ku]a na brdu - Пројекат Расткоzauvek, da oslepim. mene su oslepeli, ali ja sam i daqe...

Slobodan Stojanovi}

KU]A NA BRDU

Slobodan Stojanovi} je ro|en 1937. godine u \akovici. Di-plomirao dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beo-gradu. Bio je upravnik Narodne biblioteke u Poàrevcu, drama-turg i umetni~ki direktor Savremenog pozori{ta u Beogradu,dugogodi{wi urednik Televizije Beograd. Redovni profesor Fa-kulteta dramskih umetnosti u Beogradu.

Napisao ve}i broj drama, prikazivanih u skoro svim jugoslo-venskim pozori{tima i inostranstvu, TV drama i serija, film-skih scenarija, dramatur{kih studija i eseja. Posledwih godinapi{e prete`no prozu. Najpoznatije drame: Opasna voda, Oìqak,Akvarijum, Ku}a na brdu, Ti si to, Preno}i{te, Raste trava,Ptic i ptica. Izabrane drame, sa iscrpnom biografijom i tea-trografijom, su objavqene u kwizi Drame, izdawe BIGZ-a Beo-grad. Televizijske drame i serije: Tuga, Golubovi}i, Otac, Vi{eod igre, Siro~e, Idemo daqe, Osam stotina èna, Dràwe zavazduh, Jastuk groba mog. Romani: U~iteq, Lav u Beogradu, De-vojka sa lampom. Kwige pripovedaka: Povodom mokrog snega iOtr~ao.

Dobitnik nekoliko uglednih doma}ih i me|unarodnih nagrada.

52 Slobodan Stojanovi}

LICA:

RADOVAN BISTRICA

NIKOLA, wegov sin

MARKO, wegov sin

LAZICA, wegov sluga

OQA

POPOVI], arheolog

ROKSA-KMET

MISIN

VOJA

SEQAK

@ivopisan predeo na obali Dunava, isto~no od u{}a Mlave. Udolini je selo Pe}ine. Nad dolinom i peskvima uzdiù se dvabrda. Na onom bliè obali su ru{evine sredwovekovnog gradaGradca, jedne od fortifikacijskih tvr|ava u nizu utvrda na Du-navu; na drugom, bliè Pe}inama, seoska ku}a, sa doksatom okre-nuta jugu. Na padini u prevoju prema mawem brdu iznad sela jegrobqe. Ku}a na brdu je reprezentativni primerak narodne arhi-tekture.

Ku}a na brdu 53

Slobodan STOJANOVI]

KU]A NA BRDU

PRVI ÎN

Jutro. Na doksatu: Radovan Bistrica, uspravan starac, o~i mu sta-klaste, suzne, slepe i Lazica, mr{av, naoko zapla{en star~i}, wegovsluga i poverenik.Iz jedne od odaja u ku}i radio glasno svira. Smewuju se besmislenemelodije, kr~awe i vesti na stranim jezicima.

RADOVAN: Rano se budi.

LAZICA: Mo`da spava. Pome{ala dan i no}. Sigurno zaboravila daugasi radio.

RADOVAN: Idi, pogledaj.

LAZICA: Ne volim da joj izlazim na o~i. Mr{ti se kad me vidi.

RADOVAN: Odnesi joj novine i po{tu.

LAZICA: Bojim se probudi}u je.

RADOVAN: Budna je. ûje{ muziku.

LAZICA: Ona nikad ne spava. Radio ne gasi mesecima. Samo muzika,muzika... Bar da je neka muzika...

RADOVAN: Javi joj da dolazi Marko.

LAZICA: Da kaèm i za Nikolu?

RADOVAN: Nemoj!

Lazica odlazi u odaju iz koje se ~uje radio. Radio prestane da svira, zatrenutak, onda opet zakr~i ja~e nego pre toga. Lazica se vra}a.

LAZICA: Radovane, nemoj me vi{e slati tamo.

RADOVAN: Jesi li joj rekao?

LAZICA: Taman sam zaustio... Ona me mrzi. Ne znam za{to.

RADOVAN: Vi wu ne volite. Ona je dobra i lepa.

LAZICA: Nije vi{e, Radovane.

RADOVAN: Laè{!

LAZICA: Ugojila se, ne kre}e se, samo jede, jede...

RADOVAN: Laè{. Jelena je vitka i lepa.

LAZICA: Zar bih te ja lagao?

RADOVAN: Zakuni se.


LAZICA: Hleba mi.

RADOVAN: U o~i.

LAZICA: O~iju mi!

RADOVAN: Laè{! Ona je lepa. Vi je zbog toga mrzite.

LAZICA: Dobro, dobro, ~i~a... Nemoj da se uzrujava{. Sad }e do}i oniiz Pe}ina. Voja, Misin i Roksa-kmet...

RADOVAN: Bez te èntura~e ni jedna stvar u selu ne moè da se svr{i.

LAZICA: Re{ava se najva`nija stvar za selo. Greh bi bio bez we da seradi. Qudi }e poslu{ati samo ono {ta im ti i Roksa budeterekli da je dobro. Dosad niste gre{ili.

RADOVAN: Sad }emo pogre{iti. [to god re{imo – pogre{i}emo.

LAZICA: Dole, u Pe}inama, se nadaju da }e se sve to da isplati. Samoo tome pri~aju u kafani. Broje pare, sva|aju se.

RADOVAN: Ne umemo mi sa parama. Sa parama je sve zamr{eno. Akomoramo da se selimo, onda – zemqa za zemqu, ku}a za ku}u,krst za krst.

LAZICA: Neki ho}e samo pare.

RADOVAN: Para propada, zemqa ostaje... [ta kaè Roksa?

LAZICA: ]uti. Re}i }e kad bude trebalo.

RADOVAN: Laè. Ne zna {ta da im kaè. Ne znam ni ja. Ovo je kraj. Sveide pod vodu.

LAZICA: Novo selo }e biti bliè pruzi. Voda zdravija, ispa{eizda{nije... Drum...

RADOVAN: To moè da bude po~etak. Ovo je kraj.

LAZICA: Ti sve vidi{ crwe.

RADOVAN: Ja sam slep, ni{ta ne vidim. Ali ne vidi ni Roksa-kmet. KadDunav poplavi Pe}ine i dolinu, ja }u, jo{ jednom, tadazauvek, da oslepim. Mene su oslepeli, ali ja sam i daqe –video. Znam svaku jarugu, breg, svaku ku}u i {talu, vo}wak,{umu, bunar; ~ini mi se, vidim svako drvo u dolini. Mogu daidem sam, bez slep~ovo|e, kroz Pe}ine i poqa, kroz {umu,kao po ovom doksatu. Nisam slep, oslepe}u onog dana kad mojsin bude plavio Pe}ine, kad bude pustio Dunav preko nasipau na{e {ume i wive. Pamtim svet jedino kao dolinu iPe}ine. Za mene drugo ni{ta ne postoji. A sad – treba da

Ku}a na brdu 55

zamislim taj posledwi komad sveta, celu ovu pokrajinu podmutnom, kaqavom vodura~om. Moje livade – dno, muq,travuqina. Moji bagremari – crno podvodno drve}e. [tanisu mogli Nemci, moè moj sin.

LAZICA: On to radi za dobro Pe}ina i Pe}inaca. Centrala }epreporiditi ceo kraj.

RADOVAN: Nikada ne}u oti}i iz ove ku}e na brdu. Oko ku}e nek budevoda, ja }u, dok sam ìv, a ìve}u jo{ dugo jer se namaBistricima te{ko otima du{a, ostati ovde...

LAZICA: Mora}emo i mi da se selimo.

RADOVAN: Ne}u! Ti idi.

LAZICA: Kako }u bez tebe? Ceo vek sam proveo s tobom.

RADOVAN: Voda je to, Lazice. Razdvaja i najro|enije.

LAZICA: Ne}u te ostaviti.

RADOVAN: Star si, a jo{ ne zna{ koliko je voda stra{na.

Iz dvori{ta na doskat dolaze Roksa-kmet, prgava, izborana starica, ucrnini, i dvojica zabrinutih seqaka – Voja i Misin.

VOJA: Do|osmo, ~i~a Radovane.

RADOVAN: Sedite. Je li i Roksa sa vama?

ROKSA: Do{la, Radovane.

RADOVAN: Mogla si da se uspewe{? Ili te Voja i Misin doneli narukama?

ROKSA: Matora koza. Jo{ mogu sama. Ako treba za Pe}ine ja }u i uBeograd. U mar{alat.

VOJA: ûli smo da dolazi Marko.

RADOVAN: Dolaze obojica.

MISIN: Dvojica?

RADOVAN: Moji sinovi.

MISIN: I Nikola? Major?

RADOVAN: I on.

VOJA: Mi ho}emo sa Markom da razgovaramo.


MISIN: Lazice, je l’ istina za majora {to se pri~a?

RADOVAN: Istina. Najurili ga iz vojske, ra{~inili.

VOJA: [ta da radmo, ~i~a Radovane?

RADOVAN: Pitajte Roksu.

ROKSA: Roksa zna {ta treba. Re}i }e kad bude vreme.(Radovanu)Donela sam ti jednu tepsiju sa}a. Bagremov, posledwi.Idu}eg prole}a – bagremari pod vodu. Ako! Da i`va}emomalo voska ja i ti na{im trulim zubima. Vaqa se pre nego{to po~nemo da dogovaramo.

RADOVAN: Ne bogoradi, babo.

ROKSA: Vaqa se, Radovane.

LAZICA: Vaqa se, ~i~a.

Roksa donela tepsiju sa dva sa}a meda, pokrivenu maramom. Lazica lomisa}e, `va}e. Sluè se i ostali.

VOJA: [ta da radimo, ~i~a Radovane?

RADOVAN: êka}emo.

VOJA: Dugo smo ~ekali, Marko mora da odgovori.

MISIN: ôvek je rekao i uradio. Bageri ve} kr~e teren ispod pruge.Treba samo da se dogovorimo za pla}awe i selidbu.

RADOVAN: (Lazici)Odnesi Jeleni. Ona voli med. I posluì qude rakijom.

VOJA: Mi mislimo da ne}e da nas prevare. [ta ti je rekao, ~i~a?

RADOVAN: Ono {to i vama. Dolina mora da se poplavi, selo da se iselipored pruge. Dràva sve pla}a. Po{teno?

ROKSA: Vide}e se. Kad dolazi?

Lazica se vra}a na doksat, gleda prema dvori{tu... Odonud dolaziNikola, stariji Radovanov sin, sa jednom ènom.

LAZICA: Eno ga!

MISIN: Gde?

LAZICA: Vidi{ onog u beloj ko{uqi, sa ènom.

RADOVAN: Nikola.

Ku}a na brdu 57

VOJA: Ali... mi ~ekamo Marka.

RADOVAN: êkajte, do}i }e.

Lazica sre}an zbog Nikolinog dolaska sjuri se niz stepenice u susretdolaznicima.

ROKSA: Oficir?

MISIN: Major.

VOJA: Da se vratimo u selo. Do}i }emo kasnije, kad do|e Marko.

ROKSA: êka}emo. Ne mogu svaki ~as da se verem ovamo. Visoko je.

VOJA: Nek’ Marko si|e u selo.

ROKSA: Ovde }emo se dogovoriti, pred Radovanom. To vaì boqenego da je sa pe~atom. Danas mora da padne re~ i dogovor.

