1

Republika e Kosovës

Republika Kosova - Republic of Kosovo

Qeveria - Vlada - Government

Ministria e Financave

Ministarstvo za finansije– Ministry of Finance

Odeljenje za Makroekonomske Politike i Međunarodnu Finansijsku Saradnju

Kvartalni Ekonomski Bilten

Januar – Mart, 2020

Kvartalni ekonomski bilten daje ažuriranje o nekim od ključnih razvoja u pojedinim sektorima ekonomije.

Bilten je osmišljen tako da bude informativan i dostupan svim čitaocima. Pošto je efekat pandemije COVID

19 na ekonomiju počeo relativno krajem marta, ovaj bilten uključuje analize zasnovane na velikom broju

pokazatelja koji su dostupni za ovaj period. Sledeci broj biltena (april-jun) uključice detaljnu analizu

uticaja pandemije na ekonomiju. Bilten se može koristiti za naučne radove ili svrhe prezentacije, samo uz

navođenje izvora.

2

Sadržaj

Razvoji spoljne ekonomije ............................................................................................................................................ 3

Realni sektor ..................................................................................................................................................................... 4

Ekonomski rast ............................................................................................................................................................ 4

Inflacija ............................................................................................................................................................................... 5

Spoljni sektor .................................................................................................................................................................... 7

Finansijski račun ......................................................................................................................................................... 9

Finansijski sektor............................................................................................................................................................. 9

Tržište rada ..................................................................................................................................................................... 10

Registar biznisa, TM1 2020 ........................................................................................................................................ 10

Prihodi .......................................................................................................................................................................... 10

Troškovi ....................................................................................................................................................................... 11

Ostale informacije: Reagovanje javnih vlasti na pandemiju Covid-19 na Kosovu ................................. 13

3

Razvoji spoljne ekonomije

Na ekonomske razvoje tokom prvog tromesečja značajno je uticalo širenje virusa COVID-19. Na

početku ove godine, globalni pokazatelji ekonomske aktivnosti pokazali su stabilizaciju rasta

proizvodnje, uz neke znakove oporavka u proizvodnom sektoru. Štaviše, trgovinski sporazum

između SAD i Kine potpisan u januaru i ratifikacija sporazuma BREXIT-a umanjili su neizvesnost

koja je bila prisutna 2019 godine. Međutim, brzo širenje COVID-19 u Evropi krajem februara

značajno je uticalo na ekonomsku aktivnost. Pandemija je navela mnoge vlade da preduzmu mere

koje ograničavaju kretanje ljudi i značajan deo ekonomskih aktivnosti. Kao posledica toga, mere

socijalne distance značajno su uticale na kratkoročni globalni ekonomski rast. Uprkos tome, još

uvek postoji neizvesnost o uticaju tokom ostatka godine.

Mnoge evropske zemlje proglasile su vanredno stanje i preduzele mere da ograniče kretanje i

zabrane neke aktivnosti u različitim uslužnim sektorima, kao što su hoteli i restorani i trgovina na

malo. Proizvodnja je takođe usporena u nekim proizvodnim sektorima, poput automobilske

industrije, zbog smanjenja potražnje i prekidanja lanca snabdevanja. Procena uticaja i trajanje

ovog udara na ekonomiju karakteriše se velikim nesigurnostima.

Preliminarna procena

Eurostata pokazuju da je

BDP na godišnjem nivou

smanjen za 3,3% i 2,7%

tokom prvog kvartala

2020 godine u Evrozoni i

EU. Ovaj ekonomski pad

bio je najveći u EU i

Evrozoni od 1995.

godine. Pogoršavanje

perspektive za

ekonomski rast dovelo je

do naglog pada cena akcija i povećanja nesigurnosti. Istovremeno, robna tržišta1 su pogođena

pandemijom, koja je već prouzrokovala osetno usporavanje ekonomske aktivnosti. Pandemija je

uticala i na ukupnu potražnju i na snabdevanje roba kroz uticaj restriktivnih mera na ekonomsku

aktivnost i lanac snabdevanja. Kao rezultat toga, cene robe na međunarodnim tržištima naglo su

pale tokom prvog tromesečja. Trend smanjenja cena nekih roba počeo je od januara, ali u februaru,

kada se broj zemalja pogođenih COVID19 povećao, pad cena se ubrzao, najbrži pad cena

primećen je u martu, tačno kada su restriktivne mere povećane u mnogim zemljama. Značajan pad

zabeležen je u cenama vezanim za transportnu industriju. Promene cena nafte u velikoj meri

određuju faktori ponude i potražnje. U ovom kvartalu pad potražnje za naftom uglavnom se

odnosio na ekonomsko usporavanje koje je izazvala pandemija COVID-19, što je uticalo na

1 IMF primary commodity prices https://www.imf.org/en/Research/commodity-prices

Grafikon 1 Cene na međunarodnim tržištima

-60%

-50%

-40%

-30%

-20%

-10%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

Jan Feb Mar Apr Mož Jun Jul Avg Sept Okt Nov Dec Jan Feb Mar

2019 2020

Indeks potrošačkih cena Indeks cena hrane i pic a

Indeks cena industrijskih inputa Indeks cena poljoprivrede

4

smanjenje cena nafte. Cena sirove nafte u martu je dostigla prosek od 32 $ / milijardu po barelu,

što predstavlja godišnji pad od skoro 50%.

