DANI5. 6. 2015.60

feljton

Leteći pilav ili hrana kao tekst (III)

Gradovi čišćiod prirode?!Preživljavanje - tačnije rečeno upornost verovanja vezanih zaplodove - sve do danas daje odličnu priliku da se zamislimo nadsopstvenim običajima i navikama i da vidimo koliko je kultureupisano u ono što smatramo svakodnevnim

Piše: Svetlana Slapšak

ZO VA: Ovaj skro mni grm ko jise mo že ra zvi ti u ogro mno drvo,i ko ji sre će mo baš po svu da odma ja do ju na, ne uži va paž nju ko -ju bi mo rao. Ni je ro man ti čan,kao jor go van, još ma nje ta ko mi -ri sav, u vrtu je vi še slu čaj nost ko -ju trpi mo ne go plan ski za sa đe noi uis ti nu že lje no drvo. Zo va ras teuz pu te ve, pru ge, na za bo rav lje -nim ze mlji šti ma, na ru še vi na ma.Pri ja joj bla ga kli ma, ali po dno sizi me, i za to su za nju ide al ni po -jas Me di te ra na i cen tral ne Evro -pe, Se ver na Ame ri ka sa Ka na -dom, do bar deo Ju žne Ame ri ke,Ki na, pa i Aus tra li ja - ina če je dnood ret kih po dru čja u ko ji ma se zo -va ga ji kao va žna, ko mer ci jal noupo tre blji va kul tu ra. Zo va se obi -čno ga ji zbog plo do va, ko ji sti žuu ka sno le to: ima ih u svim bo ja -ma, od be le, pre ko žu te i crve ne,sve do crne ko ja pre vla đu je uEvro pi. Cve to vi su is to u ši ro kojupo tre bi, kod onih ko ji po zna jubi ljke i nji ho vu tra di ci onal nuupo tre bu. Drvo zo ve se upo tre -blja va u izra di du va čkih in stru me -na ta, po se bno fru la. Ko na čno, nazo vi nom drvu naj ra di je ras tu glji -ve ko je zbog tvrdo će odli čno slu -že kao kre men za va tru. No i po -red svo je ve li ke upo tre blji vos ti, zo -va ni je drvo ko je vo li mo ili mu sedi vi mo, kao hrast ili bor – prem -da je nji ho va upo tre ba izra zi toogra ni če na, za pra vo ni šta vna upo re đe nju sa zo vom.

Ra zlog za pre zir zo ve je u nje -noj da le koj i po ma lo mra čnojpro šlos ti. Zo va je na ime pra vase no vi ta bi ljka, po ve za na sa ma -gi jom, de mon skim bi ći ma, svimvrsta ma le če nja, ve ro va nji maogro mnog ra spo na. Ako tra ži mo

na ju po tre blji vi ju, naj ši re pri me -nji va nu, i u naj vi še evrop skih kul -tu ra pri su tnu bi ljku, on da je toizve sno zo va: bi la je sve to drvosta rih Sa kso na ca, mno gih kel -tskih ple me na, Ro ma, Srba, i još

mno gih dru gih. Od ra znih ve ro -va nja i fol klor nih pri ča obli ko va -la se u no vi je vre me i po se bno uan glo-ame ri čkom sve tu Zo va-maj ka, od sev Ve li ke bo gi nje, li te -rar nih uzo ra, po se bno ro man ti -čne po ezi je, i nju ejdž mi to lo gi je.Ova za šti tni ca pri ro de i ži vo taobi ta va u zo vi nom drve tu, kao an -ti čke šum ske nim fe – dri ja de. Toje mo žda u ve zi sa an ti čkim pri -pi si va njem zo ve bo gi nji Afro di ti,ko ja se bri nu la za lju bav kaoosno vu plo dnos ti.

