leto uu vvlasotincu luvl - dobrodošli u vlasotince · leto uu vvlasotincu luvl od 1. jula do 1....

INFORMATIVNI BILTEN OP[TINE VLASOTINCE • BROJ 69-70 (249-250) • GOD. 6 (82) • MAJ – JUN 2013.

BESPLATA

N PRI

MER

AK

ISSN 1820–4643

Prvi broj Vlasine

iza{ao je

16. septembra 1926.

STRANA 4.

SMER ZA GEODEZIJSKET E H N I ^ A R E

PREKOMPONOVPREKOMPONOVANA VLASTANA VLAST

STRANA 5.

Leto uu VVlasotincuLuVl

od 1. jula do 1. avgusta

HRONIKA CRNE TRAVEHRONIKA CRNE TRAVE

GRAN PRI U ITALIJI

STRANA 7.

pp rr ee dd rr aa gg pp ee rr uu nn ii ^̂ ii }}pp oo ss ee tt ii oo vv ll aa ss oo tt ii nn CC ee

STRANA 3.

U T e h n i ~ k o j { k o l i„ M i l e n t i j e P o p o v i } “

M E F E S TM E F E S TNA VLASINSKOM JEZERU od 11. do 14. jula

STRANA 7.

2 maj-jun 2013. godine

K U L T U R N I C E N T A R V L A S O T I N C EINFORMATIVNI BILTEN OP[TINE VLASOTINCE

Adresa: M. Ore{kovi}a 1, Vlasotince, tel./faks: 016/875-314, e-mail: [email protected], ìro ra~un: 840 – 287668 – 36. Direktor: Sla|an Tasi}, Glavni i odgovorni urednik: Vesna Miltenovi}.

Redakcija: Svetlana Stankovi} (novinar), Goran Miladinovi} (sport), Vlastimir Stamenkovi} (sport), Sneàna \oki} (lektura i korektura),Boban Dimitrijevi} (prelom), [tampa: MVM - PRINT – Lebane. Bilten izlazi mese~no. Sva prava zadràva redakcija. Rukopisi se ne vra}aju.

V E S T I

I DAQE NASTAVQAMO SA HUMANITARNIM AKCIJAMA

Prin~evski par Vladimir iBrigita Kara|or|evi} 29. majaposetili su vlasotina~ko seloDadince i poloìli cve}e naspomenik Dragi{i Cvetkovi}u,predsedniku Vlade KraqevineJugoslavije uo~i Drugog svet-skog rata. Spomen obele`jenalazi se u dvori{tu osnovne{kole ~iju je gradwu, svojevre-meno, finansirao i samDragi{a Cvetkovi}.

Ina~e, Vladimir Kara-|or|evi} je najstariji sin princa Andreje iprinceze Marije, ro|enog brata kraqaPetra Drugog. Princa Vladimira iprincezu Brigitu osim me{tana Dadincado~ekao je Jovan Stojanovi}, zamenikpredsednika.

Da se podsetimo, spomen obele`jeDragi{i Cvetkovi}u podignuto je krajemjuna 2012. godine u Dadincu, rodnom seluwegovog oca Jovana, na inicijativu poz-natog vlasotina~kog ginekologa dr SlavkaKrsti}a.

V.M.

Kao {to je i najavqeno u mesecu majui junu, Forum èna SPS-a Vlasotincaimao je dve humanitarne akcije.Sredinom maja ~lanice Foruma AnaRa{i}, Sun~ica Jovi} i Jovana Spasi}bile su u poseti porodici Miti}, koja

ìvi u ataru sela Dowa Lopu{wa umahali Ostrc. Tom prilikom uru~ena jepomo} u garderobi i namirnicama, adogovorena je i odre|ena pravna pomo}.O uslovima u kojima ìvi ova porodicane treba posebno govoriti, a podatak dawihova deca svakoga dana putuju do{kole dva sata je frapantan. Negdepolovinom juna, na drugom kraju na{eop{tine, u selu Xakmanovu Forum jeposetio porodicu Milenkovi} sa{estoro dece. Pomo} u garderobi inamirnicama stigla je i u ovu porodicu,ali ovog puta obezbe|en je i jedankrevet. Ovu akciju su uspe{no sprovele~lanice Foruma èna SPS-a DanijelaMladenovi} i Jelena Joci}. U vremenuizme|u ove dve akcije Forum je bioizloèn napadima preko dru{tvenihmreà u kojima su kori{}ene bestidnelaì, a to je bio poku{aj da se javnostobmane. Sre}om, Forum je blagovremenoreagovao a dokaz da ispravno radi i pos-

tupa je da sve vi{e gra|ana u~estvuje uwihovim akcijama. Povodom ovihde{avawa na dru{tvenim mreàmazakazan je i sastanak predsedni{tvaForuma èna sa kojeg je predsednicaMarina Ili} poru~ila:

- @elim da kaèm da svi ovi napadiod strane nesavesnih qudi koji ho}e dauprqaju sve ono {to je dobro u ovomgradu ne}e pokolebati Forum ènaSPS-a da radi jo{ vi{e. Forum imaveliku podr{ku za svoje akcije {to sevidi iz broja gra|ana koji daruju svojestvari i u~estvuju u akcijama. Za onekoji imaju neke sumwe vrata prostorijeSPS-a su otvorena ponedeqkom i sre-dom od 19 do 21 ~as, kada mogu da videkako to izgleda u praksi. Nekima ovena{e aktivnosti mo`da li~e na predi-zbornu kampawu, ali odgovorno tvrdimda su ovo akcije humanitarnog karak-tera. Mi smo otvoreni za sve qude dobrevoqe, bez obzira na strana~ku pripad-nost, jer ~lan Foruma èna ne moraistovremeno da bude i ~lan SPS-a.Ovom prilikom pozivamo gra|ane kojièle da u~estvuju u na{im humanitarn-im akcijama da nam se pridruè.

B. Petrovi}

PP R I N ^ E V S K I P A R P O S E T I OR I N ^ E V S K I P A R P O S E T I ODADINCEDADINCE

Povereni{tvo Srpske Dveri uVlasotincu 24. maja, a povodom verskogpraznika Svetog ]irila i Metodija,otaca slovenske pismenosti, organizova-lo je akciju dodele zahvalnica svimsugra|anima koji su ime svoje firmeispisali }irilicom.

Tom prilikom, Aleksandar Jovi}evi},~lan Dveri - Pokret za ìvot Srbije OOVlasotince, izme|u ostalog je istakao:

– Svedoci smo, da iako je ustavomimenovana kao slu`beno pismo, }irilicadanas u svakodnevnoj upotrebi potisnutau drugi plan. Latinica je, naàlost,postala jedino komercijalno pismo uSrbiji. Ugovori banaka, ra~uni zapla}awe, nazivi firmi i kompanija se u

Srbiji pi{u gotovo iskqu~ivo latini-com. Dnevne novine koje izlaze na}irilici mogu se nabrojati na prste jedneruke, dok je gotovo nemogu}e prona}i ned-eqni ili mese~ni ~asopis koji je na}irilici. Ista, ili gotovo ista slika je iu drugim uslu`nim oblastima. îni se dase vlasnici radwi ili firmi utrkuju daimena firmi budu na engleskom jeziku,naravno na latinici. Ipak, jedan brojprivrednika nije spreman da se zaradneznatno ve}eg profita odrekne }iril-ice, kao jednog, uz veru i jezik, najva`nijegstuba nacionalnog identiteta srpskognaroda.

V.M.

I ove godine, na Veliki petak, Op{tinski odbor Nove Srbije organizovao je uli~nuakciju podele uskr{wih jaja gra|anima Vlasotinca.

Da nastupaju}e uskr{we praznike provedu u zdravqu i vesequ, u okriqu svojihporodica, tom prilikom Vlasotin~anima je poru~io Danijel Krsti}, potpredsednikOmladinske mreè Nove Srbije.

S A ^ U V A J M O ] I R I L I C U

^ E S T I T A L I P R A Z N I K

IZ FORUMA @ENA SPS-A PORUÛJU

U Galeriji Kulturnog centra na Ne{i}evom keju Op{tinski odbor Demokratskestranke 6. maja proslavio je svoju krsnu slavu \ur|evdan. Krsna slava je proslavqena uprisustvu mnogobrojnih ~lanova, simpatizera stranke kao i predstavnika drugih poli-ti~kih partija. în rezawa slavskog kola~a obavio je sve{tenik Milorad Maksimovi}.Pozdravqaju}i prisutne predsednik OO DS dr Slavoqub Mitov rekao je, daDemokratska stranka ja~a svakim danom, da je ova stranka uvek spremna da iza|e naizbore i, kao i na prethodnim, pobedi. Ovogodi{wi doma}in slave dr Kosovka Ili}slavu je predala dr Momiru Kitanovi}u.

V.M.

DEMOKRATE PROSLAVILE SLAVU

maj-jun 2013. godine 3AA kk tt uu ee ll nn oo

Predrag Peruni~i}, dràvni sekretar uMinistarstvu omladine i sporta 10. juna pose-tio je Vlasotince. Pored Vlasotinca, PredragPeruni~i} posetio je Lebane i Leskovac. Powegovim re~ima, ciq posete je obilazak terenai upoznavawe sa pravim stawem na terenu, ali ida je obilazak op{tina i gradova u Srbiji sas-tavni deo aktivnosti Ministarstva omladine isporta.

– U toku je izrada nove strategije sporta kojakao prioritete vidi {kolski sport, razvoj iunapre|ewe infrastrukture i profesionalni

sport. U planu nam je da uvedemo i {kolski ~asza u~enike od prvog do ~etvrtog razreda.Planiramo da realizujemo i akciju ferplej kojapre svega ima edukativni karakter, kako bismopreventivno delovali a u ciqu smawewa nasiqana sportskim terenima i doga|ajima – istakao jetom prilikom Predrag Peruni~i}.

Op{tina Vlasotince je kod Ministarstvaomladine i sporta konkurisala sa tri projekta

u ciqu poboq{awa funkcionisawa Sportskehale. Jedan od projekata vezan je za regulisawegrejawa, drugi za postavqawe radne podloge itre}i za zavr{etak lokala koji se nalaze usklopu hale. Vrednost ovih projekata je oko 17miliona dinara. Na novinarsko pitawe da li }ebiti odobrena sredstva za wihovu realizacijudràvni sekretar Predrag Peruni~i} je izme|uostalog rekao:

– Vrlo te{ko je u ovom trenutku preciznoodgovoriti na ovo pitawe. Vreme je sveop{teekonomske krize ali voqa postoji da krenemo sa

radom. Vlada trenutno moè da razmatra samoprojekte koji imaju kapitalni zna~aj. Mi uMinistarstvu sporta imamo malo novca kojimbi pomogli nerazvijenih 40 op{tina. Ali,nadamo se, da }e po dobijawu datuma o po~iwawupregovora sa Evropskom unijom biti omogu}enokori{}ewe sredstava predpristupnih fondo-va.“

V.M.

Op{tina Vlasotince po~ela je izradu Plana kapitalnih investici-ja i Programskog buxeta. Tehni~ku podr{ku finansira Evropska unijai Vlada [vajcarske kroz Program evropskog partnerstva sa op{tina-ma – EU PROGRES. Ovim }e se stvoriti uslovi za efikasnije tro{ewenovca iz buxeta i boqi pristup spoqa{nim izvorima finansirawa zavelike projekte, kao {to su predpristupni fondovi ili donatorskasredstva. Plan kapitalnih investicija je javni strate{ki dokumentkojim se odre|uju glavne smernice investicionog razvoja op{tine unarednih pet godina. Programski buxet prati ovaj plan i omogu}avaplanirawe javnih finansija u skladu i sa prioritetima na duì rok.Zakonom o buxetskom sistemu rok za uvo|ewe Programskog buxeta je2015. godina.

– Op{tina je usvojila Pravilnik o izradi Plana kapitalnih inves-ticija i pristupila izradi, a u toku je i prikupqawe predloga za kapi-talne investicije. Sa namerom da se gra|ani ukqu~e u ovaj proces bi}eorganizovana i javna rasprava. To je ujedno i prilika da gra|ani, pred-stavnici poslovnog sektora i grupa gra|ana, a i sve druge zaintereso-vane strane u~estvuju i daju svoje ideje o kapitalnim potrebama u zajed-nici – istakao je Marinko \or|evi}, koordinator Kancelarije zalokalni ekonomski razvoj i koordinator radne grupe za pripremuPlana kapitalnih investicija i Programskog buxeta op{tineVlasotince.

Osim u Vlasotincu Evropska unija i Vlada [vajcarske preko EUPROGRES-a pruà tehni~ku podr{ku za izradu Plana kapitalnihinvesticija i Programskog buxeta u op{tinama Nova Varo{, Ra{ka,Vladi~in Han i Medve|a.

V.M.

plan za kapitalne investiCije DR@AVNI SEKRETAR MINISTARSTVA OMLADINE I SPORTA PREDRAG PERUNIÎ] POSETIO VLASOTINCE

U T O K U I Z R A D A N O V E S T R A T E G I J E

U sali Skup{tineop{tine Vlasotince, 5.junaodràna je javna prezentacijai debata Plana kapitalnihinvesticija na{e op{tine iProgramskog buxeta. Ina~e,tehni~ku podr{ku finansiraEvropska unija i Vlada [vaj-carske preko Programaevropskog partnerstva saop{tinama EU PROGRES.Ovom prilikom pred-stavqeno je osam projekatakoji }e biti uvr{}eni upetogodi{wi Plan kapi-talnih investicijaop{tine. Projekti suvezani i za infrastruk-turno opremawe industi-jske zone, {kole u prirodisa prate}om infrastruk-turom za specijalnofizi~ko ve`bawe dece iomladine sa posebnimpotrebama, zelena ostrva useoskim naseqima, izgrad-wu i rekonstrukcijuvodovoda u seoskim mesnimzajednicama, dogradwu irekonstrukciju zgradeOsnovne {kole „8. okto-

bar“, zamenu dela fasadnestolarije i horizontalnih ivertikalnih oluka i sanacijuvodovodne i kanalizacionemreè i sanitarnih ~vorovasa opremawem kabineta zaizvo|ewe nastave u Gimnazijii Tehni~koj {koli kao iizgradwu Sportsko-tur-isti~kog centra „Vlasina“.Svaki projekat je pred-stavqen kroz ciqeve projek-

ta, o~ekivane rezultate, fazeimplementacije i izvorefinansirawa. Javnojprezentaciji prisustvovalisu zainteresovani gra|ani,predstavnici poslovnog sek-tora, udruèwa civilnog sek-tora kao i predstavniciop{tinske radne grupe zaizradu PKI, predstavnicinadle`nih institucija idrugi.

