kulturna politika i manifestacije grada vaqeva 1944 … · 2011. 10. 2. · 1 branko prwat,...

Milan \enadi}

Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe - Filijala Vaqevo

KULTURNA POLITIKA I

MANIFESTACIJE GRADA VAQEVA 1944-1975.

Apstrakt: U tekstu se sveobuhvatno, kroz sprovo|ewe kulturne poli-

tike i na~in finansirawa, razmatra uticaj ideologije na kulturu, kao i

hronolo{ki razvoj kulture i kulturnih ustanova u Vaqevu, od kraja Dru-

gog svetskog rata, do poznih 70-tih godina 20. veka. Dati su kratki is-

torijati za sve ustanove kulture i najzna~ajne manifestacije po kojima

je grad prepoznatqiv, sa osvrtom na kulturne institucije i manifesta-

cije posledwih 20 godina 20. veka.

UVOD

O kulturnoj politici i manifestacijama

Politi~ka kontrola nad dru{tvenim ‘ivotom, se vr{i jo{ od nastankacivilizovanog dru{tva i dr‘ave. Veliku ulogu u razvoju kulture i stvara-la~kog duha naroda je pored dr‘ave imala crkva, kraqevski i kne‘evskidvorovi, kao i bogati gra|ani. Tek razvojem gra|anstva i liberalnih idejapo~iwu se javqati sve ve}i zahtevi za razvijawem javnih kulturnih slu‘bii ustanova, a kulturne akcije se okre}u sve {irim slojevima publike.

Danas svaka dr‘ava raspola‘e velikim brojem kulturnih slu‘bi kojimavr{i intervencije u kulturi i stvara sve brojniju publiku koja upra‘wavakulturne sadr‘aje. Kulturna politika predstavqa svesno regulisawe inte-resa u oblasti kulture, kao i odlu~ivawe o svim pitawima vezanim za kul-turni razvitak jednog dru{tva.

Na me|unarodnoj konferenciji o kulturnoj politici u Monaku odr‘a-noj, 1967. godine, usvojena je definicija kulturne politike: „Pod kultur-

86

UDK = 351.85(497.11 Vaqevo)"1944/1975"

nom politikom se podrazumeva suma svesnih i promi{qenih postupaka,akcija ili odsustva akcije u zajednici ~iji je ciq da se zadovoqe izvesnekulturne potrebe preko optimalnog kori{}ewa svih fizi~kih i qudskihpotencijala kojima u odre|enom trenutku raspola‘e data zajednica.“1

Uo~ava se bliska korelacija izme|u ekonomije i fizi~kog blago-stawa, sa jedne, i kulture i kulturnih aktivnosti, sa druge strane.

Kulturnu politiku nije mogu}e realizovati bez odgovaraju}e demo-kratske strukture i izgra|enog demokratskog dru{tva. Me|utim, ono{to determini{e razvoj uop{te, a samim tim i kulturni razvoj, su na-sle|eni obrasci, tradicija, odnosno dru{tveno-politi~ke i ekonom-ske okolnosti koje karakteri{u dato dru{tvo.

Manifestacije u savremenom kulturnom ‘ivotu ozna~avaju velike izna~ajne priredbe (kulturnog, sportskog ili drugog sadr‘aja), sve~anedo~eke i povorke i skupove. Kao osnovni ciq, kulturno-umetni~kihmanifestacija je vrednovawe i prikazivawe umetni~kih ostvarewa na-stalih u odre|enoj sredini i odre|enom prostoru.

Kulturna politika od kraja rata, 1944. do 1953.

Komunisti~ka partija Jugoslavije je, u svojim programskim dokumentima(rezolucijama partijskih kongresa), davala kulturno-prosvetnim pitawimaizuzetan zna~aj, dok su u stvarnosti, promene u oblasti kulture i umetnostibile mnogo mawe, ali nikako zanemarqive.2 Osnovni zadaci partije u obla-sti kulture bili su da se opismeni stanovni{tvo i osposobi za razumevawejedne sasvim nove ideje i usvajawe novih vrednosti, izgra|ivanih u ratu. Upo-sleratnom periodu zadaci partije su bili, smawewe nepismenosti, obavezno{kolovawe, obnavqawe {kola, obrazovawe kadrova za ostvarivawe zadatakakulturne politike, obnavqawe kulturno-prosvetnih ustanova (pozori{ta,muzeja, biblioteka...), obnavqawe radio difuzne mreè, osnivawe i razvi-jawe radni~kih univerziteta, likvidirawe vlasni~kih odnosa u kulturnojdelatnosti, suzbijawe rada svih centara koji bi mogli da sluè okupqawuopozicije svake vrste, pa i na poqu kulture, organizovawe masovnog kultur-nog rada, ja~awe rada aktiva agitatora po preduze}ima, izdavawe zidnih iusmenih novina, odràvawe politi~kih predavawa, upoznavawe rad-ni~ke klase sa onim {to se u zemqi izdaje, popularisawe dobre kwige,stru~nih i umetni~kih ~asopisa, aktivirawe rada folklornih i dile-tantskih grupa i sl., kulturno razvijawe sela, podizawe zadru`nih do-mova, domova kulutre, ~itaonica, biblioteka, bioskopa i drugih kul-

Kulturna politika i manifestacije grada Vaqeva

87

1 Branko Prwat, Politicka enciklopedija, Rad, Beograd 1988, str. 8862 Vesna \uki} Doj~inovi}: Tranzicione kulturne politike-konfuzije i dileme,

Zadu‘bina Andrejevi}, Beograd, 2003, str. 20

turnih ustanova, pristupawe sa vi{e sistema ideolo{kom vaspitawukadrova.3

Zbog centralizovanog rukovo|ewa, agitrop je predstavqao aparatkoji je direktno podre|en partiji dok su sve ostale kulturno-prosvetneustanove i organizacije bile podre|ene wemu.4

Finansirawe kulture bilo je buxetsko. Naime, mesni narodni odboriispostavqali su svoja potra‘ivawa sreskim narodnim odborima koji suna wih mogli da stave primedbe pre nego {to ih po{aqu vi{im repu-bli~kim i saveznim organima, koji na kraju donose odluku o opravdanostifinansirawa podnetog zahteva. Ovaj izvor finasirawa kulturnih potre-ba bio jedini, tj. nisu postojali alternativni izvori finansirawa.

Po~etak demokratizacije u kulturi

Po~etkom pedesetih godina zapo~iwe trend demokratizacije kulture.5

Demokratizacija se razvijala u dva peralelna pravca: jedan je jo{uvek bio pod jakom dr‘avnom i ideolo{kom kontrolom, ali je drugi,kreativniji, polako osvajao umetni~ke slobode. Krajem {ezdesetih ipo~etkom sedamdestih, mnoge umetni~ke forme su dobile svoje institu-cije; osnovani su presti‘ni me|unarodni festivali, kao i velikamre‘a op{tinskih kulturnih institucija (domovi kulture, bibliote-ke i bioskopi). Naravno, u isto vreme mnogi umetnici su ka‘wavani, awhov rad zabrawivan (filmovi, pozori{ne predstave i produkcije,kwge itd.), iako ne u formi zvani~no proklamovane politike, ve} krozpoliti~ke i ideolo{ke pritiske.

To je bilo vreme najve}ih migracija iz sela u grad, tako da je seloostalo bez znatnog broja stanovnika koje se masovno selilo u prigradskanaseqa i tamo stvaralo novi model kulture. Na kulturnu scenu je, dakle,stupila borba izme|u narodne, niske, prizemne kulture u duhu konkretne„male“ tradicije, ~iji je nosilac seqak i seqakovo empirijsko iskustvo,kome je stran svaki apstraktni sadr‘aj, i urbane, „visoke“ kulture.6

U ovom periodu, Partija po~iwe da izdvaja ogromna sredstva zaizgradwu kulturne infrastrukture. Otvara se veliki broj kulturnihcentara, domova kulture, radni~kih i narodnih univerziteta, domovaomladine, preko kojih se kultura pribli‘avala ve}em broju zaintere-sovanih. Partija je nastojala da demokratizuje visoku, elitnu kulturu,i tako je u~ini dostupnom svim slojevima stanovni{tva.

Milan \enadi}

88

3 Isto, n. d., str. 204 Qubodrag Dimi}: Agitprop Kultura, Rad, Beograd 1988, str. 505 Vesna \uki} Doj~inovi}, n. d., str. 23.6 Isto, n. d., str. 23

KULTURNA POLITIKA GRADA VAQEVA

Kulturna politika grada, od kraja rata 1944, do 1953.

Za sveobuhvatno razumevawe kulturne politike, neophodno je i upozna-vawe sa privrednim, obrazovnim i demografskim stawem u Vaqevu.

Nakon zavr{etka rata op{ta situacija u gradu odslikavala je staweu celoj zemqi. Velika nezaposlenost, dominacija poqoprivrednog sta-novni{tva u odnosu na gradsko (3:1), op{ta nepismenost i siroma{tvo,osnovne su karakteristke, kako Vaqeva, tako i drugih gradova, u Srbi-ji. U to vreme, formira se odeqewe rada koje zapo{qava nekvalifiko-vanu radnu snagu sa sela u industriju i privredu grada. Po selima seotvaraju zadru‘ni domovi koje je finansiralo Ministarstvo gra|evi-na i Zadru‘ni savez. U wima se odvijao celokupan kulturni ‘ivot sela.

Od 1949, po~iwe veliki privredni preporod grada. Osnivaju se veli-ka preduze}a koja, u narednom periodu, postaju gradski giganti i nosio-ci, kako porivrednog, tako i kulturnog razvoja grada. Uo~ava se rastbroja stanovnika sa ~im rastu potrebe i zahtevi, kako socijalne, tako ikulturne prirode. Kasnije, u preduze}ima se uvodi samoupravqawe, bi-raju se prvi upravni organi i radni~ki saveti.7

U gradu je, 26. septembra 1944. godine, osnovan Kulturno-prosvetni odsekOkru‘nog narodnooslobodila~kog odbora Vaqevo8, koji je svoju kultur-no-prosvetnu delatnost obavqao preko sektora: Radio slu‘ba, koja je prekozvu~nika na pijaci, pazarnim danima, emitovala radio emisije odre|enogpoliti~kog sadr‘aja; Tehni~ka slu‘ba za obave{tavawe i popularizovaweNOB-a, obavqala je svoju funkciju preko plakata i adekvatnih parola; Kul-turna ekipa za organizovawe priredbi; Biblioteka, tada u pripremi; iUsmene novine sa ciqem da upoznaju gra|ane sa aktuelnim zbivawima.

Dom kulture je osposobqen za rad, o‘ivele su biblioteka sa ~itaonicom,{ah sekcija, hor, orkestar. Otvarani su domovi kulture i u ve}im mestimavaqevskog okruga. Po~eo je da radi i bioskop gde su prikazivani, pored doma-}ih, i engleski i ameri~ki ratni ‘urnali sa vestima iz zemqe i sveta.

Kulturno-prosvetni odsek je bio podeqen na odseke za: narodnoprosve}ivawe; {kole; kulturu i prosvetnu administraciju i personal, au skoro svakom mestu Vaqevskog okruga, formirani su kulturno-pro-svetni odbori sa ciqem {to celovitijeg sprovo|ewa kulturno-prosvet-nih zadataka.9


89

7 Dragutin Baji}: Vremeplov Vaqeva 1944-1984, Vaqevo, str. 68 Sne‘ana Radi}: „Kulturno-prosvetne prilike u vaqevskom okrugu 1944-1947“,

Glasnik MIAV br. 30, Istorijski Arhiv Vaqevo, Vaqevo1996, str.1879 Isto, str.188

Delatnost Odseka za narodno prosve}ivawe odvijala se kroz orga-nizovawe: analfabetskih te~ajeva, narodne univerzitete, kwi‘nice i~itaonice, priprema i davawe priredbi u izvo|ewu kulturno-umet-ni~kih ekipa, prikazivawe bioskopskih predstava i fiskulturu. Naj-zna~ajniji i najsveobuhvatniji posao bilo je suzbijawe nepismenosti,jer je preko 70% seoskog stanovni{va bilo je nepismeno10.

Narodni univerziteti i domovi kulture bili su kulturno-obra-zovna i politi~ka sedi{ta koji su se nalazila u svim ve}im sreskimmestima.

Odsek za narodno prosve}ivawe radio je na osnivawu kwi‘nica,~itaonica i nabavci kwiga, od Ministarstva prosvete, kupovinom ipoklonima darodavaca. U nameri da popularizuje kwigu, Ministar-stvo prosvete organizovalo je kulturni vagon koji je, krajem 1945. go-dine, krenuo prugom, sa pokretnom izlo‘bom kwiga i slika i bio-skopskim predstavama.

Vaqevo je dobilo i biblioteku sa ~itaonicom koju je „izdr‘avao“ Grad-ski narodni odbor.

