kretanja na tr@i[tu p[enice i bra[na u svetu i srbiji i...

NAU^NI INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVONOVI SAD

"Zbornik radova", Sveska 42, 2006.

Originalni nau~ni rad - Original scientific paper

KRETANJA NA TR@I[TU P[ENICE I BRA[NAU SVETU I SRBIJI I CRNOJ GORI

Pejanovi}, R.1, Cvijanovi}, D.2, Nikoli}, Marija2, Tica, N.1

IZVOD

@ita ~ine osnov ishrane sveukupnog svetskog stanovni{tva. Jedno od najras-prostranjenijih ìta je p{enica. P{enica predstavlja niskoakumulativnu kulturu,koja zahteva mala radna ulaganja, ali i obezbe|uje relativno nizak profit. Isto-vremeno, ovaj poljoprivredni proizvod ~ini osnov prehrambene sigurnosti, te nanivou jedne dràve mora biti zastupljen u onoj meri u kojoj obezbe|uje samo-dovoljnost. Promene na svetskom trì{tu p{eni~ne su izrazito dinami~ne, ali op{tetendencije su pove}avanje proizvodnje ovog ìta, postizanje samodovoljnosti upodmirivanju sopstvenih potreba u ve}ini zemalja i sve zna~ajnija ponuda nasvetskom trì{tu. U promenljivim uslovima, neophodno je sagledati sopstvenuproizvodnju ovog izuzetno va`nog ìta i svih njegovih prera|evina, utvrditi godi-{nje potrebe i obezbediti sopstvenu proizvodnju uz tendenciju da se vi{ak ovogproizvoda plasira na ino trì{te.

KLJU^NE REÎ: p{enica, proizvodnja, potro{nja, trì{te, agrarna politika

Metod rada i izvori podataka

U radu se analiziraju proizvodnja, promet i potro{nja p{enice, kao va`ne ra-tarske kulture, u svetu i kod nas. Tako|e se analizira i bra{no, kao najva`niji pro-izvod prerade p{enice. Primenjen je komparativno - analiti~ki metod i stan-dardni sinteti~ki pokazatelji uobi~ajeni za ovakva istraìvanja. Izvori podataka suodgovaraju}e doma}e i inostrane publikacije, {to je nazna~eno u spisku litera-ture.

247

1 Prof. dr Radovan Pejanovi} i prof. dr Nedeljko Tica, Departman za ekonomiku poljopri-vrede i sociologiju sela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

2 Dr Drago Cvijanovi}, vi{i nau~ni saradnik i Marija M Nikoli}, istraìva~, Institut za ekono-miku poljoprivrede, Beograd

Globalne tendencije u svetskoj proizvodnji ìtarica i p{enice

Ve}ina zemalja poklanja izuzetnu pa`nju proizvodnji ìtarica, posebno p{e-nici i njenim prera|evinama.Hlebno ìto predstavlja dominantan i/ili vaàn izvorljudske hrane. Re~ je o strate{kom usevu. Godi{nje se proizvede preko dve mili-jarde tona svih vrsta ìta, uz tendenciju daljeg rasta. U proizvodnji ìtarica domini-ra Azija, s tim da se najve}i deo odnosi na pirina~. Relativno ujedna~enu proiz-vodnju ostvaruju Severna i Centralna Amerika i Evropa, uz povremene oscilacije.Karakteristi~no za ova dva kontinenta je da u godinama kada je ìto dalo izuzetanrod u Evropi, moè se o~ekivati ne{to slabiji rod u Severnoj i Centralnoj Americi, iobrnuto, kao {to se i vidi iz narednog pregleda. Oko 50% evropske proizvodnjepoti~e iz zemalja ~lanica Evropske Unije, uz odre|ene oscilacije kao {to je to slu~aju periodu 2003-2004. godine. Adekvatno u~e{}u po kontinentima, najzna~ajnijiproizvo|a~i ìta su Kina (oko 20% svetske proizvodnje), SAD (15%) i Indija (11%).Zna~ajni proizvo|a~i u Evropi su Ruska Federacija i Francuska, koje u~estvuju usvetskoj proizvodnji svih vrsta ìta sa preko 3%.

Kontinenti izemlje 1999-2000. 2001-2002. 2003-2004. Stopa rasta

Svet 2.073.160 2.072.324 2.172.535 0,94

Azija 1.016.107 995.713 1.017.259 0,02

SC Amerika 425.195 387.925 456.896 1,45

Evropa 380.525 434.024 410.724 1,54

EU (25) 0 0 145.154 -

Afrika 113.037 116.234 128.685 2,63

Ju`na Amerika 102.487 108.527 122.914 3,70

EU (15) 210.227 208.608 94.913 -14,70

Okeanija 35.808 29.901 36.056 0,14

Kina 431.265 399.197 394.845 -1,75

SAD 339.181 312.134 368.982 1,70

Indija 235.536 228.767 233.383 -0,18

Ruska Federacija 59.086 84.129 70.897 3,71

Francuska 65.020 64.947 62.737 -0,71

Izvor podataka: FAO yearbook.

Godi{nji obim proizvodnje p{enice prema{uje 580 miliona tona, {to pred-stavlja ne{to ispod 30% ukupne proizvodnje ìta. Najve}a proizvodnja p{eniceodvija se na azijskom kontinentu, odnosno u Kini i Indiji. Veliki proizvo|a~ je iEvropa koja doprinosi svetskoj proizvodnji sa 1/3 ukupnih koli~ina p{enice.Severna i Centralna Amerika u~estvuje u ukupnoj proizvodnji sa 15%, a najve}i

248

proizvo|a~ sa ovog kontinenta je SAD. Zna~ajne zemlje proizvo|a~i su identi~nekao i kod ukupne proizvodnje `ita uz malo izmenjen redosled.

