kukuruz

Prosolike ţitarice – kukuruz – (ratarsko-povrtarski priručnik) – dio peti

Prof. dr Jovan Todorović, prof. dr Ilija Komljenović

50

Kukuruz (Zea mays L.)

Sinonimi: žito, kuruz, turkinja, turska pšenica, carevac, furmentin, čenka, rumentin, kolomboć, golokud;Ruski:

кукуруза; Engleski: maize, corn; Francuski: maís, blé de Turque; Nemački: Körnermais.

Kukuruz je jedna od najvaţnijih poljoprivrednih vrsta univerzalnog značaja, prvenstveo za ishranu ljudi,

stoke i za preraĎivačku industriju. Iz kukuruza se industrijskom preradom dobiva se više od 500 različitih

proizvoda. To su pre svega prehrambeni proizvodi (za odojčad, kukuruzne flekice, sredstva za ugušćivanje

hrane, za popravljenje kvaliteta hleba, specijalni hleb, supe, paštete, začini, guma za ţvakanje, skrob, šećer),

lekarski proizvodi (sirup), farmaceutska i kozmetička sredstva, razni napici (alkohol, jabučna, mlečna i

limunska kiselina), tekstilni proizvodi (veštačko vlakno), hemijski proizvodi (boje, politure, azbesti,

nitocelulozam furfurol, hartije i plastične mase).

Zea mays L.

On ima visoki genetski potencijal za rodnost. Po količini stvorene organske mase po hektaru sa šećernom

repom zauzima prvo mesto, prevazilazeći u tome sve ostale gajene biljne vrste. Do sada najveći zabeleţeni prinos

kukuruza je 25 t/ha (ukupne zelene mase) koji je dobiven u SAD. Kukuruz je vrlo značajna stavka u ekonomije



51

svake drţave, jer moţe doneti znatna financijska sredstva kao izvozni artikl, što znači da je od strateškog značaja za

svaku drţavu, jednako kao pšenica ili soja.

Značaj kukuruza u privredi neke zemlje

Dakle, kukuruz je uz pšenicu i pirinač najvaţnija ţitarica u svetu. Najveći proizvoĎač kukuruza su SAD. Iza SAD po

ukupnoj proizvodnji dolazi Kina, zatim Brazil.

Proizvodnja kukuruza u svetu u 2002. godini (izvor podataka USDA)

Zemlja Površine (ha) Prinos (t/ha) Proizvodnja (u t)

SAD 28 550 000 7.87 224 760 000

Francuska 1 840 000 8.97 16 500 000

Italija 1 100 000 9.55 10 500 000

Juţna Afrika 3 600 000 2.64 9 500 000

Kanada 1 250 000 6.64 8 300 000

Zimbabve 1 250 000 800 1 000 000

Argentina 2 250 000 5.56 12 500 000

Kina 24 500 000 5.10 125 000 000

Ukrajina 1 200 000 2.50 3 000 000

Rusija 750 000 1.33 1 000 000

Indonezija 3 050 000 2.00 6 100 000

Rumunija 2 800 000 2.50 7 000 000

Srbija 1 200 000 4.17 5 000 000

Egipat 1 010 000 6.20 6 250 000

Maroko 2 600 000 1.27 3 300 000

Brazil 12 400 000 2.98 37 000 000

Indija 6 550 000 1.68 11 000 000

Filipini 2 550 000 1.77 4 530 000

Ostali 35 020 000 5.41 18 960 000

Svet (ukupno) 39 490 000 4.25 585 780 000

Poreklo kukuruza

Kukuruz je poreklom iz Amerike. O njegovoj uţoj postojbini postoji nekoliko hipoteza, ali je

najverovatnija i meksikanskom poreklu. U Meksiku su naĎene mnogobrojne forme kukuruza. Tamo se u divljem

stanju susreću biljne vrste bliske kukuruz (teozinta i gama), koje sa kukuruzom daju hibride. Naime, u divljem

stanju vrste kukuruza bliske savremenom do sada nisu otkrivene. Grupa kukuruza (Maydeae mathien) pored ostalih

uključuje tri najbliţa roda: Tripsacum (tripsakum), Euchlaena (teozinta) i Zea (kukuruz) ili mais.

Većina autor smata da je Euchlaena (teozinta) najsrodnija kukuruzu, ne samo zbog svog morfološkog izgleda već

što se moţe ako ukrštati s njim. Isto tako, smatra se da i Tripsacum (gama grass) ima vaţan uticaj na nastajanje



52

današnjeg kukuruza. Blisko srodstvo kukuruza nije se jako ispoljilo po spoljašnjem izgledu, pa se nikada nije ni

smatralo da je Tripsacum divlji kukuruz.

Na osnovu komparativne morfologije zaključeno je da je današnji kukuruz nastao od primitivnog pretka

koji je imao malen klip, zrna na krhkim drškama, i pokrivena plevama kao kod plevičara (Zea mays var. tunicata).

Činioci koji su uticali na promene primitivnog oblika u moderni kukuruz prvenstveno su prirodne mutacije, prirodna

selekcija i čovekova ukrštanja.

Tripsacum (gama grass) i Euchlena (teozinta)

Kukuruz je donesen u Evropu nakon otkrića Amerike 1492. godine. Prvo se počeo gajiti u Španiji

od 1525. godine, a otuda se proširio u Francusku, Italiju, jugoistočnu Evropu, Tursku, Afriku i dalje u Aziju dve do

Indije i Kine. U naše krajeve donesen je 1572. godine po nekim autorima iz Turske ili iz Italije.

Kukuruz je kod nas već u 17. stoleću predstavljao značajnu odomaćenu gajenu vrstu. Iako prvi podaci

govore o pojavi kukuruza na nekim našim područjima u 16. stoleća, ipak glavno širenje i veliki privredni značaj

kukuruza kod nas dobija tek u prvoj polovini 19. veka, a danas je jedna od najvaţnijih useva u nas.

Kukuruz je zastupljen na svim kontinentima, ali ne podjednako. To je usev severne, srednje i juţne

Amerike. Mnogo se gaji u Aziji, a sve više u Africi. U Evropi je kukuruz jedna od najznačajnijih gajenih vrsta,

posebno u podunavskom regionu (Srbija, Hrvatska, Rumunija, Bugarska, MaĎarska). Podunavske zemlje proizvode

10% kukuruza od celokupne svetske proizvodnje. Kukuruz se nije proširio na sever kao pšenica jer je to biljka

juţnijih krajeva, premda se zahvaljujući svojim polimorfizmu sve više širi i na sever (juţna Engleska, severna

Nemačka pa čak juţni Sibir i juţna Švedska).

Najpovoljniji rejon za gajenje kukuruza na severnoj polulopti je izmeĎu 15 i 450 severne geografske širine

(SAD, Meksiko, Indija, Kina, juţni deo bivšeg SSSR-a, Jugoslavija, Hrvatska, Rumunija, Bugarska, MaĎarska i

juţni deo Francuske), Afrika (na liniji Senegal, Mali, Niger, Čad, Sudan na sever do obale Sredozemnog mora).Na

juţnoj polulopti, najpovoljniji rejon je izmeĎu 210 i 35

0 juţne geografske širine (u Africi je to linija Juţna Rodezija,

do krajnjih granica Afrike, a u juţnoj Americi deo Brazila i Argentina)

Gajenje kukuruza van optimalnih rejona uslovljeno je gajenjem sorti ili hibrida sa kratkom i vrlo kratkom

vegetacijom.

Botanička klasifikacija

Kukuruz pripada porodici Poaceae (trave), podporodici Panicoideae (prosolika) i grupa Maydeae. U grupi

Maydeae ima osam rodova (genus), meĎu kojima je najpoznatiji Zea (kukuruz), Euchlena (teozinta) i Tripsacum

(gama trava ili gama grass). Ovi rodovi se razlikuju od ostalih po tome što imaju stablo celom duţinom ispunjeno

parenhimom i uglavnom razdvojene ţenske i muške cvasti, premda to uvek ne mora biti slučaj.

Vrsta Zea mays ima diploidan broj hromosoma 2n =20, i razlikuje se od većine jednogodišnjih biljaka

debelim stablom, visokim rastom i čvrstim, krupnim listovima.

Do sada je utvrĎeno 9 botaničkih grupa kukuruza, mada mnoge forme koje se nalaze u njegovoj

domovini nisu dovoljno proučene. Na osnovu oblika, graĎe i hemijskog sastava zrna, vrsta Zea mays je podeljena u

nekoliko podgrupa:

1. Kukuruz zuban (Zea mays L. var. identata Sturt.). Zrno ima izgled konjskog zuba (sa udubljenima na

vrhu). Ovo udubljenje nastaje usled neravnomernog sušenja brašnastog i ruţastog dela endosperma u doba

sazrevanja. Roţasti deo se nalazi na bočnim delovima, a brašnasti na vrhu i u sredini. Po duţini vegetacije

prevladavaju srednje i kasne forme. Stablo je najčešće visoko 180-250 cm. Retko stvara zaperke. Klip

dugačak, debeo i valjkast. Broj redova u klipu je od 14 do 26. Ova podvrsta je visoko prinosna, ali sa



53

zrnom slabijeg kvaliteta. Zrno sadrţi velike količine skroba, pa se stoga prvenstveno koristi za ishranu

stoke i industrijsku preradu (skrob, šećer, alkohol i dr). Zbog visokog prinosa i većeg sadrţaja skroba,

pogodan je za silaţu. Kod nas se ova podvrsta najviše gaji.

Zeam mays L.var. indentata Sturt. Zea mays L. var. indurata Sturt.

2. Kukuruz tvrdunac (Zea mays L. var. indurata Sturt.), zove se još “osmak”, a odlikuje se tvrdim, sjajnim

i okruglim zrnom, u mnogom po obliku sličnom zrnima kukuruza mekunca. Po graĎi zauzima sredinu

izmeĎu mekunca i kokičara. Endosperm je roţast i brašnast. Roţasti deo je jako izraţen i rasporeĎen po

spoljašnosti zrna, a brašnasti je u sredini. Stablo je po visini uglavnom manje od stabla zubana, sa

osobinom formiranja zaperaka u većem broju. Klipovi su različite duţine (dugi, srednji i kratki) i

valjkastog i koničnog oblika. Zrno je kvalitetnije od zrna zubana i pogodno je za ljudsku ishranu. Ova

podvrsta je manje prinosna od zubana. Broj redova u klipu je od 8 do 12, pa se zato naziva “osmak”.

3. Kukuruz šećerac (Zea mays L. var. sacharata Sturt), ima veći sadrţaj šećera u zrnu, koje je u zrelom

stanju sa naboranom površinom i prozračnim, staklastim endospermom sa malim sadrţajem skroba. Ovo se

objašnava što su forme ove podvrste izgubile sposobnost završetka procesa pretvaranja šećera u skrob.

Biljke ove podvrste imaju sposobnost stvaranja većeg broja plodnih zaperaka. Stablo je nisko, klipovi su

srednje veličine sa zrnima bele ili ţute boje. Gaji se radi potrošnje u sveţem (kuvanom) ili konzervisanom

stanju.