Priredbe su imale za ciq kulturno-umetni~ko uzdizawe i razono-du naroda. Programi su bili raznovrsni i prigodni, a wih su izvodilekulturno-umetni~ke ekipe, kao i u~iteqi sa svojim u~enicima. U graduje bilo 7 takvih kulturno-umetni~kih ekipa. Najja~e je bilo Kultur-no-umetni~ko dru{tvo „Abra{evi}“ (tada Radni~ko-name{teni~ko kul-turno-umetni~ko dru{tvo „Abra{evi}“).

Pri Prosvetnom odeqewu ONO-a osnovan je odbor Dru{tva za kul-turnu saradwu sa SSSR-om, koji je trebalo da doprinese u~vr{}iva-wu odnosa Jugoslavije i SSSR-a. Odbor je odmah po~eo sa organizova-wem po~etnih kurseva ruskog jezika.11

Po~etkom 1946 godine, Prosvetno odeqewe je vr{ilo agitaciju za okup-qawe gluma~kih talenata, jer je te‘ilo da, Vaqevsko okru‘no diletantskopozori{te, koje je osnovano pri Prosvetnom odeqewu, preraste u profesio-nalno, tako da je, ONO Vaqeva doneo re{ewe da se osnuje Okru‘no narodnopozori{te u Vaqevu.

Ministarstvo prosvete pratilo je i kontrolisalo rad bioskopa, i iznosi-lo primedbe na propagandu filmova i uslove u kojima su bioskopske predstaveprikazivane. Najzastupqeniji su bili filmovi sovjetske, ameri~ke, engleske,francuske, ~e{ke, pa ~ak, i finske produkcije. Doma}ih filmova je bilo malo.Pose}enost projekcijama bila je prose~na, a „Su|ewe Dra‘i Mihailovi}u“,vaqevski gimnazijalci su kolektivno odgledali, u jesen 1946. godine.

Milan \enadi}

90

10 Isto, str. 19011 Zdravko Rankovi}: Vaqevski kraj u XX veku, IP Kolubara, Vaqevo, 2002, str. 90

Uredbom o vojnoj cenzuri12 ograni~ena je sloboda u izboru filmovaza prikazivawe, u vaqevskim bioskopima. Prema ovoj uredbi, cenzurisu, pored dnevne i povremene {tampe, kwiga, bro{ura i ostalih publi-kacija, podlegali i filmovi, odnosno sve ono {to je uvezeno ili izdatou vreme okupacije. Za nepo{tovawe ove uredbe sledile su kazne, koje suizricali vojni sudovi.

Radio slu‘ba vr{ila je prenos vesti, po diktatu iz Beograda, i hva-tala svakodnevno izve{taje iz Moskve i Londona.

Gradski komitet Narodne omladine Jugoslavije osnovao je, januara1953. godine, Omladinski univerzitet u Vaqevu. On je imao za zadatak„da od omladine, mladog pokolewa, stvori prave i socijalizmu odanequde“.13 Kao prve teme predavawa bile su „Razvitak omladinskog po-kreta“, „Omladina i religija“...

U to vreme, odr‘avani su Sabori u~iteqa vaqevskog kraja, kao manife-stacija prosvetnih radnika, gde su razmewivana iskustva iz rada u {koli ivan we. Tu su prezentovani referati o uputstvima za vaspitavawe mladihgeneracija sa idejama „novog jugoslovenskog patrotskog socijalizma“.14

Sve vreme su odr‘avani ideolo{ki kulturni programi sa motivimaiz NOB-a, ulicama su mewani nazivi, a u gradu su otkrivani spomenicii biste narodnim herojima, kao simbolima borbe za oslobo|ewe.

Nakon zavr{etka rata, kulturni ‘ivot grada bio je u usponu. Javnoinformisawe se unapre|uje, a osetno se poboq{ava obrazovni, stru~ni iop{tekulturni nivo stanovni{tva.

Ovo je bio period izgra|ivawa novih vrednosti, na~ina ‘ivota iverovawa na kojima je po~ivao kulturni razvoj i kulturna politikagrada, nakon Drugog svetskog rata. Ono {to je ovakva dr‘avna politi-ka uspela da ostvari jeste da je opismewen veliki deo stanovnika.

Po~etak demokratizacije u kulturi grada

Sredinom 1955.godine, formirani su Savet za {kolstvo i Savet zaprosvetu i kulturu15 Narodnog odbora sreza Vaqeva. Odre|ene su funk-cije oba saveta. Mnogi zadaci i kompetencije pre{le su sa republi~kihna sreske i op{tinske savete za prosvetu i kulturu. Sreski saveti tre-balo je da imaju vi{e savetodavni karakter, da pru‘aju pomo} novim


91

12 Me|uop{tinski istorijski arhiv Vaqevo (u daqem tekstu: MIAV), fond: Okru`ninarodni odbor Vaqevo – Prosvetno odeqewe ONO 1945, naredba komande mestaVaqevo – Odsek za vojnu cenzuru, od 1. I 1945, kut. inv. br. 2

13 List „Napred“, Vaqevo, 23. januar 1953, str. 414 Isto, 10. april 1953, str. 415 MIAV, fond: Skup{tina sreza Vaqevo - Vaqevo (1944-1967), u daqem tekstu:

NOS Vaqevo, Zapisnici sednica ve}a NOS Vaqevo 1954-1955, kw. inv. br. 18

prosvetnim organima pri op{tinama i da prate rad op{tinskih save-ta za prosvetu i kulturu, da koordiniraju wihov rad sa prosvetnimustanovama. Prosvetni organi pri op{tinama su imali za du‘nost davode brigu o celokupnom radu {kola i drugih prosvetnih ustanova nasvom terenu. Novina u zadacima op{tinskih saveta za prosvetu i kultu-ru bila je postavqawe, unapre|ewe i pravilna raspodela kadra na svomterenu. Pri svim kulturno-prosvetnim ustanovama trebalo je da se oba-vezno formiraju odbori kao garancija za wihov uspe{an rad.

Ovim organizacionim procesom, po~ela je faza prelaska sa admi-nistrativnog, na dru{tveno upravqawe. U centar pa‘we stavqano jepitawe rada mehanizama dru{tvenog samoupravqawa – mehanizma ne-posredne demokratije u kome gra|ani odlu~uju o bitnim pitawima so-cijalisti~ke izgradwe.16

Novim komunalnim sistemom (formirane su op{tine kao osnovne}elije politi~kog i ekonomskog ‘ivota) u op{tinama su formiranirazni organi, organizacije i udru‘ewa koja su uz ve}u odgovornost, sa-mostalnost i inicijativu re{avali brojna pitawa, izme|u ostalog, ikulturno-prosvetnog rada. Socijaliti~ki savez je pratio rad drugihorganizacija i organa dru{tvenog samoupravqawa, pru‘ao im pomo} iobezbe|ivao kontrolu wihovog rada.

Desetogodi{wim izve{tajem prosvete i kulture u Vaqevu, 1955. go-dine, dat je presek stawa u ovom periodu. Buxeti {kola su, svake godine,teretili buxet Sreza sa preko 40% celokupnog iznosa (u 1955. godini,~ak blizu 50%).17 Uporedo sa razvojem {kolstva izrastale su i kultur-no-prosvetne ustanove, kako u gradu, tako i na selu, osnivani su kurseviza opismiwavawe nepismenih, kursevi za zdravstveno prosve}ivawe idrugi oblici vaspitno-kulturne delatnosti.

U Vaqevu je, krajem iste godine, prvi put, od strane Op{tinskog odbo-ra Socijalisti~kog saveza, formirana Komisija za analizu kultur-no-umetni~kog i prosvetnog rada u gradu.18 Komisija je uzimale odre|enapitawa za analizu iz kojih se vidi da je kulturno-umetni~ki i prosvetni‘ivot u Vaqevu veoma razvijen. Postoji niz ustanova, organizacija, dru-{tava i institucija koje razijaju aktivnosti u tom pravcu. To su: Narodnopozori{te, kulturno-umetni~ka dru{tva „Abra{evi}“ (384 aktivna ~la-na, horska, dramska, folklorna i muzi~ka sekcija) i „Kru{ik“ (182 aktiv-na ~lana i 480 poma‘u}a, zatim horska, muzi~ka, literarna, kao i dramska

Milan \enadi}

92

16 List „Napred“, 19. avgust 1955, str. 417 MIAV, NOS Vaqevo, Zapisnici sednica ve}a NOS Vaqevo 1955-1956, kw. inv.

br. 19; videti list„Napred“, 23. septembar 1955, str. 518 List „Napred“, 3. oktobar 1955, str. 5

i folklorna sekcija koje su spadale me|u najboqe u Srbiji), kultur-no-umetni~ke dru‘ine po {kolama, Gradska biblioteka, Narodni univer-zitet, Gradski muzej, sredwe, stru~ne i osmogodi{we {kole itd. Data je ianaliza kulturnog ‘ivota: zakqu~eno je da se dosta napredovalo kvanita-tivno ali ostaje re{avawe pitawa podizawa kvaliteta svih oblika kul-turnog ‘ivota ukqu~uju}i tu i borbu za kulturniji izgled grada. U prvomredu istaknuta je borba protiv folklorizma i primitivizma, podizaweumetni~kog nivoa rada dru{tava i dru‘ina, razmatrawe repertoarske po-litike bioskopa, rad kwi‘nica i narodnog univerziteta i dr. Tako|e jeistaknut poblem popuwavawa praznine u kulturnom ‘ivotu grada nastaleukidawem pozori{ta.

U sali Narodnog odbora sreza u Vaqevu je, 1956. godine, odr‘ana os-niva~ka skup{tina Sreskog saveza kulturno-prosvetnih dru{tava.19

Re{eno je pitawe, kona~nog formirawa, Poslovnice, kao dr‘avnogorgana Saveta za prosvetu i kulturu grada koja je imala zadatak dasprovodi deo zadataka iz ove oblasti: organizovawe gostovawa kvali-tetnih pozori{ta i drugih ansambala, pru‘awe pomo}i kulturno-pro-svetnim dru{tvima i dru‘inama u odabirawu repertoara, postavqawuprograma, koordinirawu u radu i sl.

Tako|e, izvr{ena je reorganizacija kulturno-prosvetnih dru{tava usadr‘ajno {iru Kulturno-prosvetnu zajednicu (KPZ), koja je trebalo da danovi polet amaterskom radu i anga‘ovawu ve}eg broja dru{venih radnikai poznavalaca kulture. Ukidane su neke kulturno-prosvetne organizcije„jer su bile prevazi|ene kao forme aktivnosti“.20 KPZ je usmeravala,objediwavala i potpomagala kulturno-prosvetnu delatnost. Poslovnicai KPZ su, uz Socijalisti~ki savez, bile najva‘nije na tom poqu.

Tih godina, osnivan je kulturni centar Sreza,21 kao organa kulturno-pro-svetne zajednice Sreza. Za wegov rad materijalna sredstva obezbe|ivali sudelom narodni odbori i razne druge organizacije i institucije. Centar jepredstavqao odre|eni servis koji je raspolagao tehni~kim sredstvima i op-slu‘ivao razne organizacije i dru{tva, po pristupa~nim cenama.

U procesu demokratizacije u kulturi, me|u politi~kim krugovima su se~esto ~ule kritike da radnik, kao neposredni proizvo|a~ materijalnih doba-ra, nije {ire ukqu~en u raspravqawe i odlu~ivawe o svim dugoro~nim i te-ku}im pitawima kulturne politike i wene realizacije. Zameralo se tome{to ne postoje javne tribine za kulturna pitawa na Radni~kom univerzitetu,


93

19 MIAV, NOS Vaqevo, Spisi 1956, kut. inv. br. 19020 MIAV, NOS Vaqevo, Spisi 1957, kut. inv. br. 193; videti: list „Napred“, 15.

februar 1957, str. 521 Isto, isto, Sekretarijat za finansije NOS Vaqevo za 1958-1959, kut. inv. br. 198

kao i inicijative sindikata i drugih zainteresovanih faktora u op{tini,kojima nisu ni poveravane nikakve odgovornosti niti prakti~ni zadaci.

U 1959. godini, izvr{ena je nova reorganizacija, i raniji, Savez kul-turno-prosvetnih dru{tava pripojen je Kulturno-prosvetnoj zajednici,tako da su weni zadaci pro{ireni, a sve u ciqu podizawa kvaliteta svihoblika kulture. Savez je imao prete‘no direktivnu ulogu.

Organ dru{tvenog upravqawa, kao {to je Op{tinsko ve}e zajednice(u koji su bili ukqu~eni, pored kulturno-prosvetnih radnika i naju-gledniji politi~ki i drugi radnici komune, tehni~ka inteligencija,lekari...), ve} po svom sastavu je predstavqalo najlegitimnijeg pred-stavnika dru{tva, tog vremena, za upravqawe u oblasti masovnog kul-turnog rada. Zadaci ve}a bili su da postavqa i re{ava sva krupnapitawa masovne kulture koja zadiru u kulturnu politiku komune.

