kurs za pc servisere

5/27/2018 Kurs Za Pc Servisere

1/803

KURS ZA PC SERVISERE

mr Milovan B. Ivanovi, dipl. el. [email protected]

as I: UVOD


2/803

KURS ZA PC SERVISERE SADRAJ ASA

upoznavanje sa ciljevima kursa, upoznavanje sa sadrajem kursa, istorija razvoja raunara,

pojava PC raunara, osnovni pojmovi binarnog jezika: bit i bajt,

kapaciteti, irina magistrale,

serviserski alat, i osnovne predostronosti pri radu sa raunarima


3/803

KURS ZA PC SERVISERECILJEVI KURSA

upoznavanje polaznika sa

arhitekturom PC raunara, upoznavanje polaznika sa

funkcionalnou PC ra

unara, i osamostaljivanje za samostalan rad.


4/803

KURS ZA PC SERVISERESADRAJ KURSA

1. UVOD cilj kursa

ta je servisiranje PC raunara servisiranje na nivou komponente povezanost OS i hardvera istorija raunara istorija PC raunara


5/803

KURS ZA PC SERVISERE2. MATINE PLOE

opis ATX matinih ploa komponente ip set

raspored elemenata sistemska magistrala, FSB RAM, BIOS

AGP, PCI raspored konektora overclocking: DIP, jumpers, jumperless


6/803

KURS ZA PC SERVISERE integrisana grafika, zvuk

pregled proizvoaa ip setova pregled proizvoaa matinih ploa


7/803

KURS ZA PC SERVISERE3. PROCESORI Intel, AMD modeli

podnoja (sockets), ZIF, SLOT-1, PGA,PPGA, FC-PGA karakteristike

oznaavanje cooler, fan


8/803

KURS ZA PC SERVISERE4. RAM i ROM opis, osnovni termini razvoj

SDRAM, DDRAM podnoja postavljanje

kapacitet


9/803

KURS ZA PC SERVISERE5. Monitori i grafike kartice savremena arhitektura grafikih kartica glavne komponente generisanje slike rezolucija, dubina boje, veliina RAM-a RGB

monitori, principi rada parametri monitora kablovi


10/803

KURS ZA PC SERVISERE CRT

LCD (TFT) kvarovi, podeenja


11/803

KURS ZA PC SERVISERE6. Soundblaster opis principi generisanja zvuka

primeri povezivanje sa CD-om mogui kvarovi


12/803

KURS ZA PC SERVISERE7. Modem opis povezivanje

osnovi serijske komunikacije podeavanje Internet veze


13/803

KURS ZA PC SERVISERE8. IDE interfejsi FDD, HDD, CD, geometrija diska IDE, ATA, ATA-CAM, UDMA

SCSI principi, opis povezivanje

kvarovi, otklanjanje particionisanje, formatiranje


14/803

KURS ZA PC SERVISERE9. Tastatura opis funkcionalne celine

povezivanje otvaranje mogui kvarovi


15/803

KURS ZA PC SERVISERE10. Mi (mouse) opis otvaranje

mogui kvarovi i otklanjanje ienje


16/803

KURS ZA PC SERVISERE11. Osnove umreavanja osnovni principi, terminologija vrste mrea

topologija mrea kablovi


17/803

KURS ZA PC SERVISERE12. Operativni sistemi

Windows, Linux Upravljanje Windows servisima Office, projektovanje, dizajn

Fax Dijagnostiki software (Sandra, NU) AVP software

Disk Clean Up, Scan disk Upgrade Internet lokacije


18/803

KURS ZA PC SERVISERE13. Praktian rad

rasklapanje / sklapanje konfiguracija upoznavanje sa literaturom za matine ploe podeavanje BIOS-a

priprema HDD-a instalacija OS-a instalacija drajvera

sistemski alati primeri i vebe priprema za ispit i ispit


19/803

KURS ZA PC SERVISERELITERATURA

1. predavanja (CD),2. Nova unutranjost PC-a, Peter

Norton, ISBN: 86-7310-195-6, i3. PC prirunik za servisere: otkrivanje i

otklanjanje kvarova, Stephen J.Bigelow, ISBN: 86-7555-169-X.


20/803

TA SE SERVISIRA? Servisiranje PC raunara

podrazumeva servisiranje na nivoukomponente (kartice ili modula).Dakle, radi se o funkcionalnom

servisiranju. Ne ui se i ne popravljase komponenta na nivou ipa ! Osnov kursa je upoznavanje PC kao

funkcionalne celine hardvera isoftvera.


21/803

PC=HARDVER plus SOFTVER Najei izvor kvara je: softverski. Nekorektna instalacija OS-a,

instaliran neodgovarajui drajver,

izabrana neuparena ilineodgovarajua komponenta. Dakle, najvanija stvar za polaznike

je razumevanje kako FUNKCIONIEPC raunar!


22/803

HARDWARE i SOFTWARE Nauimo termine.

HARDWARE se kod nas, intuitivno,poistoveuje sa elektronikom, elektronskimkolima i slino. Na engleskom ovaj terminbukvalno znai gvoe ili gvoarska radnja ili

tvrda roba. Htelo je da se kae da ono to sepodrazumeva pod hardverom nije (ili nije lako)izmenjivo.

SOFTWARE (ili meka roba, u prevodu) seodnosi na programiranje (gde se stvari, zarazliku od hardvera, lako menjaju, pa odatle inaziv).


23/803

ISTORIJA RAZVOJA RAUNARA 500 godina p.n.e u Kini Abakus

1871 god. - arls Bebid, buene kartice 1890 god. Herman Holorit, rezultati

izbora, buene kartice, osniva kompaniju

Tabulating Machine Company, koja kasnijepostaje IBM 1941 god. ABC i ENIAC, prvi elektronski

raunari, vakumske cevi, 30 tona, vojnesvrhe (John von Neuman fon Nojmanova

arhitektura)


24/803

Analitika maina (Charles Babbage)


25/803

Charles Babbage i Ada Byron

Charles Babbage konstruktorprve analitike maine (to bi seuslovno moglo nazvati raunarom)

Ada Byron smatra se prvimprogramerom. Napisala je predlogprimene analitike maine za

reavanje sistema Bernulijevihjednaina.


26/803

fon Nojman i ENIAC raunar


27/803

ISTORIJA RAZVOJA RAUNARA 1947 godina: pojava tranzistora i

poetak DIGITALNE REVOLUCIJE NPN tranzistori PNP tranzistori PMOS tranzistori NMOS tranzistori

CMOS tranzistori


28/803

ISTORIJA RAZVOJA RAUNARA Metal Oxide Semiconductor Field Efect Tranzistors tranzistori sa efektom polja

D S

G G

S D

p - kanalni MOSFET(PMOS)

n - kanalni MOSFET(NMOS)G - Gate

D - DrainS - Source

n kanalni elektroni nosioci naelektrisanja

p kanalni pozitvini joni nosioci naelektrisanja


29/803

ISTORIJA RAZVOJA RAUNARA zahvaljujui maloj veliini omoguavaju veliki stepen

integracije niska disipacija elektrino kolo sa 1 milion tranzistora troi 10W materijali

silicijum (Si), primesni silicijum galijum arsenid (GaAs), bra kola

stalni zahtevi smanjenje potronje energije smanjenje fizikih dimenzija

procesor i memorijski ipovi imaju najvei stepenintegracije


30/803

ISTORIJA RAZVOJA RAUNARA 1975 god. prvi PC, MITS Altair 8800

- koristio 8080 procesor 1976 god. prvi 5.25 flopy drive (1 in=2.53 cm), prvi word processing program Electric Pencil

1978 god. - prvi spreadsheet program-VisiCalc, pojava 8086 procesora

1979 god.- prvi database program Vulcan- prvi 300bps modem 1980 god.- pojava Commodore i Sinclair


31/803

ISTORIJA RAZVOJA RAUNARA 1980 god. - Apple ///, sa 192KB

RAM-a, flopy drive, hard disk 5MB 1980 god. oko milion PC raunara u

USA 1981 god.- prvi portabilni raunar,veliine kofera, 5.25 flopy drive, 5

display, cena 2000$ 1981 god.- prvi laptop raunar


32/803

ISTORIJA RAZVOJA RAUNARA Najvaniji datum 12 avgust 1981g. IBM PC

CPU 8088 64KB RAM-a 5.25 flopy drive

5 dodatnih slotova operativni sistem PC DOS (kasnije MS DOS) matrini tampa

monitor 1982 god. 80286, 150000 tranzistora 10 miliona PC raunara 1983god. u USA


33/803

ISTORIJA RAZVOJA RAUNARA Zadrimo se na pojavi PC raunara.

1971 g. Intel predstavlja i4004 2300 tranzistora sastavni deo kalkulatora prvi put se pominje termin procesor

Intel intenzivira rad sa 4004

dodaje se RAM Marsiano Hoff (Intel-ov inenjer) projektant prvih procesora


34/803

ISTORIJA RAZVOJA RAUNARA Na osnovu rada na i4004 nastaje prvi

komercijalni procesor i8008 dodaje se RAM dodaje se tastatura dodaje se monitor dodaje se disk

nastaje prvi PC raunar (1981): PC-XT frekvencija takta: 4.77 MHz


35/803

ISTORIJA RAZVOJA RAUNARA Moor-ov zakon (Gordon Moor-

potpredsednik Intel-a): brzina taktaprocesora i broj ugraenih tranzistorae se udvostruivati svake drugegodine.

Praksa ga je pretekla: taj period je

vedavno skraen na 18 meseci.


36/803

STEPEN INTEGRACIJE broj komponenti u integrisanim kolima

SSI (Small Scale Integration) do 100 integrisanih komponenti

MSI (Medium Scale Integration) d0 1000 integrisanih komponenti

LSI (Large Scale Integration) do 10000 integrisanih komponenti

VLSI (Very Large Scale Integration) preko 10000 integrisanih komponenti...