Zea mays L. var. sacharata Sturt. Zea mays L. var. everta Sturt. Zea mays L. var. tunicata Sturt.

4. Kukuruz kokičar (Zea mays L. everta Stur), je zastupljen u dve forme a) pirinčari – sa izduţenim

zaoštrenim zrnom, b) biserci – sa okruglim zrnom. Ova podvrsta po graĎi zrna slična je tvrduncu u kome

prevlaĎuje roţasti endosperm, samo se oko klice nalazi nešto brašnatog endosperma. Pri zagrevanju, zrno

puca i endosperm se pretvara u belu, rastresitu i šupljikavu masu. Pucanje nastaje pod uticajem vodene

pare koja se stvara prilikom zagrevanja zrna. Najbolje sorte kokičara su one čija je zapremina kokica od

20 do 30 puta veća od zapremine zrna. Kokičar je rana podvrsta, sa relativno niskim stablom, sa većim

brojem zaperaka i klipova. Koristi se u ljudskoj ishrani i ishrani stoke.

5. Kukuruz mekunac (Zea mays L. var. amylacea Sturt), odlikuje se potpuno ujednačenom brašnavom

graĎom endosperma, mekano je, bez sjaja, različitih boja, ali prevlaĎuje bela i plava. Endosperm zrna je

sastavljen od skrobnih zrnaca koja su okrugla, a meĎuprostor izmeĎu njih je slabo ispunjen proteinom.

Zrno mekunca se lako melje. Veličina i oblik zrna i klipa i boja plevica se odlikuju velikom raznolikošću.

Mekunac se upotrebljava za proizvodnju alkohola. Stablo je različite veličine sa osobinom stvaranja

zaperaka.



54

6. Voštani kukuruz (Zea mays L. var. ceratina Kulesh), ima zrno slično tvrduncu, samo se od njega

razlikuje po mat površini. Spoljašni deo zrna je proziran, pa sa svojim osobinama podseća na vosak. Ranije

je ovaj kukuruz bio rasprostranjen u istočnoj Aziji, a danas se gaji u SAD.

7. Kukuruz plevičar (Zea mays L. var. tunicata Sturt.) je

retka podvrsta. Zrna su mu obavijena plevicama, koje se

obrazuju od pleva. Nema ga u proizvodnji osim u

botaničkim vrtovima ili naučnim institutima.

8. Kukuruz poluzuban (Zea mays L. var. semidentata

Kulesh), se od zubana razlikuje manje izraţenim

udubljenjima na vrhu zrna, većim sadrţajem endosperma. Zrno

je manje pljosnato, deblje, po krajevima zaobljeno, različite boje

i veličine.

9. Kukuruz mekani šećerac (Zea mays L. var. amylo

sacharata Sturt), ima klinasti oblik zrna. Donji deo zrna je

brašnav, a gornji roţast i smeţuran, kao u šećerca je

ispunjen dekstrinom i proteinom. Nema veći privredni

značaj. Građa biljke kukuruza

Najveći značaj u proizvodnji imaju podvrste zubana i tvrdunca, zatim slede šećerac i kokičar. Ostale

podvrste su znatno manjeg značaja, a neke su interesantne čisto sa botaničkog stanovišta i kao izvor za dalji rad na

oplemenjivanju kukuruza i stvaranju hibrida sa specifičnim osobinama i za posebnu namenu.

Morfološke osobine

Kukuruz ima specifičnu morfološku graĎu i meĎu svim ţitima je najkrupnija i najjače razvijena biljka.

Korenov sistem je kao kod ostalih trava ţiličast, Kod kukuruza razlikujemo pet tipova korenova: 1)

primarni ili glavni klicin koren, 2) primarni (klicini) hipokotilni, seminalni ili bočni klicini korenovi, 3)

klicini (epikotilni) mezokotilni korenovi, 4) sekundarni (adventivni) podzemno nodijalni korenovi i 5)

vazdušni nodijalni koreni ili “pandže”.

Građa korenova i stabla kukuruza



55

Klijanje zrna kukuruza Građa klijanca kukuruza

Zrno kukuruza klija sa jednim primarnim klicinim korenčićem, koje se posle grana i daje bočne korenove.

Ubrzo posle suzbijanja klicinog korenčića pojavljuju se tzv. hipokotilni ili bočni primarni klicini korenovi. Oni

izbijaju iz klice, neposredno ispod klicinog listića. Ovi korenovi se formiraju u periodu klijanja i ostaju u ţivotu

tokom cele vegetacije. Broj bočnih seminalnih korenčića zavisno od sorte i hibrida je u rasponu od 1 do 13. U toku

2 do 3 sedmice posle nicanja imaju osnovnu ulogu u ishrani biljke. Razvitkom nadzemnih nodijalnih (adventivnih)

korenova, uloga i značaj klicinih korena postepeno se smanjuje iako njihova aktivnost time ne prestaje potpuno.

Pored ove vrste korenova, kod kukuruza se javljaju epikotilni (mezokotilni) korenovi, Posle klijanja i

početka rasta klice od klicinomg kolenca odvaja se kolence klijanca sa klicinim listićem (koleoptilom). To prvo

kolence koje nije pokriveno koleoptilom naziva se epikotil. Kolence klijanca obično se formira na 3-4 cm ispod

zemlje, bez obzira na dubinu setve. Ako je setva preduboka, epikotil će biti duţi. Upravo na epikotilu se razvija treći

tip korenova-epikotilni ili mezokotilni korenovi. Oni se slabije razvijaju i nemaju značajnije funkcije u ishrani

biljaka.

Najvaţnij tip korenova su korenovi čvora bokorenja (nodijalno ili adventivno korenje). Ono se

razvija na bazalnom interkalarnom meristemu donjih internodija stabla, i to iz podzemnih internodija stabla, pa se

naziva podzemno nodijalno korenje. Ovakvih kolenaca (nodija) moţe biti više. Ovo korenje počinje da se stvara

u fazi 3-4 lista i nalaze se blizu površine zemljišta na dubini čvora bokorenja. Oni u odnosu na primarni korenov

sistem predstavljaju sekundarni korenovi sistem, i oni čine osnovnu masu korenovog sistema kukuruza. Razvijaju

se dobro i u početku rastu skoro vodoravno, a zatim se usmeravaju u dubinu. Svoj maksimum razvića dostiţu u

početku voštane zrelosti zrna. Mogu se razviti u metar u širinu i 2 m u dubinu.

Vazdušni korenovi kukuruza (pandže) Listovi i stablo kukuruza

MeĎutim, glavna masa korena nalazi se u površinskom sloju zemljišta do 30 cm dubine, a manje deo se

nalazi na dubini do 60 cm. Kukuruz ima moćan korenov sistem, ţiličastog tipa, a jedna biljka svojim razgranatim

korenovim sistemom obuhvata i do 2 m2 zemljišta.



56

Vazdušni korenovi ili “pandže” se razvijaju iz prvih kolenaca iznad površine zemlje, zelene su boje, vrše

asimilaciju, debeli su. Ako se ogrnu zemljom, preuzimaju ulogu pravih sekunadarnih korenova. Ovi korenovi sluţe

jako razvijenim biljkama kukuruza kao potpora protiv izvaljivanja i poleganja.

Poznavanje razvoja korenovog sistema i uslova koji stimulišu ili destimulišu normalan razvoj korena je od

bitnog značaja za planiranje agrotehničkih mera.

Stablo kukuruza je uspravno i sastavljeno, kao i kod drugih ţita, od kolenca (nodi) i članaka (internodi),

valjkastog je oblika, visoko i relativno debelo. Visina potpuno izrasle biljke koleba se od dvega 50 do 70 cm, kod

nekih sorata i populacija na krajnjem severu gde se još gaji kukuruz, pa do 7 m kod nekih tropskih i vrlo kasnih

formi. Promer stabla je od 2 do 7 cm.

Zaperci kod kukuruza Poprečni presek stabla kukuruza

Stablo je ispunjeno parenhimom, koji je u mladom stanju vrlo sočno i bogato šećerom. Do faze cvetanja

sadrţaj šećera je oko 5%, a sa starenjem biljke, stablo ogrubi i sadrţaj šećera se jako smanjuje. Stablo je člankovito

sa slabo izraţenim kolencima.

Broj članaka se kreće od 8 do 30 pa i više, u zavisnosti od podvrste i genotipa u okviru pojedinih podvrsta.

Na stablu, u pazuhu srednjih listova obrazuju se klipovi koje predstavljaju ţensku cvast bočnih skraćenih izdanaka,

koji se razvijaju iz tačaka rasta u pazuhu listova. Broj klipova je osobina podvrste i genotipa. Najčešće se razvije od

1 do 2 klipa, ali ih moţe biti više. Iz pazuha donjih listova, mogu se razviti donji izdanci (zaperci). Sklonost

obrazovanju zaperaka je osobina podvrste i genotipa (sorte, hibrida). Stablo kukuruza se završava metlicom (muška

cvast). Zaperci ste takoĎe, ukoliko se sasvim razviju, završavaju metlicom, a u povoljnim uslovima mogu doneti i

klip.

List se sastoji od lisnog rukavca i liske. Liska je široka, dugačka, olučaste

graĎe, sa jako izraţenim srednjim nervom. S donje strane je gladak, a sa gornje

obrasla dlačicama, ivični deo zbog jače razvijenosti je talasast. Kukuruz ima mnogo

listova pa se prema mestu gde se zameću i prema vaţnosti dele na: a) klicini ili listovi

klijanaca - ubrajaju se prvih 5 kod ranih odnosno 7 listova kod kasnijih tipova; b)

pravi ili listove stabla - iznad sedmog lista počinju pravi ili stablovi listovi, u čijem

pazuhu se mogu javiti klipovi. Ovi su listovni najodgovrniji za razvoj klipa a najviše

srednji i to oni u čijem se pazušku stvara klip i listovi neposredno ispod i iznad klipa;

c) listovi omotača klipa (komušina) – ovi listovi omotavaju klip. Kod ovih listova je

razvijen rukavac kojiomotava klip, dok su liske male ili potpuno rudimentirane.

Broj listova vezan je za broj internodija, odnosno, koliko ima internodija,

toliko ima listova., što znači da ih moţe biti od 8 do 30 ili više. Kod ranijih tipova broj

listova je manji a kod kasnih veći. Kukuruz ima sposobnost da, obzirom na graĎu lista,

prikuplja rosu i najmanje padavine i da ih duţ stabla sprovodi do korena. List stabla

Ova se sposobnost iskorištava pri primeni ishrane preko lista. Stvaranje broja listova prolazi počinje vrlo

rano u periodu diferencijacije članaka i internodija i u to vreme biljka imora da ima optimalne uslove za razvoj.