V.M.

PREZENTACIJA PLANA KAPITALNIH INVESTICIJA

OOOO SSSS NNNN OOOO VVVV CCCC IIII NNNN AAAA LLLL EEEE TTTT OOOO VVVV AAAA WWWW UUUUPrva grupa od 57 u~enika sedmog razreda iz ovda{wih osnovnih

{kola, krenula je put Gr~ke na {estodnevni odmor o tro{ku op{tine.Oni }e odmarati u letovali{tu Nea Kariklatia, u organizacijiTuristi~ke agencije Bavka turs. Osim roditeqa sedmake su na odmorispratili i predstavnici lokalne samouprave.

- U narednih {est dana, svuda gde se pojavite, predstavqa}ete svojgrad, svoju zemqu, svoju {kolu i {to je najva`nije svoje roditeqe.Nemojte nigde i nikoga da obrukate. Vi ste mladi qudi koji }e sutradanvoditi ovaj grad i zato bih voleo da se tako pona{ate - rekao je Neboj{aStojanovi}, predsednik op{tine obra}aju}i se deci.

O tro{ku lokalne samouprave tokom juna meseca odmara}e se oko 300u~enika sedmog razreda iz dve gradske i sedam seoskih {kola. Oni }e u~etiri grupe po {est dana boraviti na Egejskom moru. Za ovu namenuop{tina Vlasotince iz buxeta izdvojila je oko {est milionadinara.Sredinom juna, predsednik op{tine Neboj{a Stojanovi} pose-tio je u~enike i obe}ao da }e se akcija besplatnog letovawa za |akeorganizovati i narednih godina.

V.M.

4 maj-jun 2013. godineS k u p { t i n aS k u p { t i n a

[esta sednica Skup{tineop{tine odràna je 24. maja.Sednici je od 45 odbornika pris-ustvovalo 42, kao i ~lanoviOp{tinskog ve}a, {efovi ode-qewa op{tinske uprave i direk-tori preduze}a i ustanova ~ijisu izve{taji i programi o radubili na dnevnom redu sednice.Zapisnik sa prethodne sedniceusvojen je ve}inom glasova. Pohitnom postupku, na dnevni redstavqena je ta~ka o izgradwielektrane na biogas. Prva ta~kasednice bila je Odluka o izmenii dopuni buxeta za teku}u godinu(rebalans buxeta). Pre glasawai usvajawa rebalansa razvila sepolemika pojedinih odborni-ka.Tokom diskusije ~ula su se

mi{qewa da predloèni rebal-ans nije dobar, te da }e do krajagodine morati jo{ jednom da seradi rebalans op{tinskog buxe-ta. Predstavnici vlasti odgovo-rili su da se rebalansomomogu}ava nesmetani radop{tine, a da je i ranije, tokomjedne kalendarske godine, bilovi{e rebalansa. Nakon diskusi-je, predloèna odluka rebalansausvojena je ve}inom glasova.Slede}a ta~ka koja je izazvalaburna reagovawa odbornika bilaje Izve{taj o radu ovda{wegDoma zdravqa. Diskusijaodbornika bila je ùstra, ~ulasu se mi{qewa odbornika daprikazani Izve{taj nije vero-dostojan, da se iz wega ne vidi

rad Doma zdravqa, da se ne videdugovi koje Dom zdravqa ima isli~no. Odbornici su izneliprimedbu da u pojedinim mesnimzajednicama ne rade ambulante,da je zdravstvena za{titagra|ana lo{a. Ali, ~ulo se imi{qewe da nema nikakvihzloupotreba, da se govornicakoristi samo za dobijawe jef-tinih politi~kih poena, ali ida zdravstvena za{tita gra|anamora biti boqa. Nakon diskusi-je, Izve{taj je usvojen ve}inomglasova. Bez diskusije ipolemike usvojeni su izve{tajio radu Narodne biblioteke„Desanka Maksimovi}“ i Centraza socijalni rad. U daqem raduodbornici su bez diskusije usvo-

jili Program za{tite ure|ewa ikori{}ewa poqoprivrednogzemqi{ta, Odluku o odre|ivawunadle`nog organa za sprovo|ewepostupka davawa u zakup poqo-privrednog zemqi{ta udràvnoj svojini. Zboguskla|ivawa sa zakonom, na ovojskup{tini usvojeni su statutijavnih preduze}a. Doneta je odlu-

ka o izgradwi elektrane na bio-gas.

Odbornici su na ovoj sedniciza zamenika direktora Domazdravqa imenovali dr NeluMilenkovi}. VladislavGorunovi}, odbornik SPS-a jepodneo ostavku na mestoodbornika iz li~nih razloga.

V.M.

S A [ E S T E S E D N I C E S K U P [ T I N E O P [ T I N E V L A S O T I N C E

USVOJEN REBALANS

Izlo`ba termovizijskih fotografija tipskih zgrada sa podru~ja op{tineVlasotince otvorena je 10. juna u Giginoj ku}i. Izlo`ba je organizovana u okvirunastavka aktivnosti na realizaciji projekta "Energetska efikasnost u zgradarstvu".Ina~e, projekat se sprovodi u 30 op{tina u Srbiji. Realizaciju projekta sprovodiMinistarstvo gra|evinarstva i urbanizma Republike Srbije, Nema~kaorganizacija za me|unarodnu saradwu (GIZ) i op{tina Vlasotince.

Goran Vu~kovi}, koordinator projekta istakao je tom prilikom, da jeop{tina Vlasotince prepoznala zna~aj energetske efikasnosti i pred-stavqa jednu od op{tina u kojoj se projekat realizuje, te da je ovo pri-lika da vlasnici objekta koji su u~estvovali u projektu dobiju ener-getske paso{e.

U ime lokalne samouprave prisutnima se obratio Marinko\or|evi}, koordinator Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj inaglasio, da je vlasotina~ka op{tina jedna od deset u jugoisto~nojSrbiji u kojoj se projekat realizuje. Realizacija ovog projekta bitna jejer projekat omogu}ava podizawe svesti gra|ana Srbije o zna~aju u{tedeenergije i potencijalnim investicionim i neinvesticionim merama zapoboq{awe energetske efikasnosti.

Anita Brajovi}, predstavnica GIZ-a podsetila je da se projekatsprovodi od 2010. godine i da je Pravilnik o sertifikaciji ura|en 2012.godine. Kampawa sadrì tri kqu~na elementa, predstavqawe rezulta-ta energetskih analiza, javnu debatu u op{tinama i gradovima iaktivnosti koje svaka lokalna samouprava samostalno obavqa zakonkretnu energetsku analizu i termografsku dokumentaciju lokalnihstambenih zgrada.

Dejan Igwatovi}, profesor sa Arhitektonskog fakulteta uBeogradu istakao je, da se analizom dobija ta~na slika o tome gde objek-

ti zadràvaju enegiju, isto tako i gde je gube.Ovom prilikom vlasnicima objekta na kojima je ura|eno termovizijsko

fotografisawe dobili su elaborate energetske efikasnosti i energetske paso{e. V.M.

IZLO@BA TERMOVIZIJSKIH FOTOGRAFIJA

Na sedmoj sednici Skup{tine op{tineVlasotince, odrànoj 26. juna, lokalna vlast uVlasotincu je prekompovana. Naime, lokalnu vlastsada ~ine i Demokratska stranka i Nova Srbija, avlast su napustili GG "Privrednici Vlasotinca".Vlast su, na osnovu pro{logodi{weg koalicionogsporazuma, ~inili SPS, URS, SNS i GG

„Privrednici Vlasotinca“. Pre po~etka radaSkup{tine, po dnevnom redu, Dragan Spasi}, v.d.predsednika OO SNS Vlasotince i pomo}nikpredsednika obavestio je odbornike da je uodborni~ku grupu SNS pre{lo i sedmoro odbornikagrupe GG „Privrednici Vlasotinca“. On je tada dodao,da ova odborni~ka grupa nije u~estvovala u nikakvim

pregovorima oko formirawa nove vlasti,ali i da SNS ne}e opstruirati novo-formiranu vlast. Ina~e, JovanStojanovi}, zamenik predsednika op{tineiz GG „Privrednici Vlasotinca“ podneo jeostavku ju~e, a dan pre toga 28 odbornikapodnelo je zahtev za wegovu smenu i smenudva ~lana Op{tinskog ve}a koja pripadajuovoj grupaciji. Na sednici je pro~itanaostavka, u kojoj je dotada{wi zamenikpredsednika op{tine Jovan Stojanovi}izme|u ostalog rekao, da je u radu nailaziona opstrukciju ~oveka ~iji je zamenik bio,i da je to jedan od razloga {to podnosiostavku. Skup{tina je prihvatila wegovuostavku, a za zamenika predsednikaop{tine odbornici su izabrali drSlavoquba Mitova, odbornika DS-a.Predsednik op{tine Neboj{a Stojanovi},zahvaquju}i na dosada{woj saradwi JovanuStojanovi}u, a obra}aju}i se odbornicima

a i gra|anima Vlasotinca kazao je, da ne èli da kaènijednu lo{u re~ o svom doskora{wem zameniku, da gaceni i po{tuje kao ~oveka i privrednika, te da smatrada je on imao lo{e savetnike sve vreme mandata koji suga na kraju i doveli do ovakve situacije.Novoizabrani zamenik predsednika dr SlavoqubMitov zahvaquju}i se na dobijenom poverewu rekao je,izme|u ostalog, da ne}e davati nikakva obe}awa, daveruje u {iroke koalicije i da se nada da }e biti{irokih koalicija i na republi~kom nivou i nagoves-tio je red, rad i disciplinu. Na ovoj sednici za~lanove Op{tinskog ve}a izabrani su SlobodanStankovi}, predstavnik Nove Srbije i DraganStamenkovi}, predstavnik DS. Na ovoj sedniciSkup{tina je potvrdila mandat odborniku dr \or|uDimitrijevi}u sa liste Ivica Da~i} - SPS - PUPS.Bez diskusije, ve}inom glasova, usvojen je rebalansbuxeta, zavr{ni ra~un op{tinske uprave, izv{taji oradu preduze}a koji su bili na dnevnom redu, kao iostale ta~ke dnevnog reda.

Na ovoj sednici odbornici su za v.d. direktora JKP„Komunalac“ imenovli Novicu Tasi}a, za direktoraSRC „Vlasina“ Petra Cvetkovi}a, dosada{weg v.d.direktora. Za v.d. direktora JP „Direkcija za urban-izam i izgradwu“ imenovan je Bo{ko Stan~i}, a za v.d.direktora JP „îsto}a“ imenovan je ZoranStojiqkovi}.

V.Miltenovi}

S A S E D M E S E D N I C E S K U P [ T I N E O P [ T I N E

PROMEWENA VLADAJU]A KOALICIJA

maj-jun 2013. godine 5CRNA TRAVA CRNA TRAVA

crnotravci dobitniCi„dobriînog prstena“

U~enici od 1. do 4. razreda O[„Aleksandar Stojanovi}“ u Crnoj Travidobitnici su nagrade koju dodequje de~ji~asopis Vitez. Naime, oni su 11. majaposetili Beograd i prisustvovalisve~anosti povodom dodele nagrade„Dobri~in prsten“, a koju su dobili zasvoje literarne radove. Ovo je bila pri-lika da se mali Crnotravci druè sasvojim vr{wacima iz cele Srbije, pozna-tim piscima i glumcima.

– Toga dana bilo je zadovoqstvo bitina tom mestu i takvom skupu. Ovo jepotvrda da se radom i zalagawem moè i

u dru{tvu najboqih – rekao je u~iteqPredrag Mateji}, koji je sa u~enicima iwihovim roditeqima boravio uBeogradu.

Putovawe i posetu Beogradu zau~enike i wihove roditeqe omogu}ila jelokalna samouprava Crne Trave. Popovratku iz Beograda malenu delegacijuprimilo je rukovodstvo crnotravskeop{tine, a mali{ani su se zahvaliliobe}av{i da }e se i tokom daqeg {kolo-vawa potruditi da se uvek na|u me|unajboqima.

V.M.

Istorija crnotravske Tehni~ke {koleje za diku i ponos i po~iwe jo{ od 15. sep-tembra 1919.godine kada su zapo~ete obra-zovno-vaspitne aktivnosti sakamenoreza~kim kursom, uz odobrewetada{weg Ministarstva gra|evine.

– Mnogo je kvalitetnih kadrovaiznedrila na{a {kola i to pre svegagra|evinskih tehni~ara, od kojih sumnogi posle toga zavr{ili fakultete, apotom svoje znawe iskazali kao profe-sori u {kolama i na fakultetima, i kaovrsni operativci i graditeqi na mnogimgra|evinskim objektima u svetu i na{ojzemqi – zapo~iwe pri~u o samoj {koliwen direktor Radoje Jovi}.

Kakve su sada prilike u va{oj {koli sobzirom da iz osnovnih {kola izlazi svemawe |aka?

– Ni{ta boqe no {to je i u drugim sre-dinama. Kod nas i puno teè zbog~iwenice da {kola gravitira na podru~jugde je sve mawe |aka u osmogodi{wim{kolama. Dolaze nam deca iz Vlasotinca,Pirota, Surdulice, Vrawa, Vladi~inogHana, kao i iz [umadije.

Koliko ste imali |aka ove {kolskegodine koja je, evo, na zavr{etku?