Na sednici Narodnog odbora op{tine Vaqevo, 1962. godine, doneta jeodluka o osnivawu dru{tvenog Fonda za kulturu.22 Fond se starao o obez-be|ivawu, prikupqawu i raspodeli sredstava za finansirawe ustanova kul-ture, kao i o tome da pru‘a pomo}, daje pozajmice ili finansira izgradwuobjekata i rekonstrukciju dotrajalih kulturnih ustanova.

Sredstvafondakoristilasuseizaorganizovaweiodr‘avawe javnihnastu-pa umetnika i drugih kulturnih radnika; popuplarisawe dostignu}a u oblastikulture; dodeqivawe nov~anih nagrada za ostvarewa u kulturi; vr{ewe restau-ratorskih i konzervatorskih radova na spomenicima; pru‘awe pomo}i kultur-no-umetni~kim dru{tvima i drugim sli~nim organizacijama.

Prihodi fonda su se formirali od op{tinskih dotacija, delom oddoprinosa buxetima iz li~nog dohotka, zatim, od poreza na autorske ho-norare, od op{tinskog poreza na promet u trgovini i ugostiteqstvu,prihoda od bioskopskih ulaznica i drugih kulturnih priredbi (u visi-ni koju odredi NOO Vaqevo)... Smisao je bio da se sredstva centralizujui da se izbegne praksa obra}awa pojedinih organizacija privrednimpreduze}ima za pomo}. Od privrednih organizacija koje su punile fondisti~u se „Kru{ik“, koji jeupla}ivao 4/5 sredstava fonda, „Stevan Fili-povi}“ i Pivara „Jedinstvo“, kao i op{tinski odbor Socijalisti~kogsaveza u Vaqevu. Zbog male sume sredstava koje su upla}ivane, pri raspo-deli fonda, mnoge kulturne organizacije nisu dobijale ni{ta.23

Septembarska nagrada grada Vaqeva, ustanovqena 27. novembra 1964. godine,dodeqivana je gra|anima i radnim organizacijama za isticawe u raznim obla-stima dru{tvenog ‘ivota. Imala je visok politi~ki i kulturni nivo priznawa

Milan \enadi}

94

22 Isto, fond: Skup{tina op{tine Vaqevo (1944-), u daqem tekstu: SO Vaqevo, Za-pisnici sednica Op{tinskog ve}a i ve}a proizvo|a~a 1961-1962, kut. inv. br. 102

23 List „Napred”, 6. april 1962, str. 4

koje nosi obele‘je dana oslobo|ewa i „koje spontano asocira na svu veli~inu ilepotu borbe i ‘rtvovawa za ~ovekovu slobodu i qudski dostojan ‘ivot“.24

U 1967. godini, ukinuta je Muzi~ka {kola zbog „izuzetno lo{ih od-nosa me|u zaposlenima u kolektivu“. Vaqevo je bilo jedan od retkihgradova koji je ukidao Muzi~ku {kolu jer nije bilo snage da se izborisa birokratijom i me|uqudskim odnosima. Obe}ano je da }e se ista su-ma novca (12.000.000 tada{wih dinara)25 koja se izdvajala za Muzi~ku{kolu, u budu}e iz Fonda za obrazovawe, usmeravati za muzi~ke te~aje-ve koje je organizvao Dom kulture. Me|utim, Zajednica obrazovawa jeupla}ivala Domu daleko mawe sredstava uz ~esto izno{ewe stava da mu-zi~ko obrazovawe i „nije neophodno” pri tada{wem stawu u {kolstvuuop{te. Rad Muzi~ke {kole je obnovqen narednih godina.

Anga‘ovawem grupe kulturnih entuzijasta, javila se ideja i doneta jeodluka o otvarawu nove kulturne institucije Likovne galerije u Vaqevu.Svi slikari, ro|ewem Vaqevci, poklonili su po jednu sliku galeriji.

Odluka o osnivawu Kluba mladih istra‘iva~a, prvog kluba takve vrste,u zemqi doneta je 1969. godine.26 Rad u Klubu je organizovan kroz oblasti uokviru kojih su delovale nau~no-istra‘iva~ke grupe kao: geolo{ku i tipo-grafsku, za floru, za faunu, za paleontologiju, za folklor i dru{venu kul-turu, za entografiju i materijalne kulture, za istoriju i socijologiju, zaizu~avawe jezika i grupu za planinarsko-speleolo{ka istra‘ivawa. Os-novni ciq ~lanova Kluba je, da na temeqima nauke, stvarala~kim radompro{iruju svoje znawe, zadovoqavaju hobije i korisno provode vreme, da ra-de na za{titi prirodnih i kulturnih vrednosti, da u zajedni~kom radu samladima {ire bratstvo i jedinsvo.27 Kasnije Klub, kada je prevazi{ao lo-kalne okvire, prerastao u Dru{tvo istraìva~a „Vladimir Mandi} -Manda”. Vredno je pomenuti da je Dru{tvo inicijator i osniva~ Istraì-va~ke stanice u Petnici koja je po~ela da radi 1980. godine.

***

[ezdesetih godina integracija u kulturi vr{ila se u vi{e etapa: 1.Kao poku{aj objediwavawa raznih pograma kulturno-dru{venih in-stitucija; 2. Povezivawe kulture i obrazovawa sa {iroko shva}eniminteresima dru{veno-politi~kih faktora; 3.Tre}a faza je faza punezrelosti integracionih procesa. Kultura se integri{e u dru{tvo,podvodi pod op{teva‘e}a merila dru{tvenog rukovo|ewa.


95

24 Isto, 27. septembar 1968, str. 525 Isto26 MIAV, fond: Dru{tvo istraìva~a „Vladimir Mandi} - Manda” - Vaqevo (1969- ),

Statut Kluba mladih istraìva~a u Vaqevu, od 16. februara 1969, kut. inv. br. 127 List „Napred”, 21. februar 1969, str. 5

Analizom sastava u~esnika u kulturnom ‘ivotu, do tada, i korisnikakulturnih dobara, do{lo se do podatka da, od 10.000 zaposlenih, jedva 1/10ima potrebe i mogu}nosti da koristi kulturne sadr‘aje. Vaqevska kultu-ra bila je najsiroma{iniji domen dru{tvenog ‘ivota grada. „Ako nije do-stupna naj{irim slojevima stanovni{va, onda se kultura zatvara i posta-je privilegija, odri~e se svoje dru{tvene uloge i gubi svrhu“.28

Od strane predstavnika „Kru{ika“, najjve}eg preduze}a u Vaqevu,krenula je inicijativa prema KPZ i vaqevskim kulturnim ustanovamada se kulturni programi pribli‘e radnicima, pre svega kroz ve}e izd-vajawe sredstava za finansirawe kulture.

Zakon o finansirawu kulture je upravo podrazumevao ovakve akcije.Sredstva za kulturu su, u 1969. godini, bila 6,9% buxeta, {to je pove}aweza 30%, u odnosu na prethodnu godinu. Pokrenuta je inicijativa i kultur-nih organizacija za prodor „kulture u privredu“. Stvorena su industrij-ska upori{ta koja su bila nosioci ubrzanog prirednog i kulturnog razvo-ja: „Kru{ik“, „Srbijanka“, „Gradac“, „Elind“, „Pivara“ itd.

Od 1970. godine, finansirawe u kulturi orijentisalo se i na druge izvore,osim buxeta Op{tine. Prelazak buxetskog finansirawa na raspodelu sred-stava, na osnovu samoupravnog dogovora (finansirawe programa, a ne insti-tucija), prouzrokovalo je da npr. „Abra{evi}“, kao ustanova sa bogatim pro-gramskim sadr‘ajem dobije, u toku 1969. godine, 65.000 dinara, {to je preds-tavqalo uve}awe preko 4 puta u odnosu na raniji sistem finansirawa.

Prema popisu stanovni{tva, 1971. godine, mo‘e se uvideti da je, zanepunih 30 godina, potpuno izmewena obrazovna struktura stanovni-{tva. Opismeweno je 4/5 stanovni{tva, a u gradu Vaqevu, zabele‘eno je1.320 nepismenih ‘ena i 166 nepismenih mu{karca.29

Imaju}i u vidu sistem planirawa i karakter planova u samoupravnoorganizovanom dru{tvu, planove je trebalo da donose: 1. radne organiza-cije i wihove asocijacije u oblasti kulture, 2. zajednice kulture i 3. dru-{tveno-politi~ke zajednice u delu koji se odnosi na kulturu.30 Preko za-jednica kulture je trebalo obezbediti uskla|ivawe i me|usobnu korekcijukoncepata ovih planova. Naime, radne organizacije i dru{tveno-poli-ti~ke zajednice, trebalo da uskla|uju i zasnivaju na planovima zajednicekulture. Na taj na~in, utvr|ivala se jedinstvena kulturna politika na

Milan \enadi}

96

28 Isto, 7. mart 1969, str. 529 Isto, 13. jul 1973, str. 330 MIAV, fond: Me|uop{tinska zajednica kulture - Vaqevo (1969-1974), u daqem tekstu:

MZK, Sedmogodi{wi plan razvoja u oblasti kulture na podru~ju sreza Vaqevo,„Osnove za pripremu programa razvoja kulture u SR Srbiji u razdobqu 1971-1975”,kut. inv. br. 7

svim nivoima. Tako su zajednice kulture postale vrlo va‘an ~inilac si-stema planirawa u kulturi.

Za op{tine Vaqevo, Ose~ina, Lajkovac, Ub i Mionica, formirana je,1969. godine, Me|uop{tinska zajednica kulture sa sedi{tem u Vaqevu.31

Imala je svoju skup{tinu, izvr{ni odbor i stru~nu slu‘bu.Sredstva zajednice su gotovo iskqu~ivo poticala iz buxeta dru{tve-

no-politi~kih zajednica (op{tina osniva~a). Stupawem na snagu ovogzakona, sredstva za kulturu uve}ana su, za oko 20%, u prvoj godini svogdelovawa.32

Prema napomenama Me|uop{tinske zajednice kulture Vaqevo,stawe u raznim oblastima kulture na podru~ju sreza Vaqevo, je u pri-li~noj meri zaostajalo u odnosu na republi~ki prosek. Ilustracije ra-di, u bibliotekama na podru~ju sreza, na jednog stanovnika je dolazilo0,5 kwiga, dok je, po planu republi~kih organa, po ovom pitawu, na jed-nog stanovnika trebalo da do|u 2 kwige. Zbog skromnih investicionihulagawa i u kinofikaciji, vaqevski srez, bio je me|u posledwima, sa20.000 do 24.000 stanovnika na jedan bioskop. Republi~ki prosek bio jeoko 12.000 stanovnika na jedan bioskop.33

Narodni i radni~ki univerziteti

Wihov sadr‘aj rada odvijao se planski, preko odre|enih centara kao or-ganizacionih jedinca datog univerziteta. Oni su morali ostvarivati kon-takt sa specijalizovanim univerezitetima u Beogradu. Programi su se, uglav-nom, realizovali putem seminara, kurseva i raznih predavawa za stru~no iop{te obrazovawe odraslih. Teme predavawa su bile op{te, dru{tveno-eko-nomske i ideolo{ko-politi~ke. Bilo je dosta prigovora na na~in rada zasticawe kvalifikacija, jer se do wih dolazilo na relativno lak na~in.

Zbog nepovoqne obrazovne strukture zaposlenih (37,5% visokokvali-fikovanih i kvalifikovanih, a 65,5% polukvalifikovanih i nekvali-fikovanih) u Vaqevu je, 1958. godine, osnovan Radni~ki univerzitet„Vaqevo” i stalno, sa mawim dopunama programa, imao Centar za stru~noi op{te obrazovawe sa {kolom za osnovno obrazovawe odraslih i Cen-tar za dru{tveno-ekonomsko i politi~ko obrazovawe.34

I pored svega, wihov rad se pokazao veoma korisnim, jer su ove usta-nove doprinele kako poboq{awu obrazovnog nivoa velikog broja gra|a-


97

31 Isto, MZK, Osniva~ka skup{tina MZK, od 25. aprila 1969, kut. inv. br. 232 Isto, isto, Program razvoja kulture u Srbiji 1971-1980, str. 24, kut. inv. br.733 Isto, isto, Sedmogodi{wi plan razvoja u oblasti kulture na podru~ju sreza

Vaqevo, kut. inv. br. 734 Isto, fond: Radni~ki univerzitet „Vaqevo”- Vaqevo, Zapisnik sa osniva~ke

skup{tine, decembar 1958, kut. inv. br. 60

na, tako i razvoju i sadr‘ajnom unapre|ewu raznovrsnog kulturnog ‘i-vota uop{te.