Kontinenti izemlje 1999-2000. 2001-2002. 2003-2004. Stopa rasta

Svet 586.878 582.238 593.552 0,22

Azija 257.822 250.044 250.107 -0,61

Evropa 178.580 206.959 186.201 0,84

SC Amerika 91.667 70.342 88.618 -0,67

EU (25) 0 0 68.420 -

EU (15) 101.588 98.264 45.507 -14,84

Ju`na Amerika 20.137 19.782 23.767 3,37

Okeanija 23.756 17.548 23.342 -0,35

Afrika 14.917 17.562 21.518 7,60

Kina 106.758 92.082 88.909 -3,59

Indija 73.828 71.224 68.580 -1,46

SAD 61.662 48.662 61.276 -0,13

Ruska Federacija 32.725 48.796 39.759 3,97

Francuska 37.202 35.240 35.090 -1,16


249

Spoljnotrgovinska razmena ìtarica, p{enice i p{eni~nog bra{na

Promet ìtima na svetskom trì{tu na godi{njem nivou iznosi oko 270miliona tona, odnosno oko jedne sedmine ukupne svetske proizvodnje. @itaricese prodaju po prose~noj ceni od 150 ameri~kih dolara po toni i dostiù ukupnuvrednost od 41-45 milijardi dolara. Najve}i izvoznici su Severna i CentralnaAmerika, tj. SAD koja u~estvuje sa 30% u svetskom izvozu, odnosno sa 85% uizvozu sa svog kontinenta. Evropa tako|e izvozi zna~ajne koli~ine, a najve}iizvoznik je Francuska. Srbija i Crna Gora u~estvuju sa malim koli~inama usvetskom izvozu ìta i postiù relativno skromnu cenu od 133, 4 dolara po toni,{to je niè od svetske cene.

Kontinenti izemlje Koli~ine Vrednost Struktura po

koli~iniStruktura po

vrednostiIzvozna cena

US$/toni

Svet 271.097 40.692 100,0 100,0 150.1

SC Amerika 94.132 13.470 34,7 33,1 143.1

Evropa 81.821 12.504 30,2 30,7 152.8

Azija 58.656 8.927 21,6 21,9 152.2

Ju`. Amerika 21.627 3.194 8,0 7,9 147.7

Okeanija 12.270 2.069 4,5 5,1 168.6

Afrika 2.592 529 1,0 1,3 203.9

SAD 78.825 10.764 29,1 26,5 136.6

Francuska 30.584 4.767 11,3 11,7 155.9

Kina 22.035 2.651 8,1 6,5 120.3

Kanada 14.426 2.522 5,3 6,2 174.8

Argentina 19.016 2.313 7,0 5,7 121.6

SCG 741 99 0,3 0,2 133,4


250

Uprkos velikoj proizvodnji koja se poslednjih godina sve zna~ajnije intenzi-vira, Azija ostaje najve}i uvoznik ìta. Preko 40% svetskih koli~ina ìta namenjenihuvozu dospeva u Japan, Koreju i druge zemlje sa azijskog kontinenta. Evropau~estvuje u svetskoj razmeni svih poljoprivrednih proizvoda sa vrlo visokimprocentom, pa je tako slu~aj i sa ìtaricama. Oko uvoza namenjeno je evropskomtrì{tu, a kao pojedina~an uvoznik isti~e se Italija. Najve}u uvoznu cenu ìta pla}aOkeanija, a zatim i Evropa i Afrika, a najniù azijske zemlje.

Kontinenti izemlje Koli~ine Vrednost Struktura po

koli~iniStruktura po

vrednostiUvozna cena

US$/toni

Svet 268.675 44.772 100,0 100,0 166.6

Azija 113.282 18.075 42,2 40,4 159.6

Evropa 62.486 11.128 23,3 24,9 178.1

Afrika 41.055 7.078 15,3 15,8 172.4

SC Amerika 30.203 4.913 11,2 11,0 162.7

Ju`. Amerika 20.313 3.258 7,6 7,3 160.4

Okeanija 1.334 320 0,5 0,7 239.7

Japan 26.537 4.293 9,9 9,6 161.8

Meksiko 13.352 1.883 5,0 4,2 141.0

Koreja 12.925 1.744 4,8 3,9 135.0

Italija 9.544 1.680 3,6 3,8 176.0

Saudijska Arabija 9.859 1.554 3,7 3,5 157.7

SCG 147 27 0,1 0,1 186.4


U svetskoj razmeni ìtarica u oba pravca u~e{}e p{enice dostiè 50%. Ukupnakoli~ina koja se izvozi ~ini 20% svetske proizvodnje, odnosno ovo ìto postiène{to ve}u trì{nost od ìta posmatranih u globalu. Primetno je da se cene p{enicena trì{tu menjaju, te se u pojedinim godinama moè ostvariti manji izvoz, ali ve}eukupne vrednosti. Najve}i izvoznik je SC Amerika, odnosno SAD (25% svetskogizvoza po koli~ini). Evropa tako|e ostvaruje veliki izvoz, ali se me|u pojedi-na~nim izvoznicima isti~e Australija sa 12% svetskog izvoza po koli~ini. Prime}ujese zna~ajno pove}anje izvoza sa azijskog kontinenta, koji ostvaruje stopu rasta od10,31.