Na doksat dolaze Lazica, Nikola i Oqa. Nikola je visok, namr{ten,prek ~ovek. U beloj ko{uqi, raskop~ane kragne, po posledwoj modi, kad subele kragne krasile zdrave i orne mladi}e, pune prvog odu{evqewa i nade.Oqa je zgodna, mlada èna, radoznala, bezbri`na, lakomislena.

NIKOLA: Oho, ovako sve~ani do~ek nisam o~ekivao. Cela delegacija!

RADOVAN: Ne ~ekaju tebe.

NIKOLA: A ti?

RADOVAN: Do|i!

Nikola prilazi ocu. Radovan spu{ta {ake na wegova ramena, prebira,traì kragnu ko{uqe.

RADOVAN: Belo?

NIKOLA: (Zagrli oca)Uvek bela ko{uqa, stari.

RADOVAN: Ko je ona? Tvoja èna?

NIKOLA: Htela da vidi ku}u u kojoj sam se rodio.

RADOVAN: Lazice, kakva je?

LAZICA: (Zagleda Oqu)@uta.

NIKOLA: Zdravo, qudi. Zdravo, baba Rokso.

MISIN: Zdravo, majore.


OQA: A Dunav? Ne vidi se reka.

NIKOLA: Odavde sa doksata se ne vidi. Pokaza}u ti, lepo se vidi izsobe.

RADOVAN: Ne moè u sobu. Tamo je Jelena.

NIKOLA: Da joj pokaèm Dunav.

RADOVAN: Na moè!

NIKOLA: Ona ne da?

RADOVAN: Ja! Ovo je moja ku}a.

MISIN: Mi ~ekamo Marka.

NIKOLA: Pro{lo je vreme kad ste me sa~ekivali sa poga~om i vinomispred sela.

VOJA: I kad smo od tebe beàli u {umu... Ili leàli u Poà-revcu... Pro{lo, ne povratilo se, zaboravilo...

OQA: Vi se, stari, qutite {to sam ovde?

RADOVAN: Ne znam ko si. îja si?

OQA: (Nasmeje se)Ko sam? îja sam? Ribara starog k}i.(Nikoli)îja sam?

RADOVAN: [ta ho}e{?

NIKOLA: Ruàn do~ek. Posle toliko vremena opet u svojoj ku}i, ado~ekuju me kao lupeà i uqeza.

LAZICA: Ma, nije...

NIKOLA: Jedino si me ti zagrlio.

RADOVAN: Nismo deca da se qubimo.

MISIN: Izvini, majore, u velikoj smo brizi. êkamo Marka. Selomora pod vodu, zbog centrale.

NIKOLA: Pro{li put kad sam bio ~ekali ste ga zbog nasipa. Sadru{ite nasip? Jedne godine zidate, druge razgra|ujete.

MISIN: Ovaj put je druk{e.

NIKOLA: Ako mislite da vam Marko do|e tr~ite do Belog blata, dojaruge... Tamo sam se i ja zaglibio... I on }e... Pretekao samga na drumu. Ako vam treba, izvla~ite ga. Blato... ne moè dase pro|e.

Ku}a na brdu 59

MISIN: Misli{?

NIKOLA: Kad budete wega izvla~ili, izgurajte i moj auto. Plati}u.

MISIN: Nismo takvi, majore. Izvu}i }emo... Vojo, da po|emo?

VOJA: Lepo sam rekao da sa Markom razgovaramo u selu. Ovo nijewihovo porodi~no pitawe... Svaka ~ast Radovanu i svimBistricima, ali ovde se radi o na{oj koì...

ROKSA: Razgovara}emo ovde. Po|ite mu u susret, pomozite da pre|epreko Belog blata.

LAZICA: I ja }u sa vama.

Lazica, Voja i Misin odlaze.

RADOVAN: (Nikoli)Gde si?

NIKOLA: Ovde... ovde...

RADOVAN: Ku}e nema{?

NIKOLA: Ovo je moja ku}a.

RADOVAN: Ovo je moja ku}a. Radi{?

NIKOLA: Zdrav sam, mogu.

RADOVAN: ûo sam, trguje{.

NIKOLA: Ponekad.

RADOVAN: [ta? @ito? Stoku? Robu?

NIKOLA: Kako kad...

RADOVAN: Pust je to ìvot.

NIKOLA: Nikad nisi to radio, ne zna{.

RADOVAN: Vojska je po{tenija.

NIKOLA: Nije za mene.

RADOVAN: Nisi ti za vojsku.

NIKOLA: Dobar sam im samo kad je rat.

RADOVAN: [ta ho}e{?

NIKOLA: Marko me zvao da do|em.

RADOVAN: Ako mislite opet da po~iwete, uzalud si dolazio.


NIKOLA: Dunav }e sve poplaviti.

RADOVAN: Ako!

NIKOLA: Tvoja voqa.

RADOVAN: Nije moja voqa, moja – zakletva.

NIKOLA: Ja sam se razre{io i vojne zakletve.

RADOVAN: Drugo si ti. Moja re~ }e vaìti dok ìvim. Donesite{ifru i sve }u vam dati.

ROKSA: (Kako se povela re~ o Radovanovoj zakletvi na~uqila u{i,svaku hvata)Ja mislim da je vreme, Radovane.

RADOVAN: ]uti, babetino! Boqe pij.

NIKOLA: [teta.

RADOVAN: Ni{ta tamo nije ni moje ni tvoje.

ROKSA: Narodno je.

RADOVAN: Dece nema{.

NIKOLA: Nemam.

RADOVAN: Da vidi Dunav? Vodi je nek vidi, pa nek ide.

NIKOLA: Oti}i }e kad ja budem po{ao.

RADOVAN: Idi i ti!

NIKOLA: Jelena je stalno ovde kod tebe?

RADOVAN: Voli.

NIKOLA: Kako je?

RADOVAN: Kao uvek, kao pre. Vesela, lepa...

NIKOLA: Ho}u da je vidim.

RADOVAN: Ne moè. Ne dam.

NIKOLA: Gde su deca?

RADOVAN: U Beogradu. Sa Markom. Leti dolaze ovamo.

NIKOLA: Kakvi su?

RADOVAN: Bistrice. Zdravi su.

NIKOLA: [ta }e{ ti da uradi{?

RADOVAN: êkam.

Ku}a na brdu 61

NIKOLA: Ne}e do}i.

RADOVAN: Ne ~ekam vi{e tog sa {ifrom. êkam da poplave Pe}ine idolinu. Ku}a je visoko, wu ne}e mo}i.

ROKSA: To je luda~ki, Radovane.

RADOVAN: ]uti!

Dolaze: Voja, Misin, Lazica i novi: Marko i prof. Popovi}. Marko jeRadovanov sin, Jelenin mu`. Energi~an, ali obazriv ~ovek, posebnoodmeren u odnosu sa seqacima. Jedan od onih provincijskih lidera kojiìve u prestonici. [kolovan, ugledan, vi{e strpqiv nego uporan. [toje stariji (a bliì se pedesetoj) vi{e ga zaokupqa briga za zavi~aj iwegov napredak. Okupqa oko sebe intelektualce (vi{e ga po{tuju kaomecenu, a mawe kao sagovornika) i seqake, koji su ~as sumwi~avi, ~aslakoverni. U Marku vide Radovana Bistricu, wegovog oca, nekadnesumwivog seoskog prvaka, koji je jednom, pre rata, bio poslanik nalisti Udruène opozicije, kao predstavnik Zemqoradni~ke stranke.Profesor Popovi} je arheolog, stariji ~ovek, jedan od onih solidnih|aka Beogradskog univerziteta, koji je studirao u Francuskoj.

LAZICA: (Nikoli)Izvukli smo i tvoj automobil.

Marko prilazi ocu, zagrli ga.

RADOVAN: Decu opet nisi doveo?

MARKO: Morali su da ostanu. [kola, deda.

RADOVAN: Javi se Jeleni. êka te.

ROKSA: I mi te ~ekamo.

MARKO: Zbog vas sam i do{ao.

Marko odlazi u odaju odakle se ~uje radio.

RADOVAN: Ko je do{ao s wim?

POPOVI]: Ja!

RADOVAN: Ko ste vi?

POPOVI]: Markov prijateq, drug... Ja sam arheolog. Kopam gore uGradcu.

RADOVAN: Kopa{? A kopa{? Zbog toga si do{ao? Ne}e{ iskopati!

POPOVI]: Ne razumete me. Ja kopam gore, u Gradcu.


RADOVAN: Nije tamo. Zaludu se mu~i{.

POPOVI]: Prona|e se pone{to. Bogat je to bio grad. Ju~e smo Gradacsnimili iz aviona. I va{u ku}u. Veli~anstven prizor.

Marko se vra}a.

MARKO: Ima li jo{ meda?

LAZICA: Zar je ve} i`vakala celo sa}e?

MARKO: Voli.

VOJA: Mi smo do{li s tobom da razgovaramo.

MARKO: Odmah?

VOJA: Ako moè, qudi ~ekaju.

MARKO: Jeste li razgovarali sa ostalima?

VOJA: Jesmo, nas su poslali.

MARKO: Opet baba Roksu?

VOJA: Uvek je bila kad je najteè, navikao se narod.

MARKO: Mislim da moèmo da se dogovorimo.

Nikola je stajao postrance, bra}a kao da se nisu videla.

NIKOLA: Mogu li da se pozdravim sa bratom?

MARKO: Zdravo!

NIKOLA: (Oqi)Moj brat.(Marku)Zove se Oqa.

MARKO: Negde sam vas video.

NIKOLA: Mo`da... ~uo.

OQA: Kod “Frule”?

NIKOLA: Zar i ti zalazi{ u jazbine?

OQA: Lepo pevam.

MARKO: Izvini, qudi me ~ekaju.(Oqi)Osta}ete danas kod nas?

OQA: Vrati}u se sa Nikolom.

Ku}a na brdu 63

RADOVAN: Vodi je.

Nikola odlazi, sa Oqom.

NIKOLA: Nisam èleo da prisustvujem tvom predizbornom mitingu.

MARKO: Qudi, ne znam {ta jo{ treba da vam kaèm. Sve {to radim,radim zbog vas. Dvadeset godina je pro{lo od rata, gradilose i zidalo svuda, ovde nismo stigli. Granica blizu a tanesre}na situacija, politika nas terala da objektepodièmo dubqe u unutra{wosti zemqe. Sad se situacijaizmenila. Otvaramo se. Dunav je mo}na reka, kad se pregradibranom ona }e davati toliko struje da moè da snabdevaveliki deo Srbije, Rumunije i Bugarske. A vi znate... gde jestruja, tu je sve!

ROKSA: Znamo, Marko, ve} si pri~ao. [ta me briga za Bugarsku.

MARKO: Treba da budemo sre}ni.

MISIN: Mi se svi nadamo.

MARKO: Uradio sam koliko sam mogao. Imao sam neprijatnosti zbogsvega toga. Prebacivali su mi da vu~em na ovu stranu, datraìm ono {to nam ne pripada po zakonu o komasaciji. âksu i u novinama pisali ali ja sam izdrào. Videli ste: tereniskr~en, izgra|eno je, za prvo vreme, monta`no naseqe. Sve{to ste imali u selu: {kola, dom, vaga, prodavnica, novasu{ara... Ima}emo i ono {to nikad nismo – po{tu, telefon,ambulantu, èlezni~ku stanicu i kupatilo.

