopte, ne ugroavaju ljudska pravaiptara i muslimana, ili maara, a da situacija u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini nije onakva kakvom je sve eepredstavljaju u Maarskoj ili opisuju u medijima nekih zemalja lanica Evropske unije. Plansko spreavanje toga (uzneplansko troenje velikih pare na svakakve gluposti) nije usmereno samo na jednu organizaciju iz vedske, ve ina nae organizacije i ljude iz Austrije, Danske, Slovenije, vajcarske, Engleske, Francuske, Nemake... Ej bre,narode, pa zar ove zemlje, koje sam nabrojao, nisu drave koje sujedina alternativaza Srbiju?!

Razlika izmeu velikih medija i malih Korena je u tome to urednici u tim njihovim medijima u Srbiji cenzuriu ispreavaju da se o "nepodobnim" aktivnostima, (ali za narod sigurno korisnim) ne govori i ne pie. A da ja na mojimKorenima, koje niko ne finansira, neskromno objavljujem i samog sebe. To se moe jednostavno i shvatiti i objasniti

kada uvidimo injenicu da je razlika izmeu propagatora "evropskih bezalternativnih vrednosti" i nas u tome to jeza veunu srpskog rasejanja, ljudi koji ive u zemljama Evropske unije, jedini bezalternativni put - naa maticaSrbija.

Sigurno da je to je i razlog to e itaoci na portalu www.koreni.net ubudue imati priliku da vide i proitaju mnogood onoga to do danas nigde nije objavljeno.

Nikola Jani21.12.2011.

Prilagoeno za tampanje
http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2753http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2753http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eeb


5/21

26. December, 2011

[email protected]

::. Skeni rano

::. Navigacija

Vie od 65 000



reeno: Hvala!

Dokumenti iz devedesetih

Trgovina organima Sarajevo-Trst

27. 05.1996. Rim - Ubistvo novinara: U vezi sa smru novinara Savijera Gutiljera italijanski listovi"Mesaero" i "ornale" tvrde da je ubijen jer je previe znao o ilegalnom trgovanju ljudskim organima izSarajeva za Trst. Ovaj novinar istraivao je krijumarenje ljudskih organa iz dela Sarajeva koji je podkontrolom muslimana. U ovaj kriminal umean je veliki broj visokih politiara iz muslimanskog i

italijanskog vrha.

23. 05.1996. Jasenovac - Tuman: Direktor muzeja rtava genocida dr Milan Bulaji rekao je jue da je morbidnaideja Franje Tumana da ustaki logor smrti Jasenovac pretvori u zajedniki memorijalni centar rtava i njihovihegzekutora. Naglaavajui da se Tuman slui falsifikatima, Bulaji je kao primer naveo da hrvatski predsednikuporno revidira jasenovake rtve, svodei broj ubijenih Srba, Jevreja i Roma na dvadesetak hiljada. "Premadokumentaciji Muzeja rtava genocida, u Jasenovcu je toliko ubijeno samo dece starosti od jednog dana do 14

godina". Bulaji podsea da je ukupan broj rtava oko 700.000 ljudi, o emu postoji Nemaka dokumentacijaNemake i dravne Hrvatske komisije. Neistinita je i tvrdnja Franje Tumana da je Jasenovac posle 1945. godine

bio logor u kome su ubijani hrvatski domobrani i ustae. Ta Tumanova ideja objavljena je jo pre dvadesetakgodina u njegovoj knjizi "Bespua povijesne zbilje", koja je, kae Bulaji, "hrvatska verzija Hitlerovog Majn Kamfa.Gospodin Milan Bulaji je predloio da se inicira formiranje meunarodne komisije strunjaka za utvrivanje istine oJasenovcu, da se pokrene akcija za rekonstrukciju toga logora i da se podri ideja stavljanju Jasenovca pod

meunarodnu zatitu.

24. 05.1996. Kairo - Sarajevo - Islamisti: U lanku egipatskih novina " Al-Dustur" u kome se pie o traenju dasarajevska vlada izrui odbegle radikalne islamiste iz Egipta a koji se bore u Bosni, navode se rei neimenovanogegipatskog zvaninika: "Egipat ve trai od Sarajeva da mu izrui 75 odbeglih egipatskim muslimanskih ekstremista,suenih u Egiptu za antivladinu delatnost i terorizam". (Ekspres, 24.05.)

24. 05.1996. Internet - Jugoslavija: U roku od mesec dana jugoslovenski server

na Internetu posetili su Kanaani 2.500 puta, Australijanci 7000 puta, Englezi2.500. U SAD, gde se sada pokazuje najvee interesovanje za podatke koje nudivlada Srbije, bilo je 24.500 ulazaka obrazovnih institucija, 1.700 amerike vlade,16.000 puta podatke su traile informativne kue, ak 44.000 puta komercijalneinstitucije. Mnogi su traili i dodatne informacije, na primer iz Francuske o

tragediji na Markalama i muslimanskim manipulacijama, a brojni stranci su

izraavali iznenaenje i zgraavanje da je Jasenovac uopte postojao.



6/21

"uhvati" kamera samo na par sekundi, tek da se ne zaboravi da je ovo u stvari njegov proces.

25. 05.1996. Hrvatska - Istina: Hrvatska je uloila otar protest britanskom Forin ofisu zbog zvanine publikacije ofudbalskom prvenstvu "Euro 96" koje je podeljena uenicima u 3.200 kola u velikoj Britaniji a u kojoj ima"zlonamernog iznoenja iskrivljenih i netanih istorijskih i aktuelnih podataka o Hrvatskoj". U tekstu publikacijeizmeu ostalog pie: "U Drugom svetskom ratu nacisti su osnovali svoju vladu u Hrvatskoj koju su vodile ustae,bivi teroristi. Oni su poinili genocid nad Srbima, ukljuujui masakre, izgone i prisilne prelaske na rimokatolikuveru. Nakon rata Hrvatska se integrisala u Jugoslaviju koju je predvodio maral Tito koji je i sam bio Hrvat. Nakon

njegove smrti 1990, hrvatski separatisti su doli na vlast i proglasili nezavisnost..." (Politika ekspres). O kolskom

gradivu u vedskim kolama, iz koga ue decu o Srbima, o Kosovu, o Srbiji i u Jugoslaviji, mogu se nai i tvrdnjekao na primer da "sa Srbinom moe da jede i pije - a nikako ne sme da mu okrene lea" ili da su Srbi narod"koji ima nagon da see ui i noseve" ili da "Kosovo nije Kosovo ve Kosova" i slino, a da naa Ambasada utokholmu ne reaguje. Aleksandar Prlja ak ne obavetava ni srpsku ili jugoslovensku vladu o ovakvim rasistikim ineprihvatljivim presedanima.

25. 05.1996. Spomenik teroristima: U mestu Trbusi kraj Omia,

sveano je otkriveno spomen obeleje voama ustaketeroristike grupe Ambroziju Andriu i Pavlu Vegaru. Radi se oteroristikoj grupi koja je bila obuavana u Austriji i ubaena u

Jugoslaviju juna 1972. godine radi "podizanja naroda naustanak" u cilju vaskrsavanja Pavelieve Nezavisne draveHrvatske. Grupa je unitena, a tom prilikom poginulo je 13

jugoslovenskih graana.

26. 05.1996. tokholm: Politiki komentator lista SvenskaDagbladet, Fredrik Brakonier ukazuje da glavna prepreka uspehu

Dejtonskog mirovnog ugovora nisu Mladi ili Karadi, venefunkcionisanje H-M federacije. Kad oni imaju problema unutar federacije, onda to nema nikakve veze sa

politikim prisustvom dr Radovana Karadia i generala Ratka Mladia.

