POJAM

Korespondencija je dopisivanje dva lica izmedju ADRESANTA (posiljaoca) i

ADRESATA (primaoca). Ako se korespondencija obavlja na stranom jeziku onda je to

inokorespondencija a lice koje obavlja inokorespondenciju je inokorespondent.

Korespondencija kao pisani pratilac svih poslovnih faza ima nezamenljivu ulogu i znacaj

bez koje je nezamislivo poslovati sa sigornoscu. Korespondencijom se obuhvata pravni

znacaj, knjigovodstveni znacaj, komercijalni i reklamni znacaj. U poslovnoj

korespondenciji najcesci pisani sastavi su:

- Poslovna pisma - su pisani sastavi kojima preduzeca, kompanije i druga pravna

lica daju i ramenjuju podatke, pocinju poslovnu saradnju i stupaju u poslovne odnose.

- Novcana dokumenta - sluze za knjizenje a njima se pismeno dokazuje izvrsenje

dogovorenog posla. To su razni kupoprodajni ugovori, profakture, fakture, priznanice,

racuni...

- Robna dokumenta - sluze da se pravda prenos robe ili bilo kakva manipulacija

robom. To su nalog za prenos robe, nalog za prijem robe, revers...

- Resenja i odluke - postoje i u sluzbenoj korespondenciji ali je u poslovnoj

korespondenciji najcesce internog karaktera koje se ticu samog preduzecam organizacije

poslova i rada i sl.

- Isprave i podnesci - su takodje internog karaktera a ticu se zaposlenih u

preduzecu. Njima se uredjuje radni i poslovni odnos.

OBAVEZNI DELOVI POSLOVNOG PISMA

1. Zaglavlje, koje moze biti potpuno i nepotpuno. Potpuno sadrzi naziv i delatnost

posiljaoca, mesto, ulicu i broj, broj telefona i faksa, e-mailm ziro racun. Zaglavlje se

moze pisati preko cele strane , u gornjem levom uglu, u gornjem desnom uglu i na

sredini. Zaglavlje se najcesce pise u standardnoj formi koje ne zavisi ni od blok ni od

zupcaste forme. Zaglavlje moze i da sadrzi logo posiljaoca, ali se on koristi najcesce u

nepotpunim zaglavljima..

2. Mesto i datum pisanja se uvek pise na desnoj strani poslovnog pisma.

3. Oznaka predmeta odnosi se na kratak sadrzaj pisma. Predmet poslovnog pisma

se naglasava, najcesce podvlacenjem i ne sme da predje polovinu strane. Ukoliko je

recenica duga i ne moze da stane do polovine strane onda se prebacuje u novi red.

4. Primalac, uvek se pise naglaseno, koriscenjem verzala, boldiranja, navodnika

ili kombinacijom ovih nacina.

5. Sadrzaj je od presudnog znacaja u poslovnoj komunikaciji. Sadrzaj ima uvodni

deo, jezgro (glavni deo), zakljucak i pozdrav.

6. Potpisnik (potpis ), koji se sastoji od titule imena i prezimena i kuca se sa lave

strane ako je puna blok forma i na desnoj strani ako je neka druga forma. Ispod titule, ime

i prezime, stavljaju se tri reda i ostavlja mesto za svojerucni potpis (s.r.). Pored potpisa

udara se pecat koji mora da zahvati i potpis.

NEOBAVEZNI DELOVI

Oznaka veze, prilog, nacin otpreme i P.S.

1. OBLIKOVANJE POSLOVNOG PISMA

U korespondenciji tekstovi se mogu oblikovati na vise nacina. Osnovni nacini su:

francuska forma (evropska, zupcasta, svecana forma) i blok forma (americka forma). Ova

dva nacina se mogu i medjusobno kombinovati.