– U sva ~etiri razreda gra|evinske iekonomske struke bilo je 160 u~enika.

Crna Trava slovi kao kolevkagra|evinarstva, ali je, o~igledno, mawezainteresovane dece za upis na profilgra|evinskog tehni~ara.

Koji }e obrazovni profil va{a {kolaod jeseni upisivati?

– U posledwih nekoliko godina skoroda je u potpunosti prestalo interesovaweza zanimawe gra|evinskog tehni~ara, ijedva da smo uspevali da upi{emo zakons-

ki minimum tog profila. Zahvaquju}irazumevawu nadle`nog ministarstva odove {kolske godine obrazova}emou~enike za geodetske tehni~are - geome-tre. Posle Ni{a jedino na{a {kola najugu Srbije ima}e ovakav obrazovni pro-fil, i ve} smo imali veliki broj pozivaiz bliè okoline a i ~itave Srbije kojiiskazuju interesovawe za upis ovog obra-zovnog profila. O~igledno da u Srbijimalo ima geodetskih tehni~ara i zato

}emo imati sigurno veliki broj kandida-ta za upis u prvi razred.

Kakvu saradwu imate sa lokalnomsamoupravom?

– Veoma korektnu i odgovornu u svakompogledu. Predsednik op{tine SlavoqubBlagojevi} sa svojim saradnicima imavisok stepen razumevawa za potrebe na{e{kole. @elim posebno da istaknem dana{a lokalna samouprava pla}atro{kove boravka u domu desetoriciu~enika slabog materijalnog stawa.

Koje pogodnosti jo{ nudi va{a {kola?– Imamo izuzetno kvalitetan nastavni

kadar, kao i druge infrastrukturne

pogodnosti, jer dobro arhitektonskore{ewe same {kole omogu}uje wenimu~enicima veoma prijatan boravak usamom objektu, gde u~enici svojeaktivnosti mogu da obavqaju unutar same{kole. U okviru {kolske bibliotekepostoji kwi`ni fond za ekonomsku igra|evinsku struku i u~enici tu pogod-nost mogu da koriste besplatno.Raspolaèmo jo{ i sa kwi`nim fondom

od 12.000 kwiga stru~nog i op{teg obrazo-vawa. Svi upo{qenici ~ine sve da se svina{i u~enici ose}aju prijatno u {koli isamom domu, a to }emo sa puno voqe ielana ~initi i u godinama koje su prednama, jer smo svi mi, u {koli, zbog te decei wihovog stru~nog obrazovawa ikvalitetnog usmerewa, {to nam je, ina~e,i radna obaveza – kaè nam na kraju raz-govora preduzimqivi direktor dipl.ingRadoje Jovi}. V.Stamenkovi}

nov obrazovni profil

talenat koji stasava u maloj sredini

Male sredine ìve, imaju du{u, nude lepotu. U wima stasavaju malobrojni ali uspe{niu~enici, me|u kojima je i Jelena Zlatanovi}, u~enica IV razreda O[ „AleksandarStojanovi}“ – Crna Trava, odeqewe u Gradskoj. Ona je i ove {kolske godine imala punouspeha na mnogobrojnim likovnim i literarnim konkursima, republi~kog i me|unarodnogkaraktera. Me|u wima su: „De~je liparskeve~eri“ Srpska Crwa – osvojeno prvo mesto,„Radionica basnopisaca“ Beograd – drugomesto, „Otaxbina i sloboda…“ Surdulica –prvo mesto, ZZJZ Leskovac „Dan bez duvanskogdima“ – prvo mesto, SSK „Mihail Babinka“Novi Sad - tre}e mesto itd.

Jelena je odli~na u~enica, od prvog razredau~estvuje na mnogobrojnim konkursima i imazapaène rezultate. Marqiva je, kreativna iveoma motivisana za izradu literarnih ilikovnih radova. Naravno, wena uspe{nost seogleda i u ostalim nastavnim predmetima ivannastavnim aktivnostima.

Do ovih rezultata se do{lo velikim zala-gawem u~iteqice Qiqane Gligorijevi}, kojave} nekoliko godina unazad beleì izuzetneuspehe sa svojim u~enicima a koja se tako|euspe{no bavi pisawem i ima zapaène rezul-tate na mnogim kwièvnim konkursima.

V.M.

Pred{kolci crnotravskog vrti}a „Mladost“ su zajedno sa svojim drugarima izvrti}a 5. juna u centru Crne Trave priredili prigodan program za svoje roditeqe izainteresovane sugra|ane.

Kola`nim sadràjem budu}i prvaci obeleìli su kraj pred{kolske godine uvrti}u. Prisutni su imali priliku da uìvaju u folklornom nastupu, pa~jem ipingvin plesu. Na kraju nastupa budu}im osnovcima uru~ene su diplome.

Zavr{nu priredbu organizovali su Pred{kolska ustanova “Mladost“,Kancelarija za mlade i Omladinski klub Crna Trava.

ZAVR[NA PRIREDBA

P R E D [ K O L A C A

U TEHNI^KOJ [KOLI „MILENTIJE POPOVI]“

U CRNOJ TRAVI OD OVE [KOLSKE GODINE

USLUGE DOMA 3.900 DINARAU sklopu {kole postoji i radi Dom za u~enike, ~ije sme{tajne kapacitete koristi

42 u~enika.– U domu moè da stanuje 76 u~enika u 24 sobe sa trokrevetnim krevetima. U~enici

koji stanuju u domu imaju sva tri obroka, i to na mese~nom nivou ko{ta skromnih 3.900.Najve}i deo dece sa strane koristi usluge doma i oni do sada nisu imali nikakvihprimedbi na rad osobqa i kvalitet pruènih usluga u domu – informi{e nas direk-tor Radoje Jovi}.

OD NAREDNOG MESECA USLU@NI CENTARRadovi na izgradwi crnotravskog Uslu`nog centra privode se kraju. Zavr{ava se

adaptacija nekoliko kancelarija u op{tinskoj zgradi gde }e Uslu`ni centar bitisme{ten. Vr{i se adaptacija i fasada zgrade ~ime }e se dobiti boqa termoenergets-ka efikasnost. Uslu`ni centar }e Crnotravcima omogu}iti boqu i brù uslugu pri-likom dobijawa neophodnih dokumenata. Po planu, Centar sa radom treba da krenekrajem juna meseca. Ukupna vrednost projekta je 42.500 evra, od toga Evropska unija i{vajcarska Vlada daju 37.100 evra, ostala sredstva obezbedila je op{tina Crna Trava.

6 maj-jun 2013. godine gg rr aa dd ss kk aa ss ll aa vv aagg rr aa dd ss kk aa ss ll aa vv aa

Vojni orkestar Ministarstva odbraneSrbije „Stanislav Bini~ki“ nastupio je21. maja na platou ispred zgrade op{tine.Orkestar se predstavio raznovrsnimrepertoarom i odu{evio sve prisutne.Ina~e, bogat repertoar obuhvatio je kakostranu tako i doma}u muziku, a sam nastupupotpunili su solisti~ki nastupiMerime Wegomir i êde Markovi}a. Teve~eri prisutne je pozdravio i predsednikop{tine Neboj{a Stojanovi}, ~estita-

ju}i Svetog Nikolu, slavu Vlasotinca.Vojni orkestar „Stanislav Bini~ki“

slovi za najstariji orkestar u Srbiji.Osnovan je davne 1889. godine, a osnovao gaje kraq Aleksandar Obrenovi}. Vredno jepomenuti da je jedan od utemeqiva~aorkestra i poznati srpski kompozitorStanislav Bini~ki, ~ije ime orkestarnosi.

V.M.

Vlasotin~ani su i ove godine 22. majaproslavili gradsku slavu prenosmo{tiju Svetog oca Nikole. Rezaweslavskog kola~a obavili su sve{tenicivlasotina~ke crkve uz prisustvo mnogo-brojnih gra|ana ali i ~elnih qudi vla-sotina~ke op{tine. êstitaju}i slavugra|anima Vlasotinca predsednikop{tine Neboj{a Stojanovi} je tomprilikom rekao:

– I ove godine uprili~ili smotradicionalnu manifestaciju DaniVlasotinca, kojom ve} godinama unazadobeleàvamo i proslavqamo SvetogNikolu, gradsku slavu . Mi smo se, kao i

ranijih godina, potrudili da organizuje-mo programe razli~ite sadrìne, kakobismo zadovoqili ukuse i starijih imla|ih ìteqa na{eg mesta. Ako jesvako dobro delo molitva Bogu, kao {tokaù na{u sveti oci, nadam se da smo imi uradili ne{to dobro daju}i gradskojslavi zna~aj koji zasluùje.

Ovom prilikom nastupile su i mla|egrupe Folklornog ansambla„Crnilovi}“. Tradicionalni doma}ingradske slave bio je Kulturni centarVlasotince.

V.M.

PROSLAVQENAGRADSKA SLAVA

VOJNI ORKESTAR ODU[EVIO VLASOTINÂNE

Ve~erwi deo programa proslavegradske slave po~eo je nastupom ~lanovaPlesnog kluba Fantasy. Oni su se tom pri-likom predstavili standardnim i latinoplesovima i nastupom vi{e strit densformacija, u koreografiji Novice\oki}a.

Nakon nastupa sedamdesetak ~lanovaovog kluba usledio je blok narodneizvorne muzike.

Folklorni ansambl – Crnilovi} pred-stavio se Vrawanskom svitom, Igrama iz[umadije, Igrama iz leskova~kog kraja.

Prvi tim Ansambla premijerno je izveo[opske igre, u koreografiji BraceStojkovi}a, dok se za muziku pobrinuoBratislav Val~i}. KUD „Bratstvo“ izveo jetom prilikom Igre iz Pomoravqa, Igre izokoline Leskovca, Igre iz Srbije iVlasotina~ke romske igre, u koreografijiMarka Stanojevi}a.

âk ni neumoqiva ki{a nije omela bro-jne izvo|a~e programa da sa osmehom nalicu, uz neverovatnu èqu i energiju,koncert izvedu do kraja.

S.S.

Povodom gradske slave dana Prenosamo{tiju Svetog oca Nikolaja, Kulturnicentar Vlasotince priredio je vi{ekulturno-umetni~kih i zabavnih mani-festacija.

U ponedeqak, 22. maja uGaleriji Kulturnog centra pre-mijerno je prikazan dokumen-tarni film Neboj{e Ili}aIlketa „Jubilej – Put uItaliju“ dok je u saradwi saDomom kulture u Vu~juprire|ena izlo`ba slika nasta-la tokom trajawa likovnekolonije u Vu~ju.

Film „ Jubilej – Put uItaliju“ autora Neboj{e Ili}anastao je tokom trajawa 50.Me|unarodnog festivala tur-isti~kog filma koji je odrànjuna meseca 2012. godine u Le}eu.

Na ovom Festivalu nagra|enje film Neboj{e Ili}a „Put naGoru“. Posebnu pa`wu javnostii medija privukao je gest slikaraBratislava An|elkovi}a iz Vu~ja, koji jetom prilikom predsedniku Festivala g.Antoniu Konteu poklonio sliku PapeJovana 2, ra|enu na kamenu plo~aru izreke Vu~janke a baziliku Dileuku dari-vao svojom slikom Madone, ra|enu nakamenu sa Kukavice.

Neboj{a Ili} je kroz filmskekadrove snimqene u Le}eu pokazao da jeumetnost, ovog puta slikarstvo i film,postavila mostove pribliàvawa me|unarodima i da ona bri{e granice me|uqudima ma gde oni ìveli, ma ~ime sebavili i ma kojoj veri pripadali.

„Kada pro|u svetovi i vekovi osta}esamo Bo`ji pe~ati o narodima, to suwihovi umetnici i mudraci“, poruka jekoju je autor poslao gledaocima kroz

izuzetno osmi{qenu filmsku pri~u.Bratislav Bata An|elkovi} je potom

govorio o slikama nastalim tokom tra-jawa desete i jedanaeste likovne koloni-je pod nazivom „Skobaqi} grad“, koji

duè od jedne decenije organizuje Domkulture u Vu~ju. U~esnici kolonije bilisu inspirisani Jasi~kim ravni{tem kojese nalazi u blizini hotela „Vlaina“, alislikama je svakako veliki pe~at dala ijedinstvena lepota kawona reke Vu~jankepodno Skobaqi} grada, kao i ostaci ove,nekada, velelepne tvr|ave.

Iste ve~eri Fiorentino Nutrikatonajavio je organizovawe Me|unarodnogfestivala turisti~kog, ekolo{kog,sportskog i kulinarskog filmaMEFEST – 2013, koji }e se odràti naVlasinskom jezeru od 11. do 14. jula ovegodine kao i likovnu koloniju koja }e naVlasinskom jezeru po~eti tri dana rani-je.

S. Stankovi}

POKRETNE I SLIKE NA PLATNU ZA ZAQUBQENIKE U UMETNOST

Ove godine festival de~jih pesama„Srebrna sirena“, koji ve} osamnaest god-ina organizuje O[ „8. Oktobar“ odràn jena Dan gradske slave 22. maja. Pre neko-liko godina festival je pre{ao granice{kole i postao regionalno takmi~ewe.O~ekuje se da „Srebrna sirena“ dobijerepubli~ki karakter. Na takmi~ewuu~enici pevaju de~je pesme i pesme iz{kolskog programa a svoje mesto dobila sui deca kompozitori.

U centru grada nastupali su osnovciiz: Ni{a, Trstenika, Leskovca, Lebana,Grdelice,Guberevca, Brestovca,Bo{waca, Manojlovca, Bogojevca iVlasotinca.

Najtalentovaniji osnovci takmi~ili suse u tri kategorije.

