Kultura JapanaAutor: Veselin Romić ET43

Japanski JezikJapanski jezik ( 日本語 , nihongo) je službeni jezik Japana, a osim toga se govori i u delovima Kine i Koreje koji su dugo bili pod japanskom vlašću, i u područjima sa značajnom japanskom populacijom (SAD, Brazil).

Postoji nekoliko teorija o nastanku japanskog jezika, ali naučnici se još uvijek nisu složili oko jedne teorije. Najverovatnija teorija povezuje japanski s izumrlim jezicima koji su se u prošlosti upotrebljavali na području korejskog poluostrva i jednog dela današnje Kine.

Zbog razvoja u dugogodišnjoj izolaciji, teško je pronaći bilo kakve veze između japanskog i drugih jezika. Japanski jezik zajedno s Ryukyu jezicima, koji se govore na području Okinawe, spada u japansku jezičnu porodicu.

KnjiževnostRana japanska književnost je bila pod velikim uticajem Kine i kineske književnosti, i često je bila pisana na klasičkom kineskom jeziku. Takođe je bila pod uticajem indijske književnosti, zbog uticaja Budizma u Japanu.

Posle nekog vremena, japanska književnost se je razvila svoj jedinstven stil, kako su japanski pisci počeli da pišu svoja dela o Japanu.

Otkad je Japan ponovo otvorio svoje granice prema Zapadu u 19. veku, zapadnjačka i japanska književnost su imale velikog uticaja jedna na drugu.

MuzikaDanašnja muzika u Japanu se sastoji od mnoštva izvođača, kako tradicionalnih, tako i modernih. Reč za muziku na Japanskom jeziku je 音楽 (ongaku), kombinovajući znak 音 (’on’ - zvuk) sa znakom 楽 (’gaku’ – uživanje). Japan je drugo najveće muzičko tržište na svetu, iza Sjedinjenih Država, i najveće tržište u Aziji – Većina tržišta se sastoji od japanskih izvođača.

Lokalna muzika se često može čuti u karaoke barovima, po licenci izdavačkih kuća. Tradicionalna japanska muzika se znalajno razlikuje od zapadnjačke muzike, i osniva se na intervalima ljudskog disanja, umesto matematičkog merenja vremena. 1873. godine, britanski putnik je izjavio da je japanska muzika ’veoma teška za evropska pluća’.

Likovna umetnost

„Veliki talas kod Kanagave“ – 1930. godina

Likovna umetnostSlikarstvo postoji kao umetnost u Japanu već veoma dugo vreme: četkica je bila tradicionalni alat za pisanje i farbanje, tako da su je i umetnici veoma lako prihvatili. Japanske tehnike slikanja se i danas koriste, kao i tehnike preuzete iz drugih azijskih zemalja, i sa Zapada.

Likovna umetnostKaligrafija se takođe razvila u japanu, kao umetnost crtanja japanskih znakova četkicom. Kaligrafska dela mogu biti fraze, pesme, priče, ili čak samo zasebni znakovi. Stil pisanja može da se prilagođava onome o čemu se piše, čak i do same teksture i brzine jednog poteza četkicom. U nekim slučajevima, umetniku može trebati sto pokušaja da postigne željeni efekat jednog znaka ili slova.

Ovaj tip kaligrafije je poznat kao ‘shodō’ ( 書道 ), što doslovno znači ‘način pisanja’.

Likovna umetnostTradicionalna japanska skulptura se uglavnom sastojala od budističkih tema. U Nara periodu, budističke statue su podizane od strane japanske vlade u svrhe poboljšavanja sopstvenog statusa i prestiža.

Tradicionalni glavni materijal je bilo drvo, kako u skuplturi tako i u arhitekturi. Statue su često bile pozlaćene, lakirane ili obojene jarkim bojama. Takođe je bila korušćena bronza, kao i ostali metali.

Likovna umetnostIkebana je japanska umetnost aranžiranja cveća. Stekla je slavu širom sveta zbog fokusa na harmoniju, upotrebu raznih boja, ritam, i elegantni dizajn.

U ikebani veliku važnost ima izražavanje godišnjih doba, a ima za cilj da bude simbol nečeg većeg od samog cveta.

PozorišteKabuki je najpoznatiji vid tradicionalnog japanskog pozorišta. Najverovatnije je postao poznat zbog raznovrsnih kostima i mačevanja – koristili su prave mačeve do kasnog 17. veka.

Zbog prostitucije kabuki glumica, 1629. godina japanska vlada je je zabranila ženama da glume u kabuki predstavama. Likove ženskog pola su od onda glumili muškarci. U skorije vreme postoje pokreti da se vrate žene uKabuki predstave, ali nisu rodile plodom.

ArhitekturaJapanska arhitektura ima dugačku istoriju, kao i bilo koji drugi aspekt japanske kulture. Prvobitno je bila pod velikim uticajem kineske arhitekture, kasnije je razvila mnoge razlike i aspekte koji su jedinstveni u japanskoj arhitekturi. Primeri tradicionalne arhitekture se vide na hramovima, Šinto svetilištima, i dvorcima u Kjotu i Nari. Neki od ovih objekata su konstruisani sa tradicionalnim baštama, koje su pod uticajem Zen ideja.

Neki moderni japanski arhitekti su poznati po spajanju tradicionalnih japanskih i zapadnih tipova arhitekture.

KuhinjaKroz dugu istoriju Japana, razvila se složena i sofisticirana kuhinja. Nedavno je postala popularna u Sjedinjenim Državama, Evropi, i mnogim drugim predelima.

Jela kao što su suši, tempura i terijaki su svetski poznata. Japanska dijeta se najviše sastoji od pirinča ili riže, sveže ribe, i kuvanog povrća.

Zdrava japanska dijeta se često koristi kao razlog za dug životni vek mnogih Japanaca.

SportTokom duge vladavine samuraja, neke od metoda korištenih za obučavanje ratnika su se razvile u borilačke veštine. Neki od primera su kendžutsu, kjudo, sodžutsu, džijudžicu, i sumo.

Bejzbol, fudbal, i drugi zapdanjački sportovi su se pojavili u Japanu u 19. veku. Ovi sportovi se najčešće igraju u školama, zajedno sa tradicionalnim broilačkim veštinama.

Bejzbol je najpopularniji sport u Japanu. Fudbal je takođe veoma popularan.

Moderna kulturaModerna kultura Japana nam pokazuje moderni japanski mentalitet, ali takođe pruža vezu sa tradicionalnom japanskom kulturom. Popularni filmovi, TV programi, muzika i video igre su se razvile iz tradicionalne japanske umetnosti.

Japanski anime i manga su veoma popularni po celom svetu i postaju popularniji iz dana u dan, zajedno sa japanskim video igrama, muzikom, i modom. Zbog ovoga mnogi kažu da se ’multimedijska moć’ Japana može porediti sa Sjedinjenim Državama i Ujedinjenim Kraljevstvom.

Hvala na pažnji!