Kulturno-umetni~ki amaterizam

Amaterizam se odvijao preko kulturno-umetni~kih dru{tava, krozdramske, folklorne, horske, literarne i recitatorske sekcije. Proble-mi sa kojima su se suo~avali u radu bili su ne samo materijalne i ka-drovske prirode, ve} i u organizacionoj strani ove delatnosti.

Nakon ukidawa profesionalnog pozori{ta, dobijaju}i novo zdaweDoma kulture, sa velikom pozori{nom scenom, kakvu su do tada imalisamo veliki pozori{ni centri (Beograd, Zagreb, Novi Sad...), Vaqevo jepostalo centar razvoja pozori{nog amaterizama, mobili{u}i velikibroj gra|ana raznih doba i zanimawa, kao aktivnih u~esnika u predsta-vama. Amateri su se izborili za mesto na pozornicama Beograda, Zagre-ba, Novog Sada, Rijeke i drugih gradova, kako u zemqi tako i u inostran-stvu, osvojiv{i na festivalima sva prva mesta, postav{i najboqi ama-teri Jugoslavije, da bi, na kraju 1966. godine, dobili Vukovu nagradu.

Radio i televizija

Za ove medije interesovawe je, iz godine u godinu, bivalo sve ve}e.Time je ovaj vid kulture dobijao sve ve}i zna~aj i zauzimao vrlo va‘nomesto u kulturnom ‘ivotu gra|ana.

Osnovni problemi su bili finansijske prirode, jer su se stvaralesve ve}e potrebe za podizawem i pu{tawem u rad televizijskih relejnihpredajnika.

***Sedmogodi{wim planom investicionih ulagawa u kulturu 1964-1970,

uo~ava se velika nejednakost planiranih sredstava raspodeqenih po op-{tinama sreza. Neke od op{tina tim sredstvima nisu mogle zadovoqitini osnovne potrebe razvoja u oblasti kulture (npr. Vaqevo, Ub, [abac...),dok su, na drugoj strani, neke (npr. Loznica) predvi|enim sredstvima pre-ma{ivale plan razvoja u sreskim prosecima.

Rezultati, koje je Me|uop{tinska zajednica kulture postigla bio jepresudan za stvarawe dru{tvenog povrewa i osetan rast sredstava iz-dvojenih za redovne programe. Op{ti prosek rasta sredstava, u 1972.godni, je na nivou Me|uop{tinke zajednice kulture bio 29,95%.35

Programska orijentacija u okviru zajednice je bila uskla|ivana sapoliti~kom atmosferom i porebama samoupravnog dru{tva.

Milan \enadi}

98

35 Isto, MZK, Orjentacioni program MZK Vaqevo, kut. inv. br. 2

U oblasti u‘e namenske i investicione potro{we Zajednica je raspo-lagala sredstvima iz doprinosa od prometa filma i sredstvima doprino-sa od poreza na promet roba na malo i usluga u prometu.36 Jo{ jednu poten-cijalnu kategoriju, u‘e namenskih sredstava, predstavqali su prihodi poosnovu Zakona o oporezivawu grafi~kih usluga koje nemaju poseban dru-{tveni interes ({und).37

U Nacrtu plana sredworo~nog razvoja (1971-1975) u oblasti kulture napodru~ju MZK Vaqevo konstatuje se da neke kulturne organizcije iz gradaimaju „delimi~an ali ne i potreban programski kontakt sa selom, dokdruge ili zbog prirode programa ili zbog nedovoqnog poslovnog intezi-teta nemaju nikakvog uticaja u seoskom podru~ju”. Tako je plan prioritet-no isticao potrebu obezbe|ivawa uslova za nesmetan stalni rad domova naselu na planu kulturnih potreba.

U Izve{taju o radu MZK za 1969. godinu, isti~e se racionalisti~kipristup u kulturnoj politici. „Iako je kultura jedinstvena i nedeqiva,ipak ni jedno dru{tvo nema ni puno interesa, a ni mogu}nosti, da tako-re}i iz dana u dan otvara nove institucije i prihvati obaveze da ih fi-nansira. Razgranatost i neracionalnost mre‘e kulturinih ustanova ineuskla|enost wihovih programa poskupquju kulturu i dinar u kulturi~ine jo{ mawe probojnim i efikasnim.”38

Me|uop{tinska zajednica kulture je finansirala pograme u slede-}im organizacijama: Me|uop{tinski istorijski arhiv; Gradsku narod-nu biblioteku „Qubomir Nenadovi}”; Narodni muzej; Dom kulture; No-vinsku i radio ustanovu „Napred; Dom omladine; Kulturno-prosvetnuzajednicu, kao i manifestaciju Vaqevski susreti amatera „Abra{evi}”,narodne univerzitete u drugim op{tinama vaqevskog sreza, Gimnaziju.Program finansirawa je, iz godine u godinu, imao mawe izmene.

U 1970. godini, Dom kulture je organizovao programe u vidu pozori-{nih predstava (15), koncerte ozbiqne muzike (7), festivale i prired-be. Tako|e, organizovao je i prikazivawe filmova na seoskom podru~ju.Prikazivani su iskqu~ivo doma}i filmovi.

KUD „Abra{evi}” je, preko svojih sekcija, izveo 6 predstava u Va-qevu i 9 van grada.

Dom omladine je, pored programa obrazovno-informativne sadr‘i-ne, vr{io i vrlo zna~ajnu ulogu na poqu masovnog amaterizma i pro-gramskog uticaja kulture na podru~ju sela i u radu muzi~ke omladine.


99

36 Isto, MZK, isto, str. 437 Isto, MZK, isto, str. 538 Isto, isto, Izve{taj o radu za 1969. god, str. 2, kut. inv. br. 2

Zna~ajni su bili programi za selo u kojima je uzelo u~e{}e preko 40 se-la.39 Ipak, oni su i daqe bili nedovoqno razvijeni.

Osnovni problemi sa kojima su se suo~avali su nedovoqna sredstva zaopstajawe programske strukture; neobezbe|enost investicionih sredstava zaopremu, odr‘avawe i izgradwu objekata kulture; kao i to da svi pogrami raz-voja kulture nisu imali definisane izvore sredstava za planirane potrebe.

Utoku1972.godine,izvedeno je 47 pozori{nih i umetni~ko scenskih progra-ma. Predstave, koje su gostovale iz Beorada, nalazile su se u vrhu ostvarewa po-zori{nih ku}a u Beogradu. Prikazane predstave gledalo je oko 18.000 gra|ana.Finansirano je i 14 programa ozbiqne muzike. Podsticawem pograma i raz-voja amaterizma, finansirane su predstave KUD „Abra{evi}” koji je izveo 17predstava, a videlo ih je 8.900 gledalaca.

Me|u zna~ajnijim doga|ajima, toga vremena, bio je i Internacio-nalni filmski festival „Sedam umetnosti“ koji je po svojoj orijenta-ciji bio „...neposredna kulturna akcija usmerena prema naj{iroj demo-kratizaciji umetnosti kao osnovnom pravu svakog ~oveka”.40 Festivalse ocewivao kao nekomercijalna kulturna scena, otvorena svim zainte-resovanim gledaocima, prvenstveno sredwo{kolskoj omladini. Pri-kazano je 13 filmova, vrhunskih vrednosti u svetskoj kinematorafiji,~ije projekcije je videlo 6.987 gledalaca.

Prisustvo korisnika kulturnih programa, odnosno naj{irih slojevadru{tva, tih godina, predstavqali su odre|en vid proklamovane demo-kratizacije kulture i stvarawe uslova za daqu humanizaciju dru{tva.

Ideolo{ka osporavawa kwi`evnih dela

U jednopartijskoj dr‘avi, kakva je bila tada{wa Jugoslavija, ideo-lo{ki rad nije odvajan od kulturno-prosvetnog rada, jer su kreatoridr‘avne politike smatrali da su to delovi jednog istog procesa. Takoje dolazilo do osporavawa odre|enih kulturnih sadr‘aja, koji su iska-kali iz postoje}ih ideolo{kih okvira.

Novouspostavqena kwi‘evna nagrada „Milovan Gli{i}“ dodeqenaje, 20. januara 1972. godine u Vaqevu, Mirku Kova~u za zbirku pripove-daka „Rane Luke Me{trevi}a“. Ubrzo su se javila politi~ka ospora-vawa nagrade. Sve je okon~ano op{tinskim re{ewem o poni{tewu od-luke da Mirku Kova~u pripadne nagrada, koja vi{e nije ni dodeqi-vana. Dve godine kasnije, Skup{tina op{ine Vaqevo odlu~ila je da po-ni{ti odluku kwi‘evnog ‘irija. Dono{ewe takve odluke „iznudio” jetzv. Aktiv odbornika komunista. Skup{tina op{tine Vaqevo, tek je

Milan \enadi}

100

39 Isto, isto, Izve{taj o radu za 1970. god., kut. inv. br. 240 Isto, isto, Izve{taj o radu za 1972. god., kut. inv. br. 2

1989. godine, jednoglasno je odlu~ila da poni{ti svoju odluku, od 20.februara 1974. godine, kojom je bila opozovana dodela kwi‘evne nara-de „Milovan Gli{i}“.

Sudskim re{ewem, od 6. decembra 1972, zabrawena je kwiga „Srbijau ratovima 1912-1918. sa osvrtom na vaqevski kraj“ koju je izdala po-dru‘nica Udru‘ewa nosilaca Albanske spomenice u Vaqevu, jer se unekim biografijama „iznose la‘i i takve tvrdwe kojima se izazivauznemirewe gra|ana“. Nare|eno je uni{tewe svih primeraka kwige.

Naredne godine, 1973, rukovodstvo omladinske organizacije Vaqeva(~iji je predsednik bio Milomir Mini}, kasnije visoki funkcionerSPS-a) je ocenilo da antologijom Qubi{e Jeremi}a „Nova srpska pri-povetka“ ne mogu biti darivani - nagra|ivani najboqi vaqevski radni-ci zato {to je u toj kwizi i jedna pri~a Mirka Kova~a iz zbirke „RaneLuke Me{trevi}a“, tada ‘estoko osporavane me|u nekim Vaqevcima. Naosnovu te ocene, kwiga je oduzimana od nagra|enih radnika i vra}ana da-rodavcima, republi~koj omladinskoj organizaciji i Kwi‘evnoj omla-dini Srbije. Omladinska politi~ka osuda Jeremi}eve antologije imalaje nepovoqan odjek u javnosti.

Po~etkom 1974. godine, na Div~ibarama je odr‘an simpozijum „Kulturai revolucija“ koji je organizovalo Filozofsko dru{tvo Srbije. Me|u u~e-snicima su bili Dobrica ]osi}, Taras Kermauner, Miladin @ivoti},Mihailo \uri} i Mihailo Markovi}. Policija je zaplenila magnetofon-ske trake sa izlagawima u~esnika i uhapsila, jednog od referenata, Dra-goquba Igwatovi}a. Wega je, kasnije, Okru‘ni sud u Vaqevu osudio zbog na-vodne neprijateqske propagande i veleizdaje na tri godine strogog zatvora.Saop{tewa sa tog skupa, sem Igwatovi}evog, {tampana su u ~asopisu „Fi-lozofija“, ali je ~itav wegov tira‘ zaplewen i uni{ten. Dve godine kasni-je, Op{inski sud u Vaqevu je osudio beogradskog advokata, Sr|u Popovi}a,na godinu dana zatvora zbog {irewa la‘nih vesti. Popovi} je to delo u~i-nio brane}i pred vaqevskim Okru‘nim sudom, kwi‘evnika DragoqubaIgwatovi}a. Pod pritiskom javnosti kazna je preina~ena u uslovnu.41

USTANOVE KULTURE U VAQEVU

Gradsko narodno pozori{te

Gradsko narodno pozori{te,42 osnovano 1950, ima korene u Okru‘nomnarodnom pozori{tu obrazovanom, po~etkom 1947, koje je nastalo kao pro-dukt te‘we vlasti da promovi{u nove ideje i ciqeve KPJ. Osnovna svrha jebila kulturno-prosvetni rad sa masama. Nakon promene odnosa sa Inform-


101

41 Zdravko Rankovi}, Vaqevski kraj u XX veku, IP „Kolubara“,Vaqevo, 2002.42 MIAV, fond: Gradsko narodno pozori{te - Vaqevo, Letopis Narodnog pozori{ta

u Vaqevu 1950-1956, kw. inv. br. 10

biroom, mewa se i partijski odnos prema kulturi. Raskidaju se okovi admi-nistrativnih stega i birokratizma u prosveti i kulturnoj politici, i {i-ri se uloga i inicijativa narodnih masa. Nova pozori{na publika bila jesastavqena od ni‘ih i sredwih dru{tvenih slojeva, a kulturni sadr‘aji subili usmeravani na zadovoqavawe kulturnih potreba nove publike.