Dvos tru ka pri ro da zo ve u kul -tu ri ima dvoj ni znak – ži vo ta ismrti. Ne ke sa kson ske le gen depo ve zu ju žen ske bo gi nje zo ve,maj ku i kćer ku: na vo dno je kćer -

ka mo ra la da se pre da bo gu smrtii pod ze mlja, ali je do bi la do zvo -lu da po la go di ne pro vo di sa maj -kom – i to je do ba cve ta nja i plo -dnos ti. Pri ča u po tpu nos ti od go -va ra an ti čkoj grčkoj mi to lo škoj

Ra zlog za pre zirzo ve je u nje nojda le koj i po ma lomra čnojpro šlos ti. Zo va jena ime pra vase no vi ta bi ljka,po ve za na sama gi jom,de mon skimbi ći ma, svimvrsta ma le če nja,ve ro va nji maogro mnogra spo na

615. 6. 2015.DANI

pri či o De me tri i nje noj kćer ki Per -se fo ni. Zo va je ne op ho dna nasva dbi u srpskoj tra di ci ji, jer osi -gu ra va plo dnost; krst od zo vi nogdrve ta šti ti ku ću, lju de i ži vo ti njeu njoj. Zo vi nu gran či cu tre badrža ti u dže pu pro tiv bo les ti i na -pa da ili kra đe. Sa dru ge stra ne,hriš ćan ski do da tak, obe le žen ne -po ver lji voš ću pre ma pa gan skimve ro va nji ma, jes te da je krst zaHris ta bio na či njen od zo vi nogdrve ta, i da se Ju da obe sio o zo vupo sle Hris to ve smrti. U Ti ro lu suna grob pos tav lja li krst od zo vi nogdrve ta ako bi zo va pro cve ta la, toje bio znak da je du ša za do vo ljna.Po ne gde se jes ti va glji va, ko jaras te na sta blu zo ve u vla žnompo dru čju, zo ve “Ju di no uvo”.Dvos tru kost zo ve ni je sa mo po sle -di ca ukršte nih tra di ci ja i mi to lo -gi ja: ona je i po sle di ca ra zli či tihdej sta va zo ve. Spa va nje pod zo -vom, po se bno na Iva nju noć, vo -di za spa log u vi lin ski svet. Ali zo -va uis ti nu ima bla gu so mni fer skufun kci ju, ta ko da sa njanje podnjom mo že do ves ti do ha lu ci na -tor nog sta nja, ili bar za ni mlji vihsno va. Po se bno je u En gles kojovo ve ro va nje o vi la ma i el fo vi maoko zo ve i na njoj proi zve lo mno -go mis ti čne po ezi je, ali i de či jihpe sa ma.

Upo tre ba zo ve opet pri zi va ve -ro va nja i na njih se osla nja: zo vi -no drvo je izu ze tno po go dno zaizra du mu zi čkih in stru me na ta,po se bno fru la. Prem da u Slo va čkojtvrde da ni gde dru gde od zo ve nepra ve ta kve svi ra le, zo va se za tusvrhu upo tre blja va po svu da. “Odzo ve svi ra la” je stal no mes to uju žno slo ven skim baj ka ma i pe -sma ma. Zo vi na svi ra la, na ra vno,pri vla či vi le i ve šti ce... Ve šti ce suina če mno go češ će u zo va ma odvi la, ka da go vo ri mo o ve ro va nji macen tral ne Evro pe. Ger man skaFrau Ho le, os ta tak sta ri jih i mo ćni -jih bo gi nja, čes to oble će oko zo veili na njoj bo ra vi.

Svi ra la i njen zvuk su po se bno

va žni za ko mu ni ci ra nje sa du ho -vi ma: u an ti čkoj Grčkoj su se fru -le i svi ra le sma tra le “div ljim” in -stru men tom, ko jeg se ni su do ti ca -la ne bes ka bo žan stva. Ta ko akus -ti čki aspekt zo vi nog de lo va njana dma šu je sve os ta le bi ljke. Zo vi -na svi ra la je, po ma gi ji ana lo gi je,in stru ment ko ji pri vla či vi le, ve šti -ce, el fo ve, pa tu ljke i de mo ne svihvrsta. U je dnoj ju žno slo ven skojbaj ci ko ja ču va uspo me nu na rim -sko do ba, pas tir “ot kri je” fru li dacar Tra jan ima ko zje uši: on da ustra hu za ko pa fru lu, ali iz nje

izras te zo vi no drvo, i na no vo na -prav lje na fru la na ra vno otpe vais ti nu o car skim uši ma... Mo tiv ča -ro bne fru le, ko joj de ca ili odra sline mo gu odo le ti, na la zi mo u baj -ka ma i u Mo car to voj “pe va čkojigri” Ča ro bna fru la.