Najve}i uvoznici p{enice su Kina-koja za sada pove}ava uvezene koli~ine,Italija-koje se isticala i kao veliki uvoznik ìta upravo zahvaljuju}i uvozu p{enice,Japan kao predstavnik kontinenta (Azije) koji figurira kao najve}i uvoznik p{enice,Alìr i Brazil. Afrika uvozi oko 20% ukupnih koli~ina, dok najmanje p{enice uvoziOkeanija, koja ipak polako pove}ava svoje u~e{}e u ukupnom uvozu.

251

Kontinenti izemlje

1999-2000. 2001-2002. 2003-2004. Stoparasta pokoli~inikoli~ina vrednost koli~ina vrednost koli~ina vrednost

Svet 115.836 14.309 117.073 14.948 114.425 17.645 -0,24

SC Amerika 46.053 5.934 40.480 5.848 42.395 7.006 -1,64

Evropa 36.007 4.407 42.338 4.664 38.271 5.620 1,23

EU (15) 29.849 3.743 26.605 3.327 14.587 2.142 -13,34

Okeanija 17.133 2.178 15.120 2.245 13.977 2.332 -3,99

EU (25) 0 0 0 0 13.214 2.293 -

Azija 6.455 636 8.858 941 10.543 1.341 10,31

Ju`na Amerika 9.996 1.122 9.961 1.204 9.028 1.294 -2,02

Afrika 193 32 315 47 211 52 1,80

SAD 28.138 3.484 25.014 3.507 28.505 4.570 0,26

Australija 17.132 2.178 15.120 2.245 13.977 2.332 -3,99

Kanada 17.465 2.387 14.931 2.256 13.411 2.356 -5,15

Francuska 18.175 2.160 14.650 1.728 15.629 2.433 -2,97

Argentina 9.908 1.108 9.921 1.199 8.073 1.153 -4,01


Kontinenti izemlje

1999-2000 2001-2002 2003-2004 Stoparasta pokoli~inikoli~ina vrednost koli~ina vrednost koli~ina vrednost

Svet 114.903 16.427 116.704 16.652 112.964 19.635 -0,34

Azija 44.937 6.761 42.257 6.219 40.996 7.137 -1,82

Evropa 28.270 3.777 29.704 3.815 29.661 5.027 0,96

Afrika 21.470 3.175 23.838 3.653 23.249 4.247 1,60

EU (15) 21.309 3.047 26.403 3.400 11.899 2.139 -11,0

EU (25) 0 0 0 0 11.611 1.828 -

Ju`na Amerika 12.196 1.605 11.879 1.648 10.792 1.271 -2,42

SC Amerika 7.591 1.037 8.429 1.232 7.567 126 -0,06

Okeanija 438 71 597 85 699 1.895 9,79

Kina 1.736 300 1.734 309 4.986 1.088 23,49

Italija 6.407 956 7.621 1.058 6.734 1.236 1,00

Japan 5.914 1.052 5.692 1.079 5.368 1.183 -1,92

Al`ir 4.858 733 5.268 835 5.109 952 1,01

Brazil 7.207 907 6.794 875 5.730 924 -4,48


252

Kontinenti izemlje


Svet 8.908 1.788 8.550 1.787 8.066 2.066 -1,97

Evropa 5.019 969 4.210 891 3.935 1.110 -4,75

Azija 1.800 380 2.458 447 2.832 574 9,49

EU (15) 4.592 889 3.874 831 1.821 482 -16,89

EU (25) 0 0 0 0 1.769 557 -

SC Amerika 1.103 229 888 240 671 212 -9,46

Afrika 341 84 445 101 292 82 -3,05

Okeanija 235 48 245 52 259 67 1,96

Ju`na Amerika 410 77 303 57 77 21 -28,43

Turska 309 59 207 39 702 159 17,84

Francuska 1.154 224 856 188 832 241 -6,33

Belgija 404 76 816 165 788 213 14,29

Nema~ka 689 140 643 138 578 173 -3,45

Italija 830 144 581 123 455 131 -11,33


Kontinenti izemlje


Svet 8.237 1.781 7.944 1.734 7.821 2.081 -1,03

Azija 2.948 595 2.677 495 2.858 611 -0,62

Afrika 2.374 489 2.371 559 1.973 621 -3,63

Evropa 1.930 448 1.880 409 1.978 545 0,49

EU (25) 0 0 0 0 681 226 -

SC Amerika 572 153 668 191 726 227 4,92

Ju`na Amerika 351 78 289 63 212 54 -9,59

Okeanija 61 18 59 17 74 24 3,94

EU (15) 1.224 292 1.347 300 759 192 -9,12

Liban 837 158 877 220 684 257 -3,96

Holandija 273 58 266 55 439 92 9,97

Indonezija 414 75 300 59 325 77 -4,73

Angola 210 37 217 43 271 75 5,23

Palestina 170 35 203 47 253 57 8,28


Dalje se analizira kretanje uvoza, odnosno izvoza p{eni~nog bra{na, kaoglavne prera|evine od ove zna~ajne `itarice. Obim prometa na svetskom tr`i{tu

253

p{eni~nog bra{na iznosi izme|u 8 i 9 miliona tona odnosno oko 2 milijardedolara. Najve}i izvoznik je Evropa (preko 50% ukupnih koli~ina), {to se potvr|ujei kroz ~injenicu da je pet zemalja najve}ih izvoznika upravo sa ovog kontinenta.Na drugom mestu, ali sa daleko manjim obimom izvoza, nalazi se Azija.