Ove godine podr{ku organizatorimapruìlo je Udruèwe muzi~kih i balet-skih pedagoga Srbije

U kategoriji u~enika od prvog do ~etvr-tog razreda pobedila je Isidora Gruji} izLeskovca, drugo mesto pripalo je Na|iRan|elovi} iz Leskovca dok je tre}emesto zauzela Emilija Dimitrijevi} izVlasotinca. U kategoriji u~enika od petogdo osmog razreda pobedila je An|elaLepojevi} iz Vlasotinca, druga je MilicaHaxi – \oki} iz Vlasotinca dok je tre}emesto pripalo Aleksandri Miti} izManojlovca. Jovana Miti} iz Manojlovca

pobedila je u kategoriji dece kompozitoradok je specijalna nagrada sveukupnompobedniku festivala dodeqenaAleksandru Nikoli}u iz Ni{a.

Po re~ima organizatora takmi~ewaovaj festival predstavqa simbol {kole„8. Oktobar“, istovremeno gradi mostoveprijateqstva me|u |acima i prosvetari-ma iz {kola ovog dela Srbije i podsti~erazvoj muzi~ke kulture u {kolama. Ovegodine on je odràn na profesionalnojbini uz odli~no ozvu~ewe, za{ta sepobrinula lokalna samouprava.

Na republikom takmi~ewu odrànom uNovom Be~eju, ekipa O[ „8. Oktobar“ osvo-jila je prvo mesto za najboqi horski nast-up u kategoriji niìh razreda.

Iako je ovo tek drugo u~e{}e natakmi~ewu horova, vlasotina~ki osnovcisu pozlatili svoj nastup. To samo govorida se posledwih godina razvoju iunapre|ewu muzi~ke kulture u {koli „8.Oktobar“ poklawa veoma velika pa`wa.

Zbog toga nimalo nije iznenadilanagrada koju je nedavno Udruèwemuzi~kih i baletskih pedagoga Srbijedodelilo nastavniku muzi~ke kulture uovoj {koli Bojanu Ceni}u. On je dobiogodi{wu nagradu za svoj stru~no-pedago{ki rad.

S. Stankovi}

PLES I KOLO UPRKOS KI[I

ODR@AN MUZI^KI FESTIVAL DE^JIH PESAMA

PUNOLETSTVO „SREBRNE SIRENE“

IZLO@BOM SLIKA I PROJEKCIJOM FILMAPOÊLO OBELE@AVAWE GRADSKE SLAVE

maj-jun 2013. godine 7KK uu ll tt uu rr aa

U Vlasotincu je 10. juna odrànakonferencija za novinanre povodomorganizovawa sedamnaestogMEFEST-a, Me|unarodnog festi-vala turisti~kog, ekolo{kog, sport-skog i kulinarskog filma iobeleàvawa dve decenije od wegovogosnivawa. Ova manifestacijaodrà}e se od 11. do 14. jula naVlasinskom jezeru.

Goste i brojne novinarske ekipenajpre je pozdravio Neboj{aStojanovi}, predsednik Op{tineVlasotince, koji je poèleo uspe{noorganizovawe ovog zna~ajnog film-

skog de{avawa i naglasio da }esedi{te Direkcije MEFEST-aubudu}e biti u Vlasotincu.

Predsednica Festivala SlavicaGruba~ – Azinovi} je tom prilikompodsetila da je MEFEST nastao 1993.godine, kao vrhunski kulturnidoga|aj, koji je imao za ciq popular-izaciju filmske kulture, kroz doku-mentarne filmove sa univerzalnimtemama i da se tokom svog trajawaodràvao na Zlatiboru, Fru{kojGori, Kopaoniku i na Srebrnomjezeru.

– Energija po~etka je ona najja~aenergija, energija mladosti. Na{Festival na Vlasinskom jezeru, nakon~etvorogodi{we pauze, ponovo dobijatu energiju po~etka i mladosti.MEFEST obnavqamo zahvaquju}iinicijativi Antonija Kontea iuspe{noj realizaciji porodiceNutrikato – istakla je SlavicaGruba~ – Azinovi}.

Po wenim re~ima GavriloAzinovi}, tvorac MEFEST-a, umeo jete 1993. godine i narednih petnaestgodina da prepoznaje, podsti~e iokupqa qude oko ideje Festivala ikao da nam danas poru~uje da nije sveistraèno, da nam rasko{na lepotaVlasinskog jezera nudi mogu}nostnove saradwe, novih putovawa putempokretnih i nepokretnih slika inovih saznawa.

Generalni direktor MEFEST-aAndrea Nutrikato je tom prilikomistakao da je wegov motiv za organi-zovawe Festivala na Vlasinskomjezeru, namera da se taj deo Srbijepromovi{e kao biser netaknuteprirode. On je tom prilikom najavioi odràvawe likovne kolonije naVlasinskom jezeru u ~ijem }e raduu~estvovati tridesetak najboqihslikara iz cele Srbije, kao iodràvawe tradicionalne mani-festacije „Vlasinsko leto“.

Umetni~ki direktor i selektorFestivala Ratko Orozovi} je tomprilikom istakao da je od pristiglih240 filmova iz 30 zemaqa sveta selek-ciju pro{lo 73 filma.

Stigao nam je veliki brojodli~nih, kvalitetnih filmovavisoke produkcije. Doma}i filmovi,iako ra|eni u skromnijim tehni~kimuslovima, obiluju veoma originalnimidejama, pristupima i filmskimpri~ama - istakao je Ratko Orozovi}.

Predsednik ìrija NikolaLorencin je istakao zna~aj ~iweniceda je MEFEST zadrào me|unarodnikarakter. U trenutku kada se u zemqiprebrojava svaki dinar stvorena jemogu}nost da se svetu pokaè {ta smou~inili u oblasti dokumentarnogfilma i da svet dovedemo u ovaj deo

Srbije.– MEFEST je postao ozbiqna

insitucija, koja je pobudila radoz-nalost onih koji se bave dokumentarn-im filmom – istakao je NikolaLorencin.

Pored Gavrila Azinovi}a, tvorcaMEFEST-a on je podsetio i na zna~ajAleksandra Sa{e Petrovi}a za ute-meqavawe ove filmske manifestaci-je u Srbiji.

– Va`na je i ~iwenica da su doku-mentarni i kratkometra`ni filmovirazli~itih formata najzad dobilisvoje festivalsko mesto i da imaju sveve}i prostor da budu prikazivani jerje sve vi{e festivala sa specijalizo-vanim karakterom, odnosno tem-atikom – dodao je Nikola Lorencin.

Ove godine na MEFEST-u }e setakmi~iti filmovi iz: Srbije, BiH,Italije, Ma|arske, Irana, Austrije,Norve{ke, Holandije, Poqske,Azerbejxana, Brazila, Rumunije,Ukrajine, Hrvatske, Bugarske,Litvanije, Francuske, SAD, Rusije,Kanade, Australije, Egipta,Paragvaja, Letonije, Iraka,Kazahstana, Gr~ke i ê{ke.

S obzirom da je odli~no razra|enastruktura nagra|ivawa, nagradeodraàvaju sadràjnu raznolikostfilmova pristiglih na MEFEST.

Pored nagrada koje nose ime osni-va~a ovog Festivala GavrilaAzinovi}a i Aleksandra Sa{ePetrovi}a, bi}e dodeqene nagrade pokategorijama, za najboqi turisti~ki,ekolo{ki, sportski i kulinarskifilm. Planirane su i nagrade za orig-inalni scenario, filmskufotografiju, zvu~ni dizajn, kulturniaspekt turizma, zanatstvo, seoski iekolo{ki turizam.

Ovogodi{wi MEFEST }e svakakopomo}i da svet upoznamo sa veomavrednom kulturnom ba{tinom iizuzetnim prirodnim bogatstvimana{e zemqe, da pokaèmo da jesmo ida smo oduvek bili onaj lep{i,kreativniji deo sveta.

Svetlana Stankovi}

OVE GODINE MEFEST NA VLASINSKOM JEZERU

NAKON ÊTIRI GODINE PONOVO SE ORGANIZUJE MEFEST

Povodom pripreme ovogodi{wegMEFEST-a Vlasotince je posetio AntonioKonte, po~asni predsednik Festivala.

On je tom prilikom izrazio velikozadovoqstvo {to se nakon pauze od ~etirigodine ponovo organizuje Me|unarodni fes-tival turisti~kog, ekolo{kog, sportskog ikulinarskog filma u Srbiji, nastao naZlatiboru pre dvadesetak godina, na inici-jativu novinara Gavrila Azinovi}a.

Posle Vrdnika, Brusa i VelikogGradi{ta, 17. MEFEST se ove godine,odràva u o~aravaju}em predelu Vlasinskogjezera.

– Na svim ovim festivalima sam u~estvo-vao bez prekida. Ove godine u~estvujem u svo-jstvu po~asnog predsednika. MEFEST je

tokom svih ovih godina okupqao stotinereìsera, predstavnike doma}ih i stranihmedija, koji su zna~ajno doprineli tome da

Srbiju u svetu boqe upoznaju i pomognu da sestvori veliki lanac turisti~ke i kulturnerazmene na svim kontinentima – istakao jeAntonio Konte.

Po wegovim re~ima, kinematografija iturizam su nepobedivi dvojac ve} duè odpedeset godina, nastao sa najstarijim festi-valom ovog tipa, italijanskim, na kome jestvoren slogan koji se koristi na svim fes-tivalima koji su deo Saveta me|unarodnihfilmskih festivala (ITCO):„Kinematografija i turizam doprinoseupoznavawu i miru me|u narodima“.

– Ovu poruku posla}emo svetu i ovegodine sa Vlasinskog jezera sredinom julameseca – poru~io je Antonio Konte, osniva~Festivala turisti~kog filma u Veneciji

1962. godine i predsednik Evropske tur-isti~ke {tampe.

S.S.

Najnovije filmsko ostvarewe Neboj{eIli}a Ilketa, dokumentarni film „MobiDik – zemqa koja plovi“ nedavno je naFilmskom festivalu u portugalskom graduSesimbra osvojio tre}e mesto, u kategorijiZa{tita prirode i ìvotiwskog sveta. NaFestivalu je u takmi~arsku selekciju u{lo86 filmova iz 17 zemaqa.

Na Festivalu dokumentarnog filma„Zlatna buklija“, koji je odràn u VelikojPlani ovaj film je u oblasti ekologije osvo-jio prvo mesto i nagradu Zlatna buklija.

Na Sremfilm festu, koji je odràn od 22.do 24. maja u [imanovcima specijalnenagrade dobili su filmovi Neboj{e Ili}a„Mobi dik – zemqa koja plovi“ i drugi deofilma „Kamen drevnog sneva~a“. Re~ je ome|unarodnom festivalu dokumentarnogfilma iz oblasti turizma i ekologije.

Specijalno priznawe za najnoviji filmvlasotina~ki autor dobio je u Gr~koj, naInternacionalnom festivalu turisti~kogfilma koji je odràn u Amorgosu.Istovremeno je u ovom gradu odràn i 11.Internacionalni skup kulture i turizma nakome je ovaj film prikazan.

Krunu ovogodi{weg uspeha Neboj{iIli}u predstavqa Gran pri koji je dobio zafilm „Mobi dik – zemqa koja plovi“ na 51.Me|unarodnom festivalu turisti~kogfilma, koji je odràn od 19. do 23. juna uLe}eu. Istovremeno, Neboj{i je dodeqena ispecijalna poveqa za filmsko stvarala{tvoi doprinos realizaciji i afirmaciji svet-

skog turisti~kog i ekolo{kog filma, poseb-no filmskog festivala u Le}eu. Festival jepo~eo i zavr{io se projekcijom Ilketovogfilma „Put u Italiju“. Takmi~ilo se 200filmova iz 50 zemaqa sveta.

S. Stankovi}

A N T O N I O K O N T E

P O D R @ A V A M O B N A V Q A W E M E F E S T A

N I @ U S E F E S T I V A L I I N A G R A D E

N E B O J [ I I L I ] U

gran pri u italiji

SVEÂNOST ZA MATURANTE

8 maj-jun 2013. godineO b r a z o v a w eO b r a z o v a w e

Od septembra meseca osnovnim i sredwim{kolama omogu}i}e se pristup elektronskoj eviden-ciji uvo|ewem takozvanih elektronskih dnevnika.Sve zainteresovane {kole mo}i }e da koristebesplatni softver za vo|ewe elektronskih dnevni-ka pod nazivom „Transparentna {kola“. Ovaaplikacija je instalirana na centralnom serverukoji se nalazi u op{tini i omogu}i}e prakti~noneograni~eni broj korisnika bez dodatnih ulagawau ra~unarsku opremu. Wu je mogu}e koristiti u pros-torijama {kole ali i sa bilo kog ra~unara koji imapristup Internetu.

– Dve osnovne i dve sredwe {kole u Vlasotincu,kao i sve seoske osnovne {kole sa podru~ja na{eop{tine koje imaju pristup Internetu mo}i }e dakoriste aplikaciju „Transparentna {kola“. Uzpo{tovawe bezbedonosnih procedura propisanihzakonom aplikacija omogu}ava profesorima evi-denciju rasporeda ~asova sa nastavnim planom, brzi jednostavan unos i pregled ocena, evidencijuizostanaka, pohvala i opomena u~enika, najavu kon-trolnih i pisanih zadataka, postavqawe skripti sa

nastave i podsetnik profesora – rekao je Marinko\or|evi}, koordinator Kancelarije za lokalniekonomski razvoj op{tine Vlasotince.

Aplikacija }e koristiti roditeqima koji }euvo|ewem tzv. elektronskih dnevnika putem SMS-aili elektronske po{te dobijati obave{tewa o oce-nama svoje dece, o eventualnim izostancima sa nas-tave, informacije o najavqenim pismenim zadaci-ma, zakazanim roditeqskim sastancima, pohvalamai opomenama koje su deca dobila, a istovremenoroditeqima omogu}ava direktnu komunikaciju sau~iteqima, nastavnicima i profesorima.

Ina~e, besplatni softver za vo|ewe elek-tronske evidencije u {kolama op{tina Vlasotincadobila je jer je bila jedna od 5 lokalnih samoupra-va koje su se javile na poziv preduze}a Mega Trendinèwering iz Beograda. Ovo preduze}e je pozivuputilo lokalnim samoupravama koje su u prethod-nom periodu koristile wihove usluge.