ROKSA: A crkvu?

MARKO: Ako vam treba, pravite je sami. Sa vladikom smo potpisaliugovor. Isplati}emo zgradu i portu... Pa nek zidaju novu...

ROKSA: Platili ste?

MARKO: Plati}emo, potpisano je.

ROKSA: Pop ni{ta ne kaè.

MARKO: [ta ima pop da vam kaè. Ja kaèm.

ROKSA: Dobro, daqe...

MARKO: [ta daqe?


VOJA: Kad da se selimo?

MARKO: Teren treba da bude ra{~i{}en za dva meseca. Ugovori supripremqeni, treba samo da se ispotpisuju.

VOJA: Neki ho}e pare.

MARKO: Ko ho}e pare, dobi}e pare.

VOJA: Ne vaqa da se delimo, propa{}e selo. Kaì im da uzmuzemqu.

MARKO: Nek qudi rade onako kako misle da im je boqe.

VOJA: Zajedno smo ìveli, zajedno treba da se selimo.

MARKO: Dogovorite se.

MISIN: Baba Rokso, {ta ti kaè{?

ROKSA: [ta kaè Radovan?

VOJA: Wima je lako.

ROKSA: Neka kaè.

MARKO: [ta ima da kaè? Pe}ine moraju da se sele. Voda }e po~etida nadolazi i plavi. Nema vi{e {ta da se domi{qa. Nebojte se, qudi. Ovo je velika sre}a za sve nas. Za dolinu, zaceo ovaj kraj, za zemqu... Vide}ete, oseti}ete... Ne va{a decai unuci, vi }ete videti... Doìve}e{ i ti, baba Rokso.

ROKSA: Ali, neka kaè Radovan. Da ~ujem iz wegovih usta.

MARKO: Reci im, o~e.

RADOVAN: Selite se.

ROKSA: A ti?

RADOVAN: Drugo sam ja. Ja sam visoko.

ROKSA: E, to ne moè. Ili svi ili niko.

RADOVAN: Za{to svuda sa sobom vu~ete tu ve{ticu? Baksuzira.

VOJA: Nemoj tako, ~i~a Radovane. Uvek nam je vaqala. Bila je kmetza vreme one bugarske okupacije. I ovog rata. Kad niko nijehteo da se primi.

RADOVAN: Ona je izlapela, pijana babuskera... Samo muti, baje.

ROKSA: Ako se oni ne sele, sve se mewa... Idemo u Beograd.

MARKO: I mi se selimo. [ta }e nam pusta ku}a usred vode, na ostrvu.Ko Gradac.

Ku}a na brdu 65

RADOVAN: Moè{ da ru{i{ svoje, moje ne}e{.

ROKSA: Marko, nije po{teno.

MISIN: Qudi, {ta to mewa? Ni{ta! Nek se ru{i ono {to vodaplavi.

ROKSA: Sve ili ni{ta.

RADOVAN: Umukni, babetino! Mene voda ne moè da poplavi. Ja sam nabrdu. Radi}u sa svojom ku}om ono {ta ja ho}u. Ne}u nikog dapitam i molim. Ne traìm ni dinara, ni novu zemqu, aliku}u – ne dam! Novo brdo da mi daju – ne}u!

MARKO: Otac }e pre}i kod mene u Beograd.

ROKSA: Dabome, vama je lako.

RADOVAN: Ne}u nikud da idem. Osta}u ovde sa Lazicom.

LAZICA: (Marku)Ja }u tamo gde i on.

RADOVAN: Vi se, qudi, selite. Ili naplatite od dràve koliko vamvrede ku}e i imawa. Ja sam vam garant da }ete od dràvebiti po{teno namireni. Preselite Pe}ine pored pruge, pakako vam Bog da. Sve nek ide pod vodu, osim onog {to je nabrdu – moja ku}a, grobqe i Gradac.

ROKSA: Grobqe }emo da selimo.

RADOVAN: Ne}ete, ako imate du{u. Ti je, ve{tice, nema{. Vojo, Misin,qudi, poslu{ajte me... Ja sam, bre, o~i dao za selo, za vas...Morate me poslu{ati, moja je sveta... Nare|ujem: potpisujtesa dràvom, selite se! Grobqe ne sme da se dira.

ROKSA: Ne}emo da nam Dunav pretura kosti mrtvih. Greh je iprokletstvo, qudi. Kao da nikad nismo bili na ovom svetu.Ne slu{ajte Radovana, ne zna {ta govori. Pa on u Boga neveruje...

VOJA: Marko, seqake u Pe}inama ne interesuje ni grobqe ni tvojaku}a. Ho}e ~ist ra~un. Kakvu zemqu dobijaju, {ta }e biti sa{umom, koliko se pla}a po hektaru i kako }e se vra}ati tikrediti... A porez? ]uti, baba Rokso, moram qudima ~istoda iznesem. Koliko, Marko?

MARKO: Onoliko koliko vredi.

VOJA: Nemoj tako. Ti si na{e dete, ali, ne zameri, mi ne}emookruglo pa na }o{e. Toliko i toliko.


MARKO: Zemqa je iste ili boqe klase nego ovde, svakom iz jednogkomada, hektar za hektar. Ku}e }ete otplatiti za desetgodina, za to vreme }ete biti potpuno oslobo|eni od poreza.Zaboravio sam – arteski bunar i vodovod! I spomenik!Vide}ete. Veliki, lep spomenik. Po{teno?

ROKSA: êkaj, ~ekaj. Nisam dobro ~ula.

MARKO: Ne razume{ se u to, baba.

MISIN: Ako neko ho}e samo pare?

MARKO: Dobi}e onoliko koliko se pla}a po hektaru. I posao ukre~ani, ili rudniku, ili u {umariji, da bira.

VOJA: Dobro, sad smo bar na~isto.

MARKO: Verujte, qudi, da sam se borio za najboqe.

ROKSA: Ugasi taj radio, ni{ta ne ~ujem. Mumlate kroz nos.

RADOVAN: Dobi}e{ sve {to ho}e{, uzmi i moje, samo umukni i idiku}i. Ne me{aj se u mu{ka posla.

ROKSA: Mene je selo poslalo. Gde si ti bio kad sam ja bila prva ijedina mu{ka glava u selu?

RADOVAN: Bio sam u ropstvu, u varo{i. O~i mi iskopali zbog vas, sinaubili, ku}u palili... A ti si kmetovala.

ROKSA: Kad je bilo najteè, kad nijedan nije smeo da se primi.

MARKO: Sve je dobro... Sve }e biti dobro, baba Rokso.

ROKSA: I grobqe }emo da selimo?

RADOVAN: Ne}e{!

ROKSA: Kad ne}e{ sa ìvima, ne}e{ ni sa mrtvima, Radovane.Ostani sam kao kurjak, mi }emo na{e mrtve da nosimo.

RADOVAN: Mrtvi }e sa mnom.

VOJA: Nije va`no za mrtve.

RADOVAN: Ostavite mrtve sa mnom. Da se zna gde su Pe}iwani ìveli iumirali tri stotine godina.

VOJA: O tome }emo se lako sporazumeti.

RADOVAN: Nema nikakvog sporazuma. Mrtvi ostaju ovde.

ROKSA: Moji mrtvi idu sa mnom.

Ku}a na brdu 67

RADOVAN: Qudi, ovo je kraj. Pored pruge izra{}e nove Pe}ine, ali tovi{e nikad ne}e biti selo u kome smo se rodili i u kome smoìveli. Na{i mrtvi bi bili tu|i u drugoj zemqi. Oni su odove, pe}inske zemqe pravqeni, ovu vodu pili, ove vo}kejeli. Nek ostanu ovde. Ne prekopavajte im kosti. Ovde susre}ni. Ej, oni su ja~i od vas. Osveti}e se ako ih budetekopali i vre|ali. Zar da kopate iz ve~nog spokoja vojvoduDrago{a? Popa Nikodima koji je zaklao Joti}-agu? Ej,Turci nisu smeli. Moje Bistrice? Vojnike? De~icu na{u{to se nisu naìvela ìvota. Mog Mi}u, koga su zaklaliBro|ani kad je imao {esnaet godina? [ta }e vam tamo?Druk~ije }ete se sahrawivati. Bez krsta, u limenimsanducima, poliveni kre~om... Mrtve ostavite na miru. Nekostanu u Pe}inama. A vi se selite. Raspr{ite se po svetukao Cigani i Grci, kao îvuti. Pe}ine ne}e biti mrtvoselo dok su mrtvi na grobqu, a Dunav nikad ne}e mo}igrobqe da odnese.

ROKSA: Mi ho}emo da mrtvi idu s nama.

RADOVAN: Dalek put vas ~eka qudi. Nedo|ija! Kad seqak jednomnapusti zemqu, po~iwe ve~ito, jevrejsko potucawe. îmdobije paru, |avo mu pqune u {aku. Zaboravi i najro|enijeìve, ko je i ~iji je, mrtve i ne spomiwe, kao da pre weganiko nioje ìveo. Ostavite ih ovde, ja da ih ~uvam. Zazadu{nice do|ite, ~amcima, ponesite poskure i pe{kire.Ne slu{ajte Roksu-kmeta, ona je pijana. Kad umre, sahraniteje tamo pored pruge. Dabogda ti otvorila novo pe}inskogrobqe.

ROKSA: Popi}u ja i tebi za du{u. Sve sam tvoje ispisnike ispra-tila. I tebe }u.

RADOVAN: Ho}e{, znam. Do{lo je ènsko, ve{ticino doba.

ROKSA: (Pijano)Ti si se za wega borio. Sina i o~i dao.

LAZICA: Ne kunite se, starci, greh je. Prokle}ete novo selo.

MARKO: Ne}e, Lazice.

VOJA: Ja }u preneti sve kako si kazao. Sloì}e se onako kako sirekao.

ROKSA: A grobqe?

VOJA: Ko ho}e da nosi svoje, nek nosi. Ja moje ne}u. Ako bude mestoi ja }u na na{e staro grobqe. Kod mojih.


MISIN: Grobqe nek ostane.

MARKO: Nek qudi re{e.

ROKSA: Znam ja zbog ~ega ti ne}e{ da ide{. Zbog zakopanog. Kad sviodemo, ti }e{ da iskopa{, da se sladi{.

VOJA: Hajdmo, baba Rokso. êkaju nas.

MISIN: Marko, kad se bude{ vra}ao, svrati sa drugom kod mene. Ju~esmo klali, imam lepe ~varke.

MARKO: Hvala, Misin. Svrati}emo. Kaì qudima da Marko Bi-strica misli o Pe}inama i wima. Mi smo svi, bre, jednasvojta. Nemoj sad da se rasturamo.

MISIN: Hvala ti ispred sela.

Misin, Voja i Roksa-kmet odlaze. Ostaju Marko i Popovi}, koji jepa`qivo slu{ao seqake.

POPOVI]: I ja mislim da grobqe ne treba da se seli.

RADOVAN: [ta vi znate o seqa~kim grobqima?

POPOVI]: Moj posao je da prekopavam grobqa. Grobqa su dragoceneriznice nekada{wih kultura.

MARKO: Profesor rukovodi ekipom koja treba da spase od vodeGradac.