27.05.1996 . H-M Federacija: Hrvatska policija nije dozvolila muslimanskim izbeglicama, (oko 200, koje su Hrvati

proterali pre tri godine) koje su prekjue obilazili rodni grad Stolac, da stupi u bilo kakav kontakt sa lokalnimstanovnitvom, javlja Radio Sarajevo. "Nema vie optimizma kod tih ljudi za povratak kuama", izjavio je predsednikoptine Stolac u izbeglitvu Mehmed Dizdar. On tvrdi da su hrvatski ekstremisti poruili 1.500, odnosno 80%

muslimanskih kua u Stocu i sve verske muslimanske objekte, meu kojima i osam damija. (Ekspresen, 27.05.)

Istog dana kada je ova vest obila svet Aktuellt govori da su bosanski Srbi zabranili ulaz manjoj grupi "muslimanskih

ena" u Prijedor i "da je to peti put da Srbi zabranjuju muslimanima ulaz na njihovu teritoriju". Koliko puta su Hrvati

zabranili muslimanima i Srbima ili muslimani Hrvatima i Srbima da posete mesto u kome su iveli pre rata? To

Aktuellt ne broji.

27. 05.1996. Srbi u Sarajevu: Predsednik Helsinkog odbora za ljudska prava u muslimansko-hrvatskoj federaciji

Sran Dizdarevi izjavio je za "Slobodnu Evropu" da je preostalo srpsko stanovnitvo u Sarajevu pod "izuzetnimpritiskom da se iseli". Vest je prosleena istog dana kada Aktuellt govori da Srbi ne dozvoljavaju "muslimanskimenama" ulazak na njihove teritorije. O situaciji Srba u Sarajevu u Aktuelltu ni rei.

27. 05.1996. Klivlend: "Srbi su nazvani agresorima na zemlji na kojoj ive 600 godina zbog toga to su muslimani i

Hrvati platili logistike firme i novinske agencije, to su davali novac politiarima i namerno pravili zloine koje supripisivali njima" - istie ameriki penzionisani major Riard Selman u pismu upuenom trupama koje se nalaze na


7/21

26. December, 2011

[email protected]

::. Skeni rano

::. Navigacija

Vie od 65 000mesenih ulazaka nawww.koreni.net jerazlog za toliko putareeno: Hvala!

Mojim katolikim prijateljima

Djevica ili demon iz Medjugorja?

Znam, svi dobri vjernici ustuknue pred mojim naslovom, ali ja upravo to pitanje postavljam sebi veodavno, to jest od kako sam saznao da je sa druge strane brda na kome se navodno pojavilaBogorodica, u jamu baeno oko tri hiljade rtava.

Gledam ovih dana na vajcarskoj i austrijskoj televiziji hvalospjeve Medjugorju, moda skupoplaene, a moda samo dobronamjerne, pa se pitam da li neko od trideset miliona posjetilaca koji su proli krozMedjugorje u poslednjih trideset godina zna da je sa druge strane brda u jamu baeno tri hiljade ljudi, a da sumedju ubicama bili i oni koji su nosili franjevake i svetenike mantije?

Na alost i sramotu katolike crkve u skoro svim hercegovakim zloinima nad Srbima uestvovali su rimokatolikisvetenici. "Jame kod Meugorja, Humca, urmanaca, Bivolje Brda, Nevesinja i Sebiine, u kojima je pobacanonekoliko hiljada Srba, mutna krvava voda Neretve u aprilu i maju 1941, kao i Topola kod Opuzena ostat e usjeanjima kao najkrvavije doba istorije ovih naroda, u kojem su na alost i sramotu sudjelovali oni, koji su se

pokrivali fratarskim i svetenikim mantijama."

Sjeam se; pred pedesetu godinjicu od stradanja u NezavisnojDravi Hrvatskoj, srpski narod je poeo da sa hercegovakih jamaskida betonske oklope, koje je poetkom ezdesetih godina postavilatitovska vlast, u namjeri da prikrije hrvatske zloine. Tako su se poslepet decenija stekli uslovi za hriansku i civilizovanu sahranu rtavakoje stradae u neopisivim mukama samo zato to su bili pravoslavniSrbi.

Mjetani sela Prebilovaca kod apljine su od decembra 1989. godinevodili rat nerava sa dravnim i politikim vlastima, ne bi li dobilidozvolu da se otvori urmanaka jama kod Meugorja, i iz nje izvadezemni ostaci velikog broja srpskih novomuenika, meu njima i 500prebilovakih ena, djevojaka i djece. Od optine apljina su dobili

dozvolu tek 12. oktobra 1990. godine, kada su zaprijetili da e svi stupiti u trajk i da djecu nee slati u kole. Prijeovoga, preteno srpske optine Trebinje i Ljubinje, dozvolile su da se otvore jame Rani do (Jagodnjaa), Panduricai Kapavica, u koje je u junu 1941. baen veliki broj Srba iz Popova Polja, Ljubinja sa okolinom i drugih mijesta.Jame su otvorili i iz njih moti stradalih iznijeli trebinjski speleolozi na elu sa Miroslavom Kurtoviem, ovjekom kojise sav posvetio ovom poslu U jamama je ispod gomile kamenja koje su ustae gurale za rtvama naeno preko



8/21

Postavite na

u NDH, a naroito zloina koji se dogodio sa druge strane brda nakojem se navodno pojavila Majka Boija.

Poetkom devedesetih prestao sam da se nadam poruci o miru ipoeo da sagledavam demonsko lice fenomena iz Medjugorja.Umjesto da stigne poruka o miru oglasili su se ratni bubnjevi iponovo smo zagazili u klaonicu od koje se jo barem pola vijeka

neemo oporaviti. Naroito sam se razoarao vidjevi da su zloincimogli biti pohrvaeni i pokatolieni Srbi jer samo etrdeset i estgodina prije togo zloina u katolikoj enciklopediji iz1895.,

muhamedanci i katolici u BiH su proglaeni Srbima.

Vatikan u svojoj Katolickoj Enciklopediji pie da su muhamedanci i katolici Bosne i Hercegovine Srbi i da su Srbi98% stanovnistva Bosne i Hercegovine..

"According to the census of 22 April 1895, Bosnia has 1,361,868 inhabitants and Herzegovina 229,168, giving atotal population of 1,591,036. The number of persons to the square mile is small (about 80), less than that in any of

the other Austrian crown provinces excepting Salzburg (about 70). This average does not vary much in the sixdistricts (five in Bosnia, one in Herzegovina). The number of persons to the square mile in these districts is asfollows: Doljna Tuzla, 106; Banjaluka, 96; Bihac, 91; Serajevo, 73, Mostar (Herzegovina), 65, Travnik, 62. There are5,388 settlements, of which only 11 have more than 5,000 inhabitants, while 4,689 contain less 500 persons.Excluding some 30,000 Albanians living in the south-east, the Jews who emigrated in earlier times from Spain, afew Osmanli Turks, the merchants, officials. and Austrian troops, the rest of the population (about 98 per cent)belong to the southern Slavonic people, the Serbs.

Znam da oni zbog kojih sam napisao ovo pismo, a to su katolici cijelog svijeta, nikada nee biti u prilici da ovoproitaju jer nijedne novine u dravama u kojima ive nee objaviti ovakav tekst, ali se nadam da, ako milijarda

katolika nee biti u prilici da ovo proita, da e barem moji prijatelji katolike vjere proitati i zapitati se ta se krije uMedjugorju?

Bogorodica ili demon?

Miodrag Luki

21.12.2011.



9/21

26. December, 2011

[email protected]

::. Skeni rano

::. Navigacija

Vie od 65 000



reeno: Hvala!

Nedeljni dnevnik sa Kosova

Deci u priati o korupciji

Sat je zazvonio i najavio novi radni dan u Kosovskoj Mitrovici, mora se ustati i krenuti do kole. Deca

nee tolerisati da im profesor zakasni na as, zar ne?