Pra kti čna upo tre ba zo ve, drve -ta, glji va na drve tu, gran či ca, cve -ta i plo da je na pros to ne ve ro va tna.Ce la bi ljna apo te ka mo gla bi sena pu ni ti zo vi nim proi zvo di ma.Zo vi na vo da, prav lje na od cve to -va, po zna to je sta ro ko zme ti čkosred stvo za umi va nje; mo der nako zme ti ka ko ris ti zo vu u bez brojkre mo va, že lo va za po doč nja ke,lo si ona. Zo vin čaj od su še nogcve ća po ma že pri gla vo bo lji, kaopre ven ti va pro tiv gri pa, pro tiv ar -tri ti sa, za ner vo zan sto mak; zo vi -ne bo bi ce su osno va za zdra vemar me la de, su še ne se upo tre -blja va ju kao za čin i za čaj; zo vincvet u sve žem sta nju se pe če u tes -tu za pa la čin ke, od nje ga se pra veša be sa, si rup za ša be su, li ker i vi -no, ko je je po se bno va žno u za vo -đe nju. U vi kto ri jan skoj En gles kojse sma tra lo da par ko ji je za je dnoispio vi no od zo ve ili pi vo sa do dat -

kom zo vi nog cve ta, mo ra da seven ča u ro ku od go di nu da na – paje stav ljanje zo vi nog cve ta u pi ćepos ta lo ne ka vrsta sva ko dne vnebe le ma gi je. Zo vi no vi no se izne -na da po no vo po ja vi lo u do ba “de -ce cve ća” i na la zi mo ga u mno gope sa ma iz šez de se tih i se dam de -se tih go di na.

U ge ni jal noj ko me di ji Ar se nik ista re čip ke ame ri čkog pis ca Džo -ze fa Ke sel rin ga iz 1939. (adap ti ra -noj u is to ta ko ge ni jal nom fil muFren ka Ka pre 1944., sa Ke ri jemGran tom), dve lu de sta re te ti ce

uspav lju ju mi lo srdno star ce zako je pro ce ne da im je dos ta ži vo -ta vi nom od zo ve ko me je do dat ar -se nik. Stvar ni je be smi sle na: liš ćezo ve je otro vno i po zna ti su slu ča -je vi tro va nja de ce ko ja su pra vi lasvi ra le od zo vi nih gran či ca.

Skro mna i da nas ne pri zna ta,zo va ras te po svu da i ne za hte va ni -šta. Ka da je vi dim na ru še vi na mabo san skih ku ća ko je do da nas ni -su obnov lje ne i ni ka da ne će bi ti,či ni mi se da ras tu kao nad gro bnispo me ni ci, da se ne za bo ra vi. Ka -da je vi dim na sun ča nom trav nja -ku u ne koj ze mlji gde još ne magla di, nje na ve se la, vi lin ska pri ro -da i Mo car to va mu zi ka mi po či njuvrte ti gla vu. I prem da joj že lim svenaj bo lje i mno go po tom stva, žaomi je što ni je vi še is ko riš će na i vi -še pri su tna u sva ko dne vi ci. Jerzo va je ra do dar na, pri ma mno gopti čjih vrsta, lar vi i gu se ni ca i nanjoj vrvi od ži vo ta: pa za što ne bii u to me op štem maj skom ve se ljubi lo i lju di?

PČE LE I DE MO KRA TI JA: Ulo -ga pče la u oču va nju ljud sko ga ro -da je već ne ko li ko go di na svi mazna ni ste re otip: ako odu mru pče -

O autoriciSve tla na Sla pšak, ro đe na u

Beo gra du, re do vna je pro fe so -ri ca i de ka ne sa pos tdi plom skeško le za hu ma nis ti ku ISH u Lju -blja ni, auto ri ca če trde se tak knji -ga i vi še od 1.000 čla na ka.