Inicijativom Gradskog komiteta partije odlu~eno je da se osnujeCentralna dramska grupa, u ~iji sastav su u{li dotada{wih ~lanovikulturno-umetni~kih dru{tava „Abra{evi}“ i „Polet“. Osnovni ciqi uloga pozori{ta bio je vaspitavawe narodnih masa.

„Gluma, kao i umetnost, pristupa~na je svakom po{tenom radnom ~oveku,svim qudima koji uprkos svim preprekama idu u susret lep{em i sre}nijem‘ivotu, idu u socijalizam“. Ovaj citat, iz referata, prof. Katarine Hrawec,odra‘ava dominantno usmerewe u kulturnoj politici toga perioda.

Do kraja prvog kvartala pozori{ne sezone, 1950/51, publiku je ~inioprete‘no obrazovaniji sloj gra|ana, da bi prodajom karata, od stranefrontofskih organizacija, sastav publike po~eo da se mewa. Wu su tadaprete‘no ~inili {iroki radni slojevi omladina i ~lanovi Jugosloven-ske armije koji su pozori{te pose}ivali kolektivno. Za seqa{tvo i seo-ske u~enike su davane posebne predstave koje su organizovane i van grada.

Pozori{te je poslovalo kao samostalna ustanova pod nadzorom Save-ta za prosvetu i kulturu, Narodnog odbora grada Vaqeva „... u ciquvaspitavawa naj{irih narodnih slojeva u duhu pozitivnih tekovina na-uke, demokratskih prava ste~enih u NOB-u i narodnoj revoluciji na{ihnaroda, uz posebno negovawe nacionalnih i patriotskih ose}awa“.

Osnovna sredstva za rad su ostvarivana od prihoda od predstava idotacija Narodnog odbora grada, kao i dotacije od privrednih predu-ze}a. Vremenom, pozori{te je po~elo da zavisi, iskqu~ivo, od dotacija(oko 75%). Ve}ina glumaca bila je bez stru~nih kvalifikacija za svojposao, a tro{ewe sredstava na plate i dohotke (oko 60%) bilo je iznadproseka u industrijskim preduze}ima. Ocenu finansijskog stawa pozo-ri{ta dala je i anketa o gradskom pozori{tu: „Nije sve u novcu, ve} upitawu kako tro{ewem tog novca ostvariti umetni~ki ekvivalent“.

Sam repertoar je bio odraz ideolo{kih orijentacija tog vremena. Isti-can je pozitivan odnos prema nacionalnoj kulturi i negovawu tradicije.Sve duhovne tvorevine koje su stvarane u Kraqevini Jugoslaviji smatranesu gra|anskim, a dodavani su im atributi „bulevarski“ i „bur‘oaski“.

Bili su prihva}eni svetski klasici, gde su selekcije bile dogmatskei krajwe polarizovane. Me|u wima su favorizovani ruski klasici iwihova dela, sa prete‘no socijalisti~kom tematikom. U nedostatkupo‘eqnih dramskih dela u praksi su se po~ela prevoditi nova dela bezikakve kriti~nosti.

Milan \enadi}

102

Raskidom odnosa sa IB-om povu~ena je glavnina dela savremenih so-vjetskih pisaca. Umesto wih se probijaju dela klasika i savremenih svet-skih pisaca (Amerike, Francuske, Engleske). Izboreno je pravo da svakopozori{te projektuje za sebe programsku orijentaciju na osnovu mogu}no-sti i htewa. Tako je po~ela da se razvija kriti~nost, kako prema tradici-ji, tako i prema stvarnosti.

Statisti~ki podatak o pose}enosti pozori{ta iz 1955. god. daje sle-de}i prikaz o sastavu publike: radnici i slu‘benici – 70%, omladina,pripadnici JNA i vi{i intelektualci po 10%.43

Na osnovu sugestija foruma iz Beogada, kojima se zahtevalo da sezbog nedostatka kadrovskih i materijalnih mogu}nosti (~ija su posle-dica neuspeli programi) zatvore mnoga pozori{ta u NR Srbiji, ukinu-to je i vaqevsko pozori{te 1956. godine. Za uzvrat Vaqevo je trebalo dadobije ~e{}a gostovawa beogradskih pozori{ta sa predstavama viso-kog umetni~kog kvaliteta i zna~ajno potpomagawe amateriskih dram-skih sekcija. Ipak su mnoge provincije, 60-tih godina 20. veka tonule, usenku Beograda i dugo godina trpele posledice zbog ~ekawa kulturnihpodsticaja iz prestonice.

U svojih {est sezona, pozori{te je postavilo 70 pozori{nih komadakoji su izvedeni 842 puta, pred 258.615 gledalaca.

Rad Arhiva i Muzeja

Predsedni{tvo Okru‘nog narodnog odbora u izve{taju, od 15. maja1945. godine, konstatuje da u da na teritoriji Okruga ne postoji nijednakulturno-umetni~ka ustanova niti udru‘ewe, osim Dru{tva za kultur-nu saradwu sa SSSR.44

Odlukom Ministarstva prosvete i kulture NR Srbije, 1948. godine,osnovano Arhivsko sedi{te, kao jedno od 16 sredi{ta u Srbiji, sa zadatkom„da se stara o evidentirawu, prikupqawu i za{titi arhivske gra|e”45, sateritorijalnom nadle`no{}u za grad Vaqevo i pet srezova. U po~etku,objediwava muzejsku i delatnost nau~ne biblioteke. O Muzeju tada se nijemoglo govoriti, kao o posebnoj ustanovi, ve} o izvesnom broju prikupqenihmuzejskih predmeta. Kontakti sa Dr‘avnim arhivom NR Srbije su bilikonsultativnog tipa i sve u~estaliji, a posle pokretawa stru~nog ~asopisa„Arhivist“, svojim prilozima kvalitetu lista, doprineli su i arhivistiVaqeva. Prerastawem Arhivskog centra u Gradsku dr‘avnu arhivu, januara


103

43 List „Napred“, od 19. avgusta 1955, str. 444 MIAV, fond: MIAV, Gra|a za istorijsku bele{ku arhiva 1949-1966, Dokument

br. 869, od 15. maja 1946, kut. inv. br. 2245 Isto, isto, Odluka Ministarstva prosvete i kulture NR Srbije br. 76240/48

1952. godine, otpo~eo je period vi{eg nivoa rada, koji se odnosio na obraduarhiske gra|e.46 Za vaqevski Arhiv je vladalo veliko interesovawe i on jesmatran jednim od najbogatijih u Srbiji. Uo~ava se i porast izdvajawa sred-stava iz buxeta op{tine za rad Arhiva. Tako je, za 1954. godinu, buxet Arhivauve}an preko dva puta, u odnosu na prethodnu godinu.

Iako nisu sa~uvani podaci o bibliote~kom fondu, postojawe prav-nog akta koji je regulisao rad Biblioteke, navodi na zakqu~ak da je bi-la snabdevena starim i retkim kwigama i stru~nom literaturom.

Nadle‘nost nadGradskim dr‘avnim arhivom u Vaqevu, 1956. godine pri-pala je Narodnom odboru Vaqevskog sreza. Iste godine je, u Arhivu uvedenodru{tveno upravqawe na osnovu Zakona o dru{tvenom upravqawu u kultur-nim, prosvetnim i nau~nim ustanovama i formiran Savet Arhiva.

Saveti ustanova kulture, prema na~inu na koji su formirani, svojoj ak-tivnosti, tj. pitawima koja su re{avali (sme{tajni prostor, kadrovi,programska delatnost), u mnogome, podse}aju na Upravne odbore, danas.

U okviru manifestacije „Nedeqa Arhiva“ prire|eno je sedam iz-lo‘bi, kao {to su izlo‘be „Vaqevska {tampa kroz istoriju“ , koja jeodr‘ana povodom izlaska iz {tampe 500-og broja lista „Napred“, peda-go{ka izlo‘ba „Trg Vaqevo u sredwem veku“ i „Arhivska dokumenta o‘ivotu i radu Milovana Gli{i}a“. Neke od ovih izlo‘bi su organizo-vane samostalno, a neke u saradwi sa Muzejom. Izlo‘be je posetilo 7.746lica, podeqeno je 3.000 plakata, a izlazio je i list „Izlo‘be”. Slede}egodine je, u saradwi sa Muzejom, prire|ena izlo‘ba „^etrdeset godinaKPJ i radni~kog pokreta u vaqevskom kraju”.47 Narednih godinapoboq{ano je finansirawe Arhiva.

U dugoro~nom planu rada ove ustanove, za period 1964-1967, pored de-lova koji se odnose na osnovnu delatnost i kulturno-prosvetni rad, poprvi put se pokre}e pitawe izdava~ke delatnosti i u tom smislu pomiweideja o ~asopisu „Glasnik“. Ovaj nau~ni ~asopis prvi put je publikovan,1966. godine i jedan je od najstarijih, te vrste, u Vaqevu i {ire.

Uslovi za razvoj kulturnih delatnosti su se u narednom periodupoboq{avali {to je omogu}ilo Arhivu, koji, od 1971. godine, obavqa svojudelatnost kao me|uop{tinska ustanova, da izraste u jednu od najzna~ajnijihinstitucija kulture vaqevskog kraja.

Muzej, kao ustanova sa sopstvenim izlo‘benim prostorom, osnovan jena inicijativu Gradskog odbora Narodnog fronta i po~eo sa radom, sep-

Milan \enadi}

104

46 Isto, isto, Osniva~ki akt Gradskog dr‘avnog arhiva u Vaqevu br. 31586, od 3.januara 1952. god.

47 MIAV, Gra|a za istorijsku bele{ku arhiva 1949-1966, Izve{taj J. Vuji}a o raduArhiva u 1957. i 1958. godinu, kut. inv. br. 22

tembra 1951. godine. Me|utim, ne postoji nikakav dokument o osnivawuove ustanove sa tim datumom, osim re{ewa o primopredaji Muzeja, od 17.decembra iste godine, izme|u Gradskog narodnog odbora za Vaqevo iwegovog Saveta za prosvetu i kulturu koji je preuzeo starawe i rukovo-|ewe ovom ustanovom.48

Zakonom o muzejima, iz 1951. definisana je delatnost.49 Prvu stalnupostvku ~inilo je, pored uvodnog dela, Odeqewe starina sa 70 ekspona-ta, Odeqewe NOB-e sa 150 i Odeqewe narodne izgradwe sa 30 eksponata,{to ukazuje na neravnoporavnu prezentaciju pojedinih istorijskih pe-rioda. Bio je to manir svih muzeja koji su tada otvarani sa ciqem da seglorifikuje period 1941-1945. Afinitet gra|ana prema ovoj delatno-sti potsticali su Savet Muzeja i Dru{tvo prijateqa Muzeja.

Da delatnost Muzeja nije samo stru~na, ve} i vaspitno-prosvetna tj.pedago{ka, potvrdilo se osnivawem Dru{tva prijateqa Muzeja, {to jebilo neobi~no va‘no jer na po~etku rada, nakon samog osnivawa, nijebilo dovoqno profesionalnog kadra. ^lanovi su bili obavezni da sebrinu i poma‘u u nabavci i otkupu predmeta, kao i da se staraju opopularizovawu muzejskog i nau~nog rada, uop{te. Materijalna sred-stva su se ostvarivala od upisnine, ~lanarine, prihoda od priredbi,predavawa i publikacija, subvencija i dotacija narodnih vlasti ipreduze}a, zadu‘bina i legata.50 Dru{tvo je prestalo da postoji, 1958.godine, zbog slabog odziva ~lanova kada je re~ o pla}awu ~lanarine.

Aktivnosti vaqevskog Muzeja bile su mnogobrojne, a jedna od wih ime|unarodnog karaktera. Re~ je o akciji „Nedeqa Muzeja“ koju je pokre-nuo UNESKO. Radi se o pokretnim tematskim izlo‘bama sa auten-ti~nim materijalom kojim je Muzej raspolagao. Ra|ene su mnoge iz-lo‘be u saradwi sa Etnografskim muzejom iz Beograda, kao i mnogidrugim organizacijama iz grada.

Poslovawe Muzeja mo‘emo pratiti i na osnovu finansijskihpokazateqa koji nam govore kolika su sredstva izdvajana za muzeolo-{ku delatnost. S obzirom da su se sredstva, iz godine u godinu postepe-no uve}avala, animirawe gra|ana koji su pose}ivali muzejske manife-stacije i izlo‘be, bilo je daleko ve}e, nego {to su to finansijska sred-stva omogu}avala. Prema odredbama Statuta Narodnog muzeja gradaVaqeva, Muzej je ozna~en kao ustanova kompleksnog tipa, gradski, zavi-~ajni i reprezentativni, sa podru~jem delatnosi na teritoriji grada


105

48 B. Jeremi}: Vaqevski muzej 1951-1961, Vaqevo 1982, str. 6349 Zakon o muzejima, Slu‘beni glasnik br. 4 NR Srbije, od 25. januara 1955.50 Stru~ni Arhiv - registratura Narodnog muzeja u Vaqevu, Dru{tvo prijateqa

Muzeja

Vaqeva i okoline. Osniva~ Muzeja je, SO Vaqevo, a ustanova samostal-no upravqa, na osnovu svojih zakonskih propisa, i samostalno finan-sijski posluje na osnovu Pravilnika o raspodeli ukupnog prihoda.51

Kad je re~ o na~inu finansirawa prime}ujemo da su u ovo vremeustanove imale veliku autonomiju, jer su mogle samostalno da raspo-la‘u sredstvima s obzirom da je dotacija koju su dobijale bila ukupnaza materijalne, li~ne i programske aktivnosti.

