kosticave vocke

8/10/2019 KOSTICAVE VOCKE

1/6

L J I V A (Skrivenosemenice, Dikotile, familija Rosacea, podfamilija Prunoidea, rod Prunus, podrod

Prunophora)

DIVLJE VRSTE:Podrod Prunophora obuhvata 14 vrsta: 1.Prunus domestica (Domaa ljiva), .Prunuscerasifera (Danarika), !.Crni trn,".Trnoljiva, #.$apanska %ljiva, &.'ljiva kajsija. ljiva je poreklom saavkaa. * Srbiji proivedeno "1+ +++ t.

PODLOGE:'ljiva se moe kalemiti na -enerativne (sejanci) i ve-etativne podlo-e (korenovi idanci,polonice, oiljene renice i sl.)Generativne sejanci Danarike(najmasovnija podlo-a, osetljiva na mra, doma/in virusa %arke %ljive),

sejanci sorti %ljive: Crnoljiva, Petrovaa, Poegaa, Beloljiva, Trnoljiva, Crni trnVegetativne vode poreklo od Doma/e %ljive, 0rno%ljive i Danarike. Podeljene su na: a) slabo bujne ( Piksi,Izdanak poegae, Izdanak metlaa), b) srednje bujne (GF 4, Izdan!i !rvene ranke, "#l#janka $, B,C, D) c) bujne.

SORTE LJIVE:%aanska lepoti!a(stvorena u a2ku, plod ri krajem jula, masa ploda je "+ -, okru-lasti, boja pokoice jetamnoplava sa obilnim pepeljkom, stablo srednje bujno, osetljiva na plamenja2u i r3u),&tenli (4meri2ka sorta, krajem av-usta, srednje krupni plodovi, mase "+-, obrnuto jajasti),'aljevka(u a2ku, kraj av-usta, masa !+-, boja plava sa pepeljkom, ahteva redovnu reidbu, osetljiva namoniliju),%aanska rodna(u a2ku, krajem av-usta, srednje krupni, #-, jajast, pokoica tamno plava sa pepeljkom,meso ploda uto, atheva redovnu reidbu, osetljiva na plamenja2u, r3u i %arku),Poegaa(najmasovnija sorta kod nas, krajem av-usta, plodovi sitni, masa 15-, jajst, tamno plav,pepeljak,osetljiva na %arku).(erman(po2etak jula, masa !+-, stona sorta),%aanska rana(krajem juna, masa !#6+-, stona sorta, purpurno plava boja, samobesplodna),%aanska naj)olja (av-usta, "+1++-,plave,samobesplodna),%aanska e*er (krajem av-usta, "+-, jajst,purpurno plava,samobesplodna),+aliornijska plava, 'alerija, 'iktorija, "eli!a, Timoanka, +la#dija verde, Prezident-

!OR"OLO#E i "I$IOLO#E OSO%I&E: 'ljiva ravija idanke i ibojke koji se koriste a ramnoavanje..odne grani!e/kratke (kitica 7majski buketi/, trn i kratka) i du-e (me%ovita i vita (du-a)). 8a vrhu se nalaive-etativni pupoljak, a sa strane -enerativni (tipi2ni cvetni) pupoljci u kombinaciji sa ve-etativnim.Cvetni p#polj!i/su pojedina2ni sa 1, ili ! cveta, nalae se bo2no.Cvet/beo, hermafroditan (# i #).

Plod/ tipi2na monokarpna ko%tunica. 9-okarp (pokoica), eokarp i 9ndokarp (jestiv deo), Semenja2a(kotiledoni)Cvetanje/od sredine marta do kraja aprila. (ranocvetne, srednjeranocvetne, srednjeponocvetne,ponocvetne).0praivanje: edonosna p2ela. Sorte mo-u biti: samooplodne, delimi2no samooplodne, samobesplodne.

E#OLO#I 'SLOVI:'ljiva najbolje uspeva na -ajnja2ama. 'ljiva najvi%e treba aot i kalijum, ato treba 3ubriti or-anskim3ubrivima. Slabo kisela emlji%tap( 1 2,2 3 ,2 Srednja temperature u letnjim mesecima 16 7 + ;. #, 8 mg>. 8ajbolji poloaj 7planinski tereni ++ 7 &++ m.

9zgojni o)li!i i rastojanje/ od nas se koriste: Vaa (!otlasta kronja # ? ", nema vodilicu,!" skel. -rane),Po"oljana #iramida(& ? #, sa #5 skeletne -rane) i Palmeta sa kosim granama (retko se koristi," ? !).>reivanje od 1 do " -od. da se stvori skelet da idri teret roda.

&a:enje i :#)renje/Pripremu emlji%ta ivr%iti mesec dana ranije. Sadnja %ljive u $9S98 u jame na dubini od&+ cm. 8a dnu se pospe mineralno 3kalijumovo i fosforno 1@!, dru-i deo se pome%a sa emljom i atrpa, !dana pre sadnje. =atim se kasnije stavlja sadnica u rupu, atrpava se i pravi humka. 8ajve/e potrebe aaotom i kalijumom. 4ot se unosi pred po2etak ve-etacije a kalijum u jesen. Aubrenje se obavlja na osnovuhemijske analie emlji%ta. Stajnjak se unosi svake tre/e -od. !+ t po ha, u jesen i imu u aoravanje, moe itreset, kompost.

.ezid)a/ Reidbu do pune rodnosti je minimalna. Bvodi se ru2no ili mehaniovano, odsecanje starih -rana ibujnih -ran2ica koje a-u%uju kro%nju, bolesne i suve -rane, vodopije. 'ljiva donosi rod na jedno-odi%njimrodnim -ran2icama pa ih treba obnavljati. 'ljiva ra3a na (me%ovite, kratke 7 krute i majska kitica). Prilikomreidbe treba ostaviti dovoljan broj jedno-odi%njih lastara kako bi se na njima slede/e -odine obraovalekratke rodne -ran2ice.