Popio sam jutarnju kafu sam, pokupio potrebni materijal o onome to u predavati i krenuoIzlazei iz zgrade prvo to primetih jeste da nema guve u saobraaju? Pomislih da je javnakomunalna sluba poela konano da radi svoj posao Sretoh komiju koji se umotao u neku bundu, i pitam gazato, a on kae: Lako je tebi mome, ti si mlad, videes kad doe u moje godinePoeleh mu dobro jutro inastavih ka Gimnazij.

Na putu ka koli naioh na Milana koji mi ree da su noas pohapsili skoro 80 posto doktorskog osoblja uBolnikom centru u Kosovskoj Mitrovici. Pria se i da imaju dokaze o njihovoj upletenosti u raznorazne prljaveradnje i mahinacije svakoga tipa, kae: Bilo je i vreme, zar ne, Predrae?! Klimnuh glavom i nastavih dalje

objanjavajui mu da ve kasnim. Na ulazu u Gimnaziju kolega Ivan ree onako sav u uzbuenju i znoju da je

dola inspekcija i da bi najbolje bilo da uvamo jedni druge, inae moemo svi zavriti u zatvoru zbog mnogih stvarikoje, kako ree Ivan: Inspekcija nee ba najbolje shvatiti! Nisam mu nita odgovorio, nisam eleo da zakasnim naas. Uoh u zbornicu, krenuh da uzmem dnevnik i taman da se naoruam kredom, direktor i svi lanovi kolskogodbora uhvatie da me vuku za rukave i pod pretnjama poee da viu: jesi li ti javio inspekciji o naem prljavomradu!!? Jesi li ti prijavio na kranje nemoralni rad u odborima, nae konkurse koje krijemo i nametamo kome emodati posao, mimo svakih pravila i raspisivanja konkursa?! Reci! Odgovori nam Znamo da si ti, nema ko drugi. Sve

smo ostale potkupili, to moes biti samo ti!! Mi emo tebe im ovo proe da oteramo odavde, nisi ti neko ko jesposoban da radi sa nama Nama trebaju strucnjaci, neko ko zna da sakrije i sauva kolegu koji je eto, boe moj,malo ukrao!! im ovo sa inspekcijom proe Predrae, mi emo te oterati odavde!!! Pazi sta ti kazemo, svi mi!?

Uzeh kredu, otrgnuh se nekako iz njihovog stiska i krenuh ka uionici Deca nisu ekala, samo sto je zvonilo,uoh na as, deca mi poelee dobar dan dragi profesore, uzvratih istom merom Mi zaista imamo divnu decu ikrajnje je vreme da neko pozove inspekciju u institucije zdrvastva i prosvete, ne zbog nas ve radi ove divne dece.

Zvonilo je za kraj asa i krenuh ka zbornici. ao mi kolega kojima su stavili lisice na ruke, ali Boe moj, ta je tu je.Posetiu ih rado u zatvoru, red je.

Na putu ka kui videh da se mnogo ljudi sakupilo u grupama na ulici. Kao da slave i ekaju Novu Godinu, pije se,peva, srea je na njihovim licima. Kau: konano su dobili ono to su i traili,..Verovatno misle na bolniko strunoosoblje u bolikom centru u Kosovskoj Mitrovici u kojem su rano jutros skoro svi pohapeni i privedeni na razgovor



10/21

Da li je samoubistvo ikad izlaz?

Sa stanovita osobe koja nikada

nije ni pomislila da digne ruku nasebe, teko je razumeti zato bi

neko ignorisao svoj instinkt zapreivljavanjem i liio sebe

mogunosti da ivi dugo i sreno.

Ljudi koji pokuaju ili uinesamoubistvo obino se smetaju u

neku od sledee tri kategorije:"depresivni", "psihotini" ili

"manipulativni".

U nekim sluajevima razlog

takvom kategorisanju su biolokeanomalije poput oboljenja mozga,reakcije na lekove ili problemi satiroidnom lezdom.

Meutim u nedostatku

medicinskog pregleda,kategorizacija suicidalnogponaanja u grupe poput"depresivan" ili "manipulativan" niizbliza ne moe da objasni

26. December, 2011

[email protected]

::. Skeni rano

::. Navigacija

Vie od 65 000



reeno: Hvala!

Samoubistva - sve uestaliji fatalni in graana Srbije

Smrt kao izlaz

Srbija je na dvanaestom mestu po broju samoubistava u Evropi, a neslavan rekord dri Subotica . Po

broju samoubistava, 19 na 100.000 stanovnika, Srbija zauzima neslavno 12. mesto u Evropi. U Srbiji

godinje ivot sebi oduzme 1.500 lica, a od toga blizu 800 lica, koja izvre samoubistvo, uine to ugradovima Vojvodine. Neslavan rekord, po broju samoubistava dri Subotica, gde se godinje ubije 50

lica

Najee se ubijaju (trovanjem, vatrenim orujem ili skokom sa visine) penzioneri, poljoprivrednici, starije osobe kojiimaju hronina obolenja praena dugotrajnim neizleivim bolestima i patnjoj, alkoholiari, nerkomani, otuenipojedinci u velikim gradovima...

Ispitivanja onih koji su pokuali samoubistvo -uglavnom su to mlae osobeenskog pola - pokazuju da nije bila u pitanju elja za smru ve zareuspostavljanje socijalnih komunikacija, socijalnog statusa ili afektivne veze, tj. za

ivotom ili - boljim ivotom

Kornelije Ruf, rimski plemi za vladavine Domicijana, je javno odlagao svojesamoubistvo, govorei da ne eli umreti pod tiraninom. A, kada je imperatornajzad preminuo, on je mirno sebi oduzeo ivot kao "slobodni Rimljanin". Ili da

navedemo primer Petronija Arbitera, za koga je samoubistvo predstavljalo samo

"krajnji stilski ukras ivota posveenog visokom stilu", ili Seneku za koga se eljaza smru javlja "kod razumnog, hrabrog i nesrenog oveka ali i kod velikogprobiraa".

Meutim, samoubistvo kao stav prema ivotu i smrti nije bilo privilegija samofilozofa i umetnika. Jedan na "obini" samoubica, napisao je ovakvu oprotajnuporuku : "Pametan ovek umire kad hoe, a budala kad mora".

Ili, nedavno se ubio direktor jednog naeg poznatog preduzea, i kako je pripadaotalasu novokomponovanih biznismena, objavljeno je da se "ubio da ga drugi ne bi

ubili"!

ta rei povodom ovih zbunjujuih, ili zadivljujuih, primera. Prihvatiti mogunostpostojanja ovakvog "slobodarskog" ili "filozofskog" samoubistva - koje tako esto


b di d bi t


11/21

ga ubedimo da samoubistvo nemoe reiti probleme.

Iz nae perspektive, to je tano,ali osoba koja ima takve idejeobino smatra da je to jediniizlaz.

Ironino, rasprave ak mogu

dodatno ubediti takvu osobu daokona ivot i zato je veoma

vano da pregovore o tome vodistruna osoba.

Laicima je ponekad koliina bolakoja stoji iza ideje o samoubistvupotpuna nepoznanica. to je jogore, oni ne vide da samoubilaka

namera moe biti pokazatelj daosoba ima elju da pronae izlaz

u problemu, ali se u nedostatkualternativa odluuju na tako neto.

Zato je za pregovore s njimaneophodan strunjak koji eidentifikovati uzrok bola iporazgovarati o njemu.

Kada se fokus pomeri na izvorproblema, lake se pronalazealternativna reenja.

obueni, umiveni, odlaze u hotel, iznajmljuju sobu, leu na krevet i ubrizgavaju"gold shut" (zlatni metak), dozu od koje se nikada nee probuditi.