Nesumwiv je uspon vaqevskog Arhiva i Muzeja koji su uspeli da zao-kru‘e svoju fizionomiju, i pored svih te{ko}a na koje su nailazile, ina koje nailaze ustanove koje se bave za{titom kulturnih dobara, kaoposledice op{teg marginalizovawa ove delatnosti.

Dom kulture

Osnovan je kao ustanova sa samostalnim finansirawem, 29. septem-bra 1956. godine, koja je trebalo da popuni prazninu u kulturnom ‘ivo-tu grada nastalu ukidawem profesionalnog pozori{ta, ~iju je ulogudonekle trebalo da preuzme.

U opisu rada se navode slede}e delatnosti: organizovawe kulturni-pro-svetnog ‘ivota na podru~ju op{tine Vaqevo; pru‘awe stru~ne pomo}iklturno-umetni~kim dru{tvima, sportskim dru‘inama i kulturno-umet-ni~kim grupama na podru~ju op{tine Vaqevo; organizovawe izlo‘bi, pri-redbi, predavawa, sa asamblima, pozori{tima, udru‘ewima slikara i dru-gim kulturno-umetni~kim ustanovama i dru{tvima iz drugih mesta.52

Od marta 1960. godine, Dom je preseqen u novu zgradu. Zahvaquju}iuslovima, Dom je tada razvio punu aktivnost na organizovawu kultur-no-umetni~kog ‘ivota. U narednom periodu, uo~avala se tendencijazanemarivawa pozori{nih na ra~un bioskopskih predstava, {to je iza-zivalo brojne kritike koje su se odnosile na rad ove ustanove.

Aprila 1964. godine, SO Vaqevo je donela re{ewe da se Dom kultu-re, kao samostalna ustanova, finansira po principu dohodaka.

Sredstva za kulturu se nisu pove}avala onom dinamikom kojom su raslitro{kovi. Npr. za tri posledwe godine, sedme decenije, sredstva su pove}a-na za oko 25%, a materijalni tro{kovi su porasli za oko 30%, li~ni dohociza 40%, tako su ukupni tro{kovi svih vrsta programa bili ~ak 70%.53 Na-menska sredstva nisu pokrivala ~ak ni polovinu nu‘nih tro{kova. Dom jebio prinu|en da tra`i nove izvore finansirawa i prerasta u jedan kultur-

Milan \enadi}

106

51 Isto, Statut Narodnog muzeja grada Vaqeva iz 1965.52 MIAV, SO Vaqevo, Re{ewe NO op{tine br. 5788/5653 Isto, MZK, Izve{taj o radu Doma kulture Vaqevo za 1969.

ni servis, ~ine}i razne usluge: ustupawa sale, izdavawe prostora pod zakup,vr{io dekoracije, ozvu~ewa, reklamirawe...

Od glavnih aktivnosti na selu bila je kinofikacija sela. Me|utim,nijedne godine se u selima nije ispuwavao plan odr‘avawa programa,prete‘no zbog zauzetih seoskih sala koje nisu bile u stawu da organizu-ju predstave.

Godi{wim pregledom utro{enih sredstava se uo~ava znatno preko-ra~ewe utro{enih, od planiranih sredstava.

Od festivala Dom je finansirao „Festival de~ijih horova“, susretekulturno-umetni~kih dru{tava „Abra{evi}“...

Dom omladine

Osniva~ Doma omladine je Op{tinski komitet Saveza omladineVaqevo. Osnovan je, maja 1967. godine,54 sa ciqem da se bavi organiza-cijom kulturno-obrazovne i dru{tvene aktivnosti, zabave i dopunskedelatnosti omladine i pionira, odnosno da Dom postane centar i po-kreta~ raznovrsnih aktivnosti mladih.

Delatnosti su bile slede}e: obrazovna i dru{tveno-politi~ka, kul-turno-umetni~ki programi, zabavni programi (revijalno zabavne pri-redbe). U rad Doma bile su ukqu~ene sekcije i klubovi: Tribina zainte-resovanih, Muzi~ka omladina, Omladinski pionirski dramski studio(OSA-Omladinski studio amatera), Kulturno-umetni~ki i zabavni pro-gram za selo (Manifestacija „Tra‘imo prvu frulu i prvi glasvaqevskih sela“, u kojima je u~e{}e uzelo preko 40 sela, „Tra‘imo najve-selije selo“...), Klub mladih pisaca, Klub istra‘iva~a, Klub studenata,Likovne aktivnosti, Filmska omladina, Omladinski radio. U organi-zaciji i finansirawu radni~kog univerziteta radila je omladinska po-liti~ka {kola. Preko muzi~ke omladine su zainteresovani pose}ivalipredavawa na kojima je prisustvovalo preko 400 mladih po jednomprdavawu (iako se karta napla}ivala 100 dinara) a pose}ivali su i raz-li~ite muzi~ko-scenske predstave u Beogradu.55

Dom je godinama odr‘avao minimum aktivnosti zbog nedovoqnihmaterijalnih ulagawa. Primera radi, u 1971. godini, odr‘ano je 12predstava, u 1972 – 16 predstava, 6 koncerata ozbiqne muzike, u 1973 –15 predstava, 6 koncerata (uo~ava se poboq{awe u kinofikaciji sela,prema{uje se broj planiranih projekcija), u 1974 – 13 predstava, 5 kon-cerata...56 Baletski te~ajevi odr‘avali su se godinama, ali je wihovo


107

54 Isto, fond: Ustanova za kulturu mladih „Omladinski centar“ - Vaqevo (1967- ),grupa: Osniva~ka akta, kut. inv. br. 6

55 List „Napred“, 12. januar 1968, str. 456 MIAV, MZK, Izve{taji o radu Doma omladine za period 1970-1974. godine, kut.

inv. br. 4

finansirawe od strane MZK-a (preko roditeqa) destimulativno delo-valo na bavqewe ovom umetno{}u. Me|utim, javqaju se problemi uorganizovawu filmskih predstava na selu, kao i pitawe namene za-dru‘nih domova, jer nije bilo utvr|enog organizatora predstava, ve}su to radile razli~ite organizacije i pojedinci.

KUD „Abra{evi}“

Radni~ko Kulturno-umetni~ko dru{tvo „Abra{evi}“ osnovano je,1905. godine, a obnovqeno nakon Drugog svetskog rata, 1945. godine (saoko 300 aktivnih i poma‘u}ih ~lanova prete‘no zanatlija i pripadni-ka wihovih porodica), kada je, juna meseca, odr‘ana osniva~ka skup-{tina i izabrana nova uprava. Glavna briga je bila omasovqewe dru-{tva i uvla~ewe {to ve}eg broja intelektualaca, omladine i radnika.Organizuje se niz takmi~ewa i fesivala, lokalnih, zonskih, oblasnih irepubli~kih, na kojima „Abra{evi}“ osvaja ~esto prva mesta i odnosibrojne trofeje i nagrade. Samo u periodu, 1945-1965, ukupno je dato 493predstave koje je pratilo preko 200.000 gledalaca. U istom periodu go-stovalo je u 61 mestu, {irom Jugoslavije. Vremenom, Dru{tvo se {iri-lo i razvijalo svoje programe. Tako je, 1955, brojalo 384 aktivna ~lana,a obuhvatalo je horsku, dramsku, folklornu i muzi~ku sekciju, kao i de-~iju grupu „Budu}nost“, obnovqenu iste godine, koju su ~inile muzi~kai folklorna sekcija, sa oko 200 omladinaca.

Zna~ajnu prekretnicu u radu dru{tva predstavqa 1960. godina, kadaje izvr{eno spajawe KUD „Kru{ik“ i KUD „Abra{evi}“. Tada, novodru{tvo „Abra{evi}“ uselilo se u Dom kulture i dobija materijalnepodsticaje od dru{tvene zajednice, naro`ito od KPZ radi poboq{awakvaliteta programa i anga‘ovawa {to {ireg kruga omladine. Spajaweje bilo produkt poblema amaterizma i prednosti modernih sredstava zaprenos kulturnih sadr‘aja (radio, televizija, film) koji su po~eli daosvajaju grad, a i sela, nude}i dosta kvalitetnije programe.

Vaqevski „Abra{evi}“, a posebno wegovo amatersko pozori{te uvrs-tilo se u vrh dramskog amaterizma u Jugoslaviji. Bilo je redovan pobed-nik na zonskim smotrama, vrlo ~esto na republi~kim, a najve}i uspeh jeostvarilo, 1966. godine, na desetom festivalu dramskih amaterskihdru{tava Jugoslavije u Hvaru, kada je „Abra{evi}“ dobio zlatnu pla-ketu za izvo|ewe Molijerovog „Mizantropa“. To je, po re~ima rukovo-de}ih qudi dru{tva, bio rezultat simbioze sa Domom kulture, spojaamaterizma sa profesionalnom institucijom.57

Milan \enadi}

108

57 List „Napred”, 19. avgust 1966, str. 4

Krajem godine, dramska sekcija „Abra{evi}“ dobila je Vukovu na-gradu, koju je svake godine dodeqivala KPZ Srbije. U obrazlo‘ewu ‘i-rija se navodi da je „Amatersko pozori{te ’Abra{evi}’ postiglo iz-vanredne rezultate, kojima se uvrstilo me|u najboqa amaterska pozori-{ta u Jugoslaviji“.58

Mati~na biblioteka „Qubomir Nenadovi}”

Mati~na biblioteka „Qubomir Nenadovi}“ najstarija je ustanova uoblasti kulture u Vaqevu i wegovoj {iroj okolini. Osnovana je, u jesen1868. godine, kao ^itaonoca Vaqevska.59 Za vreme Drugog svetskog ratabiblioteka nije radila.

U oslobo|enom Vaqevu, ve} u oktobru 1944. godine, Okru‘ni narodno-oslobodila~ki odbor, pored drugih odluka o obnavqawu kulturno-pro-svetnog ‘ivota u vaqevskom kraju, doneo je odluku i o obnavqawu rada Na-rodne kwi‘nice i ~itaonice.

U aprilu 1955, osnovana De~ija biblioteka, zajedni~kom aktivno-{}u Gradske narodne bibliteke i Saveza ‘enskih dru{tava, koja je iza-zvala veliko interesovawe tako da je sam prostor bibliteke morao bi-ti pro{iren.

Ova ustanova je, 1955. godine, posedovala oko 13.000 dela, a ~itaoni-ce i kwi‘nice, u 76 mesta Sreza, brojale su oko 35.000 kwiga.

Aktivnosti biblioteke su predstavqale produ‘avawe i preplitaweobrazovno-vaspitnih aktivnosti {kola, po ~emu se razlikovala od drugihinstitucija u oblasti kulture. Wena delatnost je uticala na trajnorazvijawe kulture slu‘ewa kwigom. Gradska biblioteka je obavqala i nizstru~nih bibliote~kih poslova sa ciqem da se kwi‘ni fondovi trajnou~ine funkcionalnim, i da se obezbedi wihovo dugo kori{}ewe. I poreduve}awa sredstava od strane dru{tvene zajednice, materijalni polo‘aj bi-blioteke se nije bitnije popravqao, jer su rasli i prate}i tro{kovi kao iobaveze biblioteke prema ~lanovima (broj ~lanova je, 1969. godine, iznosiooko 10.000, a cene kwiga su u predhodne ~etiri godine porasle za preko300%). Npr. tada{wi Fond za kulturu je Gradskoj bibliteci, u 1964. godini,za svaku pozajmqenu kwigu pla}ao 270 dinara, 1968. godine oko 100 dinara, a1969. oko 120 dinara.60 Ako se ovaj podatak posmatra u kontekstu pove}awacena, li~nih dohodaka, postaje o~igledo da je Gradska biblioteka imalaboqi standard, predhodnih godina, kada se u woj mawe radilo.