37/803

BROJ TRANZISTORA

Broj tranzistoraGodina

pojavljivanja

8086 29000 1980

80286 130000 1982

80386 280000 1985

80486 1.2 miliona 1989

Pentium 3.2 miliona 1993Pentium II 7.5 miliona 1997

Pentium III 90.5 miliona 1999

Tip procesora


38/803

JEDNO POREENJE Jedno poreenje:

Da je automobilska industrijanapredovala kao raunarska, RolsRoycebi danas troio 1 litar goriva na milion

preenih kilometara i bilo bi jeftinijeparkirati ga nego ga popravljati !


39/803

ISTORIJA RAZVOJA RAUNARA1983 god.

Apple Lisa PC, prvi PC samiem i GUI interfejsom,10000 $

Lotus 1-2-3 spreadsheet

Microsoft Word 1.01984 god.

Apple Macintosh, 2500 $

IBM PC sa 80286procesorom


40/803

BINARNI JEZIK bit najmanja jedinica informacije koju

raunar prepoznaje, 0 ili 1 binarno oznaavanje, jer koristi samo dva

broja 0 ili 1

ON ili OFF True ili False ima ili nema signala

Byte predstavlja grupu od 8 bita, na primer11010110, 10001110, 11110001

za predstavu jedne informacije dovoljan je1 byte


41/803

BINARNI JEZIK - BROJ BITA Broj moguih kombinacija sa 1 bitom 2 (21=2) Broj moguih kombinacija sa 2 bit-a 4 (22=4)

00, 01, 10, 11 ukupno 4 Broj moguih kombinacija sa 3 bit-a 8 (23=8)

000 - 0 001 - 1 010 - 2 011 - 3 100 - 4 101 - 5 110 - 6 111 - 7

Broj moguih razliitih informacija sa n bita je 2n


42/803

BINARNI JEZIK - KAPACITETI Kapacitet memorije izraava se u Byte-ima (B) 1 Nibble = 4 bita 1 Byte = 8 bita 1 Re= 16, 32 bita 1 KB = 1024 B

1 MB = 1024 KB 1 GB = 1024 MB Zato ne 1000 ve1024 ? Mogunost greke, konvencija

KB = KByte Kb = Kbita

B jt


43/803

Bajt

teina bita7 6 5 4 3 2 1 0

vrednost bita1 0 0 0 1 0 1 0

teina bita: 0 7vrednost bita: 0 ili 1

pretvaranje u dekadni brojni sistem:1*27 + 0*26 + 0*25 + 0*24 + 1*23 + 0*22 + 1*21 + 0*20 = 13810

Procesor Regista(bit)

ABuss(bit)

DBuss(bit)

Adresnit

frekvencijt kt


44/803

r (bit) (bit) (bit) prostor a takta(MHz)

8086 16 20 16 1 MB 4.7-10

80286 16 24 16 16 MB 12-25

80386 32 24 16 16 MB 12-20

80486 32 32 32 4 GB 25-50

Pentium 32 32 64 4 GB 60-66

Pentium II 32 36 64 64 GB 233-400

PentiumIII 32 36 64 64 GB 500-1000


45/803

ALAT PC SERVISERA za efikasno servisiranje PC raunara

neophodan je i odgovarajui alat alat (i sva pomagala) za PC servisere

moemo svrstati u tri grupe alat u uem smislu rei literatura (dokumentacija za matine

ploe, servisna dokumentacija, ...) softver (instalacioni CD-ovi, drajveri,

sistemske diskete, ...)


46/803

ALAT U UEM SMISLU REI alat u uem smislu rei podrazumeva

(najmanje) komplet afcigera komplet malih afcigera kleta (seice, ravna, ...) lemilicu sa pumpicom malu baterijsku lampu ispitivafaze

merni instrument ...

sledei slajdovi ilustruju serviserski alat

Osnovni komplet alata za PC servisere


47/803

Delovi alata PC servisera


48/803

Deo alata za PC servisere - multimetar


49/803


50/803

KORISNI LINKOVIwww.tomshardware.com

www.pcguide.comwww.computer.howstuffworks.comwww.anandtech.comhttp://website.lineone.netwww.piratesunited.com

www.benchmark.co.yuwww.pcberza.co.yu


51/803

KURS ZA PC SERVISERE AS I - SUMARNO

polaznici su upoznati sa funkcionalnimservisiranjem (kao ciljem kursa),

polaznici su upoznati sa sadrajem kursa, polaznici su upoznati sa istorijom razvoja

raunara i pojavom PC raunara, polaznici su upoznati sa osnovnim pojmovima

binarnog jezika: bit i bajt, kapaciteti, irinamagistrale, i

polaznici su upoznati sa osnovnim kompletomalata za PC servisere.


52/803



as II: MATINE PLOE


53/803

KURS ZA PC SERVISERE SADRAJ ASA

opis AT i ATX matinih ploa komponente na ploi ipset raspored elemenata brzina procesora, FSB

damperi, DIP, jumperless ploe periferije

Osnovni delovi PCraunara


54/803

raunara

Matina ploa

Procesor

Cooler

Hard disk

Memorija

Video karta

Monitor

Kuite/napajanjeFloppy disk

CD/CDRW/DVD

Tastatura

MiMrena karta

PERIFERNI UREAJI


55/803

KURS ZA PC SERVISERE Matina ploa

Engleski naziv: Motherboard Ruski naziv: Materinskaja platka Nosea komponenta za sve ostale

komponente (kima ra

unara) Formati matinih ploa danas po ATX

standardu (Form Factor)

mATX (mikro ATX) ATX (full ATX) oba nastala na osnovu AT formata IBM-a AT i ATX se razlikuju u vrsti izvora napajanja


56/803

KURS ZA PC SERVISERE AT format je stariji

nema standardizovan raspored elemenata naploi serijski portovi, recimo, nisu jednoznano

definisani (od konektora do ploe ide se flet

kablom) moe da se desi da neka periferijska kartica

(veih dimenzija) i ne moe fiziki da se postavi,

ili ako se postavi, onda zaklanja neku drugukomponentu (najee procesor)


57/803

KURS ZA PC SERVISERE ATX format je noviji

standardizuje raspored elemenata naploi razdvaja procesor, RAM i AGP od

periferijskih ureaja serijski konektori, paralelni konektori,

zvuk i USB su zalemljeni za matinu

plou (tako da je iskljuena mogunostpogrenog prikljuivanja)


58/803

KURS ZA PC SERVISERE Napajanje kod AT formata je

realizovano sa dva konektora (P8 iP9) PRAVILO: ta dva konektora postavljamo

tako da dve crne ice budu jedna dodruge !!!

Ovo je vano jer je ova dva konektorafiziki mogue i drugaije postaviti !

Vidi sliku na sledeem slajdu.


59/803


Konektori za napajanje kod AT formata


60/803


Postavljanje konektora P8 i P9


61/803

KURS ZA PC SERVISERE ATX format donosi samo jedan

konektor za napajanje time je onemoguena mogunost

pogrenog okretanja konektora

(konektor je jednoznaan) Pogledajte sliku na sledeem slajdu


62/803


Konektor za napajanje kod ATX formata


63/803

KURS ZA PC SERVISERE Komponente na matinoj ploi

Matina ploa, Procesor, Memorija ipset, integrisana kola, kontroleri magistrale (adresna, podataka, upravljaka)

grafika, zvu

na, mrena kartica slotovi, portovi

ostale komponente (kondenzatori, otpornici i sl.)

spoljni prikljuci baterija


64/803

KURS ZA PC SERVISERE Magistrale (bus-evi)

SYSTEM BUS Data bus Address bus

Control buss Parametri bus-a irina (broj bita za prenos u jedinici

vremena) brzina (frekvenca na kojoj bus radi)


65/803

KURS ZA PC SERVISERE Propusna mo bus-a:

proizvod irine i brzine bus-a dajepropusnu mo bus-a to je, u stvari, broj bita koji se mogu

preneti u jedinici vremena


66/803

KURS ZA PC SERVISERE ipset je najvaniji deo matine ploe

To je interfejs izmeu brzogprocesora i sporih periferija

Meu periferijama postoji razlika ubrzini

Radna memorija i grafiki adapteri

(AGP) su bri od ostalih periferija


67/803

KURS ZA PC SERVISERE ipset se fiziki sastoji od dva ipa

MCH (Memory Controller Hub) PCH (Peripheral Controller Hub)

MCH se jo naziva i North bridge (severni most)

PCH se jo naziva i South bridge (juni most)


68/803

KURS ZA PC SERVISERE MCH:

povezuje procesor (CPU) sa radnommemorijom (RAM) i grafikim adapterom(AGP)

bus koji povezuje CPU, RAM i AGP nazivase sistemski ili Front Side Bus (FSB)

PCH povezuje procesor (CPU) sa svim ostalim

periferijama (PCI, ISA, USB, ...)


69/803


MCH

PCH

RAM

AGP

CPU

zvuk

USB2.0

BIOS

ATA100

PCI

ematski prikaz matine ploe


70/803


71/803


Matina ploa u ATX formatu


72/803

KURS ZA PC SERVISERE Kuita za procesore

Socket 3 (486 procesor) Socket 5 (Pentium I jedan napon

napajanja)

Socket 7 (Pentium I dva naponanapajanja)

Slot-1 (Pentium II, do 600 MHz) Slot-A (AMD)


73/803

KURS ZA PC SERVISERE Kuita za procesore

Socket 370 (P III, PGA 370) Socket 423 (P IV) Socket 478 (P IV, mikro PGA)


74/803

KURS ZA PC SERVISERE Kod prvog PC-a (XT) procesor se

direktno lemio na matinu plou Pojavom i80286 procesora stiglo je i

PLCC kuite

Pojavom i80386 procesora stiglo jePGA (Pin Grid Array) kuite lemilo se samo podnoje (socket) primenom ZIF mehanizma procesor se

lako postavljao i vadio


75/803


ZIF (Zero Insertion Force) kuite

Postavljanje procesora u ZIF podnoje (Socket 7)


76/803

Postavljanje procesora reperi


77/803

Postavljanje procesora reperi


78/803


79/803

KURS ZA PC SERVISERE Memorijska podnoja

DIP SIP SIMM (30, 72 pina) DIMM (168, 184 pina) RAMBUS

DDRAM


80/803


SIMM modul u 30-pinskom kuitu


81/803


82/803


SIMM modul u 70-pinskom kuitu


83/803


84/803


Postavljanje SIMM modula


85/803

KURS ZA PC SERVISERE Baterija.

