Kvartalni monitor 27

Osnovni trendovi

• Pad privredne aktivnosti se usporava– rast BDP u 2011. godini prema preliminarnim procenama iznosio je

1,8%, opadajući trend je usporen u četvrtom kvartalu

• Nastavlja se rast nezaposlenosti

• Deficit u tekućem platnom bilansu u 2011. je značajno povećan

• Realni kurs dinara značajno fluktuira, dok inflacija konvergira ka ciljnom nivou

• Fiskalna pozicija zemlje se pogoršava

2

Privredna aktivnost u 2011.

3

• Pad privredne aktivnosti u poslednjem kvartalu se usporava

• Međutim, prerađivačka industrija i dalje opada, dok građevinarstvo i saobraćaj rastu

• Na početku 2012. nastavlja se umeren pad industrijske proizvodnje

Desezonirani nivo BDP (2008=100)

92

94

96

98

100

102

Perspektive privrede Srbije u 2012. godini• U 2012. godinu ulazi se sa niskim nivom proizvodnje, pa je neophodan rast u toku

godine da bi se ostvario nulti rast u celoj godini

• Privatna potrošnja će u 2012. stagnirati, državna opadati ... da bi se sprečila recesija neophodan je rast neto izvoza

• Rast neto izvoza bi se mogao pokrenuti zbog deprecijacije dinara i smanjenja jediničnih troškova rada, ali to nije dovoljno... neophodno je smanjenje domaće tražnje (fiskalnog deficita)

• Pokretanje proizvodnje u FIAT-u bi poboljšalo trgovinski bilans, ali je neophodno da bi se sprečila recesija – bez FIAT-a verovatna je blaga recesija

• Neophodan uslov za sprečavanje recesije su i strane direktne investicije od najmanje 3-4% BDP

• To bi se moglo ostvariti, jer je rast nepoverenja investitora po osnovnu zamrzavanja aranžmana sa MMF verovatno neutralisan dobijanjem statusa kandidata za EU

• Postoji rizik povlačenja bankarskog kapitala (Lupa 1)

4

Zaposlenost i zarade• Stopa nezaposlenosti i dalje raste – u oktobru dostigla istorijski maksimum od

24,4% što je za 1,5 procentnih poena više nego u aprilu

• U cilju podsticanja zaposlenosti neophodna je reforma tržišta rada, smanjenje fiskalnog opterećenja zarada, ukidanje taksi koje guše mali biznis, otklanjanje prepreka za investiranje,....

• S obzirom da nezaposlenost raste, postavlja se pitanje opravdanosti povećanja minimalnih zarada

• U celoj 2011. godini realne zarade su bile niže za 1,2% u odnosu na prethodnu godinu, ali realna vrednost zarada raste tokom druge polovine 2011. godine – u poslednjem kvartalu 2011, bile su za 2,9% veće nego u istom periodu

prethodne godine,

• Rast zarada po institucionalnim sektorima se značajno razlikuje

• Jedinični troškovi rada u privredi stagniraju, dok u prerađivačkoj industriji opadaju

• Jedinični troškovi rada u evrima na početku 2012. godine su na nivou proseka u periodu 2009-2010. godine

5

Spoljnoekonomski odnosi • Nakon dve godine značajnog poboljšanja deficit tekućeg platnog bilansa je

u 2011. godine pogoršan • deficit tekućeg bilansa u celoj godini iznosio je 9% BDP što je za oko 2 procentna

poena više nego u prethodne dve godine

• Rast deficita tekućeg bilansa je pokrenut privremenim visokim prilivom stranog kapitala

• Pad svetske tražnje uz realnu aprecijaciju dinara u prvoj polovini 2011. godine, je usporio izvoz, dok je uvoz nastavio da raste – delimično i zbog jednokratnih faktora

• Ostvareni deficit tekućeg bilansa u 2011. godini predstavlja udaljavanje od ravnoteženog nivoa

• U 2012. godini očekuje se znatno manji priliv stranog kapitala... neophodno je smanjenje deficita tekućeg platnog bilansa

• Realna deprecijacija dinara krajem 2011. i na početku 2012. vratila je odnos spoljnog duga prema BDP na oko 80% BDP

6

Kretanje u spoljnoekonomskim odnosima

7

0200400600800

10001200140016001800200022002400

milio

ni ev

ra

Desezonirani izvozDesezonirani noseći izvoz

Kretanje izvoza i uvoza

Inflacija i kurs dinara

• Počev od maja inflacija naglo usporava – ukupna inflacija u periodu maj 2011. - februar 2012. iznosi 0,8%, što je na nivou EU

• Usporavanje inflacije rezultat je kumulativnog uticaja: autonomnog pada cena hrane, pada domaće tražnje, restriktivne monetarne politike

