KKrriissttiinnaa LLooppeezz BBaarriioo

KKuuaa nneemmoogguuiihh lljjuubbaavvii

by voki

22

11..

kastiljanskom selu mirisalo je na barut, na krv jarebica i zeeva i dim iz odaka. Lovce je obavila jesen. Nosili su plen pod prvim naletima zlat-nog vetra. Pred kunim vratima sedele su starice, redovi crnih pletenih

marama, i davale svoj sud o lovcima koji bi proli kraj njih. Njihovi glasovi, prekaljeni mrazom, egom i redovnim odlascima na mise, meali su se sa utanjem suvog lia. Za razliku od njih, mlade ene skrivale su se iza tankih prozorskih zavesa, da bi gledale lovce a da ih oni ne vide, kako bi o njima mogle

da govore bez blizine zadaha smrti.

S poslednjom veernjom svetlou, nakon to su ogulili njuke tragajui po brdima, lovaki psi su u oporu doli na trg i mokrili po stubu kamene esme s tri cevi. Takoe su, poto im se tako prohtelo, mokrili i po kapiji crkve, s ijeg zvonika se vidi Duero, i pred kapijama kua sa starim porodinim grbovima na proelju. Lave je plaio magarce, decu iz plemikih kua i make, koje su se skrivale u naslaganim drvima u dvoritima. Lovci su se, nesvesni svih tih skandala, predali vrelini krme na trgu, gde su im crno vino i peena jagnjetina pomagali da iz sebe izbace brdovite krajolike. Po izlasku, pripiti, zatekli su na trgu uurene pse probodene zvezdama.

Dolazili su u selo sa svih strana da love jarebice i zeeve, a ako im se srea osmehne, i ponekog divljeg vepra ili srndaa. Krajem 1897. godine, zov divljine dovukao je u kastiljansko selo i jednog mladog andaluzijskog zemljoposednika.

Doao je popodnevnom diliansom, s dvojicom slugu i teretnim kolima s oporom lovakih gonia boje cimeta, koja su ih sledila itav put kroz Despenjaperos i visoravan. Zauzeo je tri sobe u najboljoj gostionici i itavo dvorite za gonie boje cimeta. Meutim, rogovi srndaa, koji su se mogli nazreti u njegovim maslinastim zenicama, iznenada su se izbrisali u svitanje sledeeg dana, kada je izaao da proeta i sudario se u jednoj uliici s ilibarskim oima Klare Lagune.

Izgledaju kao od zlata, devojko, kako si lepa!" Uhvatio ju je za ruku. Pokuala je da se oslobodi pa je prosula krag koji je nosila naslonjen na struk.

Voda se poput zmija razlila po kaldrmi.

Ja u ti ga ponovo napuniti na esmi." Mogu i sama!" Klara je pobegla ka trgu, a on ju je, smejui se, pratio. U to doba godine, trg izjutra prekriva olovna magla. Andaluzijski zemljoposednik

video je kako devojina silueta uranja u belu koprenu i nestaje. Zastao je. Ledeni

UU

by voki

33

vetar ibao ga je po licu i mrsio mu nauljene kovrde na potiljku. Svet se iznenada zgusnuo, uvukavi ga u slepilo zbog kojeg vie nije mogao da prati devojku. eleo je da je dozove, ali magla je bila kao ledeni povez oko usta. Iskoilo je toplo seanje na kuu u Andaluziji i narande u punom cvatu na povetarcu, a onda se crkveno zvono oglasilo za pokojnike i polako razvejalo te privide zajedno s ma-

glom. Nakon mrtvakog otkucaja, Klara Laguna izronila je iz nevida kraj esme, punei krag.

Bledi ste", rekla mu je kada je priao gladei kosu. Tako vam i treba kada neete da me ostavite na miru."

Krivo je ovo kastiljansko vreme; teko je privii se na njega." Ako vam se ne svia, vratite se odakle ste doli." Smekajui joj se, naslonio se na ivicu esme. Na njegovim jahakim izmama

svetlucao je poslednji crvenkasti zrak zore.

Tako si lepa, devojko, a tako prgava." Vi bi trebalo malo vie da se zanimate za neke druge stvari, na primer, zato se

ova gusta magla pojavljuje na trgu samo kada se blii Dan mrtvih." ,,A ja samo elim da znam vae ime, kako bih njime ukrasio vae oi." Sada se razbacujete slatkoreivou, a pre nekoliko minuta prebledeli ste od

straha koji vas je iznenada pritisnuo."

U redu, devojko, priznajem da sam se uplaio, ali ne od magle, niti od tugaljivog zvona. Uplaio sam se zato to te nigde nisam video, zato to sam pomislio da sam te ve izgubio, a tek to sam te naao; uplaio sam se da si nestala kao privienje, kao to je nestala i avolska magla, nimalo me ne zanima ni odakle dolazi, niti kuda ide - jedino to me zanima jeste da te gledam."

Klara osmotri sjaj u njegovim oima. ,,U svitanje poslednjih dana oktobra, niko ne srne da se usudi da eta trgom sve

dok se ne oglasi zvono. Due vitezova sahranjenih u crkvi izlaze iz grobova, prolaze kroz kapije i sainjavaju ovu maglu, a posle i onaj vetar. Osuene su na meusobnu borbu s utvarnim oklopima i maevima, sve dok ne oiste sve svoje grehe. A kad odzvoni za mrtve due, vraaju se u grobove, a narod se moli da poivaju u miru. Shvatate li ta vam govorim? Dok se ne oglase zvona, trg pripada pokojnim vitezovima, a to se veoma jasno stavlja do znanja svim novim lovcima.

Ko ne potuje tradiciju navui e na sebe uasno prokletstvo." ,,A ti, devojko? Ti si slobodno izala na trg i uronila u maglu." Vie volim mrtve nego ive u ovom selu. Bolje se slaem s njima." ini mi se da si bistra." Pa zato vam i kaem da me ostavite na miru i lepo idite u lov." Doao sam

ovde s namerom da ulovim srndaa, ali mislim da sam nabasao na prelepu srnu." Klara pree rukom preko duge kestenjaste kose. Ja nisam ivotinja, gospodine."

by voki

44

,,U redu, pusti me onda da ti ponesem krag do kue kako bi mi oprostila to si zbog mene prosula prethodni. Ne elim da naulja svoj draesni struk teinom."

Moj draesni struk svaki dan po nekoliko puta dolazi po vodu na ovu esmu, a potom se savija u povrtnjaku dok okopavam paradajz. Ne brinite vi za njega. I ne

bi vam bilo pametno da zabadate nos u moju kuu; vi ne znate da je moja majka vraara. Vidite, ona mi je napravila ovu amajliju da me zatiti od mukaraca poput vas." Klara je mahnula zejom koskom s privezanim perjem, koja joj je visila na vrpci oko vrata.

Ja sam samo jedan pristojni gospodin koji eli da ti pomogne." Jedina gospoda koja su se zadrala u ovom selu nalaze se ispod nadgrobnih

ploa u crkvi... u stvari, ono to je ostalo od njih." Ja nisam kastiljanski gospodin, dolazim iz Andaluzije." A gdc je to?" Na jugu, gde sunce pri od jutra do veeri i lii na tvoje oi." Moje oi su, vidite, kao nizije jednog mesta iz Mane i lie na oi mog oca, koji

je poreklom odande. Tako mi je majka oduvek govorila."

Namestila je krag na oblinu svog struka i krenula ka jednoj od uskih uliica koje poinju od trga. Na nebu su se gomilali sivi oblaci. Zora se potroila. U uliici je osetila neni miris slanine i hleba. Vrata dvorita bila su otvorena pa su se videla naslagana drva svetlucava od rose, magarci sa samarima ve natovarenim grnarijom ili vunom, psi uvari s nauljenim uima. Klara je okrenula glavu i otkrila da je mladi andaluzijski gospodin tik iza nje. Koraao je veoma uspravan u jahakim pantalonama.

Reci mi kako se zove." Zovem se Klara, Klara Laguna. 1 veoma sam ponosna na to." U dnu uliice pojavile su se dve sredovene ene u ogrtaima od debelog sukna, s

krznenom kragnom i jutarnjim eiriima nakienim perom od fazana. Klara je predala krag mladiu. Kada su ene prile blie, protegla je struk pa mu je uputila, prvi put, oaravajui osmeh. Spazivi to, jedna od ena grevito stisnu za ruku drugu i promrmlja joj neto na uvo. Andaluanin se pomerio u stranu da im napravi prolaz, a gospoe su mu zahvalile jedva vidljivim naklonom glave.

Ima prelep osmeh, iako si ga posvetila ovim damama, a ne meni." Sad ve slobodno moete u lov i da me ostavite na miru." Otela mu je krag i

ponovo ga namestila na kuk.

Ipak, dozvolila je da je mladi otprati do kue na obodu sela, gde kaldrma prelazi u blato, a siromatvo pravi vidnu razliku izmeu kua. Crepovi su izgubili boju od vlage i zaputenosti, a na fasadi se nastanila trajna mahovina. Okolo su tumarali izgladneli psi, zabavljajui repove kovitlacima suvog lia. Izgledalo je kao da kua visi na ivici suve jaruge u kojoj je devojka zasadila paradajz. Iza kue se

by voki

55

nalazilo dvorite kojim su partale etiri kokoke i koza. Malo dalje poinjala je borova uma, a meu stablima se nazirao kolski put do susednog sela. Devojka je ivela s majkom, staricom koja je seljanima vraala, rainjavala i leila uroke, pravila amajlije za dobar ulov, vraala nevinost i itala budunost iz majeg skeleta koji je uvala, poput blaga, u prtenoj vrei, maui ga redovno meavinom smole i soka od ljiljana.

Klara je zastala pred vratima. Opkolio ju je miris etinara omekalih od jesenje vlane zemlje poprskane peurkama. Iz unutranjosti kue otelo se majino hrkanje. Jo je spavala jer je no provela itajui budunost iz majeg skeleta apotekarevoj eni i njenim erkama.

Sutra, u ovo doba, doi u po tebe da idemo u etnju." Radite ta hoete." Zatvorila je vrata, ali je pourila da proviri kroz prozor. Videla ga je kako se

udaljava s rukama ispod ogrtaa. Moda se nee vratiti, pomislila je Klara Laguna dok je prala lonce za majine

vradbine; moda se nee vratiti, pomislila je dok je muzla kozu; moda se nee vratiti, mislila je dok je u podne budila majku i dok su ruale poparu s kobasicom; moda se nee vratiti, mislila je kad je sunce zalo izmeu crvenih vrhova borova; moda se nee vratiti, mislila je dok je pripremala konce i biljne opijate za vraanje nevinosti erki jednog uglednika; moda se nee vratiti, mislila je dok je veerala leblebije s belim lukom; moda se nee vratiti, mislila je dok je sanjala njegove oi. Ali sledeeg jutra, kad se vratila s trga s kragom i nedeljnim alom, andaluzijski zemljoposednik ekao je na ilau u podnoju suve jaruge.

Doao sam po tebe", rekao joj je sjahavi. Uzalud ste se etali." Devojka se zatvorila u kuu dok joj je srce tuklo o glineni krag. Jutro je bilo maglovito, poslednje u oktobru. Mladi je priao prozoru, naslonio

lakat na pranjavu prozorsku dasku i zapevao pesmu; osim lova, voleo je i kople, a imao je veoma lep glas.

Da li vi to elite da mi uznemirite kokoke?" upitala ga je Klara otvorivi vrata. Mladi je iza devojke opazio enu sa sedom punom i lepu na levo oko. ast mije, gospoo, i izvinjavam se ako sam vas probudio." Dobar dan, mladiu", progovori ena iz hrapavog grla. ta te tako rano dovodi

ovde s pesmom?"

Da li biste bili ljubazni da mi kaete da li ste vi Klarina majka?" pitao je pokuavajui da ne gleda u sivkastu i osuenu enicu bolesnog oka.

Tako je. Iako ti je sad teko da u to poveruje, nekada sam bila lepa kao ona." Onda bih eleo da od vas, ili od Klarinog oca, zatraim dozvolu da vau erku

izvedem u etnju." Starica se glasno nasmejala.

by voki

66

Morao bi da ode veoma daleko da zatrai dozvolu od oca. U ovoj kui dozvole sam oduvek davala ja, i samo ja, a pre mene moja majka, za koju se nadam da ju je

zemlja dobro progutala." Crna enica desnog oka joj zaigra. Ti si lovac?" Kao to vidite." Onda mora od mene da kupi amajliju." Starica nestade u kui i vrati se sa onjakom divljeg vepra uvezanim s perjem

jarebice.

Uveravam te, mladiu, uz ovo e ti ivotinje po brdima trati u susret. Nikada nee zalud potroiti zrno."