Površina lista po biljci nalazi se u granicama od 0.3 od 1.2 m2. Pravilno usklaĎena lisna površina osigurava najbolju

fotosintetičku aktivnost, pa prema tome, uz ostale uslove, i najveći prinos organske materije i glavnog proizvoda tj.

zrna. Iz toga razloga, osnovni zadatak u



57

proizvodnji kukuruza je omogućiti stvaranje optimalne lisne površine i što duţe očuvanje aktivnosti ukupne lisne

mase, naročito pravih listova stabla.

Cvast ili cvet. - Kukuruz je jednodomna (monoecijska) biljka s odvojenim polovima. Muški cvetovi su

skupljeni u cvast-metlicu koja se nalazi na vrhu stabla, a ţenski cvetovi su skupljeni u cvast –klip koji se nalazi u

pazuhu listova . Na istoj biljci, uvek za nekoliko dana ranije počinje cvetanje muških cvetova. Ponekad se u metlici

mogu formirati dvopolni cvetovi ( i na zapercima) ili i muški i ţenski posebno. To je slučaj u ranih sorata poreklom

sa severa. Isto se to moţe desiti i na klipu

kukuruza.

Muška (metlica) i ženska cvast (klip) kukuruza Pojava dvospolnosti na metlici i klipu

Metlica se sastoji od srednje ose ili glavne grane metlice i postranih ili bočnih grana, čiji broj se najčešće

kreće od 3 do 15. Metlica kukuruza se manje grana od drugih ţita koja imaju cvast metlicu. Srednja osa je kraća ili

duţa, zbijena ili rastresita, uspravna ili malo povijena. Boja metlice je zelenkasta ili raznih nijansi ljubičaste ili

crvene boje, u zavisnosti od prisustva antocijana. Na srednoj osi i postranim bočnim granam metlice nalaze se

dvocvetni klasići. Klasići su rasporeĎeni u parovima, od kojih su rasporeĎeni oko čitave ose u više redova, a na

bočnim granama u dva reda i obično na gornjoj strani. Pleve klasića su široke i pri vrhu zaoštrene, sa 3 do 8

uzduţnih ţilica. Svaki cvet u klasiću se sastoji od dve plevice i tri prašnika. Plevice su tanke i prozirne. Svaki

prašnik je sastavljen od prašničke niti (filamentum) i dve prašne kesice (antere). Iz prašne kesice se oslobaĎa koji

se raznosi vetrom na daljinu i do 200 m.

Građa metlice kukuruza

Klip je ţenska cvast koja se formira na vrhu bočnih izdanaka koji se razvijaju iz tačaka rasta u pazuhu

listova na glavnom stablu, a mogu i na zapercima. Ove tačke rasta se zameću u pazuhu svih listova izuzev nekoliko

gornjih, ali samo jedna kod jednoklipnih ili 2-3 kod višeklipnih genotipova i to u pazušcima srednjih listova (slika

22).

Klip se sastoji od zadebljalog vretena (oklasak, okomak, tekunica, ajdamak, kočanka, šapurika) na kome

se uzduţno u parnim redovima nalaze klasići sa ţenskim cvetovima.



58

Građa klipa kukuruza Građa ženske cvasti kukuruza

Klasići su dvocvetni, ali od njih je samo jedan plodan, sa izuzetkom jednog genotipa šećerca u koga su

oba cveta u klasiću plodna. Pleve i plevice su slabo razvijene. Broj redova u klipu je uvek paran i on je vezan za

paran broj klasića na vretenu klipa. Broj redova na klipu se kreće od 8 do 26. Klip je spolja pokriven lisnim

omotačem (komušina) i ona u masi klipa učestvuje sa oko 15%. Tučak ţenskih cvetova je sa dugačkim stubićem,

koji u obliku niti dolazi sa plodnika i prilikom cvetanja izlazi iz komušine u obliku “svile”. Stubić (svila) se

završava dvodelnim ţigom, a obrasla je kratkim dlačicama, lepljiva i odlikuje se sposobnošću da omogući klijanje

polena celom duţinom a ne samo na ţigu. U klipu ima veliki broj cvetova a kreće se u rasponu od 500 do 1000, što

znači da moţe imati i toliko formiranih zrna.

Najpoţeljnije je da se klipovi obrazuju na sredini visine stabla. Duţina klipa moţe da iznosi od 8 do 40

cm, debljina od 3.5 do 7.0 cm i teţina od 200 do 500 g. Na vreteno klipa (oklasak) moţe da otpada 12-35%, ali je

najpoţeljniji odnosu u okviru od 16 do 20%. Debeo oklasak nije poţeljan.

Ranije je istaknuto da je broj redova u klipu uvek paran i najčešće deljiv sa 4. Postoje dve teorije, prema

jednoj to je posledica nastanka klipa srašćivanjem 8 grančica teozinte, od kojih su 4 plodne i 4 neplodne. Neplodne

površine su uočljive kod genotipova sa manjim brojem redova (tvrdunci ili osmaci). Od broja klasića na svakoj

plodnoj površini zavisi ukupan broj redova u klipu. Ako imamo 2, 3,4 ili 5 redova klasića, onda se mnoţenjem sa 4

(četiri plodne grane koje su učestvovale u formiranju klipa), dobijemo 8,12,16 ili 20 redova. Prema drugoj teoriji,

oklasak je sastavljen od većeg broja pregrada a na svakoj pregradi se nalazi 2 reda zrna. Na svakom oklasku moţe

se javiti od 4 do 11 pregrada pa se tako dobije od 8 do 22 reda.

Građa zrna kukuruza (uzdužni, bočni i poprečni presek) Broj redova zrna u klipu kukuruza

Zrno kukuruza je zapravo jednosemeni plod (cariopsis) i sastoji se iz tri osnovna dela – omotača ploda

(perikarp) sa omotačem semena (perisperm), endosperm (brašnav ili roţast) i klice (embrion). Ova tri osnovna

dela su strukturno različiti pa se lako razdvajaju. Na omotač ploda od ukupne teţine zrna otpada 5-7%, na klicu 10-

14% i na endosperm oko 80%. Endosperm ima brašnastu i roţastu strukturu. Brašnasta struktura je iste graĎe kao

kod pšenice (rastresita je i u meĎuprostorima ćelija nalaze se skrobna zrnca). Kod roţaste strukture zrna skroba su

zbijena a meĎuprostori su ispunjeni proteinima što znači da je roţasti endosperm bogatiji proteinima. Aleuronski

sloj zrna kukuruza je sastavljen od jednog reda ćelija. On je najčešće bezbojan, ali moţe biti i obojen (plav,

mrkocrvenm purpuran i crven). Ţuta i bela zrna imaju bezbojan aleuronski sloj. U ćelijama perikarpa se nalazi

pigmentni sloj koji daje specifična obojenja zrnu, ali moţe biti i bezbojan. Klica je smeštana u osnovi endosperm u

donjem delu na prednoj strani zrna. Sastoji se od središnje osovine, koja se na bazalnom delu završava začetkom

primarnog korena (radiculae) omotanim korenovim omotačem (coleorisae), a na suprotnom kraju vršnim delom

primarnog stabla (plumula). Primarno stablo je sastavljeno od 5 do 6 kratkih internodija, a na svakom nodiju nalazi

se jedan list. Prvi list je poznat pod nazivom štitić (scutelum). Štitić se nikad ne razvije u pravi list već sluţi kao

membrana koja deli klicu od endosperma. On je propustan, pa za vreme klijanja propušta hranjive materije iz

endosperma u klicu. Drugi listić je štitni listić (coleoptilae) i pričvršćen je na drugo kolence. On je modifikovan i

sluţi kao zaštitni omotač za ostali deo plumule prilikom probijanja kroz zemljište do površine u procesu nicanja. Pro

izbijanju na površinu, ona se raspukne i prvi listić plumule izbija napolje.

Hemijski sastav zrna kukuruza zavisi od niza faktora (tip hibrida, agroekološki uslovi proizvodnje,

zemljište i Ďubrenje, uslovi sazrevanja, vreme i način berbe, uslovi uskladištenja itd). Sadrţaj proteina kreće se od

10 – 20%, s dosta slabim aminokiselinskim sastavom. Sadrţaj ulja je u proseku od 4 do 6%, a najveći deo se nalazi

u klici (sadrţaj ulja u klici moţe biti i do 40%). Osnovu endosperma čini skrob (50-70%). Pored skroba javljaju se

šećeri u obliku amildekstrina, glikoze i saharoze.



59

Hemijski sastav zrna kukuruza (u %)

Biološke osobine

Kukuruz, kao ostale biljke prolazi kroz odreĎene faze rasta, koje nazivamo fenološke faze i kroz odreĎene

faze razvića ili etape organogeneze generativnih organa. Kukuruz ima svoju vegetativnu i generativnu fazu, koja se

maifestuje unutrašnjim promenama za koje su potrebni odgovarajući uslovi spoljne sredine. Dakle, on prolazi kroz

sledeće fenološke faze: klijanje, nicanje, faza 3 lista, faza 3-5 listova, faza 5-7 listova, faza 9-11. listova, faza

intenzivnog porasta, metličanje, cvetanje metlice, cvetanja klipova i oplodnja, faza mlečnog stanja, voštana i puna

zrelost.

Faze razvoja biljke kukuruza

Faza 3-5 listova pripada vegetativnoj fazi. Od faze 3 lista nastupa generativna faza metlice, a od faze 5-7

listova nastupa generativna faza klipa. U svakoj od ovih faza kukuruz ima odreĎene zahteve prema uslovima spoljne

sredine.

Za klijanje i nicanje pored vlage, presudne su i temperature. Biološki minimum za ovu fazu je 80C, a

optimum je 200C, maksimum 25-30

0C. Za proizvodnju je značajan proizvodni minimum koje je 10

0C, a optimum

oko 150C. Temperature iznad biološkog minimuma smatraju se aktivnim temperaturama za kukuruz. Zahtevi prema

vlazi i ishrani u ovom stadijumu razvoja su mali pošto biljka koristi rezervne materije iz zrna.

U fazi 3 lista kukuruz je ralativno otporan na niske temperature i moţe da podnese mrazeve u kratkom

trajanju od -2 do -30C, uz delimično oštećenje lisne površine. On je u ovoj fazi osetljiv na visoke temperature.

MeĎutim, ukoliko se niţe temperature od 6 do 80C zadrţe duţe, dolazi do negativnih posledica po daljni razvoj

biljaka (formiranje malog broja listova i povećani broj zaperaka). Faza trećeg lista kod kukuruza odgovara fazi

bokorenja kod pšenice, samo što bokorenje kod kukuruza nije poţeljno (osim kod šećerca). U ovoj fazi zahtevi

prema vlazi su mali, ali su zahtevi prema ishrani veliki i to prvenstveno prema azotu, zatim sledi kalijum i napokon

fosfor.

Pepeo

1%

Šećeri2 %

Voda

14%

Ulje

4%

Proteini

18%

Skrob

61%



60

U fazi 3-5 listova povećavaju se zahtevi prema toploti i kreću se od 15 do 200C, a takvi zahtevi se

nastavljaju i dalje sve do metličanja, kada su neophodne više temperature, koje se kreću od 20-220C.