Objanjavati samoubistva filozofskim razlozima je simpatino u jednomeseistikom pristupu, meutim kako je naa namera ovoga puta neto ozbiljnija,zavirili smo u savremenu strunu literaturu psihijatara, sociologa i psihologa isaznali neto vieo o ovoj sve uestalijoj pojavi, ak fenomenu na naimprostorima

Subotica neslavan rekord

Svake godine u Srbiji samoubistvo poini oko 1.500 osoba, a gotovo polovina sedogodi u Vojvodini. Dok na teritoriji nae zemlje na 100.000 stanovnika ivot sebi

oduzme njih 14, u severnoj pokrajini ta sumorna brojka je duplo vea - 28, to jeznatno vie od evropskog proseka (13 suicida), pa i svetskog, gde je stopa 16.

Mada se broj suicida u Vojvodini ne poveava, ali i ne smanjuje, zabrinjavapodatak da na svakih 16 dana jedna osoba sebi oduzme ivot.

Srbija je na dvanaestom mestu po broju samoubistava u Evropi, a neslavanrekord dri Subotica . Po broju samoubistava, 19 na 100.000 stanovnika, Srbija

zauzima neslavno 12. mesto u Evropi. U Srbiji godinje ivot sebi oduzme 1.500

lica, a od toga blizu 800 lica, koja izvre samoubistvo, uine to u gradovimaVojvodine. Neslavan rekord, po broju samoubistava dri Subotica, gde se

godinje ubije 50 lica, a Sombor je, moglo bi se rei, odmah iza ovog grada.Ovde za poslednje etiri godine samoubistvo je izvrilo oko stotinu osoba.

U svetu se na svakih 40 sekundi dogodi jedno samoubistvo, a za poslednjih 45 godina broj suicida se poveao za60 odsto. To znai da u proseku 900.000 osoba podigne ruku na sebe, statistika dalje kae da je to vie nego to

godinje pogine u ratovima. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, na vrhu crne liste je Letonija saak 40 samoubistava na 100.000 stanovnika, potom slede Maarska sa neto manje od 40, Estonija sa 38, Rusijasa 37, Hrvatska sa 25...

Mukarci etiri puta vie oduzimaju sebi ivot od ena, a ene ak tri puta vie pokuavaju da se ubiju odmukaraca. Najvei broj samoubica ostavlja oprotajna pisma, da bi, kako se to struno kae, rasteretili okolinukrivice. Najvie samoubistava dogodi se u toku zime, u prolee, ujutru ili uvee, kada je kino ili maglovito vreme,na poetku nedelje i uvek u osami. Najee sebi prekrauju ivot veanjem, manje vatrenim orujem, trovanjem,skokom sa neke visoke zgrade ili mosta, utapanjem, noem, ali ima i sluajeva bacanja pod voz...

Prema istraivanju dr Marijane Mitrovi, neuropsihijatra, subspecijaliste za neurologiju i psihijatriju razvojnog doba,ova pojava se pre vezuje za geografske prostore i nekako je uvek bila vie izraenija u severnim delovima nekih

zemalja, severni deo Evrope, na primer, u alpskim predelima. Istraivanja su pokazala da blizu 80 odsto ljudi koji se

odlui da sebi oduzme ivot, neko vreme pre samoubistva se drugaije ponaa. Bezvoljni su, povueni u sebe, nemogu da se koncentriu, dugo spavaju, ne vode rauna o svom izgledu, gube interesovanje za okolinu i prijatelje,seks ili neki hobi, previe jedu ili mrave, poklanjaju vredne stvari svojim prijateljima, oprataju se od njih, a okolina

bi trebalo da obrati panju na te "znake" i da pravovremeno reaguje.

Mnoge samoubice prvo pokuaju samoubistvo, a to znai da imaju veliki problem, da trae pomo, to je signal daele da izau iz tamnog vilajeta Depresija je bolest koja se ne vidi a koja veoma dugo traje ovek lepo izgleda

Ono to je nesporn o suicidologiji (nauci o samoubistvima) je je postojanje vie ugroenih grupa i elemenata koje


12/21

Ono to je nesporn o suicidologiji (nauci o samoubistvima) je je postojanje vie ugroenih grupa i elemenata koje

najee prate in samoubistva. Najkarakteristinije je to da meu izvrenim samoubistvima dominiraju osobe starijedobi - ak 700 odsto ih ima vie od 60 godina ivota. U tim sluajevima nalazimo razliite kombinacije gerijatrijskihpatogenih inilaca - hronina organska obolenja koja su praena patnjom, dugotrajnim i neizdrivim bolom,slabljenjem vida... dakle organskim komponentama koje istovremeno znae patnju i muenje.. Ako se tome jododaju esti pratioci starosti - usamljenost, naputenost od dece, nedostatak potomaka o kojima bi se oni brinuli i utome nalazili neki smisao ivota, dakle ako su patnja i nesrea praeni i nedostatkmo nekakvih ivotnih radosti,takav ivot postaje besmislen za te stare osobe, pa ostajui bez nade da e se tu neto promeniti na bolje - diuruku na sebe.

Druga krupna grupacija samoubica su alkoholiari. Alkoholizam se smatra vrlo vanim faktorom iz dva veoma prostarazloga: istorija tj. statistika izvrenih samoubistava kod nas pokazuje da oko 50 odsto osoba koje su izvrile

samoubistvo otpada na hronine alkoholiare. Drugo - u nauci se s pravom ve sam alkoholizam smatra jednomvrstom autodestrukcije - samokanjavanja, autoagresivne radnje i da je to jedan oblik produenog, "razblaenog"

samoubistva tj. oblik ispoljavanja agresivnog ponaanja. U trenucima kada agresivno ponaanje nije u prilici ili

mogunosti da se ispolji prema spoljanjem objektu - okreu ga ka samom sebi. Tu treba jo znati da alkoholizamdeluje destruktivno na elije centralnog nervnog sistema ije propadanje doprinosi tzv. organskom oteenjumentalnih funkcija, to opet ima za posledicu pad kontrole i izrazitu impulsivnost. Reju - alkoholizam uslovljavasplet niza negativnih okolnosti - agresivnost i smanjenu samokontrolu pre svih - koji dovode do samoubilakog

ponaanja.

Trea po brojnosti ugroena grupa su usamljeni pojedinci u veim gradovima koji ne uspevaju da se uklope usocijalnu sredinu, tzv. otuene osobe.

Nema herojskih i naslednih razloga

U literaturi smo tako esto itali o onima koji se ubijaju iz tzv. herojskih razloga "pranja asti". Danas je takvihveoma malo iz prostog razloga to je kod nas u poslednje vreme stepen odgovornosti toliko opao da vie nikom i

ne pada na pamet da se ubije kako bi "oprao ast", za razliku od japanaca recimo, gde se smatra sasvim loginoda se ministar eleznice ubije ako voz zakasni par minuta.

Istraivanja suicidologa pokazuju da postoji izvesna nasledna sklonost ili predispozicija, odnosno kako to strunjacikau "hereditarna optereenost", kod samoubistava i to znatno vie kod izvrenih nego kod pokuanihsamoubistava. Dakle, nije re o neijoj genetskoj predodreenosti za samoubistvo ve samo za odreenu vrstureagovanja, napr. depresiju, koja moe ali i ne mora dovesti do samoubistva.

Rezultati istraivanja o postojanju neke bioloke predispozicije odnosno biolokih markera koji bi blagovremeno

ukazali na opasnost od samoubilakog poriva (kojim se najvie bave veani) pokazuju da u ovekovom organizmupostoje biogeni amini tj. neurotransmitori koji lue supstancu seroton koja prenosi impulse u nervnim elijama i utie

na promenu raspoloenja. Njegov snien nivo u mozgu uoen je kod depresivnih i bolesnika sklonih samoubistvu.Druga istraivanja su pokazala da nizak nivo holesterola u krvi imaju osobe sklone agresiji, impulsivnom, aknasilnikom ponaanju, pa i samoubistvu.