CR 2032 (standardna oznaka za baterijuod 3 V) Tritijum Ion

vek trajanja 5 godina


86/803

KURS ZA PC SERVISERE velika raznolikost hardverskih komponenti kupovina PC raunara svodi se na izbor i

komponovanje hardverskih delova plug and play industrijski standard koji predstavlja

kompatibilnost ostalih hardverskih komponenti samatinom ploom

ostvarivanje dodatnih funkcionalnosti jumperi kratkospojnici pomou kojih se zatvara

strujno kolo, ime se definiu npr. brzina procesora; uzavisnosti od modela ploe

multiplikativni faktor jumperi gotovo prevazieni bakarni materijal


87/803

KURS ZA PC SERVISERE SLOTOVI, PORTOVI, SABIRNICE ISA Industry Standard Architecture 16 bitni

prevazien standard EISA Extended ISA

PCI Peripheral Component Interconnect 32 bitni modem, zvuna, grafika, TV kartica

AGP Advanced Graphic Port 32 bitni najbra veza grafikog ipa, procesora i

memorije IDE Integrated Device Electronics

ATA standard za povezivanje hard diskova EIDE Enhanced IDE

usavrena verzija IDE porta


88/803

KURS ZA PC SERVISERE ISA (kratko) 16-bitni bus 8,33 MHz mala brzina

nekompatibilnost dizajna kartice EISA (Enhanced ISA) 32-bitni bus 8 MHz ISA slot sa dva reda pinova

Izgled 8-bitnog ISA konektora


89/803

Izgled 16-bitnog ISA konektora


90/803

Modem u ISA formatu


91/803



92/803

PCI (Peripheral Component

Interconnect) 32-bitni bus 33 MHz

praktino neogranien broj slotova unapred mapirana 4 interapta (IRQ)

ako postoji vie od 4 PCI modula, ondase prekidi dele podrana PnP (Plug-and-Play) tehnika



93/803

svi PCI slotovi su ravnopravni,redosled postavljanja dodatnih karticanije bitan

moe da se desi da neki slot ne radi,

probati sa nekim drugim fleksibilnost postojanje veeg brojaprikljunica na matinoj ploi

nema nikakvih dampera (svapodeavanja idu na nivou BIOS-a)

Modem u PCI formatu


94/803



95/803

PCI Express

najnoviji bus bri od AGP-a prognozira se izumiranje AGP-a

kao i SATA ili USB ideja je da se uvedu brzi serijski interfejsi

podrava tzv. multi drop arhitekturu pogledajte naredne slajdove

ematski prikaz PCI Express arhitekture


96/803

ematski prikaz uloge switch-a u PCI Express povezivanju


97/803


98/803


99/803

Izgled PCI Express slotova


100/803

x1 PCI Express slot

x16 PCI Express slot



101/803

AGP (kratko)

Accelerated Graphics Port video sklonjen sa PCI bus sopstveni bus za video

direktna veza sa MCH novi AGP i do 2 GB/s samo jedan slot



102/803

Integrisane matine ploe

na kupljenoj ploi vesu ugraeneneke komponente razliiti modeli integrisanih ploa integrisane komponente mogu biti: grafika, zvuna, mrena karta, modem

danas najvei broj kvalitetnih ploaima integrisanu zvunu karticu



103/803

Prednost: povoljna cena

Nedostaci: koriste resurse ploe vie komponenti u jednom proizvodu performanse nisu najbolje


104/803


105/803


106/803

Socket 370PCI slotISA slot


107/803

video chipBIOS

HDD

RAM Slot 1


108/803



109/803

Izbor matine ploe performanse raunara u najveoj meri zavise od

matine ploe najbolji odnos kvalitet / cena pouzdanost

renomirani proizvoa uslovi podrke na naem tritu garantni rok 1 godina

broj raspoloivih slotova i prikljuaka integrisane komponente ili ne


U d j ti l


110/803

Ugradnja matine ploe zauzima najvei deo kuita raunara da bude dobro uvrena i pravilno

uzemljena da prima dovoljno ventilacije da bude komapatibilna sa ostalim

hardverom, pre svega CPU slot i RAM da sadri dokumentaciju i prirunik retko se popravljaju, zamenjuju se

novom

Postavljanje matine ploe unutar kuita


111/803

KURS ZA PC SERVISERE Proizvoai matinih ploa


112/803

Proizvoai matinih ploa Asus

Gigabyte Abit Chaintech Matsonic Acorp Microstar QDI Epox DFI Zida


113/803

Intel

chipset

CPU Brzina

bus-a

RAM AGP

i810 PII, PIII,

Celeron

100MHz SDRAM

PC100

integ.


114/803

i810e isto 133 PC133 isto

i815 isto isto isto istoi850 PIV 400 PC800 4X

i845 PIV,Celeron isto SDRAMPC133 isto

i845D isto isto DDR266 isto

i845E isto 533 DDR333 isto

i845G isto isto isto isto

i845GL isto 400 DDR266 isto

VIAchipset

CPU Brzinabus-a

RAM AGP

VT693A PII,PIII,

Celeron

133MHz SDRAM

PC133

2X


115/803

VT694X isto isto isto 4X

P4X266 PIV 533 isto 4XP4X333 PIV,

Celeron

533 DDR333 8X

P4X400 isto isto DDR400 isto

KT133 Athlon

Duron

266 SDRAM

PC133

2X

KT266A isto,

AthlonXP

266 DDR266 4X

SiS

chipset

CPU Brzina

bus-a

RAM AGP

SiS630 PII,PIII,

Celeron

133MHz SDRAM

PC133

4X


116/803

SiS645

(DX)

PIV, Celeron 533 DDR333 4X

SiS648

(DX)

isto isto isto 8X

SiS

R658

isto isto DDR400 8X

SiS745 AthlonXP,Athl

on, Duron

266

(333)

DDR333 4X

SiS746 isto 400 DDR400 8X


AS II SUMARNO


117/803

AS II SUMARNO ATX format matinih ploa

ip set brzina procesora, FSB raspored elemenata periferije (ISA, PCI, AGP)



118/803



as III: PROCESORI


SADRAJ ASA


119/803

SADRAJ ASA opis arhitekture savremenih procesora cache memorija system bus

oznaavanje procesora postavljanje procesora povezivanje procesora sa periferijom podeavanje brzine procesora

KURS ZA PC SERVISERE Pojam arhitektura raunara uglavnom obuhvata


120/803

j garhitekturu procesora

Skup karakteristika raunara dostupnih programeru Arhitektura procesora

programski dostupni registri tipovi podataka

format instrukcija naini adresiranja skup instrukcija mehanizam prekida


KARAKTERISTIKE PROCESORA


121/803

KARAKTERISTIKE PROCESORA brzina efikasnost mikro koda duina rei numeriki koprocesor paralelizam u radu cache (ke) memorija

data bus kapacitet radne memorije


ta radi procesor ?


122/803

ta radi procesor ? procesor izvrava program, koje se sastoji

od izvravanja pojedinih naredbi izvrenje naredbe deli se na faze:

itanje naredbe odreivanje adresa itanje operanada izvrenje operacije smetanje rezultata obrada prekida


123/803

ematski prikaz fon Nojmanove arhitekture raunara

KURS ZA PC SERVISERE Fon Nojmanova arhitektura raunara


124/803

1. podaci se ne nalaze u naredbi, vese nalaze naadresama u memoriji ili registrima procesora

(nainima adresiranja odreuje se adresa operanada)2. program i podaci smetaju se u operativnu memoriju

pre poetka izvravanja programa (poetna adresa

programa u OM smeta se u PC)3. sekvencijalno izvravanje instrukcija4. binarne rei koje predstavljaju naredbe ne razlikuju

se od binarnih rei koje predstavljaju podatke

5. memorija za podatke i instrukcije je jedinstvena


Dve glavne arhitekture:


125/803

g RISC i CISC arhitektura procesora RISC

Reduced Instruction Set Computer procesor sa redukovanim skupom instrukcija

CISC Complex Instruction Set Computer

procesor sa kompleksnim skupom instrukcija

KURS ZA PC SERVISERE CISC


126/803

mikrokodiranje naredbi proireni skup instrukcija kompleksnije mainske naredbe vie opcija adresiranja za memorijske operande

RISC bra arhitektura u velikom broju sluajeva nema mikroprogramiranja veina instrukcija se izvrava u jednom ciklusu takta

koja arhitektura je bolja? zavisi od programa kombinacija oba pristupa


Naredbe i podaci


127/803

Naredbe i podaci

naredbe ili instrukcije (procesoru) subinarne rei pomou kojih se definie

vrsta operacije koja se izvrava podaci su binarne rei nad kojima se vri

obrada


REGISTRI


128/803

lokalno skladitenje podataka uprocesoru

registar je elija za skladitenje jedne

memorijske rei razredi registra

dve vrste registara adresibilni dostupni programeru interni nedostpni za programera

R0R7

Procesor Memorija

Adresibilni Interni NABuss

PROCESOR MEMORIJA


129/803

registri

PCDR

XR

SPSR

AC

MARIR

IB

MDR

registri

ALUjedinica

N

AR

E P

D I O

B D

E AC

I

ABuss

CBuss

DBuss


Programski dostupni registri


130/803

g p g postoje instrukcije kojima moemo neto itati ili

upisivati u te registre broj i vrsta programski dostupnih registara zavisi odsamog procesora

programski broja PC akumulator AC, skladitenje sume podataka,

pomoni registar registri podataka - DR bazni registri - BR indeksni registri XR stek pointer SP status register - SR


Registri nevidljivi za programera


131/803

g j p g ili interni registri procesora MAR memory adress register MDR memory data register

IR instruction register IB internal buffer register

KURS ZA PC SERVISERE MEMORIJA


132/803

radna memorija sastoji se od niza memorijskih elija u

koje se smetaju binarne veliine sadraj memorijske elije naziva se memorijska re kapacitet operativne memorije izraava se u byte-ima byte predstavlja najmanju adresibilnu jedinicu

adresni prostor-veliina koju CPU moe da adresira podaci i instrukcije nisu odvojeni u memoriji, tj. svaka

memorijska elija je ravnopravna za podatke iinstrukcije Harvardova arhitektura raunara ima odvojenu

memoriju za instrukcije i podatke, prevaziena

0Adresa Sadraj memorije Pojmovi

Memorijska re

ORGANIZACIJA RADNE MEMORIJE


133/803

0010100010101011

00010100101010111010100101100010

101011000101011011000101011010001000100010101011

11101001101010110000110010101011

12

...