Realni sektor

Ekonomski rast

Makroekonomski tokovi 2019

U nedostatku službenih podataka ASK-a o BDP-u u prvom kvartalu 2020 godine, ovaj Bilten

analizira najnovije raspoložive podatke, koji se odnose na četvrti kvartal 2019 godine i dalje

pruža kvalitativnu procenu očekivanja ekonomskih aktivnosti za prvi kvartal 2020 godine.

U četvrtom kvartalu 2019 godine, prema podacima Agencija za statistiku Kosova (ASK),

ekonomija Kosova je realno porasla za 3,9% (g-n-g) i nominalno za 4,3% (g-n-g).

Realna stopa rasta u četvrtom kvaralu 2019 godine uglavnom se pripisuje privatnoj i državnoj

potrošnji (sa udelom od 2,4 p.p i 1,0 p.p, odnosno) i ukupnoj investiciji (1,3 p.p). Udeo neto izvoza

pokazao se negativan (0,4 p.p), uglavnom kao rezultat doprinosa u padu ukupnog izvoza (2,3 p.p).

Prema preliminarnim podacima o BDP-u, ekonomija Kosova rasla je u proseku za oko 4,2% tokom

2019 godine, što je uporedivo sa ekonomskim rastom u poslednje tri godine.

Grafikon 2 Doprinosi u BDP Grafikon 3 Realni BDP prema aktivnostima , g-n-g, %

U četvrtom kvartalu 2019 godine na osnovu raspodele BDP-a po ekonomskim aktivnostima,

„uslužni sektor”2 i dalje ima najveći doprinos rastu realnog BDP-a (oko 1,9p.p.), a slede sektor

2 Sektor usluga obuhvata kategorije: „trgovina na veliko i malo, popravka vozila i motocikala“, „transport i

skladištenje“; „Hoteli i restorani“; „Informacije i komunikacija“, „finansijske i osiguravajuće aktivnosti“; "Poslovanje

nekretninama", "javna uprava" i "ostale usluge".

4.2%

3.8%

4.2%

4.1%

4.4%

3.9%

3.4%

3.6%

3.8%

4.0%

4.2%

4.4%

4.6%

-10.0%

-5.0%

0.0%

5.0%

10.0%

2017 2018 2019Q1 2019Q2 2019Q3 2019Q4Uvoz robe I usluga Izvoz robe I usluga

Investicija Vlada Potrosnja Public Consumption

Potrosnja domacinstava Stopa rasta BDP, g-n-g, %

Poljoprivredna

Industrija

Gradevinstvo

Usluge

2017T4 2018T4 2019T4

5

„industrija“ (oko 0,4 p.p.) i sektor „građevine“ (oko 0,2 p.p.).3 Međuvremeno, sektor

“Poljoprivrede, šumarstva i ribarstva ” pokazao udeo vrlo blizu nule.

Očekivanja makroekonomskih kretanja za TM1 2020

U nedostatku službenih podataka ASK-a o BDP-u u prvom kvartalu 2020 godine, indirektni

pokazatelji agregatne potražnje daju signale za sporiji ekonomski rast u odnosu na prethodni

kvartal (2019KV4).

o Signali za kretanje privatne potrošnje tokom 2020T1 pokazuju sporiji rast nego u istom

kvartalu prošle godine, podržan manjim povećanjem naplate PDV-a (4,7%, g-n-g); sporiji rast

doznaka i naknada radnika (6,9%, odnosno 1,3%), iako su tokovi uvoza robe široke potrošnje

i novih potrošačkih kredita tokom ovog kvartala bili zadovoljavajući.

o Javna potrošnja4 povećana je za oko 1,1% u prvom kvartalu 2020 godine (g-n-g). Ova stopa

je osetno niža od rasta u prethodnoj godini.

o Signali za privatne investicije su pozitivni i sugerišu ubrzanje rasta u 2020KV1, kao rezultat:

i) povećanja uvoza kapitalnih dobara za 7,41% (g-n-g), ubrzavanja novog kredita u

investicione svrhe za 66,7%; i ii) povećanja direktnih stranih investicija za oko 60,5%;

o Dinamika javnih investicija u prvoj polovini 2020 godine, kao što se očekivalo zbog promjene

vlade i nedostatka odobrenog budžeta, bila je slaba, što bilježi pad od 34,9% (g-n-g).

o Trgovinski deficit robe i usluga u prvom kvartalu 2020 godine povećan je za oko 4,6% u

poređenju sa istim periodom prošle godine, uglavnom kao rezultat pada suficita bilansa usluga.

Inflacija

U TM1 2020, Indeks cena potrošnje (ICP) porastao je u proseku za oko 1,1% godišnje. Ova stopa

je niža od stope inflacije zabeležene u istom periodu prošle godine (oko 3,2%). Mesečna dinamika

toka inflacije pokazuje znakove usporavanja, obeležavajući godišnju stopu od 1,5%, 0,9% i 0,8%

u januaru, februaru i martu 2020 godine. Ovaj opadajući tok najviše se pripisuje padu cena roba

na međunarodnim tržištima, kao rezultat ranijeg početka pandemije Covid-19 u drugim zemljama

(SAD, Kina, zemlje EU, itd.).

