krivična prijava

OSNOVNO JAVNO TUŢILAŠTVO U ZRENJANINU

KEJ 2. OKTOBRA 1

__________________________________________________________________

Dušan Vukotić,

Zrenjanin, B.V.Vlahović 7/15

__________________________________________________________________

(Kriviĉni zakonik RS, ĉlan 346, ĉlan 171, ĉlan 334, ĉlan 335)

K R I V I Ĉ N A P R I J A V A

protiv organizovane grupe ljudi koja se udruţila u vršenju kriviĉnih dela (laţno prijavljivanje,

kleveta, davanje laţnih iskaza)

Prijavljeni:

1) Sretenko Marić (organizator i inspirator udruţivanja radi vršenja kriviĉnih dela),

Birĉaninova 55, Lukićevo, zaposlen na mestu direktora OŠ "Branko Ćopić" u Lukićevu.

2) Miroslav Zoranović, Ĉiĉina 4, Lukićevo, policajac prve klase, podnosilac prekršajne prijave

(9 J-5131/10 — videti u prilogu) protiv Dušana Vukotića, na osnovu koje je policija podnela

Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka 01. decembra 2010.

3) Darinka Panić, Birĉaninova 68, Lukićevo: zaposlena kao administrativni radnik u OŠ

"Branko Ćopić" u Lukićevu.

4) Savo Popović, Principova 31, Zrenjanin: zaposlen na mestu sekretara u Osnovnoj školi

"Branko Ćopić" u Lukićevu.

Podnosilac prijave:

Dušan Vukotić, B.V.Vlahović 7/15, Zrenjanin, zaposlen u OŠ "Branko Ćopić" u Lukićevu kao

nastavnik fiziĉkog vaspitanja.

Zrenjanin, 07. april 2011.


KEJ 2. OKTOBRA 1

_________________________________________________________________________

Dušan Vukotić,


__________________________________________________________________

Prijavljeni: Sretenko Marić, (organizator i inspirator grupe koja se udružila radi

vršenja krivičnih dela) Birĉaninova 55, Lukićevo: zaposlen na mestu direktora u Osnovnoj

školi "Branko Ćopić" u Lukićevu.

Podnosilac prijave: Dušan Vukotić, B.V.Vlahović 7/15, Zrenjanin, zaposlen u OŠ "Branko

Ćopić" u Lukićevu kao nastavnik fiziĉkog vaspitanja.

_________________________________________________________________________



protiv Sretenka Marića kao glavnog inspiratora i organizatora grupe ljudi koja se

udruţila radi vršenja kriviĉnih dela (Ĉlan 346. Kriviĉnog zakonika RS, (1) Ko organizuje grupu

koja ima za cilj vršenje krivičnih dela za koje se može izreći kazna zatvora od tri godine ili teža kazna,

ako zakonom za takvo organizovanje nije predviđena teža kazna, kazniće se zatvorom od šest meseci

do pet godina). TakoĊe kriviĉna prijava se podnosi i zbog klevete, laţnog prijavljivanja i

davanja laţnih iskaza u Izjavi policiji 26. novembra 2010. godine u Eĉki i na saslušanju i

suoĉenju u Prekršajnom sudu u Zrenjaninu 15. marta 2011. godine kod sudije Zorana

Pribišića. Naime, tog dana je Sretenko Marić bio saslušan kao svedok povodom dve

prekršajne prijave (J-4970/10 i J-5131/10), koje je policija podnela protiv Dušana Vukotića.

RAZLOZI I MOTIVI KOJIMA SE SRETENKO MARIĆ VODIO PRI ORGANIZOVANJU GRUPE LJUDI

RADI ĈINJENJA KRIVIĈNIH DELA

1) Sretenko Marić, direktor OŠ "Branko Ćopić" u Lukićevu, voĊen sebiĉnim interesima i

otvorenim neprijateljstvom prema nastavniku fiziĉkog vaspitanja, laţno je optuţio istog za

kršenje Zabrane nasilja (Zakon o osnovama sistema obrazovanja, ĉlan 142). Naime, 9.

novembra 2010. godine, negde u popodnevnim ĉasovima (oko16 sati) Sretenko Marić odlazi

u Urgentni centar u Zrenjanin i tamo traţi lekarsku intervenciju. Prima ga Dr Miodrag

Damjanov, kome se gospodin Marić ţali na to da je tog dana u školi u Lukićevu (u 13,45)

dobio jedan udarac pesnicom od nastavnika fiziĉkog, Dušana Vukotića, u predelu desne

strane grudnog koša. Lekar postavlja dijagnozu, a Urgentni centar po sluţbenoj duţnosti

obaveštava policiju.

Postoji nekoliko "dogaĊaja" koji su mogli posluţiti kao pokretaĉki motiv za takav ĉin na koji

se direktor Marić odluĉio 9. novembra 2010. godine, a kljuĉni motiv mogao bi biti:

a) Zahtev koji je samo dan ranije, 8. novembra 2010. godine nastavnik fiziĉkog,

Dušan Vukotić, prosledio direktoru škole (videti u prilogu), gde je traţio da mu se

dostavi odreĊena dokumentacija u vezi poslovanja škole. Dakle, Vukotić danas

podnosi zahtev (8. novembar), a odgovor stiže već sledećeg dana (9. novembar) u

vidu lažne optužbe za kršenje zabrane nasilja.

- Kao dodatni motiv mogli su da posluţe i raniji Vukotićevi zahtevi (na koje direktor

nikada nije odgovorio), gde je traţio da mu se napravi raspored ĉasova za tzv. "treći

ĉas" fiziĉkog, te da se izgrade svlaĉionice i tuševi u improvizovanoj uĉionici, koja sluţi

kao sala za fiziĉko vaspitanje.

- Vukotić je, takoĊe, kao ĉlan Školskog odbora ĉesto insistirao da se vidi zašto se sala

za fiziĉko godinama ne gradi, iako su za njenu gradnju pare odobrene, a posao na

izgradnji bio poveren firmi GIK "Banat". Gradnja sale je zapoĉeta, a onda, bez

objašnjenja, naglo prekinuta. Direktor Marić na takva Vukotićeva pitanja, iako je

obećavao da će to uĉiniti, nikada nije dao odgovore.

2) Nekoliko sati ranije, istog dana (9. novembar 2010), nakon sednice Nastavniĉkog veća,

koja se završila oko 13,30 u školi normalno teĉe nastava (druga smena) i niko u školi (do

kraja radnog dana) od kolega, administrativnih i pomoćnih radnika nema nikakvih saznanja

da je direktora škole fiziĉki "napao" nastavnik fiziĉkog, Dušan Vukotić.

3) Sretenko Marić je, neposredno nakon izmišljenog incidenta, oko 13.45 sati, ušao u

kancelariju koju dele sekretar škole i administrativni radnik. Tamo su se u tom ĉasu nalazili

administrativni radnik, Darinka Panić i nastavnica fizike, Mitra Umićević. Direktor niĉim ne

pokazuje da se nešto nesvakidašnje desilo, ne saopštava ništa što bi moglo da izazove bilo

ĉiju pozornost, niti se, pak, ţali na "incident", koji se, po njegovoj kasnijoj priĉi, "dogodio"

samo koji trenutak ranije.