Uvoz p{eni~nog bra{na pokazuje tendenciju pada u pogledu ukupnihkoli~ina, ali zato vrednost ovog uvoza raste. Najve}i uvoznik je, kao i kod zrnap{enice, Azija (36%), zatim Afrika (25%), Evropa (25%) pri ~emu Evropska Unijau~estvuje sa 35% u evropskom uvozu, SC Amerika (ispod 10%) dok ostaliu~estvuju sa manjim procentima. Najve}i uvoznik je Liban koji uvozi oko 9%ukupnih koli~ina p{eni~nog bra{na.

Potro{nja cerealija i p{enice u svetu i po kontinentima

Interesantno je uo~iti da, sude}i po proizvodnji ìta i p{enice u svetu,prehrambena sigurnost stanovnika Zemlje je adekvatno obezbe|ena. Naime,uzimaju}i da je prose~na godi{nja potro{nja ìta 154,3 odnosno p{enice 68,4kilograma po stanovniku i da je planeta Zemlja u istom periodu brojala 6,071milijardi ìtelja, potrebne koli~ine ìta na godi{njem nivou iznose 937 milionatona, a p{enice 415,2 miliona tona. Kako je okvirna proizvodnja ovih proizvoda2.172 miliona tona ìta i 587 miliona p{enice, ni jedan stanovnik planete ne bismeo da bude gladan. Me|utim, prehrambena sigurnost ne zavisi samo odukupno proizvedenih koli~ina, ve} i od drugih veli~ina poput teritorijalnograsporeda same proizvodnje, cene proizvoda, kupovne mo}i potro{a~a i drugihfaktora. Istovremeno, potro{nja na svetskom nivou predstavlja tek aritmeti~kusredinu utro{enih koli~ina po pojedinim kontinentima koje se zna~ajno razlikuju.

Kontinenti @itarice(kg/god)

P{enica(kg/god)

Kalorije iz p{enice uodnosu na ukupno

unesene kalorije

Kalorije iz p{enice uodnosu na unesene kal.

biljnog porekla

Evropa 132,2 109,0 25,3 35,1

EU 15 115,2 97,6 20,8 30,1

SCG 98,3 80,9 22,2 35,1

SC Amerika 127,2 70,2 14,8 19,6

Svet 154,3 68,4 19,0 22,7

Azija 169,3 66,3 19,4 22,5

Okeanija 84,9 61,0 16,4 23,3

Ju`na Amerika 110,9 55,6 14,3 18,1

Afrika 143,3 45,5 15,0 16,2


U potro{nji p{enice prednja~i Evropa sa 109 kg godi{nje po stanovniku, {toje za 40% vi{e od svetskog proseka. Najve}i potro{nju ìta o~ekivano ostvarujeAzija (169,3 kg/god) i istovremeno je jedina iznad svetskog proseka. Od ukupno2.681 kalorije koju unese stanovnik Azije 1.510 kalorija poti~e iz ìta, a od toga

254

je844 kalorije iz pirin~a. Drugim re~ima, ako ukupan broj kalorija koje se unesuuzmemo za 100%, 86% je biljnog porekla, 56% poti~e iz ìta, a 31% iz pirin~a.

Proizvodnja ìtarica i proizvoda od ìtarica u SCG

Doma}e trì{te je u prethodnih nekoliko decenija doìvelo drasti~ne prome-ne. Pored smanjivanja i delimi~ne zatvorenosti, a u odre|enom periodu i potpuneizolacije, ono se nalazi pod direktnim uticajem agrarne politike koja je pretrelabrojne oscilacije. înjenica koja se mora imati u vidu je da se nalazimo u okru-ènju ~iji klimatski uslovi pogoduju uzgoju p{enice, ali i da se u susednimzemljama zna~ajnija pa`nja posve}uje poljoprivredi. Relativno mala geografskaudaljenost od Evropske Unije, koja je izuzetno za{titni~ki nastrojena premaagraru, a naro~ito prema osnovnim prehrambenim proizvodima, {to je rezultiralosuficitom u svim poljoprivrednim proizvodima, suàva mogu}nost delovanja nainostranom trì{tu.

Prinosi p{enice koji se ostvaruju kod nas, uzimaju}i u obzir prinose u okru-ènju, koji se dobijaju modernim pristupom uzgoju ove kulture, su niski. Na osnovukalkulacije izvedene krajem pro{le godine, individualni poljoprivrednici koji suostvarili prinos manji od 4 t/ha poslovali su sa gubitkom. Vaàn aspekt ovog problemaogleda se u ~injenici da, iako je re~ o osnovnom poljoprivrednom proizvodu iglavnom hlebnom ìtu u ovom delu sveta, trì{te p{enice je sve vi{e preplavljenoovim proizvodom. Stoga, u odsustvu dràvne intervencije, cena ovog proizvodaformira se slobodno na trì{tu, {to imaju}i u vidu koli~inu ponude i slabu tra`nju uokruènju, moè da rezultira trì{nom cenom ispod proizvo|a~ke cene. Proizvo|a~ina taj na~in bivaju sve manje zainteresovani za bavljenje ovom kulturom.

Godina

Povr{ina podìtima u ukupno

zasejanimpovr{inama

Povr{ina podp{enicom u ukupno

zasejanimpovr{inama

Povr{ina podp{enicom upovr{inama

zasejanim ìtima

Zasejanapovr{ina pod

p{enicom

% % % 000 ha

1999. 64,1 24,4 38,1 619

2000. 64,0 19,2 30,0 653

2001. 65,6 20,1 30,6 694

2002. 65,4 21,5 32,8 696

2003. 62,6 21,7 34,6 613

Izvor podataka: Statisti~ki godi{njak SCG, SZS.

