Istorijat nauke o kvalitetu započinje prvim pisanim tragovima o

odgovornosti za kvalitet proizvoda (Hamurabijev zakonik, zapisi na

grobnicama egipatskih faraona itd.). Zahtev za kvalitetom je posledica

razvoja društva, podele rada i razvoja veština i znanja u vezi izrade

proizvoda I usluga.

Razvojem kapitalističke privrede, posebno u XIX i XX veku, uočava se

značaj organizacije u realizaciji proizvoda/usluga. Zbog toga se menjao

sadržaj pojma kvaliteta.

Pojam kvaliteta se odnosio najpre na proizvod, da bi se u drugoj

polovini XX veka proširio na procese i organizaciju u celini. Time je na

određeni način zaokružen aspekt stvaranja i potrošnje proizvoda.

Proizvod, organizacija sa resursima i okruženjem su bili u središtu

razmatranja.

Pitanje ‘dobrog života’ ili kvaliteta života bilo je jedno od centralnih pitanja filozofije.

Kod starih Grka ovo je imalo specifičan termin – eudemonia. Dobar život se

može definisati na različite načine, u zavisnosti od toga kako formulišemo pitanje.

možemo se zapitati šta to čini dobar život za svaku osobu posebno; takođe, mogli bi pitati

šta je to što čini život vrijednim življenja? Konačno, šta je najveći interes u životu svakog

čovjeka? Da bi razjasnili ova pitanja filozofi su definisali pojam ‘kvalitetnog života’ u

smislu onoga šta predstavljaju konačne vrijednosti za čoveka.

Kvalitet zivota je relativan pojam. On zavisi od mnogih faktora I najcesce je

subjektivan.Jer, ono sto je za neke ljude kvalitet, za druge nije ili nije u dovoljnoj meri.

Kvalitet zivota moze da se definise na razlicite nacine I sa razlicitog aspekta:

1)fizickog,

2)zdrastvenog-ekoloskog

#socioloskog

Ekonomskog

Pod kvalitetom zivota moze da se podrazumeva zadovoljenje osnovnih(fizickih)

potreba:za ishranom,stanovanjem I odevanjem.

Sa ekoloskog stanovista to treba da podrazumeva I zdrave uslove zivota:cist

vazduh,kvalitetnu vodu zap p ice,udobno higijensko okruzje.

Sa socioloskog stanovista,kvalitet zivota podrazumeva odgovarajuce radon mesto I mesto

u drustvu,zadovoljenje potreba za obrazovanjem,kulturom I dr.

Ekonomski aspect kvaliteta zivota podrazumeva I zadovoljavanje materijalnih potreba.

Tako,Mek Kol definise kvalitet zivota zadovoljenjem *opstih potreba ispunjena

srecom* ,Objektivni pristup, polazi od drustvenog obeljezlja ove kategorije.Kvalitet

zivota se odredjuje kao nivo zadovoljenja opstih potreba sto je preduslov za opste

osjecanje srece.Zadovoljavanje potreba se meri indirektno kontrolisanjem nivoa

potrosnje roba I usluga za koji se smatra da treba da zadovolji odredjenu potrebu.

Kvalitet zivotne sredine predstavlja jedan od indikatora kvaliteta zivota u savremenoj

civilizaciji,jer je uoceno da naucno-tehnoloski razvoj I porast zivotnog standarda dovede

I do negativnih posledici u prirodi I ljudskom drustvu.Kvalitet zivotne sredine moze se

odrediti kao uslovi koji omogucavaju nesmetano funkcionisanje ekosistema u

biosferi,odnosno postojanje takvih uslova I uticaja u zivotnoj sredini koji ne ugrozavaju

opstanak bilo kog zivog bica, ukljucujuci I coveka.Prirodni resursi,odnosno elementi

prirodne komponente zivotne sredine obezbedjuju covekov bioloski opstanak I

omogucavaju zadovoljavanje covekovih egzistencijalnih potreba.

Najznacajni elementi covekove drustvene sredine koji odredjuju njegov kvalitet zivota

su: drustveni odnosi,radna sredina I sredina zivljenja(naselja). Drustveni odnosi

predstavljaju povezano ponasanje ljudi pri cemu oni zauzimaju razlicite polozaje jedni

prema drugima I stupaju u razlicite odnose koji mogu biti odnosi tolerancije I saradnje,ali

I sukoba,netrpeljivosti I suprostavljanja.