• Nominalna i realna vrednost dinara smanjena je za oko 10% od maja 2011. do februara 2012. godine

• Realna vrednost dinara u februaru tekuće godine približno je jednaka proseku u 2007. - 2009. godini

• Apsurdna su poređenja nominalne vrednosti dinara tokom vremena

• Fundamentalni razlog deprecijacije dinara krajem 2011 i na početku 2012. godine je visok deficit u tekućem bilansu koji ne može da se finansira prilivom kapitala – očekivanja i nepoverenje su za sada od sekundarnog značaja

• Ocenjujemo da je neto efekat dosadašnje deprecijacije pozitivan

8

Da li fluktuacije kursa opravdavaju promenu režima kursa?

• Oscilacije dinara ponovo su aktualizovale rasprave o najpogodnijem režimu kursa za Srbiju

• Neki ekonomisti i biznismeni su za uvođenje fiksnog kursa, drugi za prelaz na valutni odbor, a treći za uvođenje evra

• Fiksiranje kursa na sadašnjem nivou dovelo bi do brzog trošenje deviznih rezervi i kraha režima fiksnog kursa, dok bi fiksiranje na znatno većem nivou od sadašnjeg enormno povećalo troškove servisiranja deviznih dugova i pokrenulo inflaciju kojim bi se delimično neutralisao efekat devalvacije

• Uvođenje valutnog odbora zahteva takođe značajnu inicijalnu devalvaciju, ali i odricanje od monetarne politike: kurs bi bio stabilan, inflacija niska, ali bi se neravnoteže otklanjale preko pada BDP, smanjenja zaposlenosti i nominalnih zarada i dr.

• Uvođenje evra je ekonomski suboptimalno rešenje sve dok je produktivnost srpske privrede znatno manja od produktivnosti vodećih evropskih privreda: Grčka, Španija, Portugalija, pa čak i Slovenija bi rešili veliki deo svojih problem kada bi imali nacioalnu valutu

9

Nominalni i realni kurs i cenovna konurentnost Srbije

10

Jedinični troškovi rada u evrimaNominalni i realni kurs dinara

75

80

85

90

95

100

105

110

70

75

80

85

90

95

100

105

realni kurs (2005=100; leva skala) nominalni kurs (desna skala)

Fiskalna kretanja u 2011. godini• Fiskalni deficit na nivou godine iznosio je 4,7% BDP što je nešto iznad

planiranog nivoa• Realni pad javnih prihoda iznosi 4,6%, dok pad javnih rashoda iznosi 3,3% • Od važnijih poreza najveći realni pad ostvarili su PDV (4%) doprinosi

(3,9%), porez na dohodak (2,9%)• Od važnijih rashoda najviše su realno opale subvencije (7,4%), kapitalni

rashodi (5,3%), nabavka roba i usluga (4,3%) i penzije (3,9%)• U Q4 2011. realni prihodi su niži za 4,7% nego u istom periodu prethodne

godine, prihodi od PDV rastu, dok porezi na zarade i doprinosi stagniraju• U Q4 2011. realni rashodi su niži 5,4% nego u istom periodu prethodne

godine, najviše su opali rashodi za subvencije i kapitalni rashodi, ali i rashodi za zaposlene – uglavnom nije bilo bonusa (13-te plate)

• Javni dug je krajem godine prešao zakonsku granicu od 45% BDP

11

Fiskalna pozicija u 2012. godini

• Zbog inicijalne precenjenosti prihoda i manjeg rasta BDP od zvanično projektovanog, prihodi će biti manji od planiranih:– kretanja na početku 2012. godine potvrđuju prethodne prognoze

FREN-a, da će ako se ništa ne preduzme deficit u ovoj godini iznositi preko 5% BDP, dok će javni dug preći 50% BDP

• Fiskalni deficit je strukturne prirode što znači da je on većim delom posledica sistemskog nesklada između poreza i rashoda, a ne recesije

• Strukturni deficit počeo je naglo da raste tokom 2006. godine, da bi maksimum dostigao u 2008. godini, tokom 2009-2010 opada, a u 2011. ponovo raste

• Fiskalni deficit u Srbiji nema tendenciju smanjivanja, čak blago raste za razliku od mnogih država u kojima se smanjuje

12

Kretanje fiskalnog deficita prema BDP u Srbiji

13

Fiskalna pozicija Srbije u odnosu na okruženje (za 2012. godinu su dati planirani deficiti)

14

Fiskalna politika u 2012-2013.godini

• Usporavanje rasta javnog duga u odnosu na BDP, a potom i njegovo smanjivanje, treba da predstavlja osnovni prioritet fiskalne politike