Andaluanin joj je predao nekoliko novia. Eto, sad moe u etnju s Klarom. Moja erka odavno ni za ta ne trai moju

dozvolu i radi ta joj padne na pamet, ali sudei po haljini i alu, mislim da se ve spremila."

Ne govorite gluposti, majko, doterala sam se jer sam ila na trg." Zemljoposednik je prvi uzjahao ilaa, a potom je pomogao Klari da se popne iza

njega.

Nedaleko odavde nalazi se hrastova uma, pokazau ti." Pratei devojina uputstva, usmerio je konja ka borovoj umi, naveo ga da ue u

nju, skrenuvi sa zemljanog puta kojim prolaze kola i dilianse. Jutrom se unjao ledeni vetar i donosio udaljeni amor lovaca i pucnjeva iz brda.

Poterajte ga u galop, poterajte ga u galop!" Opasno je galopirati u umi." Ne budite kukavica", bila je uporna Klara. Oinuo je uzdama i konj je krenuo u galop. Klarino srce lupalo je u ritmu kopita

koja su se zabadala u zemlju prekrivenu mahovinom i utim papratima. Zagrlivi ga vrsto oko struka, oseala je snana lea i miris maslina u njegovoj kosi. Nikada nije jahala tako brzo kao tog dana i nikada to nije zaboravila: napete ruke povlae uzde kako bi izbegli borove i stene koje su iskakale pred njih; orlovi klize u magli,

rzanje konja kome su kopita skliznula u trnje i zemljoposednik koji sa znojem iri miris narande. Uhvatila ih je slaba kia. Mladi je butine priljubio uz konja, a Klara svoja bedra uz njega. Kada su doli do poslednjih borova ratrkanih u dnu brda, poela je i oluja.

Konju je potreban odmor." Hrastova uma je blizu." Dok se konj penjao uz brdo, Klara mu je pustila struk i osetila da je bole ruke. S

vrha su se promolili obrisi doline iz koje su izranjali vrhovi dinovskih hrastova. Kia je jako padala, a jedna munja osvetlila je zemlju crvenkasto-ljubiastim sjajem. Stresao se ispod mokrog ogrtaa, a ona je privila grudi uz njegova lea, da ga zagreje.

by voki

77

Kada su doli do hrastove ume, magla se razila, prestalo je da grmi i seva, a nebo se razvedrilo ustupivi mesto retkoj kisici. Pre nego to je sjahala, Klara Laguna strgla je" svoju amajliju i stavila je u dep haljine. Vetar je oslabio.

Kroz hrastovu umu proticala je reka puna vrtloga i virova. Sakrila se ispod hrasta koji je, razgranat od vekova, izrastao kraj obale; naslonila se na tamno stablo

i ekala da se mladi pobrine za konja. inilo se da ubor vode apatom pripoveda legende. Nije oklevao da prstima prede preko njenog vrata, i dalje, do nenog udubljenja gde je nekada poivala amajlija, a sada se skupljale kine kapi. Uozbiljio se. Klara ga je uzela za aku; od stezanja uzda, ogulila mu se koa na dlanu.

Izranjavili ste se." Nita nije rekao. Podigao joj je bradu pa je, pre nego to ju je poljubio, osetio oi

boje ilibara i miris vlanih ini iz kose.

Zemljoposednik se vratio u gostionicu za ruak. Doekao ga je sluga i zadihanog ilaa odveo u talu. Drugi mu je pomogao da skine izme i mokru odeu i upalio kamin. Ruao je pored vatre: kastiljansku supu i paprika od jarebica, uz crno vino od kojeg je zadremao na fotelji do pola popodneva. Kada se probudio, siao je do dvorita da proveri u kakvom su stanju zlatnosmei gonii. Doekali su ga nervozne njuke; bili su u zatvorenom otkako su doli u selo.

Brzo, veoma brzo, poi emo u brda." Nakon jutarnje oluje, nebo se razvedrilo, ali sumrak ga je malo-po-malo uveo u

tamu preplavljenu zvezdama. Ulice su se natapale mirisima iz lonaca i vie nije bilo ni traga od starica koje su osmatrale lovce u prolazu. Andaluanin se uputio u krmu na trgu. ubor esme s tri cevi odmah ga je podsetio na Klaru Lagunu. ak ni tokom sijeste nije uspeo da umiri udnju prema njoj. Obeao je da e sledeeg jutra ponovo doi po nju da odu u etnju; eleo je samo da no to pre proe i da doe zora.

Krma je potonula u dim cigareta i tompusa. Na reljefno okreenim zidovima visile su preparirane glave srndaa. Zemljoposednika je zadivila jedna, s ogromnim rogovima, ba iznad kamenog kamina. Pre nego to je naleteo na Klaru Lagunu, jedino je sanjao da ulovi primerak ba kao to je taj. Dok je ekao na slobodan sto, priao je anku. Dva mukarca iz sela pila su vrno iz irokih aa pa su, videvi ga, pozvali krmaricu, riokosu od riekih etrdeset i neto godina, koja je brisala ae krpom. Krmarica, koju su svi zvali Obojena, prouila je zemljoposednika svetlim, gotovo prozirnim oima.

Hoete li da veerate, gospodine?" Ako je mogue, jednu dobru porciju peene jagnjetine."

by voki

88

Krma je, kao to vidite, krcata. Ako vam odgovara, moete esti s onom gospodom iz Madrida." ena je pokazala na trojicu mladia udubljenih u razgovor za stolom blizu kamina. Takoe su lovci i veoma su prijatni."

Ako im ne smeta." Tokom veere je utvrdio da je krmarica bila u pravu. Proveo je veoma zabavno

vee s njima: jeli su peenu jagnjetinu, popili etiri flae crnog vina i razmenili nekoliko lovakih pria.

Kada je krma zamirisala na mukarce i brda, na opuke cigara i vinski zadah, zemljoposednik se oprostio od svojih novih drugova. Krmarica, koja je brisala stolove, pola mu je u susret.

Jeste li se lepo proveli?" Sjajno! Bili ste veoma paljivi prema meni, hvala vam." Dopustite mi onda da vas upozorim, gospodine, i nemojte gledati u mene kao u

bestidnicu, ve kao na enu dobrog srca koja samo eli da vas upozori na opasnost. Izgleda da su vas u nekoliko navrata videli u pratnji vraarine erke. Znate ve na koga mislim, na devojku s oima boje penice."

Osetio je kako se elja za devojkom vraa u srce poput otrova. Obojena ga je unula u podlakticu.

Znajte da je Klara prokleta, koliko god da je lepa. Prokleta, i to veoma prokleta, kao i sve ene iz njene porodice, kunem vam se u to." Poljubila je dva prsta uz ar tajnovitosti.

Ne razumem vas." Crno vino grgotalo mu je u glavi. Zar u vaoj zemlji ne znaju ni za kakvo prokletstvo?" Ni u mojoj zemlji, gospoo, nismo bez sujeverja." To to vi zovete sujeverjem ovde je veliko prokletstvo koje se osea poput

kravljeg izmeta, a jo vee kada je re o Lagunama, i o Klari, koja je poslednja iz te loze. Znajte da, dokle god selu see pamenje, sve Lagune potpale su pod sen tog prokletstva."

Dakle, prokletstvo ne pogaa mukarce?" Mukarce!" Obojena se od smeha udarila po butini. Kakve crne mukarce?

Nikada utroba nijedne Lagune nije zaela muko dete, a nijedna se nikada nije ni udala. Osuene su na greh i na raanje samo enske dece, koje izrastu u usedelice koje na kraju zadesi ista srea."

,,A nijedan mukarac..." Nijedan, gospodine", prekinu ga, nijedan se nije usudio da prekine prokletstvo.

Imajte u vidu da se nesree lepe samo za onog ko u njih srlja." Nesree koje vrste?"

by voki

99

Ne zna se sa sigurnou. Izgleda da je vraara Laguna, koliko je nama poznato, pre mnogo godina pokuala da zaara svog mukarca napicima, ali sve je krenulo naopako i tad je oslepela na jedno oko."

Sledeeg jutra, im se probudio, andaluzijski zemljoposednik setio se ljudine koji ga je otpratio do gostionice jer je previe popio. Kad su stigli, rekao mu je:

Ali ja vas razumem, i ja i itav muki rod u selu. Da nije tako prokleta ta Laguna s oima boje ita..."

Bio je Dan mrtvih pa je selo poranilo izdahnuvi jedan dah za nedelju. Nakon zvonjave u zoru, razie se magla, a metani izaoe na ulice u prazninim, vunenim odelima, krenuvi da odaju poast svojim mrtvima. Na svakom oku trga bee po tezga s cveem. ene u crnini prodavale su crvene i bele karanfile, bele rade i rue za bogatae. S jedne strane crkve uzdizala se uz padinu poploana staza koja se, nakon to za sobom ostavi i poslednje seoske kue, pretvarala u zemljani i bunovit put, koji je nastavljao do groblja. uurena u jednoj kapiji te uzbrdice, vraara Laguna prodavala je ljiljane za pokojnike, pokropljene napitkom koji garantuje da e dua ostati u grobu. Ispred su promicale ukave podsuknje sa eirima s kojih se sputao veo i somotske pantalone s kapama. Pazei da ih ne vide komije, mnoge ene su od nje kriom kupovale ljiljane, da se obezbede od poseta dua preminulih roaka.

Katoliko groblje zaposeli su redovi i redovi empresa. Nekoliko grobnica isticalo se raskonim spomenicima i frizovima plemikih porodica. Ostatak je bio papazjanija bez reda i konca. Gomili, koja je grabila padinom, dobrodolicu su poelele svrake, graktanjem i blistavim krilima. ienje nadgrobnih ploa bio je ritual koji oduvek prethodi molitvama i cveu. ene bi izvukle icu i strugale crnilo s pozlaenih slova epitafa i skorelu prainu s portreta, a mukarci bi upali korov oko groba. Ko je u prilici, poveo bi i sluge da upristoje veno poivalite crvenim akama. U podne bi katoliko groblje ve mirisalo na svee opran pod.

Zemljoposednik je jutro proveo u sobi, pijuckajui kafu zbog mamurluka i priseajui se krmariinog upozorenja o prokletstvu Laguninih. U meuvremenu, Klara gaje ekala kod kue, da se ponovo proetaju na konju. Posle ruka, otiao je u brda u drutvu madridskih lovaca. Njegov opor gonia boje cimeta nanjuio je u nekoliko navrata trag srndaa, ali kada bi ga, uei u bunju, spazio na nianu, puka bi mu zadrhtala u rukama, kestenjasta lea ivotinje pretvorila bi se Klarinu kosu, a srn-da bi se izgubio u brdu. Takoe se nije domogao nijednog zeca koje su gonii poterali; panju su mu odvlaili uti bukvini listovi, tako slini Klarinim oima, pa bi odmah zaboravio zato se tog popodneva popeo na brdo. Dok je sedeo na papratima, vlaga mu je natapala pantalone, a puka je utala. Madridski lovci

by voki

1100

pitali su se ta to mui njihovog novog prijatelja, koji je preao pola panije da lovi u kastiljanskim gorama, a sada se vue zanesen ko zna kakvim mislima, ne ispalivi ni hitac.

Kada je brdo progutalo sunce, vratili su se u selo. Nije prihvatio poziv madridskih

lovaca da veeraju u krmi, izvinio se i zatraio da mu osedlaju ilaa. Odmah mu je zario mamuze u sapi i otiao galopom.

Pun mesec pokojnika osvetlio je njegov dolazak do Klarine kue. Majka joj se vrzmala po selu, ulazei kriom na zadnja vrata s majim skeletom, daje niko ne vidi, kako bi u kuhinjama i malim salonima itala budunost ivima i mrtvima. Zemljoposednik je zatekao Klaru kako sedi na ivici suve jaruge, pored paradajza,

irokih poput devojakih erdana. Siao je do kamenjara mrmljajui: ... a ta me briga to je prokleta, i ta me briga to Vie nita ne mogu da uinim..." Ustala je im ga je videla. I uv joj je bilo umrljano od suza koje je isplakala dok ga je ekala. Kleknuo je na zemlju i otpevao joj jednu koplu. Psi na ulici zavijali su od log

andaluzijskog vapaja koji remeti san. Hukale su sove iz borove ume u toploj noi pokojnika. Klara se bacila kamenom na njega i napravila mu malu ranu na elu. Zemljoposednik je osetio spori tok krvave niti i zapevao staru saetu.* Mesec je

snanije zasijao da bi osvetlio Hristovo stradanje, a devojka vie nije bacila nijedan kamen. Posmatrala je plavkastu kosu, krvavo elo, maslinaste oi osvetljene meseinom, poput oiju muenika s fresaka. Poljubila ga je u usne i suknjom obrisala ranu. On je mirno stajao dok je to radila. Potom ju je uhvatio oko struka i

u naruju odneo do ilaa. Jahali su do hrastove ume. Zvezde su se zarivale u branjavo lie; sjahali su

ljubei se, pa su do reke doli gazei po senkama praistorijskih ivotinja koje je iscrtavalo drvee. Skinuo je ogrta i rairio ga na zemlji po crvenoj mrlji od krvi iz njegove rane, a ona je odbacila vuneni al i amajliju koju je ponovo stavila. Vetar im je pomogao da se oslobode arolija, redenika s patronama, tunika i lovakih pantalona. Koa im je uronila u muljevitu postelju. Klara Laguna osetila je poljupce, ake, njegove grudi ispod ovaploenog apata reke, a za bol prvog puta najpre je saznala mahovina s obale.