...

...

m-2

m-1

n-10

Memorijska reAdresa elije

Numeracija bitovaKapacitet memorijeAdresni prostor

KURS ZA PC SERVISERE Jedna memorija od posebnog interesa CACHE MEMORY (KE)


134/803

CACHE MEMORY (KE)

cache memory - skrivena memorija realizovana hardverski, skrivena od programera, tj.

programer ne moe da utie na ke memoriju vreme pristupa radnoj memoriji je relativno veliko ke memorija se koristi za ubrzavanje pristupa radnoj

memoriji, a samim tim i za ubrzavanje rada raunara kapacitet ke memorije je znatno manji od kapaciteta

radne memorije vreme pristupa ke memoriji je za red veliine manji

od pristupa radnoj memoriji

Ke memorijaKe memorija


135/803

Ke

memorija

RAMProcesor


u ke memoriji se nalaze oni sadraji


136/803

iz radne memorije kojima se najeepristupa

pri itanju ili upisu najpre se

proverava da li je to u ke memoriji ako jeste pristupa se ke memoriji

ako sadraj nije tu, pristupa se radnojmemoriji


Karakteristike CACHE memorije


137/803

vreme pristupa kapacitet ke memorije dimenzija bloka

tehnika preslikavanja algoritam zamene nain auriranja radne memorije

KURS ZA PC SERVISERE DRUGOSTEPENI CACHE

dodavanje drugog nivoa kea radi jo breg rada


138/803

dodavanje drugog nivoa kea radi jo breg rada da bi ke memorija bila to bra treba da bude

to manja, krae vreme pristupa, jednostavnijalogika

sa druge strane treba da bude to vea da bibilo vie pogodaka

kao rezultat toga ubacuje se jo jedna kememorija (izmeu kea i radne memorije), tzv.ke drugog nivoa


ke I nivoa (L1)


139/803

do procesora, vrlo brza interna ke memorija

ke II nivoa (L2)

do radne memorije, sporija vei kapacitet interna ili eksterna ke memorija


KAKO CACHE RADI procesor prvo pristupa keu I ako nema


140/803

procesor prvo pristupa keu I, ako nema

pogotka pristupa keu II, ako opet nemapogotka, pristupa se radnoj memoriji dovlai se iz radne memorije i smeta u ke II, a

potom se radi samo do kea II

ke II je ipak mnogo bra od radne memorije procesor moe da ita podatke iz kea I ujednom ciklusu takta

pristup keu II traje dva ciklusa


IMPLEMENTACIJA CACHE-al k b k


141/803

implementira se kao brza statika

memorija (SRAM) SRAM skup i brz

DRAM jeftin i spor veliina ke memorije 128KB, 256KB,

512KB...

veliina bloka ke memorije 8,16,32bajtova


FORMAT INSTRUKCIJA troadresni format


142/803

troadresni format

dvoadresni format

jednoadresni format

OP operacioni deo (kod izvravane operacije) A1, A2, A3 adresni deo (utvrivanje adrese

operanada i rezultata)

OP A1 A2 A3

OP A1 A2

OP A1


Tipovi podataka


143/803

u zavisnosti od arhitekture samogprocesora

celobrojne veliine sa i bez znaka duine8 ili 16 bita


Mehanizam prekida mehanizam prekida omoguava prekid u izvravanju


144/803

mehanizam prekida omoguava prekid u izvravanjuglavnog programa i skok na program koji se zoveprekidna rutina

povratak u glavni program ostvaruje se prekoinstrukcije RTI

glavni program nastavlja sa izvravanjem na mestugde je prekinut ako je prekid generisan u toku izvravanja

instrukcije, ona se izvri do kraja, pa tek onda skok

na prekidnu rutinu ko generie prekid: kontroler periferije, procesor...


Glavni program Prekidna rutinaAdresaI t k ij 1 Instrukcija pr 10 4000


145/803

Instrukcija 1

Instrukcija 2

...

Instrukcija n-1

Instrukcija n...

...

Instrukcija m

Instrukcija pr 1

Instrukcija pr 2

Instrukcija pr 3

...

...

...

...

RTI

0

1...

3456

3457...

...

m-1

4000

4001

4100

Mehanizam prekida

KURS ZA PC SERVISERE Direct Memory Access

kontroler za direktan pristup memoriji uvode se u cilju rastereenja procesora i obavljanje


146/803

uvode se u cilju rastereenja procesora i obavljanje

nekih specifinih zadataka najee je namenjen prenosu bloka podataka saperifernog ureaja u radnu memoriju, bez ueaprocesora

komunikacija periferije sa radnom memorijom pri

itanju ili upisu, bez pomoi procesora koji obavljadruge zadatke uglavnom prenos bloka podataka (blokovski prenos)

KURS ZA PC SERVISERE KAKO RADI DMA? procesor samo na kraju prenosa dobija informaciju o tome da je

prenos zavren


147/803

p e os a e DMA obavlja samostalno prenos, vodi evidenciju o prenosu i sl. DMA kontroler sadri registre u koje se smeta poetna adresa sa

koje se prenosi, veliina koja se prenosi i smer prenosa smer prenosa moe biti

periferija memorija memorija periferija memorija memorija

prenos memorija-memorija realizuje se kao dva ciklusa namagistrali, itanje, pa zatim upis

dva adresna registra izvorini odredini

inkrementiranje adresnih registara ta ako procesoru zatreba magistrala dok DMA vri prenos?


BUS Linije za razmenu adresa podataka i


148/803

Linije za razmenu adresa, podataka, i

drugih signala izmeu komponenti Adresne magistrala (Address Buss)

Magistrala podataka (Data Buss) Upravljaka magistrala (Control Buss) u zavisnosti od toga ta CPU eli, itanje ili

upis, aktivira se odreeni upravljaki signal


DUINA REGISTARADUINA REGISTARAMARMAR memory adress registrymemory adress registry


149/803

MARMAR memory adress registrymemory adress registry

duina MAR registra jednaka je irini adresne magistrale tj.duina MAR registra jednaka je irini adresne magistrale tj.odreodreena je kapacitetom memorijeena je kapacitetom memorije

MDRMDR memory data registrymemory data registry

duina MDR registra uglavnom je jednaka irini magistraleduina MDR registra uglavnom je jednaka irini magistralepodataka (DBuss), odnosno duini memorijske reipodataka (DBuss), odnosno duini memorijske rei

IRIR instruction registerinstruction register

duina je odreena duinom naredbe koja se smeta uduina je odreena duinom naredbe koja se smeta unjeganjega

KURS ZA PC SERVISERE KAKO PROCESOR RADI?

PC sadri adresu u memoriji procesor ita naredbu iz OM i smeta je u IR


150/803

procesor ita naredbu iz OM i smeta je u IR

(Instruction Register), ovaj postupak naziva seinstruction fetching procesor dekodira naredbu i odreuje operaciju koja

treba da se izvri potom ita operande iz OM ili registara izvrava operaciju smetanje rezultata odreivanje adrese sledee naredbe i njeno smetanje u

PC

u toku izvravanja 1 naredbe procesor se vie putaobraa memoriji!!!

KURS ZA PC SERVISERE ITANJE SADRAJA IZ MEMORIJE

CPU aktivira na controlnoj magistrali signal zaupis (Rd) kojim signalizira da eli neto da


151/803

upis (Rd) kojim signalizira da eli neto da

proita iz memorije u MAR-u se nalazi adresa memorijske lokacije iz

koje se ita sadraj

na adresnu magistralu (ABuss) izbacuje sesadraj MAR registra sadraj adresirane memorijske lokacije dovlai

se preko magistrale podataka (DBuss)

dohvaeni sadraj sa magistrale podatakasmeta se u MDR registar

KURS ZA PC SERVISERE UPIS SADRAJA U MEMORIJU

CPU aktivira na kontrolnoj magistrali signal zaupis (Wr) kojim signalizira da eli da upie neto


152/803

upis (Wr) kojim signalizira da eli da upie neto

u memoriju u MAR registru nalazi se adresa memorijske

lokacije u koju se upisuje sadraj u MDR registru nalazi se sadraj koji se upisuje

u memorijsku lokaciju sadraj MAR registra izbacuje se na adresnu

magistralu (ABuss), a MDR na magistralupodataka (DBuss)


SIGNAL TAKTA


153/803

CLK

uzlazna ivica signala silazna ivica signala

itanje i upis vri se samo na uzlaznu ili silaznu ivicusignala neke operacije za kompletiranje zahtevaju 4 signala

takta, neke 8 signala takta i sl.

T

Procesori kompanije Intel


154/803


Procesor i8086 pojavio se 1978 god.