Pre da va la je u SAD-u i uEvro pi. Sfe ra is tra ži va nja: an ti -čke stu di je, an tro po lo gi ja, bal -ka no lo gi ja, lin gvis ti ka, knji že -vnost, fe mi ni zam.

Svi ra la i njenzvuk su po se bnova žni zako mu ni ci ra njesa du ho vi ma: uan ti čkoj Grčkojsu se fru le isvi ra le sma tra le“div ljim”in stru men tom,ko jeg se ni sudo ti ca lane bes kabo žan stva

Nema frule do zovine

Demetra i Persefona: Doba cvetanja i plodnosti

DANI5. 6. 2015.62

le, odu mre će mo ne sa mo mi, lju -di, ne go i naj ve ći deo ze malj skeflo re i fa une. Pče le su na ime od go -vor ne za oplo đi va nje oko 90 od stove ge ta ci je na pla ne ti. Ba nal no i do -sa dno dok se po nav lja, ali je to ipakje dna od onih va žnih či nje ni caži vo ta ko je sa da svi po zna ju. Dokpče le, od 2006., nes ta ju u ugla -vnom lo kal no neo bjaš nje nim po -mo ri ma, ali u pri li čno ja snim glo -bal nim uslo vi ma mo no kul tu ra,pes ti ci da, is crplje nos ti tla...

Ko na čno je pos ta lo ja sno da jegla vni pro blem u to me gde pče leži ve i ne ki su do šli do ori gi nal nogre še nja: ako pče le vi še ne mo gu dase održe u za ga đe noj pri ro di, on -da bi se za njih mo glo na ći mes tau ma nje za ga đe nim gra do vi ma!Ide ja uop šte ni je no va i ne po ti čeiz ne ke po se bno eko lo ške usme re -nos ti. Iz gle da da je prvi grad ski pče -lar mo der no ga do ba bio Žan Po -kton, za po slen u pa ris koj ope riGar ni je kao maj stor za scen skepre dme te. On je hteo da se pod sta -re da ne ba vi pče lar stvom, ali po štose ne što po re me ti lo sa nje go vimpla no vi ma o ko ma du ze mlje izvanPa ri za, do bio je do zvo lu da svo jepče le na se li na kro vu zgra de ope -re. Nje gov med se i da nas pro da jeme đu oper skim su ve ni ri ma, ali i uje dnoj od naj lu ksu zni jih pa ris kihde li ka te sa, Fo šon. Med ima po se -ban ukus, jer se u nje mu me ša juaro me pa ris kih div ljih kes te no va,li pa, cve ća iz par ko va Li ksam bur,Mon su ri, Ba ga tel (po se bno ru že) iBu lonj ske šu me.

Pa riz izve sno ni je “ze le ni grad”,za ra zli ku od Ber li na, ko ji je evrop -ska pres to ni ca grad skog pče lar -stva. Da nas u Ber li nu ra di oko500 pče la ra, a svi su iz gle di da ćese broj brzo po ve ća va ti. U ame ri -čkim gra do vi ma je pče lar stvo ši -ro ko ras pros tra nje no, ali je ra zu -me va nje pros to ra ta ko ra zli či to odevrop skog, da ću os ta ti sa mo kodevrop skih pri me ra.

Ber lin ski pče la ri su već za uze -li ne ke od naj va žni jih spo me ni kaBer li na – re ci mo Ku ću kul tu rasve ta, sa gra đe nu sre di nom pe -de se tih go di na kao pri mer avan -gar dne ar hi te ktu re i kao za pa dniod go vor na mo nu men tal nu ar hi -te ktu ru is to čne Ne ma čke. Ber lin -ci su je na zva li “tru dna os tri ga”. Po -sle ne ko li ko go di na sla ve, ku ća jeiz gu bi la zna čaj i de lom se uru ši -la 1980. Obnov lje na je 1989. i sa -da ima no vi ži vot, pred stav ljanjesvet skih kul tu ra. Po se bno su po -zna ti džez-fes ti va li i kon cer ti. Navrhu “tru dne os tri ge” na se lje ne supče le, ko je uži va ju u par ko vi ma