Potkategorije ICP koje su pokazale najveći rast bile su:

o Kategorija hrane sa godišnjim rastom od 1,4% i udelom u ukupnoj inflaciji od 0,5 p.p.

(uglavnom kao rezultat rasta cena „hleba i žitarica“, „mesa“ i „voća“);

o Kategorija bezalkoholnih pića (sa godišnjim povećanjem od 3% i udelom od 0,16 p.p);

o Kategorija „Nameštaj, kućni aparati i održavanje kuće“ nastavila je da ima sličan udeo u

prethodna dva kvartala, sa oko 0,16 p.p (godišnji rast od 2%);

3 Industrijski sektor uključuje kategorije: „eksploatacina industrija“, „prerađivačka industrija“, „snabdevanje

električnom energijom i gasom“ i „snabdevanje vodom“. 4 Javna potrošnja obuhvata dve kategorije troškova : „plate i dnevnice “ i „robe i usluge“ i „javni troškovi “.

6

o Udeo kategorije "razne robe i usluge" povećan je na 0,18 procentnih poena, obeležavajući

godišnji porast od 3,7%;

Tabela 1 Doprinosi glavnih kategorija godišnjoj inflaciji

Glavne potkategorije IPC 2017 2018 2019 2020

Avg. Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1

Hrana i bezalkoholna pića 0.60 0.24 0.25 0.87 1.12 2.54 2.54 1.97 1.27 0.64

Od čega: Hrana 0.46 0.19 0.27 0.89 1.15 2.51 2.53 1.85 1.09 0.49

Hleb i žitarice 0.06 0.22 0.14 0.13 0.38 1.08 1.28 1.36 0.79 0.24

Voće 0.12 0.18 -0.02 -0.05 -0.19 -0.20 -0.15 -0.05 0.11 -0.01

Povrće 0.05 -0.10 0.12 0.43 0.46 0.93 0.66 -0.03 -0.20 0.02

Alkoholna pića i duvan 0.18 0.09 0.13 0.13 0.16 0.13 0.15 0.15 0.11 0.13

Od čega: Duvan 0.19 0.10 0.09 0.09 0.08 0.11 0.12 0.09 0.08 0.02

Nameštaj, kućni aparati i održavanje

kuće

-0.01 -0.05 -0.03 -0.01 0.00 0.01 0.11 0.15 0.16 0.14

Korišćenje lične prevozne opreme 0.36 0.04 0.37 0.75 0.83 0.40 0.25 -0.01 -0.14 -0.10

IPC (g-n-g, %) 1.47 -0.03 0.72 1.38 2.16 3.20 3.26 2.56 1.67 1.07

Grafikon 4 Ukupna inflacija u odnosu na osnovnu inflaciju Grafikon 5 Udeo trž. i ne trž. inflacije.

Osnovna inflacija5 u prvom kvartalu 2020-e, merena isključujući kategorije „hrana i bezalkoholna

pića“ i „prevoz“, beležila je godišnje povećanje od 0,8%, što je niže od ukupne inflacije (1,7%)

za ovaj period. Kao što je prikazano na grafikonu 4, komponenta trgovinske inflacije6 u 2020

godini TM1 nastavlja da određuje ponašanje ukupne inflacije i procenjuje se da će imati udeo od

oko 0,92 procentnih poena, dok je doprinos komponente ne trgovačke inflacije i dalje ostaje da

bude zanemariv.

5 Osnovna inflacija meri promenu cena proizvoda potrošačke korpe, isključujući privremenu i prolaznu promenljivost, koja uglavnom karakteriše

kategoriju hrane ili energije. 6 Trgovinska inflacija meri promenu cena onih proizvoda koji su izloženi trgovini na međunarodnim tržištima i shodno tome, na njihove cene ne

utiču rzbivanja na domačem tržištu. Netrgovinska inflacija meri promenu cena onih proizvoda kojima se ne trguje na međunarodnim tržištima i

shodno tome na njih utiče domaće tržište.

-1.0

-0.5

0.0

0.5

1.0

1.5

2.0

2.5

3.0

3.5

4.0y-o-y, %

Ukupna inflacija Inflation w/o food & transport

-0.5

0.0

0.5

1.0

1.5

2.0

2.5

3.0

3.5

4.0p.p

ne-trguje trguje inflacija, g-n-g %

7

Spoljni sektor

Tekući račun

Trgovinski deficit robe u prvom kvartalu 2020 godine dostigao je vrednost od 580,5 miliona evra.

o Uvoz robe tokom prvog kvartala 2020 godine beležio je sporiji godišnji rast od oko 3,4%.