POPOVI]: Dragi gospodine Bistrica, vi ìvite na jednom od blago-slovenih, najpitomijih predela u Evropi. Svaka civi-lizacija je ovde, kao u kakvom imaginarnom muzeju,ostavqala tragove, najlep{e znake o sebi. Nema ni jednogperioda u kome u ovoj pitomini nije bilo burnog, razno-vrsnog ìvota. Otkopali smo jedan veli~anstven primerakidola od gline. Stilizovana ènska figurina, bogatoukra{ena inkrustacijom koja imitira vez na haqini,izvedena o{trim, o~igledno metalnim vrhom. Vr{wakiwa~uvenog Kli~eva~kog idola. Kolega Srejovi} je u bliziniDoweg Milanovca nai{ao na zagonetnu nekropolu, mo`danaseobinu, o kojoj se sad moè samo naga|ati, koju niko jo{ne moè da atributira... Ko zna kakvo nas iznena|ewe, kakvasre}a ~eka ispod zemqe... To {to smo iz prokletstvazaborava izvukli na videlo taj prekrasni komad pe~enegline, vi{e vredi nego ne znam koliko megavata struje izcentrale. Ali, da se centrala ne gradi, sve bi to zauvekostalo pod zemqom. Tu je paradoks.

Ku}a na brdu 69

MARKO: Pod zemqom }e ostati jo{ mnoge dragocenosti. Ne podzemqom – pod vodom. Sad zaista zauvek izgubqene.

POPOVI]: (Pri|e Radovanu, stavi mu ruku na rame)Gospodine Bistirca, ja ne umem da okoli{am. Obra}am vamse sa punom odgovorno{}u ~oveka koji mora da se stara opro{losti i istoriji. Obavezni ste da nam kaète gde stezakopali metalne sanduke koji su vam povereni na ~uvawe1941. godine.

RADOVAN: (Otkloni wegovu ruku)Gospodine Popovi}u, sanduke }u predati onog trenutka kadbudete doneli {ifru. Ja sam se zakleo gospodinu Vilovi}uda }u sve povereno mi predati onom ~oveku, ma ko to bio, iTur~inu, koji posle rata donese {ifru. Nisam lud ~ovek,gospodine. I meni je ào da te dragocenosti trunu podzemqom, ali... ja sam dao re~, gospodine Popovi}u, ja sam sezakleo...

MARKO: Ali, Vilovi} je umro.

RADOVAN: Znam. Jo{ za vreme rata. To ni{ta ne mewa.

POPOVI]: Moète li se makar setiti koje su stvari zakopane?

RADOVAN: Ima zapisnik. Ja sam zabeleìo sve {to sam zapamtio.Nisam otkrio tajnu ni Gestapou, a znate, gospodine Po-povi}u, oni su me oslepeli velikim sijalicama i reflek-torima; ni ~etnicima, znate, oni su zaklali mog najmla|egsina; ni komunistima posle rata, oni su zverski mu~ili mogLazicu, besili ga, i{~upali mu brkove iz ìve koè; nimom sinu Nikoli, on se na sastanku odrekao oca zbog toga...E, ne}u ni vama, gospodine, da ste jo{ toliki, ako nedonesete {ifru.

POPOVI]: Pro~itao sam va{u izjavu. Uostalom, legat profesoraNikodimovi}a odavno je poznat i verifikovan. Opisali steu zapisniku nekoliko predmeta koji predstavqajuneprocewivu kulturnu i istorijsku vrednost za na{ narod.Moja du`nost pred narodom i pred naukom me obavezuju davam jo{ jednom predo~im kolika je va{a odgovornost.

RADOVAN: Nemate pravo, gospodine Popovi}u, da me opomiwete naodgovornost. Ja nisam lopov i dokazao sam koliko po{tujemsvoj narod. Imam i dokaza, ne malo, koliko po{tujemkulturu i nauku. Jesam seqak, osta}u to dok sam ìv, ali jasam srpskoj etnografiji pone{to doprineo. Ja i Lazica...


jeste, ovaj mali ~ove~uqak... smo skupqali narodna verovawai umotvorine iz ovog kraja i slali u pismima pokojnomprofesoru... Lazice, donesi, pokaì gospodinu sve trikwige Legende i verovawa na{eg naroda.

POPOVI]: Uveravam vas da bi i sam Nikodimovi}, da je ìv, zahtevaood vas da nam date te sanduke.

RADOVAN: Ni on ih ne bi dobio bez {ifre. Mislim da ste se uverilida ne treba vi{e da se zalaète oko toga. Popijte jednurakiju... Posluì ga Lazice... I ose}ajte se kao kod ku}e.Moja ku}a je uvek bila otvorena za po{tene, vredne ipametne qude.

Na doksat se vra}aju Nikola i Oqa.

POPOVI]: Ali ja sam do{ao k vama bona fide, po nalogu Akademije, davas jo{ jednom zamolim...

RADOVAN: Dolazili su i bez naloga. Sa kamama. Sa nalozima ipretwama vlasti, policije... U ime naroda, Boga i istorije...Dolazili sa la`nim {iframa. Molili, prekliwali,pretili... Moj sin je zahtevao sanduke po nalogu wegovepartije... Nije ih dobio! Nije imao {ifru. Odrekao se ocada bi sa~uvao ~in.

MARKO: O~e, sad je situacija sasvim druga~ija... Voda }e sve po-plaviti. ôvek sa {ifrom nikad ne}e do}i. Vilovi} jemrtav.

RADOVAN: Jelena je sama. Dugo nisi bio s wom, idi!

MARKO: (Lazici)[ta da radim? Traìla med.

RADOVAN: Lazice...

LAZICA: Nabavi}u.

POPOVI]: Va{a supruga? Ovde ìvi?

MARKO: Da.

RADOVAN: Idi, ~eka te.

NIKOLA: Onaj put sam traìo u ime partije, sad traìm za sebe.

POPOVI]: Samo se po sebi razume, gospodine Bistrica, da vam pripadaodgovaraju}a nov~ana nagrada. I priznawe.

Ku}a na brdu 71

RADOVAN: Meni vas je `ao, Popovi}u. Niste lukav ~ovek, drhti vamglas, ali budite bar dostojanstveni. Obavestite nadle`ne daste u~inili koliko ste mogli. Ne trudite se vi{e.

NIKOLA: Ja nisam ni lukav, ni dostojanstven. Meni trebaju pare.

RADOVAN: Onda ti je trebao ~in, sad ti trebaju pare. Ne mogu ti datini ~in ni pare...

POPOVI]: Da li se u sanducima nalazi, ako se jo{ se}ate, a tako stezapisali, i pokrov za mo{ti Stefana Prvoven~anog?

RADOVAN: Saslu{awe.

POPOVI]: Veoma je va`no. Opisali ste jedan veliki komad svilenogbrokata izvezen zlatom i raznobojnim svilenim koncem...Dar Olivere Despine, }erke kneza Lazara, sa natpisom:“Sultan Bajazit blagoslovene pobede mu bile” i...

RADOVAN: “Sultan pravedni i sveti...” Da!

POPOVI]: Pokrov je prodat na jednoj aukciji u Londonu, 1953. godine.Sad se nalazi u Va{ingtonu.

RADOVAN: Ne, ne nalazi se u Va{ingtonu, gospodine Popovi}u. Jedinoja znam gde se nalazi.

POPOVI]: Ja pokrov nisam video, ali oni koji su ga videli ne sumwaju uwegovu autenti~nost. Eksperti Sotbija su posebno tra`ilibeogradsku verifikaciju. Odgovara svim dosada{wimobjavqenim opisima Nikodimovi}eve zbirke. I va{emopisu.

OQA: [ta se jo{ nalazi u tim sanducima?

RADOVAN: Sine, sram te bilo.

POPOVI]: Ako je verovati da se radi o Nikodimovi}evoj zbirci,stvari su zaista kapitalne vrednosti... Wegov legat je dorata ~uvan u trezoru Hipotekarne banke... Starac je biobolesno sumwi~av, selio ga je iz laguma u lagum, iz banke ubanku... Jedna pla{tenica iz druge polovine Húñ veka,pozla}eni putiri i ~a{e, stavroteka iz Hñúú veka, jedanepitarhij sa dvadeset {est medaqona, prekrasan reqef u{im{irovom drvetu, tri rumunske poveqe iz Hñúú veka napergamentu... Ko zna {ta jo{... S brda s dola... Nikodimovi}je to skupqao decenijama, bio je znatan trgovac u Rusiji, uOdesi, posle u Rumuniji...

OQA: Koliko je to u dinarima?


POPOVI]: Ne budite prosti.

NIKOLA: @ena vas je lepo pitala. Pitawe je logi~no.

POPOVI]: Nisam trgovac.

NIKOLA: [ta imate protiv trgovaca? Pa i taj Nikodimovi} je biotrgovac.

Radovan ustaje i polazi prema Nikoli.

RADOVAN: Lako se moè izra~unati. Ra~unaj! Moje o~i, plus – tvojzaklani brat, plus – Lazi~ini brkovi, plus – tvoj kape-tanski ~in... Plus – sva ova va{a bruka! Ra~unaj! Sabiraj!

Slepo tumaraju}i Radovan traì sina po doksatu. Nikola ga ~eka,stoji ne mi~e se.

NIKOLA: Ovde sam, o~e.

Radovan do|e do wega, {~epa ga za vrat. Oseti pod prstima kragnu beleko{uqe. Ruke mu klonu.

RADOVAN: Jo{ uvek nosi{ belu ko{uqu. Kako te nije sramota, sine?

DRUGI ÎN

PRVA SLIKA

Sutradan, u svitawe. Doksat u ku}i na brdu. Naziru se dve siluete, àrdveju cigareta. Nikola i Marko u nastavku nekog mu~nog razgovora.

MARKO: Pona{a{ se kao huqa.

NIKOLA: Huqa i jesam.

MARKO: Dovodi{ nas sve u odvratan poloàj.

NIKOLA: Do{ao sam da uzmem svoje. Nemam razloga da budem neàn ida okoli{am. Ja ovde nisam ni tvoj brat, ni wegov sin. Samo– zainteresovana strana.

MARKO: Kako moè{ tako da govori{? Slu{aj, seqaci su mo`da inavikli na tvoje {ikanirawe i psovawe, ali – profesor! Onne mora da trpi tvoj prostakluk.

Ku}a na brdu 73

NIKOLA: Mnogo ste razmazili te starkeqe, oni }e vam prvi, ~im seugodi prilika, skrqati burgiju. Svako od vas, ~im se dokopaneke uzvi{ice, droqave foteqe, usvoji po jednog takvog ivoda ga za sobom... Neko profesor~i}a, neko glumca, nekobalerinicu – niko nije bez dvorske budale.

MARKO: Umesto po tvom receptu – sve pismene obesiti za noge, dokim se krv ne skori u lobawi.

NIKOLA: Ali, ~ove~e, oni vam se smeju. îm okrenete glavu, oni seplaze. A nakotili se, kao pacovi u gladnoj godini. Koliko}emo dobiti za ku}u i imawe?

MARKO: Nisam ra~unao.

NIKOLA: Ne verujem ti.

MARKO: Ne mora{. Starca vodim u Beograd, ali Lazici moramo dane{to ostavimo.

NIKOLA: Meni ostaje? Ni{ta!

MARKO: Ne{to }e ostati, meni ne treba. Zar si s tim ra~unao?

NIKOLA: Ti si me zvao. Mislio sam da si me se setio zbog deobe.