_____________________

* Kopla je Spanska strofa sastavljena od etiri stiha, zgodna za pevanje, a po njoj se naziva i pesma sastavljena od takvih strofa, obino sa aljivim ili veselim temama. Saeta jc ozbiljna, religiozna pesma karakteristina za pansko katolianstvo. (Prim. lekt.)

by voki

1111

22

emljoposednik se nije vratio na svoje gazdinstvo sve do prvih decem-

barskih snegova. Sastajao se s Klarom u hrastovoj umi, njihovom omi-ljenom mestu za ljubav; tek kada im je vetar sledio poljupce, potraili su

skrovite u devojinoj kui. Majka je esto odlazila u selo s majim skeletom, a oni su prevrtali kotlove za arobne napitaka i tegle s arobnim sastojcima, jer se u toj kui, s jednom jedinom sobom, na istom mestu kuvalo, spavalo i volelo. Vraao bi se u gostionicu koe klizave od bal-zama protiv uroka i preponskom koskom obavijenom perjem jarebice, ali to mu nije smetalo sve dok je sa sobom donosio i

miris vlane zemlje s Klarinog stomaka. Jednom su bili i u njegovoj sobi u krmi, ali njoj nije bilo prijatno u postelji sa utirkanim aravima, kraj ogromnog kamina ije pucketanje je podsealo na mljackanje.

O ljubavi Lagune s oima boje ita i mladog Andaluanina govorilo se na svakom oku. Udovice su razmenjivale miljenja u crkvi, u redovima marama, izmeu dve perle na brojanicama; sluavke u velikim kuhinjama bogatih kua; njihove gospodarice u malim salonima ukraenim ipkom, uinajui i pijui kafu s mlekom; mlade devojke na izvoru, s tekim kragom na kuku, i na reci dok peru ve; mukarci u talama, iza rala s volovima i u krmi ispijajui liker od anisa.

Jedne noi zemljoposednik je otiao da veera u krmi, nakon lova u kojem je ustrelio srndaa. Puka mu nije zadrhtala, niti su ga leda ivotinje podsetila na kosu bilo koje devojke - znao je da ga Klara Laguna eka, a ona je bila mnogo lepi trofej od rogatog srndaa. Nakon to je saekao malo za ankom, Obojena ga je smestila za sto. Madridski lovci su se odavno vratili kui.

Mogu vas ponuditi veoma ukusnim svinjskim uima", rekla mu je prouavajui ga svetlim zenicama.

Donesite mi i flau dobrog crnog vina. Moram da proslavim. Danas sam ulovio srndaa."

Nadam se da niste i ulovljeni lovac. Niste uzeli u obzir moj savet." Vi ste veoma lepa ena i verovatno znate da postoje sluajevi kada mi mukarci

ne elimo da se odreknemo odreenih stvari. A sada mi donesite svinjske ui jer od onih brda ovek ogladni kao vuk."

Naslaivao se svinjskim uima, domaim vinom, pogledima seljana i lovaca. U njihovim oima bilo je i zavisti. Mladi Andaluanin uspeo je u onome to se mnogi, iako su mnogo eleli, nisu usudili ni da pokuaju, a one malobrojne, koji su se ipak usudili, devojka je prezrela.

ZZ

by voki

1122

Vee uoi odlaska, zemljoposednik se uputio Klarinoj kui, a ona ga je ekala u podnoju jaruge. Otkako je poela njihova ljubav, ona mu je pokazala najlepa mesta na obodu sela: itna i jemena polja, kobaltna brda s mrkoutim leinarima koji prelcu vrhove, klisure u'kojima vijugaju panjaci ovaca i pastirska utoita. Te poslednje veeri elela je da mu pokae mesto koje joj se kriom pojavljivalo u snovima i kvasilo kosu cvetnim znojem, a po svitanju bi joj se uinilo da joj bele rade niu iz kestenjastih vlasi. Na neka tri kilometra od sela, uz glavni kolski put koji prolazi kroz borovu umu, nalazilo se naputeno imanje. Kua je imala dva sprata i potkrovlje, a uprkos budi i prljavtini, na fasadi je pre-ivela crvenkasta boja. Oko nje se nalazio ogroman vrt oivien kamenim zidom. S prednje strane, grmlje se uspuzalo uz zidove tale i obavilo se oko korita i ograde dvorita. Vrt je obrastao u bunje hortenzija i nonih frajli, koje se protezalo iz niza granitnih ardinjera, u stabla kruaka i bresaka. Stari kesten pravio je hlad nad kamenom klupom. Od zadnjeg delu vrta nastavljao se povrtnjak, gde su paradajz i tikve rasli

sami, iz iste navike. U nastavku povrtnjaka, vegetacija je postajala gua; najpre vrtlog orlovih noktiju s istinom u sredini, a potom umica jorgovana i divlji ruinjak.

Konj se zaustavio ispred ulaza na posed, visoke kapije s gvozdenim ipkama. Sedei nazad na konju, Klara je zagrlila svog ljubavnika dok je posmatrala stazu od kapije do kunog praga; bio je napravljen od kamena ploara, a po njemu su vijugale crne, zemljane vene.

Ovo je udesno imanje, ali u meni ovde neto izaziva nespokoj. Moda zato to ima tuan izgled", rekao je on.

Bie da je zbog toga to je naputeno." Da li bi volela da ivi ovde jednog dana?" Mislim da bih." Klara je naslonila obraz na mladiev ogrta. Znam za jedan

prolaz u vrt. elim neto da ti pokaem." Prodrli su u divlji ruinjak kroz pukotinu u zidu. Vrt su presecale brojne krune

staze. Mladi izdanci puzali su oko stabala stvarajui skeletnu pergolu. Razbacani po nebu, olujni oblaci sputali su se do staze i provlaili se kroz mreu stabljika, stvarajui maglu koja se presijavala kao opal. Vetar iz borove ume grabuljao je poslednje latice koje su ve-nule na suvom liu i ostacima snega. Klara je zemljoposednika dovela do staze gde je jedna uta rua izronila iz magle.

Ako je ona preivela prve mrazeve, i ja u izdrati dok se ne vratite", proaputala je.

On je zagrli i poljubi.

Vratiu se naredne jeseni, a ako mi moji poslovi dozvole, moda i ranije, krajem leta. ekaj me i nemoj da zavoli drugoga. Nemoj ak ni da pogleda u drugoga. Ti si moja."

by voki

1133

Obeavate li mi da ete se vratiti?" Vratiu se, devojko, dajem re da u se vratiti."

Kada se zemljoposednik vratio u gostionicu, smestio se u fotelju naspram kamina

i poeo da greje kosti izujedane kastiljanskom hladnoom. Ispio je au vina i zatvorio oi. eznuo je za toplotom svog gazdinstva, za zemljom prekrivenom narandama i maslinama, za suncem koje svetli uljanim sjajem, za crnim krznom bikova iz svojih tala, za konjima s praporcima, za veselim koplama ciganskih derana, koje bi povetarac ukrao u talama i razneo imanjem. Morao je ponovo da prede visoravan gde vrebaju tmurni zamkovi na breuljcima ve okovanim snegom, i da za sobom vue i kola s oporom gonia boje cimeta.

Tad su odzvonili udarci o vrata, a pred mladiem se pojavilo slepo oko Klarine majke, u drutvu crne enice i pepeljaste kose raupane od vetra. ena je u jednoj aci drala ukruenu vreu s majim skeletom, a u drugoj kandu leinara na vrpci.

Dola sam da ti donesem ovu amajliju", rekla mu je pruivi mu nokat, da te titi dok putuje kui."

Sigurno e mi dobro posluiti. Ona koju sam kupio za lov bila je veoma delotvorna: u bisagama nosim rogove velikog srndaa."

I jo neto, mladiu, imam jo neto da vam kaem." Coknula je jezikom. Dozvolite mi da vam dam nekoliko novia." Drugo nisam ni oekivala. Nekoliko novia je veoma potrebno eni poput

mene, koja, osim svih mojih muka, mora da pazi i na erku jedinicu." Dobro je uvajte dok se ne vratim." Predade joj novac, a ona mu okai amajliju

oko vrata.

ena je mirisala na podrumske pacove i melanholiju predskazanja. Dakle, razmilja da se vrati." im mi to moji poslovi dozvole, doi u da vidim Klaru i ulovim jo jednog

srndaa, ako me srea opet pogleda." Pokuao je da se nasmei, ali starica mu je budila uasan nemir u utrobi. Dobro razmisli o tome. Moja erka je ve izgubljena, nita je ne moe spasti, a ti

jo ima vremena. Pretpostavljam da su ti u selu ve ispriali za prokletstvo?" upitala ga je, a lepa enica kao da je zasijala.

Da, s tom priom o prokletstvu ve su mi prilazili u krmi. Rekli su mi da ste proklete, da raate samo erke i da su one osuene na beae i greh." Proistio je grlo, pokajavi se to je izgovorio poslednju re.

Zaboravili su da ti ispriaju na ta smo zaista osuene. Tano je da samo raamo usamljenu enskadiju, a oni to zovu beaem, ali, u stvari, osuene smo na neto mnogo, mnogo gore, dragi moj prijatelju -osuene smo na nesreu u ljubavi.

by voki

1144

Osuene smo na doivotnu ljubavnu patnju, na jednu jedinu ljubav koju nosimo u dui, a nikada je ne moemo imati. Zbog toga ne postoji arolija koja bi mogla da prekine nau patnju, ili da nam pomogne da je zaboravimo. Gde vie nema due, ne deluje nijedna vradbina za duevne patnje."

Obeao sam Klari da u se vratiti u selo i odrau obeanje." Zemljoposednik je na obrazima osetio vatru kamina.

Moja erka je izdanak iste rase, kao to je to bio i njen otac." Pogledala je u tavanicu, a lepa enica joj pobele. Veoma je lepa, veoma ponosna i hrabra i ve zna sama da se brine o sebi. To tvoje e pre ili kasnije morati da proe. Ona amajlija, koju sam ja napravila, ne slui niemu. Samo ju je titila od mukaraca dok nije doao onaj koji je morao da doe. Ali od ovih preanjih je i sama znala da se zatiti. Klara se pribojava prokletstva; mislim da je to jedino ega se plai. Daj mi malo vina", pokaza na bocu rra stolu, prianje o prokletstvima isuuje usta."

Sipao joj je au, a vraara je iskapi u jednom gutljaju. ,,A sada mi kai da li eli da ti proitam budunost na mom majem skeletu.

Poloaj kostiju repa pokazae nam da li e imati muke dece." Moram rano da ustanem kako bih stigao na jutarnju diliansu, moda e biti

vremena za gatanje kada se vratim."

Shvatam, mladiu." Isplazila je jezik, a on je mogao da osmotri vrh pocrneo od probanja vradbina iz kotlova. Daj mi onda jo malo novia za neto to e ti biti od mnogo vee koristi." Iz zembilja, koji je nosila ukrteno preko vrata, izvadila je zelenkastu boicu. Ako ovaj napitak popije u noi poslednje etvrti meseca, a potom vodom od majine duice i rumarina opere grudi na mestu gde ti se nalazi srce, to e ti pomoi da zaboravi, pa nee morati da se vrati." Ne elim da zaboravim."

Ti ga onda samo zadri i plati mi. Ne moram vie da te zabavljam." Vraara Laguna uzela je prtenu vreu i novie i napustila sobu gostionice, dok je

zemljoposednik, nepomian, s boicom u akama, osetio blago pulsiranje na staklu pa ju je ispustio. Tresnula je na pod i rasprsla se u stotine staklia oko kojih se prolila ukasta tenost. Mirisala je na pokvarene smokve, a po njoj je plivao guterski rep.