Od faze 5-7 listova intenzitet usvajanja azota kalijuma se smanjuje. Kada je kukuruz dostigao visinu do 50

cm , pa do metličanja, odnosno svilanja, nastupa period brzog vegetativnog porasta. U tom periodu se potpuno

izgradi stablo i listovi kada se postiţe konačna visina biljke. Za ovaj period potrebna je dovoljna obezbeĎenost

vlagom i da srednje dnevne temperature vazduha budu u rasponu od 20 do 220C.

Proces oprašivanja

Cvetanje (svilanje) i oprašivanje u normalnim okolnostima obično nastupa sinhronizovano. Kukuruz je

tipična stranooplodna biljka i oprašivanje se vrši vetrom (anemofilno). U povoljnim uslovima tučak ostaje

sposoban za oplodnju i do 20 dana od izbijanja ţigova (svile). Oprašivanje se najintenzivnije dešava u ranim

prepodnevnim časovima. Kukuruz ima otvoreno cvetanje, pa nepovoljni vremenski uslovi (kada je temperatura

vazduha preko 300C i relativna vlaga vazduha ispod 60%) zbog abortacije polena i ţiga tučka dolazi do slabe

oplodnje naročito vršnih ţenskih cvetova. Posle oplodnje nastupa brzi razvoj zrna u klipu, tako da se ona posle 15

do 15 dana nalazi u fazi vodenastog stanja zrna. Tada je završen rast oklaska, omotača klipa, i drške klipa, a u

embrionu su tada začeti koleoptila, prvi listić i glavni primarni koren. Započinje i intenzivno nakupljanje skroba u

endospermu i traslokacija biljnih hranjiva iz vegetativnih delova u zrno. Posle ove faze nastupa mlečno stanje, u

kojoj su formirani sve začeci u embrionu, a u zrnu protiče intenzivno nakupljanje rezervnih materija. Nakupljanje

suve materije u zrno završava se 50-60 dana nakon oplodnje. To je faza fiziološke zrelosti, a odlikuje se pojavom

crnog sloja na dnu zrna. Sadrţaj vode u zrnu je tada u granicama od 30 do 40%. Omotač klipova i deo lista nisu više

zeleni. Nakon fiziološke zrelosti dolazi do gubitka vode u zrnu.

Vodenasto stenje zrna Mlečno stanje zrna Fiziološka zrelost zrna

Kao i druge biljke, kukuruz u svom razviću prolazi kroz odreĎene etape razvoja reproduktivnih organa

(etape organogeneze). Metlica prolazi kroz devet a klip dvanaest etapa organogeneze.



61

Etape organogeneze metlice (muška cvast)

Etapa

organogeneze Opis etape organogeneze

I Nediferencirani konus rasta metlice.

II Konus rasta metlice izraţen, formirana kolenca i internodije stabla, začeti listovi.

III Izduţenje konusa rasta i segmentacija središnjeg dela, porast donjih internodija stabla.

IV Formiranje klasića na grančici metlice. Intenzivan porast stabla.

V Formiranje cvetova u klasićima metlice. Intenzivan porast stabla.

VI Formiranje polena u cvetovima. Brzi porast stabla. Poklapa se sa IV etapog org. klipa.

VII Porast svih elemenata cveta i grančica cvasti, izduţivanje prašničkih niti, završavanje formiranja

polenovih zrna. Brz rast vršnih internodija stabla (koji nosi metlicu).

VIII Metličanje.

IX Cvetanje

Etape organogeneze klipa (ženska cvast)

Etapa

organogeneze Opis etape organogeneze

I Nediferencirani konus rasta. Teško se razlikuje od kunusa metlice.

II Izduţivanje konusa rasta. Stvaranje zečetaka listova (buduća komušina).

III Nastavak izduţivanja konusa rasta.

IV Formiranje začetaka klasića na klipu.

V Formiranje cvetova u klasiću (dvocvetni klasići ali se samo jedan potpuno razvije).

VI Razvoj oplodnih organa i počinje porast stubića i ţigova svile.

VII Ubrzani porast klipa i porast svile (završava se proces formiranje polnih ćelija).

VIII Izbacivanje stubića sa ţigovima (svilanje)

IX Cvetanje i oplodnja. Nakon toga tučak odumire i suši se.

X Formiranje klice i počinje mlečno stanje zrna.

XI Završetak mlečnog stanja zrna.

XII Završetak voštane zrelosti.

Uslovi uspevanja kukuruza

Toplota. – Kukuruz ima velike zahteve prema toploti i njegovo gajenje je ograničeno junskom izotermom

od 170C a prosečne noćne temperature za tri letnja meseca ne bi smele biti ispod 12.8

0 C, odnosno prosečne dnevne

temperature ne bi smele da budu ispod 190C. Najveći rejon proizvodnje kukuruza ograničen je na pojas gde su

srednje dnevne temperature i letnjim mesecima od 22 do 260C, a srednje noćne iznad 14.4

0 C, sa bezmraznim

periodom od 140 do 150 dana.

Zahtevi kukuruza prema toploti su različiti u pojedinim fazama razvoja. Brzina prolaska kroz odreĎenu

fazu razvoja tesno je vezana sa količinom toplote uz optimalno obezbeĎenje drugih uslova. Tako je za nicanje

biološki minimum 80C, za formiranje vegetativne mase 10

0C, za formiranje generativnih organa i cvetanje 12

0C, za

dozrevanje 100C. Aktivne temperature su sve one koje se nalaze iznad ovih vrednosti. U našim agroekološkim

uslovima, setva kukuruza počinje kada temperature dostignu 10 do 120C. Kolebljivost temperatura u prvim fazama

razvoja utiče na slabije nicanje i propadanje jednog broja biljaka. Propadanje biljaka je vezano i za infekciju

gljivičnim bolestima. U fazi tri lista, kukuruz moţe da podnese niske temperature od 1- do -3 0C pod uslovom da ne

potraju duţe, dok su u tom periodu biljke osetljive na visoke temperature (ako su preko 200C). Period porasta od

faze tri lista povećavaju se zahtevi prema toploti. U to vreme srednje dnevne temperature trebaju da se kreću od 15

do 200C, ukoliko temperature padnu ispod te vrednosti kukuruz usporava rast i razvoj, odnosno produţava

vegetaciju. Optimum temperatura u toj fazi je 280C. Optimalne temperature za metličanje su 18 do 20

0C, za period

metličanja i cvetanja 20-220C a za period dozrevanja od 22 do 23

0C.

Ranije je bilo rečeno da kukuruz u prvim fazama razvoja podnosi temperature do -30C, što nije slučaj u

jesenjem periodu, kada prvi mrazevi oštećuju list i dovode do prisilne zriobe kukuruza. Prvi mrazevi u nas se

najčešće javljaju oko 10. oktobra, kada bi do tog datuma kukuruz trebao biti u fazi voštane zrelosti. Suviše visoke

temperature u doba cvetanja su nepovoljne jer mogu izazvati abortaciju polena (ako su temperature vazduha diţu u

toku dana iznad 300C, a relativna vlaga pada ispod 60%).



62

Voda.- Kukuruz stvara veliku nadzemnu masu pa u vezi s tim troši velike količine vode po jedinici

površine iako nema veliki transpiracioni koeficijent. S obzirom na mali transpiracioni koefijent, za kukuruz se moţe

reći da ekonomično troši vodu. Transpiracioni koeficijent kukuruza je različit i kreće se u granicama od 180 do

270, što zavisi od vremena njegovog odreĎivanja, mineralne ishrane, plodnosti zemljišta pa i od genotipova

kukuruza. U globalu se moţe reći da utrošak vode od strane biljaka kukuruza zavisi od temperaturnih uslova i

genotipskih razlika. Kritični period za vodom je 20 dana prije i 10 dana posle pojave metlice.

Posmatrajući razvoj kukuruza u optimalnim uslovima vlaţenja i povoljnim temperaturnim uslovima, mogu se

izdvojiti četiri perioda u pogledu brzine porasta ukupne mase:

1. Prvi period je lagani porast i nije kritičan u pogledu vlage.

2. Drugi period je ubrzani porast sa najvećom biljnom masom, do dve nedelje pre mlečnog stanja.

3. Treći period je lagano opadanje teţine biljne mase, i traje do nekoliko dana iza mlečnog stanja.

4. Četvrti period je ubrzano opadanje teţine biljne mase, a vezano je sa zrenjem (voštanim i punim).

Prema tome, u drugom periodu ne bi smeo nastupiti nedostatak vlage sve do stvaranja najveće biljne mase.

Intenzivni porast vegetativne mase je vezan za prolaz odreĎene etape organogeneze generativnih organa, a

počinje od faze 7 do 9 listova , koji je povezan sa IV i V etapom organogeneze klipa, kada biljka ima najveće

zahteve prema vodi. Kritični period kako je već bilo rečeno, se nastavlja sve od metličanja odnosno svilanja (VII i

VIII etapa organogeneze metlice). U ovom periodu potrebe za vodom su najveće.

Za naše područje proizvodnje kukuruza, potrebe količina padavina su sledeće: april -50 mm, maj - 75 mm,

juni - 90 mm, juli - 100 mm, avgust - 95 mm i septembar - 80 mm. Ukoliko se ove potrebe ne mogu podmiriti

putem oborina, tada ih treba obezbediti navodnjavanjem.

Shema nakupljanja suve materije u zrnu kukuruza

Svetlost. - Kukuruz ima velike zahteve prema svetlosti radi obezbeĎenja intenzivne fotosintetske

aktivnosti. Kod nas intenzitet svetlosti nije ograničavajući faktor, osim ako u periodu cvetanja i oplodnje nastupi

oblačno vreme. Kako je kukuruz biljka poreklom iz tropskog pojasa, ona spada u grupu biljaka kratkog dana,

premda se neki genotipovi gaje i u područjima gde je duţina dana do 20 časova. Evropske sorte kukuruza

završavaju ciklus razvića pri dugom danu, gubeći potrebe za kratkim danom, što je rezultat selekcionog rada.

Dokazano je da se biljke kratkog dana brţe razvijaju pri duţini noći od 10 do 12 časova. Skraćivanjem noćnog

perioda na 8 do 9 časova, usporava se njihov razvoj. Rani genotipovi kukuruza sposobni su se razviti i pri



63

neprekidnom osvetljenju (24 časa), dok kod kasnih dugi dan zadrţava formiranje organa koje nose cvet i plod. To se

dešava zbog različitih potreba prema svetlu u vreme nastupanja svetlosnog stadijuma, jer je kasnim genotipovima

potrebno skraćenje dana u periodu od 9 do 30 dana, a rani genotipovi prolaze svetlosni stadijum u toku 1 do 3

dana. Na brzinu razvića utiče i kvalitet svetlosti. Klipovi se brţe formiraju pod uticajem kratkotalasnog zračenja.

Potrebe biljaka prema odreĎenoj duţini dana i noći očituju se od II do IV etapi organogeneze. Kod kukuruza, kako

je već poznato, te etape za metlicu protiču ranije nego za klip.