MARKO: Mislio sam da treba da bude{ ovde pre nego voda svepoplavi.

NIKOLA: Od svega pravi{ pozori{te.

MARKO: Ja sam zbog Pe}ina i centrale rizikovao sve. Mogao sam dazaradim komisiju, da upropastim sve {to sam dvadesetgodina strpqivo i po{teno slagao. âk su se setili tebe...I o~evih veza sa Zemqoradni~kom strankom...

NIKOLA: To je cena ìvota koji si izabrao.

MARKO: I zbog toga te molim, eto, prosto: molim te, nemoj dasmeta{. Uzdràvaj se, ne izazivaj ga. Mislim da smo nadobrom tragu da prona|emo i sanduke.

NIKOLA: Kad se ku}a sru{i?

MARKO: Nije u ku}i. Ako je rekao da nije, onda – nije. Grobqe!

NIKOLA: Grobqe? Kako se ranije nisam setio.

MARKO: Sanduci i sve u wima pripadaju dràvi.

NIKOLA: Imam ja boqu ideju. Legalnu i po{tenu.

Otvore se vrata, mlaz svetlosti obasja doksat i bra}u u razgovoru. Navratima se pojavi Lazica.


LAZICA: Ne spavate?

NIKOLA: Lazice, reci mi brzo, koliko ima kamenih spomenika nape}inskom grobqu?

LAZICA: Ne vaqa, sokole, zapo~iwati jutro razgovorom o grobqu.

MARKO: Kuda tako sabajle?

LAZICA: Pa, na stanicu. Da sa~ekam jutarwi voz, da donesem novine ipo{tu za Jelenu.

NIKOLA: Idem s tobom u selo.

MARKO: Nikola, jo{ jednom te opomiwem – ne sme{ ni{ta na svojuruku.

NIKOLA: Ho}e{ sa mnom u ortakluk? Sve po{teno i po zakonu.

LAZICA: Zakasni}u.

Vrisak. Radio, koji je tiho svirao, zakr~i ja~e. Na doksat izjuri Oqa,ogrnuta mantilom preko spava}ice.

NIKOLA: [ta je?

OQA: Ona, ona je stra{na... Ve{tica.

MARKO: Kako ste smeli da ulazite u wenu sobu!?

NIKOLA: Svuda mora{ da zavla~i{ svoju slinavu wu{ku.

OQA: Vodi me odavde...

MARKO: Vi ste jedna bezo~na, nevaspitana osoba... Gad!

Na doksat izlazi Radovan, razbu|en vriskom.

RADOVAN: Lopovi! Popovi}u, sram vas bilo!

LAZICA: Profesor nije ovde, Radovane.

RADOVAN: Bra}a, pu...

LAZICA: Samo razgovaraju.

RADOVAN: Za{to ste probudili Jelenu?

MARKO: Ni{ta se nije dogodilo, o~e. Ova `ena koja je do{la saNikolom, sawala je ne{to ru`no, upla{ila se... Nijeni{ta...

RADOVAN: U mojoj ku}i po{teni qudi mirno spavaju, ne bude se nikadpre Lazice i mene.

MARKO: Popovi} jo{ spava.

RADOVAN: Ko je probudio Jelenu?(Lazici)Jesi joj odneo med i vodu?

Ku}a na brdu 75

LAZICA: Rano je. Moram na stanicu, pro}i }e voz.

MARKO: Odne}u joj ja.

Marko odlazi u ku}u, Lazica svojim poslom, za wim Nikola i Oqa.Radovan ostane sam, mumla u grudi. U~ini mu se da je nasamo sa svojimsinovima, da ga pa`qivo slu{aju. Govori im razlo`no i ne`no, kaonikad, nadaju}i se da moè oko sebe i ku}e, bar sad, da svije sinove.

RADOVAN: Ne vaqa tako, ne vaqa... Treba red. Vi druk~ije ìvite,budite se u drugo doba, leète mnogo kasno. Dobro, to nemoè da se mewa. Ne bih voleo da ìvite kao ja, ali nekogreda i poretka mora da bude. Red u glavi, red u ku}i, red me|udecom, red u selu, u dràvi... To je najva`nije! Stavite {akena kolena... ovako... da vam krv mirno te~e odozgo na dole iodozdo na gore. Mirno razmislite o svemu. Ni{ta nijestra{no, ni ono {to je bilo, ni ono {to }e biti! Po{tenoradite, koliko moète, i po pravdi. Sa qudima qudski, salukavcima i smutqivcima bez razgovora. Znam ja, svet jesada veliki... Velika je tu|ina. Ali i u tu|ini ìve istiqudi. Ruka ruci, ali polako... Para je prokleta. Ne vaqa niprevelika wiva. [to ne moè{ sam, i sa bratom... nemoj!Decu vi{e da negujete i mazite! Ja vas nisam. Trebalo je dase vi{e igram i {alim sa vama. [ala je najboqe u ìvotu.To sam pogre{io, mnogo. Marko, za{to ih ~e{}e ne dovodi{ovamo? Nikolice, sine, nek ti je sve prosto. Mani sepotucawa i trgovine... Skrasi se. Moè{! Va{a majka, Bognek joj du{i oprosti, ako ima za {ta... ni woj nisam davao davas grli i mazi... Nisam ja izlapeli starac, ja pra{tam, jersad... Sad sve vidim. Boè, kako sve moè da bude da vaqa... Iìvot, i smrt, i bolest, i radost, i {ala, i patwa. Sve! Samorat, ubijawe i prevara su stra{ni. Ubio nisam. Onogu~iteqa, Bugarina, trebalo je da ubijem, ali ubio ga jeKuqi{. Kuqi{ je bio dobar ~ovek, od najboqih. Bugarin,iako nije nosio pu{ku i {ajka~u, bio je vojnik u winojvojsci. Prevario nisam nikog. Prodavao sam zdravu stoku.Tu|e nisam ni{ta uzeo. Prosjaka sa praga nisam oterao. Sanarodom sam bio u qubavi. Na sud nisam i{ao, qude sammirio. Qudi iz varo{i su me po{tovali, ~esto su dolaziliu moju ku}i. Najboqe sam iznosio. Mislim da su oni vodilipo{tenu politiku – seqaku da bude boqe. Ali Nema~ka jevelika sila. Ne vaqa {to su se sa Rusima zavadili. Znam, viste se sa wima zakrvili oko politike. Hapsili steDragoquba, a trebalo da se sloìte, da razgovarate... Nemogu seqaci da budu komunisti, a mogu... dabome, da mogu... sa


radnicima i sirotiwom. Oni su mislili onako, a vi ovako.Ja da vam kaèm, sad kad mi je sve jasno – glavna politika zaselo jeste: dobra ki{a da padne kad treba, dobro sunce dagreje kad treba, i da nema qudske i sto~ne bole{tine. Tuqudi malo mogu da pomognu. Ako, samo se vi smejteRadovanu... Ovako je kako vam ja kaèm: ki{a kad treba,sunce kad treba i da nema tu|e vojske u dràvi. Dunav nistetrebali da dirate, to je mnogo te{ko, to je za velike dràve.[ta }e nama seqacima toliko struje? Pobi}e se narodi okowe. Tu moè da bude sloga, ali moè da bude i kavga. Zato,ako! Neka se sele Pe}ine. Ja ne}u. Ovde }emo ja i Lazica. Igrobqe da ne prekopavate. Nek se sve ovde lepo svr{i. I vasdvojica da se pomirite. I da Marko opet ìvi sa Jelenom.Tako vam jadne va{e majke... Ho}ete?(O~ekuje odgovor, razneìo se, samo {to ne zapla~e)Kad se sve spoji, kad se skrasi... Sve da se vrati gde je bilo,gde mu je mesto... Vide}ete... Nikola, Marko, tako vammladosti.

Ti{ina. Samo se iz ku}e ~uje, ve} uti{ani, Jelenin radio. Radovan mislida su sinovi tu, da ga slu{aju, da misle, da se kolebaju. Sa velikom nadompo~iwe da ih moli.

RADOVAN: Sramota je da starac moli, ali ako... Evo, molim... Sramotada starac pla~e, ako... Ho}ete?(Krikne)Ho}ete?

Nema nikakvog odgovora. Radovan tumara po doksatu, traì sinove, odstuba do stuba. Osvesti se da je sam, da je govorio u vetar.

RADOVAN: Bezdu{nici! Raspiku}e! Ho}ete da me obudalite. Budala ijesam. Govorim u prazno. Nemam kome da govorim. Bi~em savama treba. Sa stokom skotski. Niste vi za qudski razgovor.

Traè}i sinove nai|e na bunovnog Popovi}a koji se u tom trenutkupojavio. [~epa ga za okovratnik.

RADOVAN: Smrdi, smrdi... Nekr{teno.

POPOVI]: Zaboga, pustite me... Udavi}ete me.

RADOVAN: Brani se! Vi, u{togqena, namirisana gospodo, uvek ste bilipametni... Pamet je prazna.

POPOVI]: Ruke k sebi, luda~e?

Ku}a na brdu 77

RADOVAN: Za{to se {uwa{ po mojoj ku}i?

POPOVI]: (Oteo se)Ja sam va{ gost. Imam slabo srce.

Na doksat izjuri Marko, poku{ava da pomogne Popovi}u.

MARKO: O~e, jesi li poludeo?

RADOVAN: Ho}e{ da poludim? Ne}ete do~ekati! Ostavili ste me samogna doksatu da pri~am u vetar, da se ispovedam praznini.Lepo ste mi jutro priredili, sinovi. Kakav li me tek dan~eka!? Kakva no}?

POPOVI]: Ustao sam, izi{ao na doksat... [~epao me za vrat, stegao... Ivre|ao me. Bez razloga, dajem vam re~... Re~ nisam proslovio,naka{qao se nisam... Nisam se ni umio... Molim vas da miobezbedite prevoz za Beograd. Odmah!

MARKO: O~e!

RADOVAN: Rekao sam mu da se brani.

POPOVI]: Ali ja sam gost u va{oj ku}i...

RADOVAN: Imate li sinove?

POPOVI]: K}er.

RADOVAN: Blago vama.

POPOVI]: (Qut. Marku. Polazi.)Ja idem. Moram da obi|em ekipu na Gradcu.

MARKO: Izviwavam se u ime mog oca, profesore. Nesporazum...

POPOVI]: Ni{ta, ni{ta... Gospodine Bistrica, bez obzira na sve {tose, nesre}om, dogodilo izme|u nas dvojice, bez obzira naneuspeh moje misije... Drago mi je bilo {to sam vas upoznao.Vi ste ~estit i uspravan ~ovek.(Marku)Takvih qudi je sve mawe. Nismo navikli na wih.

RADOVAN: (Zaustavi profesora)Gospodine Popovi}u, nemojte iz moje ku}e izi}i neumiven ipraznih ruku.

Radovan po|e do umivaonika, sa bokalom i ubrusom, koji se nalazi u dnudoksata, drhtavom rukom dohvati bokal, pozove profesora. Markopritr~i da pomogne Popovi}u.

MARKO: Ja }u, o~e.


RADOVAN: Ostavi. Ja }u da polijem profesoru. Ti nato~i u podrumubocu rakije.

Radovan poliva Popovi}u, onda mu daje bocu rakije.

RADOVAN: Idite za svojim poslom, profesore. Bog vam bio u pomo}i.

POPOVI]: Ne pijem ali uze}u.