4) Direktor ne poziva policiju, što bi u sluĉaju fiziĉkog nasilja bio duţan da uĉini, već odlazi

svojoj kući, bez da je ikome u školi išta rekao o "napadu" nastavnika fiziĉkog na njega. A

koji sat kasnije, kako je naznaĉeno u taĉki 1, odlazi u Urgentni centar u Zrenjanin.

5) Veoma je indikativno da direktor Marić, iako je škola pod konstantnim video nadzorom,

nije, tog 9. novembra 2010, iskoristio video snimke, iz kojih bi se moglo taĉno utvrditi

kretanje nastavnika fiziĉkog. A nije ih iskoristio zato što bi se iz tog snimka videlo da je

nastavnik fiziĉkog, Dušan Vukotić, odmah nakon završetka sednice Nastavniĉkog veća,

napustio prostorije škole, ta da se u školu nije vraćao do poĉetka trećeg ĉasa.

6) Nije jasno kako je Sretenko Marić uspeo da ispuni formulare za povredu na radu, kada

niko u školi nije znao da je, kako on tvrdi kasnije, tog dana (9. novembra 2010) povreĊen

na radnom mestu. Dakle, sve to pokazuje da je takva povreda na radu falsifikovana docnije,

kada se nikako nije moglo znati da li je tvrdnja direktora Marića istinita ili ne.

7) Da je ĉitav proces oko prijave za kršenja zabrane nasilja protiv Dušana Vukotića montiran

s namerom da se ovaj protera iz škole, jasno pokazuje to što direktor Marić navodi razliĉita

mesta na kojima se takav incident "dogodio". U Zakljuĉku o udaljavanju nastavnika fiziĉkog

s posla on tvrdi da se to dogodilo u holu škole, dok u izjavi policiji kaţe da se isti "incident"

desio na stepeništu škole. Takva nesaglasnost direktora Marića sa samim sobom jasno

pokazuje da je tu u pitanju loše nauĉen "scenario". Direktor se dvoumio gde da locira takav

izmišljeni incident, i zbog toga je došlo do toga da u dva razliĉita dokumenta (Izjava policiji i

Zakljuĉak) navede razliĉita mesta (hol škole i stepenište), na kojima je došlo do navodnog

napada na njega.

8) Policajac Daniĉić, koji podnosi prekršajnu prijavu protiv Dušana Vukotića, tvrdi da se isti

"napad" dogodio na ulazu u školu (treće mesto istog dogaĊaja!). Ukoliko je policajac

Zoran Daničić pisao prijavu za prekršaj na osnovu izjave Sretenka Marića (gde jasno piše

da je Vukotić "presekao" put Mariću na stepeništu), tada je nejasno zašto mesto "sukoba"

nije precizno odreĊeno. Da li se tu radi o nemarnosti policajca Daniĉića ili je Marićeva

originalna izjava menjana ili dostavljena kasnije i antedatirana?

9) Policija nije do danas kontaktirala nastavnika fiziĉkog Dušana Vukotića u vezi pomenute

prijave (istraga nije sprovedena, policija nije dolazila u školu tim povodom) niti je od njega

traţila izjavu, iako je nastavnik radio u školi punih 15 dana nakon "incidenta", a mogla ga je

i kasnije naći i na kućnoj adresi.

10) Za prekršajnu prijavu nastavnik fiziĉkog doznaje iz novina.

11) Shvativši da je njegova optužba za kršenje zabrane nasilja od strane

nastavnika fizičkog ne samo na klimavim nogama, već i da se nikako ne može

dokazati, direktor Marić počinje da vrbuje ljude koji će svedočiti da ga je nastavnik

fizičkog Dušan Vukotić vređao 24. novembra 2010, kada je istom uručivano rešenje

o udaljenju s posla.

a) Sretenko Marić najpre angaţuje policajca prve klase Miroslava Zoranovića, iz

Lukićeva, koji će biti spreman da napiše prijavu (sa zakašnjenjem od dva dana) i da

na kraju te prijave, u napomeni, laţno optuţi Dušana Vukotića "da je odbio da da

izjavu na navedene okolnosti JRM".

b) Potom vrbuje (ili prisiljava) administrativnog, njemu direktno podreĊenog radnika,

Darinku Panić, da laţno svedoĉi protiv Dušana Vukotića povodom dve prekršajne

prijave (J-4970/10 i J-5131/10).

c) Za istu stvar (laţno svedoĉenje povodom prekršajne prijave J-5131/10) direktor

Marić pridobija i sekretara škole, Savu Popovića.

Izjava koju je Sretenko Marić dao policiji 26.11.2010. (dva dana nakon navodnog incidenta)

Izjava policiji 26. novembra 2010.

Dana 24.11. 2010. godine, oko 10.30 ĉasova u prostorijama Dušan Vukotić prof. fiziĉkog me je verbalno napao reĉima da sam bednik, ljigavac, neĉovek i sliĉno, našta ja nisam

reagovao. Razlog napada je rešenje o udaljenju sa posla do okonĉanja disciplinskog postupka, koji sam pokrenuo protiv istog. Sekretar škole Savo Popović je pokušao da smiri

"situaciju, kao i admin. radnik Darinka Panić. Nakon toga sekretar škole je napravio službenu

zabelešku. Kasnije — oko 12,00 Dušan Vukotić je ponovo došao sa zahtevom da obustavim postupak. Pošto sam negativno odgovorio na zahtev — ponovo je poĉeo da me vreĊa te sam

pozvao policiju. Zapisnik sa saslušanja u martu 2011. godine

Radim kao direktor u osnovnoj školi "Branko Ćopić" u Lukićevu i nakon incidenta koji sam imao sa nastavnikom fiziĉkog Vukotić Dušanom dana 09.11.2010 g. bio sam na bolovanju

dve nedelje i na posao sam ponovo došao 23.11.2010 r. kada je zakljuĉkom pokrenut disciplinski postupak protiv Vukotića i doneto rešenje o njegovom udaljenju sa rada do

okonĉanja disciplinskog postupka. Sekretar škole Popović Savo je u svojoj kancelariji

uruĉivao ova dokumenta Vukotiću i ja sam iz svoje kancelarije ušao u kancelariju sekretara škole gde je bila prisutna i radnica u knjigovodstvu Panić Darinka i tom prilikom Vukotić mi

je postavio pitanje gde me je udario, da li u holu ili na stepeništu škole, a ja sam mu odgovorio da sam to izjavio pred organima gde to treba da izjavim. Nakon toga ja sam se

vratio u svoju kancelariju i nakon ĉega je posle izvesnog vremena Vukotić došao kod mene u kancelariju i nakon kraćeg razgovora ponovo smo se našli u kancelariji sekretara škole i tu

mi je izgovorio više uvredljivih reĉi: "Bedniĉe, ljigavĉe" i drugo, a nakon što je krenuo da

izaĊe iz prostorije Vukotić je izgovorio "Pu, piĉka ti materina, zapamtićeš ti mene" nakon ĉega se udaljio. Napominjem, da je prilikom uruĉenja zakljuĉka i rešenja od strane sekretara

škole, od njega zatraženo da vrati kljuĉeve od fiskulturne sale ali on to tada nije uradio već

ih je sutra dan doneo u školu. To je sve što imam da izjavim. Suočenje: Svedok Marić Sretenko, koji je ĉuo izjavu okrivljenog Vukotić Dušana, okrenut

licem u lice ka istom izjavljuje da mu je spornom prilikom Vukotić Dušan izgovorio više uvredljivih reĉi kao što je izjavio u izjavi u svojstvu svedoka, a da je pri izlasku iz prostorije

sa udaljenosti od oko tri metra ĉuo i video kada mu je Vukotić izgovorio: "Pu, piĉka ti materina" ali da nije video da je tom prilikom iz njegovih usta pljuvaĉka pala na pod, ali na

to nisam ni obraćao pažnju. 1) U izjavi policiji (novembar 2010) Sretenko Marić je rekao da ga je u prostorijama

(mnoţina, ne zna se kojim?) Dušan Vukotić verbalno napao reĉima (tautologija) bednik, ljigavac, neĉovek i sliĉno. Napad se, po Mariću, desio u 10,30 ĉasova.