Radna sredina je deo zivotne sredine I predstavlja ukupnost materijalnih cinilaca procesa

rada I medjuljudskih odnosa.Kvalitet radne sredine obuhvata kvalitet obe njene

komponente-fizicke uslove rada I socijalnu klimu.

Kvalitet zivota oznacava odnos izmedju pojedinca I njegove zivotne I drustvene

sredine.Sa medicinskog stanovista kvalitet zivota podrazumeva:osecaj dobrog

zdravlja,vitalnost,dobru radnu sposobnost,saznajnu I intelektualnu funkciju,I sposobnost

participacije u drustvu.

Prema Rosu postoji direktna veza izmedju materijalne proizvodnje,drustvenih akcija I

licnog standarda.Zbog toga kvalitet zivota obuhvata jos dva aspekta:

!)blagostanje

@zivotni standard

Blagostanje ima dva potpuno razlicita znacenja.Ako se rasclani rec na blago i stanje

dobija se znacenje za ljudsko zdravlje.Situaciju kada je ljudski organizam I u fizickom I

psihickom pogledu u punoj kondiciji I punom zdravlju nazivamo blagostanjem.Ovakvo

stanje rezultira iz nekih optimalnih fizickih I socijalnih uslova sredine.Ali to mogu da

budu I vrlo skromni uslovi u nekoj prirodi blizoj sredini.Medjutim,pod blagostanjem se

podrazumeva I svesno kontrolisanje I upravljanje sopstvenom situacijom u datim

uslovima.Blagostanje moze da bude normativni kconcept prema tome da li je vise

objektivan ili subjektivan.

Nacionalne akcije pojedinaca mogu se sagledati na osnovu sledecih faktora:

!)uslova sredine

2)covekovih resursa

3)covekovih poimanja sopstvene situacije

4)covekovog poimanja samog sebe u odnosu na zivotnu sredinu

5)covekovih vrednosti

Uslovi sredine I covekovi resursi su objektivni faktori.Oni odredjuju situaciju u kojoj se

covek nalazi,a sirinu mogucnosti zajedno sa ova dva faktora odredjuje I covekovo

poimanje te situacije.I na kraju,od covekovih vrednosti zavisice izbor akcija koji ce

doprineti odrzavanju situacije blagostanja ili nekog poboljsanja ili pada.

Zivotni standard predstavlja zadovoljenje covekovih potreba u datoj situaciji,ali ne mora

da znaci obezbedjivanje svih uslova koji znace kvalitet zivota.Zivotni standard ima vise

ekonomski nego ekoloski aspect.Zivotni standard obezbedjuje fizicke potrebe,ali ne mora

da obezbedjuje I psihicki.

Paralelno sa raspravama o pojmu kvaliteta zivota,vodile su se diskusije o indikatorima

kvaliteta zivota.Postoji veliki broj indikatora kvaliteta zivota,pri cemu se objektivni

indikatori odnose na stanje I kvalitet prirodne komponente zivotne sredine.Objektivni

indikatori odnose se I na:stanovanje,velicinu stana u odnosu na broj clana

domacinstva,njegovu opremljenost,fizicke uslove rada,zdravlja

pojedinca,obrazovanje,bezbednost zivota I imovine.U objektivne pokazatelje kvaliteta

zivota mozemo da ubrojimo I neke ekonomske pokazatelje,kao sto su velicina dohotka I

mogucnosti zadovoljavanjaegzistencijalnih I visih potreba.Pored objektivnih pokazatelja

pri ispitivanju kvaliteta zivota uzimaju se I subjektivni,odnosno,individualno

prosudjivanje o kvalitetu zivota koje se vezuje za pojam srece I zadovoljenje potreba.

Procena kvaliteta života složena je i individualna i može se procenjivati na osnovu

zajedničkih indikatora koji se koriste u različitim zemljama. Bez obzira na državno

uređenje (republike ili monarhije) i ekonomsku situaciju (broj zaposlenih i nezaposlenih,

stručne kvalifikacije, prosečne plate, godine staža...) postoje uobičajne i opšte

prihvaćenih 10 indikatora na osnovu kojih možemo napraviti ličnu procenu kvaliteta

života.