Popovi} odlazi. Ostaju sami Radovan i Marko, otac i sin.

MARKO: Dobro je da smo sami, o~e. Moramo ozbiqno da razgovaramo.

RADOVAN: Kasno, sine. Poku{ao sam... Kasno! Nek bude sve onako kakoje pisano, a pisano je da se sve sru{i.

MARKO: Pisano je da se sve mewa, a qudi treba da se bore da se mewana boqe.

RADOVAN: Boqe da pevamo...

Peva, mumla starinsku pesmu “Sitan kamen do kamena – Zelen zdravac dokolena...” Dok starac mumla nekoliko puta istu strofu, iz koje se tekkad-kad izdvoji poneka razumqiva re~ Marko govori, govori... Ukolikoubrzava govor, utoliko otac ubrzava svoju pesmu... Malo~as sinovi nisuslu{ali oca, sad otac ne}e da slu{a sina.

MARKO: Promene, promene, ali – napredak i boqitak. Ni jedannapredak nije ostvaren bez `rtava. Posledwe `rtve smo mi.Ti i ja. I ja, o~e! [to je brana na Dunavu ve}a, meni je teè.Kad voda bude pregra|ena, kad se Pe}ine isele... ja }u bitizavr{en i potro{en. Ne znam {ta }u posle. Ne}u imatinikakve strasti. Ni straha, ni radosti. Ovo je posledwiposao koji obavqam qudski. Rano sam ostario, o~e. Ponekadsawam, poèlim da po~nu da padaju neke stra{ne potopskeki{e, da nado|e voda, da se Dunav osili, i pomami, da svesru{i. Ali... ne}e. Ne moè! Sve je dobro izra~unato. Sve!Samo ja nisam dobro izra~unao. Obi~nu ra~unicu, sa desetprstiju, nisam umeo. [ta da radim, o~e? [ta da radimo nasdvojica? Kud sa wom? Ostatak tvog i mog ìvotaprove{}emo na ~etvrtom spratu jedne uàsnedevetospratnice u ulici Georgi Dimitrova u Beogradu. [tada radimo sa Jelenom? Gde da je sklonim? Re}i }u ti ne{tostra{no. Zati~em, sebe kako mislim da je umrla. A i Lazicimoramo da ostavimo ne{to. Ne mogu i wega da vu~em uBeograd. Gde }u ga? [ta da radim? Upropasti}e me sitnira~uni, zatrpa}e me sitnice.

Ku}a na brdu 79

U pauzi, Radovan razgovetnije otpeva svoju strofu.

MARKO: Sa Nikolom se ne moè qudski razgovarati. Brat mi je, na{je, ali tu|. Miko me ne moè odmeniti, a niko nijezadovoqan sa mnom. Seqaci nepoverqivi, u Beogradu sumwa-ju da se oko Dunava vrtim ili zbog ra~una ili zbog nekesumwive politike, oni koji me boqe poznaju misle da sambudala. Bubu, moju novu ènu, i ne poznaje{. Sa decom seprazno bavim... Pre neki dan sam ih vodio u cirkus... Zaspaosam. Ne ja, oni, oni ne vole da dolaze ovamo. Ko zna {ta je uwihovim du{ama. O majci nikad ne govore. Samo – rol{ue,majice, bioskop... Partija ne ra~una sa mnom ozbiqno; znam –samo traè na~in da me bez galame, kao da sam im teàk idosadan, zaobi|u i sklone u neku rupu... Nudili su mi dabudem – upravnik muzeja... U pravu je Buba: idealno mesto zajednog fosila... Ti ho}e{ – nemogu}e. Sa Jelenom se ni{tane moè ni promeniti ni popraviti. Starim, gojim se,}elavim, ne umem da se radujem.

RADOVAN: Bilo bi ti lak{e kad bih ja – umro.

MARKO: Kako moè{ tako da govori{.

RADOVAN: Druk~ije ne mogu da ti pomognem. Ni tebi ni sebi. Do{loru`no doba. Dele se o~evi i sinovi, bra}a od bra}e, muèviod èna, dele se qudi od samih sebe. Niko nema strpqewa daslu{a ~oveka. Ni svoj glas! Svako ìvi sam sa svojom mukom.

MARKO: Ima mnogo sre}nih qudi. Vi{e nego ikad. Odavde, izPe}ina, se to ne vidi. Gradovi su puni nekih novih qudi.@ive druk~ije nego {to mi ho}emo. Niko ih vi{e, nikakvapolitika, nikakvi zakoni, ni vojska... Nikakvi stari na~iniih ne mogu kontrolisati. To je ceo svet. Dunav, vodu...moè{ prora~unati, wih – ne moè{. Te{ko da bi i vojskamogla. Ko moè da drì na ni{anu toliki svet. Treba senavi}i na milijardu qudi. Mi smo, o~e, ra~unali uvek samnogo mawim brojem, ra~unali smo na prste, ra~unali sajednim narodom. Kao sa jednom familijom, kao sa jednimselom... A gde je sad narod? Prvo treba zaboraviti onaj malinarod iz ~itanke, ali... treba se naviknuti.

RADOVAN: Trideset sedme su ovde, na ovom doksatu, kod mene u gostima,na ru~ku i konaku, bili zemqoradni~ki prvaci, skoro svi...I Piòn, i doktor Gavrilovi}, Staji}, Vlajinac, inèwer\or|evi}... I Viloti}. Samo Dragoqub nije mogao... Oni su,


bogami, znali kako treba, nego nisu mogli. Dvadeset devetesam slu{ao u Beogradu jednog Rusa, izbeglica, ali pametan~ovek, profesora Tatomjenca...

MARKO: Sve su znali? îtao sam. “Seqa~ka dràva”, “Seqa~kademokratija”, “Grupa za socijalnu i kulturnu akciju”? Gde susada oni? U poùtelim, pra{wavim novinama koje vi{e nimi{evi ne}e da glo|u.

RADOVAN: Ostali su seqaci. Sa mr{avom stokom, o{ugavqenim vo}em,ru`nim ènama i podivqalom decom. Da ginu kad treba zadràvu, da se mole onom gore za dve {ake ki{e.

MARKO: Ni wih vi{e ne poznajemo. Ni ja, ali ni ti.

RADOVAN: Sad kad si|u na prugu... Sve }e rasprodati. Osta}e samosakati i zatucani. Kao Gradac – osta}e, dok sasvim neistruli, na{a ku}a na brdu. I grobqe!

MARKO: Pe}iwanima }e biti boqe. Seqaci iz drugih sela poredDunava koje voda ne plavi sad bi se mewali sa wima. Na{iimaju {ansu.

RADOVAN: Sve }e rasprodati. Ne mogu se oku}iti. Kad se seqak jednomrasku}i, postaje varo{ka va{ka – najgora, najru`nija vrstanaroda.

MARKO: Ti besku}nici treba da spasu svet.

RADOVAN: Svet nisu mogli da spasu pametni, {kolovani qudi...profesori, inèweri, doktori...

MARKO: O~e, ja sam seqak, ili bar seqa~ki sin, ali jasno mi je: ovazemqa }e se izvu}i iz blata i nema{tine onda kad seqakabude toliko da tek svaki deseti regrut bude iz seqa~ke ku}e.

RADOVAN: Onda ne}e biti vojske. Dragoqub mi je objasnio {ta vimarksisti mislite o nama. [ta pi{e u va{em }itapu, uva{em Manifestu? “Idiotija seoskog ìvota”! Alal vera!Sve je obrnuto, sine. Krenulo je na onu stranu gde ste vihteli, krenulo je naopako.

Dolazi Lazica sa sve`wem novina i {arenih ilustrovanih ùrnala.

LAZICA: Nikola je ostao na stanici. Zakupio dva vagona doPoàrevca.

Ku}a na brdu 81

RADOVAN: [ta ho}e?

LAZICA: (Marku)Traì da mu pozajmi{ {est stotina hiqada. Vrati}e tiosam, za deset dana.

RADOVAN: Ne me{aj se s wim.

LAZICA: Kupuje od Pe}iwana spomenike sa grobqa.

RADOVAN: Prodaju?

LAZICA: Koliko ih znam – proda}e. Boqe i najmawa para nego da odesve badava pod vodu.

RADOVAN: Gospode boè, ovo nikad nije bilo. I mrtve prodaju!

LAZICA: (Marku)Traìo, molio da mu pare po{aqe{ odmah.

RADOVAN: Ruka ti se osu{ila ako mu dinar da{. Ima{ vlast, naredimiliciji da ga veù... Nek ga proteraju u neku tu|u zemqu.Prokleo bih ga da imam {ta da mu kunem, da ima ne{tosveto... Ku}u nema, da ima... kamin nikad da mu zadimi; pragnema, da ima... kroz prag trava proklijala...

LAZICA: Ne kuni, Radovane. Sin ti je.

RADOVAN: Stiè me osveta za onu sre}u od sinova i diku na sinove.Onolika sre}a – to nije slutilo na dobro. Moji sinovi, tribrata, sva trojica |aci – samo se smeju, podvriskuju kao`drebad. A kad po~nu da jedu... Dole, pod orahom veliki sto,beli ~ar{av, boùri i georgine u gradini, opalo vo}e uvo}waku... Mati im iznosi na tepsiju vru}u pitu. Oni ubelim, lanenim ko{uqama... Razdrqili kragne, izbili imcrveni grudi}i. Gledam ih odavde sa doksata, do|e mi nekatoplina, skakao bih i ja od radosti, ali, namr{tim se, si|empod orah i grdim. A oni se smeju. Onda odnekud, iz nekogzelenila, izi|e Jelena... Ide iz vo}a, grize veliku jabuku,~ita neku kwigu... Wima puna usta pite... Boè, kud sve topropade? Gospode, jesam li sawao? Kako se sve pokvarilo,kako je sve poru`nelo. Imali su bele, bele ko{uqe...


DRUGA SLIKA

Istog dana, kasno popodne. Sparan, teàk dan. Na doksatu su bra}aNikola i Marko i sluga Lazica. Kao i dosad – radio iz Jelenine sobe.

LAZICA: Luta, posr}e kroz topole... Kao divqi ~ovek, ~im nawu{i damu se prilbliàva neko ìv – ~ovek, dete ili zvere, po~iweda vi~e, da ga odgoni od sebe. Deca ga izazivaju, ~ikaju,skrivaju se u {umi, pewu po visokom drve}u, draè ga.Nagnali ~opor sviwa na wega. Goru sudbinu mu nije mogaopoèleti najve}i du{manin.

NIKOLA: (Marku)Jesi li bar ti poku{ao da ga smiri{?

MARKO: Ti si ga oterao u {umu, ti ga vrati.

NIKOLA: Ti si wegov naslednik i dika.

MARKO: Oti{ao je iz ku}e kad mu je Lazica ispri~ao tvoj odvratniplan sa grobqem i spomenicima.

LAZICA: Razgovara sa sviwama, deca urli~u i vri{te, seqaci seokupili oko Rokse na ivici topoqara.

NIKOLA: Pobi}u ih! Sve }u ih poklati!

Nikola pojuri sa doksata, Marko za wim. Stigne ga, obojica padnu,gu{aju se. Marko nekako uspe da ga zaustavi.

MARKO: Ne pravi jo{ ve}u nesre}u!

NIKOLA: Sviwe!

MARKO: Ja }u.

NIKOLA: Pokla}u ih!