Jedva je uspeo da utone u san te noi, a kada je konano zaspao, osuila su mu se usta i sanjao je miris zaborava i raereene reptile. Popeo se u diliansu u prvim jutarnjim asovima, oiju nateenih od nesanice. Takav je krenuo nazad u Andaluziju; iza njega su kloparala zaprena kola s goniima boje cimeta, koji su mu od samog poetka puta lajali iza slepoonica.

by voki

1155

Klara Laguna reila je da ga eka. Nastavila je da svake zore ide na trg da napuni krag vodom, a svako s kim bi se mimoila, bilo mukim, bilo enskim, mladim ili starim, zagledao joj je u stomak da vidi je li porastao i da li u njemu klija nova

Laguna. Meseci su protkali, Klara je brinula o svom paradajzu u povrtnjaku, istila dvorite, davala kokokama i kozi da jedu, pomagala svojoj majci da vraa nevinost i otklanja uroke, ila u hrastovu umu da bi joj drvee ukalo o ljubavi, a reka aputala legende, i na imanje da bi posmatrala kako se uta rua odupire godinjim dobima. A utroba, od koje su svi nestrpljivo oekivali da nabubri, ostajala je ravna i nema.

Svaka dva-tri meseca stiglo bi pismo od andaluzijskog zemljoposednika. Poto je Klara bila nepismena, umesto ljubavnih stihova, u njima se nalazila hartija

natopljena maslinovim uljem pa osuena na suncu, s narandinim cvetovima i jasminima uvijenim u svileni papir. Odgovarala mu je hrastovim reckavim

listovima i grubom korom, laticama ute rue, borovim iglicama i uvojcima namirisanim arobnim napicima; slagala je sve to u plave koverte koje je kupila, sva ustreptala, u seoskom duanu, a koje je adresirala precrtavajui prebivalite svog ljubljenog drhtavom kaligrafijom.

Sredinom prolea, kada su bele rade i bulke buknule u poljima, Klara Laguna se razbolela od nestrpljenja i zamolila majku da priupita maji skelet da li se blii povratak zemljoposednika. Okrenula je kosti na sla-marici, a potom ih je skupila i

bacila mislei na njega. Vratie se u vreme teranja srndaa, jasno to vidim u poloaju golenica." Vraara

Laguna se nije prevarila. Septembar se zauteo, a eto njega ponovo u selu s veernjom diliansom, u pratnji dvojice slugu, ali ovog puta bez gonia boje cimeta. Srndai su rikali po brdima, po borovim umama, na proplancima dok se on smetao u istim sobama iste gostionice; zavijali su oajni da se pare sa enkama, dok je on zabijao mamuze u sapi svog konja i terao ga ka Klarinoj kui; odjek ljubavnog roptanja, koji je do seoskih atara dopirao hrapav i zlokoban,

pozdravio je radosni poljubac ponovnog susreta. Kad su galopom krenuli ka

hrastovoj umi, gde su se voleli pod okruglim licem meseca, pratio ih je prasak sudara jelenjih rogova, zvui borbe mujaka za enku i strasno stenjanje pobednika.

Sa sobom je doneo crnpurast ten, tamniji od veselja letnjih noi, a na koi je skrivao miris mora koji Klari nije bio poznat. Ali nije bio jedini koji je doao u selo s tragovima okeana. U jutarnjoj diliansi doao je ovek spreman da s crkvene predikaonice i preko pustinje povede due vernika ka Bogu.

Poslednji paroh umro je pre nekoliko meseci bogohulei na starost i jetru, tako da su parohijani morali da peae do susednog sela da bi prisustvovali misi. Kada je za to saznao novi svetenik, pomislio je kako su to pare negostoljubive zemlje i

by voki

1166

njeni stanovnici predugo izloeni hirovima zla. Jo od semenita je razvio vatrenu strast za borbom protiv avola i bio duboko ubeen da je samo pitanje dana kada e se zver otelotvoriti na zemlji. Ta opsesija se samo pogorala kada se dobrovoljno javio da kao svetenik slui u panskim trupama koje su kretale preko mora, u rat protiv kubanskih boraca za nezavisnost. Dve godine proveo je skriven

meu komarcima, eernom trskom i duvanskim liem, delei poslednje priesti mladiima raskomadanim seivima, barutom i groznicama. Iako se zarekao da se nee vraati u paniju dok nae trupe ne pobede, vratili su ga i protiv njegove volje, nakon to je bataljon upao u zasedu, a on vie od jednog meseca lutao srcem dungle, ruku pod ruku s glau kao jedinim saputnikom. Nali su ga u groznici u kolibici neke vidarke, koja mu je iz dlana proitala da njegova sudbina putuje zajedno sa sudbinom zla i da e, gde god on bio, zlo upravo tu pokazati svoje lice. Bio je veoma mlad - nije imao ni trideset godina - ali lice su mu ve prekrivale duboke brazde, uspomene na karipsko sunce i senku smrti.

Pomiren sa sudbinom, krotko je prihvatio elju svojih pretpostavljenih da preuzme Klarino selo. Naime, svi su bili ubeeni daje ta zabit Kastilje idealno mesto da se oslobode zanesenog mladia i njegove manije s avolom i da e tu, zaboravljen u brdima i surovim zemljama, gde jedva i da stiu novosti o kolonijama, zaboraviti na svoje opsesije, ako ne zbog mirnog seoskog ivota, gde su jedine razonode pokoja partija musa* i liker od anisa, onda sigurno zbog otrih mrazeva.

Meutim, kada se mladi svetenik popeo na predikaonicu za prvu nedeljnu misu, nije odrao propoved o predstojeim etvama raa i penice; rairio je ruke poput orla u visinama iznad planinskih vrhova, pa je tako raskriljen parohijanima odrao propoved o slavi panske imperije i o tome kako je bio svedok avoljih smicalica u zemlji okruenoj tirkiznim vodama - more je potopilo, dabogda, to je od nje ostalo. Crkva je bila prepuna; ak su i pastiri sili iz brdskih bivaka jer je mladi svetenik s licem boje kafe s mlekom kod svih probudio veliko zanimanje. Po izlasku s mise, oi nekih parohijana bile su prepune suza, ne znajui tano zbog ega - nisu razumeli ni re propovedi, osim da su komari avolji nakot - dok su se drugi duboko zabrinuli i zapitali protiv koga se to panske trupe bore i ko, zapravo, opet pokuava da im otme carstvo, i koje carstvo. Grozniava propoved ponavljala se i sledeih nedelja, a crkva je uvekbila puna. Vernici su se stiskali u klupama. Ljuljali su jednu kadionicu s kraja na kraj crkve, da ublae teak vonj ovaca koji su unosili obani, ali i druge mirise koje su isputali vernici usled vreline kojoj ih je izlagao svetenik, raspaljujui im mati opisima bitaka u movarama prepunim

________________ * Mus - kartaka igra. (Prim. prev.)

by voki

1177

krokodila, gde bi od vreline sunca prokljuala i vera. Iako nisu razumeli gotovo nita, seljani su nakon tih prvih propovedi veoma dobro shvatili da taj crnooki mladi u mantiji ima sposobnost da dopre do srca svakoga ko ga slua, pa makar slualac ne razumeo ni jednu jedinu re. Zvao se Huan Antonio Eskabel de Kastro, ali seljani su ga zbog njegove brige za carstvo, koju je intonirao i na latinskom,

prozvali otac Imperije". Po tom nadimku, koji je on sa zadovoljstvom prihvatio, ostao je poznat do kraja ivota.

Zbrka koju su izazvali svetenikov dolazak i njegove propovedi odvratila je panju od obnovljene ljubavi Klare i mladog Andaluanina. Kada bi ga starice videle kako eta svoje kovrde i puku, samo nakratko bi se posvetile pitanju da li bi on mogao da prekine prokletstvo Laguni-nih ena ako se oeni Klarom i uini je srenom. Ali odmah bi se urno vratile tropskim krokodilima oca Imperija, koji su prodirali krabe velike poput pesnica i pokoju nogu ponekog nesrenog panca, a koji su, bez sumnje, ovaploeni avoli.

ak se i Obojena jedne noi, kada je zemljoposednik otiao da veera u krmi, ograniila na to da mu preporui omlet od peuraka i da, dok ga je posluivala, kae: Pravo je udo koliko vi volite onu stvar u lepih devojaka."

Klara je bila jedna od malobrojnih ena u selu koja je te jeseni 1898. godine ostala van uticaja propovedi oca Imperija. Nedeljom nije prisustvovala misi, kao ni

njena majka; crne mantilje i svileni velovi nisu blagonaklono gledali na njih u

crkvi. Osim toga, vraara Laguna poduila je erku da prokleta ena treba da kroi na sveto tlo samo kada izmeu usana oseti peckanje smrti. Klara, koja je s tekom mukom verovala u Boga Jedinoga, osloboena nepismenou i sujeverjem, nije mnogo marila za to. Ako bi je pritiskale elje da izdeklamuje jedinu molitvu koju je znala, molila bi se usred brda Bogu, ili Svetoj Pantolomini od Cvea, zatitnici sela, muenici s ljiljanima u plavoj kosi, koju su raereili.

Pritom, njena ljubav ju je svu zaokupljala. Izmeu njegovih odlazaka u lov, etali su na konju umama divljih borova i poljima punim stada ovaca, a voleli su se gde god bi poeleli. Dopadalo joj se da oseti njegove ake i slani miris mora, koji je uporno odbijao da izvetri, ak ni u vrtu naputenog imanja, ispod pergole s poslednjim jesenjim ruama. Jednog popodneva, nakon ljubavne strasti, on je upita zato ne ide u crkvu da slua svetenikove propovedi; jer, iako su pomalo nejasne, zvue nadahnjujue.

Ako elite, poi u s vama u nedelju", odgovorila je zamiljajui kako ulazi u boji hram u prazninoj haljini, sa svojom prokletom rukom u ruci bogatog zemljoposednika. Zamislila je takoe i da je njena haljina bela i da idu ka oltaru

by voki

1188

gde ih eka prstenje i blagoslov, a daje prokletstvo njene porodice ostalo na pragu crkve, sikui od besa.

A on, koji je, izuzimajui venanje, zamislio isto to, znao je da je upravo istrao pred rudu. Jedno je to su ga vide kako s njom eta ulicama ili na konju po brdima i planinama, a sasvim drugo ako s njom podruku ue u crkvu.

Mislim da bi ipak trebalo da ide sa svojom majkom." Da, a moda je najbolje da ne idem, ili da idem s onim s kojim elim." Klara se udaljila od njega. Kroz kosti joj je potekla neka ledena tenost; suze su

je pekle kao ileti, a u ustima je oseala muan ukus krvi. Prepoznala je sve simptome koje joj je majka u mnogo navrata opisivala: simptome prokletstva. Bio

je to prvi bol koji ju je ranio i koji je najavio trule mnogih buduih.

Sledee nedelje, ni Klara ni njena majka nisu otile u crkvu. Meutim, u podne se lino otac Imperije pojavio u njihovoj kui. Doekale su ga s krikama tvrdog hleba, koje su s lojem prepekl na vatri, korenom manragore i loncem u kojem su se upravo kuvale abe. Svelenik je izvadio maramicu i zapuio nos i usta.

Hvaljen neka je Presveti, ovde mirie na vetiarcnje!" Mirie na bedni doruak i ognjite siromaha", odgovori klauna majka Jo vie je

pritisnuo maramicu na lice. Bio je izrazito bled l a noj mantiji, a na elu i slepoonicama skupljao mu se tropski znoj. Na irc nutak, kada je udahnuo miris iz lonca, vratile su mu se uspomeno pa |e pomislio daje opet u neurednoj kolibici u

srcu dungle, gde je viclaika sisala jagnjee zglavke dok je njemu pekla grlo nekakvom ukastom smolom.

Sedite, oe, bledi ste kao sir", rekla mu je vraara Laguna, ponudivi mu tabure koje je on odbio pokretom ruke.

Izgleda daje istina sve to su mi rekli. U ovoj kui se vetiari. Nego, dobro, elim samo da znam da li ovde prizivate i avola." Kada je izgovorio poslednju re, pogledao je ka uglu sobe i otkrio, pritajene, oi Klare Lagune.

Jedini avo kojeg znam i s kojim imam posla je onaj koga u sebi nose moje muterije."

eni je lepa enica poela da bei u stranu. Otac Imperije osetio je potrebu da se prekrsti.

Doite vi bolje na misu, gospodo, i povedite i erku; s obzirom na to ta govorite, mogue je da inite smrtni greh."

Znajte, oe, da smo mi proklete, a takve ene treba da odu u crkvu samo da umru. Tako mi je govorila moja majka."

by voki

1199

Ispriali su mi ve o tom prokletstvu koje se nadvilo nad vaom porodicom. Doao sam da vam kaem da je jedini lek za njega ednost. Ne bi trebalo vie da raate."

Oi Klare Lagune pogledale su pravo u oca Imperija. U svetenikovim grudima pokrenuo se uragan. Vratio je maramicu u dep i brzo se oprostio. U devojinim oima video je silovitost i usamljenost divlje make.