Pogledajmo sad šta o istom dogaĊaju kaţe direktor škole na saslušanju u martu ove

godine: Sekretar škole Popović Savo je u svojoj kancelariji uruĉivao ova dokumenta Vukotiću i ja sam iz svoje kancelarije ušao u kancelariju sekretara škole. U prvobitnoj izjavi policiji

nema tog opisa, jer je Marić tamo bio veoma škrt na reĉima, a policajac se oĉigledno nije trudio da precizno utvrdi ĉinjeniĉno stanje. Vidimo da Marić kaţe, "u prostorijama", što je

sasvim neodreĊeno i što se ni u jednom normalnom utvrĊivanju ĉinjenica ne bi moglo uzeti u ozbiljno razmatranje. Naime, ako je reĉ o više prostorija, svaka od tih prostorija

pojedinaĉno mora se navesti i oznaĉiti kao mesto prekršaja. Svaki drugi pristup je krajnje neozbiljan, neprofesionalan i šarlatanski. Ipak, na osnovu onoga što je direktor Marić rekao,

posredno se moţe zakljuĉiti da je nastavnik fiziĉkog ušao u "prostorije" u kojima se direktor

već nalazio i da je odmah zapoĉeo da vreĊa pretpostavljenog (sliĉno onom "siledţijskom scenariju" koji su u svojim izjavama izneli sekretar škole Savo Popović i administrativni

radnik Darinka Panić). 2) Sledeće: Sekretar škole Savo Popović je pokušao da smiri situaciju, kaţe Marić u izjavi

policiji (novembar 2010). Ovde moţda i ne ĉudi da policajac nije intervenisao da se ova besmislena sintagma izmeni i konkretizuje, ali ĉudi da ĉovek visokog obrazovanja govori

ţargonom ulice. Zapravo, situacija je mesto ili prostor u kome se nešto dešava ili mesto na kome je nešto smešteno (od lat. situs 'mesto'). Interesantno, Sretenko Marić na saslušanju

(mart 2011) ne pominje ni Savu Popovića ni "smirivanje situacije".

3) Razlog napada je rešenje o udaljenju sa posla do okonĉanja disciplinskog postupka, koji sam pokrenuo protiv istog, tvrdi Sretenko Marić. Nikakvog napada nije bilo, ali je,

oĉigledno, bilo ţelje da se takav napad desi; jer, u suprotnom, direktor škole ne bi ušao u kancelariju sekretara škole, barem ne dok se nastavniku fiziĉkog ne uruĉi rešenje o

udaljenju s posla. A direktorov ulazak u takvu "situaciju" gde se Vukotić udaljava iz škole zato da ne bi opet napao direktora, ne moţe se nikako drugaĉije protumaĉiti sem kao podla,

primitivna i perfidno smišljena provokacija, izvedena u nameri da se nastavnik fiziĉkog maksimalno iziritira, ne bi li uistinu napao direktora škole. Da bi tu stvar bila do kraja jasna,

treba znati da je Dušan Vukotić, odlukom direktora škole, udaljen zato da ne bi ponovio

delo, to jeste, da opet ne bi fiziĉki napao(!) direktora škole. Kako vidimo, nastavnik fiziĉkog više ne sme da priĊe ni direktoru škole ni školskom prostoru, ali, direktor, zaĉudo, bez

straha sme da priĊe nastavniku fiziĉkog! Dakle, direktor Marić se tu uopšte ne boji da bi ga Vukotić opet mogao napasti (ponoviti delo) i time jasno daje do znanja da je rešenje o

udaljenju nastavnika Vukotića ("da ne ponovi delo") neutemeljeno i da je zasnovano na neistini.

4) Marić, u izjavi policiji u novembru prošle godine, dodaje da je "situaciju" smirivala i administrativni radnik Darinka Panić. Vidimo da takvu mogućnost druga dva svedoka uopšte

ne pominju.

5) Direktor škole, u prvoj izjavi (novembar 2010), navodi da ga je nastavnik fiziĉkog u dva navrata vreĊao, jednom u 10,30 a drugi put u 12 ĉasova. Na saslušanju u martu ove

godine, kako vidimo, nema ponovljenog verbalnog napada, već se sve dogaĊa u

kontinuitetu. Iz sledećeg dela Marićevog iskaza to se moţe jasno videti: Vukotić mi je postavio pitanje gde me je udario, da li u holu ili na stepeništu škole, a ja sam mu odgovorio

da sam to izjavio pred organima gde to treba da izjavim. Nakon toga ja sam se vratio u

svoju kancelariju i nakon ĉega je posle izvesnog vremena Vukotić došao kod mene u kancelariju i nakon kraćeg razgovora ponovo smo se našli u kancelariji sekretara škole i tu

mi je izgovorio više uvredljivih reĉi. 6) Dalje, Sretenko Marić govori o tome kako je nastavnik fiziĉkog došao u njegovu

kancelariju sa zahtevom da obustavi postupak. Pošto sam negativno odgovorio na zahtev — ponovo je poĉeo da me vreĊa te sam pozvao policiju, kaţe on na kraju izjave, koju je dao

policiji u novembru mesecu prošle godine. Dakle, Marić tvrdi da je istog dana, nakon "ponovljenog vreĊanja", pozvao policiju. Kako vidimo, to je u nesaglasnosti sa datumom koji

stoji na izjavi (kao i na izjavama druga dva svedoka), koju je Sretenko Marić dao policiji. Naime, na izjavi koja je data policiji stoji da je to uzeto 26. novembra 2010. godine (puna

dva dana nakon što je policija o tome obaveštena). Takav sled dogaĊaja (uzimanje izjava sa

dva dana zakašnjenja), kao i laţna optuţba policajca Miroslava Zoranovića da je Dušan Vukotić odbio da da izjavu na navedene okolnosti narušavanja JRM-a, dovoljno govori u

prilog sumnji da je ĉitava "priĉa" oko navodnog vreĊanja 24. novembra 2010. godine, bila unapred smišljena i izreţirana u glavi direktora škole, da bi kasnije bila potpomognuta i

podrţana od strane pomenutog policajca, knjigovoĊe i sekretara škole . 7) Vukotić je izgovorio "Pu, piĉka ti materina, zapamtićeš ti mene" nakon ĉega se udaljio

— rekao je Marić pri kraju saslušanja u svojstvu svedoka. Sudija Pribišić se sigurno seća da je gospodin Marić bio nesiguran u tome delu, jer je doslovno kazao: "Rekao mi je ili 'Pu,

mamu ti jebem' ili 'Pu, piĉka ti materina'?" Nije jasno zašto toga nema u zapisniku. No,

svejedno, jasno se vidi da je taj deo dodat iz mašte, jer je nemoguće da se nijedan svedok nije setio da pomene takvu pretnju i psovku nastavnika fiziĉkog neposredno nakon

"incidenta", a uvidom u njihove izjave koje su dali 26. novembra prošle godine, gde se tako nešto ne pominje niti se u bilo kom smislu nagoveštava, nedvosmisleno se moţe zakljuĉiti

da je Sretenko Marić pomenutu pretnju i psovku izmislio, u cilju produbljivanja i daljeg kovanja zavera protiv nastavnika fiziĉkog, Dušana Vukotića.