MARKO: Dovoqno si nesre}e doneo.

NIKOLA: Pusti me!(Otima se, Marko ga zadràva)

MARKO: Ne sme{! Odlazi!

NIKOLA: Pla{i{ se. Bira~i ~ere~e oca narodnog poslanika, a on nesme da ga brani od zveriwa jer su na prole}e novi izbori.

Marko zamahne pesnicom da udari brata, zaustavi ga Lazi~in krik.Lazica podignutih ruku.

Ku}a na brdu 83

LAZICA: Deco! Ja nisam poludeo. Ne mogu. Ja sam sluga, siromah~ovek. Bez ène, bez dece, bez {kole i imawa. Posledwi~ovek. Ne verujem da sam ikad imao ni oca ni majku. Nicigaru svoju nikad nisam imao.(Nikoli)Tvoje stare oficirske pantalone.(Marku)Ove cipele si mi ti dao, pre tri godine. Dobre su. Ja mesimi kuvam u ovoj ku}i.(Spusti nemo}no ru~ice, opet je stidqivi, ne`ni star-~i})Voleli ste moje pasuqe i ribu. Poga~u. Ako me volite...ovolicno... ako sam dobar i po{ten ~ovek – sedite i }utite.(Za~u|eni, posti|eni, Nikola i Marko ga poslu{aju)Ako moète bratski, razgovarajte. Ako ne moète, iditesvojim drumovima i ku}ama. Radovan je kurjak. Preìve}e.[ezdeset osam godina ìvim s wim. On ima tri ruke: levu,desnu i – Lazicu. Boè, kroz kakve smo sve nevoqe pro{linas dvojica. Ne moè ~ovek vi{e da voli ~oveka, brat brata,od onolikog koliko ga ja volim. Niko nije smeo da me uvrediod wega. Ubio bi. A ko sam ja? Niko! êtrdeset kila kostiju,ìla i suve sparu{ene koè. Kad umrem, kao da je otpaolist. Za zecom }e ostati ve}a àlost. A Radovan me nikadnije odvajao od sebe. Jednom me izvukao sa pola Dunava.Momci jo{ nismo bili, imali smo samo deset godina,plivali smo preko Dunava, tamo u Rumuniju... Iz besa, odwegovog zdravqa. Nisam mogao da otkaèm. Grudi mi uske,malko vazduha u wih stane. Na pola vode sam se zagrcnuo,uko~ile mi se noge, utrnula ramena... Uprtio me na le|a,izvukao sa pola Dunava u pesak. Deca smo bili, on plakao....Nikad, ni pre ni posle, za mnom niko nije zaplakao. Deco, neprili~i da vam ja govorim, vi ste qudi. Jo{ kakvi!Bistrice, ej! Ali moram. Vi ste Radovanovi sinovi... ako onumre... ne daj Boè, ne daj Gospode!... niko vi{e ne}e imatiqubavi, ni voqe, da ~uje moju i jednu re~. Celog ìvota sam}utao, slovce nisam izustio, ni za brk kad su me obesili uop{tini, nogama bubrege odvaqivali, u{i kad su ~upali...Znam, nije prili~no slugi, ali vi ste moji... Ne}u o meni, omeni nema {ta da se pamti. O wemu }u. Razgovara sa sviwamai zveriwem... pustite Lazicu, samo dve re~i... Smem?(Nikola i Marko slu{aju)On je za mnom zaplakao. To ho}u da vam kaèm, kad mu{kizapla~e... onda tu nema sluge. To je bratski. To je jedno. I


drugo da vam kaèm. Va{ otac je... bunar od ~oveka, ja samjedini bio dole. [ta ja znam, niko ne zna. Mo`da je i onzaboravio. Mo`da je mene Bog i ostavio da to znam. To jemoja kazna. Da gledam kako kopni i trune jedna ~udesija od~oveka. @ena, deca mu, ro|aci, zemqaci nikad ne}e saznati.ûdesija! I sve to u ovoj mojoj pile}oj glavi! I kad smoplivali na onu stranu, i kad smo, kri{om od Dragutina,i{li no}u u varo{, i kad se ènio, i kad se na Miqinoj vodibratimio sa Jeleninim ocem Kuqi{om, i kad se Radovansaìveo sa u~iteqicom Bugarkom, i kad je Kuqi{, umestonas... jer je na{a vojska Radovana odredila da ubije... ubioBugarina u~iteqa, i kad se i{lo u Beograd na skup{tinuzadrugara, i kad je umro Kuqi{ i ostavio u amanet RadovanuJelenu, i kad su dolazili oni qudi iz varo{i, i kad su sezakopali sanduci... i to! ... i kad su Bro|ani zaklali Mi}u, isve posle... Samo dva meseca nismo bili zajedno, kad sam biozatvoren u op{tini. Eto to je drugo.

Nikola i Marko }ute. Samo radio iz Jelenine sobe, iz wega ne{toapsurdno, kikot neki.

LAZICA: Deco, niko nije kriv. Tako je vaqda pisano.

NIKOLA: Ja sam hteo najboqe.

MARKO: Ispalo je najgore.

NIKOLA: Nisam mogao da dozvolim da ga vu~e{ u Beograd. To bi bilostra{nije od ovog... Boqe lud da tumara kroz Hrastova~u,boqe ìr da jede, boqe... nego da ga zakqu~a{ u neku sobu nanekom spratu u Beogradu. Mislio sam da napravim ku}u nazemqi, negde u Bawi, u novim Pe}inama... S parama koje }uzaraditi na spomenicima... Odveo bih tamo Jelenu i Lazicu,a ko zna... vaqda bih se i ja na kraju skrasio... Glava me boli,sve kosti, ki~ma... Zubi... Creva...

MARKO: Vi{e ti ni{ta ne verujem. Nikad ti ne}u oprostiti. Ne}e{mo}i da me ubedi{ da sve to nisi ovog trenutka izmislio. Tisi zaista huqa. Ne, to ni od sebe ne moè{ da sakrije{.

NIKOLA: Za ~ovekom ostaje samo ono {to je uradio. A kad se sve smiriostaje – ni{ta.

MARKO: Idi!

NIKOLA: Pare ne da{? Da platim qude. Dolaze sa dva traktora daprebacim do stanice.

Ku}a na brdu 85

LAZICA: Kopaju i pevaju. Narod se izrodio. Ona ~etvorica se napili,pevaju Ve~naja pamjat..., ga|aju se blatom i busewemmahovine. Roksa-kmet ska~e oko wih kao ve{tica i poùrujeih. Bojim se, da onako pijani i ludi, ne po~nu da ru{e igrobove na{ih, da za|u me|u Bistrice...

Marko odjuri.

NIKOLA: Lazice, napravi}u ti ku}u gde ho}e{.

LAZICA: Osta}u ovde, sa Radovanom. U ku}i na brdu.

NIKOLA: Ima}e{ najzad ne{to svoje.

LAZICA: Uvek sam bio Radovanov. Da potr~im, da posluìm, pri-nesem... I da }utim. Napravi ti ku}u za svoju glavu.

NIKOLA: Misli{ i ti da sam zlotvor?

LAZICA: Kad napravi{ ku}u, ako ti ostane, kad bude{ ponovo zaradiopare, napravi jednu malu kapelu na novoj obali Dunava.

NIKOLA: Jesam li zlotvor, Lazice?

LAZICA: Malu, sirotiwsku kapelu. I posveti je na{oj slavi SvetomNikoli. Za onog popa {to ste ga streqali, zbog Jelene iamaneta {to ga Kuqi{ zadao Radovanu, zbog toga {to si seodrekao oca, zbog pe}inskog grobqa, zbog svega {to sesru~ilo na na{e seqa~ke glave.

NIKOLA: To je sve bilo... I jo{ mnogo vi{e... Ali, Lazice, ti me zna{od ovolicnog... Jesam li zlotvor? [ta to bude sa detetom?

LAZICA: Silan, a nesre}an. Silina je kazna. Treba mnogo, mnogo jakadu{a da moè da drì silinu... Moglo je sve da budedruk~ije...

NIKOLA: Ovako sam hteo, ovako ho}u!

LAZICA: Kad napravi{ kapelu, nemoj se vi{e nikad vra}ati ovamo.

NIKOLA: Nikakvu kapelu ne}u da zidam... Nikakvu ku}u... @ive}u kakosam izabrao, kako sam zalutao... Kad ne budem mogao, kad mihrana ne bude slatka – znam {ta }u.

LAZICA: Nikad ~ovek ne zna kad je kraj. I kad zna – ~eka.

NIKOLA: [ta ~eka?

LAZICA: Ne znam. Ali svaki starac jo{ ~eka.

NIKOLA: êka{ i ti?


LAZICA: ^ekam.

NIKOLA: [ta?

LAZICA: (Smeje se)Ne{to najlu|e. [a{avo...(Prestane da se smeje)@eleo bih da i mene neko poqubi u ruku. Eto... Nikad tone}u do~ekati, pa opet – ~ekam.

Nikola po|e prema Lazici. Ovaj, upla{en, sklawa se. Nikola mu prilazi,Lazica krije {aku iza le|a, Nikola mu otima ruku. Qubi.

Na doksat dolaze Marko, Misin i jedan seqak. Seqaci su pijani, ali odstraha otre`weni, spremni na pokajawe. Kad ugledaju prizor – Nikolaqubi Lazicu u ruku, smeju se.

SEQAK: Qubim ruku, gosin Lazo!

Lazica otima ruku. Nikola raspali Seqaka posred lica, ovaj posrne.

NIKOLA: Poqubi}e{ i ti.

MISIN: Mi smo, majore, radili kako smo pogodili. Otkopali smo itovarili na prikolicu. Tako si rekao, tako smo radili. Dasmo malo popili – popili smo. Roksa donela balon rakije zapokoj wenima. Nismo mogli da odbijemo. Greh je.

MARKO: Kako ste smeli da kopate po bistri~kom grobqu?

MISIN: Mislili smo, majore...

SEQAK: Roksa-kmet nas naterala. Rekla da je major naredio...

MARKO: Ja sam te opomenuo da se na{e ne kopa bez oca.

NIKOLA: Ja im to nisam rekao.

MISIN: Roksa-kmet.

NIKOLA: Ko vas pla}a? Ja ili Roksa?

SEQAK: Nismo znali.

MARKO: Prekopali su i Mi}in grob.

LAZICA: I?

MARKO: Iskopali su!

LAZICA: Oba sanduka?

Ku}a na brdu 87

MISIN: Nema ni{ta unutra. Samo cigla i zemqa.

MARKO: Razbili su sanduke, razvalili...

SEQAK: Roksa-kmet...

MARKO: Stigao sam ba{ kad su razbijali budacima...

NIKOLA: (Lazici)Ni{ta?

LAZICA: Do{li su no}u, dva auta i fijaker, sanduci su bilizape~a}eni crvenim voskom i nekim {tambiqom. Bili sumnogo te{ki. Radovan i ja smo ih zakopali pored pokojnogDragomira.

NIKOLA: Bili su prisutni?

LAZICA: Odmah su oti{li... Samo Radovan i ja...

MARKO: Sanduci su bili zape~a}eni, ali – prazni. Samo cigla ikamewe, nikakav znak. Ni{ta!

LAZICA: Nismo otvarali... Radovan i ja smo kopali i raku za Mi}u.Preko sanduka. Bili su dole, video sam. Ovo sad je nekavraybina.