- U francuskoj formi pisanja, naslov je centriran i pise se velikim slovima,

verzalom. Naslov se od teksta odvaja jednim ili sa dva entera, ako je prored 1,5-2

najcesce se stavlja jedan enter, a ako je prored 1 onda se odvaja i sa dva entera. Najcesce

se prored stavlja na 1,5. Prvi red u pasusu uvlaci se za 10, 15 ili 25 slovnih mesra iz

estetskih razlog. Uvlacenje se moze vrsiti i preko tabulatora. Takodje, vazno je znati da

se tekst mora poravnati prema oba ruba.

- U americkoj (blok) formi, naslov se pise uz levu marginu velikim slovima i od

teksta se odvaja duplim proredom, 2 puta enter. Pre pocetka kucanja, odredjuje se prored,

koji je veci nego kod francuske fomre i iznosi 12pt. Takodje, tekst mora biti poravnjan

prema oba ruba.

3. OBLIKOVANJE SLUZBENOG DOPISA

Korespodenti sluzbene dopise oblikuju u zupcastoj i blok formi. Ove forme mogu biti u

cistom obliku a mogu biti i kombinovane.

-OBLIKOVANJE SLUZBENIH DOPISA U FRANCUSKOJ FORMI - da bi se

vrsilo oblikovanje u zupcastoj (francuskoj) formi, potrebno je zamisliti da je papir

podeljen na tri jednaka dela (kolone). Zaglavlje se nalazi na pocetku sluzbenog dopisa u

levoj strani (zamisljena 1. kolona). Podaci koji se unose u zaglavlju ne smeju preci tu

zamisljenu kolonu. Iz estetskih razloga, u okviru te zamisljene kolone zaglavlje se moze

centrirati. 4 entera ispod zaglavlja, na sredini papira (zamisljena druga kolona) unosi se

naziv primaoca, a dva entera ispod u desnoj strani (zamisljena 3. kolona) unosi se ulica i

mesto primaoca.

Tri entera kasnije pise se predmet velikim slovima a odmah ispod predmeta veza, takodje

velikom slovima. Tekst se pise tako da je svaki prvi red novog pasusa uvucen

tabulatorom.

-OBLIKOVANJE SLUZBENIH DOPISA U AMERICKOJ FORMI - kod blok

forme za razliku od zupcaste, zaglavlje se mora ravnati prema levoj ivici u zamisljenoj

prvoj koloni. Svaki novi pasus se odvaja sa dva entera i pocinje od pocetka reda, bez

uvlacenja.

-OBLIKOVANJE SLUZBENIH DOPISA U EVROPSKO-AMRICKOJ FORMI -

kod kombinovane forme, sluzbeni dopis se uglavnom raditako da su zaglavlje i podaci o

primaocu po zupcastoj formi a sam tekst sluzbenog dopisa po blok formi.

4. KORESPONDENCIJA SA INOSTRANSTVOM (isto broj 2.)

Inokorespondencija je poslovno ili sluzbeno dopisivanje sa inostranim partnerom. Da bi

takva korespondencija bila uspesna, neophodno je da inokorespondent dobro vlada

jezikom koji koristi u inokorespondenciji. U suprotnom, ukoliko se ne poznaje dobro

jezik, moguce su greske a svaka greska moze dovesti do nerazumevanja i problema u

poslovnom i sluzbenom smislu. Inokorespodentno pismo sadrzi isto sto i nase poslovno

pismo, ali razlika je u formi i sadrzaju teksta. I u inokorespondenciji postoji francuska

(zupcasta) forma i americka (blok) forma. Razlika medjutim, postoji u blok formi. U

inokorespondenciji postoji puna i obicna blok forma, kao posledica tradicije i tehnickih

uslova. Osnovne razlike u pisanju poslovnog pisma u inokorespondenciji ogledaju se u

pisanju zaglavlja, mesta i datuma pisanja, primaoca i nacinu obracanja primaocu.

- Zaglavlje se moze pisati na tri mesta. Centrirano (po sredini stranice), u gornjem levom

uglu (gde se ravna u odnosu na levu marginu) i u gornjem desnom uglu (gde se ravna u

odnosu na desnu marginu).