Nakon to je pretrpela prve simptome prokletstva, Klara se ponadala da e moi da sledi oev savet i ne preda se andaluzijskom zemljoposedniku. Meutim, pogreila je. Stoje vie izbegavala njegove poljupce, sve je vie u njemu budila elju za prokletom koom: kupio joj je narukvicu od renih bisera u duanu, ponovo joj je srce uhvatio u mreu kopli i saeta, koje je pevuio kleei ispod hrasta, dok su joj se meseevi zraci za-rivali u grudi poput kopalja. Klara je gubila apetit, sluh i rei, sve dok mu se opet nije predala na stazi divljeg ruinjaka, na postelji od utavog lia i latica. Kada se vratila kui, majka joj je rekla: Dobro si uradila, ionako vie nema leka." Otvorila joj je usta i pregledala joj zube kao da je konj, a potom je naterala da mokri u kotao, ubacila u mokrau neko korenje i ostavila sve da prokljua. Kada se soba ispunila slatkastim mirisom utrobe, ena je zakiljila lepom enicom i rekla:

Bremenita si. Zaela si kad i srne, pre vie od jednog meseca." Bee doba magle preminulih vitezova. Trgom je ibao ledeni vetar titova i

maeva. Meutim, za Klaru Lagunu, koja je sedela kraj esme, vetar je bio topao kad joj prede preko lica, a vapaji duhova pridruivali bi se njenim. Voli oveka koga poznaje tek jednu godinu, priala im je, a sada eka dete. Zvono je tuno zazvonilo, a magla je poela da nestaje. Medu pramenovima pare, koja se osipala ka niama, spazila je crnu mrlju. Bio je to otac Imperije, koji je svetom vodicom prskao i blagosiljao trg. Spazivi kroz ostatke magle oi boje ilibara, prekrstio se. Koliko god se crkveni zvonar trudio da mu objasni poreklo tih klimatskih pojava,

otac Imperije je za njih krivio avolji dah. Devojko, ta radi ovde udiui ova demonska isparenja?" Ovde nema demonskih isparenja, oe, ve samo mnogo neutene tuge. Navii

ete se ve."

U zoru na Dan mrtvih, dok je selo s cveem i icama ilo ka groblju, Klara se sastala s ljubljenim u hrastovoj umi. Osvanulo je olujno nebo iz kojeg se, ba kada mu je rekla da je trudna, na kue i brda izlio kovitlac vode, gromova i srebrnih munja. Ko se zatekao na groblju potrao je ka kriptama, ali uz tolike crne tunike i eirie, kripti nije bilo ni izbliza dovoljno, pa je niz padinu otpoeo pravi

by voki

2200

stampedo roaka pokojnika do prvih seoskih kapija. U meuvremenu, ljubavnici su se uurili pod kronjom drevnog hrasta. Klara je plakala, a njene suze gubile su se u kii. Zemljoposednik se guio pod pritiskom uzburkanih oblaka i grana osvetljenih munjama. Pokuao je da joj apne rei utehe, ali nisu to bile rei koje je ona elela da uje. Setio se upozorenja Obojene da se nijedan mukarac nije usudio da prekine prokletstvo Laguninih, setio se misterioznih nesrea koje su predskazane za onog ko pokua.

Kada je Klari ponestalo suza, nastalo je zatije. ak i tako, nebo je i dalje pretilo novom olujom, sve dok nije pala no, a ona uspela da zaspi u svojoj postelji hladnih kostiju.

Sledeeg dana, nakon to je zavrio odreene pripreme u selu, mladi Andaluanin popeo se na veernju diliansu i otiao do glavnog grada provincije, nekih pet sati puta. Poveo je i sluge, ali u gostionici je ostavio razne kovege sa stvarima i pukama. Vratio se za etiri dana, s vidnim znakovima neispavanosti na licu, pa je peke krenuo ka Klarinoj kui nosei jednu torbu. Zatekao ju je kako upa korov oko paradajza. Ona ga je svakog dana ekala, a kada gaje ugledala, osetila je kako joj u grudima narastaju ponos i nada.

Mislila sam da ste otili u vau Andaluziju bez pozdrava", rekla mu je s prezirom.

Odlazim prekosutra, mom imanju potreban je vlasnik. Ipak, elim da pode sa mnom na ono naputeno imanje."

Zbog ega?" Rei u ti kada stignemo tamo." utke su koraali kolskim putem kroz borovu umu, do visoke kapije s

gvozdenim ipkama. Obrazi su im se zarumeneli od hladnih iglica. Ovoga puta emo ui tamo gde je to predvieno." Zemljoposednik je izvadio veliki klju i otkljuao kapiju. Ra je zakripala u

gvozdenim arkama. Klara Laguna zakoraila je kamenom stazom ka kunom pragu, a znala je da je taj put ve prela u snovima, dok su joj u kosi nicale bele rade.

Zaraivae za ivot kao kuevlasnica", saopti joj on, a maslinaste enice mu zablistae.

Ja samo elim da budem s vama." Kupio sam ti ovo imanje. To je za tebe i bebu." Bie devojica." Zemljoposednik joj je predao torbu koju je nosio ispod mike. Staje ovo?" Tapije. Sve je na tvoje ime. Tu je i malo novca kako bi mogla da se snae u

poetku. Otiao sam do grada da kupim imanje. Krenuu prekosutra, kao to sam ti rekao, ali vratiu se kada se rodi dete."

by voki

2211

Ja sam sanjala da ivim na ovom imanju, ali s vama." Uveravam te da u se vratiti da upoznam ono to nam Bog poalje, bilo

devojicu, bilo decaka, i da vidim da li si postala prava gazdarica." I zaprosiete me tada?" Klaro, ne ljuti se, ali nikada se neu oeniti tobom, to nikada nije bila moja

elja. Ti si veoma lepa devojka, ali ne mogu te voleti kao enu mog stalea i poloaja. Tvoja majka se bavi vraanjem i gatanjem u maje kosti, a ti, malena, ne zna ni svoje ime da napie. Kako bih mogao da te predstavim drutvu? Na kraju bi mi dosadila, a onda bi me zbog toga zamrzela. Ti si kao ona predivna uta rua u vrtu, koji je sad tvoj - dugo joj je trebalo da uvene, ali na kraju je ipak uvenula i

vie nita ne pomae. Ne znam da li shvata ta elim da kaem." Shvatam, nisam toliko glupa kao to mislite. Obeavate mi da ete se vratiti

opet?"

Da, devojko." ekau vas onda."

Pre nego to je zemljoposednik otiao na veernju diliansu sa svojim slugama i kovezima, pozdravili su se u hrastovoj umi. Poslednji zraci sunca uranjali su u reku, a ona ga je ekala na mahovini. Zauvi konjska kopita kako udaraju o zemlju, u utrobi joj je odjeknuo grubi galop, a kosti su joj se pretvorile u sneg.

Sjahao je, raskoan, pa je na jednom upljem stablu depnim noem urezao srce probodeno strelom i njihova imena, ponavljajui obeanje da e se opet vratiti. Potom ju je poljubio u usne, zajahao, pa se, sa svojom talasastom kosom, polako

udaljio od nje obalom reke pevuei koplu. Vetar je doneo udare zvona koje je pozivalo na misu u sedam. Pritisnuta senkom

hrasta, Klara Laguna je znala da e njena ljubav zauvek mirisati kao to drvo krutih listova - zato je proklela Boga. U daljini se jo nazirala njegova silueta vijugajui uz reku. Oenie se enom koja nije ni nalik njoj, enom u haljini s tufnama i vrstim volanima, enom koja ume da napie svoje ime i mnotvo prezimena, ak i ljubavna pisma; loliko je plakala zamiljajui tu suparnicu da je, kada su joj se osuile oi, poela da joj plae utroba, a potom vagina, koja joj je najpre poklonila veliku strast, a sada joj je zauvek oduzima. No je provela pod vedrim nebom, prljava od hrastovine, mraza i uspomena. Izjutra se vratila kui, probudila majku i zamolila je da joj iz majeg skeleta proita da li e on ovoga puta ispuniti obeanje.

Taj ovek se nikada nee vratiti", predvidela je ona glasom unjkavim od sna. Jasno se vidi po rebrima."

Zato me lae, majko? Zato me lae?"

by voki

2222

Klara je udarila pesnicom o sto gde je bacila kosti. Jedno rebro i igla za vraanje nevinosti pale su sa njega.

,,A ta si ti uopte oekivala, pa jo od jednog bogatog gospodina? Pucala si previsoko, a ja te, izgleda, nisam poduila tako dobro kao to sam mislila. Nosi devojicu u utrobi, a tvoj ljubavnik te je napustio. Prokleta si, Klaro!"

Ne pristajem na prokletstvo! Neu patiti zbog njega! Vratie se, obeao mi je, a dosad je uvek ispunjavao obeanja. A kada se vrati, on e biti taj koji pati."

Tvrdoglava devojko, ne moe se odupreti sudbini koja nanije data." Da, mogu! Osim toga, tebi je jedno oko osueno, a i na drugo polako gubi vid,

tako da vie nemam poverenja u ono to vidi na trulom skeletu koje su muve odavno zasrale. Shvati, poklonio mi je crvenu kuu i dao mi je novac."

O! Od poetka mi je delovao kao dobar i veoma lep mladi. Sjajno si odabrala!" Nee nikada kroiti na moj posed niti e taci moj novac!" Keri, shvatam kroz kakvu patnju prolazi. I ja sam kroz to isto prola: teko me

je nagrizala nesrena ljubav. Sluaj, tvoj otac me je napustio i ostavio mi samo suze, bedu i devojicu sa utim oima u utrobi. Tebi je ovaj barem ostavio veliko imanje. ta vie moe poeleti prokleta i siromana ena kao to si ti! A kada naui da umiri neutoljivu glad nesrene ljubavi, shvatie da, ako ti je ljubavnik ve kupio kuu, uopte ne treba da se vraa."

Grei, potrebno mije da se vrati." Zato, glupa devojko? Zato? Da pati jo vie?" Ne, majko! Da se osvetim!"

by voki

2233

33..

ikada neemo saznati da li se dogodilo pravo proleno udo usred jeseni - ali, im je Klara Laguna kroila na kamenu stazu koja vodi od kapije do praga crvene kue, izmeu ploara, iz zemljanih vena, nikle su bele rade,

potpuno iste kao one koje su joj u snovima nicale iz kose. Meutim, ona ih nije primetila - pomeala je pucketanje njihovog raanja s krckanjem suvog lia - pa je nastavila ka vratima, tvrdoglava poput korova koji je pritiskao talu, dvorite i korito. Beei od motki i vila, psi lutalice naselili su se u naputeni vrt kroz otvor u zidu, a njihov lave naruavao je jesenji mir.

U prizemlju je bilo predvorje poploano terakotom, salon s veoma prostranim kaminom, kuhinja sa stranjim vratima na koja se izlazi u povrtnjak gde su rasli divlji paradajz i tikve, ostava s ofarbanim policama i spavaa soba, u koju je prodirao miris zaina, mahuna i povra. Iz predvorja s terakotom kretalo je stepenite do prvog sprata i potkrovlja, crvotono i prekriveno koprenom od pauine. Dok se oprezno penjala stepenicama, posmatrala je moljce zarobljene u arhitekturi od svile, jo ive, u stalnom iekivanju da pauk ogladni. Prvi sprat bilo je podeljen na etiri spavae sobe i kupatila, u koje se ulazilo iz dugog hodnika s balkonima okrenutim ka zadnjem dvoritu, kroz koje je svetlost ulazila u bujicama orlovih noktiju. U oku najvee spavae sobe nalazio se glineni bokal s plavim arabeskama, zaboravljen na gvozdenom stalku. Ostale sobe bile su potpuno prazne

pa je mogla uti odjek svog disanja. Na kraju hodnika, usko stepenite vodilo je na potkrovlje. Pragovi stepenika behu

slabi i kripavi. Na ulazu je videla snop svetlosti koji je prolazio kroz prozori u obliku punog meseca, kroz koji je mogla da vidi usamljenost svoga sveta. Bilo je

tu raznih kreveta prekrivenih aravima koji su mirisali na trulu lavandu, francuska komoda u stanju raspadanja i, naslonjena na nju, lovaka puka iz koje je curio barut. U pluima joj se brzo nagomilao taj dugogodinji zaborav. Vratila se na prvi sprat. Odluila je da zauzme najveu spavau sobu. Prostrla se po drvenom podu, a glavu naslonila na zaveljaj u koji je spakovala svoje stvari. Iako je bilo tek podne, zaspala je.-Bilo joj je potrebno da povrati snagu kako bi spremila osvetu. Sledeeg jutra saekae kola koja e je odvesti do glavnog grada provincije. Tamo e nabaviti sve to joj je potrebno da crvenu kuu, umesto u seosko gazdinstvo, kako je njen ljubavnik zamislio, pretvori u prvoklasni bordel.

NN

by voki

2244

Prvo to je stekla bila su etiri svenjaka sa sve zadunim sveama, koje je namenila za svaki ugao glavnog salona. Dobila ih je od starinara u zamenu za malo

ljubavi ispod borova. Starinar, koji je mirisao na nanu, bio je njena prva muterija. Ljuljukajui se u kolima s dve upregnute mazgc, sa sobom je odneo i Klarinu dobrotu, da je nikada vie ne vrati.