MARKO: Nikakva vraybina... Sve je jasno.

MISIN: Ko je ukrao?

MARKO: Ona pla{tenica u Va{ingtonu je originalna.

MISIN: Amerikanci? Rusi?

MARKO: Sastavi}emo zapisnik. Vas dvojica da potpi{ete.

SEQAK: Ne}u ni{ta da potpisujem. Ni{ta ne znam, nisam video,pijan sam.

MARKO: Ti si iskopao i razvalio sanduke.

SEQAK: Misin. Nisam ja.

MARKO: Obojica.

SEQAK: Ni{ta nismo uzeli, dece mi.

MARKO: Potpisa}u i ja. Potpisa}emo kako je bilo.

SEQAK: Potpi{ite ti i Misin.


MISIN: Mogu da potpi{em ono {to znam, a ja ni{ta ne znam. Menimajor platio da natovarim stare spomenike na prikolicu.Roksa-kmet rekla da moèmo da kopamo i u Bistri~ko,mislio sam: major naredio. Kopao sam, iskopao i razvaliosanduke. Nisam hteo, slu~ajno, sam pijuk udario. Onda si tido{ao. Drugo ni{ta ne znam. I ja sam malo popio, ovo znam,drugo ne znam...

NIKOLA: Ne bojte se. Niko vas ne okrivquje. Sad je sve svr{eno.Treba samo da potpi{ete da su sanduci bili razvaqeni i dau wima nije bilo ni~eg... Osim blata i kamewa.

MISIN: To mogu da potpi{em. I da se zakunem na sudu.

SEQAK: Mogu i ja. Ali samo to, ni{ta vi{e. Drugo ne znam. Za vremerata sam bio mali.

MARKO: Drugo znam ja.

MISIN: Prevara?

MARKO: Gospodin Vilovi}?

LAZICA: To je nemogu}e...

MARKO: Izigrali su jadnog starca. Igrali su, blefirali na naj-sigurniju kartu: ~asnu re~ jednog istinski ~asnog ~oveka.

LAZICA: Radovan to nije znao.

MARKO: (Nikoli)Na ovoj kombinaciji i ti moè{ da im pozavidi{. Staraciskrvavio, oslepeo, sina mu zaklali...(Lazici)... Tebi brk i{~upali, ku}u nam razvalili, a oni naaukcijama u [vajcarskoj, u Londonu i Be~u, u Madridu,kr~mili komad po komad Nikodimovi}eve zbirke.

SEQAK: To ne znam, to ne mogu da potpi{em.

MARKO: To niko i ne traì od tebe.

LAZICA: Vilovi} je bio... On je posledwi. Radovan i on u ~etiri oka...Izqubili su se na kraju... Radovan se prekrstio. “Ovoga mikrsta”, rekao je.

MISIN: Marko, nemoj da nas me{a{ u to.... Majore, rekao si da }ebiti ispla}eno. Danas...

LAZICA: Mi smo ~isti pred Bogom i pred qudima. Ovoga mi krsta..(Prekrsti se)

Ku}a na brdu 89

MISIN: Gde da potpi{em.

MARKO: Evo, pro~ita}u. Ti dodaj ako ima{ ne{to. “Dana 19. av-gusta...”

SEQAK: Na Preobra`ewe... Jesam ti rekao da se ne radi!

MISIN: Roksa.

MARKO: “... prekopavali smo, u saglasnosti sa vlasnicima, grobove nagrobqu u selu Pe}ine. Prilikom prekopavawa porodi~negrobnice Bistrice, iz istog sela, otkopali smo dva metalnazape~a}ena sanduka. Sanduke smo razvalili...”

MISIN: Slu~ajno... Bili su truli...

MARKO: “... u wima se nije nalazilo ni{ta, osim zemqe i kamewa.Razvaqivawu drugog sanduka prisustvovao je Marko Bi-strica iz Beograda. Sanduke smo ostavili na licu mesta iobavestili organe vlasti...”

SEQAK: Nismo mi. Ti si.

MISIN: Dobro, dobro. Nije va`no... A za pare, majore?

NIKOLA: Natovarili ste prikolicu.

MISIN: Prvo pare.

MARKO: Ovde potpi{ite.

LAZICA: (Nikoli)Na kraju, sve se svr{i. Nikolice, napravi onu kapelu.

Na doksat se pewe Radovan. Kaqavi opanci, guw pun ~i~aka i blata...Kad ga ugledaju Misin i Seqak se sklone u }o{ak. Lazica prilaziRadovanu.

RADOVAN: Je li Jelena ve~erala?

LAZICA: Radovane, iskopali smo sanduke.

Radovan saslu{a, stisne sna`no kutwake, mirno jo{ jednom upita.

RADOVAN: Jesi joj odneo ve~eru?

LAZICA: Misin i Guta.

RADOVAN: Odnesi joj ve~eru, Lazice.

LAZICA: Ho}u, Radovane.(Odlazi)

RADOVAN: Trebalo je da sviwama na vreme stavim brwice da neri{kaju.


MARKO: (Prilazi ocu)Oni su te slagali. Gospodin Vilovi}...

RADOVAN: Ukrali ste svete stvari i jo{ hulite na po{tene qude.

MISIN: î~a, ni~eg nije bilo. O~iju mi. Samo blato.

RADOVAN: Oni su bili qudi. Vi ste bagra i olo{. Svi!

NIKOLA: Pitaj Lazicu.

RADOVAN: Lazice!

Lazica, sa tawirom i hlebom – ve~erom za Jelenu.

RADOVAN: Jesi odneo ve~eru Jeleni?

LAZICA: Nosim.

RADOVAN: Odnesi joj.

Lazica ode. Sinovi i seqaci se me{koqe, }ute. Seqak bi se izvukao izsvog }o{ka, ne moè da pro|e pored Radovana koji stoji raskora~en nasred doksata.Sa radija se ~uje neko narodno kolo... Frula, harmonika, }emane, gajde,svejedno... Tre{ti kolo. Svi }ute...Lazica se vra}a. Radovan polazi prema wemu, Lazica ne ustupa, ~eka da gaprihvati.

LAZICA: Istina je Radovane. Mi smo ~isti pred svakim sudom.

RADOVAN: Laète!

LAZICA: Nas dvojica smo ~isti i pred narodnim i pred bo`jim sudom.

RADOVAN: Ho}ete da ih opawkate i naruìte. Oni su bili qudi.Vilovi} i ja smo se na krst zakleli... To pri~ajte deci, wihmoète da zaludite, kao {to su zaludeli moju decu. Menene}ete. Ukrali ste! Krali su i pre vas, ali su se stideli. Vipqujete na moju svetu `rtvu. U moje slepe o~i...

NIKOLA: O~e, prevarili su te.

RADOVAN: I ti to sme{ da mi kaè{? Ti!?

NIKOLA: Ja! Ja sam naredio da se kopa grobqe. Ja sam otkopao... La`!Sve – la`! Svuda – la`! Jelena je luda, ru`na, debelakrma~a... U sanducima nema ni~eg svetog, u sanducima jeblato. Zbog blata, zbog cigala si oslepeo, zbog kamewa siizgubio sinove.

RADOVAN: Laè{! Laète!

Lazica i Marko prilaze Radovanu, on ih odgurne.

Ku}a na brdu 91

RADOVAN: Beìte od mene!

LAZICA: Radovane!

RADOVAN: I ti! Ne kaqajte me.

LAZICA: Ja sam ~ist pred svakim sudom. Mi smo ~isti. Nikola ti jerekao istinu. U sanducima nije bili ni~eg. Jelena je trula,ugu{i}e je salo... Samo pu{i, mnogo ka{qe...

RADOVAN: Laè{! Vi mrzite sve {to je lepo i po{teno...

LAZICA: Ru`na i debela... I pred Kuqi{om smo ~isti. ûvali smo je,~uva}emo je do kraja... Odneo sam joj ve~eru.

RADOVAN: [ta ho}ete od mene? Za{to se svetite? [ta sam vam àou~inio? Grobqe raskopavate – za{to? Selo plavite –za{to? Uzeli ste sve – nosite? [ta ho}ete jo{? Da po-ludim? Ne mogu! Bistro mi sve u glavi. Ne mogu! Da mogu dapoludim, u vepra da se izmetnem, u drvo da se pretvorim. Nemogu. Ho}ete da se ubijem? To mogu, ali – ne}u! Ne}u ruku dadignem na jednog po{tenog, pravi~nog ~oveka. Ni huqunisam mogao da ubijem. Kuqi{ ubio Bugarina. Ne mogu dapoludim. Ne}u da se ubijem! Ubijte me vi! Moète, sve stemogli, i to moète.

LAZICA: Radovane.

RADOVAN: Ako ne}e oni, ako nemaju du{u, ubij ti! Sekirom. Kako zna{.Samo – ubij me! I ~uvaj Jelenu. Kuqi{u sam obe}ao kad jeumirao.

MARKO: O~e, ti i Jelena, i Lazica, svi }ete sa mnom u Beograd.

RADOVAN: Gospode, {ta da u~inim? Nau~i me. Kako ti je milo? Reci.Da poludim ne mogu. Da se ubijem – ne}u. Ja sam po{ten~ovek. Na kraju to mogu da kaèm: ja sam po{ten ~ovek. [tada radim? Qudski te pitam. [ta da radim?

Iz radija se ~uje ono narodno kolo. Radovan oslu{ne, neka blagost serazlije preko wegovog lica, nasme{i se, podigne ruku, kao kolovo|a, pukneprstima... Svi se udaqe od wega, gledaju ga.

RADOVAN: Hvala ti. Znam.

Radovan po~ne da igra kolo. Polako. Neko ìvo vla{ko kolo. Malo brè,brè, jo{ brè... Pucketa prstima, igra.

ZAVR[ETAK


/ColorImageDict > /JPEG2000ColorACSImageDict > /JPEG2000ColorImageDict > /AntiAliasGrayImages false /DownsampleGrayImages true /GrayImageDownsampleType /Bicubic /GrayImageResolution 300 /GrayImageDepth -1 /GrayImageDownsampleThreshold 1.50000 /EncodeGrayImages true /GrayImageFilter /DCTEncode /AutoFilterGrayImages true /GrayImageAutoFilterStrategy /JPEG /GrayACSImageDict > /GrayImageDict > /JPEG2000GrayACSImageDict > /JPEG2000GrayImageDict > /AntiAliasMonoImages false /DownsampleMonoImages true /MonoImageDownsampleType /Bicubic /MonoImageResolution 1200 /MonoImageDepth -1 /MonoImageDownsampleThreshold 1.50000 /EncodeMonoImages true /MonoImageFilter /CCITTFaxEncode /MonoImageDict > /AllowPSXObjects false /PDFX1aCheck false /PDFX3Check false /PDFXCompliantPDFOnly false /PDFXNoTrimBoxError true /PDFXTrimBoxToMediaBoxOffset [ 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 ] /PDFXSetBleedBoxToMediaBox true /PDFXBleedBoxToTrimBoxOffset [ 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 ] /PDFXOutputIntentProfile () /PDFXOutputCondition () /PDFXRegistryName (http://www.color.org) /PDFXTrapped /Unknown

/Description >>> setdistillerparams> setpagedevice

ku]a na brdu - Пројекат Расткоzauvek, da oslepim. mene su oslepeli, ali ja sam i daqe...

Documents