8) Na ovom mestu posebno je zanimljivo da Sretenko Marić u svojoj izjavi, koju je dao policiji 26. novembra prošle godine, nigde ne pominje, ne samo psovanje majke (kako Marić

tvrdi u svom iskazu na saslušanju 15. marta 2011), nego nigde ne kaţe ni da je nastavnik

fiziĉkog u tom ĉasu uopšte pljunuo. Logiĉno pitanje ovde mora da usledi: kako je moguće da se Marić jednog takvog "upeĉatljivog" detalja (psovanje majke praćeno pljuvanjem i

pretnjom) nije setio neposredno nakon takvog dogaĊaja, a "setio" ga se naknadno, na saslušanju koje je obavljeno gotovo ĉetiri meseca kasnije? Jedini racionalan odgovor na

ovakvo pitanje mogao bi biti da su sekretar škole Savo Popović i knjigovoĊa Darinka Panić svoje izjave policiji dali u isto vreme (zato su one usaglašene), a da je Sretenko Marić svoju

izjavu policiji dao na drugom mestu ili u drugo vreme i zbog toga njegova izjava nije u saglasnosti sa onima koje su dali druga dva svedoka. Dakle, Sretenko Marić neprestano

"upliće" svoju pokojnu majku, što je s moralnog aspekta teško shvatljivo, još od 28. oktobra

2010, kada je na sednici Nastavniĉkog veća, bez ikakvog povoda i van dnevnog reda, tvrdio (niko ne zna zašto) da Dušan Vukotić "ne poštuje smrt njegove majke".

9) Na suoĉenju, koje je obavljeno nakon saslušanja (istog dana, 15. marta 2011), Sretenko Marić zaboravlja da ponovi ono što je rekao pre samo koji ĉas, a to je navodna

pretnja ("Zapamtićeš ti mene!"), uz psovanje i pljuvanje. 10) Konaĉno, na postavljeno pitanje (u vezi sa prvom prekršajnom prijavom J-4970/10)

zašto nije nastavnika fiziĉkog Dušana Vukotića odmah suspendovao s posla, Marić je to obrazloţio time što je pune dve nedelje bio na bolovanju. Direktor Marić je ipak u nekoliko

navrata dolazio u školu (prvi put 10. novembra 2010 (samo jedan dan nakon "incidenta",

kada je liĉno doneo doznake za bolovanje). Naime, da se tu nije radilo o "bolesti" koja ga je spreĉila da ranije donese rešenje o udaljenju nastavnika s posla, pokazuje i njegova izjava

sa saslušanja 15. marta 2011, u Prekršajnom sudu, pred sudijom Pribišićem, gde on doslovno kaţe:

"Bio sam na bolovanju dve nedelje i na posao sam ponovo došao 23.11. 2010 g. kada je

zakljuĉkom pokrenut disciplinski postupak protiv Vukotića i doneto rešenje o njegovom udaljenju sa rada do okonĉanja disciplinskog postupka".

Dakle, Marić se vraća na posao 23. novembra 2010, ali datum koji stoji na pomenutom zakljuĉku u na rešenju kojim se Vukotić udaljava s posla nije 23. novembar, već 22.

novembar 2010 (videti u prilogu), i oba dokumenta su izdata dok je direktor Marić bio na bolovanju. Otuda, nikako ne stoji da direktor nije ranije udaljio nastavnika s posla zato što

je bio na bolovanju. A ako je direktor Marić ipak udaljio nastavnika s posla pre nego što mu je zakljuĉeno bolovanje, tada sledi logiĉno pitanje: Zašto je ĉekao 13 dana da bi pokrenuo

disciplinski postupak? Kako je izdao nalog sekretaru škole da taj deo posla oko udaljenja nastavnika fiziĉkog odradi 22. novembra 2010, takav isti nalog sekretaru mogao je izdati i 9.

ili 10. novembra (istog ili sledećeg dana nakon što se, kako tvrdi, napad na njega dogodio).

Sada postaje jasno da je direktor tu ĉekao da se odreĊeni "detalji" tu sloţe. O kakvim "detaljima" je reĉ, moţda bismo mogli da pretpostavimo.

-Najpre je bilo neophodno da se obave odreĊen konsultacije sa Suzanom Radaković (sestra direktora Marića, inaĉe sudija u Zrenjaninu), kako bi se ĉitava

stvar oko laţne optuţbe protiv Dušana Vukotića "utvrdila" i kako bi se osigurao planirani sudski epilog (osuda Dušana Vukotića kao krivca) u Prekršajnom sudu.

-Policija je izgleda i u ovom sluĉaju (prva prekršajna J-4970/10) odigrala znaĉajnu ulogu. Na sednici Nastavniĉkog veća u decembru 2010, direktor Marić je rekao da se

u vezi navodnog fiziĉkog napada na njega "konsultovao" sa, kako je rekao,

"policajcem koji je član školskog odbora". Iako nije naveo ime i prezime tog policajca, jasno je da se tu radi o Miroslavu Mitroviću, policajcu iz Lukićeva

(Birĉaninova 16), koji je, uistinu, ĉlan Školskog odbora škole u Lukićevu. Šta bi takve "konsultacije" trebalo da znaĉe, ostalo je tajna do danas.

-Policajac prve klase Zoran Daničić, povodom prve prekršajne prijave (J-4970/10), takoĊe je napisao "da Dušan Vukotić nije dao pisanu izjavu", iako nikada

(baš kao i policajac Zoranović) nije stupio u kontakt sa Dušanom Vukotićem.

Na osnovu svega gore iznetog, smatram da su se stekli uslovi za gonjenje direktora škole

u Lukićevu, Sretenka Marića, po službenoj dužnosti, zbog organizovanja grupe radi vršenja krivičnih dela, zbog lažnog prijavljivanja, davanja lažnog iskaza i klevete.

DOKAZI:

a) Prekršajne prijave pod brojem J-4970/10 i J-5131/10

b) Izjava policiji data 26. novembra 2010. godine (dva dana nakon "incidenta") c) Izjava Sretenka Marića data policiji 9. novembra 2011.

d) Izjava Darinke Panić na saslušanju u Prekršajnom sudu 15. marta 2011. godine. e) Izjave Sretenka Marića na saslušanju i suoĉenju u Prekršajnom sudu 15. marta 2011.

f) Izjave Save Popovića na saslušanju i suoĉenju u Prekršajnom sudu 15. marta 2011. g) Deo transkripta telefonskog razgovora sa sekretarom škole u Lukićevu.

h) Deo transkripta telefonskog razgovora sa direktorom Sretenkom Marićem.

i) Zakljuĉak o pokretanju disciplinskog postupka.

j) Rešenju o udaljenju s posla (22.11.2010; broj 220/10).

k) Zahtev direktoru Mariću (8. nevembar 2010) za dostavljanje odreĊenih dokumenata o

poslovanju škole.

l) Lekarsko uverenje Sretenka Marića.

m) Zapisnici sa sednica Nastavniĉkog veća u prvom polugoištu 2010/11 (direktor je odbio

da iste dostavi nastavniku fiziĉkog, iako je to ovaj više puta zahtevao.