• Sprečavanje daljeg rasta javnog duga zahteva radikalne poteze za smanjenje fiskalnog deficita u ovoj i narednoj godini:– aktuelna Vlada treba da zadrži deficit u okvirima dogovorenim sa MMF– rebalansom budžeta za 2012. godinu neophodno je smanjiti deficit za 1% BDP

(oko 300 miliona evra)– u narednoj godini neophodno je naglo obaranje fiskalnog deficita na nivo od

2,5-3% BDP, kako bi se zaustavio rast javnog duga

• I nakon 2013. godine neophodno je nastaviti smanjenje deficita sve dok se ne dostigne ciljani nivo od 1% BDP, a javni dug ne vrati ispod 45%

• Za vraćanje duga u održive okvire neophodno je ograničiti izdavanje garancija od strane države

15

Strategije i osnovni pravci moguće fiskalne konsolidacije

• Najveći deo smanjivanja fiskalnog deficita ostvario bi se smanjivanjem javnih rashoda sa oko 44% na oko 40%– u okviru rashoda smanjili bi se izdaci po osnovu penzija, plata,

subvencija i rashoda za robu i usluge, vanbudžetski fondovi uključili u budžet, a njihovi rashodi stavili pod kontrolu, dok bi se učešće javnih investicija povećalo za oko 1% BDP

– osim toga neophodno je usklađivanje prihoda i rashoda centralnih i lokalnih vlasti, u iznosu od oko 0,5% BDP

• Da bi se naglo oborio fiskalni deficit i usporilo zaduživanje države neophodno je i povećanje poreskih prihoda:– sredinom ove godine – sa ciljem da se prihodi povećaju za oko 0,5% BDP u

ovoj godini i 1% BDP u narednoj godini– suzbijanjem sive ekonomije u naredne 2-3 godine moguće je povećati prihode

do 1% BDP • Poreski prihodi će autonomno opadati zbog pada prihoda od PDV i carina i dr.

16

Strategije i osnovni pravci moguće fiskalne konsolidacije

• Planirane uštede zahtevaju striktno poštovanje pravila o kretanju plata i penzija, a u slučaju produžene recesije možda će biti neophodno i njihovo zamrzavanje

• Reforma sektora glavnih potrošača koja bi obezbedila smanjivanje broja zaposlenih u sektoru države, uštede na kupovini roba i usluga, selektivno smanjivanje subvencija, ukidanje nekih institucija i dr.

• Poreska reforma kojom bi se unapredila struktura poreskog sistema, a koja bi bila prihodno neutralna mogla bi da stupi na snagu početkom naredne godine:

– u okviru reforme smanjili bi se doprinosi na socijalno osiguranje, a dodatno povećao PDV

– ukinuli brojni kvazifiskalni nameti na lokalnom niovu, a povećali prihodi od poreza na imovinu

– ukinuli investicioni poreski krediti kod poreza na dobit (od 2014. godine)

17

Politički rizici za fiskalnu konsolidaciju

• Iako je fiskalni deficit oko 5% BDP, a dug ubrzano raste u predizbornoj kampanji se predlažu mere koje bi dodatno povećale deficit i ubrzale rast javnog duga

• Na jednoj strani predlaže se značajno smanjenje poreza:– smanjenje fiskalnog opterećenja rada na 40%, bez povećanja PDV, – ukidanje kvazifiskalnih dažbina, ali bez povećanja drugih poreza – ukidanje PDV na opremu za bebe i za osnovne egzistencijalne

proizvode, povećanje neoporezivog dela zarade • Kada su u pitanju uštede predlažu se popularne mere:

– smanjenje administracije, uštede na javnim nabavkama, suzbijanje sive ekonomije ... koje su moguće i opravdane, ali je njihov efekat za red veličina manji od neophodnih ušteda, a većina njih daju efekte tek u srednjem roku

– Predlaže se rast rashoda - dupliranje subvencija za poljoprivredu

18

Monetarna politika u 2012. godini

• Monetarna politika balansira između relativno niske inflacije i stagnacije privrede i spoljne neravnoteže koja vrši pritisak ka deprecijaciji dinara

• Niska inflacija i stagnacija impliciraju dodatnu relaksaciju monetarne politike dok deprecijacijski pritisci zahtevaju restriktivnu monetranu politiku

• Prethodno zahteva pažljivo balansiranje, jer bi smanjivanje kamatnih stopa, na nivo koji odgovara niskoj inflaciji i stagnaciji privrede, povećalo tražnju za devizama i dodatno ubrzalo rast kursa

• Osim toga blago povećanje inflacije već je prisutno, a očekuje se jačanje inflacionih pritisaka u drugoj polovini godine