Mineralna ishrana. - Kukuruz usvaja sledećih šest makroelemenata; azot, fosfor, kaliju, sumpor,

kalcijum, magnezijum; i šest mikroelemenata; gvoţĎe, bor, bakar, mangan, cink, molibden. Pored elemenata

potrebni su i tako zvani dopunski elementi utvrĎeni analizom biljnog materijala; silicijum, aluminijum, nikal, kalaj,

olovo, srebro, barijum, stroncijum, hlor i natrijum. Neki od njih su značajni za fiziološke procese u biljci, drugi kao

zamena nekih iz grupe neophodnih elemenata, dok neki u većim količinama mogu biti i toksični. Znatan deo

nabrojanih u zemljištu ima u dovoljnim količinama, dok se drugi unose u obliku mineralnih ili organskih Ďubriva.

Ipak, kukuruz najbolje reaguje na Ďubriva koja u svom sastavu imaju azot, fosfor i kalijum.

Da bi se shvatio problem ishrane biljaka kukuruza, potrebno je poznavati dinamiku ili ritam formiranja

suve materije i apsorpciju pojedinih hranjivih materija u toku razvića biljaka. Najveća brzina nakupljanja

(formiranja) suve materije je u

fazi metličanja kada se formira 50% suve materije u odnosu na konačnu suvu materiju biljke. Najveća količina suve

materije lista i stabla je u avgustu, a posle formiranja zrna dolazi do premeštanja hraniva iz pojedinih delova biljke u

zrno, pa se suva materija zrna naglo povećava.

Dinamika i tok nakupljanja azota u celoj biljci kukuruza sličan je toku nakupljanja suve materije, s tim što

je intenzitet nakupljanja azota nešto veći u početku vegetacije i nije usklaĎen sa intenzitetom porasta suve materije.

Posle porasta biljke u vremenu od 30 do 40 dana od nicanja, krivulja nakupljanja suve materije i azota dosta se

podudaraju sve do stadijuma metličanja i početka formiranja zrna. Prema tome, ističu se dva glavna intenzivna

perioda akumulacije azota i to od nicanja do početka treće dekade jula (metličanje-svilanje). U tom se periodu

apsorbuje oko 35 % azota, i drugi period od početka treće dekade jula do kraja druge dekade avgusta kada se

apsorbuje oko 40% azota od ukupne akumulirane količine azota. U kasnijem periodu intenzitet nakupljanja azota

prestaje. Azot se brţe premešta iz oklaska i komušine u zrno nego iz listova.

Karakteristika usvajanja fosfora iz zemljišta je u tome da biljka nakuplja i sadrţava relativno visoku

koncentraciju neorganskog fosfora unutar svog tkiva, uprkos niskoj koncentraciji ovog iona u zemljišnom rastvoru.

Iako apsorpcija fosfora teče kontinuirano u toku vegetacije, ipak postoji odreĎeni period kada je akumulacija

najveća. Najviše fosfora se usvaja od početka treće dekade jula do kraja druge dekade avgusta od 43 do 57% od

ukupne količine azota koja biljka usvoji. To znači da su najveće potrebe biljke kukuruza za fosforom u fazi

oplodnje i početka formiranja zrna. Najintenzivnija apsorpcija fosfora protiče u isto vreme sa najintenzivnijem

nakupljanju suve materije.

U fazi od nicanja do 30 ili 40 dana rasta, kukuruz je najosetljiviji na nedostatak fosfora, zato u toj fazi

kukuruz mora biti dobro opskrbljen fosforom. Pojedini delovi biljke različito nakupljaju fosfor. Najviše se nakuplja

u zrnu (72 do 82%) od ukupnog apsorbovanog fosfora, iza zrna najviše se nakuplja u stablo, zatim list a najmanje u

komušini i oklasku. Premeštanje fosfora iz oklaska i komušine počinje ranije nego iz listova.

U pogledu nakupljanja i premeštanja kalijuma, on se bitno ne razlikuje u odnosu na azot i fosfor. Najveće

potrebe za kalijumom je u periodu od metličanja i oplodnje, jer do tog perioda biljke koriste do 70% kalijuma od

ukupne potrebne količine. U periodu formiranja zrna pa sve do zrenja, potrebe za kalijumom se smanjuju. Stoga je

za normalan rast i razvoj kukuruza potrebno da se obezbedi dovoljne količine kalijuma u periodu 60-70 dana posle

nicanja. Sumpor se od strane biljaka kukuruza najintenzivnije nakuplja u fazi metličanja i svilanja. Kod usvajanja

kalcijuma i magneizujuma, postoji meĎusobni antagonizam. Usled viška kalcijuma dolazi do smanjenje primanja

magnezijuma, dok je obratno vrlo retko. Kalcijum takoĎe moţe da ometa usvajanja kalijuma i bora. Nakupljanje

kalcijuma teče do prestanka vegetativnog porasta, a magnezijum se usvaja kroz čitav vegetacioni period. Od

mikroelemenata cink ima najveći značaj na porast kukuruza. Ukoliko zemljište nije dovoljno opskrbljeno cinkom,

treba ga Ďubriti sa 20 kg/ha cink sulfatom.

Zemljište. - Kukuruz najbolje uspeva na rastresitim, dobro propusnim, ali istovremeno i na zemljištima sa

dobrim kapacitetom za vodu. Za gajenje kukuruza povoljna su i zemljišta koja sadrţe velike rezerve vlage i dobro

su aerisana, zatim da sadrţe lako pristupačne mineralne hranjive elemente. To su u principu srednje i lake glinuše,

černozemi, gajnjače, crvenice.

Zemljišta teškog mehaničkog sastav, zbijena, zaslanjena i preterano vlaţna sa visokim nivoom podzemne

vode kao i zemljišta sa povećanom kiselošću su manje ili nepogodna za gajenje kukuruza. MeĎutim, ova nepovoljna

zemljišta se raznim agrotehničkim zahvatima mogu dovesti u stanje gde se uspešno moţe gajiti kukuruz. Ovakva

zemljišta neophodno je odrţavati u rastresitom stanju na potrebnoj dubini. To se postiţe podrivanjem, periodičnom

dubokom obradom, sa prolećnim preoravanjem i unošenjem stajnjaka ili komposta. Na ovakvim zemljištima

dobre rezultate daje setva i gajenje leguminoza (lucerka) jer ima snaţan korenov sistem koji duboko prodire u



64

zemljište. Još bolje rezultate daje gajenje leguminza u smeši s travama. Trave obogaćuju zemljište organskom

materijom, poboljšavaju strukturu zemljišta i vodovazdušni reţim.

Što se tiče podzemnih voda, treba napomenuti da se kukuruz uspešno moţe gajiti na samo na parcelama

čija podzemna voda leţi na većoj dubini od 1.5 do 2.5 m. Pri leţanju vode na toj dubini, najdonji sloj korena

kukuruza se stalno napaja vlagom, a osnovna masa korena koja se nalazi u višim horizontima ima dobar pristup

vazduhu.

Veliki značaj za uspevanje kukuruza ima i pH sredina zemljišta. Kukuruz je gotovo nemoguće gajiti na

zemljištima visoke kiselosti. Zemljišta koja imaju pH vrednosti ispod 5, uopšte nisu pogodna za gajenje kukuruza

ukoliko se ne provedu mere smanjenja kiselosti (kalcizacija). Visoka koncentracija vodonikovih iona je nije štetna

sama po sebi, već je i u vezi s pokretljivošću aluminijuma, mangana a moguće i gvoţĎa koji mogu delovati

toksično na biljku. Kukuruz se najbolje razvija na zemljištima koja imaju reakciju zemljišnog rastvora bliskoj

neutralnoj (pH 6.7-7.0).

Kukuruz takoĎe teško podnosi zaslanjena zemljišta, naročito u sušnim godinama, kada se koncentracija

zemljišnog rastvora povećava. Štetno delovanje zaslanjenih zemljišta ispoljava se u tome, što visoka koncentracija

zemljišnog rastvora zadrţava bubrenje semena kao klijanje i rast klijanaca. Usled povećanja osmotskog pritiska u

ćelijama ometa se daljnji rast biljaka. Ako se vrši pravilno navodnjavanje zaslanjenih zemljišta i ispiranje soli u

meĎucvetnom periodu, ako se daju umerene količine mineralnih Ďubriva sa istovremenom primenom velikih

količina organskih Ďubriva, omogućava se dobijanje visokih prinosa kukuruza na ovakvim zemljištima.

Agrotehnika za kukuruz

Osnovni elementi tehnologije kukuruza su izbor hibrida, plodored, sistem obrade, sistem Ďubrenja, setva,

mere nege i berba.

Izbor hibrida kukuruza. - Pre razmatranja problematike izbora hibrida, nuţno je ukratko objasniti šta

su to hibridi i kako oni nastaju.

Hibridni kukuruz je proizvod ukrštanja inbred linija. Ukrštanjem inbred linija dobije se kukuruz koji ima

izraţen vigor (bujnost), odnosno heterozis, što za posledicu ima ogromno povećanje ukupne vegetativne mase a s

tim u vezi i prinosa. Inbred linije su osnovne jedinice hibridnog kukuruza. Budući da je kukuruz stranooplodna

biljka, inbred linije se dobijaju veštačkom izolacijom i samoplodnjom. Tehnika samooplodnje se zasniva na izolaciji

klipa odabranih sorti kukuruza pre nego što se pojave stubići (svila), i izolaciji metlica u vreme kada su stubići iste

biljke najpogodniji za oplodnju. Klip se izoluje providnom kesicom da se moţe pratiti razvoj svile, a metlica

većom papirnom kesicom.

Izolacija muške cvasti papirnom kesom Izolacija ženske cvasti papirnom kesom

Nakon rasipanja polena metlice u kesicu, polen iz kesice se prenosi na klip iste biljke. Na taj se način vrši

prisilna samooplodnja. Postupak samooplodnje (inbridezacije) traje 7-10 godina, kako bi se dobila maskimalna

homozigotnost svake linije radi izbora najboljih genotipova koji je početni materijal sadrţavao. Preliminarnim

ispitivanjima izmeĎu inbred linija, odabiru se majčinske i očinske linije. One se seju po principu 4, 6 ili 8 redova

majčinskih i 2 ili 4 linije očinske linije.



65

Proces stvaranja hibrida kukuruza

Tokom metličanja, na majčinskim linijama se u nekoliko navrata zakidaju metlice a ostavljaju na očinskoj

liniji. Nakon oplodnje, muške linije se odstranjuje (kose) a berba klipova se vrši samo sa materinske komponente

radi proizvodnje semena hibrida. Ovako seme ide na trţište kao hibridno. Setvom hibridnog semena dobiju se

hibridi kukuruza sa maksimalnim heterozisom odnosno vigorom (bujnošću). Uticaj hibridnog semena ispoljava se

samo u prvoj godini (generaciji) dok se kasnije sve manje ispoljava, odnosno postepeno dolazi do cepanja genetske

strukture hibrida na roditeljske komponente (inbred linije). Zato se svake godine mora kupovati novo seme hibrida.