Najizraženiji udeo su beležile kategorije uvoza prehrambenih artikala (1,9 p.p.); proizvodi

povrća (1,2 p.p.); i prevozna sredstva (1,1 p.p.), dok je najveći negativni doprinos od 1.6 p.p.

dolazio od mineralnih proizvoda“.

o Izvoz robe tokom prvog kvartala 2020 godine zabeležio je godišnji rast od 25,7%. Ovo

povećanje je uglavnom posledica ubrzanja izvoza baznih metala i mineralnih proizvoda

početkom 2020 godine, što je imalo pozitivan doprinos od 22,5 pp. Izvoz plastike i njenih

proizvoda, kao i izvoz proizvoda hemijske industrije takođe su imali pozitivan doprinos sa (2,2

pp) i (1,9 pp), dok je negativni udeo mineralnih proizvoda iznosio 5,5 p.p..

Trgovinski suficit usluga za prvi kvartal 2020 godine iznosi 137,8 miliona evra i oko 11,5% je

manji u odnosu na bilans stanja u istom periodu 2019 godine.

o Izvoz usluga za prvi kvartal 2020 godine bio je 3,1% manji nego u istom periodu prošle godine.

Uprkos pozitivnom doprinosu u izvozu računarskih usluga od (0,8 pp), tokom ovog kvartala

došlo je do pada izvoza građevinskih usluga koji je imao negativan udeo od (2,1 pp), i usluga

putovanja sa negativnim udelom od (2,0 pp).

o Uvoz usluga imao je godišnji porast od 7,2%, uglavnom kao rezultat povećanog uvoza

prevoza i putovanja, što je doprinelo sa (4,2 p.p.) i (4,1 p.p.), dok je uvoz građevinskih i

računarskih usluga negativno doprineo (3.3p.p.) i (1.5 p.p).

o Vredno je napomenuti da se u martu, kada su preduzete mere za sprečavanje širenja virusa

Covid-19, dinamika uvoza i izvoza promenila. Za mart je karakterističan pad uvoza roba i

usluga i vrednosti i količine. Istovremeno, uvoz usluga imao je značajan godišnji pad tokom

marta. U međuvremenu, izvoz robe u martu je povećan u količini, dok je vrednost porasla za

8,7%, što je sporije nego povećanje u prethodna dva meseca 2020 godine.

Tabela 2 mesečni indikatori

Indikatori, g-n-g, % Jan. ‘20 Feb. ‘20 Mar. ‘20

Uvoz robe 16.2% 13.2% -12.8%

Uvoz usluga 10.1% 24.1%% -10.2%

Izvoz robe 23.1% 49.1% 8.7%

Izvoz usluga 13.7% 19.7% -44.6%

Kao rezultat razvoja ukupnog uvoza i izvoza, trgovinski deficit robe i usluga u prvom kvartalu

veći je za oko 4,6% u odnosu na isti period prošle godine.

8

Grafikon 6 Tekući račun

Primarni saldo dohotka za prvi kvartal

2020 godine smanjen je za 12,3% i

dostigao je vrednost od 46 miliona evra,

uglavnom kao rezultat većih odliva iz

kategorije investicija. Stanje

sekundarnog dohotka za ovaj kvartal

dostiglo je vrednost od 312 miliona

evra, što je za 8,3% više od stanja u

istom periodu pre godinu dana. Ovo

povećanje se uglavnom pripisuje poboljšanju bilansa finansijskih, ne finansijskih korporativnih

transfera i domaćinstava (6,2%, g-n-g) i službenih državnih transfera (28,0%, g-n-g).

S obzirom da u sekundarnom dohotku dominiraju prilivi doznaka, vrijedno je napomenuti da su u

ovom kvartalu zabeležili godišnji rast od 1,4%, što je mnogo sporije od istorijskog povećanja. To

je uglavnom zbog činjenice da je u martu, rastući trend doznaka menjao smer (pad od 13,9%, g-n-

g). Pored toga, tokom marta došlo je do značajne promene u kanalima za isporuku doznaka. Udio

doznaka poslatih preko agencija za prenos sredstava povećan je za oko 16% u odnosu na isti period

2019 godine. Ovo dolazi kao rezultat zatvaranja granica Kosova i evropskih zemalja odakle se

doznake šalju (u drugoj polovini marta), što je uticalo na pad doznaka putem drugih kanala koji su

uglavnom u obliku gotovine.

Grafikon 7 Doznake po kanalima isporuke

Uprkos pogoršanju trgovinskog bilansa usluga i bilansa primarnog dohotka, bilans sekundarnog

dohotka je porastao, dok je trgovinski bilans roba ostao nepromenjen. Kao rezultat toga, stanje

na tekucem računu za prvi kvartal 2019 godine iznosi -84,6 miliona eura, što je slično deficitu koji

je zabilježen u istom periodu prethodne godine kada je stanje na tekucem računu iznosilo -82,4

miliona eura.