109

58 Isto, 13. januar 1967, str. 459 Zdravko Rankovi}: Biblioteke u vaqevskom kraju, Vaqevo, 1989, str. 5460 MIAV, MZK, Izve{taj o radu Biblioteke za 1969. godinu

U 1968. godini, Biblioteka sa pet kwi‘nica pozajmila je preko200.000 kwiga (prema dokumntaciji Republi~ke KPZ), a vaqevska selasu, preko mre‘e kwi‘nica, pro~itala preko 50.000 kwiga.61

Od 1952. godine, kada je Gradski odbor uzeo bibliteku kao buxetskuustanovu, dolazi do wenog naglog uspona. Ona je ~esto bila organizatorkulturnog ‘ivota u grad. Organizovala je, izme|u ostalog, kwi‘evneve~eri, prikazivawe nau~no-popularnih filmova, izlo‘be kwiga...Pored odeqewa beletristike, nau~ne i stru~ne kwige, postoji i de~ijabiblioteka, odeqewe strane kwige...

Novinska i radio ustanova „Napred”

Osnovana je kao ustanova sa samostalnim finansirawem re{ewemNarodnog odbora sreza Vaqevo, 30. avgusta 1957. godine.62 Predmetposlovawa NRU „Napred“, bio je izdavawe lista „Napred“, emitovaweprograma preko Radio stanice, zatim izrada svih vrsta fotografija.

List „Napred“ je uvek prema{ivao programom predvi|ene planove {tam-pawa lista, a razliku u pove}anim tro{kovima snosio je kolektiv ustanove.

Radio Vaqevo je u svojim informativnim emisijama pratio najaktuel-nija dru{tveno-politi~ka zbivawa u vaqevskoj op{tini, kao i redovno in-formisao o zbivawima i rezultatima u privredi, selu, poqoprivredi, kul-turi, prosveti...

MANIFESTACIJE GRADA VAQEVA

Nakon oslobo|ewa bile su uspostavqene dru{tveno-politi~ke mani-festacije i proslave vezane za va‘ne istorijsko-politi~ke doga|aje.Ovim dr‘avno-nacionalnim manifestacijama su obele‘avani bitni da-tumi, uglavnom iz NOB-a (29. novembar, 15. septembar – dan oslobo|ewaVaqeva, 7. jul...), kao i sletovi, 25. maja, prvomajske proslave itd.

Pored ovih, u Vaqevu i vaqevskom kraju, nastale su brojne kulturnemanifestacije. Priredba „Srbija u cve}u“, organizovana na Div~iba-rama, od 1961. godine, prerasla je u priredbu „Beli narcis“, koja seodr‘avala svake godine. Organizator manifestacije je bio Turisti~kisavez Vaqeva. Tradicionalni program manifestacije je, izme|u osta-log, obuhvatao: planinarski mar{, pesmu i igru oko logorske vatre, au-to-karavan, izbor lepotice „Beli narcis“, izvo|ewa zabavnih i narod-nih melodija, susrete mladih pisaca Srbije, kwi‘evne razgovore... Uvreme odr‘avawa ove priredbe, na Div~ibare se slivalo i po vi{e de-setina hiqada posetilaca iz raznih krajeva.

Milan \enadi}

110

61 List „Napred”, 10. januar 1969, str. 462 MIAV, NOS Vaqevo, Zapisnici sreskog ve}a NOS Vaqevo 1957, kw. inv. br. 3

Velike uspehe u kulturnom ‘ivotu grada su imale manifestacije„Pesni~ko prole}e Desanke Maksimovi}“, sve~anosti u ~ast MilovanaGli{i}a i Jugoslovenski susreti amatera „Abra{evi}“. Ove manife-stacije su iza{le iz okvira grada i Op{tine, i kao priredbe zna~iledoga|aj za kulturu Srbije i Jugoslavije. Tada su se u Vaqevu okupqalanajpoznatija nau~na i kwi‘evna imena zemqe.

Odr‘avani su i brojni festivali, izme|u ostalih „Sredwo{kolskifestival“, „Festival pionirskih horova“, „Aktivnosti mladih na se-lu“... Pred sve u~esnike se javqao isti problem – nedostatak novca zau~estvovawe i organizaciju festivala. Uo~avale su se i razlike u kon-cepciji samog odr‘avawa festivala (rangirawe), tako su se javqalipredlozi da festivali prerastu u smotre. Iz godine u godinu se uve}a-vao broj u~esnika sa strane.

Na inicijativu Doma kulture u zajednici sa MZK, Prosvetno-peda-go{kim zavodom i KPZ Vaqeva, 1970. godine je prvi put odr‘an „Fes-tival |a~kih horova“.

Jugoslovenski susreti amatera „Abra{evi}”

Jugoslovenski susreti amatera „Abra{evi}“ su najzna~ajnija manifesta-cija koju je Vaqevo organizovalo, uop{te, i koja je, sa lokalnog nivoa, pre-rasla u jednu od najve}ih me|urepubli~kih smotri amatera cele dr‘ave.

Vaqevske susrete „Abra{evi}“, na inicijativu Kulturno-umetni~kihdru{tava „Abra{evi}“, osnovali su, 1967. godine: Skup{tina op{tineVaqevo, Ve}e Saveza sindikata op{tine Vaqevo, Kulturno-prosvetna za-jednica op{tine Vaqevo, Kulturno-umetni~ko dru{tvo „Abra{evi}“ uVaqevu, Dom kulture Vaqevo. Odr‘avani su u ciqu podsticawa i razvi-jawa kulturno-umetni~kog amaterizma, naro~ito me|u radnicima, negova-wu bratstva i jedinstva... Nakon dve godine postojawa oni su prerasli usmotru umetni~kih dostignu}a amatera Republike Srbije i od 1970. godi-ne, smotra nosi ime Susreti amatera „Abra{evi}“.63

Pokroviteq Susreta je bilo Ve}e Saveza sindikata Srbije. Prema Pra-vilniku Susreta, oni su finansirani od strane: Me|uop{tinske zajedni-ce kulture u Vaqevu, republi~ke zajednice kulture Srbije, Ve}e Savezasindikata Srbije, Dru{tveno-politi~kih organizacija Vaqeva i Srbije,kao i drugih darodavaca i pokroviteqa.64 Upisani su u registarudru‘ewa gra|ana, kao pravno lice.


111

63 Isto, fond: JSA „Abra{evi}“ – Vaqevo, Istorijat prvih pet (1967-1971) Sus-reta amatera „Abra{evi}“ Vaqeva, kut. inv. br. 3

64 Isto, isto, Pravilnik JSA „Abra{evi}“ 1970, kut. inv. br. 3

Od 1972. godine, Susreti amatera „Abra{evi}“ su postali me|urepu-bli~ka smotra, koja je okupqala sve discipline najboqih amaterskihostvarewa naroda i narodnosti Jugoslavije. Susreti su bili obuhva}enime|urepubli~kim sporazumom o finansirawu kulturno-umetni~kih ma-nifestacija od zajedni~kog interesa koji je bio izra‘en i u sastavu samo-upravnih organa (Me|urepubli~ki odbor, Programska komisija i @iri),sastavqenih od predstavnika svih republika i pokrajna.

Programom ove smotre su bile obuhva}ene skoro sve oblasti ama-terskog bavqewa umetno{}u, po~ev od pozori{ne umetnosti, narodnemuzike i folklora, horske i instrumentalne muzike, drame, preko umet-ni~ke fotografije, amaterskog filma i likovnih umetnosti, do poe-zije, recitovawa i de~jeg amaterizma.

Premda nisu imali takmi~arski karakter, na Susretima su dodeqiva-ne nagrade radi priznawa za dostignuti nivo kvaliteta i podsticaja nadaqu aktivnost u oblasti umetni~kog amaterizma. Glavne karakteristikesmotre su bile sveobuhvatnost, masovnost i kvalitet.

Od 1975. godine, smotra je odr‘avana pod zvani~nim nazivom Jugoslo-venski susreti amatera „Abra{evi}“, jer je 1974. godine, dogovoreno da seJSA „Abra{evi}“ svake godine otvaraju, jednim kola‘nim zajedni~kimkoncertom, u drugoj republici odnosno pokrajni, gde je ve}i deo programapripremao grad, odnosno republika ili pokrajna – doma}in otvarawa. Nataj na~in mogao se sagledati doseg kulturno-umetni~kog amaterizma u jed-noj sredini, sa ‘eqom da se podstakne i pospe{i wegov razvoj. Ostali deoprograma je i daqe, po tradiciji, odr‘avan u Vaqevu.

Pored umetni~kih sadr‘aja, bitna odlika Susreta je bilo nastojawe dase putem savetovawa, tribina i stru~nih razgovora, oboga}uje saznawe obitnim karakteristikama kulturno-umetni~kog amaterizma: wegovom po-lo‘aju, reformama, uticajima, zadacima...

U periodu, 1967-1991, ukupno je programe izvelo 41.453 amatera na 378priredbi pred oko 250.000 gledalaca. Me|u u~esnicima su, izme|u ostalog,bili 121 hor, 94 orkestra umetni~ke muzike, 72 ansambla, 284 pesnika, 75baletskih i ritmi~kih grupa, 71 zabavni orkestar, 229 filmskih stvara-laca, 645 likovnih stvaralaca de~ji orkestri i grupe... Na Susretima suu~estvovala i dru{tva iz Italije, Austrije, Rumunije i Ma|arske.65

@iri, sastavqen od stru~waka iz razli~itih oblasti umetnosti, je dodeqivaonagrade Susreta: zlatna, srebrna i bronzana statueta Koste Abra{evi}a – ansa-blima, zlatna, srebrna i bronzana plaketa sa wegovim likom – pojedincima.

Dodeqivane su i nagrade dru{tvenih i kulturnih organizacija i in-stitucija iz svih republika i pokrajna, kao i sredstava informisawa.

Milan \enadi}

112

65 Isto, isto, Dvadeset pet godina JSA „Abra{evi}“- Vaqevo

Za svoje zna~ajne rezultate na poqu razvoja kulturno-umetni~kog ama-terizma, Susreti su, 1983. godine, dobili Vukovu nagradu, najzna~ajnijepriznawe za kulturu, pismenost i vaspitawe, Septembarsku nagradu gradaVaqeva, kao i mnoga druga priznawa.

Posledwih nekoliko godina Susreta ose}ala su se velika posustajawa,delom zbog duboke ekonomske krize, ali i zbog „zamora materijala“, odsu-stva novih ideja i koncepcija i Susreti su prestali da se odr`avaju od1991. godine.

Finansirawe Susreta nije bilo regulisano trajno. Ostavqeno je orga-nizatorima da se snalaze kako znaju i umeju. Svake godine su izra|ivani fi-nansijski planovi gde su predvi|ani ukupni prihodi, i pojedina~na u~e{}adru{tveno-politi~kih i privrednih organizacija u buxetu smotre.

[to se ti~e saradwe Susreta sa dru{tveno-politi~kim organizacijamai kulturnim institucijama, posebno treba ista}i uspe{ne odnose sa Sin-dikatom, kao pokroviteqem manifestacije, zbog obima ostvarene saradwe ipru‘ene konkretne pomo}i. Me|utim, bilo je i slu~ajeva kada su se pojedineustanove i organizacije distancirale od Susreta, pokazuju}i potpunu neza-interesovanost i ne pru‘aju}i nikakvu pomo}, kao na primer, Biblioteka,Arhiv, i Socijalisti~ki savez (SSRN), prilikom odr‘avawa Petih susre-ta 1971. godine.66

Od 1975. godine, materijalna sredstva za orgawizovawe Jugoslovenskihsusreta amatera „Abra{evi}” su obezbe|ivali: Republi~ke i pokrajnskesamoupravne interesne zajednice kulture (prema Sporazumu o u~e{}u ufinansirawu kulturnih i umetni~kih manifestacija od zajedni~kog in-teresa); SIZ kulture Vaqevo; dru{tveno-politi~ke organizacije i OUR-iiz Vaqeva i drugih mesta u zemqi; pokroviteqi i darodavci; Susreti, izsopstvenih prihoda.

KULTURNE INSTITUCIJE I MANIFESTACIJE VAQEVA –

TRIDESET GODINA POSLE

Sedamdesetih godina, u Srbiji, po~iwe nova faza kulturnog razvojaspecifi~na po decentralizaciji i novom sistemu upravqawa u oblastikulture.

^itav kulturni sistem se transformisao uvo|ewem „samoupravnihinteresnih zajednica“ i „slobodne razmene rada“ stimuli{u}i bliskupovazanost kulturnih institucija i lokalnih ekonomija. Osnovni ciqje bio stvarawe uslova za udru‘ivawe i slobodnu razmenu rada i sred-


113

66 Isto, isto, Peti susreti amatera „Abra{evi}“ Vaqeva 1971, Izve{taj o odr‘animV susretima, od 5. do 14. novembra1971, organizacioni i finansijski deo, kut. inv.br. 4

stava izme|u proizvodnih i dru{tvenih, odnosno uslu‘nih delatnostikoji bi bili zasnovani na me|usobnom dogovoru i sporazumu.