Hibrid mogu biti različiti. Prosti hibrid (single cross) dobijaju se kontrolisanim ukrštanjem dve

samooplodne linije (inbred linije). Dvostruki hibridi (double corss) nastaju kontrolisanim ukrštanjem dva prosta

hibrida. Trolinijski hibridi (three-way cross) nastaje ukrštanjem prostog hibrida sa nekom samooplodnom linijom.

Pri izboru hibrida kukuruza treba imati u vidu sledeće osobine, a to su prinos i kvalitete, duţina vegetacije,

čvrstinu stabla, otpornost na sušu, biljne bolesti i štetočine. Mora se voditi računa o strukturi setve na gazdinstvu, o

učešću kukuruza kao preduseva za druge useve a prvenstveno za pšenicu. Kao kod ostalih useva, treba gajiti veći

broj hibrida različitih osobina radi osiguranja stabilnih i visokih prinosa kao i bolje organizacije radova, opreme i

drugih kapaciteta. Naročito je vaţna osobina hibrida da se mogu lako brati, pri čemu se vodi računa o čvrstini stabla

u doba berbe.

Grupe hibrida po FAO klasifikaciji

FAO grupe hibrida Osobine grupa hibrida

Grupa zrenja Oznaka

Dužina vegetacije

(dana)

Broj listova po

biljci

Visina klipa

(cm)

% vlage u

punoj zrelosti

Vrlo rani <200 <100 <13 <60 <15

Rani 200-400 100-120 13-15 60-80 15-20

Srednje rani 400-600 120-130 15-17 80-100 20-25

Srednje kasni 600-800 130-140 17-19 100-120 25-30

Kasni 800-1000 140-150 19-21 120-140 30-35

Vrlo kasni >1000 >150 >21 >140 >35

Osobenost hibrida se odreĎuju u korišćenju kukuruza na primer, za ishranu stoke ili proizvodnju skroba,

prekrupe, kukuruznih pahuljica, kokica, konzervi, masti i ulja, šećera itd. Ako se kukuruz proizvodi za ishranu

stoke, tada on mora imati visoki prinos, mekoću zrna, povećan sadrţaj proteina, ulja, vitamina. Za mehanizovanu

berbu, kukuruz mora imati čvrsto drţanje zrna u klipu, otpornost biljaka na poleganje, jednovremeno sazrevanje,

odgovarajuću visinu klipa na stablu, da klipovi ne vise već da budu uspravni. Vaţno je za hibrid i njegovo

stasavanje (vreme sazrevanja) u odreĎenim klimatskim uslovima. Što se koristi pri proizvodnji silaţe kada pored

visokog prinosa zelene mase daje zrno u fazi mlečno-voštane zrelosti. Pri korišćenju kukuruza za zelenu krmu,

najpogodniji su hibridi koji se bokore (teraju zaperke), pošto obrazuju mnogo neţnih stabala sa velikom količinom

lista.



66

Najrasprostranjeniji hibridi kukuruza kod nas

FAOgrupe zrenja

100-200 300-400 400-600 700-800

ZP 190 ZP 404 ZP 599 ZP 677

ZP 192 ZP 455 ZP 533 ZP 704 ZP 242 ZP 456 ZP 539 ZP 704 vx ZP 110 ZP 370 ZP 42A ZP 770 ZP 194 ZP 402 ZP 528 ZP 746 ZP 256 ZP 448 ZP 559 NSSC 607 ZP 180 ZP 330 ZP 603 NSSC 78

ZP 209 NSSC 370 ZP SC 570 NSSC 625 u

ZP 212 NSSC 420 ZP SC580 NSSC 640

NSSC188 NSSC 530 NSSC 666

NSSC 609 b NSSC 601 NSSC 444 NSSC 646

S obzirom da je kukuruz najčešći predusev za pšenicu, treba izabrati pogodan hibrid koji će na vreme

napustiti proizvodnu površinu radi pravovremene setve pšenice. To znači, da u tom slučaju treba izabrati ranije

hibride. Najbolje bi bilo izabrati onaj hibrid koji najpotpunije zadovoljava naše potrebe. MeĎutim, jedan hibrid ne

moţe da odgovori svim navedenim zahtevima, pa u tom slučaju treba sejati različite hibride sa različitim osobinama

u zavisnosti od načina iskorišćavanja kukuruza.

Po meĎunarodnoj nomenklaturi, svi hibridi kukuruza su podeljeni u grupe od 100 do 1000, ali za praktične

svrhe, svi se dele na šest grupa.

Pri izboru hibrida neophodno je odabrati hibride različitih grupa zrenja. U proizvodnji kukuruza za zrno

biraju se oni hibridi koji postiţu punu tehnološku zrelost pri sadrţaju vlage 25 - 28 % (od 15. IX - 15. X). To su

hibridi vegetacijske grupe 400 - 600 za područje Vojvodine, 300 - 500 za Slavoniju, odnosno 200 - 400 za brdsko

područje.

U proizvodnji kukuruza za zrno na velikim gazdinstvima, u strukturi setve morali bi imati sledeću

zastupljenost hibrida: 20 - 30 % ranih hibrida, 50 - 60 % srednje ranih i srednje kasnih hibrida i 20 - 30 % kasnih

hibrida, dok se u proizvodnji kukuruza u klipu i vlaţnog zrna učešće kasnih hibrida neznatno povećava.

Plodored i plodosmena kukuruza. - Kod nas na pšenicu i kukuruz otpada oko 60% od ukupnih

ratarskih površina, a u nekim rejonima čak i 70% (Vojvodina). Zato u nas prevladava dvopoljni plodored ili

najčešće smenjivanje pšenice i kukuruza. Prema tome, u današnjim uslovima proizvodnje najčešći predusev za

kukuruz je pšenica, i ostale strnine, a zatim u manjoj meri suncokret, soja, lucerka, šećerna repa, uljana repica,

kukuruz.

Najbolji predusevi za kukuruz su strnine (pšenica, ječam, ovas, raţ), jednogodišnje i višegodišnje

leguminoze, jer omogućavaju blagovremenu osnovnu obradu, koja sa svoje strane obezbeĎuju mineralizaciju

organskih ostataka, nakupljanje vlage u zemljištu, provociranje korovskog semena, povećanu mikrobiološku

aktivnost, regeneraciju zemljišne strukture itd.

Kukuruz se u zadnje vreme sve češće gaji u ponovljenoj setvi ili u višegodišnjoj monoprodukciji. Poznato

je višegodišnje gajenje kukuruza na vodoplavnim terenima (u dolinama reka) kao i na teškim ritskim zemljištima.

Ukoliko se kukuruz gaji u monoprodukciji, treba se obezbediti veća paţnja u smislu zaštite protiv bolesti i štetnih

insekata, dovoljne i odgovarajuće količine mineralnih i organskih hranjiva, odgovarajuća osnovna i predsetvena

obrada, kao i pravovremena i precizna setva.

O duţini gajenja kukuruza u monoprodukcijie ima različitih mišljenja i preporuka. Mnogi naučnici

preporučuju gajenje kukururuza na jednom polju od 3 do 5 godina. Preporuke proističu iz bojazni povećanja

zaraţenosti kukuruza od bolesti i štetočina, kao i mogućnost pojave erozije na nagnutim terenima. Na našim

područjima se kako je već bilo rečeno, u najnovije vreme pojavio problem gajenja kukuruza u monoprodukciji zbog

napada kukuruzne zlatice (Diabrotica virgifera Le Conte.), koja je prenesena iz SAD. S obzirom da ova štetočina

uglavnom napada kukuruz koji se gaji u monoprodukciji (prezimljava na kukuruznom polju), on će ubuduće

značajno ograničavati gajenje kukuruza na istom polju duţi niz godina pa čak i u ponovljenoj setvi.



67

Diabrotica virgifera virgifera Le Conte., (kornjaš i ličinka) i simptomi napada štetnika

Obrada zemljišta. - Osnovna obrada zemljišta za kukuruz vezana je za predusev, tip zemljišta i

klimatske uslove gajenja. Ako je za kukuruz predusev bila strnina tada se primenjuje sledeće mere: zaoravanje

strništa, osnovna duboka obrada, zaoravanje razora, grubo ravnjanje i predsetvena priprema. Ukoliko je predusev

bio neki kasni usev, tada se obrada vrši u jednom potezu, na punu dubinu, uz istovremeno zaoravanje ţetvenih

ostataka preduseva. Ako je predusev višegegodišnja leguminoza (lucerka, detelinsko travne smeše itd), tada treba

izvršiti dva oranja, prvo oranje pliće u cilju uništavanje preduseva, a drugo oranje na punu dubinu.

Dubina osnovne obrade je za većinu poljoprivrednih regiona od 25 do 35 cm dubine, a to je u vezi s

rasporedom i razvićem korenovog sistema kukuruza po slojevima zemljišta, jer se najveća masa korenovog sistema

nalazi na dubini do 30 cm. Ako je zemljište povoljne strukture, sa dobrim vodo-vazdušnim odnosima ne mora se

orati dublje od 30 cm, ali ako se radi o teškim i zbijenim, slabo propusnim zemljištima u humidnoj klimi tada se

traba orati dublje od 30 cm s povremenim podrivanjem.

S obzirom da je pšenica u ravničarskim rejonima najvećim delom predusev kukuruzu, odmah posle ţetve

pšenice trebalo bi pristupiti zaoravanju strništa, a zatim u toku leta izvršiti plitko letnje oranje na 15-20 cm dubine i

drugo oranje u jesen 30-35 cm dubine. Danas se kod nas gotovo ne primenjuje letnje oranje, već se samo ore na

punu dubinu u jesen. Optimalni rok za izvršenje osnovne obrade za kukuruz treba da je jul-avgust, a krajnji rok je

kraj septembra. Ranije oranje ima niz prednosti, pored ostalog zbog toga što je manji vučni otpor i manji utrošak

energije, obrada se vrši izmeĎu ţetve strnina i ţetve suncokreta kada nema u polju puno radova, ostavlja se

dovoljno vremena za akumulaciju vlage što na kraju rezultira povećanim prinos zrna kukuruza.

Predsetvena obrada zemljišta treba da počne krajem jeseni (u novembru ili početkom decembra) i to u

vidu tzv. grube pripreme. Zadatak grube pripreme zemljišta da ukloni neravnine nastale dubokim oranjem (razori,

grebeni, brazde) kao da uništi korov koje se eventualno razvio do kasne jeseni nakon oranja (posebno samoniklu

pšenicu). U proleće kada se zemljište prosuši, pristupa se finoj površinskoj pripremi, koja pored zatvaranja brazde

ima za cilj i uništenje ranih korova. U prvoj polovina aprila (ako je moguće što bliţe setvi), vrši se tanjiranje, zatim

drljanje (popreko ili dijagonalno na smer oranje) ili se sitnjenje zemljišta vrši setvospremačem što je danas češće i to

u onoliko prohoda dok se ne stvori kvalitetan setveni sloj za preciznu i kvalitetnu setvu.