155/803

16-bitna arhitektura multipleksirana ABuss i DBuss tj. iste

linije se koriste i za prenos adrese i za

prenos podataka, u razliitim intervalimavremena dva reima rada

minimalni maksimalni


156/803


Procesor i8088 osiromaena verzija 8086


157/803

16 bitni procesor isti set instrukcija kao kod 8086 razlika 8088 ima 8-bitnu DBuss 8086 ima 16-bitnu DBuss posledica: 8088 mora 2x pristupiti memoriji

za itanje ili upis 16-bitne rei tj. postoje 2ciklusa sabirnice

GND

A14A13A12A11A10

VCC

A15A16/S3A17/S4A18/S5A19/S6

1 40

Maksimalnimod

Minimalnimod

DBuss 8-bitni

za itanje ili upis 16-bitnerei 2x pristup memoriji


158/803

8088

A9A8AD7AD6

AD5AD4

AD3AD2AD1

AD0NMI

INTRCLKGND

highMN/MXRDRQ/GT0RQ/GT1LOCK

S2S1S0QS0QS1

TESTREADYRESET

HOLDHLDAWR

IO/MDT/RDEN

ALEINTA

20 21

rei 2x pristup memoriji


Procesor i80286 registri - 16-bitni


159/803

ABuss 24 bita DBuss 16 bita adresni prostor 16 MB

frekvencija takta 12 do 25 MHz uveo rad u zatienom reimu (protected mode) realni mod je isti kao i kod procesora 8088

D15

D7D14D6D13D5

BHE

freefreeS1S0

PEACK

CAP

L

OCK

M

/IO

COD

/INTA

H

LDA

H

OLD

READY

VCC

PE

REQ

GND

NMI

free

INTR

free

free

BUSY

ERROR

1 51

5268

Procesor 8028668 pinova


160/803

80286(PLCC)

D12D4D11D3D10

D2D9D1D8D0GND

A23A22GNDA21A20

A19A18A17A16A15A14

A13

A12

A11

A10

A9

A8

A7

A6

A5

A4

A3

RESET

Vcc

CLK

A2

A1

A0

17

18 34

35

PLCC Plastic Leaded Chip Carrier


Procesor i80386 prelazak na 32 bitnu arhitekturu


161/803

DBuss 32 bita ABuss 32 bita

registri opte namene 32 bita adresni prostor 4 GB frekvencija takta 16-40 MHz pipeline tehnologija


Procesor i80386 reimi rada


162/803

realni mod zatieni mod virtuelni mod

fleksibilnost 80386 mogunost povezivanja i rada sa 16 i 32 bitnom

DBuss

povezivanje sa 32-bitnim RAM-om i 16-bitnimU/I ureajima preko ISA porta

Procesor 80386

124 pina

VCC GND A8 A11 A14 A15 A16 A17 A20 A21 A23 A26 A27 A30

GND A5 A7 A10 A13 GND VCC A18 GND A22 A24 A29 A31 VCC

A3 A4 A6 A9 A12 GND VCC A19 GND A25 A28 VCC GND D30

frei frei A2

Vcc GND VCC

GND frei frei

GND VCC

D31 D27 D26

D28 D25 GND

D29

A B C D E F G H J K L M N P

1

2

3

4

5

6


163/803

VCC INTR frei

ERROR NMI PEREQ

GND BUSY RESET

VCC WR LOCK

D/C GND GND

M/IO frei VCC

BE3 BE2 BE1

VCC GND BS16

VCC BE0 CLK2 VCC D0 GND D7 VCC D10 D12 D14

NA frei frei READY D1 GND D5 D8 VCC D11 D13

HOLD ADS GND VCC D2 D3 D4 D6 HLDA D9 GND

VCC VCC D24

GND D23 VCC

D20 D21 D22

GND D17 D19

D15 D16 D18

80386(Pin Grid Array)

7

8

9

10

11

12

13

14


Procesor i80386 pored memorijskog, itanje i upis podataka


164/803

moe se raditi i u U/I adresnom prostoru pristup U/I adresnom prostoru vri se preko

instrukcija IN i OUT procesor sadri dva odvojena adresna

prostora memorijski U/I

U/IU/I adresiranjeadresiranje


165/803


Procesor i80486 probio cifru od milion tranzistora


166/803

32-bitni registri 32-bitni ABuss 32-bitni DBuss adresni prostor 4 GB ukupno 168 pinova 24 za VCC 28 za GND

116 ostalih signala


tri procesora integrisana u jedanip


167/803

samo jezgro procesora 80387 matematiki koprocesor

interni ke kontroler sa 8 KB kememorije

Procesor 486Procesor 486


168/803


Procesor PENTIUM prvobitni naziv P5 prvo pojavljivanje 1993g.


169/803

p p j j j g 32-bitni registri 32-bitni ABuss 64-bitni DBuss

interni prenos preko 128 i 256 bita adresni prostor 4 GB ukupno 296 pinova

53 za VCC

53 za GND 190 ostalih signala

KURS ZA PC SERVISERE superskalarna arhitektura

dve celobrojne linije protone obrade linija paralelne obrade u pokretnom zarezu


170/803

dinamiko predvianje grananja dva posebna kea

ke podataka, 8 KB

programski ke, 8 KB izbegnuti konflikti kod pipeline-a kada dve instrukcijekoje se nalaze u razliitim stepenima pristupaju keu

vie od tri miliona tranzistora

napon napajanja od 3,3 V

Procesor PentiumProcesor Pentium296 pinova


171/803

SPGA kuite

SPGA Staggered Pin Grid Array

Blok emaBlok ema procesoraprocesora PentiumPentium


172/803

KURS ZA PC SERVISERE Procesor Pentium jedinica bus-a (magistrale)

obezbeuje 64 bita za DBuss


173/803

obezbeuje 32 bita za ABuss povezana sa oba kea

ke memorija za podatke, 8 KB

za kod, 8 KB svaki ke poseduje svoju jedinicu za ubrzavanje

preslikavanja (TLB bafer) kontrolna jedinica

kontrolie u i v pipeline linije kontrolie liniju pokretnog zareza


CACHE KOD PENTIUMA ke podataka i programski ke su


174/803

razdvojeni i mogu se istovremeno adresirati kapacitet po 8 KB i veliina bloka 32 bajta moe se primeniti ili write back ili write

through strategija, signal WT/WB zamena bloka se vri prema LRU algoritmu


Pentium MMX drugi naziv P55C


175/803

frekvencije takta od 166 MHz, 200 MHz,233 MHz veoma pompezno predstavljena MMX

tehnologija poboljanja i unapreenja 10%-15% u

odnosu na Pentium dodati novi stepeni u pipeline obradu, radi

postizanja viih frekvencija takta etiri bafera za upis umesto dva


Pentium MMX poboljana jedinica za predvianje grananja


176/803

proirena ke memorija za podatke, 16 KB za kod, 16 KB

Pentium MMX na 166 MHz je ekvivalentanPentiumu na 200 MHz, pre svega zbogveeg L1 kea

L2 ke nije integrisan, nalazi se na ploi


Pentium MMX zbog MMX tehnologije i drugih poboljanja dodato jo

1.2 miliona tranzistora

j j j j 2 8V li t l k l


177/803

smanjen napon napajanja jezgra na 2.8V, ali ostala kolatrae i dalje 3.3V, to znai da matine ploe za PentiumMMX moraju da obezbede dva napajanja za CPU

podnoje za Pentium MMX je Socket 7, koje obezbeujeobe vrste napajanja za CPU Pentium koristi Socket 5 ili Socket 7

VCC (U) 2.8 V VCC3 (U) 3.3 V VCC2DET (I) informacija o prisutnosti MMX procesora

Pentium MMXPentium MMX


178/803

KURS ZA PC SERVISERE MMX tehnologija MMX proirenje koje treba da ubrza

lti dij l i 3D lik ij


179/803

multimedijalne i 3D aplikacije veliki broj malih paketa koji se morajuobraditi, npr. 3D teksture

SIMD pristup, jedna instrukcija viepodataka jedna instrukcija za vei broj slinih paketa

piksel, 8 bitova za boju (kao jedna grupa zasekvencijalne jedinice), sa MMX podrkommogua je obrada vie ovih grupa

KURS ZA PC SERVISERE MMX donosi:

8 novih 64-bitnih registara 57 novih instrukcija

4 nova tipa podatakaMMX i i d k i j 64 bi k ji


180/803

4 nova tipa podataka MMX tipovi podataka imaju po 64 bita, koji se mogupopuniti sa 8 bajtova

4 rei 2 duple rei 1 etvorostrukom rei

MMX omoguava pet puta bri rad

multimedijalnih programa u odnosu naPentium


Pentium PRO 387 pinova, SPGA kuite

5 5 miliona t an isto a


181/803

5.5 miliona tranzistora adresna magistrala proirena sa 32 na 36

bita adresni prostor povean sa 4 GB na 64 GB izvravanje instrukcija van redosleda

tri linije protone obrade paralelni rad vie procesora

KURS ZA PC SERVISERE Pentium PRO smeten u jedinstveno Socket 8 podnoje L2 ke kapaciteta 256 KB ili 512 KB integrisan sa

CPU u jednom kuitu L2 k i t i k b k it i


182/803

CPU u jednom kuitu L2 ke integrisan kao posebno kuite i povezan saCPU preko posebne magistrale namenjene za L2ke, koja radi na punoj brzini CPU-a

dosta skupa realizacija, pa je na Pentiumu IIkasnije L2 ke sklonjen sa kuita i pravljenposebnim ipovima na CPU ketridu, to je dovelodo pojave Slota 1

tek kod Pentiuma III (Coppermine) L2 ke jespojen na kuite i vratilo se na uobiajenopodnoje (Socket)

Pentium ProPentium Pro


183/803


Pentium PRO tri bloka protone obrade sa po 12 stanja

poveana brzina takta ali komplikovanije


184/803

poveana brzina takta, ali komplikovanijeizvravanje instrukcija

preureenje redosleda izvravanjainstrukcija

uvoenje instruction pool-a

izvravanje proseno tri instrukcije ujednom ciklusu takta

Blok emaBlok emaPentiuma ProPentiuma Pro


185/803

KURS ZA PC SERVISERE Pentium PRO jedinica magistrale uspostavlja vezu izmeu

sistemske magistrale i magistrale kea i dva L1 kea

L1 ke podataka od 8 KB L1 ke koda od 8 KB


186/803

L1 ke podataka od 8 KB L1 ke koda od 8 KB IF jedinica dohvata instrukcije iz kea za kod dekoder instrukcija se sastoji od tri jedinice koje rade

paralelno dve jedinice dekodiraju proste instrukcije koje nezahtevaju mikrokodiranje (RISC)

trea jedinica dekodira kompleksne instrukcije

pomou mikrokoda (CISC)


Pentium II rezultat daljeg razvoja Pentiuma Pro i MMX

tehnologije Pentium II = Pentium Pro + MMX


187/803

Pentium II Pentium Pro + MMX raste broj modela i reenja (Celeron i sl.), P6 porodica predstavljeno novo reenje za leite (Slot 1), umesto

dosadanjih Socket 7 za Pentium i Socket 8 za

Pentium Pro kontakti su poreani u dva reda, kao kod PCI slotova pakovanje sa jednostranim kontaktom tzv. Single