ovo ga de la gra da. Dru ga sla vnapče li nja mes ta su uni ver zi tetHum bolt i ber lin ska ka te dra la,oba u biv šem is to čnom Ber li nu.Je dan od gla vnih pro pa ga to raber lin sko ga pče lar stva, vla snikuni ver zi tet skog res to ra na naHum bol tu, or ga ni zu je gle da njepče la na po slu kroz pro zo re res to -ra na, pro ba nje me da, bes pla tnode le nje ko ma da sa ća za gric ka nje.Pri pre ma se na se lja vanje pče lana vrhu Raj hsta ga. Bi lo je po tre -bno na uči ti Ber lin ce da agre si vniin se kti ko ji na pa da ju nji ho vu hra -nu i slat ka pi ća ni su pče le, ne goose, kao i da pče le tra že pre sve gacve to ve: ko na čno, da pče le, sre ćnoizo lo va ne na ne kom ne dos tu -pnom vrhu u gra du, ni su ni ka daagre si vne.

Po ve zi va nje pče la – pa i osa – ide mo kra ti je je ve oma sta ro, još odatin ske de mo kra ti je. Grčki auto -ri su atin ske gra đa ne čes to po re -di li sa pče la ma ko je bez pres tan -ka zu je na svim mes ti ma gde seizvo di je din stve ni atin ski druš -tve ni sis tem – ne po sre dna de mo -kra ti ja. Aris to fan u ko me di ji Osego vo ri o slu ča ju op se si vne že lje zaučes tvo va njem u su đe nji ma kodsta ri jeg atin sko ga gra đa ni na, ko -ga nje gov sin drži u ku ćnom za tvo -ru, ka ko bi ga spre čio da da ne pro -vo di po su do vi ma. Pče le i ose suu sim bo li čkom je dru de mo kra ti -je i u po zi ti vnom i u ne ga ti vnom

zna če nju. Na se lja va ju ći pče le pogra do vi ma – i par la men ti ma,evrop ski gra đa ni ima ju pri li kuda se po ve žu sa sim bo li čkim sli -ka ma – stal ne pri su tnos ti i stal nog“zu ja nja”, odno sno stal nog di ja lo -ga u de mo kra ti ji.

Vra ti mo se pri ze mni jim aspe -kti ma uz ga ja nja pče la u gra du.De ba ta izme đu ze mljo ra dni ka,pče la ra i ugla vnom ne vi dlji vihproi zvo đa ča he mi ka li ja do sa dani je do ne la ni ka kve upo tre blji vere zul ta te: pče le su, ka ko iz gle da,žrtvo va ne krat ko ro čnom ci ljupro da je hra ne, a du go ro čni ciljoču va nja pla ne tar ne bio sfe re jeski nut sa dne vno ga re da. Ni štano vo: ka pi ta li zam bri ne za ge ne -ra ci ju u mo ći i na re dnu, već tre -ća ge ne ra ci ja ga ma nje za ni ma. Uovo me slu ča ju, stvar je na pros toskan da lo zna, jer je med je di nahra na ko ja se mo že oču va ti hi lja -da ma, mo žda i mi li oni ma go di na.Pa na daj mo se da će ar he olo zi da -le ke bu du ćnos ti uži va ti u uku suko ji je je di no pre os tao od ljud skogek spe ri men ti sa nja sa proi zvo -dnjom hra ne, po sle mno gih mi -le ni ju ma pre hra nji vanja na đe -nom hra nom...

U toj si tu aci ji, mo ra da nas tu -pi va nin sti tu ci onal na druš tve namoć: uz ga ja ti pče le na kro vu jemno go la kše i jef ti ni je ne go uz ga -ja ti ma ri hu anu u po dru mu, amo žda i uno sni je. Ako bi se za ko -no dav ci oko mi li na grad ske pče -li nja ke, mo žda bi im se mo glopre po ru či ti da do zvo le i ure deuz goj ma ri hu ane, u ra zu mnimko li či na ma. Do la ze još go ra vre -me na, u ko ji ma će ute ha bi ti va -žna ko li ko i zdra va hra na. No akoos ta ne mo ve za ni sa mo za pče le,gra đan ska, da kle de mo krat skaini ci ja ti va je va žni ja od sve ga.Ako drža va ne mo že da za šti ti je -dnu od naj sta ri jih i na ju gle dni jihso ci jal nih, kul tur nih i proi zvo -dnih ni ša - re ci mo u Slo ve ni ji, on -

feljton

Svet zavisi od pčelinogleta

Ulo ga pče la uoču va njuljud sko ga ro daje već ne ko li kogo di na svi mazna ni ste re otip:ako odu mrupče le,odu mre će mo nesa mo mi, lju di,ne go i naj ve ćideo ze malj skeflo re i fa une