KEJ 2. OKTOBRA 1

_________________________________________________________________________

Dušan Vukotić,


__________________________________________________________________

Prijavljeni: Miroslav Zoranović, (član grupe koja se udružila radi vršenja krivičnih

dela), Ĉiĉina 4, Lukićevo; policajac prve klase zaposlen u stanici Eĉka.



_________________________________________________________________________



protiv Miroslava Zoranovića, policajca prve klase, zbog udruţivanja u vršenju kriviĉnih dela,

zbog klevete, laţnog prijavljivanja i davanja laţnog iskaza.

1) Naime, policajac Zoranović je navodno uzeo izjave od Sretenka Marića, Darinke Panić i

Save Popovića u Eĉki, 26. novembra 2010. godine, iako je direktor škole, Sretenko Marić, u

svojoj izjavi policiji naglasio da je o "incidentu" obavestio policiju 24. novembra 2010.

godine (Pošto sam negativno odgovorio na zahtev — ponovo je poĉeo da me vreĊa te sam

pozvao policiju — kaţe Sretenko Marić u izjavi policiji 26. novembra 2010). Zašto je policija

ĉekala dva dana da bi tek tada napisala prijavu?

2) TakoĊe, nije jasno da li su pomenute izjave Marića, Popovića i Darinke Panić uzete u

školi, u kući direktora Marića ili na nekom trećem mestu.

3) Podnosilac prekršajne prijave, policajac prve klase, Miroslav Zoranović, na kraju

ĉinjeniĉnog opisa prekršaja, u napomeni, laţno tvrdi: Vukotić Dušan je odbio da da

pismenu izjavu na navedene okolnosti narušavanja JRM.

Policajac Zoranović se (nikada do danas nije sreo sa Vukotićem, pa, prema tome, nikada nije

od ovoga ni mogao da traţi bilo kakvu izjavu.

DOKAZI:

a) Zahtev za pokretanje disciplinskog postupka protiv Dušana Vukotića (01. decembar 2010;

predmet broj 9 J-5131/10).

b) Transkript telefonskog razgovora koji je Dušan Vukotić vodio sa Miroslavom Zoranovićem

(11. mart 2011. oko 17,40)


KEJ 2. OKTOBRA 1

_________________________________________________________________________

Dušan Vukotić,

Zrenjanin, B.V.Vlahović

7/15

__________________________________________________________________

Prijavljeni: Darinka Panić, (član grupe koja se udružila radi vršenja krivičnih dela),

Birĉaninova 68, Lukićevo: zaposlena kao administrativni radnik u OŠ "Branko Ćopić" u

Lukićevu.



_________________________________________________________________________



protiv Darinke Panić zbog udruţivanja radi vršenja kriviĉnih dela, zbog klevete i davanja

laţnih iskaza u Izjavi policiji 26. novembra 2010. godine u Eĉki i na saslušanju i suoĉenju u

svojstvu svedoka u Prekršajnom sudu u Zrenjaninu 15. marta 2011. godine kod sudije

Zorana Pribišića. Naime, 15. marta 2011. godine gospoĊa Panić je bila saslušana kao svedok

povodom dve prekršajne prijave, koje je policija podnela protiv Dušana Vukotića. U prvom

pojavljivanju, kao svedok povodom

Prekršajne prijave (9 Pr j4970/10)

Darinka Panić, knjigovoĊa u školi u Lukićevu, koja je svaki dan na svom radnom mestu u društvu direktora škole, odjednom, naprasno, nakon ĉetiri meseca potpune amnezije, tvrdi

kako se setila, da je negde oko 13,45 videla direktora škole i nastavnika fiziĉkog na ulazu za nastavnike kako nešto meĊusobno raspravljaju, a Vukotić maše rukom ispred sebe.

(Podnosiocu ove prijave nije jasno da li svedok moţe da predlaţe novog svedoka, onako

kako je to sudija u datom sluĉaju, Zoran Pribišić dopustio) Kako vidimo, ona je rekla da je videla nastavnika fiziĉkog i direktora na ulazu za

nastavnike, što je u nesaglasnosti s onim što je istog dana u svom svedoĉenju izjavio svedok po istom predmetu, Sretenko Marić, koji je kazao da se s nastavnikom fiziĉkog

susreo na stepenicama. U srpskom, kao i u svim jezicima sveta, ulaz je mesto na kome se ulazi i to mesto je identiĉno (antonim) izlazu (mesto na kome se izlazi, izlaz). Stoga, Marićev

službeni ulaz bi se mogao nazvati i službeni izlaz, ali to mesto je taĉno odreĊeno, to jeste, ulazno i izlazno mesto mogu biti samo vrata. MeĊutim, ĉinjenica je da se pod sluţbenim

ulazom obiĉno u narodu podrazumeva i onaj prostor ispred vrata, pa i same stepenice. Ali,

ovde se ne radi o nekakvom beznaĉajnom "ulaţenju" u odreĊen prostor, već se radi o teškoj optuţbi, u kojoj se tvrdi da je nastavnik fiziĉkog udario direktora. A kada je o tome reĉ (i bez

zakonskoh odredbi koje to strogo zahtevaju), jasno je da se mesto fiziĉkog nasrtaja mora krajnje precizno odrediti. Istina, Darinka Panić govori da je samo videla nastavnika i

direktora na ulazu za nastavnike, kako nešto raspravljaju, a nastavnik maše rukom.

Neobiĉno je da sudija Pribišić, kojem bi princip istinitosti u pravu morao biti poznat, nije tu insistirao da se mesto "rasprave", o kojem gospoĊa Panić govori, taĉno i nedvosmisleno

utvrdi. TakoĊe, u pomenutom sluĉaju veoma je bitno koji se predlog koristi u kombinaciji s

reĉju ulaz, pošto nikako ne moţe biti isto da li se nešto dogodilo na ulazu, pred ulazom, u ulazu ili iza ulaza. Kako vidimo, Darinka Panić kaţe na ulazu, to jeste, taĉno na vratima

škole. Koliko se Darinka Panić zbunila na saslušanju 15. marta o.g., pokazuje i to što je ona

tamo rekla da je "ušla u hol škole, jer se tamo nalazi prostor za kuvanje kafe", što je sasvim nelogiĉno i praktiĉno nemoguće (u holu škole ne postoji prostor za kuvanje kafe). Naravno,

ona je tu htela da kaţe da je bila u hodniku upravne (dvorišne) zgrade, u kojoj se nalazi i kancelarija u kojoj radi.