Edge Contact (SEC) package

P-II: SEC kuite


188/803

Adapter Slot1 na FCPGA


189/803

KURS ZA PC SERVISERE Pentium II

L2 ke za razliku od Pentiuma Pro radi na polovinifrekvencije jezgra CPU, to omoguava dalje

poveanje brzine jezgra CPU-a kapacitet L2 kea 512 KB


190/803

p j j g kapacitet L2 kea 512 KB komunikacija sa L2 keom preko posebne ke

magistrale

L1 ke za kod, 16 KB za podatke, 16 KB

napajanje CPU jezgra je 2,8 V, napajanje L2 kea

3,3V, posebni kontakti Pentium II je namenjen za vieprocesorski rad, ali je

mogue kombinovati dva Pentiuma II

Slot 1Slot 1

problem hlaenjamehanika sigurnostkompatibilnost sa ploama


191/803

KURS ZA PC SERVISERE Celeron derivat Pentium II procesora

Intelov odgovor na konkurenciju, pre svihAMD


192/803

Intelov odgovor na konkurenciju, pre svihAMD segmentacija trita, Celeron duplo jeftiniji

Celeron radi sa frekvencijom magistrale od66 MHz, umesto 100 MHz koliko podraavapravi Pentium II

smiljeno dizajniran da bude jeftiniji,smanjenje trokova pakovanja zadrao se do dananjih modela Pentiuma


Celeron u prvoj varijanti, Celeron bez L2 kea sadri dva L1 kea

za podatke, 16 KB za kod 16 KB


193/803

za kod, 16 KB verzija Celeron A, sa 128 KB kea, manje od onog

na Pentiumu II, ali je radio na punoj frekvenciji

procesora drugaije pakovanje u odnosu na Pentium II pakovanje SEPP (Single Edge Processor Package)

Celeron za Socket 370Celeron za Socket 370

Celeron u 370Celeron u 370--pinskompinskomPPGA kuituPPGA kuitu

koristi iste signale kao tokoristi iste signale kao toje koristio i za Slot 1je koristio i za Slot 1


194/803


195/803

Procesor Celeron 600 MHz


Pentium III 1999 godina 72 nove naredbe poznate pod imenom ISSE (Internet

Streaming single instruction multiple data extension) ISSE predstavlja u stvari novu verziju MMX-a


196/803

ISSE predstavlja u stvari novu verziju MMX a dodati novi registri, nove instrukcije, usavrena

jedinica FPU poetna brzina Pentiuma III 450 MHz L1 ke za podatke 16 KB L1 ke za kod 16 KB L2 ke 512 KB, radi samo na polovini frekvencije

procesora napajanje jezgra 1,65 V


Pentium III Coppermine noviji model Pentiuma III sa coppermine

jezgrom ke je smanjen sa 512 KB na 256 KB


197/803

j gj j radi na punoj frekvenciji procesora

vie razliitih reenja i modela vrsta B vrsta E

Katmai i dr.

Pentium III za Socket 370Pentium III za Socket 370


198/803


Celeron III Coppermine jezgro kao kod Pentiuma III

radi samo na 66 MHz magistali k i l 4 GB d t


199/803

maksimalno 4 GB adresnog prostora L2 ke od 128 KB potreban napon jezgra od 1,5 V


Pentium IV Pakovanje

Proizvodni proces N tB t hit kt


200/803

p NetBurst arhitektura Hyper Pipline Rapid Execution Engine SSE2 (novi set instrukcija)

Quad Pumped Bus (QPB) HiperThreading (HT)

PIV-Willamette (S423)


201/803

Procesor P-IV (Willamette) i pripadajui socket 423

PIV-Willamete (S478)


202/803

Procesor P-IV (Willamete) i kuite S478


203/803

Procesor P-IV


204/803

Procesor P-IV 478FR


Standardno oznaavanje (primer): 1000 / 256 / 133 1.7V

1000 brzina procesora 256 veliina drugostepenog (L2) kea


205/803

256 veliina drugostepenog (L2) kea 133 brzina sistemskog bus-a (FSB) 1.7V radni napon jezgra


Intel: nova reenja DDR memorija se zamenjuje DDR2

memorijom, Socket 478 se zamenjuje LGA 775


206/803

j jsocket-om

AGP slot se zamenjuje PCI Expressslotom


Novi procesori Pentium 4 560 koji radi na 3.6 GHz. Svi ostali procesori su poreani tako da im je

radni takt za po 200 MHz manji od breg. Pentium 4 550 540 530 i 520


207/803

Pentium 4 550, 540, 530 i 520. 90 nm procesu proizvodnje Prescott jezgro 800 MHz FSB Hyper Treading i SSE3 set instrukcija.


Novi procesori Celeron varijanta

Celeron D 335, 330 i 325. 533 MHz FSB


208/803

radni taktovi e im se kretati od 2.53 do

2.8 GHz.

LGA 775 Socket


209/803

Postavljanje procesora: faza 1 Postavljanje procesora: faza 2

Postavljanje procesora: faza 3 Postavljanje procesora: faza 4

P4 procesor u LGA pakovanju


210/803

Novi ipsetovi (blok ema)


211/803


Oznaavanje P-IV procesora Sledee oznake su ubaene iza oznake brzine

procesora

A - Northwood (0,13mik.), 512KB kea, 533MHzFSB


212/803

FSB

B - dodata podrka za HT C podrka za 800MHz FSB

PIV-Northwood


213/803

Procesor P-IV (Northwood) i kuite S478

Pentium porodicaPentium porodica

Opis Vrsta Brzina(MHz) Osobine

Coppermine Pentium III od 500 socket 370 i Slot 1L2 ke 256 KB

Covington Celeron 266, 300Slot 1, bez L2 kea

Deschutes Pentium II 333, 350,400Slot 1


214/803

400

Katmai Pentium III od 450ISSE, Slot 1

Klamath Pentium II 233, 266,300standardni PentiumII, Slot 1

Mendocino Celeron A od 300Slot 1 i 370 socketL2 ke 128 KB


215/803


216/803


K5 (pandan Pentiumu) AM5x86 je spadao u 486 klasu

zato je napravljen K5 socket 7 24 KB L1 kea


217/803

24 KB L1 kea niska cena PR (performance rating) za poreenje sa

Intel-ovim modelima na primer: K5 PR133 znai da ima

performanse kao P-I na 133 MHz


218/803

AMD-K5 procesor


K6 1997 godine

RISC arhitektura 64 KB L1 ke 8 8 miliona tranzistora


219/803

8,8 miliona tranzistora

Socket 7 podnoje u klasi sporijih P-II niska cena

varijanta K6-2 (pandan MMX-u)


220/803


Athlon 1999 godine

brzina 500 MHz u klasi P-III


221/803

512 KB L2 ke 0.25 mikronski proces SlotA (pandan Intel-ovom Slot1)


Athlon Thunderbird poboljani Athlon

0.18 mikronsko jezgro SocketA (PGA 462)


222/803

256 KB L2 ke FSB 133 MHz brzina 1,4 GHz


223/803


Duron low klasa (kao Celeron)

poetak 2000 godine 64 KB L2 ke

b l k k k d l


224/803

bolje karakteristike od Intel-ovog

Celerona Copermine


225/803

AMD Duron procesor


Athlon XP Palomino jezgro

0.18 mikronsko jezgro pandan P-IV procesoru


226/803


227/803

AMD Athlon XP procesor


228/803

Athlon XP procesor (pogled odozgo)


229/803

AMD Athlon XP procesor i odgovarajui Socket462

FSB = 133MHz FSB = 166MHz

Mnoilac L2 = 256KB L2 = 512KB

16x 2600+ (2133MHz)

15x 2400+ (2000MHz)

13.5x 2200+ (1800MHz) 2800+ (2250MHz)13x 2100+ (1733MHz) 2700+ (2167MHz) 3000+ (2167MHz)

12.5x 2000+ (1667MHz) 2600+ (2083MHz) 2800+ (2083MHz)

12 1900 (1600MH )

Stvarne brzine Athlon XP procesora


230/803

12x 1900+ (1600MHz)

11.5x 1800+ (1533MHz)11x 1700+ (1467MHz) 2500+ (1833MHz)

10.5x 1600+ (1400MHz)

10x 1500+ (1333MHz)

Jezgro Palomino, Thoroughbred Thoroughbred Barton


Oznaavanje AMD-a (primer dole)

A 0 8 5 0 A P T 3 B1 2 3 4 5 6 7


231/803

1 A=Athlon, D=Duron, X=XP, tj. oznaka modela procesora2 oznaka brzine u MHz

3 pakovanje, A=PGA, M=Card Module

4 radni napon(S=1.5V, U=1.6V, P=1.7V, M=1.75V, N=1.8V)5 radna temperatura (Q=60C,X=65C,R=70C,Y=75C,T=90C)


Oznaavanje AMD-a (nastavak)6 veliina L2 kea (1=64KB, 2=128KB, 3=256KB)

7 MAX FSB (A,B=200MHz, C=266MHz)


232/803

Athlon 64 FX Athlon 64Athlon XP

3200+

Pentium 4

C

Pentium 4

EE

radni takt 2.2 GHz 2 GHz 2.2 GHz 3.2 GHz 3.2 GHzproces

izrade0.13 SOI Cu 0.13 SOI Cu 0.13 Cu 0.13 Cu 0.13 Cu

tranzistora(mil.)