-1000

-500

0

500

1000

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1

2017 2018 2019 2020

mil

Eur

Roba (net) Usluge (net)Primarni dohotak (net) Sekondarni dohotak (net)Saldo tekuceg računa i računa kapitala

12.7%

51.1%

36.2%

Mart 2019

Banke Agencija za transfer novca Ostali

11.8%

66.8%

21.4%

Mart 2020

Banke Agencija za transfer novca Ostali

9

Finansijski račun

o Bilans finansijskog računa za prvi

kvartal 2020 godine smanjen je za oko

62,4 miliona evra kao rezultat iritacije

priliva direktnih stranih ulaganja.

o U ovom periodu ukupni prilivi SDI su

porasli za 60,5% i dostigli 42,2 miliona

EUR u poređenju sa istim periodom 2019

godine. Do ovog razvoja je došlo

uglavnom zbog priliva SDI u energetski

sektor koji je imao doprinos od 33,4 p.p. u

ovom povećanju. Međutim, mesečni trend pokazuje da je u martu došlo do smanjenja priliva

SDI za 6,3%, uglavnom zbog pada sektora nekretnina.

Finansijski sektor

o Prvi kvartal 2020 godine karakteriše značajan godišnji rast novih kredita od 28,4%. To se

pripisuje porastu ne finansijskih kredita preduzećima za 41,6% i povećanju kredita za

domaćinstva od 10%.

o Novi depoziti u tromesečju predviđaju godišnji porast od 5,6%. Ovo povećanje je uglavnom

podstaknuto povećanjem depozita stanovništva za 17%, Uprkos povećanju depozita u ovom

kvartalu, mesečni trend pokazuje da je za mart karakterističan pad novih depozita za 38,1%.

o Efektivna kamatna stopa na nove kredite za prvi kvartal 2020 godine bila je u proseku 6,4%,

dok je za nove depozite bila u proseku 1,5%.

o Nekvalitetni krediti tokom prvog tromesečja bili su 2,4% ukupnih kredita, što pokazuje

poboljšanje u odnosu na prvi kvartal prošle godine (2.6%).

Tabela 3 Pokazatelji finansijskog sektora

2018 2019 2020

TM1 TM2 TM3 TM4 TM1 TM2 TM3 TM4 TM1

Novi depoziti % Δ 20.6 19.0 17.9 36.1 0.8 22.6 -0.1 -5.9 5.6

Novi krediti % Δ 14.6 12.3 -3.7 0.7 -5.0 1.8 26.1 1.5 28.4

Efektivna kamatna stopa na

nove kredite 6.9 6.7 6.7 6.3 6.7 6.4 6.4 6.4 6.4

Efektivna kamatna stopa na

nove kredite 1.1 1.2 1.5 1.4 1.5 1.4 1.4 1.5 1.5

Nekvalitetni krediti 3.0 2.9 2.8 2.7 2.6 2.6 2.3 2.2 2.5

Grafikon 8 Finansijski račun

-400

-300

-200

-100

0

100

200

300

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1

2017 2018 2019 2020

mil

Eur

Direktne investicije (net) Portfolio Investicije (net)Ostale investicije (net) Sredstva rezervi (net)Balans od finansijskog računa

10

Tržište rada

o Rezultati Ankete o radnoj snazi za 2020 godinu TM1 su dostupni zbog situacije koju je stvorila

pandemija COVID19. Kao rezultat, podaci Agencije za statistiku Kosova za tržište rada neće

biti dostupni do jula meseca.

o Međutim, formalni podaci o zaposlenosti iz Poreske administracije Kosova pokazuju da je u

prvom kvartalu 2020 godine došlo do povećanja broja zaposlenih za 7,7 %.

o Najveći doprinos ovom rastu dala je prerađivačka industrija, trgovina na veliko i malo (1.6 p.p.

svaki).

o Još jedan pozitivan doprinos dala je usluga smeštaja i ishrane sa 1.2 p.p. i informacije sa 1.1

p.p.

o Dok je transportni sektor imalo negativni doprinos od 0.7 p.p.

Registar biznisa, TM1 2020

o Broj novih biznisa tokom prvog kvartala 2020 godine bio je 2.311 (93 biznisa manje

registrovana u odnosu na isti period prošle godine) ili 3,9% je manji.

o 590 novih biznisa registrovano je u kategoriji trgovine (6 manje nego T1 2019),

o 363 nova biznisa u kategoriji proizvodnje (86 više nego T1 2019),

o 270 novih biznisa u smeštaju i uslugama hrana (30 više od T1 2019),

o 225 novih biznisa u profesionalnim, naučnim i tehničkim aktivnostima (28 manje od

T1 2019godine) i ostali deo u ostalim kategorijama.

o Strukturom novih preduzeća dominiraju mikro preduzeća (2.273 preduzeća) i mala preduzeća

(34 preduzeća). Dok su samo 1 srednja i 3 velika preduzeća registrovana u ovom kvartalu.

o Broj preduzeća koja su ugašena tokom T1 2020 dostigla je 430. Prestanak preduzeća bio je

izraženiji u sektoru trgovine na veliko i malo (oko 1/3 njih).

o Prema poreklu kapitala, velika većina je bila sa domaćim kapitalom (2.301 preduzeće), a samo

10 njih sa stranim kapitalom.