U gradu je salon upotpunila s nekoliko kanabeta od skerletnog satena, nekoliko

slika odaliski prekrivenih tilom slezove boje, tepihom s motivom lova na lisicu i

zelenim zavesama od damastne svile. Radnja gde je sve ovo nabavila bila je

starinarnica koja je prodavala nametaj, dekoracije i rekvizite iz opere, koje su pozorita odbacila zbog starosti ili demodiranosti. Vlasnika, baritona koga je izdala srea, opinila je seljaka lepota Klare Lagune im ju je spazio u nedeljnoj braon vunenoj haljini, tunici u zakrpama i grubom alu, poput krzna na leima magarca. Najpre je mislio da hoe samo da razgleda, privuena vremenom raskoi izloga, jer je na obrazima i u zlatnim oima donela i opinjenost onoga ko prvi put vidi grad, ogromni glavni trg krcat ljudima i krmama, gospodske vile i crkve, ulice gusto naikane radnjama i koije s konjima kakvi se na selu ne mogu videti. Ali kada mu je ona objasnila ta eli, sa osvetnikim plamom u oima, bariton joj je dao nekoliko veoma korisnih saveta kako da kuu pretvori u luksuzan bordel a da ne privue samo mukadiju sa zadahom na marvu, srp i motiku, ve i buruje, svetske putnike i gospodu lovce. Osim nametaja i opreme za salon, kupila je i neglie i mavarske haljine iz Otmice iz saraja, iji su je oblici i fina mekoa opinili. Kostimi nisu imali nikakve veze s muvama i crvima, ali su zaista bili odlini mamci za pecanje muke poude. Kada joj je ponestalo novca, zapao joj je za oko i krevet na kojem je Otelo ubijao Dezdemonu. Imao je proelje od crnog gvozda, bogat purpurni baldahin i prevelike dimenzije i teinu da bi ga stalno iznosili i snosili sa scene, pa se zato pojavio samo u nekoliko predstava. Toliko je

navaljivala da ga ponese sa sobom po svaku cenu da ga je bariton na kraju trampio

u zamenu za usluge njenog novog zanata. Na jednom kovegu u ostavi, omamljena arijom iz Rigoleta, Klara Laguna upoznala je svoju drugu muteriju. A trea je bio advokat s kojim ju je upoznao bariton, a koji joj je platio raun u pansionu, gde je provela no plaui nad uspomenom na andaluzijskog zemljoposednika. Sledeeg jutra, krenula je nazad ka imanju u kolima krcatim njenim novim stvarima. Nije joj

bilo teko da jednog jo balavog momka, nakon to je istovario kola, ubedi da joj poupa korov i oisti lie iz vrta u zamenu za nekoliko dana ljubavi, maenja i potaa od leblebija; tako je momak postao muterija broj etiri. Kova, koji joj je za tri dana izradio cvetni luk, slian mrtvakim vencima za pokojnike, i na njemu pozlaenim slovima izgravirao DOBRO DOLI U CRVENU KUU, bio je peta i odluujua muterija, koja je brzo rairila glas o bordelu.

by voki

2255

Laguna s oima boje ita prodaje se za nekoliko novia ili nisku zeeva, u onoj crvenoj kui koju joj je poklonio njen ljubavnik", govorio je svakom ko bi se pribliio kovanici i s kim bi seo u krmi igrajui mus i ispijajui vino iz plitkih aa.

Klara je smatrala daje bordel i zvanino otvoren s postavljanjem luka iznad ukrasa kojim se zavrava gvozdena kapija; iako mnogi nee moi da ga proitaju jer je veina seljana bila nepismena, bar e ptice moi da se poseru na njega, ba kao na velike spomenike i krstove na groblju.

Udeena u neglie i mavarske pantalone iz Otmice iz saraja, primala je sve mukarce iz sela koji su nekada udeli za njenom lepotom i mladou, a koji su u bordel dolazili bez bojazni poto vie nikakvo prokletstvo nije bilo u igri, ve sasvim obina robno-novana razmena. Egzotina aura koju je irila u pozorinom kostimu, salon gde ih je smetala da ekaju, s odaliskama boje sleza na zidovima, lovakim tepihom i kanabetima iz opere, jednostavno bi zavrteli mozak posetiocima koji su navikli da u takvim poslovima uivaju u tali, ambaru ili uz neko stablo u umi. Lovci su takode poklekli. Bordel prostitutke zlatnih oiju, u tilu i vrea-stim pantalonama, postao je, zajedno sa srndaima, divljim veprovima i zeevima, jo jedan razlog za povratak u kastiljansko selo sledee jeseni.

U decembru te 1898. godine, poetak rada Klarinog bordela zasenio je dotad glavnu atrakciju - propovedi oca Imperija. U redovima crnih mantilja prestalo je da

se pria o tropskim krokodilima, movarama i praumama zaraenim pobunjenim Kubancima. Bordel Klare Lagune, proklete devojke s oima boje ita, postao je glavna tema svih razgovora u kojima su ga jednostavno nazivali Crvenom kuom.

Kada je otac Imperije, nekoliko dana nakon zvaninog otvaranja Crvene kue, saznao za bordel, pred oima mu se ukazala kubanska vidarka kako ga upozorava daje njegova sudbina sjedinjena sa zemaljskim dolaskom zla i da e se zlo pojaviti tamo gde se on zatekne. Uvio se u mantiju, koju je prethodno poprskao svetom

vodicom, pa je hrabro krenuo pravo u Crvenu kuu. Zajahao je mazgu, koju je nabavio da bi mogao da blagoslovi vernike ratrkane po planinama, i krenuo. inilo mu se da ogoljene bukve tre u susret putniku. Lie se predalo pouteloj zemlji. Grane su se klatile na vetru.

Kapiju je zatekao otvorenu. Privezao je mazgu za jednu ipku pa je preao stazu od ploara do praga Crvene kue. Svojim eklezijastikim izmama zgnjeio je busen belih rada. Prekrstio se pre nego to se maio za zvekir. Morao je da pokuca nekoliko puta da bi mu Klara otvorila. Devojka je sanjivo zevala, ogrnuta vunenim

alom. Uite, oe."

by voki

2266

Moja noga nikad nee prei ovaj prag!" Kako hoete." Iz unutranjosti je prodirao vonj vlage i praine, koji ga je podsetio na miris

sumpora. Skrivenu u devojinim oima, otkrio je preputenost bukvama i hirovima jeseni. Stresao se. Objasnio je da je doao da proveri da li se u toj kui, pretvorenoj u leglo zemaljskog greha, krije avo.

Ovde se niko ne krije, ak ni moja osveta", odgovori ona. Doao je sa odvanou okaenom o grudi, spreman da se, ako bude potrebno,

vrati u crkvu po opremu za egzorcizam, reen da se suoi s ljudskim licem zla ako se ono uselilo u Klarinu kuu i njeno srce ispunilo tamnim zamislima.

Oe, manite se tih stvarica za egzorcizam, nego lepo donesite vi meni jednu lepinju za doruak. ene odbijaju da mi prodaju hleb, a ja nisam stigla da umesim."

Znajte da sam, uprkos vaim majim oima i grenim navikama koje imate, kako se pria, da razgovarate s mrtvima, uprkos i poslu koji ste - svojevoljno ili nevoljno, kakogod - odabrali, i dalje spreman da vas spasem po svaku cenu, od

avola ili od vas same", rekao je uz tvrdoglavost koju je stekao u praumi. Krenuo je stazom od ploara, izaao iz vrta, uzjahao mazgu i poao ka selu; crnih

oiju postienih njenom mladou, jutarnjom svetlou, besramnom vizijom bukava.

Klara Laguna nije elela da njena majka ivi s njom, ali ju je teret obaveza, prljavtine i samoe naterao da promeni miljenje. Nije postizala da zadovolji muterije u velikom krevetu s baldahinom i da istovremeno doekuje one koji su u meuvremenu dolazili. Ako bi kapiju ostavila zatvorenu, mukarci bi se grili na nonom mrazu; ako bi je ostavila otvorenu, motali bi se po kui, pa bi se ak uunjali i u spavau sobu i mer-kali umee svog komije, ili bi upali u ostavu i pojeli i ono malo zimnice koju je uspevala da pripremi. Takode nije imala vremena

da neguje zelen koju je zasejala kraj paradajza i tikava, da poisti salon i spavau sobu od blata sa izama, od ispljuvaka i dlaka s mazga, da kuva, ode po namirnice i oisti suvo lie sa staze, koja se polako punila belim radama.

Jednog popodneva, stojei na balkonu prvog sprata, shvatila je da nikada nee moi da ivi sama u bordelu gde je sahranila svoje uspomene. Muila ju je ak i usamljenost moljaca koji su i dalje ekali smrt u paukovoj mrei. Nedostajao joj je zadah napitaka njene majke, ak i ereenje raznih ivotinjica i pomaganje pri vraanju nevinost. Nedostajalo joj je zveckanje majeg skeleta u vrei, ak i koza koju je nekada svako jutro nevoljno muzla. Meutim, smatrala je da je vraara Laguna najodgovornija za njenu nesreu jer joj je ba ona prenela prokleto nasledstvo.

Klara je elela da raskrsti sa bilo kakvom nenou koju je ikada osetila prema majci i detetu koje je raslo u njenoj utrobi i koje e nastaviti prokletu lozu. A plakala je, dok se mesec rasipao u oblacima, zbog izgubljene ljubavi, zbog

by voki

2277

narandinog cveta i maslina, zbog kopli i saete o Hristu, zbog ukusa drugih mukaraca kojim se natapala njena osveta. I nije nala utehu u brdskoj rosi i ledenoj tiini koja joj je mlela kosti. Tek kada je otkrila da, umesto zvezda, u noi sijaju jedne crne oi, osetila je da je bol popustio. Progutala je sline i zatvorila balkon. Bile su to oi oca Imperija.

Sledeeg jutra uputila se majci. Nebo je bilo belo, kao da se na njemu skupio sav sneg koji jo nije pao na selo. Bila je polovina decembra, mesec smrznutih potoka, mesec kad se trai utoite. Zatekla je majku u krevetu. Nije je videla otkako joj je saoptila da po povratku iz grada namerava da otvori bordel. Kada je ula da je dola, ena se uspravila. Slepo oko bilo joj je zatvoreno, a crna enica motrila je budno. Klara je otkrila da je mravija i starija.

Prestala si da jede?" Jo malo pa neu ni imati ta da jedem. Pogledaj svoju jadnu majku. Jue sam

morala da zakoljem jednu kokoku. Ali ne brini ti za to i uivaj u svojoj vili." Otkako je njena erka poela da prima mukarce, posao je krenuo nagore. Maji

skelet danima ne bi izaao iz vree. Tako su joj se i njene najvernije muterije svetile to njihovi muevi, braa i sinovi odlaze da se olakaju s Klarom, u kui s nametajem kao u palati. Narudbine za vraanje nevinosti i napitke protiv uroka takode su presuile. Tek bi poneki lovac, ne znajui za zvanini stav crnih marama, od nje kupio amajliju. Ako se tako nastavi, vrlo je verovatno da do kraja meseca

nee moi da plati zakup za kuu. Uzmi ivotinje koje su preostale i poi sa mnom." Ve je bilo krajnje vreme da me se seti. Kad si resila da postane kurva, unitila

si mi posao."

Doi da mi pomae u mom poslu jer mi se ini da e dati mnogo bolje plodove."

O, moe on dati i mnogo vie ako dozvoli svojoj staroj majci da te posavetuje. Za poetak, potrebno ti je jo nekoliko devojaka da ti pomognu oko mukaraca. Evo, ja u se postarati da ih pronaem. Zna, kroz nekoliko meseci, kada trudnoa poodmakne, vie nee moi da radi."

Pokupile su lonce i kotlove, tegle s maginim sastojcima, kuhinjske erpe, tri kokoke i kozu. Sve su natovarile na mala, rasklimana kola i krenule ka Crvenoj kui.