105.9 105.9 37.5 55 168

napon 1.55 V 1.55 V 1.65 V 1.55 V 1.55 V

set

instrukcijaSSE/SSE2/3DNow! SSE/SSE2/3DNow! SSE/3DNow! SSE/SSE2 SSE/SSE2

Poreenje Intel i AMD procesora


233/803

L1 cache 64+64 KB 64+64 KB 64+64 KB 8+20 KB 8+20 KB

L2 cache 1 MB 1 MB 512 KB 512 KB 512 KB

L3 cache - - - - 2 MB

cache width 128 bit 128 bit 64 bit 256 bit 256 bit

podnoje Socket 940 Socket 754 Socket (A)462

Socket 473 Socket 473


Athlon64 (K8) 0.13 mikronsko jezgro 64-bitni procesor 1MB L2 kea 64KB L1 kea (za instrukcije i podatke)


234/803

MCH integrisan u jezgro procesora DDR400 radna memorija mikroPGA pakovanje

Socket754 i Socket940


235/803

AMD Athlon64 (K8 jezgro)


236/803

Komercijalna pakovanja AMD i Intel procesora


237/803

Komercijalna pakovanja AMD i Intel procesora

CPU Celeron Pentium 4 Duron Athlon XP

Radni takt 1,7 2,7 GHz 2 3,2 GHz 1,2 -1,3 GHz 2000+ do 3200+

FSB400 MHz 400/533/800

MHz

200 MHz 266/333/400

MHz

L1 ke oko 28 KB oko 28 KB 128 KB 128 KB

L2 ke 128 KB 512 KB 64 KB 256/512 KB

SIMD

instrukcije

SSE/SSE2 SSE/SSE2 3DNow! 3DNow!/SSE

Podnoje Socket 478 Socket 478 Socket A (462) Socket A (462)

Cena,

zagrejavanje

Vrlo brz,

posebno u

Cena,

podravaju ga i

Najbolji odnos

cena

performanse

Neke karakteristike savremenih procesora


238/803

+

zagrejavanje,

mogunostoverklokovanja

posebno u

optimizovanimaplikacijama

podravaju ga i

stare ploe sasocketom A

performanse,

gotovo u rangunajbrih P4

procesora

-Dosta spor, ak i

overklokovan

Cena, cena

naroito kod

brih modela

Jako spor u

odnosku na

konkurenciju

Nije najbri,

nezatieno

jezgro procesora

ip-set Intel 848P Intel 865PE Intel 875P

Podrani procesori Pentium4, Celeron Pentium4, Celeron Pentium4, Celeron

Podrani FSB 400/533/800 MHz 400/533/800 MHz 400/533/800 MHz

Podrana memorija DDR333 DDR400 DDR433

Dvokanalni mem. kont. nema ima ima

+Jeftine ploe, dobre

performanse

Najbolji odnos

cena-performanse

Najbolji Intelov

ipset

Malo memorije, Visoka cena, mali

Savremeni ipsetovi za Intel procesore


239/803

-

j ,

nema dvokanalnimem. kontroler

nita naroito

,

pomak uperformansama

ip-set nVidia nForce2 nVidia nForce2 400 nVidia nForce2 Ultra

400

Podrani procesori Athlon, Duron Athlon, Duron Athlon, Duron

Podrani FSB 200-333 200-400 200-400

Podranamemorija

DDR333 DDR400 DDR400

Dvokanalni mem.

kont.

ima nema ima

Savremeni ipsetovi za AMD procesore


240/803

kont.

+ Proveren ipset zaAMD procesore Povean FSB Povean FSB

- Pomalo zastareoNema dvokanalni

kontrolerNita naroito


241/803

Hlaenje kod Intel i AMD procesora


242/803

Hlaenje kod procesora Intel i VIA


243/803

Hlaenje kod AMD procesora


244/803


Hlaenje procesora COOLER (ili hladnjak)

AKTIVNI (sa ventilatorom fan) PASIVNI (bez ventilatora; hladnjak u uemsmislu rei, tj. cooler)


245/803

COOLER je obino napravljen od nekogmaterijala sa dobrom termikom

provodnou

zahtev pri izradi: to vea povrina


246/803

Prikaz postavljanja procesora i hladnjaka


247/803

Kuite Slot1 i hladnjak


248/803

Hladnjak sa ventilatorom


249/803

Postavljanje procesora u ZIF socket

(prvi korak pomerite ruicu u krajnji gornji poloaj)


250/803

Postavljanje procesora u ZIF socket

(drugi i trei korak postavite procesor ipomerite ruicu ukrajnji donji poloaj)


251/803

Postavljanje termalne paste na procesor

(pre postavljanja hladnjaka)


252/803

Postavljanje hladnjaka na procesor


253/803

Fiksiranje hladnjaka na procesor


254/803

Prikljuenje napona za ventilator hladnjaka


255/803

Postavljanje hladnjaka na P-IV procesor


256/803

Hladnjak za P-IV (socket478)


AS III SUMARNO karakteristike procesora arhitektura procesora

Intel i AMD prikaz savremenih procesora i njihovih

karakteristika


257/803




258/803

as IV: MEMORIJE, KUITA i NAPAJANJA


SADRAJ ASA uvod u memorije

tehnologija izrade memorija statika, dinamika RAM, ROM


259/803

tipovi, karakteristike, postavljanje kuita i napajanja

AT ATX


svi raunari moraju da imajuoperativnu (sistemsku) memoriju

mesto gde seuvaju program ipodaci sa kojima se trenutno radi

procesor mora imati pristup programu


260/803

i podacima u roku od nekolikonanosekundi


drugi naziv za radnu memoriju je RAM Random Access Memory (memorija sa

sluajnim pristupom) neprikladno izabrano ime htelo je da se kae da je vreme pristupa

j d k i i bil k j d


261/803

jednako i za prvu i za bilo koju drugumemorijsku lokaciju u sluaju ove memorije mogui su i itanje i

pisanje


postoje i ROM memorije Read Only Memory (memorija koja

moe samo da seita)

RAM gubi sadraj sa nestankomnapona napajanja

ROM i d j i l k


262/803

ROM pamti sadraj i posle nestankanapona napajanja


vrste ROM-ova EPROM (brisanje sa UV lampom)

EEPROM FLASH EPROM

Flash tehnologija omoguava izmenu

d j BIOS


263/803

sadraja BIOS-a fleovanje


kada fleujemo? pojavio se nov BIOS sigurni smo da je taj BIOS ba za nau

matinu plou

ta nam treba za fleovanje? k ji b lj t ij


264/803

program koji obavlja tu operaciju(recimo AWDFLASH.EXE)

sam fajl sa sadrajem za BIOS (fajlovi sa

ekstenzijom BIN)


najnovije matine ploe (recimo,proizvoaa GIGABYTE) imaju dualBIOS dakle, na ploi, fiziki, postoje dva ipa

sa BIOS-om

jedan je odei d gi e e ni


265/803

jedan je vodei, drugi rezervni kada fleujemo, radimo sa jednim ipom drugi ostaje kao rezerva, u sluaju da

fleovanje ne uspe


dinamiki RAM najei oblik u kom se danas sree radnamemorija jeste niz dinamikih (DRAM)ipova na minijaturnom integrisanom kolu

broj ipova koji su montirani sa straneintegrisanog kola razlikuje se u zavisnostiod vrste radne memorije: ponekad ih ima 8

(osam) a nekad 9 (devet)


266/803

(osam), a nekad 9 (devet) RAM memorije sa proverom parnosti imajudodatni DRAM ip za testiranje greaka(ukupno ih je devet), a neparne RAMmemorije imaju osam DRAM ipova


dinamiki RAM ime potie od principa rada ovih memorijskih ipova podaci u DRAM-u se uvaju punjenjem kondenzatora kondenzatori vremenom gube svoje punjenje, pa

memorijski ipovi gube smetene informacije zbog toga je podatke potrebno povremeno obnavljati,

odnosno moraju se dopunjavati kondenzatori

sledea animacija prikazuje na

in rada jedne

elijedinamike memorije


267/803

slede a animacija prikazuje na in rada jedne elijedinamike memorije zamislite probuenu kantu sa vodom

vodu morate stalno da dopunjavate, da ista ne bi istekla

analogno tome, morate da (elektrino) dopunjavatekondenzatore koji predstavljaju jednu memorijsku eliju

Osveavanje elija dinamike memorije

(ilustracija)


268/803

Blok dijagram dinamikog RAMBlok dijagram dinamikog RAM--aa


269/803


Struktura i nain rada DRAM-a osnovni element je matrica memorijskih

elija

elije su organizovane u vrste i kolone jedan bit jedna elija na primer, memorijski ip od 4 Mb ima

4194304 elije (222) smetenih u matricu sa


270/803

4194304 elije (2 ) smetenih u matricu sa2048 vrsta i 2048 kolona (211) elija se moe jednoznano identifikovati

brojem vrste i kolone

Princip rada dinamike memorije

prvo se selektuje

odgovarajua kolona (column) zatim se dovodinaelektrisanje, preko redova(rows), u odgovarajue

memorijske elije bele elije 0

crvene elije 1


271/803


Struktura i nain rada DRAM-a adresni bafer prihvata adresu od strane memorijskogkontrolera

adresa se deli na dva dela: adresu reda i adresu

kolone ove adrese se uitavaju posebno u adresni bafer,

zbog duine adresa za ip od 4 MB potrebna su 22 bita, ali se dovode

preko 11 bita adresnih kontakata: 11 za vrstu i 11 za


272/803

preko 11 bita adresnih kontakata: 11 za vrstu i 11 zakolonu

bafer prvo prihvata adresu reda, a potom adresukolone


Struktura i na

in rada DRAM-a za prenos kompletne adrese bilo bi potrebno 22adresna kontakta i sam adresni bafer bi u tom sluajubio suvie veliki

multipleksiranje adrese kontrolie signal RAS (RowAddress Strobe) i signal CAS (Column AddressStrobe)

ove signale generie memorijski kontroler signal RAS informie DRAM kontroler da je spremna

adresa reda, koji zatim aktivira adresni bafer, kojiprima adresu i prosleuje je dekoderu reda


273/803

ad esa eda, oj at a t a ad es ba e , ojprima adresu i prosleuje je dekoderu reda dekoder reda (Row decoder) dekodira dobijenu adresu


Struktura i nain rada DRAM-a ako je spremna adresa kolone memorijskikontroler e aktivirati signal CAS

DRAM kontroler aktivira bafer adrese, kojije prihvata adresu i prosleuje je dodekodera kolone (Column decoder)

adresirana memorijska elija postavlja

podatak na izlaz gde se on pojaava (Readamplifier) i prenosi preko izlazne kapije


274/803

podatak na izlaz, gde se on pojaava (Readamplifier) i prenosi preko izlazne kapije(I/O Gate) do izlaznog bafera (Data buffer)

izlazni bafer postavlja traeni podatak Dout

16Mx8

Organizacija DRAM ipaOrganizacija DRAM ipa

veliki broj ipova razliite irine reiirina rei od 1, 4, 8, 16 bita

Mnogo realizacija2Mx82Mx164Mx88Mx168Mx8...