1.    uopšteno zadovoljstvo kvalitetom života

2.    zadovoljstvo zdravljem

3.    zadovoljstvo energijom potrebnom za svakodnevni život

4.    zadovoljstvo sobom

5.    zadovoljstvo novčanim sredstvima

6.    zadovoljstvo u odnosima sa drugim ljudima

7.    zadovoljstvo uslovima stanovanja

8.    zadovoljstvo poslom koji vredi

9.    zadovoljstvo postignutim obrazovanjem

10.    zadovoljstvo slobodnim vremenom

Nedavno sprovedeno istraživanje među stanovnicima srednje Evrope pokazuje da su

odrasli anketirani stanovnici najzadovoljniji:

1. energijom koju imaju za obavljanje svakodnevnih obaveza

2. odnosom sa drugim ljudima

3. zadovoljstvo sobom

4. kako provode slobodno vreme

Najmanje su zadovoljni:

1. novcem kojim raspolažu

2. zdravljem

3. poslom kojim se bave

4. uslov stanovanja

ima

I žene i muškarci su na prvo mesto stavili zadovoljstvo energijom kojom raspolažu.

Za razliku od muškaraca, žene su na prvo mestu stavile nezadovoljstvo novcem kojim

raspolažu dok je to kod muškaraca tek na trećem mestu iza zdravlja i posla kojim se bave.

Na kvalitet života moguće je uticati, kao što je kvalitet života moguće poboljšati i

povećati posebno odnosom prema zdravlju i to usvajanjem zdravih navika.

U vezi kvaliteta života moraju se pomenuti još tri pojma, koji su

delimično uključeni. To su:

• kvalitet vremena, tj. koliko pojedinac efektivno koristi vreme za svoje

aktivnosti i pri tome uživa, zadovoljava svoje potrebe i slično,

• kvalitet radnog života, u koji su uključeni bezbednost i zaštita na

radu, poštovanje, jednake mogućnosti za razvoj i napredovanje,

sloboda kritičkog razmišljanja i kreativnost, briga o deci i starijima itd.,

• kvalitivnost, kao simbioza kvaliteta i produktivnosti (eng. Qualitivity),

koja koja omogućuje istovreme povećanje kvaliteta i performansi

organizacije.

Da bi se obezbedio kvalitet zivota sa zadovoljavanjem osnovnih I

drugih ljudskih poteraba neophodne su velike kolicine energije,hrane I

resursa.Medjutim,problem dobija u tezini zbog stalnog povecanja broja

stanovnika na Zemlji.Tempo rasta broja stanovnika posebno se

povecava u zemljama u razvoju:Aziji,Africi I Latinskoj Americi.Najveci

problem koji se postavlja pred covecanstvo zbog velikog rasta broja

stanovnika jeste proizvodnja hrane.Prema podacima agencije FAO

danas vec na nasoj planeti od gladi umire preko sto miliona ljudi

godisnje,a oko 1,5 milijarda je podhranjena.Od toga najvise

dece.Smrtnost dece je velika u nerazvijanim zemljama juga na hiljadu

rodjenih umire 135 I vise.Godisnja smrtnost dece iznosi 14 miliona

prema podacima WHO.Drugi veliki problem covecansta jeste evidentan

nedostatak ciste I kvalitetne vode zap ice.Treci problem je

obezbedjivanje higijenskih urodjenog I dostojnog prostora za

stanovanje.Sledeci problem je radon mesto koje je vec danas u

mnogim zemljama skoro neresiv.U ekonomskim krizama veliki broj

nezaposlenih svaki danom sve vise raste.

Ekoloske potrebe

Najopstiju klasifikaciju I hijerarhiju potreba daje A.Maslov.On smatra da

su covekove potrebe urodjene,da egzistiraju i ostvaruju se po uzlaznoj

liniji.Pored fizioloskih potreba ljudi imaju I treba da zadovolje potrebu

za sigurnoscu,afektivnu potrebu za pripadnoscu I ljubavlju,potrebe za

uvazavanjem od strane drugih I na krsju potrebu za samorealizaciju.Po

ovom autoru zadovoljenje potreba odvija se postepeno,nabrojanim

redom.Nakon zadovoljavanja fizioloskih potreba,potreba za sigurnoscu

postaje primarna.Nasuprot njemu,A.Heler smatra da se ljudske potrebe

mogu podeliti na materijalne I nematerijalne.Prema misljenju ljudi sve

potrebe mogu se klasifikovati u 4 grupe: ekoloske potrebe-potrebe za

zdravom prirodnom I drustvenom komponentom zivotne sredine,

egzistencijalne potrebe-za hranom,odecom,stanom,socijalne potrebe-

za sigurnoscu,pripadnoscu,ljubavlju,personalne potrebe-za

uvazavanjem od strane drugih I samoaktualizacijom.Prvo mesto u

hijerarhiji potreba po cevokovom misljenju pripada ekoloskim ,jer nivo

zadovoljavanja svih ostalih potreba zavisi od njenog ostvarivanja.Samo

u zdravoj zivotnoj sredini moguce je na adekvatan nacin zadovoljiti

materijalne,fizioloske/egzistencijalne potrebe.Zahvljujuci njoj moguce

je potpunije ostvarivanje socijalnih potreba,pre svega,potrebe za

sigurnoscu,jer obezbedjuje bioloski opstanak koji je preduslov za

radnu,pravu,imovinsku sigurnost,za pripadanjem.