DANI 635. 6. 2015.

da gra đa ni os ta ju od go vor ni zaoču va nje pče la i pče lar stva. Po -moć gra do va bi tu bi la ne za me nji -va. Kul tur ni mo de li se me nja ju:umes to se os ke idi le i sta ra ca sa lu -la ma, mla di u gra do vi ma mo gupre uze ti po sao. Osli ka ni pče li -nja ci sa sa vre me nim mo ti vi ma? Aza što da ne! Lju blja na je pu na tor -nje va i ku po la, vrh par la men ta iz -gle da ide al no, da i ne go vo ri mo ocrkva ma ili o gra du. Ze le ni la je do -vo ljno. Gra do va mo žda ni je do vo -ljno, ali ako pče le po šu ma ma ipo lji ma nas ta ve da umi ru ovim ri -tmom, gra do vi će mo žda os ta ti jošje di no si gur no po dru čje za ga je -nje pče la. Ako ba kte ri je nas ta ve daubi ja ju Evro pej ce, mo žda će gra -do vi bi ti pri nu đe ni da pos ta nuproi zvo đa či hra ne u kraj nje fra -gmen ti ra nom, in di vi du ali zo va -nom ra zme ru. A u to me ve li kompre la zu ni šta se ne mo že ura di tibez pče la.

Grad i pče le: ta kva kom bi na ci -ja na pros to ne mo že bez gra đan -ske ini ci ja ti ve, sa ra dnje, po što va -nja dru go ga, do go va ra nja, ra zu -mnog pla ni ra nja, za je dni čke ko -ris ti. Sve su to odli ke de mo kra ti -je, sis te ma ko ji, ka ko iz gle da, vi -še ne mo že da pre ži vi u tra di ci -onal nim drža vnim i druš tve nim

okvi ri ma i ko ji već du že vre me natra ži no ve obli ke i no ve pros to re.Pče lar stvo je sa dru ge stra ne po -ve za no sa mi rom, skro mnim ži vo -tom, sa mos tal noš ću, da kle sa ne -kim od va žnih odli ka evrop skogkul tur nog ima gi na ri ja. Spi sak za -je dni čkih ta ča ka izme đu grad -skog pče lar stva i de mo kra ti je jeim pre si vno dug i bo gat. Pro grambi se mo rao sta vi ti u po gon prene go što se ne ko pa me tan ne se -ti da ogra ni či pče lar stvo, da obes -hra bri mo žda već pos to je će skri -ve ne grad ske pče la re. Vre me nane ma mno go: pa ra doks da je te -

ri to ri ja gra da, upra vo na ju žeggrad skog cen tra, da nas si gur ni jeza ve ti šte za pče le ne go bi lo ko jeze mljo ra dni čko po dru čje, za tro -va no naj ra zli či ti jim “po bolj šanji -ma” za brzi i što ve ći rast bi lja kako je do no se no vac. A u do me nupre ne se no ga zna če nja, sa svimdru gi zna ci go vo re u pri log to meda je kraj nji tre nu tak za us kla đe -no ko le kti vno zu ja nje, uz rad.

(Nastaviće se; knjiga SvetlaneSlapšak, iz koje Daniobjavljujunekoliko eseja, objavljena je u

biblioteci XX vek)

Mo ra da nas tu piva nin sti tu ci onal nadruš tve na moć:uz ga ja ti pče le nakro vu je mno gola kše i jef ti ni jene go uz ga ja tima ri hu anu upo dru mu, amo žda i uno sni je

Trebalo je ljude ubeditida su pčele miroljubive