2/6

0dravanje zemljita/* asadima %ljive se odrava u oblikujalovo( u(arasa obradom u jesen oko 1# cmdubine. =astiranje slamom oko vo/kica oko 1m. =emljiste tretirati herbicidima radi subijanja korova aliP4C$B jer je %ljiva jako osetljiva.

$ATITA OD %OLESTI I TETO)I&A:8ajopasnija bolest %ljive je $arka ljive (Plum Po% Virus)&>va viroa se ne moe subiti. 'ak korena (acteriumtumefaciens)i akteriona #egavost lia i rak grana& Plamenjaa, '*a, +velost lia i grana. ;tetoine/'ljivina %titasta va%, isne va%i prenosioci virusa %arke, %ljivine ose, %ljivin smotavac.

%*r+a: * punoj relosti plodovi se beru i upotrebljavaju se u sveem stanju, a preradu, kompot, slatko. 4 arakiju, dem, pekme, marmeladu, sok, su%eni plodovi beru se kada u kro%nji smek%a #1+E plodova. Ferba seobavlja ru2no i ma%inski (tresenjemtresa2ima koji se priklju2e a traktor koja imaju dva krila a sabiranje

plodova).

+T$.IA>/+rimson gold (1! dana pre Redh, srednje krupan 11#-, loptast, narandasto ute pokoice prekrivenrumenilom, meso uto,2vrsto,so2no)Fantazija (# posle Redh, srednje krupni 1"#-,uto narand sa rumenilom), &pring red, &tark .edgold-Italijanske sorte/ ?arija la#ra (# dana, srednje krupni 1"+-,pokoica rumenilo),?arija a#relija,$driana, a#ra, >#reka, Aektaros (, ?a


3/6

PODI$A&JE $ASADA: Jajiti le-uminoe ! -od pre podianja asada ako nije ivr%eno KKodmaranjeKK,Babrati mesto, atim 3ubrenje or-anskim 3ubr. stajnjakom od !+#+ t@ha. =atim ri-olovanje &+6+ cm. Radovise ivode julu.

&a:enje i :#)renje/ Potrebno je ivr%iti analiu emlji%ta da bi nali koju koli2inu mineralno- 3ubriva daupotrebljavamo.

=bo-osetljivosti korena prilikom va3enja sadnica i presa3ivanja, na2ini podianja asada su: a&etva semenana stalno mesto(stratiGkovano seme se seje u martu, atim sejanci kaleme u av-usto2enjem na spavaju/i pupoljak na 1+ cm od povr%. emlje), )&adnja podloga Esejana!a(odne-ovani sejanci se presa3uju u budu/em asadu) ! &adnja ok#lanata,d &adnja odnegovani=sadni!a-i)renje/Freskva i nektarina ahteva najvi%e aota. 4ot dodavati pred po2etak ve-etacije i krajem maja.

Losforna i kalijumova 3. se dodaju u jesen pred osnovnu obradu. Stajnjak se dodaje svake tre/e -odine od !+#+ t@ha. Freskva ima potrebu a -, ;a, Le, Fo, n.

9zgojni o)li!i i rastojanje/


4/6


5/6

?ajska rana (najsitniji plod !"-)B#rlatova (Lracuska, srednje krupni, pokoica crvena, meso crveno, 2vrsto, sareva kraj maja, osetljiva napucanje pokoice)+ompakt stela (srcasta, krupna 5-, rano prorodi),>arl@ ?ajer (a3arska),Primavera (8ema2ka),ionskarana,$senova rana (a2ak),"#nska rana (Ruska), venir, Isa)ella, Giorgina, $driana, %arna, Ae&tar, &eet (eart-

!OR"OLO#E i "I$IOLO#E OSO%I&E: Drvo divlje tre%nje iraste !1# m, a moe i do +m..odne grani!e s#/ro%nja se sastoji od rodnih i nerodnih -ran2ica. Rodne: majski "uketi, cvetne granice ivite rodne gran&?ajski )#keti*isu du-i !# cm, na sebi nose 7 H cvetnih pupoljaka i jedan vr%ni ve-etativni.Cvetni p#polj!i se/rodni pupoljci se nalae pojedina2no na majskim buketi/ima, du-im i kratkim rodnim-ran2. ist/ krupan, koast.Cvet/i svako- cvetno- pupoljka se ravije # dvopolnih cvetova belih listi/a -rupisani u -ronju. B cvetnihpuplj. se ne ravija li%/e.Plod/ ko%tunica. 9-okarp, eokarp i 9ndokarp (jestiv deo, moe biti 2vrst i mekan)Cvetanje/ po2etkom aprila "5 dana. Sorte: ranocvetne, srednjecvetne, ponocvetne.0praivanje: obavljaju p2ele. Sorte tre%nje su sao+*splo0n* -u> opra=iva9*/ Samo su: 8tela, 9e: 8tar,;a#ins, 8an"arstsamooplodne.

E#OLO#I 'SLOVI:0re%nja idrava mra od 5;..p( 1 H . 8admorska visina ekonomske vrednosti-ajenja: inad &++ m .

PODI$A&JE $ASADA: Bbor mesta, atim 3ubrenje stajnjakom od !+#+ t@ha. =asadi su me%oviti sa

vi%njom, dobar opra%iva2.9zgojni o)li!i i rastojanje/ Po)oljana piramida E


6/6

kosticave vocke

Documents