Proizvodnja p{enice je nestabilna kako po povr{inama tako i po prinosu.Zasejana povr{ina pod p{enicom 1998. godine iznosila je 797.000 hektara, da bigodinu dana kasnije pala na 77% te vrednosti. @ita zauzimaju preko 60% zasejanihpovr{ina, a u okviru ovih povr{ina p{enica u~estvuje sa 1/3. Naàlost i prinosivariraju iz godine u godinu, {to ukazuje na ~injenicu da se uslovi proizvodnje ne

255

iskori{}avaju u punoj meri. Podaci sa terena govore o prose~nom prinosu p{eniceod oko 3,3 tone uz odstupanja po godinama, dok zvani~na statistika beleì da jeprinos u 2003. godini iznosio 2,22 tone po hektaru, {to je na nivou iz 1965.godine. Osnovni uzroci ovih odstupanja su neujedna~ena ulaganja u ovu proi-zvodnju, kao i sve ve}a upotreba nedeklarisanog semena. Smanjivanje ulaganja uproizvodnju p{enice ogleda se ne samo u redukciji materijalnih ulaganja, ve} i unedostatku stru~ne pomo}i, pravovremenog obavljanja agrotehni~kih mera, pre-vencije u za{titi i sli~no. Za visoku, stabilnu, kvalitetnu i profitabilnu proizvodnjuje potrebno ve}e prisustvo struke i nauke na njivama.

Moè se re}i da se, uprkos variranju, povr{ine pod p{enicom Srbiji i CrnojGori poslednjih godina smanjuju, delimi~no zbog odluke samih poljoprivrednikada redukuju ove povr{ine zbog male korisnosti, a delimi~no i usled odluke dràveda izmeni setvenu strukturu u korist industrijskog bilja, povr}a i drugih inten-zivnijih kultura. Smanjenje povr{ina pod p{enicom mora ipak biti kontrolisano, i uskladu sa bilansom ovog proizvoda. Potrebe SCG za p{enicom iznose: oko 1,3miliona za ljudsku ishranu1, 200 hiljada za semensku p{enicu, narednih 200 hiljadaza sto~nu hranu i isto toliko za normalno funkcionisanje trì{ta. Uzimaju}i u obzirgubitke u silosima i transportu2 dolazi se do cifre od oko 1.950 hiljada tona.

GodinaPoljoprivredna preduze}a Individualni sektor Ukupno

Ha t/ha Ha t/ha Ha t/ha

1990/91. 288.722 5,54 637.524 3,91 926.226 4,42

1991/92. 189.743 4,14 482.431 2,71 872.174 3,11

1992/93. 226.511 4,43 664.299 3,07 890.810 3,41

1993/94. 221.070 4,42 681.357 3,32 902.427 3,59

1994/95. 209.821 4,10 649.679 3,20 859.500 3,42

1995/96. 137.547 3,29 443.007 2,57 580.554 2,58

1996/97. 181.710 4,22 617.497 3,48 799.207 3,64

1997/98. 178.120 4,45 616.301 3,52 794.421 3,73

1998/99. 145.978 3,77 470.838 3,15 616.816 3,29

1999/00. 146.574 3,72 504.623 2,73 651.197 2,95

2000/01. 168.967 4,19 522.410 3,49 691.377 3,66

2001/02. 154.144 3,84 539.678 3,05 693.823 3,32

2002/03. 140.511 2,63 470.821 2,10 611.332 2,22

2003/04. - - - - 706.004 4,65

Izvor: Zavod za statistiku Republike Srbije.

256

1 Ova koli~ina obuhvata, pored hleba, i koli~ine potrebne za testenine, konditorskeproizvode od p{eni~nog bra{na, kola~e i druge industrijske prozvode.

2 Ovi gubici iznose oko 50 hiljada tona. Pored toga postoje procene da se godi{nje nanjivama usled lo{e mehanizacije izgubi oko 200.000 tona, koje nisu uzete u obzir u ovomprikazu.

Gajenje p{enice, kao i ostalih strnih ìta, va`no je i zbog plodoreda. Poproceni stru~njaka, u odnosu na ukupno obradive povr{ine, pod strnim ìtima bitrebalo da bude preko milion hektara. Plodoredom se smanjuje pojava korova,parazita i ostalih {teto~ina na njivama, a istovremeno plodored predstavlja jeftinobiolo{ko sredstvo za{tite. U sistemu plodoreda p{enica je najbolji predusev zaslede}u kulturu, bilo da je re~ o {e}ernoj repi, suncokretu ili soji.

Godina Hlebna ìta Indeks(1998=100%) P{enica Indeks

(1998=100%)

U~e{}e Srbije uproizvodnji

p{enice u SiCG

1998. 2.984 100,0 2.967 100,0 99,83

1999. 2.046 68,6 2.035 68,6 99,80

2000. 1.936 64,9 1.927 64,9 99,84

2001. 2.546 85,3 2.534 85,4 99,84

2002. 2.256 75,6 2.245 75,7 99,78

2003. 1.396 46,8 1.378 46,5 97,78


Doma}a proizvodnja ìta ima izraèn trend smanjivanja, pa je uposmatranom periodu obim proizvodnje smanjen sa blizu 3 na 1,3 miliona tona,odnosno za pet godina proizvodnja je prepolovljena. U proizvodnji hlebnih ìtap{enica dominira, te kretanja u proizvodnji p{enice odre|uju op{ta kretanja uproizvodnji hlebnih ìta. Prakti~no celokupna proizvodnja p{enice odvija se nateritoriji Srbije, dok Crna Gora u~estvuje u proizvodnji sa minimalnih 0,2%, saizuzetkom 2003. godine.