19

Istraživanja u ovom broju

Osvrt 1 (Milojko Arsić i Milan Pejić): • “Nova pravila za unapređenje kontrole javnog duga u EU”

Lupa 1 (Boško Živković): • “Komparativna analiza bankarskog sistema Srbije i zemalja jugoistočne Evrope”

Lupa 2 (Borko Handžiski i Lazar Šestović):• “Barijere za trgovinu uslugama u regionu CEFTA”

• Gordana Matković i Boško Mijatović “Porezi na potrošnju su regresivni”

20

Nova fiskalna pravila za unapređenja kontrole javnog duga u EU

Milojko Arsić i Milan Pejić

Osvrt

Važeće pravilo o javnom dugu

• Aktuelna pravila o maksimalnoj visini javnog duga i fiskalnog deficita su neefikasna

• Veliki broj članica EU u dužem vremenskom periodu ostvaruje javni dug koji je znatno iznad propisanog maksimuma, a često je i kršenje pravila o maksimalnoj visini fiskalnog deficita

• Nisu postojale obavezujuće mere, koje bi se primenile kada dug ili deficit pređu maksimalne granice

• Nisu postojale sankcije

22

Nova pravila za kontrolu javnog duga na nivou EU

• Osnovni pravci opštih reformi na niovu EU za efikasnu kontrolu javnog duga su: – uvođenje zakonski obavezujućih pravila za smanjenje javnog duga

kada on pređe granicu od 60% BDP• zemlja čiji je dug preko 60% BDP ima obavezu da u toku naredne tri

godine smanji prekoračenje za 1/20, godišnje– zakonsko ili ustavno određenje strukturnog fiskalnog deficita na

niskom nivou (do 0,5% BDP)• Strukturni fiskalni deficit je konceptualno superiorniji instrument za

kontrolu javnog duga od stvarnog deficita• Ostaju suštinski problemi koordinacije fiskalne politike između suverenih

zemalja - da li moguće kažnjavati suverenu zemlju, kako sprečiti moguće prevare?

23

Strukturni fiskalni deficit - koncept

• Strukturni fiskalni deficit jednak je deficitu koji bi bio ostvaren kada su sve makroekonomske veličine koje utiču na prihode i rashode na ravnotežnom nivou:– privreda nije ni u ekspanziji ni u recesiji,– bilans tekućih plaćanja je na dugoročno održivom niovu,– nema uticaja jednokratnih faktora na prihode i rashode.

• Strukturni deficit odražava dugoročne karakteristike fiskalne politike tj. usklađenost poreskog sistema i politike javnih rashoda

• Strukturni fiskalni deficit se tretira kao kočnica javnog duga, uveden je ustavom ili zakonom u nekim zemljama: u Nemačkoj i Austriji na nivou od 0,35% BDP, u Španiji 0,4% BDP, a slična pravila se pripremaju u Italiji i Francuskoj

• ... mogući su problemi u njegovoj primeni jer nije direktno merljiv, već se ocenjuje primenom relativno komplikovanih ekonometrijskih metoda – što otvara prostor za manipulaciju

24

Posebna pravila za kontrolu javnog duga u nekim članicama EU

• Neke članice EU uvele su dodatna pravila za direktnu kontrolu javnog duga

• Pravila se sastoje u tome što se osim opšte granice za odnos javnog duga prema BDP od 60% BDP postavlja još nekoliko granica na nižem nivou

• Kada se dostigne neka od sukcesivnih granica Vlada je obavezna da automatski preduzme unapred predviđene mere kojima se smanjuje fiskalni deficit i usporava rast javnog duga

25

Posebna pravila za kontrolu javnog duga u nekim članicama EU

Slovačka

• Kada dug pređe granicu od 50% BDP Ministar daje plan za smanjenje deficita

• Kada dug pređe 53% Vlada je obavezna da plate vrati na nivo iz prethodne godine i predloži dodatane mere za smanjenje deficita

• Kada dug pređe 55% BDP Vlada je obavezna da u narednoj godini zamrzne javnu potrošnju

• Kada dug pređe 57% BPD budžet za narednu godinu mora biti uravnotežen ili u suficitu

• Kada javni dug pređe 60% BDP automatski se pokreće postupak glasanja poverenja Vladi

Poljska• Kada dug pređe 50% BDP svi nivoi

vlasti su obavezni da u narednoj godini zadrže ili smanje odnos deficita i prihoda

• Kada dug pređe 55% BDP svi nivoi vlasti su obavezni da u narednoj godini imaju uravnotežen budžet ili suficit

• Kada dug pređe 60% BDP, osim pravila o uravnoteženom budžetu ili suficitu, zabranjuje se davanje novih garancija i Vlada podnosi plan fiskalne konsolidacije

26