* * *

Tek nekoliko dana nakon to se vraara Laguna naselila u bordelu, do sela je dola zakasnela vest o porazu panije u ratu protiv kubanskih pobunjenika i Sjedinjenih Drava i o gubitku i ono malo teritorija koje su ostale od panske

by voki

2288

prekomorske imperije. Kuba, Filipini i Portoriko izjasnili su se da e prei pod okrilje Amerikanaca. U nedelju, mladi svetenik, jo drhtei od tolike nesree, popeo se na predikaonicu i orlovski raskriljenih ruku odrao propoved o eeru, koji prvenstveno potie s Kube, i njegovoj tetnosti po zdravlje; zabranio upotrebu eera u kafi i slatkiima i pozvao vernike da gorko oplau poraz. Po izlasku s mise, na selo je iznenada pao prvi jesenji sneg i jesen se konano pretvorila u toliko oekivanu zimu. Ulice, trg, crkva, esma, padina ka groblju, okolna polja, borove ume, planine i obale Duera prekrio je sloj suvog snega koji se mrvio u bespre-kornim pahuljama. Otac Imperije protumaio je taj okasneli fenomen kao novo poigravanje avola, koji je na njega s neba bacio, s namerom da ga ponizi, podsetnik na kubanski eer. Zatvorio se u crkvenu sakristiju, muen vizijom belih kapa koje naleu na vrhove planina poput glazure na kolaima, i vizijom sela koje je tako silovito uvueno u zimsku bezvreme-nost. Odbijao je da izae iz nje sve dok noni mrazevi nisu skoreli sneg, a ljudi i stoka ga izgazili i uprljali zemljom tokom svojih svakodnevnih poslova. Utvarni sneg ponovo je postao samo sneg pa

je otac Imperije izaao da proeta kako bi se rashladio od karipskih uspomena na mrtve panske krstae. eleo je da prestanu da ga zovu otac Imperije, ali retko ko je uo, a i od tih je malo ko zapamtio, da se zove Huan Antonio, tako daje navika na kraju pobedila elju.

Vest o panskom porazu i svetenikovoj zabrani skrenule su panju seljanima s velikog skandala u Crvenoj kui - nedavno su pristigle jo dve prostitutke. Tokom partija musa u krmi, mukarci su u deljenja uplitali prekomorsku politiku situaciju s arima devojaka.* Niko se nije mogao videti da uori pred kunim vratima; jezike crnih marama smirili su iznenadna hladnoa, otuni kolai i gorka kafa.

Vraara Laguna je oduvek bila vrlo praktina ena koja ume da izvue korist i iz propasti, pa i iz prokletstva koje mui porodicu. Poto je uvi-dela da nee moi da ubedi svoju erku da se okane sulude osvete, odluila je da od nje napravi neto konkretno i praktino. Unajmila je dve devojke iz susednog sela - Tomasu i Ludoviku. Bile su siromane, lepe i spremne da rade bilo ta za toplu postelju, hranu i malo novca da izau nedeljom. Ubrzo su muterije poele veoma visoko da cene njihove usluge i broj onih koji su traili ba njih brzo je rastao, ali i dalje su najvie traili kurvu sa zlatnim oima. Dilianse i kola svakodnevno su prolazile

____________________________

* Mus je kartaka igra u parovima, u kojoj je dozvoljeno da partneri meusobno dojave koje karte imaju. Postoje i utvreni znakovi za odreene ruke, meutim, poto ih svi znaju, ukljuujui i protivniki tandem, niko ih ne koristi. Zato svi pre igre osmisle neke svoje signale, a ar musa poiva i u stalnim pokuajima da se presretnu i deifruju protivniki signali. Dugogodinji partneri razvijaju i poseban sistem u kojem dojavu o kartama provlae kroz razgovor o svakodnevnim temama. (Prim. lekt.)

by voki

2299

drumom koji je kroz borovu umu spajao dva sela, i dalje nastavljao sve do glavnog grada provincije, tako da je bilo mnogo putnika koji bi se u bordelu

zaustavili sluajno. Meutim, bilo je i onih koje je privukao dobar glas Crvene kue, o kojoj se brzo raulo irom panije, pa su gosti izdaleka dolazili da bi odagnali umor od ivota jednim danom strasti ispod purpurnog baldahina, ili u krevetima koje je Klara skinula s tavana za nove prostitutke.

U zoru poslednjeg dana u godini, do kuhinje bordela dola je, a da je niko nije video, devojka s deformisanim nosom. U salonu, ukraenom svetlucavim papirnim trakama za proslavu Boia, vraara je primala muterije koje su na kanabetima ekale red da se popnu do soba. Sluila je kuvano vino, a ako bi neko poeleo, bacala je maje kosti da vidi kakva e biti etva ili poslovi u novoj godini. Miris vatre iz ogromnog kamina zagrevao je ekanje i predvianja. S vremena na vreme, oteo bi se dugi i pobedonosni krik s prvog sprata ili kripanje starog kreveta koji samo to se ne raspadne od vrhunca uivanja. Devojka s deformisanim nosom uvukla se u kuu kroz kuhinjska vrata, gde je neko zaboravio da namakne rezu. Bila je gladna. elela je da pojede jedan paradajz iz po-vrtnjaka, ali mraz ih je sledio pa je umalo zube polomila kad je zagrizla. Takoe joj je bilo i hladno. Zato se uvukla u kuhinju, ne mislei na druge posledice do na prijatnost svoga tela koje mirie na drebicu. Prostorija se borila u pomraini dve svece. Na stolu na sredini kuhinje, nala je krag vrueg vina i ae. Progutala ga je edno, ne obraaju panju na to to je oprljila grlo jer joj se inje na obrvama, naunici i bradi prijatno otopilo. ula je glasove iz salona, ali joj oni nisu zasmetali - spazila je nisku zeeva, koje je donela muterija da plati usluge bordela, pa je bez razmiljanja resila da ih skuva u sosu od belog luka. Sastojke je lako nala u ostavi. Najpre je s lepinjom udno smazala glavicu crnog luka i dva enja belog, a onda je sela, odrala zeeve, oistila iznutrice, olizala krv s prstiju, zapalila vatru u gvozdenoj penici, pristavila lonac i poela da kuva zeji paprika. Nrko nita nije primetio sve dok boanstveni miris nije prodro u salon i zagolicao muterije za nepca i nozdrve, zbog ega su svi iznenada utihnuli. Vraara Laguna se smesta uputila u kuhinju, a za njom i nekoliko muterija kojima je magini miris otvorio apetit. Zatekli su devojku uvijenu u senke koje su bacale slabe svece, pa su se svi prepali.

Ona je nastavila da mea paprika kao da se nita nije dogodilo. Osim deformisanog nosa, lice joj je bilo u modricama, oi poput lavora, kosa kratka i tamna, sa irokim zulufima koji su se zavravali pravom-pravcatom bradom. Nije bila iz sela, a kada ju je vraara pitala ko je i ta trai u njenoj kuhinji, proizvela je bujicu brundanja i mucavih rei iz kojih se moglo razumeti samo da se zove Bernarda i da, eto, kuva zeca u sosu od belog luka. Nosila je bednu haljinu od

somota i izme s rupama punim snega. Kada joj se vraara pribliila, Bernarda je unula i rukama pokrila glavu.

by voki

3300

Ko te je tako izudarao?" upita jedan od muterija. Devojka je, i dalje uei, gestikulirala pocrnelim rukama - videlo se da su te

ruke radile jo od najranijeg detinjstva - i promucala i prounjkala neto to niko nije mogao da razume.

Pobegla si od kue jer su te mlatili, a?" preinaili su pitanje. U odgovor se kobilji smrad, kojim je odisalo njeno telo, izotrio, a ona je utala. Odakle god da si pobegla, odlino kuva. Kada taj zec bude gotov, elim jedan

tanjir", rekao je jedan.

Bogami, i ja moram da probam", pridruio se i drugi. Onda ustaj i zavri tog zeca!" naredi joj Klarina majka. Ponesena nekim iznenadnim poletom koji niko nije razumeo, Bernarda je vezala

kuhinjsku krpu preko oiju i poela da onglira drvenom varjaom kojom je meala paprika. Potom je varjau zamenila noem pa je, pred zaprepaenom vraarom i gostima, naslepo isekla eanj belog luka a da nijednom nije okrznula prst. I dalje s povezom preko oiju, ubacila je naseckani luk u lonac, iznenada pogrbila leda, kao maka kada vreba, i munjevito hitnula no proburazivi mia koji je trao ka ostavi.

Ko je, doavola, ova?" Klara Laguna, videvi da se odjednom vie niko ne penje kod nje, izala je iz sobe i takode ispratila mirisni trag zeetine u sosu od belog luka.

Devojka je svukla krpu s oiju, a slika prostitutke sa zlatnim zenicama, u narandastom neglieu, putene kose do struka i trudnikih grudi koje kipe ispod tila, zauvek joj se urezala u utrobi. Uzela je nekoliko glavica crnog luka sa stola pa

je, proizvodei ono unjkanje, onglirala sve dok joj Klara nije zatraila da prestane. Bernarda je promucala ostajem ovde" i progutala glavice luka zverskim apetitom.

Bilo je potrebno vie od dve godine, koje je Bernarda provela radei kao kuvarica u bordelu - te noi rekla je ostajem ovde" i zaista je ostala, sve do svoje smrti - da se kroz ta unjkanja i mucanja razazna da ju je otac prodao cirkusu jer je imala

brkove i malje po licu. Tako su saznali gde je nauila da barata noevima i da onglira, to je mogla da izvede sa svakom vrstom kuhinjskog pribora, povra i voa. Meutim, Bernardine vetine nisu se tu zavravale - imala je i uroen oseaj za kuvanje. Ubrzo su njeni paprikai postali uveni koliko i Klarine vetine ispod purpurnog baldahina, pa su muterije poele da raunaju i na to da se u Crvenoj kui pre ili posle rvanja s Klarom mogu poastiti dobrom porcijom Bernardinih specijaliteta. Ostala je u kuhinji jer je s ljudima bolje optila kroz svoje paprikae nego unjkanjem i mucanjem.

by voki

3311

Takode je posedovala i udesan dar za ivotinje, koje bi se pripitomile im ih dotakne ogromnim akama. Zato se, osim kuhinje, starala i za zadnje dvorite i talu, koji su se, kako je bordel napredovao, punili kokokama, ovcama i kozama. ak su nabavile i dva konja, koji bi rzali od zadovoljstva kad bi osetili kobilji miris koji je, poput nevidljivog potoka, irilo Bernardino telo.

Kada je prolo jo nekoliko godina, saznali su da je poreklom iz Sorije i da je u ranom detinjstvu ostala bez majke. Da je iz cirkusa pobegla zato to ju je neko tukao, to je jo one veeri svima bilo jasno, ali otprilike tek u ovo vreme uspeli su da deifruju da je nasilnik bio ukrotitelj zveri, koji bi se napio, samleo je od batina i vukao za bradu, isto iz razonode.

A ono to se moglo uoiti i posle nekoliko dana od njenog dolaska jeste da Bernardina prostodunost - koju je zadrala do poslednjih dana svog ivota - nije poticala od stidljivosti ili traume zbog batina ukroti-telja pijanca. Videlo se jasno

da joj je um od roenja umrtvljen milou s neba. Smestili su je u sobu pored ostave i prostrli joj slamaricu na podu. Skinula je

haljinu pa'je njen miris pojurio iz prostorije, popeo se stepenitem i kriom dopro do Klare Lagune. Ona ga je osetila u snu, a dete joj se tad prvi put promekoljilo u utrobi.

by voki

3322

44

rt Crvene kue rano su preplavili cvee, pele i skakavci. Ipak, tek na-redne zime, u selu je poelo da se uka o neprirodnoj neposlunosti Crvene kue prema klimi i godinjim dobima. Prvi pokazatelj tog inata

bile su bele rade koje su iznikle izmeu ploara na stazi kad se Klara nastanila u kui. Odonda nisu prestajale da diu velike krunice, ak ni tokom najveih zimskih hladnoa; postojano su se umnoavale i po snegu i pod suvim liem, zaposedajui vrt i Klarine snove. U estom mesecu trudnoe prestala je da prima muterije, a majci je naloila da unajmi jo jednu devojku, da je menja dok ona na miru eka roenje devojice. Smestila je krevet kraj prozora svoje spavae sobe. Napupelog stomaka, sela bi na gvozdeno proelje kreveta i zabavljala se posmatrajui stazu u vrtu. Matala je o dolasku jeseni i andaluzijskom zemljoposedniku koji izmama gazi busenje belih rada; vrstih nogu, s redenikom prepunim patrona, opasanim oko struka, oima poput dve ledene masline, s ogrtaem na leima, kose umrene u isparenja ulja. Koraa tim putem i peva koplu da bi se najavio, a potom i saetu da zamoli za oprotaj. Uskoro je staza postala prvo to Klara pogleda kada se probudi, i poslednje pre nego to zaspi. Ta vizija nastavljala se i u snovima. Budila se s mirisom cvea u kosi, kao onomad kada je vodila zemljoposednika da upozna Crvenu kuu. Meutim, bele rade joj u snovima vie nisu nicale iz kestenjastih vlasi, ve iz zemlje koja je vijugala izmeu ploara na stazi.