- Primalac se pise sa leve strane (kao i blok formi) a moze i da se centrira ukoliko je i

zaglavlje centrirano.

- Sadrzaj teksta se razlikuje u pogledu estetike, gde se cesto naglasavaju pojedini delovi

tekstova.

- Mesto i datum pisanja pisu se ispod primaoca, a ne kao kod nas ispod adresanta i

adresata.

Uobicajena fraza je pozdrav - srdacno koji se nalazi na kraju svakog sadrzaja teksta

poslovnog pisma.

5. RESENJE – FORMA I SADRZINA

Resenje je pravni akt u upravnom postupku kojim se odlucuje o nekoj upravnoj stvari kao

predmetu tog postupka. Pri izradi resenja, sve njegove delove potrebno je pravilno

oblikovati uz postovanje estetskih normi. Delovi resenja su:

1. zaglavlje - koje se moze kucati na jedan od tri nacina;

2. uvod (preambula) - odvaja se od zaglavlja sa dva entera i prvi red se uvlaci jednim

tabulatorom

3. dispozitiv - naslov dispozitiva (resenje) pise se na sredini, spacionirano velikim i

boldiranim slovima. Tekst Dispozitiva pise se tako sto se svaki prvi red novog pasusa

uvlaci jednim tabulatorom.

4. obrazlozenje - naslov obrazlozenja pise se na sredini spacionirano malim i boldiranim

slovima samo je prvo slovo veliko. Tekst obrazlozenja pise se tako sto se svaki prvi red

novog pasusa uvlaci jednim tabulatorom.

5. upustvo o pravnom leku se pise posle obrazlozenja, velikim slovima i naglaseno.

(samo naslov)

6. konstatacije,

7. funkcije potpisnika,

8. ime i prezime kao i pecat.

Resenje se kuca u zupcastoj formi.

6. ODLUKA – FORMA I SADRZINA

Odluka je akt koji donose kolektini organi: savezna i republička vlada, skupština opstina

a u preduzecima upravni odbori. Odlukom se uredjuju razlicita pitanja. Za odluku

karakeristicno je da je njena sadrzina izrazena kroz clanove. Redom, odluka sadrzi

zaglavlje, pa uvod koji se odvaja sa dva entera od zaglavlja. Naslov odluke pise se posle

uvoda, odvoje sa dva entera, velikim slovima i boldiranjem. Posle naslova Pisu se

clanovi. Naslov clana (Clan 1, Clan 2, Clan 3...) pise se na sredini samo prvim velikim

slovom i odmah u sledecem redu pocinje da se pise tekst tog clana. Pocetak teksta clana

moze se uvlaciti tabulatorom a i ne mora. Clanovi se odvajaju sa po dva entera. Na kraju

odluke, u donjem desnom uglu pise se velikim slovima funkcija potpisnika a ispod toga

ime i prezime

7. ZAKLJUCAK – FORMA I SADRZINA

Zakljucak je akt u upravnom postupku kojim se odlucuje o manje vaznim stvarima.

Oblikuje se kao resenje. Razlika je u tome sto se zaglavlje od uvoda odvaja sa 4 entera a

uvod od naslova (zakljucak) sa 3 entera.

8. PRAVILNIK

Pravilnik se moze pisati u zupcastoj i blok formi. Medjutim najcesca je forma koja je

kombinovana. Pravilnik se kao i odluka, sastoji iz clanova. Na pocetku pravilnika stoji

naslov koji upucuje na sta se taj pravilnik odnosi. Taj naslov pise se velikim slovima na

sredini. Posle naslova pocinju clanovi cija numeracija (naslov) se takodje pise na sredini.