V. Miltenovi}

U ciqu da pro-movi{e podru~ja svogarada i da budu}im sred-wo{kolcima predstavisvoje aktivnosti imogu}nosti Tehni~ka{kola je 5. majapriredila izlo`busvojih radova, modnureviju i prigodanprate}i program.Promocija {kole orga-nizovana je podsloganom „Tradicija kao inspiracija za uspeh itrajawe“.

Predstavqamo vam svoje radove kako bismo vamolak{ali dono{ewe odluke pred velikom dile-mom kada treba odabrati put obrazovawa koji }ekasnije odrediti i ìvotni put na{e dece. UTehni~koj {koli u~enici se osposobqavaju zakreativna i stru~na zanimawa i ve{tine, koje }ena{im |acima kasnije omogu}iti da lak{ekora~aju ìvotnim putem – istakla je BiqanaPej~i}, direktorka {kole.

Ona je tom prilikom istakla da je ~itavasve~anost u znaku obeleàvawa velikog jubileja,1.700 godina od dono{ewa Milanskog edikta.

Kao moderna ustanova obrazovawa Tehni~ka{kola se trudi da odgovori zahtevima vremena ukome ìvimo uvode}i modernizaciju i inovacije uradu. Ona istovremeno od zaborava ~uva skorovekovno trajawe, neguju}i tradicionalne vred-nosti u svim oblastima rada.

– Ciq ve~era{we izlo`be je da se budu}i sred-wo{kolci i wihovi roditeqi {to boqe upoznajusa reformom obrazovawa i da dobiju priliku,vide i saslu{aju, pre nego {to donesu prvu va`nuodluku u ìvotu, za{to je Tehni~ka {kola praviizbor za wih - istakli su u~enici ove {kole napo~etku programa.

Tehni~ka {kola se bavi {kolovawem u~enikau ~etvorogodi{wim i trogodi{wim obrazovnim

profilima iz oblasti gra|evinarstva i arhitek-ture, ekonomije, ma{instva i tekstilstva.

Program je po~eo predstavqawem modnihkreacija studenata Tehnolo{kog fakulteta uLeskovcu. Publika je imala priliku da vidi iodoru cara Konstantina. Program je upotpuwennastupom ~lanova Plesnog kluba Fantasy a potomsu ~lanovi dramske sekcije izveli deo „@enskihrazgovora“, ~uvenog Du{ka Radovi}a. Promocijaje zavr{ena modnom revijom koju su pripremileprofesorke i u~enici tekstilne struke. Oni seve} nekoliko godina bave modom. Konfekcionartekstilstva kao novo i atraktivno zanimawevezano je za dizajn ode}e, odnosno za kreirawemodela i za upoznavawe na~ina izrade ode}e.Tokom {kolovawa ovi u~enici se bavekreirawem, modelovawem i {ivewem ode}e.Publika je imala priliku da vidi neke od modelakreiranih tokom ove {kolske godine.

Sve~anosti su prisustvovali dekan, profesorii studenti Tehnolo{kog fakulteta u Leskovcu,vlasnici preduze}a Gruppo Fiorentino,Nutrikato i Andrea Fiorentino.

Prohladno junsko ve~e na obali Vlasine,muzikom, mlado{}u, kreativno{}u oìvelo jekej, koji je u jednom trenutku zamenio velikemodne piste u prestonicama mode i postao prvastaza ka nekim drugim i ve}im modnim pistama,bar za neke od |aka, u~esnika programa.

S. Stankovi}

JASMINA \OR\EVI], PROFESORKA

TEHNI^KE [KOLE SA VELIKOM QUBAVQU

OSPOSOBQAVA SVOJE UÊNIKE

P R O J E K T I M A D O B I Z N I S A

Jasmina \or|evi}, profesorka Tehni~ke {kole je jo{ 2006.godine bila jedan od inicijatora za pravqewe projekta Partnerstvona delu, a koje ima osnovu u realizaciji projekta Dostignu}a mladihu Srbiji i aktivirawe omladinskog preduzetni{tva. Usledila sutakmi~ewa, najpre takmi~ewe u Roterdamu (2009.), onda on – lajntakmi~ewe „Banke u akciji“ u Briselu (2010.), 2012. godine u~eni~kopreduze}e „Xin~e“ bilo je progla{eno za najboqe preduze}e u agro-biznisu, a nakon toga usledio je sajam u Gr~koj gde su u~estvovalikao ~lanovi privredne delegacije Srbije.

Profesorka Jasmina \or|evi} o aktivnostima na projektu„Partnerstvo na delu“ kaè:

– U 2010. godini u{li smo u projekat „Partnerstvo na delu“ saekonomskom {kolom iz Fridrihshafena u Nema~koj. Od 300 ekonom-skih {kola u Srbiji na{a {kola je u{la me|u 200 izabranih {kola.Projekat je najpre finansirala nema~ka vlada. Bila sam menaxer usvim ovim projektima, a osnovni ciq je bio osposobqavawe u~enikada ne{to nau~e o preduzetni{tvu, da kada iza|u iz {kole poku{ajuda pokrenu sopstveni biznis. Qubav prema u~enicima je moj osnovnipokreta~ki motiv za rad u ovim projektima, ali je sigurno da bezpomo}i Tehni~ke {kole ovi projekti ne bi ni bili realizovani. Zaovaj rad sam nagra|ena, {to mi je omogu}ilo da kao ~lan delegacijeSrbije odem na usavr{avawe u SAD, pod pokroviteqstvom ameri~kevlade, a tema je bila omladinsko preduzetni{tvo. Ovo je ne samo mojuspeh ve} i uspeh tima koji je radio sa mnom, a ovakav uspeh povla~isa sobom jo{ ve}u odgovornost u zajedni~kom radu na svim projekti-ma.

G.M.

ELEKTRONSKI DNEVNICIU [ K O L A M A

T E H N I ^ K A [ K O L A U V L A S O T I N C U

MODNA REVIJA ZA KRAJ [KOLSKEGODINE

U Gimnaziji „StevanJakovqevi}“ 11. juna je organi-zovana sve~anost na kojoj su mat-urantima ove {kole dodeqenediplome, priznawa i nagrade zapostignute uspehe natakmi~ewima iz raznih oblasti,kao i posebno priznawe |akugeneracije Ivoni Milenkovi}.

Na po~etku sve~anostidirektor {kole @ivan[u{uli} je pozdravio profe-sore, |ake i wihove roditeqe.

– Zajedno sa nama u Gimnazijiste pre{li put odrastawa isazrevawa. Ponosni smo nava{u generaciju i èlimo vamda upi{ete èqene fakultete,da postanete dobri i vredniqudi – poru~io je maturantimadirektor @ivan [u{uli}.

Po wegovim re~ima od 75u~enika ~etvrtog razredaGimnazije wih 43 je zavr{ilo

{kolsku godinu sa odli~nimupehom, dok su wih petnaestorodobitnici Vukove diplome.

Na predlog odeqenskih zajed-nica Nastavni~ko ve}e ove{kole donelo je odluku da sediploma |aku generacije za`2012/2013. godine dodeliIvoni Milenkovi}, koja jepored uspeha u {koli, postiglai odli~ne rezultate natakmi~ewima i koju je istogdana o~ekivao prijem na Belomdvoru.

Nakon sve~anosti profe-sori: Miodrag @ivkovi},Radmila Petkovi} iKonstantin \okovi} odràlisuposledwi ~as razrednogstare{instva i oprostili se odove generacije |aka, o~ekuju}inarednog septembra u svojimu~ionicama neke nove klince .

S.Stankovi}

GIMNAZIJA „STEVAN JAKOVQEVI]“

Na 18. Prole}nim stru~nim susretima„Vaspita~i – vaspita~ima“, koji su odràni uVrwa~koj bawi, PU „Milka Dimani} je prezento-vala projekat „Vlasotina~ka letwa kreativnaradionica“.

Na konkurs za ovogodi{we Susrete stiglo je115 radova iz 50 pred{kolskih ustanova iz Srbijei nekoliko iz Republike Srpske i Crne Gore.Komisija je odabrala 68 radova koji su prezento-vani tokom trajawa ovog skupa.

Rad na{eg vrti}a ocewen je visokim ocenamaod strane vaspita~a, stru~nih saradnika, direk-tora pred{kolskih ustanova, prosvetnih savet-nika {kolskih uprava, predstavnika Zavoda zaunapre|ivawe obrazovawa i vaspitawa i pred-stavnika Ministarstva prosvete.

Nakon uspe{ne realizacije ~etiri

Vlasotina~ke letwe kreativne radionice i weneprezentacije tokom Susreta vaspita~a uVrwa~koj bawi PU „Milka Dimani}“ dobila jeakreditaciju za unapre|ivawe obrazovawa ivaspitawa, odnosno stru~nog usavr{avawa zaletwe i zimske {kole. Akreditaciju je dodelioZavod za unapre|ewe vaspitawa i obrazovawa aciqna grupa su vaspita~i, stru~ni saradnici ideca. Za stru~no usavr{avawe vaspita~i }e dobi-jati po pet bodova neophodnih za dobijawelicence.

Ove godine Vlasotina~ka letwa kreativnaradionica odràna je od 24. do 28. juna a vodila juje likovni pedagog Mirjana Dimitrijevi}. Temaradionice bila je „Vrednost linije u prostoru istrukturi slikane povr{ine“.

S. Stankovi}

VLASOTINA^KA LETWA KREATIVNA RADIONICA

maj-jun 2013. godine 9OO bb rr aa zz oo vv aa ww eeOO bb rr aa zz oo vv aa ww ee

Gimnazija „Stevan Jakovqevi}“ je iove godine po ustaqenoj tradicijiizabrala |aka generacije. Za ovoizuzetno priznawe u~enik pored uspeha unastavnim aktivnostima mora da budeuspe{an na takmi~ewima i u vannastavn-im aktivnostima.

Ove godine zvawe |aka generacije dod-eqeno je Ivoni Milenkovi} izVlasotinca. Priznawe joj je uru~eno nasve~anosti prire|enoj prilikomopra{tawa direktora i profesora od ovegeneracije maturanata.

Mislim da je Gimnazija presti`na{kola, koja pruà znawa iz razli~itihoblasti i omogu}ava upis na èqenifakultet. Titula |aka generacije je veli-ki uspeh i ona je podstrek za moje daqe{kolovawe. Zahvaqujem se profesorima,Nastavni~kom ve}u i drugovima koji sume odabrali – kaè Ivona Milenkovi}.

[to se takmi~ewa ti~e, ona je osvojilaprvo mesto na okru`nom takmi~ewu izfizike i matematike. Voli da putuje iusavr{ava strane jezike. Profesori zawu kaù da je bila veoma vredna, odgovor-na i uvek èqna novih saznawa.

Za najboqe u~enike sredwih {kola izcele Srbije W.K.V. AleksandarKara|or|evi} je 11. juna organizovao pri-jem na Belom dvoru.

– To je bila jedinstvena prilika daupoznam sebi sli~ne u~enike iz celezemqe. Tako|e, za sve nas, nezaboravnetrenutke predstavqa upoznavawe saprestolonaslednikom AleksandromKara|or|evi}em. Na poseban na~in toga

dana krunisani su rezultati na{eg mar-qivog vi{egodi{weg rada – dodaje IvonaMilenkovi}.

Ona planira da upi{e i strudira med-icinu i da jednog dana bude uspe{anlekar.

Poru~ila bih gimnazijalcima, nar-avno i svim drugim u~enicima, da buduvredni i uporni, jer }e se taj trud na krajuisplatiti – kaè na kraju na{eg razgovo-ra Ivona Milenkovi}.

S. Stankovi}

Ove godine u Tehni~koj {kolipresti`no zvawe |aka generacijezaslu`no je poneo Milo{ To{i}, koji jepoha|ao arhitektonski smer.

– To {to sam najboqi u svojojgeneraciji ne zna~i da me|unama nije bilo jo{ dobrihu~enika. Biti najboqi me|unajboqima je san svakog od nas.Izborom za |aka generacije pri-pala mi je velika ~ast ali iobaveza da ukazano povereweopravdam tokom daqeg {kolo-vawa – kaè Milo{ To{i}.

Tokom razgovora Milo{ nampriznaje da je na po~etku sredwe{kole bio pomalo zbuwen ioprezan ulaze}i, u do tada, pot-puno novu materiju iz oblastigra|evinarstva. Kako su ~asoviprolazili i dani se nizali jedanza drugim, uz veliku i nesebi~nupodr{ku profesora, on jeprona{ao sebe na poqugra|evinarstva i arhitekture.Iz qubavi prema ovim oblasti-ma stigli su uspesi u {koli, natakmi~ewima a istovremeno i sjajnirezultati u sportu. Milo{ To{i}u~esnik je republi~kog takmi~ewa izStatike i otpornosti materijala.

Me|u nagrade najboqim |acima gener-cije svakako spada i prijem kodprestolonaslednika AleksandraKara|or|evi}a i princeze Katarine naBelom dvoru.

– Malo kome se u ìvotu ukaè prili-ka da ode na Dvor Kara|or|evi}a. Ovegodine imao sam priliku da prisustvujemprijemu. Veoma sam sre}an i ponosan {tomi se ukazala ta prilika i verovatno tajdan }u veoma dugo pamtiti, kao jedan odnajlep{ih u ìvotu – prenosi nam svoje

utiske Milo{ To{i}.Ina~e, on se od osme godine aktivno

bavi fudbalom i ~lan je FK „Vlasina“.Dugo je ma{tao o tome da upi{e Fakultet

za sport i fizi~ko vaspitawe ali pre-vagnula je qubav prema gra|evinarstvu,tako da }e on od oktobra biti studentGra|evinsko-arhitektonskog fakulteta uNi{u i kaè da u budu}nosti sebe vidikao uspe{nog inèwera gra|evine.