Bazi~ni element strukture ovog sistema, predstavqaju samoupravneinteresne zajednice, koje postoje na svim nivoima, od republi~kog doop{tinskog. Samoupravna interesna zajednica kulture je, u stvari, bi-la osnovni posrednik izme|u davalaca usluga (kulturnih delatnosti) ikorisnika usluga (svih zaposlenih qudi i ostalog gra|anstva). Da biostvarili ove zadatke, samoupravne interesne zajednice kulture potpi-sivale su samoupravni sporazum sa akterimai wime su ure|ivane osno-ve slobodne razmene rada, kao i kriterijumi i merila za sticawe sred-stava za rad OUR-a u oblasti kulture.

Ovaj period karakteri{e i intezivni razvoj amaterizma.

Jo{ jedna karakteristika samoupravqwa bila je reforma poreskogsistema67. S obzirom da se radilo o dru{tvu koje nije bilo zasnovano naprincipima tr‘i{ne ekonomije uvedeni su „doprinosi“, kao zamenaporezima. Doprinose su pla}ali svi zaposleni tako {to su izdvajaliodre|eni procenat svog li~nog dohotka za finasirawe kulturnih de-latnosti, odnosno aktivnosti op{te i zajednicke potro{we, ~iji je deobila i kultura.

*

Ukidawem samoupravqawa, kulturne institucije prelaze u nadle‘notdr‘avnih organa koje postavqaju direktore i kontroli{u wihov rad.68

Po~etkom 1990. godine donosi Zakon o fondovima za finansirawe kul-ture kojim se ure|uje organizacija i finansirawe u oblasti kulture. Ponovim zakonskim odredbama Fond ne utvr|uje, ve} samo sprovodi kultur-nu politiku, staraju}i se da korisnici sredstava efikasno i racionalnoobavqaju kulturne delatnosti u skladu sa utvr|enom politikom. Fond,kao i sve druge dr‘avne institucije toga vremena, bio je uspostavqen naprincipu etatizacije i dr‘avne centralizacije.69

U periodu 1993-1994. godine, zbog ogromne inflacije, cene umetni~kihproizvoda postale su simboli~ne, a prihodi minimalni.

*

Po~etkom tranzicionog perioda identifikovan je veliki broj ustano-va kulture koje su uglavnom ostale dru{tvena, tj. dr‘avna svojina, ~iji jerad skoro u celosti bio finansiran iz dr‘avnog buxeta.

Milan \enadi}

114

67 Vesna \uki} Doj~inovi}: Tranzicione kulturne politike-konfuzije i dileme,Zadu‘bina Andrejevi}, Beograd, 2003, str. 31

68 Isto, n. d., str. 3469 Isto, n. d., str. 34

„Na{a bogata infrastruktura nije na‘alost na{a prednost. To jetrenutno veliko optere}ewe.“70 Takvo stawe se ‘elelo re{iti uve}awembuxeta za kulturu sa 0,3% na 0,8%. Treba napomenuti da je preporukaUNESCO-a da se suma izdvojena za kulturu kre}e u rasponu, od 1% do 3%,od nacionalnog buxeta.

*Nakon ukidawa SIZ-ova 1990, koji su dominirali oko dvadeset go-

dina svim oblastima dru{tvenih delatnosti, pri Skup{tini op{ti-ne Vaqevo je formirano Odeqewe za dru{tvene delatnosti, u okvirukoga se nalazi odsek za kulturu.71

Iz buxeta op{tine Vaqevo, od 2002, preko podra~una za kulturu, fi-nansiraju se ustanove kulture kojima je osniva~ Skup{tina op{tineVaqevo i to: zarade i ostala li~na primawa radnika, materijalni tro-{kovi, investicije i programske aktivnosti.

Ustanove kulture i wihovi programi finansiraju se, i od samostalnihprihoda (prihodi od zakupa, programa i drugih aktivnosti) i sponzorstava.

*Pored ustanova koje su bile osnova kulturnog sistema Op{tine,

1974. godine, a koje postoje i danas, osnovane su i neke nove.Izlo‘bom slika Qube Popovi}a, 27. novembra 1985. godine, nasta-

lih do wegovog odlaska u Pariz, 1963. godine, po~ela je da radi Moder-na galerija u Vaqevu. Prema Popovi}evoj ideji, osmi{qen je celoku-pan rad galerije. Ona se bavi ~uvawem i izlagawem zna~ajnih dela sa-vremene likovne umetnosti, organizovawem povremenih tematskih iz-lo‘bi, predavawa, tribina i drugih manifestacija vezanih za likovnii umetni~ki ‘ivot, formira sopstvenu umetni~ku zbirku slika, skulp-tura i fotografija kao i sopstvenu likovnu biblioteku, izdaje katalo-ge i drugo.72 Galerija u`iva veliki ugled, i svi zna~ajni slikari saprostora biv{e Jugoslavije su u woj izlagali.

Krajem devedesetih godina po~eo je sa radom Internacionalni umet-ni~ki studio „Radovan Trnavac-Mi}a“, osnovan odlukom SO Vaqevo,1998. godine, koji je postao poznat po svojoj specifi~noj delatnostiorganizovawa izlo‘bi renomiranih svetskih umetnika.

Danas se uo~ava problem afirmacije likovnih stvaralaca iz Vaqeva,zbog nedostatka izlo‘benog prostora i nepostojawa gradske galerije kojabi to omogu}ila.


115

70 Isto, n. d., str. 4871 Registratura - SO Vaqevo, Izve{taj o radu odeqewa za dru{tvene delatnosti SO

Vaqevo za 2002. godinu72 Registratura - Moderna galerija u Vaqevu, Izve{taj o radu za 2003. godinu

Zavod za za{titu spomenika kulture „Vaqevo“osnovan je, 1986. go-dine, od strane SO Vaqevo, SIZ-a osnovnog obrazovawa i vaspitawa,kulture i informisawa, SIZ-a stanovawa, komunalnih delatnosti igra|evinskog zemqi{ta SO Vaqevo. Osnovna delatnost ustanove je za-{tita spomenika kulture, prostorno kulturno istorijskih celina, ar-heolo{kih nalazi{ta i znamenitih mesta. Zavod svojom nadle‘no{}upokriva 14 op{tina.

Po~ev od devedesetih godina svi procesi kulturnog razvoja dobijaju si-laznu putawu. Sudbina kulturnih ustanova vezuje se gotovo iskqu~ivo zalokalnu zajednicu, koja je u pogledu kulturnih delatnosti vodila veomarestriktivnu i konzervativnu politiku, a nije pratila ni potrebe usta-nova u pogledu neophodnog prostora za wihove funkcije (Biblioteka iDom omladine), niti u pogledu dovoqnog izdvajawa za ja~awe kadrovske imaterijalne baze.

Va‘no je napomenuti da razvoj Mati~ne biblioteke „Qubomir Nenado-vi}“ odlikuje brz rast kwi‘nog fonda sa zna~ajnim starawem dr‘ave krozveoma kvalitetan i oboman otkup. Kroz rasprostrawenu bibliote~ku mre-‘u postala je najrazu|enija u Srbiji, sa 44 mini biblioteke.

Narodni muzej Vaqevo je svojom zna~ajnom aktivno{}u ocewen kaojedna od najperspektivnijih ustanova te vrste u Srbiji.

Nosilac kulturnog razvoja grada Vaqeva, kroz raznovrsne programeje i daqe „Abra{evi}“, koji u okviru sekcija, folklorna (sa brojnimturnejama u zemqi i inostranstvu), dramska (Amatersko pozori{te, sanajmawe dve premijere godi{we), horska (pobednik mnogih takmi~ewa),sekcija narodne muzike, sekcija zabavne muzike i grupa „Razvigore“,razvija amaterizam u kulturi, tako da se kvalitativno u velikoj meripribli`io profesionalnom nivou rada.

Danas u gradu postoje ~etiri TV stanice, preko deset radio stanica,nedeqni i mese~ni novinski list.

U ovom peridu kulturni ‘ivot grada Vaqeva oboga}en je i novim ma-nifestacijama.

Festival jugoslovenskog xeza odr‘an je prvi put u Vaqevu, 1983. godi-ne. Otvoren je xez-minijaturom, varijacijom na poznatu melodiju „vaqev-ska podvala“, u izo|ewu Velikog xez orkestra Radio-televizije Beograd.U~estvovali su muzi~ari iz Beograda, Zagreba, Sarajeva, Qubqane i No-vog Sada. Ova manifestacija je u{la u svoju tre}u deceniju, kao interna-cionalni festival xeza.

U Vaqevu je, juna 1987. godne, organizovana izlo‘ba grupe likovnihumetnika iz Holandije kao najava budu}e saradwe Vaqeva i Sitarda.

Milan \enadi}

116

Na leto, iste godine, Biblioteka „Qubomir Nenadovi}“ organizo-vala je seriju kwi‘evnih i drugih priredbi pod zajedni~kim nazivom„Doga|awa u dvori{tu“. Takvi programi se od tada organizuju svakogleta. Ova manifestacija je naredne godine progla{ena za vaqevski kul-turni doga|aj godine. Pri ovoj ustanovi se razvijao veoma promi{qen‘ivot grada okupqen pre svega kroz programske forme „Doga|awa“ imanifestaciju „Pesnici slovenskih jezika Desanki u ~ast“ .

Septembra 1987 godine, odr‘ane su u Vaqevu, prvi put, „Te{warske ve-~eri“. Po~ele su predstavqawem kwige „Zanatstvo u vaqevskom kraju“, a za-tim bile ispuwene nizom drugih kulturno-umetni~kih doga|aja. U te daneizlazio je list „Te{warski glasono{a“. Pored grada, u finansirawe mani-festacije, kasnije je ukqu~eno i Ministarstvo za kulturu Republike Srbi-je. U realizaciji programa „Ve~eri“ u~estvuju sve kuluturne ustanove grada.

U Vaqevu je 1989. godine osnovan ogranak Dru{tva srpsko-jevrejskog pri-jateqstva. Nakon toga je uspostavqena saradwa Vaqeva i Rehovota, ali je onasasvim zamrla posle 1992. godine, dolaskom socijalista na vlast u gradu.

Naredne godine, 17. januara, Vaqevo je progla{eno za pobednika u akciji„Kulturni korak Srbije 89“.

Pesniku Qubomiru Simovi}u, maja 1994. godine, uru~ena je u Brankovi-ni novouspostavqena kwi‘evna nagrada „Desanka Maksimovi}“. Narednihgodina nagrade su uru~ivane pesnicima Stevanu Rai~kovi}u, MiodraguPavlovi}u, Tanasiju Mladenovi}u, Milovanu Mi}i Danojli}u, Branisla-vu Petrovi}u i drugima.

Me|u manifestacijama koje je organizovao „Omladinski centar“ najza-pa‘enije su „Raspustimo raspust“ – kviz znawa u~enika vaqevskih {kola, „Da-ni de~ije kulture“, Smotre recitatora – Op{tinska, Okru‘na i Republi~kasmotra recitatora „Pesni~e naroda mog“ koju je Vaqevo i „Omladinski cen-tar“ dobilo zahvaquju}i uspesima na dotada{wim takmi~ewima, i druge.

Summary

In communism period, new values as basic element of culture of one nation wereimplemented. Those values were based on ideological orientations which were cre-ated during National Liberation Battles. Every contradiction which could not havebeen implemented nor overcame in a new country was suppressed by this system.

Major social and political events which took place at the end of 20th century cre-ated new conditions in which old value system could not survive. Implementation ofthe multy party system, the sudden upgrowth of nationalism, civil wars and disinte-gration of the country, economic decay and general increase of crime rates providednew ambient in which “lack of culture” was expressed in it’s extreme forms, de-stroying universal principles and values. This also led to destruction of material and


117

spiritual signatures simbolizing old values (such as destruction and desecration ofmonuments of Stevan Filipovi}, @ikica Jovanovi} [panac, @ivan \ur|evic…).Thus, new cultural creations from the nearest past could not develop with quality.

Town cultural policy had it`s ups and downs, depending on the economic situa-tion of the municipality, understanding of culture, creativity of leading men in thisarea, as well as of ideological trends in the given moment.

Newly founded Department for Social activities of Valjevo municipality, had aspecial department of culture responsible for monitoring work and finances of pro-grams and material expenses of cultural institutions established by municipality,such as: Valjevo's National Museum, Central library “Ljubomir Nenadovi}”, Cul-ture center, Institution for culture of youth “Youth center”, Modern gallery, Culturaleducational community, International art studio “Radovan Mi}a Trnavac”, Art En-semble “Abra{evi}”, Cultural Heritage preservation institute and Municipal Histori-cal Archives Valjevo. Furthermore, the Valjevo municipality finances fully or par-tially programs of following manifestations - “Te{njar evenings”, “Slav poets in De-sanka`s honor”, Jazz festival and many other.

Milan \enadi}

118

kulturna politika i manifestacije grada vaqeva 1944 … · 2011. 10. 2. · 1 branko prwat,...

Documents