Svaki clan se odvaja sa 2 entera i najcesce se ne uvlaci prvi red teksta clana. Od naslova

do Clana 1. rastojanje je 3 entera. Na kraju pravilnika, u levom donjem uglu pise se od

pocetka reda mesto a ispod i datum, u donjem desnom uglun paralelno sa mesto pise se

titula donosioca pravilnika a ispod, paralelno sa datumom pise se ime i prezime tog

donosioca.

9. UGOVOR

Ugovor predstavlja pismenu izjavu volje dva ili vise lica. Ugovor se moze napisati i u

zupcastoj, blok i u kombinovanoj formi. Dva najvazija elementa ugovora su predmet i

cena ali pored ovih elemenata, ugovor sadrzi i naziv ugovornih strana, opis predmeta

ugovora, rok, nacin i mesto placanja kao i ime prezime i potpis ugovornih strana.

10. IZRADA RAZNIH POSLOVNIH TEKSTOVA

Referat, Elaborat, Javni poziv i javno obavestenje, Izvestaj, Saopstenje.

11. REFERAT

Referat je duzi pisani sastav kojim se iznosi vise opstih i posebnih podataka o jednoj

organizaciji, instituciji, odredjenimn povodom. Namenjen je za javno citanje, pa se zato

treba voditi racuna o duzini teksta i stilu. Literarni referati su najslobodniji u svojoj formi

, dok su politicki i naucni bazirani na cinjenicama i podacima.

12. ELABORAT

Elaborat je duzi pisani sastav koji moze da ima vise desetina stranica. To je naucni ili

strucni rad grupe ljudi ali ga mogu pisati i pojedinci. Njihov osnovni cilj je da se nadju

moguca resenja za pojedine probleme u oblasti nauke, tehnologije ili drustva. Elaborat se

najcesce pise u blok formi

13. JAVNI POZIV I JAVNO OBAVESTENJE

- Javni poziv je vrsta poziva koja se odnosi na sve a ne na odredjene osobe.

Javnim pozivom vrsi se pozivanje od strane jednog lica (fizicko ili pravno) druga lica

(fizicka i pravna) radi ostvarivanja nekih poslovnih interesa i odnosa. Javni poziv moze

se oblikovati u zupcastoj, blok ili kombinovanoj formi, ali najcesce se oblikuje u blok

formi. Javni poziv pored naslova i teksta (u kome se navode sve najvaznije informacije i

podaci) na kraju sadrzi i podatke o onome ko taj poziv pise, ukljucujuci i kontakt podatke

putem kojih se zainteresovani mogu javiti tom pozivu. Taj poslednji deo se istaknuto

pise, tako sto se slova boldiraju.

- Javno saopstenje je poslovni tekst koji se pise najcesce u zupcastoj formi.

Zaglavlje javnog obavestenja je kratko i najcesce se pise centrirano (na sredini strane).

Kao i javni poziv, i javno obavestenje se ne odnosi samo na odredjene osobe, vec je

namenjen svima. Isto tako, na kraju postoje kontakt podaci, na kojima se zainteresovani

mogu javiti.

14. IZVESTAJ

Izvestaj je vrsta poslovnog teksta koji se najcesce pise u blok formi ili u kombinovanoj

formi. Izvestaj moze da sadrzi zaglavlje i uvod, ali i ne mora, u zavisnosti od toga koja

vrsta izvestaja se pise. Sam tekst izvestaja se pise u blok formi. Na kraju izvestaja, 3

entera odvojeno, sa leve strane se pise mesto a paralelno, sa desne strane podnosilac

izvestaja, ispod toga, u sledeci red sa leve strane se pise datum a paralelno od toga, sa

desne strane je mesto za svojerucni potpies podnosioca izvestaja.

15. SAOPSTENJE

Saopstenje se oblikuje kao poslovno pismo ili dopis i namenjen je za javnu upotrebu.