Jednog jutra, u sedmom mesecu trudnoe, s oima jo zamagljenim od sna, pomislila je da nazire poznatu siluetu kako ide stazom ka kunom pragu. Protrljala je kapke - nijedan krmelj ne srne da se isprei njenim nadama: vratio se u selo, i to pre nego to je obeao, jo dok je prolee nianilo cvetnim pitoljem. Ali taj ovek nije bio u izmama niti jahakim pantalonama, niti u ogrtau, niti je imao ulje u kosi. Pantalone su mu bile crne i grube, izme glomazne i sa sarama, jakna nekoliko broja vea nego to je potrebno, a trei iznad vrata, sneni okovratnik svedoio je o predanosti Hristu - bio je to otac Imperije. Klara je zaplakala. Otac Imperije je zalupao zvekirom, a otvorila je vraara Laguna. Na trenutak se zapitao dali avo moe da se sakrije u slepoj enici te ene koja je i dalje zaudarala na vetiarenje, pa se prekrstio u sebi.

Kakvo iznenaenje, oe! Uite!" Dobro mi je i ovde." Otac Imperije se zarekao da nikada ne prekorai taj prag. A hoete li mi barem

rei ta vas dovodi ovde..." Doao sam da vidim Klaru."

VV

by voki

3333

Odmara se, oe. To joj je potrebno, znate, bremenita je." uo sam da se o tome pria u selu. Mogu da saekam. Recite joj da bih voleo

neto da joj predam." Ali jo se nije ni probudila, a mogue je da prou sati dok ustane; tako je to s

trudnicama, mnogo spavaju."

Probudila sam se, majko. Vrati se u kuu, ja u se pobrinuti za oca." Klara Laguna pojavila se u predsoblju poploanom terakotom. Oi su joj bile crvene od plaa, kosa raupana, a trudnoa joj je visoko zadigla muslinsku kunu haljinu iz Otmice iz saraja.

Vraara Laguna otila je u kuhinju da dorukuje. Recite ta hoete i idite. Ne elim da imam posla s Bogom sve dok mi se ne

priblii smrt." Svetenik joj pruio Bibliju ljubiastih korica, zurei u svetu knjigu. Doao sam da vam donesem ovo." Pruio joj je Bibliju. Ne treba toliko da

ekate." Da li izgledam kao neko ko zna da ita, oe? Zato mukarci gledaju samo u

ene koje su obrazovane? ta vi mislite, moda me ne bi svi napustili da umem da itam tu knjigu?"

Ako ne znate da itate, ja u vam je itati. Evo, sutra u se vratiti u isto vrerrie. ekau vas u vrtu pa izaite obueni." Govorio je s odlunou koja ga je jedina i odrala u ivotu onih trideset dana kada je sam lutao po praumi.

Oi oca Imperija, te crne oi u kojima je Klara jedne zimske veeri prepoznala utehu, prikovale su se za devojine. Ona nita nije rekla; osetila je kako se prolee provlai kroz vrata, kako povetarac donosi blagi miris nenih pupoljaka i kako se gusenice transformiu u leptire.

Popodne je provela etajui se meu zelenom salatom, paradajzima i tikvama u povrtnjaku; medu vokama, hortenzijama i nonim frajlama, iji su cvetovi samo poveavali bol u njenom srcu. Ono je eznulo za ogoljenom strogoom zime i orlovskom usamljenou. Meutim, dete se uskomealo, izdajui je u utrobi nahranjenoj proleem. Do organa Klare Lagune dopiralo je krckavo zvrjanje prirode, zelenilo razbuktalo na granama, koje su donedavno bile samo gola koplja

u neprestanoj borbi s vetrom. A ono najbolnije, ono to nikada nee moi da oprosti plodnoj zemlji Crvene kue, bila je ivahnost raznobojnih pupoljaka koji su se gomilali u ruinjaku. Nikada nije ponovo proetala stazama na kojima je ranije volela, na kojima je bila srena, gde e se jedna uta rua, takoe izdajnica, osuiti kao i ona, gde su njene bele, plave i crvene drugarice porasle toliko da latice

podseaju na jezike koji se rugaju njenoj nesrei. Mrzela je to mesto, koje joj je varljivo ponudilo nadu, a potom je zauvek oduzelo. Zabranila je Bernardi, majci i

prostitutkama da ga neguju, naredila je da se zatvori pukotina u zidu, kroz koju je

by voki

3344

ulazila s andaluzijskim zemljoposednikom, od kolica je napravila barikadu pred

lukom koji je dominirao na ulazu, osudivi pse lutalice, koji su se unutra skrivali, na miomirisnu smrt, ili da oderu kou s lea ako odlue da pobegnu trnovitim stazama - ruinjak mora umreti, od gorine, od sue, od zaputenosti.

Nou je povraala polen i spavala izmuena komarima koji su mirisali na sapune, kolonjsku vodu i pomade, sve dok se njeno bdenje nije upokojilo pod

ebetom crnim poput mantije i dok nije pronala san bez snova. Jaui na mazgi, tano na vreme, s okovratnikom koji je davao dostojanstven

izgled njegovoj puti izbrazdanoj tropskim borama, otac Imperije je sutradan doao u Crvenu kuu. S prozora spavae sobe, Klara je pijunirala njegov neotesani hod po belim radama. Zaduila je majku da ga poalje nazad, uz izgovor da nije pristojno odevena. Nemam vremena za spasenje, mislila je, ve samo za osvetu. Poela je da se elja dok je posmatrala kako starica prenosi sveteniku poruku i kako on, umesto da ode, seda na kamenu klupu ispod kestena i miluje ljubiaste korice knjige, za koju je Klara pretpostavila da je sveta.

Kae da e saekati. Tvrdoglav je kao mazga koju jae." Vidim." Sila je u vrt u majinoj haljini jer je grudi i stomak jedva mogla da smesti u

svoju odeu. Ptice su za njen ukus preglasno cvrkutale, nebo je bilo previe plavo, povetarac preblag. Videvi je da prilazi, ustao je s klupe.

Znajte da se nalazite u vrtu bordela." Nalazim se u vrtu koji je priroda blagoslovila, a to znai da ga je blagoslovila i

boja velikodunost." Kao i uvek kada se suoavao s Klarinim oima, otac Imperije je oseao nekakvu jezu koja ga je navodila da se zapita da li se moda iza njih kriju vatre pakla.

Sela je na jedan kraj klupe, on na drugi, a izmeu njih ostade kamena postelja koja ih je spreavala da se dotaknu.

Voleo bih da vam proitam jedan odeljak iz Biblije pa ete tako razumeti zato sam ovde i ta hou da vam kaem." Ljubiaste korice lepile su mu se za znojne dlanove.

Jednom mi je neko priao o propovedima koje drite u crkvi i rekao mi je da bi bilo dobro da odem da ih ujem. Zanima me o emu ste priali u njima."

Otac Imperije odloi Bibliju na klupu. Udahnuo je jutro koje, inilo mu se, ocrtava svoje lice u vrtu, spremno da ga slua. Poeo je da pria o jednom dalekom ostrvu koje se zove Kuba, i o nekim vojnicima koji su doli do njega kako bi odbranili slavu panskog carstva. Klara je najpre gledala u zemlju, gde se divlje cvee tiskalo pored njenih stopala; potom ga je, kako je on napredovao s priom, gledala krajikom oka, sve dok nije okrenula telo i pogledala ga spreda. Nikada do tada nije pogledala na njegove usne - tanke i s oiljkom u obliku zvezde u uglu,

by voki

3355

uranjale su u njegove uspomene. Otac Imperije, s vojnikom odeom na koi, prljav-tinom na vratu i okovratnikom, i samo s verom u srcu, iao je s jednim bataljonom, probijali su se kroz movare gde su se skrivali pobunjenici; bilo je kapoka i palmi krcatih neprijateljima, a u daljini morska plaa. Svetenikove oi vie nisu bile crne. Ispunile su se plavetnilom Karipskog mora. uli su se pucnji i smrt; u dvoritu Crvene kue pali su i prvi vojnici, krv je prekrila ploar na stazi i bele rade, barut se sudario s prahom polena, krokodili su ispuzali iza kestena, sveta

vodica iz vojnike uture prolila se po svetenikovim izmama, Klarinim stopalima i elu palog vojnika. Bila je to zaseda. Podne se ve nadvijalo nad Crvenom kuom kad je spustio okovratnik i devojci pokazao oiljak koji mu je prelazio preko itavog vrata.

Doi u i neki drugi dan, da vam proitam nekoliko parabola iz Biblije." Uzeo je svetu knjigu i ustao s klupe; usta su mu bila suva. Mazga se odavno

uzvrpoljila privezana za kapiju.

Vratite se ako vam vreme dozvoljava." Ili da vi, moda, ipak doete da sluate moje propovedi tamo gde se propovedi i

sluaju - u crkvi." Vi ste predani Bogu, ja osveti." Jo ste mladi i oekujete bebu."

Ali vie nemam duu, oe, ukrala ju je ljubav, ukralo ju je prokletstvo moje porodice."

To nije istina, vaa dua pripada samo Bogu." eleo je da joj kae da e on pronai duu za koju misli da je izgubljena, ali je

outao. Nisu se rukovali, nisu se dotakli; oprostili su se pogledom, pa je svetenik krenuo ka mazgi, vukui za sobom onu istu usamljenost koja je i nju obavijala.

Dugo se nije vraao u Crvenu kuu. Klara bi ga se setila samo kada bi joj bolovi prokletstva postali nepodnoljivi; bio je poput balzama, poput melema s crnim oima. Traila je druge obaveze kako bi se razonodila u trudnoi. Postala joj je prijatna navika da ide do sela, ali ne i na esmu po vodu, kao to je inila pre nego to se preselila, s kragom i uspomenama na mukarca koji, sigurno, ve pripada nekoj drugoj; osim toga, pored vrta se nalazio bunar koji nikada nije presuivao. Volela je da ide u selo da proeta trudnou trgom i uliicama gde su se tiskale tetke u crnini. elela je da govore o njoj, o prokletoj lozi Laguna, koja se, ume-sto da se zatre, nastavljala unedogled, ponavljajui ciklus naputanja, beaa i enske dece. Ako je prokletstvo odnelo njenu duu, ona e odneti due seljaka.

Kada je prolazila blizu crkvene kapije, ponekad bi zaboravila svoje prezime, lozu,

nesreu, na samo jedan tren, pa bi poelela da ue u utoite svetosti, koje ju je razapetim Hristom na oltaru, nadgrobnim ploama kastiljanskih vitezova po podu i kamenim grobnicama velikih plemia u senci okolnih kapela podsealo na detinjstvo; poelela bi da sedne na jednu klupu i divi se ocu Imperiju raskriljenog

by voki

3366

za predikaonicom, u irokoj svetenoj odori za misu, sa usnama koje uivaju u propovedima i oima u kojima moda uspe da nazre svoje ute.

Uskoro je esto morala da preskae te etnje. Sredinom maja, stomak joj je toliko narastao da nije bila u stanju da pree put od Crvene kue do sela. Njena majka, zalaui se da prestane da se izlae pogledima crnih marama, ubedila ju je cla joj ponovo pomae u vraarenju. Iako bojkot ena iz sela nije proao, ponovo je malo-pomalo napredovao jer su mukarci, dok su ekali na telesnu razonodu, kratili dosadu terajui je da im gleda u budunost. I neke ene su shvatile da ne mogu bez predvianja i napitaka protiv uroka, tako da je, iskoristivi to to je i Klara poela da se stara za goste u salonu, vraara Laguna ponekad po noi odlazila do sela nosei maji skelet u vrei.

Bernardi se nimalo nije dopadalo to se jednooka vetica zatvara u kuhinju, to zauzme sva ognjita i u pocrnelim loncima priprema napitke i meleme sumnjivog mirisa. alila se unjkanjem da nema mesta da kuva paprikae, besno se eala po deformisanom nosu i upala dlake iz brade.

Zaepi gubicu, devojko, lii na ranjenog divljeg vepra. Ovde ima mesta za obe, kuhinja je dovoljno velika."

Nadurena Bernarda legla bi onda na slamaricu, ali kada je i Klara poela da pomae majci, pokazala je iznenadno zanimanje za vetiarenje, konce i igle za vraanje nevinosti.

Gazdarice, dobra gazdarice", unjkala je dok je otrila i glancala ilete kojima je Klara seckala gutere, abe i poljske glodare.

Sve vreme bi ostala pored nje, usredsreena na to kako ih komada, kako ih priprema za konzerviranje ili kuvanje u loncu, a kada bi se njena gospodarica

zamislila, Bernarda bi iskoristila priliku da pojede bilo kakav komad ivotinjice ili iznutricu koja bi joj pala aka. Naime, kod nje je ljubav prema svemu ila preko stomaka.

Majko, jesi li ti uzela guterov rep?", pitala je Klara. to bih ga ja uzela. Nastavi dalje i nemoj da me ometa; ne elim da pomeam

trave."

,,A ti, Bernarda?"

Otvorenih usta i zuba umrljanih krvlju, ona bi se smejala uivajui u dodiru gazdarice koju je jednostavno