Ksko suvlqdqti grudu (predloiukl iziivoloDonico Adimovid

ada se gledaju (dobri) doku-mentarni filmovi, dovek nemoLe da se otrgne oseiaju -

kako je sve tako jednostavno, logidno,prirodno. Sta ie tu uop5te radio au-tor, kada svi likovi, situacije i dogadajive6 postoje u Zivotu? I svi su oni,na neki nadin ve6 dramatur5ki uobli-deni. iini se da je stvarnost svudaoko nas ve( izreLirala dogadanja, samoje potrebno da se uzme kamera i dase snima!

Pa hajde da ,jednostavno i lako"prenesemo tu stvarnost u jedan doku-mentarni TV sadrZaj!

Da vidimo najpre:d< kako 6emo tu stvarnost snimiti,

filmovati? jesmo li se oPredelili zatematski, sadrLqni i dramski koncept?

tF kako 6emo ubediti urednika danam ustupi kameru i ekipu za snimanje,bilo kog ,,banalnog dogadaja iz sfrar-nosti"?

{< kako predoditi ideju? Sta mi to, stom stvarno56u hodemo da PokaZemo?da je ona lepa, vedra i optimistidna ilisiva, sumorna i dosadna?

{< kako 6emo napisati sinopsis (iliscenario), a da Sto manje literarnoopisujemo?

* u kojoj meri je realnost, kojuZelimo da pokaLemo u na5em doku-mentarnom filmu, ve6 anticiPirana,proZivlj ena, preparirana, pretvorena?

* kako TV tehnikom uhvatiti deostvarnog, Zivotnog dogadanja, a da sesaduvaju prirodnost i spontana reak-cija aktera (ljudi rz Livota, nenavikli namikrofone, rasvetu, glumadki zadatak t

,,fi lmsko predstavlj anj e")?* u kojoj meri rizikujemo? da li 6e

snimanje biti stvar sre6e, iznenadenja,proma5aja?

* ako stvari "izmaknu kontroli",smemo li malo inscenirati, reLirati po

sopstvenoj zamisli? traLiti od aktera da

urade ono Sto nama treba?Moral dokumentariste nalaZ'e da se

respektuje (uvaLava, po5tuje) najpreautentidni dogadaj, zatim snimljenimaterijal i da se ima u vidu gledaodevareakcija.

* Kako je mogu6e naPisati doku-mentarni film. a da on bude d la veritd

et d la connaissance, tj. sa elementimaistinitosti i prepoznatlj ivosti?

* Kako dokumentarista moZe oPisa-ti u budu6nosti (za potrebe scenarizacijei pripreme ekipe zarad)jednu stvarnostkoja se faktidki, joS nije dogodila?

I MoZe li se zadovoljiti time dapredstavi jedan odekivani tip dogadanja(dosta labav), u sredini (stvarnosti, re-alnom okruZenju) iz koje 6e realnostzalm biti iznudena (isprovocirana) idrLanapod kontrolom?

* Kako scenario pisati unapred, zasve Sto ie uslediti, za dljaloge i Zivotnereakcije, predvideti odekivane i mogudeneodekivane obrte?

Pitanja ovakve vrste, potvrdujusloZenost dokumentarnog procesa,dak i kada se vlada materijom, kada sepoznaju akteri, situacija i prilike kojeZelimo da predstavimo. Jer, Zivot nepoznaje strategije istraZivanja, po ko-jima bi se nekakva individualna pridaudinila pravilnom, razloLnom i motivi-sanom. U Zivotu strategije nisu uvekprimetne, jo5 manje kontrolisane. Zaljude koje snimamo, nije prirodno da

,,glume" ispred kamere svoj Zivot. Onimogu da reaguju instiktivno, panidnoili histeridno. A najgore je ako podnu da

,,glumataju"!Zbog toga je strategija istralivanja

neophodna autoru i ekipi koja ,,pravi"dokumentarni film, jer omogu(ava dase posmatra jedna Livotna prida u onomstanju, u kojem je ona sposobna dase prati i snimi. Tek zanatski transpo-novana (lretvorena u filmsku pridu),jedna Livotna pridamoZe da rzazovereakciju gledali5ta.eitavu lepezu emo-tivnih i psihidkihstanja koja morabiti pod kontrolomrazrrma (autorskogstava).

Autori ne znajuuvek, sa stoprocen-tnom sigurno5du,na koji nadin 6eel<ranizacrja izves-nu osobu udinitiprisutnom, podob-nom ili ne. Ne smese smetnuti s umada svaki od pre-zentovanih sludaie-

ya, rra ekranu dobija dimenziju univer-zalnosti. lzbor autora-dokumentaristemoZe da bude re5enje samo za neketipidne situacije. Traganje za modelima,tipovima prezentacije - vedito je Zivo,promenljivo i upitno. Jer, ne postoji je-

dinstveno pravilo po kojem bi trebalo,sve strukturalne elemente dela (bilo

kog, a narodito dokumentarnog) spro-vesti u realtzactju.

Pisati treba mnogoDokumentarni film (TV dokumen-

tarac) tj. film stvarnosti, zasigurnoqije film apsolutne stvarnosti (ne smese padati zanku redi istine), ve6 jedne

tadke gledanja na tu stvarnost. PiSe semnogo, u poku5aju da se sagleda jedna

situaciona okolnost. Ako se u momentusnimanja pronade ono Sto je traZeno dokje predloZak pisan, onda se moZe re6i daje to - zaistabila stvarnost.

Proces snimanja (makar trajao dani-ma) samo je trenutak uzet iz stvarnosti!Rukopis nosi sobom sada5njost situ-acije, i zajedno sa filmom dini jednu

sintezu, jedan pogled na svet real-nosti. Rukopis je pre svega traganjeza stvarrro5du. Ona se traLi u jednoj

situaciji, u nekom sludaju - traLi sepoint de vue (tadka posmatranja) o tojstvarnosti.

Filmske slike koje proizvodi do-kumentarni film nisu puka imitacijastvarnosti.Nrje to uostalom ni sam filmkao fenomen, vei jedna paralelna stvar-nost sa svojim zakonrma uverljivosti,idejama, porukama i naravno - autor-skim pedatom.

Nastavak u idutem broiu

link www.mediart.org oktobar 2004