Iako je uvreeno miljenje da su samoubice najee duevni bolesnici, to nije tano. No, kad se dese,karakteristino je da su naini ubistava duevnih bolesnika krajnje bizarni: veanje bodljikavom icom, zakucavanjesebi eksera u glavu, skok u uarenu pe... dakle uvek dramatini oblici koji uznemire i jo vie nam taj in uinemisterioznim.


13/21

Meu onima koji pokuavaju da se ubiju su pasivno zavisne linosti, sa niskim samopotovanjem - pria psihijatarSlobodan Jovii, naelnik Urgentnog odeljenja Instituta za neuropsihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarevi". - Nasamoubistvo esto e se odluiti i perfekcionisti sa nerealnim oekivanjima, rastrojene linosti zbog raskida emotivneveze, pacijenti koji imaju maligno oboljenje, kao i egoisti koji shvate da nisu deo okruenja. Osobe koji se odlue daoduzmu sebi ivot, esto biraju most kao "oruje". Ispod Brankovog mosta rena policija ak ima i stalna deurstva.

Da samoubice ne biraju tehniku kada ele sebi da naude, potvruje i sluaj Ljubie M. (69) iz okoline Knjaevca.On je uzeo dve metalne igle i stavio u teker. Ubio ga napon od 220 volti. Poetkom maja u Valjevu, M.G. (30)

skoio je sa prozora bolnice. Dva dana posle toga, u Loznici se obesio advokat Z.B. (52) u porodinoj kui. Nainipokuaja samoubistva razlikuju se izmeu mukaraca i ena - kae dr Jovii. - Lepi pol se pre odluuje da gutatablete, pije korozivna sredstva, see ili bui vene. Mukarci poseu za vatrenim orujem, skau u reku ili se veaju.

(Ne)zainteresovanost drutva

Iako je samoubistvo izrazito intiman in, prema reima Bojane Kulain, sociologa, bez obzira na to da li se ini uosami, ili na javnom mestu, ono uvek predstavlja svojevrstan apel za pomo, koji je usmeren na uu, ili iru okolinu.Odluka da se sebi oduzme ivot tipina je u periodima velikih kriza, kada je stepen drutvene, spoljanje kontroleveoma nizak.

U momentu kada samoubistvo postane javni in zahteva publiku, nekoga kome se ta poruka upuuje - objanjavaBojana Kulain. - Osoba koja se odlui na suicid, u najveem broju sluajeva, tim inom eli da poalje porukuonome koga smatra krivim za svoju egzistencijalnu ugroenost.

Svetska zdravstvena organizacija upozorava da je depresija glavni uzrok svih invaliditeta, te da u svakom trenutku

od nje boluje 450 miliona ljudi. Pored kardiovaskularnih oboljenja, koja su na prvom mestu, depresija je ubica broj

dva u svetu. Lane se ubilo ak 880.000 ljudi, pre sedam godina 815.000 i uvek je to dvostruko vie od brojastradalih u oruanim sukobima. ovek u depresiji opisuje se kao "linost u rasulu" koja u to stanje dolazi izsocijalnih, materijalnih ili porodinih razloga, kao i zbog problema s narkoticima i alkoholom. Na Srbe su, poredtoga, trag ostavili nedavni ratovi i naglo osiromaenje.

Nae drutvo inae nita nije uinilo, niti ini da pomogne suicidnim osobama. Da je drugaije mnoge od njihdobile bi strunu pomo koja bi im pomogla da prebrode krizu. U Srbiji se i dalje o samoubistvu malo govori i vladapredrasuda da su suicidne osobe kukavicame i slabii, grenici, manipulatori i slino. Ovakvo socijalno obeleavanjedodatno izaziva oseaj srama, straha i krivice kod onih koji su skloni samoubistvu, to ih sputava da glasno zatraepomo. Ako se jo pomene da je samoubistvo tabu tema proizala iz drutvenih i religioznih sankcija, jer samoubicesvetenici ne sahranjuju, jasno je da postoji potreba za promenom stava javnosti i poveanja nivoa svesti o samomproblemu .

Psiholog prof. dr arko Trebjeanin istie da ljudi koji pokuavaju javno da izvre samoubistvo zaprvo apeluju zapomo a najbolji pokazatelj toga je da je mnogo vie pokuaja nego uspelih samoubistava.

Podsvesno samoubica eli da preivi, ali tim inom on skree panju na sebe, trai razumevanje, ljubav. Ne postojiposeban profil linosti koje diu ruku na sebe, niti postoji samo jedan razlog, ve se radi o spletu razliitih uzroka -rekao je profesor Trebjeanin.

Dragan PEJI

21 12 2011


14/21

26. December, 2011

[email protected]

::. Skeni rano

::. Navigacija


Uz jubilej Srpske akademije nauka i umetnosti - 170 godina od osnivanja

emu i kome slui akademija nauka?

Prosean graanin ove zemlje seti se da ova vana institucija postoji u vreme kada se tamo primajunovi lanovi ili kada se stari ukljue u dnevnu politiku. Umesto da bude lider koji e odreivati pravackretanja razvoja naeg drutva, Akademija kao da se povukla u ilegalu. Meutim, iza njenih "zidina"deava se i neka nauna aktivnost.

Od demokratskih promena u naoj zemlji 2000. godine, SANU je vraena u meunarodne akademijske i drugeorganizacije koje podravaju njene aktivnosti. Nai akademici i naunici rade i na mnogim meunarodnimprojektima. Pomenimo projekte FP6 i FP7, Tempus projekte i CERN, najvei nauni poduhvat u Evropi.

Za Borisa Tadia, predsednika Srbije, SANU je najvia i najznaajnija nauna i kulturna ustanova naeg naroda.

- U svim tekim momentima svoje istorije srpski narod i graani Srbije uvek mogli da raunaju na SANU, njenuosetljivost za krupna nacionalna zbivanja i predani rad u traganju za istinom. elimo da tako bude i u tekim

iskuenjima koja su, dakako, pred nama, predoio je Tadi.

On je, meutim, posebno naglasio da niko "ne eli Akademiju u slubi dnevne politike, niti kao arbitra meuinteresima koji nisu u domenu najvie institucije srpskog drutva, u oblasti naunog i umetnikog stvaralatva". Ali

je njen integritet, samostalnost i stabilnost kao inicijatora novih spoznaja i ideja bitan za pokretanje programaznaajnih za nauku, kulturu, obrazovanje i naunu politiku u svim oblastima. Neophodno je da i oni koji donosepolitike odluke koriste u veoj meri nauna znanja i da budu otvoreni i spremni za dijalog sa naunom zajednicom

rekao je Tadi na obeleavanju jubileja i izrazio elju da Akademija i dalje bude predvodnik prosveenosti, znanjai kulturno-istorijskog identiteta svih graana Srbije.

Kritiki tonovi

Ipak, rei kritike jednog od naih istankutijih akademika Vasilijakrestia, izgovorene povodom prologodinjih izbora u SANU,izgledada otkrivaju stvarno stanje u SANU danas kada ovanstitucija slavi svoj veliki jublej 170-godinjicvu ivota i rada:

- U proteklim godinama, pod ovim rukovodstvom "SANU jezanemela, neodgovorno se odnosila prema kljunim



15/21

Srpska akademija nauka i umetnosti je od poetka bila najvia nauna i prosvetna ustanova u Srbiji. Pod imenomSrpska kraljevska akademija postojala je od svog osnivanja 1886. do 1947. kad je preimenovana u Srpskaakademija nauka. Ona je kasnije promenila naziv u Srpska akademija nauka i umetnosti.

Danas ima 147 lanova: 97 redovnih i 50 dopisnih. Najmlai lan je kompozitor Isidora ebeljan (1967) izabrana2006. za dopisnog lana. Inae, meseni akademski dodatak za redovne lanove je 85.402 dinara, a za dopisne -68.322. dinara.