Primer16Mx8

16M


275/803

8


Osveavanje DRAM-a kondenzatori se vremenom prazne uobiajeno vreme osveavanja je od

1 ms do 16 ms osveavanje pomou signala RAS

najjednostavniji i najvie korieni pomou DMA i tajmera

sprovodi se lanim oitavanjem RAS aktivan ali CAS nije


276/803

RAS aktivan, ali CAS nije osveavanje CAS pre RAS

zahteva posebnu internu logiku za osveavanje skriveno osveavanje


Statiki RAM (SRAM) statiki RAM podaci se pohranjuju u SRAM kao flip-flop stanja flip-flopa su stabilna, nema potrebe za

osveavanjem sadraja kao kod DRAM-a, otuda i imestatiki RAM flip-flop kola se nazivaju i bistabilni multivibratori jer

imaju dva stabilna stanja SRAM elija je daleko sloenija od DRAM-a elije integracija SRAM-a je tehniki komplikovanija pa je i

cena vea


277/803

cena vea kapacitet je manji i koristi se uglavnom za ke memorije vea brzina u odnosu na DRAM, vreme pristupa je krae


Memorijski moduli SIMM - Single Inline Memory Modules

ako su DRAM ipovi montirani samo na jednoj

strani memorijskog modula, onda se kae da jememorija pakovana u memorijski modul sajednim redom kontakata

prvobitni nain pakovanja memorijskih ipova

32-bitni postoje varijante sa 30 i 72 pina


278/803

postoje varijante sa 30 i 72 pina ranije verzije SIMM modula morale su se

instalirati u paru da bi radile !!!


DIMM - Dual In Memory Modules ako su DRAM ipovi montirani sa obe stranememorijskog modula, radna memorija jepakovana u memorijske module sa dva reda

kontakata najee u primeni danas 168 pinova (i 184 kod novijih modula)

ne moraju se instalirati u paru da bi radili RIMM Rambus Inline Memory


279/803

RIMM Rambus Inline MemoryModules

ili samo RAMBUS memorija


Verzije RAM memorije SRAM statiki RAM

dva ili etiri tranzistora za jedan bit podatka

brzi stabilna stanja

DRAM dinamiki RAM jedan tranzistor za jedan bit podatka (FET)

j f i ij i d j k i


280/803

jeftinija izgradnja za vee kapacitete neophodno stalno periodino osveavanje

sadraja


u poetku se kao glavna memorijakoristila jednostavna dinamika RAMmemorija

postoji i bra statika RAM memorija preskupa je da bi sama inila radnu

memoriju zato uvodimo ke memoriju


281/803

j veliki i jeftini dinamiki RAM manja i skuplja, ali bra ke memorija


Vrste DRAM-a EDO (Extended data out)

zadrava podatke na izlazu neko vreme adresiranje sledee lokacije dok se jouvek oitava prethodna

VRAM Video RAM


282/803

dualni ulaz, istovremeni pristup po dvelokacije


SDRAM sinhroni DRAM najpopularnija verzija DRAM-a radi sinhrono sa signalom takta duplo bri od EDO DRAM-a ugraen brojaprenosa procesor i memorija rade na istom taktu


283/803

(tj. brzini) prvobitna magistrala 66 MHz


poev od Intel-ovog ipseta BX (1998)brzina magistrale je 100 MHz noviji P-III procesori su imali FSB od 133

MHz i koristili su memorijske moduleSDRAM DIMM na 133 MHz Athlon koristi SDRAM memoriju na 200

MHz


284/803

broj pinova: 72, 144 i 168

kapaciteti 4 512 MB


danas, PC magistrale rade na 100 MHz,133 MHZ, 150 MHz, u oznaciPC100/PC133/PC150

ovu oznaku uveo je Intel, postalastandard,a prihvatili Compaq, Dell i ostali najee je magistrala 133MHz radi na uzlaznu ivicu signala


285/803


Rambus DRAM (RDRAM) sa prelaskom na novo jezgro Coppermine

(Camino) Intel je pokuao da uvede novu

DRAM memoriju pod nazivom Rambus(RDRAM) tri verzije: PC600, PC700 i PC800 rade na: 300, 356 i 400 MHz pakuje se u RIMM module R b I li M M d l


286/803

Rambus Inline Memory Module znai da se ne mogu koristiti na ploama koje

nemaju Rambus podnoja


DDR SDRAM double data rate radi i na uzlaznu i na silaznu ivicu siganla

takta

zbog toga je duplo bri u odnosu naklasian SDRAM

oznake DDR modul na 200 MHz ima oznaku PC1600


287/803

DDR modul na 266 MHz ima oznaku PC2100 DDR modul na 333 MHz ima oznaku PC2700


Danas je (veneko vreme) uvreen standard za DDR400 memoriju. Konano se Jedec-ov komitet odluio

da je ova RAM memorija dovoljno stabilna i kvalitetnada se uvede kao standard u proizvodnji tako da iproizvoai matinih ploa mogu da odahnu bar nekovreme. DDR 400 ili takozvana PC 3200 memorija jedoivela da njene performanse budu dovedene doodreene granice koja garantuje kvalitet i stabilnost uradu. Naravno postoji tu i jedna zakoljica, a to jeproizvoa pomenutog memorijskog modula. Mnogeperformanse zavise od proizvoaa, na primer jedno


288/803

p p , p jje recimo Kingston ili Corsair, a sasvim neto drugoPQI ili NCP.

KINGSTON DDR MEMORIJSKI MODUL


289/803

KURS ZA PC SERVISERE Iako je bila veoma brza kada se pojavila, DDR400 memorija

nije bila bez mane. Starija DDR-1 tehnologija je imalavelikih problema sa 400 MHz. Naravno danas postoje memorijski moduli zasnovani na

istoj tehnologiji koji stabilno rade i na itavih 533 MHz, tonas dovodi do zakljuka da je ova tehnologija sazrela.

Odnosno da se dolo do limita ove tehnologije; sada je redna novu, a to je DDR-2.

Ovaj novi standard e omoguiti potpuno novi dizajn zamemorijske module, koji e promeniti dananji layout

matinih plo

a, ali i smanjiti potreban napon za napajanjememorije, a to znai radne taktove i do 667 MHz.

Meutim dok nova tehnologija ne zaivi u potpunosti i ne


290/803

Meutim dok nova tehnologija ne zaivi u potpunosti i nedoe na nae nove ploe proi e jo neko vreme, a dotlese sami morate potruditi da na neki nain poboljate

performanse svoje RAM memorije i tako u potpunostiiskoristite potencijale svoje maine.

KURS ZA PC SERVISERE ak iako imate neku stariju matinu plou koja ne

dozvoljava da memorija radi na 400 MHz, ipak moetepodesiti odreene memorijske parametre u BIOS-u kako bivaa memorija postizala bolje rezultate i na manjim radnimtaktovima.

Vie nego esto ete smanjivanjem CAS latency-a ili RAS-to-CAS delay-a postii mnogo bolje rezultate nego daubrzavate radni takt memorije.

Najee je potrebno isprobati nekoliko razliitihkombinacija brzine i tajminga memorije kako bi seustanovilo koja podeavanja su najbolja.

Najbolja su ona koja omoguavaju najvee moguememorijske protoke a da pri tom sistem bude maksimalnot bil


291/803

stabilan. Iz ovoga proizilazi da e vam za optimalna podeavanja

memorije na vaem raunaru biti potrebno nekoliko danapa moda i nedelja.

KURS ZA PC SERVISERE Iskuenje koje se javlja kod jaih RAM modula je da se dosegne

vei radni takt ako imate stariji ipset na ploi. Na primer, ako imate plou sa KT 333 ili sa prvim KT 400 ipom vi

moete ubaciti DDR 400 memoriju na vau plou, ali e ona raditina 333 MHz.

Naravno jo uvek postoje naini kako da u BIOS-u poveate radni

takt memorije i tako je naterate da radi na svih 400 MHz. Ako jeovakvav sistem nestabilan sa memorijom koja radi na 400 MHz,onda moete zaboraviti na neka finija podeavanja radnog takta.

Radni takt memorije se pomera paralelno sa FSB-om i moebiti podeen samo na neke radne taktove koji sumeusobno veoma daleko, kao to su 333 i 400 MHz !!!

Samo podeavanje normalno ide uporedo sa podeavanjem FSB-a;3/3 odgovara DDR333 sa FSB-om na 333 MHz, dok 4/3 odgovaraDDR400 za isti FSB Da bi fino podesili radni takt vae memorije


292/803

DDR400 za isti FSB. Da bi fino podesili radni takt vae memorijepotrebno je da poveavate FSB za po jedan korak (za po jedanMHz). Meutim kod ovih sistema sa KT 333 i starijim KT400

ploama je naj

e

e mnogo bolje podesiti memorijske tajmingepravilno, nego poveavati FSB.

KURS ZA PC SERVISERE Podeavanje tajminga memorije moe da bude isto toliko

vano koliko i radni takt memorije !!! Memorijska magistrala podataka moe biti kapitalizovana samo

ako su podaci koji se itaju iz memorijskih ipova dovoljno brzo naraspolaganju. A kada se podacima pristupa u razliitim zonamamemorije postoji itav niz procesa koji su u mogunosti da uspore

protok podataka. Memorijski tajminzi su ono to odreuje brzine svakogpojedinanog procesa koji je ukljuen u pristup podacima u RAM-u.

Naravno da ima jako mnogo smisla muiti se oko optimizovanjaovih podeavanja. Performanse vae memorije se mogu poveati ido desetak procenata.

to je jo bitnije optimizovanje tajminga vae memorijemoe imati vie smisla nego poveavati radni takt memorije

Kvalitetniji DDR333 memorijski moduli sa agresivnim


293/803

Kvalitetniji DDR333 memorijski moduli sa agresivnimpodeavanjima tajminga moe da ima znatno bolje performansenego neki DDR400 modul kod kojeg su radi vieg radnog takta

smanjena sva podeavanja.

KURS ZA PC SERVISERE Prvi korak kod tweak-ova

kurs za pc servisere

Documents