Javne finansije

Prihodi

o Ukupni prihodi dostigli su 397,3 miliona evra tokom prvog kvartala 2020 godine, što je

označilo godišnji porast od 2,2% u odnosu na prvi kvartal prethodne godine. Međutim, u martu

se trend povećavao ili menjao i opšti prihodi budžeta smanjeni su za 13,7% u poređenju sa

istim mesecom.

o Poreski prihodi za ovaj period takođe su porasli za 2,8% u poređenju s T1 2019, ali za mart je

karakterističan značajan pad od 26,2%. To se uglavnom pripisuje negativnim efektima mera

za sprečavanje COVID-a 19, koje su uticale na rast ekonomske aktivnosti i posledično pad

uvoza i odlaganje plaćanja poreza.

o Direktni prihodi dostigli su 65,9 miliona evra i predstavljaju 18,7% ukupnih poreskih prihoda

za ovaj period i za 3,4% su niži u odnosu na isti period prošle godine.

11

-Prihodi od poreza na dobit iznosili su 20,8 miliona evra i prodali su godišnji rast od oko 6,0%,

što je uglavnom posledica značajnog pada u martu (-67,7% g-n-g).

- Prihod od poreza na dohodak smanjen je za 0,5% u odnosu na isti period prethodne godine.

Uprkos povećanju u prva dva meseca 2020 godine, trend pada počeo je u martu, kada je prodaja

opala za 10,1%.

-Prihodi od poreza na imovinu porasli su za 3,9% u poređenju s istim periodom prošle godine,

ali imali su povećanje počevši od marta (-29,9%), što je uglavnom uzrokovano odlukom o

odgodi plaćanja.

o Indirektni prihodi su porasli za oko 3,3%, što je znatno sporije nego prethodne godine. Uprkos

dobrim rezultatima u januaru i februaru, mesec mart je smanjen za 9,0%.

- Prihodi od poreza na dodatu vrednost (lokalni i pogranični) imali su znatno sporiji rast u

odnosu na prethodni period. Povećanje lokalnog PDV-a od 3,2% i 5,4% graničnog PDV-a

uglavnom je posledica snažnog pada u martu (-40,5% i -7,8%, respektivno). Glavni razlog

pada graničnog PDV-a u martu bio je niži nivo uvoza. Dok je za lokalni PDV, pored smanjenja

potrošnje, odluka o odlaganju plaćanja takođe imala značajan efekat.

- Nakon porasta prihoda od carina u januaru i februaru, u martu je počeo trend pada (-18,8%

g-n-g). Tako su u T1 2020 prihodi od carina niži za oko 6,7% u odnosu na prethodnu godinu.

- U međuvremenu, prihodi od akciza porasli su za 3,4% u godišnjem nivou, što je sporije nego

prošle godine.

o Neporezni prihodi takođe beleže godišnji pad od 2,1%, na što je uglavnom uticao pad u martu

za 38,7%.

Troškovi

o Ukupni rashodi za prvi kvartal 2020 godine dostigli su vrednost od 398,2 miliona evra i bili

su za oko 0,5% niži nego u istom periodu prošle godine.

o Tekući rashodi u prvom kvartalu 2020 godine dostigli su vrednost od 345,4 miliona evra ili

godišnji rast od 1,9%. Porast je uglavnom posledica povećanja kategorije plata i kategorija

subvencija i transfera. U međuvremenu, došlo je do pada troškova za robu i rashode od 5,9%,

što je posledica pokretanja restriktivnih mera sredinom marta.

o Kapitalni rashodi su u prvoj polovini 2020 zabilježili pad od 34,9%. Trend pada bio je tokom

februara i marta, uglavnom zbog kašnjenja u formiranju vlade i uvođenja restriktivnih mjera

povezanih sa COVID19.

o U međuvremenu, rashodi za kamate dostigli su vrednost od 9,1 miliona evra u T1 2020 i

obeležili su godišnji porast od 19,0%.

12

Ukupni bilans budžeta

o Ukupni kumulativni budžetski bilans dostigao je 190,8 miliona €, u međuvremenu, bilans

budžeta prema fiskalnom pravilu, dostigao 34,2 miliona evra ili 0,5% BDP-a, ostajući pri tome

u okviru fiskalnog pravila.

o Ukupni bankarski saldo na kraju prvog tromesečja dostigao je vrednost od 369,7 miliona evra

ili 5,3% BDP-a (uz poštovanje fiskalnog pravila od najmanje 4,5%).

Grafikon 8 Doprinosi u budžetskim prihodima Grafikon 9 Doprinosi u budžetskim prihodima

buxhetore

-10%

-5%

0%

5%

10%

15%

20%

-15%

-10%

-5%

0%

5%

10%

15%

20%

Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1

2017 2018 2019 2020

Tekuči troškovi Kapitalni troškovi

Troškovi za kamate Troškovi+Kamate g-n-g %(desni os)

-5%

0%

5%

10%

15%

20%

-10%

-5%

0%

5%

10%

15%

20%

Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1

2017 2018 2019 2020

Direktni porezi Indirektni porezi

Refundacija Ne-poreski prihodi

13

Ostale informacije: Reagovanje javnih vlasti na pandemiju Covid-19 na Kosovu

Pandemijska situacija Covid-19, koja se počela značajno širiti krajem februara 2020 godine,

izazvala je (i nastavlja da izaziva) velike ljudske troškove širom sveta. Neophodne mere za

izolacije ili ograničavanje kretanja ljudi koji su preduzeli korake da spreče dalje širenje ove

pandemije značajno negativno utiču na ekonomsku aktivnost. Prema poslednjim projekcijama

Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, očekuje se da privreda u svetu beleži najveći

pad od velike depresije, a procene se kreću oko -5,2% i -3,0%. Kao odgovor na ovu situaciju, skoro

sve pogođene zemlje intervenirale su koristeći sredstva koji su im bili na raspolaganju kako bi

ublažili uticaj pandemije. Te intervencije su uglavnom bile fiskalne, monetarne i

makroprudencijalne prirode.