Po priĉi direktora škole Darinka Panić je kuvala kafu nastavnici Mitri Umićević (videti Zapisnik sa suoĉenja 15. mart 2011), što nije u skladu s onim što se uistinu dogaĊalo. Što je

još zanimljivije, Darinka Panić, koliko znam, bila je prisutna na sednici, kada je nastavnica

fizike Mitra Umićević ispriĉala da nigde nije videla nastavnika fiziĉkog, iako je u 13,45 ušla u kancelariju uprave škole. Tada niko nije reagovao na pomenuto izlaganje Mitre Umićević, ni

direktor škole ni gospoĊa Panić. DOKAZ: Zapisnici sa sednica Nastavniĉkog veća u decembru 2010. godine, koje

podnosilac prijave ne moţe da priloţi, pošto mu direktor škole ne dozvoljava da dobije kopiju istih.

U zapisniku sa suoĉenja 15. marta ove godine, piše sledeće:

Na pitanje okrivljenog kako se seća da je to što je napred navela bilo upravo 09.11.2010

g. protekom skoro ĉetiri meseca, kada mu je sredinom februara rekla da se najbolje ne seća te situacije, nakon ĉega je svedok izjavila da je "par dana pre nego što je Dušan nazvao

telefonom u februaru mesecu, 13. februara su dva sina i snajka i dva unuka imali tešku saobraćajnu nezgodu i da je zbog toga bila zabrinuta i rastrojena, ali da se dobro seća da je

direktora i njega videla 09.11.2010 g. jer je tog dana prethodno bila održana sednica nastavniĉkog veća".

U zapisniku pogrešno piše da sam ja rekao da je Darinka u telefonskom razgovoru kazala da se "najbolje ne seća te situacije", što nije taĉno, jer ja sam tu govorio o drugoj "situaciji",

onoj od 24. novembra prošle godine. Ali to i nije naroĉiti problem, jer se istina tu lako moţe

utvrditi iz fono snimka tog razgovora koji je voĊen 23. februara 2011. Dalje u pomenutom zapisniku stoji:

Nakon odgovora svedoka okrivljeni je postavio pitanje: "Kako je moguće da se dogaĊaja ne seća neposredno nakon dogaĊaja, a da ga se dobro seća nakon skoro ĉetiri meseca?"

Na to pitanje Darinka Panić nije odgovorila. Ustvari, proteklo je više od puna ĉetiri meseca od 9. novembra prošle godine do 15.

marta 2011. godine. Svih tih meseci Darinka Panić je svakodnevno pila kafu sa Sretenkom Marićem, ali, izgleda, tek ovih dana je saznala šta se njenom nadreĊenom (direktoru)

dogodilo pre ĉetiri meseca.

Napomena: Od pomenute "teške" nesreće (13. februara) do mog telefonskog poziva proteklo je ne "par dana" kako Darinka tvrdi, već punih 10 dana (telefonski razgovor

Vukotića i gospoĊe Panić voĊen je ne "sredinom februara", kako ona tvrdi, već duboko u drugoj polovini tog meseca - 23. februara).

DOKAZ: a) Izjave Darinke Panić sa saslušanja i suoĉenja u Prekršajnim sudu 15. marta 2011.

godine. b) Izjava Sretenka Marića sa suoĉenja u Prekršajnim sudu 15. marta 2011.

U drugom pojavljivanju pred sudom povodom

Prekršajne prijave broj J5131/10

prijavljena je dala sledeću Izjavu (26.11.2010) "U prostoriji sekretara OŠ "BrankoĆopić" dana 24.11. 2010. god. oko10 ĉasova i 30

minuta ušao je nastavnik fiziĉkog vaspitanja Dušan Vukotić i zatražio objašnjenje od direktora Sretenka Marića u vezi njegove suspenzije. Nakon što mu je direktor objasnio da je

do daljnjeg udaljen sa radnog mesta i tada je pokušao da mu uruĉi rešenje o suspenziji kao i da je u obavezi da preda kljuĉeve od fiskulturne sale. Tada je Vukotić Dušan poĉeo da vreĊa

reĉima bedniĉe, ljigavĉe i u hodniku kancelarije kod vrata pljunuo. Sekretar škole Popović Savo je pokušao da ga smiri što je Vukotić isto sve ponovio više puta".

U Zapisniku sa saslušanja (15. mart 2011), suprotno od onoga što je tvrdila u Izjavi policiji 26. novembra, Darinka Panić (baš kao i ostala dva svedoka), sada menja priĉu. Ona

tu kaţe:

"Ja radim u knjigovodstvu u osnovnoj školi u Lukićevu i moja kancelarija se nalazi u dvorišnom delu odvojena od škole. Dana 24.11.2010 g. oko 11,00 ĉ. bila sam u kancelariji

direktora škole koji tog momenta nije bio tu jer sam radila obraĉun plate a program se nalazi na kompjuteru koji se nalazi u kancelariji direktora škole. Nakon izvesnog vremena

prešla sam u svoju kancelariju koju delim sa sekretarom škole Popović Savom, koji je bio tu sa nastavnikom fiziĉkog vaspitanja Vukotić Dušanom i kome je uruĉivao zakljuĉak o

pokretanju disciplinskog postupka i rešenje o udaljenju sa rada do okonĉanja disciplinskog postupka. Vukotić je sedeo za stolom i ispred njega su bili napred navedena dokumenta i

potom je saopštio sekretaru da neće da potpiše njihov prijem i tražio je da obavi razgovor sa

direktorom. Posle izvesnog vremena u moju kancelariju je došao direktor Marić i Vukotić ga je upitao da mu objasni o ĉemu se ovde radi ali direktor nije dao nikakav odgovor nakon

ĉega mu je Vukotić izgovorio više uvredljivih reĉi govoreći mu da je nikakav ĉovek, da je ljigavac, da je bednik, da je ker i nakon toga prilikom izlaska iz prostorije ĉula sam da je

Vukotić pljunuo na pod govoreći: "Zapamtićeš ti mene". Napominjem i to da je sekretar škole Popović Savo pokušavao da smiri Vukotića no i pored toga on je izgovarao uvredljive

reĉi direktoru." Dakle, ništa od onoga što je izjavila policiji neposredno nakon "pljuvaĉkog incidenta" nije

u saglasnosti s onim što Darinka Panić govori na saslušanju ĉetiri meseca kasnije.

1) Naime, po prvoj verziji gospoĊe Panić, Dušan Vukotić je "ušao u prostorije sekretara škole i zatraţio objašnjenje od direktora Marića u vezi njegove suspenzije". Ako Darinka

Panić zna da je nastavnik fiziĉkog ušao u prostoriju sekretara škole i zna da je "zatraţio objašnjenje", tada to podrazumeva da je ona bila unutar svoje i sekretarove kancelarije.

MeĊutim, iz zapisnika sa saslušanja u martu 2011. godine, saznajemo da je gospoĊa Panić najpre bila u kancelariji direktora škole gde je "radila obraĉun plate", i da je tek kasnije ušla

u kancelariju koju deli sa sekretarom škole. I kada je tamo ušla zatekla je unutra sekretara škole i nastavnika fiziĉkog (direktora sada tu nema). Stoga, Darinka Panić je ovde

nedvosmisleno uhvaćena u laţi, koja se više nikako ne moţe poreći.

2) U izjavi policiji u novembru 2010. godine Darinka Panić tvrdi da je nastavnik fiziĉkog, nakon ulaska (u prostoriji sekretara OŠ "BrankoĆopić" dana 24.11. 2010. god. oko10 ĉasova

i 30 minuta ušao je nastavnik fiziĉkog vaspitanja Dušan Vukotić) u prostoriju, u kojoj se i sama nalazi, zatražio objašnjenje od direktora Sretenka Marića u vezi njegove suspenzije.