Zato je neophodno da su svi vazni delovi istaknuti jasno i sazeto kako bi se izbegla

dvosmislenost i nejasnoca saopstenja. Saopstenje se oblikuje u zupcastoj formi. Zaglavlje

saopstenja najcesce se nalazi u gornjem levom uglu, a retko moze i na sredini. Zaglavlje

obicno sadrzi i logo. Posle zaglavlja stavljaju se 4 entera pa ide naslov koji se pise

velikim slovima na sredini. Tekst se od naslova odvaja sa 2 entera i svaki prvi red novog

pasusa se uvlaci. Na kraju saopstenja, u donjem desnom uglu pise se velik slovima titula

(funkcija potpisnika) velikim slovima a ispod toga ime i prezime. Od ostatka teksta

funkcija potpisnika se odvaja sa 2 entera.

16. SASTAVLJANJE KRATKIH SASTAVA

Potvrda, Revers, Molba, Priznanica, Punomocje, Pozivnica

17. POTVRDA

17. Razlozi izdavanja potvrde mogu biti rzliciti. Vecina ustanova ima pripremljene

obrasce za potvrde koje se najcesce izdaju. Potvrde se izdaju na osnovu pisanog ili

usmenog zahteva. Potvrde se najcesce zavode, ali mogu se izdati i bez delovodnog broja.

Potvrda se oblikuje u dve forme, u zupcastoj ili u kombinovanoj (blok i zupcasta). Za

potvrdu je vazno da su svi podaci jasno i pregledno izneti.

18. REVERS

Revers je isprava kojom se utvrdjuje da je neki predmet (stvar ili dokument) uzet na

privremeno koriscenje. Revers moze biti i javna i privatna isprava, u zavisnosti od

znacaja uzetog predmeta. U velikim preduzecima i ustanovama, gde se pojedini predmeti

cesto uzimaju, za njih postoje vec pripremljeni posebni obrasci internog tipa. Revers je

najcesce oblikovan u francuskoj (zupcastoj) formi mada moze i u kombinovanoj formi.

Svi podaci koji se unoce u revers moraju biti jasno istaknuti.

19. MOLBA

Molba se oblikuje kao poslovno pismo ili dopis. Podnosilac molbe njome trazi od

primaoca molbe izvrsenje odredjenih radnji. Tekst molbe je kratak sa jasno i precizno

iskazanim zahtevima i oblikuje se najcesce u zupcastoj formi.

21. PRIZNANICA

Priznanicom se potvrdjuje prijem novcanih sredstava. Ona moze biti javna ili privatna.

Priznanica sadrzi obavezne delove koji se odnose na podatke o davaocu i primaocu

novca, vremenu trajanja priznanice (nije obavezno), mesto, datum, pecat i potpis pravnog

lica, odnosno za fizicka lica samo potpis. Danas, za priznanice, uglavnom postoje gotovi

obrasci ali se mogu i otkucati. Oblikovanje se moze vrsiti i u blok i u zupcastoj formi.

22. PUNOMOCJE

Punomocje predstavlja ispravu u kojoj jedno lice ovlascuje drugo lice. Oblikuje se u

francuskoj ili blok formi. Svako punomocje mora da sadrzi:

- podatke o vlastodavcu;

- podatke o punomocniku;

- svrhu izdavanja punomocja;

- vreme trajanja punomocja;

- mesto i datum izdavanja;

- potpis i pecat za pravno lice.

Punomocje, ili drugim nazivom ovlascenje, mora se overiti u sudu ili opstini kako bi ono

bilo pravosnazno.

23. POZIVNICA

Pozivnica je kratak pisani sastav kojim se stranka (odredjeno lice) poziva na sastanak,

razgovor, prijem i sl. Pojedine sluzbe ili ustanove (sudovi, vojne sluzbe...) koriste

posebne obrasce pozivnica za svoje potrebe. Kada pozivar (kurir) urucuje pozivnicu, lice

na koje se ona odnosi mora da se potpise na posebnom delu koverte da je primio

pozivnicu. Taj deo koverte kurir vraca onome ko je pisao tu pozivnicu. Pozivnica se

moze oblikovati u zupcastoj ili blok formi.