Na kraju razgovora ovaj svestranimladi} poru~uje svojim vr{wacima imla|im drugarima iz {kole da u~ewe isport mogu da idu zajedno, da se ustvariodli~no dopuwuju, da sve moè da sepostigne ukoliko se zaista voli i èli.Sude}i po wegovoj energiji, entuzijazmui radu, nimalo ne sumwamo da }e Milo{To{i} uspeti u svojim planovima i ost-varivawu svojih snova.

S. Stankovi}

IVONA MILENKOVI], \AK GENERACIJE U GIMNAZIJI „STEVAN JAKOVQEVI]“

MEDICINA JE WEN IZAZOV I @EQA U BUDU]NOSTI VIDIM SEBEKAO USPE[NOG IN@EWERA

MILO[ TO[I], \AK GENERACIJE U TEHNI^KOJ [KOLI

U organizaciji Ministarstvaprosvete i Dru{tva za srpski jezik ikwièvnost ove godine je prvi put orga-nizovana Kwièvna olimpijada zau~enike sedmog i osmog razre-da osnovnih {kola i gimnaz-jalce. U~enici O[ „Sini{aJani}“ postigli su odli~nerezultate. Na op{tinskomtakmi~ewu Marijana Jankovi}i Milica Pe{i} osvojile suprva mesta dok je Aleksandra\oni} zauzela tre}e mesto. Naokru`nom takmi~ewu one su sepobedama plasirale na repub-li~ko takmi~ewe koje je 12.maja odràno u Sremskim

Karlovcima. Marijana i Aleksandra sutom prilikom osvojila prvo, dok jeMilica zauzela drugo mesto.

Po re~ima profesora Slavi{e

[u{uli}a ciq Kwièvne olimpijadeje popularizacija srpskog jezika ikwièvnosti, razvijawe u~eni~kihznawa, ve{tina i sposobnosti, razvi-jawe qubavi prema ~itawu,doìvqavawu i tuma~ewukwièvnoumetni~kih dela. Pripremeza ovo takmi~ewe tako|e omogu}avajuosposobqavawe u~enika za jezi~kos-tilsku analizu umetni~kih tekstova,podsticawe u~enika da razvijaju

sposobnost zaestetsko vredno-vawe srpske isvetske kwièvnos-ti, razvijaweu ~ e n i ~ k i hi n t e r e s o v a w aprema istorijik w i ` e v n o s t i ,t e o r i j ikwièvnosti ikwièvnoj kriti-ci, kao i upoz-navawe u~enika saìvotom i stvar-a l a { t v o mnajzna~ajnijih srp-skih i svetskihpisaca.

S.S.

O[ „8. OKTOBAR“ UKQUÊNA U OBELE@AVAWE

1700 GODINA OD DONO[EWA MILANSKOG EDIKTA

PREDSTAVqEN ÂSOPIS PRIRE\EN POVODOM VELIKOG JUBILEJABrojnim aktivnostima Osnovna

{kola „8. oktobar“ prikqu~ila seobeleàvawu 1700 godina od potpisi-vawa Milanskog edikta.

Na preporuku Ministarstvaprosvete, nauke i tehnolo{kog razvojajo{ po~etkom godine u O[ „8. oktobar“je formiran tim za obeleàvawe ovogzna~ajnog jubileja.

Jedan deo tima je u proteklom perio-du priredio prigodnu postavkulikovnih i literarnih radova na temuMilanskog edikta, koji su izloèni uholu {kole. Za ovu aktivnost pobrinulisu se nastavnici ove {kole: SretkoVidosavqevi}, Nikola @ivkovi},Dalibor Jovanovi} i Ivana Ceki}.

Osim toga, ovaj izuzetan jubilej bioje povod da profesorke srpskog jezikaMilena Stankovi} i BiqanaMilo{evi}, verou~iteq DraganVidosavqevi} i u~enici koji poha|ajunovinarsku sekciju prirede specijalnoizdawe {kolskog ~asopisa „Milanskiedikt“. Ovo izdawe nedavno je pred-stavqeno na konferenciji za novinare.

U ~asopisu smo hronolo{kipostavili tekstove. Na prvim stranica-ma su tekstovi o potpisivawuMilanskog edikta, hri{}anstvu predono{ewa ovog dokumenta, zatim su tutekstovi o hri{}anskim simvolima udoba ranog hri{}anstva, o po~ecimahri{}anstva kod Slovena, biografijacara Konstantina, beseda Episkopani{kog dr Jovana, veoma zanimqiv teksto sabornom kr{tewu 35 u~enika ove{kole i tekst o zlatnim multuiplamacara Konstantina, koje se danas nalaze unumizmati~koj zbirci Vajfert,Narodnog muzeja Srbije – rekao jeDragan Vidosavqevi}.

U godini jubileja i wegovogobeleàvawa, na raznim aktivnostimaokupili su se verou~iteqi, profesorisrpskog jezika, istorije, likovne kul-ture.

Specijalno izdawe {kolskog~asopisa najavqeno je i povodompo~etka Prvog svetskog rata, koje }e se{tampati slede}e godine.

S. Stankovi}

OSNOVNA [KOLA „SINI[A JANI]“

VELIKI USPEH OSNOVACA IZ SRPSKOG JEZIKA I KWI@EVNOSTI

ZAPIS SA KWI@EVNE OLIMPIJADE

USPE[NI U RECITOVAWUU~enica osmog razreda Elena Stankovi} je,

nakon pobeda na {kolskom, op{tinskom iokru`nom takmi~ewu, i stigla do republi~kogtakmi~ewa u recitovawu. Republi~ka smotra podnazivom „Pesni~e naroda mog“ odràna je uVaqevu 17. maja. Tom prilikom Elena je bilazapaèna i pohvaqena od strane ìrija.

Iz O[ „Sini{a Jani}“ na okru`nomtakmi~ewu iz recitovawa MilicaStanisavqevi} je tako|e postigla zapaènirezultat i zauzela tre}e mesto u okrugu.

SVEÂNA DODELA NAGRADAPodru`nica Jablani~kog okruga tradicionalno dodequ-

je nagrade u~enicima i nastavnicima koji su imali najboqerezultate na okru`nom i dràvnom nivou takmi~ewa.

U Centru za stru~no usavr{avawe u Leskovcu, 23. majanagra|eni su u~enici @arko Ivkovi} i AleksandarStojkovi} i predmetni nastavnik Milovanka Pe{i}.Kristina Stamenkovi}, Marijana Jankovi}, Aleksandra\oni} i Milica Pe{i}, u~enice osmog razreda tako|e sunagra|ene za rezultate postignute u oblasti kwièvnosti,srpskog jezika i jezi~ke kulture. Nastavnik Slavi{a[u{uli} je tom prilikom dobio nagradu za postignuterezultate u radu sa decom.

10 maj-jun 2013. godineKK uu ll tt uu rr aaKK uu ll tt uu rr aa

U Narodnoj biblioteci „DesankaMaksimovi}“ 23. aprila pred-stavqena je druga zbirka pesama„Svitawe“, Milice Miti},u~enice Gimnazije „StevanJakovqevi}“ u Vlasotincu.

Po re~ima direktora bib-lioteke Srboquba Taki}a re~ je ozvani~nom ra|awu novog pesni~kogimena na vlasotina~kom poetskomnebu i to ba{ na Svetski dan kwige.

Nakon prve zbirke pesama „Mojsan“, Milica svakog dana izrasta usve ve}u pesnikiwu. Wene pesme supesme uzrastawa i sazrevawa -rekao je Srboqub Taki}.

Jo{ u osnovnoj {koli Milica jeimala sve petice u dnevniku i prvuzbirku pesama, u~estvovala je namnogim kwièvnim konkursima,pisala za {kolski list "P~elice". Podsticala sam je u radu, bodrilawenu svestranost, usmeravala da ~ita dobre pisce – istakla je AnaStankovi}, wena nastavnica srpskog jezika u osnovnoj {koli.

Milica me je obradovala ozbiqno{}u pojedinih stihova. Prosto jeiznena|uju}e da neko sa 12 ili 15 godina razmi{qa o ìvotu kao ona.Najlep{i stihovi ove zbirke zra~e mladala~kim optimizmom. Mnogiweni stihovi ukazuju koliko se mudrosti krije iza detiwastog licaMilice Miti} i kako ona iznena|uju}e zrelo posmatra svet okosebe.Ona predstavqa drugu stranu mladosti Srbije, koja gotovo nev-idqivo sazreva u senci ovih turobnih vremena. Ta mladost stvara uti{ini i ne prihvata poreme}eni sistem vrednosti, koji se agresivnoname}e preko medija - rekao je wen sada{wi profesor srpskog jezikaSa{a Stankovi}.

O Milici Miti}, kao svestranom, odgovornom, vrednom, pedantnomi upornom osnovcu govorio je wen u~iteq âslav Jovi}.

Milica je svestrana, pi{e poeziju, ilustruje svoje pesme, dobro jojide matematika a posebno je krase skromnost i lepo vaspitawe -rekao je âslav Jovi}.

S. Stankovi}

Sve~ano uru~ivawe nagrada u~enicima koji suu~estvovali na likovno-literarnom Vaskr{wemkonkursu uru~ene su sredinom maja meseca u Giginojku}i. Ina~e, Vaskr{wi likovno-literarnikonkurs tradicionalno ve} nekoliko godina orga-nizuje Udruèwe Po{tovalaca Svete GoreAtonske. Teme ovogodi{weg konkursa bile su„Konstantin Veliki car i svetac“ i „Pod ovimznakom }e{ pobediti“. Pozdravqaju}i prisutnepredsednik Udruèwa Sveta Gora Atonska SrbaTaki} istakao je, da je ove godine na konkursuu~estvovalo preko 400 osnovaca sa svojim radovima,te je sama ta ~iwenica pokazala koliki ugleduìva ova manifestacija i Udruèwe Po{tovala-ca Svete Gore.

Ipak, pored pohvala koje je imao za pristigleradove, predsednik Udruèwa je izrazio imi{qewe da bi, pored verou~iteqa i nastavnikalikovne kulture, i ostali nastavnici moraliaktivnije da se ukqu~e zbog svojih u~enika iwihovog potpunijeg informisawa i vaspitawa,zbog {kola u kojima rade, i zbog sebe samih.

Tom prilikom osnovcima su uru~eni skromnipokloni.

V.M.

Dan Biblioteke „Desanka Maksimovi}“ 16.maja ove godine obeleèn je u prostoru u kome jeodnedavno sme{tena Biblioteka. Sve~anostpovodom 101. godi{wice ove ugledne ustanovekulture prire|ena je u tzv. Palati Milana

Val~i}a. Pored brojnih gostiju, na Dan biblioteke, ovu

najstariju ustanovu kulture u Vlasotincuposetili su u~enici osnovnih {kola i polaznicivrti}a. Oni su toga dana dobili besplatne~lanske karte i mogu}nost da se od najranijegdetiwstva druè sa kwigom. Sa wima je togsun~anog dana u dvori{tu prelepog zdawa drugo-vao Vlasta Ceni}, de~ji pesnik i neprikosnoveniautor poezije na dijalektu.

– Obeleàvawe 101. godi{wice Bibliotekepredstavqa zadovoqstvo ali i veliku obavezu zasve nas koji imamo ~ast da radimo u ustanovi sa

ovolikim trajawem. Zahvaquju}i podr{cilokalne samouprave, mnogobrojnim ustanovama ipojedincima, kao i ministarstvima koja su namiza{la u susret, uspeli smo da biblioteku, kojaje proslavila prvu godinu drugog veka svoga pos-

tojawa, obnovimo u toj meri da je ona danasustanova koja zasluùje svako po{tovawe. Poredobnovqene Gigine ku}e, dobili smo nakori{}ewe i Upravnu zgradu GP Crna Trava, jo{jedan reprezentativni objekat u na{oj varo{i,kako i dolikuje hramu kwige – istakao je direk-tor Biblioteke Srboqub Taki}.

Sve~anost je nastavqena u Giginoj ku}i, gde supodeqena priznawa najvernijim ~itaocima ipojedincima koji su se tokom pro{le godinepokazali kao najve}i darodavci kwiga za obnovukwi`nog fonda o{te}enog u poàru 2008. godine.

S. Stankovi}

d a n b i b l i o t e k e p r o s l a v q e n u o b n o v q e n o m z d a w u PESNI^KO SAZREVAWE MILICE MITI]

NAGRA\ENI NAJBOQI UÊNICI

POMO] BOLESNOM DRUGUKrajem aprila meseca na Ne{i}evom keju Pred{kolska ustanova

„Milka Dimani}“ organizovala je prole}nu, humanitarnu „Va{ari-jadu“.

Prihod od prodaje eksponata poklowen je za le~ewe{estogodi{weg Dragana Petkovi}a, polaznika Pripremnogpred{kolskog programa u RJ „De~ja radost“ .

Aktivnostima su se prilikom izrade eksponata, pored dece ivaspita~a, pridruìli i roditeqi. Akciju je podrào i veliki brojsugra|ana tako da je za porodicu obolelog de~aka prikupqeno oko87.000 dinara.

Pomo} malom Draganu bila je povod i za organizovawe humani-tarne priredbe koja je odràna u Bioskopu. Tom prilikompred{kolci su za svog druga izveli muzi~ke i dramske ta~ke kojima suse predstavqali na ovogodi{wim takmi~ewima i festivalima{irom zemqe.

Mi smo ustanova koja se brigom o deci bavi humanitarnim radom poprirodi posla, pa nam nije strano da se ukqu~imo u pojedina~ne akci-je kako bismo pomogli oboleloj deci iz na{e sredine - isti~e direk-torka vrti}a Sneàna Filipovi}.

Po wenim re~ima za malog Dragana prikupqeno je 117.000 dinara.S.S.

U BIBLIOTECI PREDSTAVQENA ZBIRKA PESAMA "SVITAWE"

maj-jun 2013. godine 11DD rr uu {{ tt vv ooDD rr uu {{ tt vv oo

U Jagodini je od 25. do 28. maja odrànosmi Kongres urgentne medicineSrbije, sa me|unarodnim u~e{}em.Tokom trajawa Kongresa odràno je~etrdeset predavawa po pozivu, osamusmenih predavawa, 106 posterprezentacija i {est radionica.