Prera|evine od p{eni~nog bra{na po~ele su da se proizvode u ve}em obimutek nakon Drugog svetskog rata, odnosno pravu ekspanziju doìvljavaju sredinom

257

sedamdesetih godina. Poslednjih godina zabeleène su jake oscilacije. Proizvod-nja p{eni~nog bra{na se ubrzano smanjuje, prate}i proizvodnju p{enice. Proiz-vodnja hleba i peciva nakon tri godine u kojima je zabeleèno pove}anje, padaispod inicijalnog nivoa. Konditorski proizvodi beleè konstantan rast, a sli~nasituacija je i kod testenina.

Godina P{eni~no bra{no(000t)

Hleb i pecivo(000t)

Konditorskiproizvodi odbra{na (tona)

Testenine (tona)

1998. 831 296 47.358 15.227

1999. 720 320 49.769 18.174

2000. 645 376 59.999 16.565

2001. 558 331 55.930 17.708

2002. 547 269 64.280 19.019

2003. 491 247 63.125 19.513

Stopa rasta -9,99 -3,55 5,92 5,09


[to se ovogodi{nje setve ti~e od planiranih 670.000 hektara u jesenjoj setvip{enica ja zasejana na svega 500.000 hektara. Imaju}i u vidu da je najve}i deoposla obavljen van optimalnih rokova setve (posle 25. oktobra), da je sejano "ìtosa tavana", da je bila lo{a obrada zemlji{ta, u slede}oj godini realno je o~ekivatilo{e prinose, pa je pitanje da li }emo imati dovoljno ìta za ishranu.

Tome je, svakako, doprinela agrarna politika dràve. Naime, dok je setva bilau punom jeku iz Ministarstva poljoprivrede proizvo|a~ima je stigla negativnaporuka. Dràva za ètvu u 2006. godini ne}e davati nikakvu premiju za hlebnozrno, ali da }e, navodno, biti obezbe|ene subvencije za skladi{tenje. Jasno je dati

258

do znanja da se ne}e odre|ivati nikakve za{titne cene, ni povr{ine pod kojima bieventualno trebalo da bude zasejana p{enica.

Cene ìtarica

Cene ìta na me|unarodnom trì{tu podlo`ne su fluktuaciji, najvi{e poduticajem dva faktora: prognoze proizvodnje u svetu i perioda u toku godine. Nave}ini svetskih berzi cene se kreiraju u zavisnosti od vremenskih prilika i njihovoguticaja na useve, ali na visinu cene uti~u i subvencije, naro~ito u zemljamazna~ajnim izvoznicima i u EU. Sa druge strane, uo~i ètve vr{i se redovna korekcijacena. Oscilacije u ceni p{enice na me|unarodnom trì{tu mogu se uo~itipregledom kretanja cene ovog poljoprivrednog proizvoda na berzi u Budimpe{ti.

Na doma}em trì{tu cena je oscilirala u ne{to manjem obimu. Ovaj prikazobuhvata samo jednu godinu, te se na osnovu njega ne moè govoriti ovi{egodi{njim kretanjima cena. Cena p{enice veoma je bitna i zbog toga {topredstavlja indikator visine ostalih cena poljoprivrednih proizvoda. U okiru lancapoljoprivreda-mlinska-pekarska industrija, inicijalna cena p{enice odre|ujevisinu ostalih proizvoda u lancu. Naj~e{}e se cene p{enice, bra{na i hleba odnose1:2:4. Za sada cene p{enice izrazito variraju iz godine u godinu, a zavise pre svegaod planiranih koli~ina koje otkupljuje dràva, s obzirom da je sa stanovni{taproizvo|a~a dràva jo{ uvek visoko rangiran kupac.

Meseci Cena p{enica - doma}etrì{te (din/kg)

Cena p{eni~nog bra{na tip500- doma}e trì{te (din/kg)

Cene p{enice na berziBudimpe{ta ($/t)

Januar 8,85 13,50 121,73

Februar 8,85 13,50 117,10

Mart 8,70 13,25 132,23

April 8,65 13,00 119,29

Maj 8,60 13,00 109,61

Jun 8,00 - 104,15

Jul 8,25 - 103,40

Avgust 9,20 - 116,95

Septembar 8,80 11,30 115,28

Oktobar 8,55 13,00 107,00

Novembar 8,50 13,50 108,70

Decembar 8,80 12,50 114,17

Izvor podataka: Jugoslovenski fond za ìta.

U slede}em pregledu data je struktura elementata za obra~un tro{kova uproizvodnji p{enice na tri dràvna kombinata i jednom individualnom robnomproizvo|a~u.

Kombinat I je ostvarivao prinos od 4.000 kg/ha, od 260 kg proizvedeno je4000 kg merkantilne p{enice, dok u ukupnim tro{kovima seme u~estvuje sa

259

8,69%. Karakteristrika prvog kombinata, pored niske zastupljenosti semena uukupnoj strukturi tro{kova, ogleda se i u niskom u~e{}u direktnog ljudskog rada -4,19%. Mineralna |ubriva u~estvuju sa 25,06%, a najve}e u~e{}e ostvarujutro{kovi kori{}enja pogonskih ma{ina 30,82% u ~emu direktna potro{nja gorivau~estvuje sa 9,48%, a ostali tro{kovi mehanizacije, amortizacije, opravke i sli~no21,34%.

U kombinatu II u~e{}e semena u strukturi ko{tanja merkantilne p{enice je7,42%, a direktnog ljudskog rada 5,15%. Tro{kovi kori{}enja pogonskih ma{inau~estvuju sa 32,55% u ukupnooj ceni ko{tanja.