Takav razvoj dogaĊaja jasno podrazumeva da se direktor Marić morao nalaziti unutar njene kancelarije. MeĊutim, iz zapisnika sa saslušanja doznajemo da je direktor Marić kasnije ušao

u pomenutu prostoriju. Darinka Panić tu saopštava: Posle izvesnog vremena u moju kancelariju je došao direktor Marić. Dakle, to je drugi put da Darinka Panić poriĉe samu sebe

u odnosu na izjavu policiji ĉetiri meseca ranije.

3) Treći laţni iskaz Darinke Panić nalazi se u izjavi policiji iz novembra 2010. godine, kada je rekla da je direktor pokušao da mu (nastavniku fiziĉkog) uruĉi rešenje o suspenziji. Na

saslušanju (mart 2011), Darinka još jednom menja svoju priĉu, ovog puta u onom delu koji

govori o tome ko je nastavniku fiziĉkog "uruĉivao rešenja o suspenziji". Ovog puta Darinka Panić tvrdi (što je istina) da je Savo Popović uruĉivao zakljuĉak o pokretanju disciplinskog

postupka i rešenje o udaljenju sa rada do okonĉanja disciplinskog postupka.

4) Darinka Panić je u izjavi policiji (novembar 2010) kazala da je "direktor traţio da se vrate kljuĉevi od fiskulturne sale". Da je i to laţ, vidi se iz svedoĉenja sekretara i direktora

škole, koji jasno kaţu da je Savo Popović bio taj koji je traţio da se vrate kljuĉevi. 5) Koliko se Darinka Panić zaglibila u neistinama, jasno govori primer gde ona (izjava

policiji iz novembra 2010) tvrdi da je direktor nastavniku objasnio da je do daljnjeg udaljen sa radnog mesta. Nasuprot tome, na saslušanju u martu 2011. godine Darinka Panić veli da

Vukotiću direktor nije dao nikakav odgovor. 6) U prvom iskazu (novembar 2010) Darinka Panić tvrdi da je nastavnik fiziĉkog vreĊao

direktora škole reĉima bedniĉe, ljigavĉe. Na salušanju u martu mesecu ove godine gospoĊa Panić dodaje nov epitet (...da je ker) koji je, navodno, nastavnik fiziĉkog uputio direktoru

škole. Kera se niko osim nje nije setio da navede.

7) Na saslušanju (mart 2011), Darinka Panić kaţe da je ĉula da je Vukotić pljunuo na pod. Ĉovek moţe da ĉuje da je neko pljunuo, ali nikako ne moţe da uz pomoć ĉula sluha

odredi na koje mesto je pljuvaĉka odletela. Taj detalj slikovito govori o potrebi svedoka da se optuţba "nakiti" i da bude što "impresivnija" — kao neka vrsta psihološke

"ornamentacije" rustiĉnog tipa — verujući da će takva neistina time dobiti na probojnosti i uverljivosti.

8) Konaĉno, Darinka Panić veli da je nastavnik Vukotić, nakon što je pljunuo, pripretio direktoru Mariću, rekavši: "Zapamtićeš ti mene". Ako bi bila istina da je nastavnik fiziĉkog

tako nešto rekao, tada je neobiĉno da niko od tri svedoka, koji Vukotića optuţuju, nije to

pomenuo u izjavi policiji u novembru prošle godine. Naime, takva pretnja ima daleko veću "kverulantsku" teţinu od uvredljivih reĉi koje su Marić i druga dva svedoka "domišljato"

navodili. Da je i to laţ, koju tri navedena svedoka nisu dobro uveţbali ni za svedoĉenje koje će se zbiti ĉetiri meseca kasnije, potvrĊuje ĉinjenica da Darinka tada kaţe da je nastavnik

pljunuo na pod, a potom rekao: "Zapamtićeš ti mene". Za razliku od nje, direktor Marić tu dodaje i psovku: "Pu, piĉka ti materina! Zapamtićeš ti mene!". A Savo Popović (sekretar

škole) tvrdi da je Dušan Vukotić samo pljunuo, ne pominjući nikakvu psovku ili pretnju. Naravno, i ovo je u potpunom nesaglasju s prvobitnom izjavom, gde ni Darinka Panić, kao i

druga dva svedoka, ne pominju nikakvu pretnju ili psovku.

Iz svega gore rečenog očigledno je da Darinki Panić u pomenutim slučajevima u

više navrata izriče oprečne tvrdnje, te da bi zbog klevete i davanja lažnih iskaza ona morala biti krivično gonjena po službenoj dužnosti (Kriviĉni zakonik RS, Ĉlan 335,

taĉka 3. "Ako je laţan iskaz dat pod zakletvom uĉinilac će se kazniti zatvorom od tri meseca do 5 godina"; Ĉlan 171. "Ko za drugog iznosi ili pronosi štogod neistinito što moţe škoditi

njegovoj ĉasti ili ugledu, kazniće se novĉanom kaznom od pedeset do dvesta dnevnih iznosa ili novĉanom kaznom od sto hiljada do ĉetirsto hiljada dinara. ").

DOKAZI:

a) Izjave Darinke Panić na saslušanju u Prekršajnom sudu 15. marta 2011. godine, b) Izjava policiji data 26. novembra 2010. godine (dva dana nakon "incidenta")

c) Izjava Sretenka Marića data policiji 9. novembra 2011. d) Izjave Sretenka Marića na saslušanju i suoĉenju u Prekršajnom sudu 15. marta 2011.

e) Izjave Save Popovića na saslušanju i suoĉenju u Prekršajnom sudu 15. marta 2011. f) Deo transkripta telefonskog razgovora Darinke Panić sa Dušanom Vukotićem.


KEJ 2. OKTOBRA 1

_________________________________________________________________________

Dušan Vukotić, Zrenjanin,

B.V.Vlahović 7/15

__________________________________________________________________

Prijavljeni: Savo Popović, (član grupe koja se udružila radi vršenja krivičnih dela)

Principova 31, Zrenjanin: zaposlen na mestu sekretara u Osnovnoj školi "Branko Ćopić" u

Lukićevu.



_________________________________________________________________________



protiv Save Popovića zbog udruţivanja radi vršenja kriviĉnog dela, klevete i davanja laţnih

iskaza u Izjavi policiji 26. novembra 2010. godine u Eĉki i na saslušanju i suoĉenju u

Prekršajnom sudu u Zrenjaninu 15. marta 2011. godine kod sudije Zorana Pribišića. Naime,

tog dana je Savo Popović bio saslušan kao svedok povodom prekršajne prijave, koju je

policija podnela protiv Dušana Vukotića.

Izjava koju je Savo Popović dao policiji 26.11.2011. (dva dana nakon navodnog incidenta)

povodom

Prekršajne prijave broj J5131/10:

Dana 24.11.2010. oko 10 ĉasova i 30 minuta u prostoriju uprave škole ušao je nastavnik

fiziĉkog vaspitanja Dušan Vukotić i tražio od direktora škole objašnjenje zašto je pokrenut

disciplinski postupak zbog nasilja koje je Vukotić izvršio. Tada je Vukotić poĉeo da viĉe i

vreĊa direktora...