Me|u u~esnicima ovog skupa bili suspecijalisti urgentne medicine izVlasotinca dr Momir Kitanovi} i drVioleta Markovi}.

Doktor Momir Kitanovi} je u viduposter prezentacije predstavio svoj radna temu: „Akutni edem plu}a – prehospi-talni tretman“. Pored toga, drKitanovi} je kao koautor u~estvovao uizradi poster prezentacija na teme: „Akutni mo`dani udar u radu urgentnemedicine“ i „Glavoboqa kod pacijenatahitne pomo}i".

– Odlu~io sam se za rad na temu

akutnog edema plu}a u prehospitalnomtretmanu jer se radi o veoma opasnojbolesti koja se ~esto zavr{ava smrtnimishodom. Smrtnost kod edema plu}a jenegde oko 10 procenata. Na sre}u, tokom2012. godine u Slu`bi hitne medicinskepomo}i u vlasotina~kom Domu zdravqa

imali smo stoprocentnopreìvqavawe pacijenata naprehospitalnom nivou. Utakvim slu~ajevima veoma jeva`no postavqawe pravilnedijagnoze, odre|ivawe praveterapije i pravilno postupawetokom pruàwa lekarskepomo}i – isti~e dr MomirKitanovi}.

Me|u 17.386 pacijenata pre-gledanih u ovoj slu`bi tokompro{le godine, wih 57 se javilozbog tegoba izazvanih edemomplu}a. Ova bolest, po wegovimre~ima, ~esto se javqa kodhroni~nih bolesnika, kadausled slabqewa sr~anog radado|e do sakupqawa te~nosti u

plu}ima.Skup su organizovali: Srpsko

lekarsko dru{tvo i Sekcija urgentnemedicine. Doma}in skupa, predsednikSO-e Jagodina Dragan Markovi} je svimu~esnicima Kongresa obezbedio dvod-nevno putovawe u Be~, u oktobru mesecu.

S. Stankovi}

MOMIR KITANOVI] PREDSTAVIOISTRA@IVAWE O EDEMU PLU]A

SA KONGRESA URGENTNE MEDICINE

Sindikat zaposlenih u zdravstvu isocijalnoj za{titi Srbije i ove godine jeorganizovao Radni~ke sportsko-rekreativne igre na kojima je u~estvova-lo 1.200 medicinskih i socijalnih radni-ka. Igre su odràne od 1. do 8. juna naSun~evom bregu u Bugarskoj.

Jablani~ki okrug predstavqalo je 29radnika dok je iz Vlasotinca u Bugarskojboravilo ~etvoro zaposlenih u Domuzdravqa. Troje radnika i{lo jerekreativno dok se medicinska sestrazaposlena u patrona`noj slu`bi JadrankaMom~ilovi} takmi~ila u ekipi za maliènski fudbal.

– Na{a ekipa ponovila je pro{logo-di{wi uspeh i osvojila bronzanu medaqu,{to ju je kvalifikovalo za takmi~ewenaredne godine. U~e{}e na ovim igrama

veoma nam mnogo zna~i u smislu aktivnogodmora, rekreacije, druèwa i razmenestru~nih iskustava. Takmi~ewima u razn-im sportskim disciplinama mi u praksipokazujemo ono {to savetujemo i svojimpacijentima, a to je negovawe zdravihstilova ìvota – kaè JadrankaMom~ilovi}.

Wene koleginice kaù, da ih nimalonije iznenadilo Jadrankino u~e{}e uekipi malog fudbala jer se ona od ranemladosti bavi sportom. Jedno vremetrenirala je rukomet a kao dete je savr{wacima iz ulice, kako sama kaè,volela da zaigra mali fudbal. Ona je iove godine pokazala da je u sportu izuze-tan borac i veoma spretan takmi~ar.

S. Stankovi}

R A D N I ^ K E S P O R T S K O - R E K R E A T I V N E I G R E

BRONZA ZA @ENSKU FUDBALSKU EKIPU

Dan dobrovoqnih davalaca krvi

oobeleèn je 14. juna. Crveni krst

Vlasotinca je organizovao

sve~anost na kojoj su uru~ena priz-

nawa najhumanijim Vlasotin~a-

nima, koji su krv dali 5, 10, 20, 35 i

75 puta. Sve~anosti su prisustvo-

vale kolege iz Crvenog krsta u

Bosilegradu i Crnoj Travi, pred-

stavnici Slu`be za transfuziju

krvi iz Leskovca i Zavoda za trans-

fuziju krvi iz Ni{a.

Pozdravqaju}i goste, predsedni-

ca Crvenog krsta Vlasotinca

Verica Jefti} je tom prilikom zah-

valila qudima koji su svojim ple-

menitim gestom spasili ne~iji

ìvot, pomogli izle~ewu mnogih

pacijenata i vratili osmehe na

wihova lica.

– Davaoci krvi su heroji na{eg

doba, koji nisu zaboravili plemeni-

tost i saose}ajnost, koji nisu zaborav-

ili potrebu da pomognu drugom ~oveku

iako ga ne poznaju - rekla je Verica

Jefti}.

Nagradu za 75 davawa krvi dobio je

~etrdeset{estogodi{wi Goran

Stankovi} iz Vlasotinca, koji je krv

po~eo da daje sa osamnaest godina.

– Krv sam po~eo da dajem jo{ u sred-

woj {koli. To je na neki na~in postala

tradicija u na{oj porodici. Moj sin

Nemawa ima dvadeset godina i ve} je krv

dao pet puta. Dajem krv kada god to mogu.

Nastavio sam ~ak i nakon operacije koju

sam imao. Rado se odazivam i pozivu

qudi kojima krv u jednom trenutku

ìvot zna~i - kaè Goran Stankovi}.

Priznawa za 35 davawa dobili su:

Dragan Radosavqevi}, Milo{

Stanojevi} i Srboqub Taki}. Plakete

za najhumanije sredine dodeqene su

Gimnaziji „Stevan Jakovqevi}“ i

Tehni~koj {koli.

Po re~ima Petra Val~i}a, predsed-

nika Dru{tva dobrovoqnih davalaca

krvi ovogodi{wa poruka Svetskog dana

dobrovoqnih davalaca krvi je " Svako

davawe krvi je poklon! Pridruì se i

ti". Tokom 2012. godine u Vlasotincu je

organizovano {est akcija tokom kojih je

prikupqeno 646 boca krvi, {to je 2% u

odnosu na broj stanovnika.

S. Stankovi}

NAGRADA GORANU STANKOVI]U ZA 75 DAVAWA KRVI

I ove godine Centar za socijalni rad je organizovao tradicionalni Uskr{wiva{ar na kome su u~estvovala deca koja koriste usluge Centra za decu i omladinu. Onasu tokom trajwa ove manifestacija prodavala svoje rukotvorne, koje su, inspirisanauskr{wim praznicima, uradila sa svojim vaspita~ima i negovateqicama.

Sve~anost su svojim programom upotpunili u~enici Osnovne {kole „Sini{aJani}“.

Oni su svoje drugare iz Centra pozdravili pesmom, muzikom, igrom i glumom.Po re~ima direktora Centra za socijalni rad Mom~ila Igwatovi}a, novac

prikupqen od prodaje rukotvorina bi}e iskori{}en za aktivnosti i izlete dece kojakoriste usluge pomenutog centra.

S.S.

OBELE@EN DAN DOBROVOQNIH DAVALACA KRVI

USKR[WE RADOSTI VLASOTINA^KIH MALI[ANA

Dr Sla|ana An|eli}, profesor na Medicinskomfakultetu u Beogradu i dr Momir Kitanovi}


Redovna Skup{tina Udru-èwa Po{tovalaca Svete GoreAtonske odràna je 6. juna ugaleriji Narodne biblioteke„Desanka Maksimovi}“.

Tom prilikom prikazan jefilm „Put na Goru“, autoraNeboj{e Ili}a Ilketa.

Potom je verou~iteq DraganVidosavqevi}, uz video-prezentaciju, govorio o ìvotuSrba u Trstu i tamo{wem srp-

skom hramu Svetog Spiridona.Trst je sa 200.000 stanovnika

jedini ve}i italijanski grad iluka na isto~noj obaliJadranskog mora, u wemu ìvi i

veliki broj Srba. Danas u Trstuìvi oko 4.000 Srba, dok ih usamoj regiji ima oko 10.000.

Iako je u ovom gradu Srbabilo jo{ u sredwem veku,najbrojniji talas naseqavawadogodio se u osamnaestom vekukada su se u Trst doselili Srbiiz Boke Kotorske, Dalmacije,Venecije i drugih krajevaAustrougarske i Otomanskeimperije. Veliki broj wihveoma brzo se obogatio tako dasu najlep{e palate, vile ibrodovi bili u wihovom vlas-ni{tvu. Srbi u Trstu su u tomperiodu bili veoma imu}ni iuticajni – istakao je Dragan

Vidosavqevi}.Po wegovim re~ima, Srbi su

u 18. veku podigli svoju crkvu iposvetili je Svetom Spiridonu.S obzirom da su na mestuizgradwe crkve nekada bilesolane, najpre se uru{io zvonikcrkve a potom su nastala i drugao{te}ewa. To je bio razlog datr{}anski Srbi podignu drugu ive}u crkvu. Projekat hrama ura-dio je italijanski arhitekta

Karlo Ma}iakini, ukrase hramaizradio je umetnik iz Milana\uzepe Bertni a ìvopisao ga jeAntonio Karemi. Za ovovelelepno zdawe mnogi tvrde

da je svojom arhitekturom utica-lo na arhitekturu hrama SvetogSave na Vra~aru. Istovremeno,to je i najve}i srpski hram vanna{e zemqe, a najve}i je inajlep{i hram u Trstu.

Borave}i u Trstu tokomaprila meseca Dragan Vidosa-vqevi} je biblioteci crkveSveti Spiridon, u imeUdruèwa „Loza“ i UdruèwaPo{tovalaca Svete GoreAtonske poklonio sve brojeveVlasotina~kog zbornika i svazna~ajnija izdawa vezana zaVlasotince i kwige autora saovih prostora.

S.S.

PRIÂ O TR[]ANSKIM SRBIMA

DDDD RRRR UUUU [[[[ TTTT VVVV OOOO

ODR@ANA SKUP[TINA

UDRU@EWA SVETA GORA ATONSKA

PLESNI KLUB „FANTASY“

Plesni klub Fantasy i ove godine je u Vlasotincu organizovao plesno takmi~ewe na kome su u~esto-vali klubovi iz: Pirota, Ni{a, Grdelice, Kwaèvca, Bora, Svrqiga, Vlasotinca, Kragujevca iKru{evca.

Plesa~i iz Vlasotinca bili su originalni, uve`bani i sa sjajnim koreografijama tako da su odli~anplasman postigle dve hip-hop formacije i Street dance formacija za decu. Prva mesta osvojili suplesni parovi u kategoriji pred{kolaca i pionira dok je u kategoriji tre}eg razreda na{im plesa~imapripalo drugo mesto.

Ples postoji od pamtiveka i jedno je od najstarijih ~ovekovih izraàvawa emocija i predstavqagovor celog tela. Ple{emo kada smo sre}ni, kada èlimo da iskaèmo emocije. Pokret je snaga i ìvot,ono {to nas ispuwava i {to nam dozvoqava da zavirimo i dotaknemo one davno zaboravqene deloveprirode koji postoje u svima nama. To su uspeli da nam na podijumu SRC „Vlasina“ dokaù brojni u~esni-ci ovog tradicionalnog takmi~ewa.

Plesni klub Fantasy je od 21. do 29. juna u~estvovao na Balkanskom folk festu u Bugarskoj, festivaluplesa i folklora. U toku su i pripreme za dràvno prvenstvo u sportskom plesu koje }e se odràti okto-bra meseca u Novom Sadu. Dobri rezultati o~ekuju se i sa takmi~ewa „Beograd open“, koje }e se organi-zovati u Beogradu 29. septembra.

S. Stankovi}

U aprilu i maju je na podru~ju Jablani~kogokruga sprovedeno istraìvawe o zadovoqstvugra|ana radom i uslugama javnog sektora – kakoinstitucija lokalnog tako i republi~kog zna~aja.Od 500 anketiranih polovina su bile ène.Polovina ispitanika je gradsko stanovni{tvo,~etvrtina ìvi u prigradskim naseqima a~etvrtina na selu.

Skoro polovina ispitanika veoma retko odlaziu neku od gradskih slu`bi, dok 42% pose}uje oveslu`be do 10 puta godi{we, u skladu sa svojimpotrebama. Anketirani su naj~e{}e odlazili uUslu`ni centar u koji je, u posledwih pola godine,bila skoro polovina wih (47%). Druginajpose}eniji segment javnih slu`bi jeste oblastdru{tvenih delatnosti.

Gra|ane vi{e „ti{ti“ nedostatak informacijao procedurama, dokumentaciji i koracima kojetreba da preduzmu prilikom kontakta sa op{tin-skim ili gradskim slu`bama, nego sam kontakt saslu`benicima, pokazuje istraìvawe.Neprijatnost u komunikaciji sa slu`benicimalokalnog i javnog sektora doìvelo je 74% ispi-tanika koji su naveli da je naj~e{}e bio u pitawunepotizam – zavr{avawe poslova ro|acima i pri-jateqima preko reda, nequbaznost i ignorisawe(npr. razgovarawe telefonom) dok stranka ~ekauslugu. Gotovo isti broj anketiranih (vi{e od70%) nije ni poku{ao da ukaè slu`beniku nawegovu nekorektnost. A broj onih koji se nisuàlili, a imali su neprijatnosti sa slu`benici-ma dràvnih preduze}a i ustanova iznosineverovatnih 96%.

Kada je korupcija u pitawu, 54% gra|ana anke-

tiranih reklo je da je traìlo „veze i poznanstva“da bi zavr{ilo neki posao, a 46% je tvrdilo da tonikad nije ~inilo. Tako|e 45% ispitanika je~astilo slu`benika („kafa, slatki{i, novac) odkojih ~ak tre}ina smatra „da je takav red“, {toukazuje na duboko ukoreweno kulturno nasle|e.