Svaki problem koji zaokuplja drutvo i narod u isto vreme je i problem Srpske akademije nauka i umetnosti.Akademija moe i treba da prilazi tim problemima polazei od naunih injenica bez ikakvih primesa, ma kako seone nazivale, rekao je u uvodnoj besedi predsednik SANU akademik Nikola Hajdin na Dan akademije posveenobeleavanju 170 godina postojanja SANU.

Povodom ovog jubileja od 17. do 20. novembra minule godine, organizovani su brojni skupovi, izlobe i koncerti nakojima je predstavljena njena "bogata tradicija, istorijat i rezultati velikog napora uloenog u razvoj nauke, kulture idrutva u celini". Centralni skup, uprilien u zdanju SANU 19. novembra, bio je prilika za podseanje na njenekorene, rodonaelnike i razvojne faze koje su pratile i promene naziva, kao i ideje-vodilje osnivaa i lanova, tenje,uticaje, dileme i aktivnosti. ula su se, neminovno, i poreenja sa dananjicom, aktuelnim izazovima, zadacima i

viziji koja bi trebalo da bude usklaena sa zahtevima 21. veka.

Vraajui se u 1841. godinu predsednik SANU podsetio je da je Srpska akademija nauka i umetnosti zaeta pre170 godina kao Drutvo srpske slovesnosti i da je menjala tokom svog ivota nekoliko naziva. Prema Hajdinovimreima, Drutvo srpske slovesnosti prvo je promenilo ime u Srpsko ueno drutvo, pa zatim u kraljevsko-srpskuakademiju i na kraju u SANU...

U drutvu se, od samog poetka, oseao uticaj dveju grupa, od kojih se jedna zalagala za objektivan nauni rad,dok je druga smatrala da je javni prosvetno-kulturni rad njen najvaniji zadatak. To je dovelo do sukoba koji je zaposledicu imao gaenje Drutva i osnivanje Srpskog uenog drutva, koje se usredsredilo prvenstveno na nauna

ispitivanja naveo je predsednik Akademije.Po oceni predsednika Akademije i danas, kao nekad u SANU, smatraju prosvetu i prosveivanje jednim odprvorazrednih zadataka Akademije, razlika je samo u tome "to mislimo da je osnovni zadatak Akademije daanalizira i izuava prosvetne probleme na naunoj osnovi i da u tom pravcu javno deluje".

Samo ukljuivanjem naunog rasuivanja moemo pomoi ukupnim naporima u tom pravcu. To je zapravo nazadatak koji u poslednje vreme prema naim mogunostima i izvravamo, pojasnio je Hajdin i podvukao da semnogo vaniji zadatak Akademije prema drutvu, sastoji u shvatanju da je svaki problem koji zaokuplja drutvo inarod u isto vreme i problem Akademije. Akademija moe i treba da prilazi tim problemima polazei od naunihinjenica bez ikakvih primesa, ma kako se one nazivale poruio je akademik Hajdin., naglasivi da se on ne bisaglasio sa tim da je SANU postala skup senilnih staraca...

Neutralni strav svetskog eksperta

Akademije mogu da budu ponosne na dostignua nauke iobrazovanja, ali takoe treba i da preuzmu vostvo udebatama o etikim i drutvenim efektima ovog progresa i ovihdostignua. Njihova podrazuevajua odgovornost je da prenesu


16/21

Postavite na

Drent kae da eksplicitna politika aktivnost naunika i akademija nauka treba da bude pozdravljena s oprezom.Naravno, pojedini naunici imaju pravo da se angauju u politikoj podrci (predloio bih, istupajui kao graani ane naunici), ali je rizino za akademije nauka ili njihova udruenja da postanu politiki branioci, naroito ako okotoga jo uvek postoje nesigurnosti ili naune kontroverze. Promjena klime je referentni primer. Rasprava oantropogenikoj prirodi klimatskih promena, efektivnost redukcije emisije zraenja, efekat staklene bate metana kojistvara drvee, i mnoga druga pitanja jo su u punom zamahu, a nauni problemi daleko su od toga da budu reeni.U takvim uslovima moe biti preuranjeno braniti odreeni broj posebnih politika o klimatskoj promeni, kao to je

jedanaest akademija nauka uinilo pre par godina. Po mom miljenju, akademije, a svakako akademijske

asocijacije, ne treba da zauzimaju strane u aktuelnim debatama. One gube svoj kredibilitet kao nezavisni analitiari,i posmatraju se kao jo jedna interesna grupa. U takvim sluajevima, radije bih elio da vidim akademiju (iliasocijacije akademija) da se malo povuku i uzdre od ishitrenih izjava, i da se ogranie na analizu argumenata,evaluaciju podataka, i sakupljanje naunih pokazatelja.

- Na drugoj strani, bila bi, po naem vienju, velika greka, zakljuiti iz ispravne pretpostavke da akademije trebada budu prevashodno zabavljene naunom istinom, da naunici, i u tom sluaju i akademije nauka, nemaju moralnui drutvenu odgovornost. Istina, nauno rezonovanje treba da bude nezavisno i nezatrovano. Ako nauka nije umogunosti da odri ovakvu nezavisnu i nepodeljenu prirodu, pre ili kasnije e postati nevana i beskorisna. Ali uisto vreme postoji poslednjih godina u poveanju potreba za javnom odgovornou. Naunici se danas

suoavaju sa raznolikou etikih, drutvenih i politikih pitanja koja se ne mogu trivijalizovati ili gurnuti u stranu saargumentom da su normativne a ne naune prirode. Povlaenje u kulu od slonovae, i stanovite da se nauka bavisamo stvarima kakve jesu a ne kakve bi trebalo da budu, vie ne predstavlja opciju. Ako elimo da nauka bude odvanosti za drutvo, nauka bi zaista trebala da razmatra i drutvena i etika pitanja kae Drent.

Akademije treba da uvide da su nauka i politiko delovanje dva razliita sveta. Jasna distinkcija nauke i politike nemoe se dovoditi u pitanje. Za akademiju, glavna norma je istinitost a motivaciona snaga traganje za istinom, dok supolitiari voeni politikim proraunima, koriu, moralnim stavovima i selekcijom vrednosti. Oni mogu sluatinaunike i mogu se koristiti njihovim otkriima, ali im je vrhovni kriterijum politika izvodljivost i ostvarljivost, a neverodostojnost.

- Vano je imati na umu ovu razliku u orijentisanosti naunika i politiara, kad je u pitanju savetodavna uloga nauke,a naroito kada se od naunika trai da daju svoje miljenje o osetljivim i vanim politikim pitanjima. Kao to jeve reeno, akademije mogu ponuditi odgovarajue i paljive analize aktuelnih problema, mogu ukazati na (visokeili vrlo niske) mogunosti vezano za izvesne ishode i postojee rizike, mogu razotkrivati stereotipe i predrasude,mogu pokazati da izvesne zabrinutosti nemaju opravdanje u faktima, ili da veliki optimizam nije utemeljen s obziromna dostupne pokazatelje, ali one ne treba da preuzimaju odgovornost od aktuelnih donosilaca odluka. U ranijimprilikama sam rekao da nije na fiziarima da utvrde da li treba ili ne nuklearna energija da bude eksploatisana, i nijena ekolokim biolozima da odlue o maksimalno dozvoljenom nivou izduvnih gasova automobila, i nije napsiholozima da odlue da li duboko depresivnim, neizljeivim pacijentima treba dozvoliti da okonaju ivoteutanazijom. Tada bismo zahtevali previe odgovornosti od naunika. Kao to je jednom rekao Luis Volper, to bidalo vlast grupi ljudi koja nije ni obuena ni struna da istu vri zakljuuje Piter Drent.

Dragan PEJI

21.12.2011.