Mnoge centralne banke obezbedile su dodatnu likvidnost u finansijskom sistemu spuštanjem

ključne kamatne stope ako su imale prostora ili kroz programe kvantitativnog olakšavanja

kupovinom državnih ili aktivnih vladinih obveznica komercijalnih banaka ili korporacija. Neki

drugi instrumenti koje koriste centralne banke sastoje se od smanjenja obavezne rezerve; odlaganje

isplate rata ili restrukturiranje i produžavanje kredita pojedincima i preduzećima na koje je najviše

uticala pandemija; i oslobađanje od obaveza zadržavanja anticikličkog amortizacionog kapitala.

Teško je suditi o efektu koji su ovi instrumenti monetarne politike imali na ublažavanje posledica

pandemije zbog vremenskog kašnjenja odgovora monetarne politike. Međutim, mnoge razvijene

ekonomije nisu imale mnogo prostora za dalje sniženje ključne kamatne stope, jer su dugo radile

pod uslovima kamatnih stopa na nivoima vrlo blizu nuli. Dok je u nekim drugim zemljama

nedostatak monetarne politike ozbiljno ograničio uticaj centralnih banaka u suzbijanju negativnih

posledica restriktivnih mera preduzetih tokom pandemije.

U kombinaciji sa monetarnim i makroprudencijalnim merama, zemlje su sprovele politiku

fiskalnog podsticaja, kao jedan od najbržih i najefikasnijih načina za rešavanje ekonomskih

kontrakcija. Mere preduzete fiskalnom politikom obećale su fiskalnu podršku svim pojedincima

ili firmama koje su ostvarile gubitak prihoda kako bi se izbegla masovna otpuštanja i olakšao brzi

oporavak nakon uklanjanja ograničenja. Veličina i vrsta preduzetih fiskalnih mera uveliko su

zavisile od fiskalnog prostora i pristupa finansijama koje je imala svaka država.

Na 30. mart 2020 godine, Vlada Republike Kosovo usvojila je Odluku o hitnom fiskalnom

paketu čiji je cilj rešavanje ekonomskih i socijalnih problema izazvanih pandemijom COVID-19.

Ovaj paket sastoji se od ukupno 15 mera, koje imaju za cilj neposrednu pomoć građana ili

preduzeća koji su najviše pogođeni ograničenjima koje je vlada uvela u pogledu ograničavanja

privrednih aktivnosti za neke sektore i kretanja građana. Vrednost ovog paketa dostiže 180 miliona

evra i čini oko 2,4% bruto domaćeg proizvoda. Cilj ovih mera nije nadoknađivanje svih negativnih

efekata već orijentacija ka minimiziranju štete prouzrokovane ovom vanrednom situacijom javnog

zdravlja. Vrednost ovog paketa dostiže 180 miliona evra i čini oko 2,4% Bruto domaćeg proizvoda.

Cilj ovih mera nije nadoknađivanje svih negativnih efekata već orijentacija ka minimiziranju štete

prouzrokovane ovom vanrednom situacijom javnog zdravlja.

Ovaj podsticaj dolazio je uglavnom u obliku subvencija i transfera za pojedince i preduzeća. Takav

podsticaj, održavajući sve konstantno, ima gotovo zanemariv pozitivan doprinos rastu realnog

14

BDP-a od oko 0,2 p.p. ili oko 15-20 miliona dodate vrednosti.7 To je u velikoj meri u skladu sa

ekonomskom teorijom, jer fiskalni podsticaji dati u obliku transfera imaju prilično nizak ili nulti

multiplikator, jer su transferi uglavnom novac koji se prebacuje u jednu ekonomiju iz jednog

agenta u drugi bez dodate vrednosti. Međutim, postoje i mišljenja da ako su takvi transferi dobro

namenjeni i dati pojedincima s većom tendencijom potrošnje, to bi moglo imati pozitivan uticaj na

ukupnu potražnju. Međutim, ovu analizu treba dalje analizirati nakon posmatranja kosovskog

tržišta nakon raspodele tih transfera, jer takvo povećanje potrošnje može imati trend uvoza, koji

može umanjiti pozitivan uticaj transfera. Međutim, transfer resursa sa ekonomija sa marginalnim

trendovima na potrošnju na one sa višim trendovima može pomoći zemlji da poveća agregatnu

potražnju i na taj način poveća proizvodnju. Sa ove tačke gledišta, fiskalna potrošnja na transfere

može podstaći ekonomsku aktivnost u recesiji, ali samo ako je dobro ciljana.