Đubrenje. - Kod Ďubrenja kukuruza veoma je vaţno odrediti optimalne količine, koje obezbeĎuju

dobijanje planiranih prinosa imajući u vidu tip zemljišta i njegovu efektivnu plodnost. Pod kukuruz u pravilu kad

god je to moguće, unosi se stajnjak. Količina stajnjaka se odreĎuje u zavisnosti od prirodnih i drugih uslova: na

siromašnim zemljištima najviše 30 do 40 t/ha. Upotreba stajnjak kao izvora mineralne hrane za kukuruz ima

ograničen značaj, ali znatno više kao izvor mikrobiološka aktivnosti i C02, a smatra se da se putem stajnjaka u

znatnoj meri unose potrebne količine niza mikroelemenata.

Najbolji se efekat dobije kada se stajnjak kombinuje sa mineralnim Ďubrivima. Za visoku proizvodnju

kukuruza u našem području u proseku treba dati 120-160 kg/ha N, 100-140 kg/ha P205 i 80-120 kg/ha K20. Ovde su

moguća i potrebna odstupanja zavisno od specifičnih uslova rejona i načina proizvodnje.

Najbolji način odreĎivanje količina hranjiva za kukuruz je metoda teoretskog obračuna i balansne

metode. Obično se koriste dve metode za odreĎivanje optimalnih količina Ďubriva: za planirani prinos sa

izračunavanjem sadrţaja hranjivih materija u zemljištu, i za planirano povećanje prinosa. Za korišćenje ovih

metoda potrebno je poznavati iznošenje hranjiva prinosom, njihov sadrţaj u oraničnom sloju, koeficijent

iskorištavanja hranivih materija iz zemljišta od strane biljaka i iz Ďubriva (organskih i mineralnih).

Stajnjak se unosi isključivo pod osnovnu obradu, kao veća ili celokupna količina fosfornih i kalijumovih

hranjiva i male deo azotnih Ďubriva. Drugi deo NPK hranjiva odnosno Ďubriva, unose se pred setvu ili sa setvom

(startno), i najzad deo azota se daje u prvom (faza razvoja 3-5 listova) i drugom prihranjivanju (faza razvoja 7-9

listova).



68

Potrebe kukuruza za đubrenjem u kg/ha čistih hranjiva zavisno od prinosa i plodnosti zemljišta

Plodnost zemljišta – obezbeđenost hranjivima

Prinos

t/ha

Azot Fosfor Kalijum

Snabdevenost Snabdevenost Snabdevenost

Niska Srednja Visoka Niska Srednja Visoka Niska Srednja Visoka

7 170 150 130 120 100 80 180 140 110

10 200 190 160 160 140 120 240 200 160

Setva. - Prilikom setve kukuruza u obzir se moraju uzeti sledeći parametri: izbor hibrida, izbor i

prirpemu semena za setvu, vreme setve, broj biljaka (gustina useva), raspored biljaka, dubina setve.

Kvalitet semena kukuruza treba da je sledeći: da je najniţa klijavost 85%, čistoća 99%, nezaraţenost,

vlaţnost najviše 15%. Seme treba da je ujednačeno po obliku i krupnoći (kalibrisano). Redovna priprema semena u

ustanovama za doradu semena je tretiranja ţivinim preparatima protiv gljivičnih bolesti. Poseban način pripreme

sastoji se u tretiranju semena mikroelementima i materijama rasta.

Setva bi trebala da počne kada se zemljište zagreje na oko 100C, što uz povoljnu vlaţnost omogućava nicanje za

15 dana. Taj momenat se kalendarski razlikuje po godinama, i u jednoj istoj godini nije jednak za sve krajeve šireg

proizvodnog područja. Pa ipak, za većinu proizvodnih rejona u nas je optimalni rok za setvu kukuruza izmeĎu 10. i

30. aprila. Ranija setva i pored povoljne vlaţnosti i temperature je rizična, jer postoji opasnost od kasnih prolećnih

mrazeva, koji nanose štetu tek izniklom usevu. Kasnija setva u uslovima bez navodnjavanja je takoĎe rizična, jer

eventualni nedostatak vlage moţe izazvati produţetak klijanja i nicanja, pa se samim tim pomera vreme oplodnje,

nalivanje i sazrevanje zrna, što u sušnom delu godine moţe izazvati negativne posledice (loša oplodnja, slabo

nalivanje zrna). Kasnija setva posle 30. aprila moţe dati dobre rezultate pod uslovom da je obezbeĎen sistem za

zalivanje. U takvim uslovima zapaţen je manji napad kukuruznog plamenca.

Da bi se poboljšali uslovi gajenja biljaka, olakšala borba protiv korova i primenjivala mehanizacija

prilikom mera nege i u ţetvi, kukuruz se mora gajiti kao okopavinski usev. U zavisnosti od uslova i cilja gajenja,

kukuruz se seje na različite načine: omaške, u kućice i redove.

Svi načini setve su obraĎeni u opštem delu ove knjige, pa će ovde biti obraĎen način setve koji se u nas

najčešće koristi, a to je setva u redove. Po ovom načinu, setva se moţe obavljati u kontinuiranim redovima na

rastojanje izmeĎu biljaka od 10 cm, pa se posle nicanja, pri razvoju do 3 lista vrši proreĎivanje na ţeljeno

odstojanje izmeĎu biljaka u redu.

Ovaj način setve iziskuje dosta rada i troši više semena, pa je kod nas udomaćena punktirana setva, odnosno

setva na tačno odreĎeni razmak u redu bez potrebe kasnijeg proreĎivanja biljaka. Dakako, da za primenu ovakve

setve, seme treba da bude visokog kvaliteta i kalibrisano.

Setva kukuruza u redove Klijanac kukuruza

U pogledu vrste setve, moţe se istaći da se kukuruz gaji za zrno, silaţu i zelenu masu, kako u čistim

usevima tako i u smeši. Kod nas je rasprostranjena setva kukuruza sa pasuljem ili sa sojom (konsocijacija useva).

U poreĎenju sa čistim usevom kukuruza, prinos zrna se ne smanjuje, već se dobije isti ili čak malo veći prinos i

plus prinos pasulja ili soje.

Gustina (broj biljaka) je element na koji u znatnoj meri imaju uticaj klimatski uslovi rejona kao i kvalitet

zemljišta. Pored ovoga, na gustinu useva utiče i osobine sorte kukuruza ili hibrida. To znači, da se na slabim

zemljištima gaji manji broj biljaka, a na plodnim zemljištima, sa dovoljno vlage ili u uslovima navodnjavanja veći

broj. Rani hibridi zbog manjeg habitusa seju se na veći broj biljaka, a kasni obrnuto.



69

Gustina useva kukuruza u zavisnosti od dužine vegetacije hibrida

FAO grupa hibrida Broj biljaka po hektaru

100 70.000 - 90.000

200 i 300 65.000 - 80.000

400 i 500 55.000 - 65.000

600 i 700 45.000 - 60.000

Sa povećanjem količine Ďubriva i povećanjem broja biljaka po jedinici površine, ne dobije se adekvatno

povećanje prinosa.

Kod nas, tako i u mnogim zemljama sa intenzivnom proizvodnjom kukuruza osnova meĎuredni razmak od

70 do 80 cm, a razmak unutar reda izmeĎu biljaka je od 12.5 do 31 cm. Najpovoljniji pravac redova smatra se

seve-jug.

Broj biljaka po ha pri različitom međurednom i rastojanju u redu

Razmak

između

biljaka (cm)

Rastojanje biljaka

između redova (cm) Razmak

između

biljaka (cm)

Rastojanje biljaka

između redova (cm)

70 cm 75 cm 80 cm 70 cm 75 cm 80 cm

15 96.200 88.800 83.300 23 62.100 58.000 52.100

16 89.300 83.300 78.100 24 59.500 55.600 50.000

17 84.000 74.100 73.500 25 57.100 53.300 48.100

18 79.400 73.000 69.400 26 54.900 51.300 46.300

20 71.400 66.700 59.500 27 52.900 49.300 44.600

21 68.000 63.400 56.800 28 51.000 47.600 43.100

20 71.400 66.700 59.500 29 49.300 45.900 41.700

21 68.000 63.400 56.800 30 47.600 44.400 40.300

22 64.900 60.600 54.300 31 46.100 43.000 39.100

Od dubine setve zavisi ne samo njihovo klijanje i nicanje već i razviće korenovog sistema i produktivnost

biljaka. Pri stavljanu semena na veliku dubinu, pogotovo u hladno zemljište, dolazi do velikog trošenja hranivih

materija iz endosperma prilikom disanja i sporog nicanja. Biljke tada na površinu izlaze dosta oslabljene. Plitko

posejano seme je izloţeno kolebanju temperatura i vlage. Osim toga, klijanci kukuruza su izloţeni povredama od

ptica kao i od drljanja ako se zbog pokorice ukaţe potreba za ovom merom.

U normalnim uslovima vlaţnosti površinskog sloja zemljišta, i na normalnim zemljištima, dubina setve bi

trebala iznositi oko 6 cm s izuzetkom 8 cm.

Nega. - Mere nege kukuruza se dele na obavezne i neobavezne. U obavezne mere spadaju: korekcija

gustine useva, suzbijanje korova, borba protiv bolesti i štetočina, meĎuredna kultivacija i navodnjavanje (ukoliko

za to postoje uslovi), a u neobavezne mere ulaze: valjanje posle setve, drljanje posle setve i posle nicanja, ogrtanje,

zakidanje zaperaka i prihranjivanje.

Korekcija gustine useva se primenjuje ako je posejan veći broj biljaka od optimalnog. Ova mera nege se

izvodi kada je kukuruz u fazi 3 do 4 lista. Ranija korekcija nije poţeljna jer se moţe desiti da se odstrane biljke koje

imaju visoki biološki potencijal za prinos, a kasnije usled konkurencije i slabijeg razvoja u preterano gustom usevu,

koji se počinje zapaţati nakon faze 5 listova.

Suzbijanje korova pomoću herbicida je stalna mera nege, jer korovi mogu da smanje prinos kukuruza za

32%. Na biljke kukuruza, korovi negativno utiču kroz celu vegetaciju a naročito u početnim fazama razvoja. Pored

mehaničkog suzbijanja, korovska vegetacija se najuspešnije suzbija herbicidima.

Važniji hirbicidi i njihove kombinacije za suzbijanje korova u kukuruzu

Red

br.

Kombinacija

herbicida Aktivna materija

Količina

kg-l/ha Vreme primjene

1. Monosan

Korovicid 2.4 -D

1.5-2.5

Kad kukuruz ima 3-4 lista

3. Afalon E-48

Alanex - 48 alahlor

4-6 Pre setve ili do faze 3 lista kukuruza

4. Lasso combi

Lasso/Atrazi

n

alahlor+atrazin 5-7 Pre setve ili do faze 3 lista kukuruza



70

Red

br.