1) Oĉigledno je da Savo Popović ovde piše po "zadatku", da bi što više ocrnio nastavnika

fiziĉkog. On tu koristi standardni, maltene "filmski", stereotip o siledţijama: nasilnik ulazi u

prostoriju, traži "gazdu" i odmah počinje da diže galamu i vređa.

2) Sekretar ĉak tvrdi da je Vukotić "izvršio nasilje" (apriorna tvrdnja i kleveta) iako o tome

ništa ne zna, niti je ikako mogao znati (9. novembra 2010, kada se navodni fiziĉki napad na

direktora škole "dogodio", sekretar nije bio u školi, jer utorkom ne radi u Lukićevu). Dakle,

mladi ĉovek, pogotovo onaj kojem je pravo struka, nikako ne sme da kaţe da je neko kriv

dok se ne utvrdi istina (presumpcija nevinosti), a kako vidimo, on nedvosmisleno (rezolutno)

tvrdi da je Dušan Vukotić kriv ("zbog nasilja koje je Vukotić izvršio").

3) U zapisniku sa saslušanja15. 03. 2011, u Prekršajnom sudu, Savo Popović govori sasvim

drugaĉije:

"...oko 10,45 otišao (sam) do kabineta informatike gde se nalazio nastavnik fiziĉkog

vaspitanja Dušan Vukotić koga sam pozvao u svoju kancelariju da mu uruĉim zakljuĉak o

pokretanju disciplinskog postupka i rešenje o udaljenju sa rada do okonĉanja disciplinskog

postupka. Zajedno smo došli u moju kancelariju gde sam pokušao da mu uruĉim navedena

dokumenta..."

U istom dokumentu Savo piše i sledeće:

"Tog momenta direktor škole nije bio trenutno u svojoj kancelariji i pojavio se posle izvesnog

vremena i došao je u moju kancelariju gde smo bili Vukotić i ja..."

Iz ovoga jasno sledi da nije istina da je Dušan Vukotić ušao u prostoriju, u kojoj se se,

sudeći po Savinoj izjavi policiji, iz novembra prošle godine, nalazili direktor i sekretar škole.

3) U nastavku Izjave od 26. novembra 2010. godine, Savo produţava:

"Tada je Vukotić poĉeo da viĉe i vreĊa direktora nazivajući ga bednikom i ljigavĉe i pljunuo

je na pod (tekst je prenesen onako kako ga je Savo zabeleţio — prim. aut.).

Dakle, u prvoj verziji Dušan Vukotić je ušao u prostoriju u 10 i 30 i odmah poĉeo da vreĊa

direktora, dok po drugoj Savinoj "varijanti" stvari su išle drugaĉijim tokom, to jeste, on je

nastavniku fiziĉkog uruĉivao rešenje o udaljavanju s posla, a "posle izvesnog vremena" u

istu prostoriju ušao je i direktor.

4) U izjavi policiji, 26. novembra 2011, Savo Popović vatreno produţava:

Ja sam pokušao da smirim situaciju rekavši mu da nevreĊa i da je postupak morao biti

pokrenut po zakonu. Vukotić nakon toga izašao šaljući još niz uvredljivih reĉi i opet je

pljunuo na pod. U toku dana je dolazio u još 2 navrata i vraćao, našta direktor nije

odgovarao na uvrede i zatražio od Dušana Vukotića kljuĉeve od fiskulturne sale i pokušao da

mu objasni da da sutra nesme da doĊe u školu zbog disc. postupka našta je Vukotić

odgovorio da će doći i neka ga vodi policija i odbio da preda kljuĉeve i da potpiše rešenje o

udaljenju s rada.

(Tekst je doslovno prenesen iz izjave koju je Savo Popović dao policiji 26. novembra 2011.

godine— prim. aut.).

Kako vidimo, u Izjavi policiji 26. novembra 2010. godine (dva dana nakon "incidenta"!),

sekretar škole Savo Popović tvrdi da je nastavnik fiziĉkog, Dušan Vukotić, ĉak dva puta (!)

pljunuo na pod, a direktora je "vreĊao" u tri (!) navrata (U toku dana je dolazio u još 2

navrata i vraćao, našta direktor nije odgovarao na uvrede; iz izjave policiji, 26. novembar

2010. godine). Nasuprot tome, na saslušanju u Prekršajnom sudu 15. marta 2011. godine,

sekretar škole, Savo Popović tvrdi da je Dušan Vukotić "jednom" vreĊao direktora škole

Sretenka Marića (...u jednom momentu, kaţe Savo Popović na saslušanju u martu o.g., u

mom prisustvu Vukotić je direktoru Mariću izgovorio više uvredljivih reĉi, govoreći mu da je

bednik, gnjida, ljigavac, neĉovek, da bi na kraju pri izlasku iz kancelarije pljunuo na pod).

5) Iako na saslušanju u Prekršajnom sudu, marta ove godine, Savo Popović kaţe da je

nastavnik fiziĉkog pri izlasku iz kancelarije "pljunuo na pod", istog dana, na suoĉenju,

sekretar škole Savo Popović pobija taj iskaz i potvrĊuje da nije video da li je nastavnik

fiziĉkog pljunuo na pod. Naime, on tu doslovno veli: "...da je video da je (Dušan Vukotić

prim. aut.) pri izlasku izgovorio 'pu', klimnuvši glavom nadole, ali da nije video da je

pljuvaĉku izbacio na pod".

6) Po prvoj verziji Save Popovića (izjava policiji 26. novembra 2010) direktor je bio taj koji

od nastavnika fiziĉkog traţio da vrati kljuĉeve od sale (direktor nije odgovarao na uvrede i

zatražio od Dušana Vukotića kljuĉeve od fiskulturne sale), dok u izjavi sa saslušanja u martu

ove godine Savo priznaje da to nije uradio direktor, već da je to bio on liĉno: Ja sam

prethodno zatražio od Vukotića i da preda kljuĉeve od sale, potvrĊuje Savo Popović

nedvosmisleno na svedoĉenju 15. marta 2011.

DOKAZI:

a) Izjava policiji data 26. novembra 2010.

b) Zapisnik sa saslušanja Save Popovića u Prekršajnom sudu, 15. mart 2011.

c) Zapisnik sa suoĉenja u Prekršajnom sudu, 15. mart 2011.

d) Zapisnik sa saslušanja Sretenka Marića, 15. mart 2011.

e) Zapisnik sa saslušanja Darinke Panić, 15. mart 2011.

f) Izjave policiji Sretenka Marića i Darinke Panić, 26. novembar 2010.

Iz svega, gorenavedenog, sasvim je oĉigledno da je Savo Popović 26. novembra 2010.

godine dao jedan laţan iskaz policiji, u kome je oklevetao Dušana Vukotića za nešto što ovaj

nije uĉinio. Takav laţan iskaz Savo Popović je velikim delom porekao na saslušanju 15.

marta 2011, ali je, takoĊe, i dalje ostao pri nekim prvobitnim izjavama za koje nije teško

dokazati da su neistina. Stoga, zbog udruživanja radi vršenja krivičnih dela, klevete i

davanja lažnih iskaza smatram da su se stekli uslovi da Savo Popović bude

podvrgnut krivičnom gonjenju po službenoj dužnosti.

krivična prijava

Documents