17/21

26. December, 2011

[email protected]

::. Skeni rano

::. Navigacija


Uz poetak sezone krsnih slava

Kultura ivljenja: slave

Dah za jai zamah

Slava je porodini praznik po kome su Srbi jedinstveni, ne samo u pravoslavnom svetu. in slavljenjaodabranog sveca, jednom godinje, nadilazi sva ostala crkvena i dravna praznovanja. Ouvanje ikone

i slavskog obreda, za mnoge porodice u Srbiji jeste znak ouvanja nacionalne tradicije, ali i ouvanjaporodice.

Toga dana pokazujemo zahvalnost Bogu i svetitelju koji vekovima pomae lanovima porodice, tada sepribliavamo Bogu. Bitno je naglasiti da slava okuplja kako sve lanove porodice i njihove prijatelje tako isve upokojene lanove roda, jer su tek svi zajedno Crkva, Hristovo telo na zemlji

Danas slave ministarstva, stranke, preduzea, bolnice, klubovi, udruenja, banke... Svear ili slavljenik,domain, veruje da e svojim inom, pripremom i doekom gostiju, doiveti oseaj harmonije, sklada i

duevnog mira. Ako se to dogodi, slava je uspela.

Pravoslavni obiaj nalae da je za slavu neophodno imati: ikonu, sveu, kola, ito i vino... Sve ostalospada u gozbu

Poreklo krsne slave ni do danas nije u potpunosti rasvetljeno.Postoji teorija da je krsna slava proizila iz rimskih kultovalara, zatitnika pojedinih porodica. Iako jo bespogovorno nijeusvojena teorija kako su Srbi jedini meu pravoslavnimhrianima zapoeli sa slavljenjem krsnog imena, svi do sadaraspoloivi dokazi o formulaciji krsne slave vode u 13. vek iformiranje srpske autokefalne pravoslavne crkve na elu sasvetim Savom. Za savremena prouavanja krsne slave injenog porekla znaajni su i crkveni propisi koji su seizgraivali kroz vekove i upuivali su kako da se slavi. Tada suustanovljene zabrane za odreene naine ponaanja koji su bilisvojstveni narodu - preterivanje u jelu, piu, pesmi i lascivnosti.Arhivski podaci iz doba Marije Terezije ukazuju da je onazakonom uvela zabranu srpskom narodu u junoj Ugarskoj daza slavu troe velike svote novca


najede i prejede, sve je u meri. Kao liturgijski simboli, ito, vino, voda, svee, sve to treba da bude skromno ibl l k i i k ji b d j P j i j iji ij l i k i i l k b d k


18/21

blagosloveno, kao i oni koji u obredu uestvuju. Poto je ito najvaniji materijalni rekvizit slavskoga obreda, krozmolitvu za osveenje ita iskazuje se sav smisao krsne slave, to je najvanija molitva. ito je beskrvna rtva, ono jesimbol osvetljenja, u slavu Boga, u pomen svetoga, a za pokoj onih koji su zavrili veru u pobonosti, kao i zazdravlje i napredak ovih koji su obred pripremili.

Najbolje je odneti kola i ito u crkvu da se tamo sa svetenikom u zajednici porodice i ostalih lanova crkve obaviobred, ali dobro je i kad svetenik doe u kuu sveara jer tako odrava vezu porodice sa crkvom. Slava je nastalana liturgijskoj osnovi, i moe da postoji samo kao crkveni in. Tako je i lomljenje slavskog kolaa poteklo iz Svete

liturgije, zato se hleb u obredu ljubi kao Hristovo telo. ito na slavi spada u vane i jo ive simbole preko kojihdolazimo u dodir sa viim istinama. Ono je simbol veze izmeu ovozemaljskog i zagrobnog ivota i nije tu "za pokojsvetitelja", nego kao simbolina veza ivih i upokojenih lanova jedne porodice. Ikona je veza sa svetiteljem i mestosusreta sa njim, a svetlost svee je zamena za rtveni oganj, simbol svetlosti Boije. Bez svega ovoga ne bi trebaloslaviti slavu, sem kad su okolnosti vanredne.

Kao to je svaki hrianski hram posveen odreenom svetitelju koga slavi kao svoga zatitnika, tako se i srpskeporodice stavljaju pod okrilje jednog svetitelja, kome se kao svom molitvenom zastupniku pred Bogom obraaju, ikoga kao zatitnika porodice potuju. Mada je potovanje svetitelja zajedniko svim hrianima, porodini svetac sena slian nain nigde ne slavi.

Za razliku od Srba, ostali pravoslavni narodi proslavljaju imendane, gde se umesto roendana ili pored roendanaslavi i dan svetitelja po kome je neko dobio ime. I rimokatolici prepoznaju i proslavljaju svetitelje zatitnike, kakosela i gradova, tako i pojedinih esnafa, profesija ili grupa,

Domain slavi slavu stojei, sluei goste. Na sagovornik podsea na narodnu pesmu koja kae da se car epanumorio pa malo seo, ali je doao arhaneo i pomilovao ga krilom, opominjui ga da slui stojei. Ako je domainstar, stoje sin ili unuk, "nije to vedski sto, da uzima kako ko stigne".

Tokom slavskog obreda vode se fini ljudski razgovori, ne priaju se neprimereni vicevi. Moe da bude i pesama,crkvenih, duhovnih, a ako ih ljudi ne znaju, neka pevaju starogradske, a ne vaarske pesme i bearac. Kazuje se islavska zdravica.

Iz crkve poruuju da nije bogougodno biti rasipnik, halapljivac i ispija alkohola, jer slava nije pir, nije mestoogovaranja i poslovnih dogovora, nije oprost greha za minulu godinu, kao to i nije dokaz domainovog ugleda toda li e pozvati deset ili trista gostiju.

Dok slavsku trpezu moe spremiti onaj koji ima, a veseliti se onaj koji nije u alosti, za slavsku sveu, kola, malocrvenog vina i ito svako moe da se postara. Forma slavskog obreda nije beznaajna, ona esto uva vane istine.

Po tradiciji, slava se nasleuje, a ne deli. Dok je otac iv, sin(ili sinovi) ne preuzimaju slavu nego je slave sa ocem.Preuzimanje slave za ivota oca znai da se porodica iformalno podelila. Kada otac umre, sinovi preuzimaju slavu.Godinu dana posle oeve smrti slava se dri u porodinomkrugu, bez gostiju i velikog veselja. Tu se obiaji doneklerazlikuju od crkvenog tumaenja po kome svaki sin moe daslavi im zasnuju sopstveno domainstvo.

Za sveenje vodice potrebno je pripremiti: iniju sa vodom,

7. FEBRUAR - Sveti GRIGORIJE BOGOSLOV12 f b S t TRI JERARHA


19/21

Postavite na

12. feb. - Sveta TRI JERARHA14. feb. - Sveti TRIFUN

22. MART - MLADENCI15. APRIL - VRBICA - LAZAREVA subota6. MAJ - UREVDAN - Sveti GEORGIJE28. JUN - VIDOVDAN2. AVGUST - Sveti ILIJA

19. avg. - Preobraenje GOSPODNJE

27. OKTOBAR - Sveta PETKA31. okt. - Sveti LUKA8. NOVEMBAR - Sveti DIMITRIJE

21. nov. - Sveti MIHAJLO/ARANELOVDAN26. nov. - Sveti JOVAN Zlatousti19. DECEMBAR - Sveti NIKOLA

Najee slavljeni sveci

1. Sveti Nikola (Nikoljdan, 19. decembar),

2. Sveti Jovan Krstitelj (Jovanjdan, 20. januar),

3. Sabor svetog arhangela Mihaila (Aranelovdan, 21. novembar)

4. Sveti velikomuenik Georgije (urevdan, 6. maj).

Krsna slava kandidat za Unesko

Bugari igraju na uarenom uglju, Hrvati gaaju u "sridu" na Sinjskoj alci, a Srbi vekovima odravaju svoju krsnuslavu. Sve su to obiaji naroda iz naeg regiona koji su se nali na Uneskovoj listi kulturne batine ili su kandidatida to postanu.