Najve}e u~e{}e ljudskog rada je u kombinatu III i iznosi 5,39%, dok je u~e{}esemena u strukturi ko{tanja merkantilne p{enice 4,04%. U odnosu na kombinat Iuo~ava se ni`e u~e{}e semena i mineralnih |ubriva uz ve}e u~e{}e ljudskog rada.

U individualnom sektoru u~e{}e semena u strukturi tro{kova je 14,22%,mineralnih |ubriva 40,76%, a direktnog ljudskog rada 6,32%. U odnosu nakombinate, sve navedene veli~ine pokazuju ve}i procenat, dok jedinomehanizacija u~estvuje sa 22,91%, odnosno sa manjim udelom u strukturitro{kova.

Elementi tro{kovaKombinati Individualno

gazdinstvoI II III

1. Seme 8,69 7,42 4,04 14,22

2. Mineralna |ubriva 25,06 19,09 3,98 40,76

3. Sredstva za za{titu bilja, stajnjak,pomo}ni materijal 5,01 8,15 7,14 15,80

4. Tro{kovi kori{}enja pogonskihma{ina (ekvivalent D-2) 30,82 32,55 36,07 22,91

5. Tu|e usluge i ostali materijalnitro{kovi, prevoz, osiguranje 4,34 5,65 7,64 0,00

6. SVEGA MATERIJALNI TRO[KOVI 73,93 72,86 58,87 93,68

7. Direktni ljudski rad (prema brutoplatama) po radniku mese~no 4,19 5,15 5,39 6,32

8. Svega direktni tro{kovi 78,12 78,01 64,26 100,0

9. Op{ti tro{kovi ukupno - porezi,doprinosi, tro{kovi prodaje 21,88 21,99 26,09 0,00

10. Kamata i ostali tro{kovi 0,00 0,00 9,65 0,00

11. Ukupni tro{kovi 100,00 100,00 100,00 100,00

Izvor podataka: Tabela preuzeta iz rada Doj~inovi} Nata{a, Trifunovi} B.,Cvijanovi} D.: U~e{}e semenau merkantilnoj proizvodnji osnovnih ratarskih kultura u 2000. godini, Savetovanje "Nauka, praksa ipromet u agraru", Agroinovacije, 2001.

[to se ovogodi{nje setve (2005/2006) ti~e ona je, po procenama mnogihstru~njaka skuplja u odnosu na pro{logodi{nju (2004/2005) ~ak za ~etvrtinu, doksu cene finalnih proizvoda stagnirale. O disparitetima cena govore i slede}ipodaci: pro{le godine semenska p{enica je ko{tala 13-14 dinara kilogram, a ove

260

godine 19 dinara. Litar dizela pro{le godine ko{tao je 38 dinara, a ove godine 66,1dinara. Sa prinosima od oko 3 hektara na{i proizvo|a~i ne mogu pokriti tro{koveproizvodnje.

Potro{nja p{enice i p{eni~nih proizvoda

Stanovnik Srbije prose~no godi{nje potro{i 107,5 kg hleba i peciva; 33,6 kgbra{na i griza i 3,8 kg ostalih proizvoda od p{enice. Kao {to je prikazano ranije (utabeli 9.) prose~na potro{nja ìta je 98,3 kg odnosno 80,9 kg p{enice godi{nje postanovniku.1 35,1% kalorija biljnog porekla, odnosno 22,2% ukupno unesenihkalorija poti~e iz p{enice ili proizvoda od p{enice.

Potro{nja proizvoda od p{enice varira u zavisnosti od kategorije doma}in-stva. Potro{nja hleba i peciva, kao i testenine i drugih proizvoda od bra{na najve}aje u kategoriji nepoljoprivredna doma}instva. Ovakva raspodela je i o~iglednabudu}i da se radi o industrijskim proizvodima, naro~ito imaju}i u vidu visokou~e{}e naturalne potro{nje poljoprivrednih gazdinstava, kao i da su ovo proizvodikoji imaju brojne supstitute. Potro{nja bra{na i griza je shodno tome najve}a upoljoprivrednim, a zatim i u me{ovitim doma}instvima. Interesantno je da u svimkategorijama doma}instava potro{nja bra{na i griza opada, dok potro{nje indu-strijskih prehrambenih proizvoda od p{enice raste.

ZAKLJUÂK

Godi{nji obim proizvodnje ìta u svetu iznosi preko dve milijarde tona svihvrsta ìta, odnosno oko 580 miliona tona p{enice koja u~estvuje sa 30% u ukupnojproizvodnji ìta. Najve}i proizvo|a~i ìta su Azija (Kina), a zatim Severna iCentralna Amerika (SAD) i Evropa (Ruska Federacija i Francuska). Relativno sli~anraspored uo~ava se i kod proizvodnje p{enice. Ne{to ispod 15% proizvodnje ìtadospeva na svetsko trì{te. Najve}i izvoznici su Severna i Centralna Amerika, tj.SAD, a u Evropi najzna~ajniji izvoznik je Francuska. Glavni uvoznici su Azija iEvropa. Obim prometa p{eni~nog bra{na na svetskom trì{tu iznosi izme|u 8 i 9miliona tona, odnosno oko 2 milijarde dolara. Najve}i izvoznik je Evropa. Najve}iuvoznik je Azija, a zatim Afrika i Evropa.

Najvi{e p{enice potro{i stanovnik Evrope (109 kg godi{nje), dok najve}upotro{nju ìta ostvaruje stanovnik Azije (169,3 kg/god).