Konkretnije, sastavne mere ovog Hitnog fiskalnog Paketa koje je odobrila Vlada su:

i) Dvostruko plaćanje socijalne šeme (predviđeno oko 7,7 miliona evra);

ii) Doplata korisnicima socijalnih i penzijskih programa sa mesečnom uplatom manjom

od 100 evra (predviđeno oko 13 miliona evra);

iii) Finansijska podrška za kompanije koje su u finansijskim teškoćama: a) pokriće

troškova mesečnih zarada zaposlenih (u budžetu je 41 milion evra); b) subvencioniranje

zakupa za mala i srednja preduzeća (predviđeno 12 miliona evra); c) pokrivenost

vrednosti ličnih doprinosa za plate u tački a (predviđanih 8 miliona evra).

iv) Osiguravanje beskamatnog kreditiranja javnih preduzeća, sa povratkom do kraja

godine (predviđeno oko 20 miliona evra).

v) Pružanje finansijske podrške opštinama pogođenim pandemijom (10 miliona evra u

budžetu).

vi) Dodatna mesečna isplata u iznosu od 100 evra za dva meseca za zaposlene u

prehrambenim proizvodima, pekarama i apotekama (predviđeno oko 3 miliona evra);

vii) Isplate 130 evra mesečno u trajanju od dva meseca za radnike koji zbog situacije izgube

posao (predviđeno oko 4 miliona evra).

viii) Podrška inicijativama i projektima koji imaju za cilj poboljšanje života nevećinskih

zajednica, koje je situacija najteže pogodila (planirano oko 5 miliona evra);

ix) Povećanje budžeta za subvencije i subvencije za Ministarstvo kulture, omladine i sporta

(predviđeno oko 5 miliona evra).

x) Povećanje budžeta za subvencije i subvencije Ministarstva poljoprivrede za povećanje

poljoprivredne proizvodnje (predviđeno oko 5 miliona evra).

xi) Osiguravanje finansijske likvidnosti za mikro preduzeća, samozaposlene ljude ili

trgovačka društva/kompanije koje pružaju osnovne usluge putem određenih programa

KFKJ-a (predviđeno oko 15 miliona evra).

xii) Podrška izvoznicima nakon završetka vanredne situacije;

7Ova procena je dobijena iz makrofiskalnog modela, koji je koristilo Ministarstvo finansija za dobijanje srednjoročnih makrofiskalnih projekcija.

15

xiii) Finansijska podrška sa 130 evra / mesečno tokom dva meseca za kompanije koje

registruju zaposlenike sa najmanje 1 (godinu) radnog vremena za vreme vanredne

situacije (predviđeno oko 6 miliona evra).

xiv) Isplata mesečne pomoći u iznosu od 130 evra za dva meseca za građane sa teškim

socijalnim uslovima, koji se računaju kao nezaposleni u nadležnoj instituciji i koji nisu

korisnici bilo kog mesečnog dohotka iz budžeta Kosova (u budžetu je oko 3 miliona

evra).

xv) Finansijska podrška za javna preduzeća (predviđena budžetom oko 20 miliona evra).

Pored toga, postojali su dodatni troškovi od 10 miliona evra koji su dodeljeni Ministarstvu zdravlja

za pokriće troškova vezanih za borbu protiv situacije Covid-19. U međuvremenu, Poreska

Administracija Kosova, da bi stvorila što više olakšica za građane i preduzeća, odlučila je da

produži rok za podnošenje izjava, izveštaja do 15. maja ove godine za mesečne izveštaje (PDV,

doprinosi, zakupnina, itd.) i do 30. juna za plaćanje tromesečnih izveštaja.

Centralna Banka Kosova (CBK), u nedostatku monetarne politike, ona je bila ograničenija u

korišćenju sredstava za podsticanje ekonomske aktivnosti. Konkretnije:

- Isplata rata kredita na osnovu analize pojedinačnih slučajeva privremeno je obustavljena, kako

bi ove pogodnosti prešle samo na one koji su pogođeni trenutnom krizom. U slučaju da banka

odobri takav zahtev, neće se primenjivati mera pogoršanja kreditnog rejtinga ili zatezne kamate

i banke neće biti potrebne dodatne provizije.

- Osigurano je redovno funkcionisanje platnog sistema na celom Kosovu, uključujući pogođena

područja, koja su izolovana tokom određenog vremenskog perioda.

Hitni fiskalni paket još nije u potpunosti sproveden, zbog nemogućnosti pregleda budžeta,

uslovljenog političkom situacijom do juna. Uz odobrenje budžeta koji je Parlament revidirao,

ostatak paketa nastaviće se provoditi i slediti Program ekonomskog oporavka, za koji se očekuje

da će iznositi oko 1,2 milijarde evra, raspodeljen u drugoj polovini ove godine (2020) i naredne

godine (2021). Očekuje se da će ovaj program oporavka uticati na srednjoročnu perspektivu

ekonomije oživljavanjem ekonomije, proizvodnje i zaposlenosti nakon okončanja pandemije i

ukidanja restriktivnih mera.