Na prvi kandidat za Uneskovu listu nematerijalnog naslea (Unesko insistira da obiaj postoji najmanje kod trigeneracije) sasvim je izgledno, bie krsna slava. Strunjaci Etnografskog muzeja iz Beograda, sa svojim kolegamaiz lokalnih muzeja u unutranjosti, ve vie od godinu dana pripremaju materijal kako bi se ovaj obiaj, za poetak,uvrstio u nacionalni registar kulturnih dobara. Prva faza istraivanja krsne slave u Srbiji je zavrena, ali to je tek prvikorak na dugom putu do liste svetske nematerijalne batine. Predstoji rad na monografiji i dokumentarnom filmu, apotom sve to treba da prihvati Nacionalni savet, koji e tek biti oformljen pri Ministarstvu kulture, a onda i komisijaUneska.

Proslavljanje krsne slave se sagledava kao kulturni fenomen, to nije bitno samo za ovaj obiaj, ve i za njegovokasnije registrovanje. Slava je kompleksan kulturni element, ali je veoma bitno sagledati i religijsku komponentukoja i dalje postoji. Kod krsnog imena duboko je ukorenjen kontinuitet.

21.12.2011.



20/21

26. December, 2011

[email protected]

::. Skeni rano

::. Navigacija

Vie od 65 000



reeno: Hvala!

Ludaka koulja srpske politike

Gut getan Frau Merkel

Ovih dana, tokom posete BJR Makedoniji, predsednik Srbije Boris Tadi je izjavio za skopski listDnevnik da "Srbija ne gaji iluziju da moe da vrati Kosovo u sistem Republike Srbije na nain kako je tobilo pre 2000. godine, ali Srbija nastavlja s pregovorima i traenjem odrivog reenja".

Uz to, Boris Tadi je takoe rekao: "Svi oni koji predlau da suspendujemo procesevrointegracija, pre svega zbog Kosova i Metohije, ustvari poruuju graanima koji e se roditi u budunosti, ali imladim ljudima danas, da e biti manje posla, manje mogunosti za izvoz naih proizvoda".

Iz gornje dve izjave dovoljno se vidi da je predsednik Tadi unapred pristao na sve uslove koje Srbiji postavljaEvropska unija, kao i na mogue budue zahteve Evroatlantiana, koji e se ticati nekih drugih tema, sem Kosova iMetohije.

Zamislimo, na primer, situaciju u kojoj bi, u leto 1995, Franjo Tuman na Brionima izjavio neto slino Borisovom

defetizmu, umesto one, za Srbe po zlu uvene reenice: "... da nanesemo takve udarce da Srbi praktino nestanu!"Zapravo, ta Boris Tadi predlae graanima Srbije? Da ute i da zabiju glavu u pesak, onako kako on to svima isvuda javno pokazuje?

Dakle, pored toga to predsednik Srbije godinama poruujesusednim dravama i "meunarodnoj zajednici" da ni u kakvimokolnostima nee angaovati vojsku da bi branio suverenitet iintegritet zemlje na ijem je elu, on sada bukvalno preuzimaonu izdajniku "tafetu", koju su doskora nosili inicijatori saltomortale"Preokreta", edomir Jovanovi i Vuk Drakovi, a nakojoj ogromnim slovima pie PRIHVATAMO REALNOST! Lepo,

zar, ne? ovek ne sme biti autistian toliko pa da zanemarirealne okolnosti u kojima se nalazi. A okolnosti su takve, da

Srbija mora, barem de facto, da prizna Kosovo kao nezavisnu

dravu, ukoliko hoe da makar zaviri u onaj uveni KlubVolframa Masa, u kojem je niko ne eli.

Zaista, to je mnogo mnogo je, a ovo danas je previe. Da li u Srbiji ive ljudi iji je intelektualni razvoj zaustavljenna uzrastu desetogodinjeg deteta? Predsednik upozorava (ili pre plai) sirotu raju da ako ne budemo nastavili da


Da pogledamo ta nam to, uistinu, nudi Evroatlantska alijansa

kroz usta predsednika Tadia Da li se to odlukom Nemake


21/21

Postavite na

kroz usta predsednika Tadia. Da li se to, odlukom Nemake,oivljava plan jednog ranijeg posrednika za pregovore o

Kosovu, Volfganga Iingera (2007), koji se temeljio na

iskustvima dve nemake drave nastale nakon drugogsvetskog rata? Nemaki list Frankfurter Algemajne Cajtung,poetkom decembra pisao je o tome "da je predsednik BorisTadi, krajem juna ove godine u Fondaciji Fridrih Ebert uBerlinu, rekao da bi Srbija s Kosovom mogla da napravi

sporazum po ugledu na onaj koji su nekada potpisale SaveznaRepublika Nemaka i Demokratska Republika Nemaka". Iztoga bi se moglo pretpostaviti, da je Boris Tadi to isto obeaoi Angeli Merkel i da se tu krije razlog one neskrivene ljutnje

koju je nemaka kancelarka ispoljila prema Srbiji, kako unemakom Bundestagu, tako i u Briselu 9. decembra. Navodno ranjavanje nemakih vojnika je tu posluilo samokao (izmiljeno) pokrie.

Koliko je van pameti da se uopte porede dve nemake drave, nasilno stvorene nakon Drugog svetskog rata, sareavanjem situacije oko Kosmeta, normalnom oveku nije potrebno posebno objanjavati. U posleratnoj podeli

Nemake nije bilo nikakve slinosti sa dananjim cepanjem Srbije i te dve stvari se nikako ne mogu dovoditi u vezu,osim da Srbiju, ba kao to je bilo i 1941, erei i komada ista sila. Nedavna poseta Merkelove Kosovu jasnopokazuje enormno neprijateljstvo Nemake prema Srbiji. Merkelova je tamo odluno rekla da Srbija mora da prihvationaj ultimatum, koji je ona dala jo u avgustu, kada je posetila Beograd. A jedan od kljunih zahteva je irasformiranje. kako je rekla, "paralelnih organa vlasti" na severu Kosova, uslov koji Srbija ni po koju cenu ne bi

smela da ispuni.

Koliko se istorija antisrpske politike Nemake ponavlja, ne samo od 1941. godine, nego i od 1992, kada su se Hrvatizahvalili Nemcima pesmom ora Novkovia, "Danke Dojland", moe se videti iz skoranjeg naslova iptarskoglista "Koha Ditore", u kome je osvanuo naslov na nemakom: "Gut getan, Frau Merkel". A to gut getan(dobrouraeno) odnosi se na nemaki veto na davanje statusa kandidata Srbiji. Uz to, iptari slave i nazivaju Merkelovu"majkom Kosovara", smatrajui da ona vie ini za dobro kosovskih Albanaca, nego sama pritinska vlada, to nijedaleko od istine.

I umesto da iz poslednjih dogaaja Srbija izvue odreene pouke, i da se okrene sebi, njene vlasti ubeuju narodkako je Angela Merkel postavila nekakav "novi uslov" samo Pritini, "da ova mora da ima otvorene granice prema

Srbiji". Za Srbiju, eto, vie nema novih uslova. Dovoljni su i oni dosad, koji jasno trae da Srbija, za poetakimplicitno, prizna Kosovo za nezavisnu dravu. A kao po komandi, uz predsednika, oglasio se i ministar policije i

potpredsednik vlade Srbije Ivica Dai, koji je opet izaao u javnost s "genijalnim planom", da Srbija o podeliKosova razgovara sa Albanijom, to jeste, da Srbija pripomogne stvaranje velike Albanije, o emu je pre nekolikomeseci afirmativno govorio i predsedik Boris Tadi.

Ima li ikoga u zemlji Srbiji ko bi umeo da odvee koulju?

Petar Petrovi

21.12.2011.


koreni (21. decembar 2011)

Documents