Kombinacija

herbicida Aktivna materija

Količina

kg-l/ha Vreme primjene

6. Tristar alahlor+atrazin+piri

dat 7-8 Kukuruz od 1 do 4 lista

8. Zoromat-500 amatrin+atrazin+

amitrol 2.5

Posle setve, a prije nicanja; sve u

silaţnom kukuruzu

9. Atrazin - 500 atrazin 2 Posle setve a najkasnije do faze 2

lista

10. Zaddok atrazin +bentozan 4-5 Kukuruz u fazi 2-4 lista

11. Atprom-500 atrazin

+prometrin 2-3 Do 3 lista kukuruza

13. Bladex 50%

SC cianazin 2-6 Posle setve, a pre nicanja

14. Banvel-480 dikamba +

mekoprop 0.5-0.7

Kukuruz u fazi 2-5 listova; ne u

semenskom kukuruzu

15. Alizor E-72 EPTC+AD-67 5-7.5 Pre setve uz inkorporaciju i ne u

semenskom kukuruzu 16. Zean E-72 EPTC

+dihlormid 4-8

17. Eradican

extra 6-E

EPTC+

protektanti 4-6 Posle setve, uz inkorporaciju

18. Racer25-

EC+Atrazin

flurohloridon+

atrazin 1.0+1.5 Posle setve, a pre nicanja

19. Starane -250 floroksipir 0.8 Kukuruz 3-6 listova

20. Lontrel-100 klorpiralid 0.6-1.0 Nakon nicanja, faza kukuruza 2-6

listova

24. Clap piridat 1.5-2 Kukuruz u fazi 2-8 listova

25. Tell (R) 75-

WG piridat+atrazin 3-4 Kukuruz u fazi 2-4 lista

26. Tarot 25 DF rimsulfuron-metil 0.4 Kukuruz u fazi do 7 listova

27. Harmony 75

DF+atrazin

tifensulfuron-

metil+atrazin

0.10-

0.15+1.0 Kukuruz u fazi 2-4 lista

28. Equip foramsulforon 2 l Kukuruz u fazi 2-4 listova

29. Tarot 25- G rimsulfuron 40-60 g Kukuruz u fazi 1-6 listova

30. Motivell nikosulfuron 1 l Kukuruz u fazi 2-6 listova

31. Grid 75-WG tifensulfuron-metil 20 g Korov u fazi 2-5 listova

Herbicid se primenjuje pre setve, sa setvom ili posle setve a pre nicanja, ili kao dopunski, posle nicanja do

razvoja 7-9 listova (kada kukuruz dostigne visnu 45-60 cm). Postoji velike izbor herbicida, a uglavnom su to

triazinski herbicidi, atrazina, alahlora i njihove kombinacije. Danas su u prodaji nove aktivne materije sa visokom

efikasnošću. Ovde ćemo navesti samo nekoliko herbicida koji su danas u upotrebi.

Suzbijanje štetnnih insekata i bolesti kukuruza. Štetni insekti i bolesti kukuruza izazivaju znatne

gubitke prinosa. Ima oko 400 vrsta štetnika koje se hrani kukuruzom. Od velikog broja raznovrsnih štetnika

naročitu štetu usevu kukuruza pričinjavaju ţičnjaci (Elateridae sp.), ozime podgrizajuće sovice, larve gundelja

(Melolontha melolontha), kukurzni plamenac (Ostrinia nubilallis) kukuruzna pipa (Tanymechus dilaticolis), sada i

već nekoliko puta spomenuta kukuruzna zlatica (Diabrotica virgifera virgifera) a od bolesti najviše štete pričinjava

mehurasta snet (Ustilago maydis), pegavost lišća kukuruza (Helmithosporium turcicum), truleţ klipa (Giberela

zeae).



71

Najvažnije bolesti kukuruza

Najvažniji štetni insekti kukuruza

Melolontha melolontha Elateridae sp,

Ostrinia nubilallis



72

Međuredna obrada (kultivacija) je vrlo vaţna mera nege, jer je kukuruz biljka koja zahteva da u toku

vegetacije površinski sloje zemljišta bude dovoljno rastresit i čist od korova. MeĎurednom kultivacijoim se pored

uništenja korova, koje su propustili herbicidi, ostvaruje poboljšanje vazdušnog i vodnog reţima zemljišta,

pojačanje mineralizacije organske materije i povećanje količine lakopristupačnih hranjivih materija. Prva

meĎuredna kultivacije treba da počne čim se ukaţu redovi kukuruza. Da se ne bi povredio korenov sistem biljaka,

pri prvoj kultivaciji ostavlja se neobraĎeni zaštitni pojas 10-12 cm od redova biljaka. Kod sledeće kultivacije

zaštitni pojas se povećava na 15-20 cm. MeĎurednu kultivaciju moguće je izvoditi do trenutka, kada biljke

kukuruza dostignu visinu 80-90 cm ili nešto više.

Međuredna kultivacija kukuruza sa unošenjem azota u zemljište Međuredna kultivacija

Dubina meĎuredne kultivacije treba da bude različita u zavisnosti od intenziteta zakorovljenosti i faze

razvića biljaka kukuruza. Prva kultivacija obavlja se na dubini 10-12 cm, druga na 6-8 cm i treća 5-6 cm. Često se

sa kultivacijom povezuje mera prihranjivanja kukuruza.

Navodnjavanje useva kukuruza se primenjuje na osnovu realne evapotranspiracije a ne na osnovu

tzv. kritičnih faza razvoja biljke. Naime, svaka faza razvoja biljke je fiziološki kritična, ali stalna obezbeĎenost

useva vlagom uz ostale povoljne uslove daju dobre pretpostavke za veliki prinos. Postoje doduše momenti kada se

javlja nedostatak vlage (to su letnji meseci) kada je kukuruz u fazi oplodnje. Tada se najviše vrše mere

navodnjavanja, pa je otud nastao naziv “kritični period” što je pogrešno. Ne trebaju se davati recepti o broju

navodnjavanja, o zalivnoj normi, već na osnovu bioloških principa odrediti vreme i količinu potrebne vlage za

razvoj useva. Zato je pravashodno poţeljno pratiti odnos izmeĎu stvarne i potencijalne evapotranspiracije, da se taj

odnos (numerički izraţen) pribliţi broju 1i kao takav da se odrţava.

Neobavezne mere nega useva kukuruza su valjanje, drljanje, zakidanje zaperaka, prihranjivanje.

Valjanje lakim valjcima se vrši ako je setveni sloj suv. Ukoliko se posle toga pojave jaki pljuskovi, stvori se

pokorica, pa je takvu površinu potrebno drljati. Razbijanje pokorice se vrši lakim drljačama. Ukoliko sloj pokorice

nije tako čvrst, onda se ova mera nege obavlja rotacionim kopačicama. Ovom merom se istovremeno uništavaju

iznikli korovi. Ogrtanje kao mera nege se u ravničarskim područjima sa velikom primenom mehanizacije više ne

praktikuje, jer se ogrtanjem povećava dodirna površina sa vazduhom što povećava isušivanje, a istodobno smeta

primeni mehanizacije (u berbi kukuruza i obrada zemljišta za naredni usev). Ova mera nege ima opravdanje na

hladnim i vlaţnim zemljištima ili na nagnutim terenima gde postoji opasnost od vodene erozije i erozije vetrom

odnosno, kao deo konzervacijske obrade zemljišta (ridge tillage). Ranije se prilikom ručnog okopavanja vršilo

zakidanje zaperaka. Danas se postavlja pitanje, da li ta mera ima opravdanje? U uslovima suvog ratarenja, pojava

zaperaka je veći problem, jer zaperci dodatno isušuju zemljište a ne donose urod. MeĎutim, pri zakidanju zaperaka,

javlja problem oštećenja, odnosno stvaranja rana na biljci kukuruza zbog čega je ona više izloţena napadu bolesti

(npr. mehurasta snet) ili štetnih insekata i glodara. Zato se problem zaperaka moţe rešiti selekcijom ili odabirom



73

hibrida koji stvaraju manje zaperaka kao i gustinom setve. Prihranjivanje useva kukuruza je objašnjeno u

poglavlju Ďubrenja za kukuruz.

Usjev kukuruza

Berba kukuruza. - Berba kukuruza uslovljena je sadrţajem vlage u zrnu, Pri ručnoj berbi ili

mehanizovanoj dvofaznoj (beračima), berba se obavlja u punoj zrelosti, a puna zrelost je odreĎena na osnovu

najmanjeg sadrţaja vlage u zrnu, kod količine vlage koje omogućava čuvanje kukuruza u koševima (čardacima). U

savremenoj jednofaznoj mehanizovanoj berbi (kombajnima), berba se obavlja u vreme tehničke zrelosti, koja se

odlikuje stanjem zrna koje omogućava berbu, čuvanje, doradu i upotrebu semena. Tehnička zrelost kukuruza

nastupa na prelazu voštane u punu zrelost, odnosno u drugoj polovini voštane zrelosti. U tom vreme zrno dobija

svoju prirodnu boju i sjaj, listovi se uglavnom suše, a omotač klipova (komušina) je redovno suvlji od listova.

Usev kukuruza pred berbu Berba kukuruza

Početak ţetve u tehničkoj zrelosti se smatra period sa vlaţnošću zrna od 30-35%, što predstavlja

istovremeno i gornju granicu za berbu uz obavezno sušenje zrna. Kasnije se u toku berbe sadrţaj vlage u zrnu

smanjuje. U našim uslovima, sadrţaj vlage zrna prilikom berbe je kod vrlo ranih hibrida 15%, ranih 15-20%,

srednje ranih 20-25%, srednje kasnih 25-30% i kasnih 30-35%.

U godinama sa prosečnim vremenskim prilikama i pri setvi u optimalnim rokovima, rani i srednje rani

hibirid dospevaju za berbu u drugoj polovini septembra, srednje kasni u prvoj polovini oktobra, a kasni krajem

oktobra. U nepovoljnim godinama s hladnijim razdobljima i dosta kiše, zakašnjenje berbe kukuruza moţe biti do 15

dana.

Ranije se smatralo da se kukuruz moţe brati kasnije od faze tehničke zrelosti, meĎutim, dokazano je

kasnijom berbom dolazi do gubitaka kao posledica napada bolesti i štetočina, lomljenje i poleganje stabla, otkidanja

klipova i indirektno kao posledica biološke aktivnosti klipa usled čega dolazi do gubitka apsolutne i hektolitarske

mase zrna.



74

Žetva zelene mase kukuruza za silažu

Što se tiče vremena ţetve zelene mase kukuruza, najveći prinos krmih jedinica dobije se kada se ţetva

izvrši u fazi mlečno-voštane zrelosti zrna. Ţetva kukuruza za silaţu vrši se silaţnim ili silo kombajnima, koji u

jednom prohodu ţanje stabla kukuruza i usitnjava. Transportnim sredstvima se iseckana masa odvozi u ekonomsku

dvorište i podvrgava procesu siliranja mase.

kukuruz

Documents