Proizvodnja p{enice je u Srbiji i Crnoj Gori smanjena sa blizu 3 na 1,3miliona tona za pet godina. Na svetskim berzama Srbija se sve ~e{}e pojavljuje kaouvoznik, a sve re|e kao izvoznik. P{enica je najva`nije hlebno ìto na teritoriji na{ezemlje, a skoro celokupna proizvodnja odvija se u Srbiji. Cena p{enice varira izgodine u godinu i mahom zavisi od ostvarenog prinosa, obima proizvodnje kodnas i u okruènju i planiranih otkupnih koli~ina od strane dràve. Potro{njap{enice i proizvoda od p{enice u Srbiji i Crnoj Gori nalazi se na relativno visokomnivou od 80,9 kg p{enice i 107,5 kg hleba i peciva godi{nje po stanovniku.

261

1 Podaci preuzeti sa FAO yearbook, www.fao.org

Na osnovu analiziranih podataka sti~e se utisak da proizvodnja p{enice nijeu dovoljnoj meri predmet dublje analize i da se zasejane povr{ine, prinosi iukupna proizvodnja formiraju stihijski a ne na osnovu analize bilansa ovog ìta.Dràva je "digla ruke" od ove strate{ke proizvodnje.

U vreme kada se sve dràve bore da postanu suficitarne u osnovnim poljopri-vrednim proizvodima, mora se raditi na ja~anju sopstvene proizvodnje. Najnovijitrendovi na svetskom trì{tu pokazuju da su novi pravci usmereni ka strukovnomujedinjavanju i ja~anju veza izme|u pojedina~nih karika jednog lanca, koji kaokrajnju destinaciju ima gotov prehrambeni proizvod. To zna~i da je potrebnoobezbediti pravilne odnose me|u zainteresovanih strana u celom lacu, od p{e-nice do hleba, u ~emu odgovaraju}u ulogu mora da preuzme dràva. Jedan odproblema koji se mora re{avati u okviru ovog sklopa je i preraspodela profita. Uslu~aju p{enice to bi zna~ilo da tradicionalne sukobe interesa koji se javljajuizme|u individualnih poljoprivrednika, mlinarske i pekarske industrije, trebasupstituirati novim modelom odnosa kako bi se u~vrstilo snabdevanje doma}egtrì{ta i kreirala mogu}nost za osvajanje novih inostranih trì{ta.

Mi{ljenja smo da p{enica u Srbiji mora postati strate{ki proizvod, namenjendoma}oj prehrambenoj sigurnosti i izvozu. To zna~i da se svake godine trebazasejati na 700-800.000 hektara ìtnih polja. Sa tih povr{ina moè se ostvariti rodteàk oko tri miliona tona. Time }e se obezbediti najmanje milion tona zrna zaizvoz, {to bi zemlji donosilo oko 100 miliona dolara. Ovaj koncept odgovaranacionalnim ekonomskim, politi~kim i socijalnim interesima Srbije, {to je,nadamo se, va`nije od interesa tzv. uvoznog lobija.

LITERATURA

Analiza ètve i isplate p{enice i je~ma roda 2002., Stru~ne slu`be Zadru`nogSaveza Vojvodine, www.zasav.org.yu

Doj~inovi} Nata{a, Trifunovi} B.,Cvijanovi} D.: U~e{}e semena u merkantilnojproizvodnji osnovnih ratarskih kultura u 2000. godini, Savetovanje "Nauka,praksa i promet u agraru", Agroinovacije, Beograd, 2001.

FAO statistika, www.fao.orgMale{evi} M., Den~i} S.: P{enica u Srbiji, tradicija ili nu`nost (potreba), Institut za

ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 2004.Pejanovi}, R., Bo{njak Danica, Rodi} Vesna, Tica, N.: Ekonomska obele`ja

proizvodnje p{enice, zbornik radova, IX savetovanje mlinsko-pekarskeindustrije, uvodni referat (Zlatibor 2003), Zavod za tehnologiju ìta i bra{na,Tehnolo{ki fakultet, Novi Sad, 2004.

Pejanovi}, R., Tica, N.: Tranzicija i agroprivreda, Poljoprivredni fakultet, NoviSad,2005.

Popi}, R. i saradnici: Ostvareni prinosi zrna strnih ìta i ograni~avaju}i ~inioci uRepublici Srbiji, Poljoprivredne aktuelnosti, Institut za primenu nauke upoljoprivredi, Beograd, br. 1-2/2004, str. 17-29.

Statisti~ki godi{njak Srbije i Crne Gore, Statisti~ki godi{njak Srbije, Savezni zavodza statistiku, Beograd, 2004.

262

WHEAT AND FLOUR MARKET TRENDS INTHE WORLD AND SERBIA AND MONTE NEGRO

Pejanovi}, R.1, Cvijanovi}, D.2, Nikoli} Marija2, Tica, N.1

1Faculty of Agriculture, Novi Sad2Institute of Economy of Agriculture, Beograd

SUMMARY

Grains represent base of human nutrition in the world. One of the widest inuse is wheat. Wheat represents low accumulative culture that is of minor workinginvestments, but provides relatively minimal profit. Simultaneously, this agricul-tural product makes base of alimentary safety, and at the state level it must be rep-resented in a measure that provides self-sufficiency. Changes on the global wheatmarket are significantly dynamic ones. However, common tendencies are in-crease of wheat production, achievement of self-sufficient production accordingto country needs and more significant global market supply. In changeable condi-tions it is necessary to have insight into own production of this extremely impor-tant grain, and all its grain mill products, determine annual needs and assure ownproduction with the tendency toward placement of the product surplus to foreignmarket.

KEY WORDS: wheat, production, consumption, market, agricultural policy

263

kretanja na tr@i[tu p[enice i bra[na u svetu i srbiji i...

Documents