Zanimljivosti

Srbija je, u ”takmičenju” sa 169 zemalja, prošle godine zauzela, reklo bi se, solidno 60.

mesto kada je reč o kvalitetu života.

Pet pozicija smo bolji od Rusije, a ”bežimo” i Ukrajini, Turskoji Kini (čak za 29 mesta).

Prva na listi je Norveška, zatim sledi Australija, pa Novi Zeland

Našu zemlju je, između ostalog, ”pogurala” kategorija ”očekivani životni vek”, jer podaci

kojima barataju Ujedinjene nacije pokazuju da je on u Srbiji - 74,4 godine. Mnogi bi rekli da

to i nije neka dugovečnost, ali je i te kako zavidna starost, jer u Avganistanu retko kome

prognoziraju da će dočekati 45, a u Lesotu 46. rođendan. Norvežani, s druge strane,

legitimno računaju da pred sobom imaju 81 godinu, a najduži život, prema statističarima,

odlika je građana Japana - 83,2 godine.

Ono po čemu ne odudaramo od dobrog dela sveta jesu i godine provedene u obrazovanju.

Prosečno školovanje u Srbiji traje devet i po godina, isto koliko i u Britaniji i Maleziji, a svega 0,2

kraće nego u Italiji. Oko tri godine duže školuju se u Norveškoj, na Novom Zelandu i u Americi.

Tanjug | 19. 10. 2011. - 07:52h » Komentara: 13 Prema rangiranju instituta „Ekonomist intelidžens junit“ (EIU) Beč je u poređenju sa 140 svetskih metropola drugi grad s najvišim životnim kvalitetom.

Na prvom mestu se nalazi australijski Melburn, a prvi put nakon deset godina kanadski Vankuver nije zauzeo prvo, već je spao na treće mesto. Iza njega se nalaze Toronto i Kalgari u Kanadi i Sidnej u Australiji. 

Beč i Helsinki su jedina dva evropska grada među deset najboljih. Grad sa najnižim životnim kvalitetom u celom svetu je, prema EIU, Harare u Zimbabveu.U studiji koja se radi dva puta godišnje ocenjuju se faktori stabilnosti, zdravstvena zbrinutost, životna okolina, infrastruktura i obrazovna i kulturna ponuda na skali od prihvatljivog do nepodnošljivog.

Pojedini zagadjivaci iz zivotne sredine deluju na specifican nacin na ljudsko zdravlje ili

pojedine organe.Medjutim veoma je tesko tacno utvrditi od kojih zagadjujucih materija I

u kom obimu se narusavaju pojedini sistemi ljudskog zdravlja.Ljudski organizam je do

izvesnih granica adaptabilan na neke zagadjujuce materije, na mnoge se postepeno

privikava.Gde su granice takvog prilagodjavanja,tesko je utvrditi.

Osim opstih mera koje se odnose na spoljne zagadjivace zivotne sredine,pa time I na

ljudsko zdravlje,najvaznije je staviti pod kontrolu I drasticno smanjiti ili potpuno ukinutu

sve stetne elemente koji se na bilo koji nacin mogu naci direktno u hrani ili vodi.

Koriscenje azotnih I drugih vestackih djubriva kao I upotreba pesticida I insekticida

staviti pod strogu kontrolu.Poljoprivrede proizvodjace,kako one iz drustvenog

sektora,tako I iz individulnog,potrebno je permanentno obucavati za primenu sredstava za

zastitu sa obrazlozenjima dugoseznog negativnog dejstva.Takodje proizvodnju I

distribuciju hemijskih sredstava za poljoprivredu staviti pod kontrolu sa velikim

ogranicenjima.

Potrebno je stalno raditi na edukaciji kako u skolama tako I u radnim organizacijama iz

domena komunalne higijene I zastiti zivotne sredine.

Poljoprivrednu proizvodnju potrebno je postepeno preorijentisati na tzv cistu,bez

koriscenja zastitnih sredstava.

.