Vi{e od polovine gra|ana nezadovoqno jeradom zdravstvenih institucija i Nacionalnomslu`bom za zapo{qavawe. Ovo drugo je o~ekivano,s obzirom na izraènu nezaposlenost na juguSrbije. Republi~ke inspekcije su u vrhu najmawepopularnih dràvnih institucija. Svaki drugiispitanik je nezadovoqan radom inspekcija kojedeluju na podru~ju op{tine Leskovac.

Nezadovoqstvo radom sudova i policijskeuprave mawe je izraèno.

Pred{kolske i {kolske ustanove (od vrti}a, pado visoko{kolskih ustanova) su najboqe ocewenideo dràvnih institucija na lokalu. Osim wih,Centar za socijalni rad je ustanova ~ijim je radomzadovoqno vi{e ispitanika u odnosu na one koji sunezadovoqni.

Kada su u pitawu velika preduze}a u ve}inskomdràvnom vlasni{tvu, polovina ispitanikazadovoqno je uslugama Telekoma i Po{te. RadomElektroprivrede Srbije nezadovoqno je 43%anketiranih, a medijski javni servis Srbije nepodràva ~ak 77% Leskov~ana.

Istraìvawe je sprovedeno u aprilu i maju uokviru projekta Udruèwa Narodni parlament„Ispravimo krive drine“. Anketu je sprovela irezultate obradila Agencija za odnose s javno{}uPublika iz Leskovca.

KAPITALNA ISTRA@IVAWA

„ZADOVOQSTVO GRA\ANA INSTITUCIJAMA SISTEMA“

U jubilarnoj godini kada se obeleàva 1700 godina od dono{ewa Milanskog edikta, na inicijativuovda{wih verou~iteqa, a po blagoslovu wegovog pravosve{tenstva episkopa ni{kog Jovana iovda{wih crkvenih vlasti, 25. maja uprili~eno je grupno (saborno) kr{tewe za u~enike osnovnih{kola u Vlasotincu. Kr{tewe je obavqeno u vlasotinina~koj crkvi Svete Trojice, a ~in kr{tewaobavili su sve{tenici vlasotina~ke crkve.

SABORNO KR[TEWE OSNOVACA

P L E S O M D O S N O V A I M E D A Q AP L E S O M D O S N O V A I M E D A Q A

maj-jun 2013. godine 13A k t u e l n oA k t u e l n o

„Rastimo uz ples – pred{kolci na trgovima 2013. godine“naziv je projekta koji se u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni iHrcegovini realizuje od 2011. godine. Od pro{le godine uPles na trgovima ukqu~ena je i Pred{kolska ustanova„Milka Dimani}“.

Ove godine 11.500 pred{kolaca iz pomenute tri dràvezaplesalo je u isto vreme 31. maja.

Plesali su polaznici vrti}a iz Vlasotinca, Smedereva,Subotice, Be~eja, Kovina, Zemuna, Obrenovca, Vladimiraca,Novih Banovaca, Lebana, Prokupqa, Ivawice, Ariqa, [ida,Velikog Gradi{ta, Leskovca, Pan~eva, Lapova, Temerina,]uprije, Ni{a, Qiga, Ra~e, Budve, Ulciwa, Pqevaqa,Gora`da i Br~kog.

Na trgu u Vlasotincu u plesu mali{anima su se pridruìlivaspita~i i roditeqi. Uz muziku, ples, radost i razdraganost,trg u Vlasotincu je na trenutak oìveo poput nekog prizora izbajke.

Obra}aju}i se prisutnima direktorka vrti}a SneànaFilipovi} istakla je zna~aj {to je PU „Milka Dimani}“ deoovog zna~ajnog me|unarodnog projekta. Posebno se zahvalilaroditeqima {to zdu{no podràvaju vrti} u svim wegovimaktivnostima a deci je poèlela bezbri`no i sre}noodrastawe.

S.S.

IZLETI ZA SVEPRED[KOLCE

Izleti za decu pripremnogpred{kolskog programa ove godineorganizovani su od 5. do 7. juna.Jagodinski ZOO vrt posetilo je 218dece, koja su putovala u pratwi vaspi-ta~a, lekara, medicinske sestre istru~nih saradnika. Ovi izletitradicionalno se organizuju svakegodine za budu}e prvake.

S. Stankovi}

PLES NA TRGOVIMA

Studenti Ra~unarskog fakul-teta u Beogradu NikolaStojiqkovi} i Robert @uqevi}i wihova koleginica SawaIvkov pobednici su studentskogtakmi~ewa na temu socijalnogpreduzetni{tva pod nazivom„Berkeley&Belgrade: Build the Future“.Takmi~ewe je organizovaobeogradski ogranak Udruèwastudenata elektrotehnike Evro-pe – EESTEC pri Elektro-tehni~kom fakultetu u Beogradu,u saradwi sa kolegama na kali-fornijskom univerzitetu

Berkli.Timovi studenata pred-

stavili su svoja re{ewa –aplikacije, koje za ciq imajuumreàvawe raznih grupacijaqudi. Najboqi utisak na ìriostavio je pobedni~ki tim, kojije kreirao aplikaciju„TEAMstitution“ sa ciqem da sepoveù mladi iz razli~itih

oblasti za rad na projektima.Pobednicima je uru~ena inov~ana nagrada od 1.000dolara.

– Bilo je lepo videti da susvi u~esnici pokazali mnogoinovativnosti, pri ~emu seposebno izdvaja pobedni~kaaplikacija. Jedva ~ekam davidim kako }e se prikazane idejerazvijati u budu}nosti, jerzaista imaju mnogo potencijala –istakao je Sa{a Slavni}, ~lanìrija i vode}i JAVA arhitekta,komentari{u}i pobedni~ku

aplikaciju.M i l o {

Mandi}, pred-stavnik orga-n i z a c i j eEESTEC jeistakao timpovodom da suu~esnici naovaj na~instekli nepro-c e w i v oiskustvo idobili pri-liku dapokaù svoje

znawe.Ovo je samo jedna u nizu od

pobeda na takmi~ewimarazli~itih nivoa na{egsugra|anina Nikole Stojiqko-vi}a, koji zavr{ava drugu godinustudija na Ra~unarskom fakulte-tu u Beogradu.

S. Stankovi}

NIKOLA STOJIQKOVI], STUDENTRAÛNARSKOG FAKULTETA U BEOGRADU

NI@E USPEH ZA USPEHOM

JO[ JEDNA NIKOLINA POBEDAOve godine na 10. Festivalu de~jih dramskih

radosti „Dedar“, odrànom od 21. do 24. maja uSmederevu PU „Milka Dimani}“ predstavqala sudeca pripremnog pred{kolskog programa iz objek-ta „De~ja radost“, koju vode vaspita~ice Sla|anaMilo{evi}, Maja Koci} i @irka Stanojevi}.Na{i pred{kolci izveli su predstavu „ûvariplanete“, Lele Stojanovi}.

Ova predstava je dobila prvu nagradu u kate-goriji ekolo{kih predstava.

^lanovi ìrija su tom prilikom ocenili da su

mnoge predstave kvalitetnije od predstava kojenudi ve}ina profesionalnih pozori{ta,primerenije su deci, ne koriste jeftine govorne itelesne gegove. Posebno je va`no {to deca ovimoblikom rada sti~u jedinstvena iskustva.

– Pozori{te treba da bude radost i igra, ina~enije ni{ta. Upravo to su nam pokazala u svojojpredstavi deca iz Vlasotinca - istakla je ~lanicaìrija Sun~ica Milosavqevi}.

Festival je organizovalo Udruèwe vaspita~a„îgra“ i PU „Na{a radost“ u Smederevu.

NAJ IGRA^KA – DIDAKTI^KO SREDSTVOEkipa PU „Milka Dimani}“ u~estvovala je nedavno na

konkursu za „Naj igra~ku - didakti~ko sredstvo“ u Poègi. Ovumanifestaciju po osmi put zaredom je organizovala PU „OlgaJovi~i} – Rita“ iz Poège.

Vlasotina~ki vrti} predstavio je didakti~ko sredstvo„Ro|endanska torta“, koje je osmislila Marina Markovi} a mod-elovala Olivera Koci}. To je jedno od 29 diidakti~kih sredsta-va i igra~aka iz cele Srbije, predstavqenih na ovogodi{wemkonkursu.

S.S.

Grupa pripremnog pred{kol-skog programa iz objekta „De~jaradost“, sa vaspita~icamaOliverom Stankovi}, MajomMiladinovi} i BiqanomPetronijevi}, u~estvovala je naPrvom de~jem festivalumuzi~ko-scenskog stvarala{tvapod nazivom „Dani prole}a“,koji je nedavno odràn u Pirotu.

[esnaestoro vlasotina~kihpred{kolaca predstavilo seta~kom „Mesto gde snovipo~iwu“, u kategoriji plesno-muzi~ko-scenski performans.Oni su tom prilikom osvojilinagradu za najboqu koreografi-ju.

D A N I P R O L E ] A

MOST PONOVO U FUNKCIJIRadovi na vlasotina~kom mostu „Gazela“ po~etkom juna

privedeni su kraju, te je i most ponovo u funkciji. Radovi sukasnili gotovo {est meseci. Radnici „Mostogradwe“ nas-tavi}e sa radovima ispod mosta, ali to ne}e ugroziti odvi-jawe saobra}aja, kaè {ef gradili{ta Dragan Pavlovi}.

Obeleàvawe kolovoza obavi}e se ~im vremenske prilikedozvole, a bi}e regulisana i saobra}ajna signalizacija.„Dowi most“ u Vlasotincu deo je magistralnog puta M9 i zawegovo odràvawe zaduèni su „Putevi Srbije“.

Da podsetimo ~itaoce, radovi na mostu krenuli su 4. sep-tembra i po planu trebalo je da budu zavr{eni do kraja decem-bra 2012. godine, ali u me|uvremenu rokovi su u nekolikonavrata pomerani. Ta~na vrednost sanacije „Gazele“ bi}e poz-nata nakon {to se zavr{e i radovi ispod mosta.

V.M.

PRED[KOLSKA USTANOVA „MILKA DIMANI]“

PRVA NAGRADA U SMEDEREVU ZA NAJBOQU EKOLO[KU PREDSTAVU

14 maj-jun 2013. godineRRRR eeee pppp oooo rrrr tttt aaaa `̀̀̀ aaaa

Crveni krast Vlasotinca je tokom trajawa „NedeqeCrvenog krsta“ realizovao niz aktivnosti me|u kojima je iobilazak stara~kih doma}instava na podru~ju na{eop{tine. Tom prilikom ekipa Crvenog krsta obi{la jenajstarije me{taneJakovqeva i jedinu ìte-qku sela Javorje, jednuod nastarijih stanovnikana{e op{tine devede-s e t ~ e t v o r o g o d i { w uGmitru Mili}.

Na put do Javorja auto-mobilom se moè samo doZlati}eva, odatle jeekipa krenula pe{icezajedno sa patrona`nomsestrom NadicomKosti}.

Celoj ekipi predstojidugo pe{a~ewe kroz{umu, blatwavim putem,stazama obraslim{ipra`jem. âk ni lova-ca nema uz put, ni bera~ipe~uraka toga dana nisu krenuli u potragu za zaradom.Netaknuta priroda, poj ptica, stoletne {ume. Kao da nikonikada nije ìveo u ovom kraju.

Ipak do jedine i verovatno posledwe ìteqke Javorjauporna ekipa stiè sa paketima pomo}i sme{tenim urance. Na veliko iznena|ewe, baku Gmitru, koja je uvelikou{la u desetu deceniju ìvota, zati~u u ba{ti. U jednojruci motika, u drugoj {tap za sigurniji oslonac. I ona je

iznena|ena dolaskom nez-nanih posetilaca, radoznalaje, raspituje se za{to sudo{li. Pristaje na razgovor

ali da se prethodno obu~e unovo odelo. Izlazi iz ku}e unovom xemperu, tu je i novakeceqa, druga marama.

U dru{tvu gostiju, koji su sve re|i u Javorju, prise}a selepih i tu`nih doga|aja iz svog ìvota. Prise}a se i danakada je morala da neguje nepokretnog supruga. Baka Gmitraizrodila je petoro dece i sada ima 23 praunu~adi.

Na pitawe da li bi se preselila u Vlasotincekrepka starica odgovara da ne bi mogla da ìvibez ~istog vazduha i hladne planinske vode, dane bi volela samo da sedi ili da se pewe uzstrme stepenice.

U ovom bespu}u dru{tvo joj pravi samo pas,nedostaju joj kom{ije, razgovor. Raduje se kadneko do|e. Obradovala se i paketima pomo}i,posebno dolasku aktivista Crvenog Krsta i raz-govoru sa wima.

Kaè, lekove joj redovno donose. Iako u pood-maklim godinama baka Gmitra nema visok priti-sak ali srce i vid joj polako slabe. Nagomilanegodine lagano uzimaju svoj danak. Vreme posetepolako isti~e, treba obi}i i druge qude. Na ras-tanku Gmitra kaè da je sre}na iako je sama uselu i da svoje Javorje ne bi dala ni za jednomesto na svetu.

Kaqena tokom godina i decenija, ovavreme{na starica ìvi svoj ìvot, u svome svetui ne traì vi{e od toga. Vreme kao da je stalo uJavorju. Ispraznilo se selo, napredak civi-lizacije utro je put me{tanima ovog, nekadavelikog sela, i oni su krenuli za boqim ìvo-tom. Da li su ga na{li tamo negde u belom svetu,ne znamo… Uverili smo se da je wen svet ~ist,bez ru`nih emocija, pogrde, bez zavisti, bezborbe za prestiòm. Wen jednostavni svet nisuiskvarila ova turbulentna vremena u kome smopokidani na hiqade komada, u kome gubimo kom-pas i nadu da }e biti boqe. Ta surova vremena,o~igledno nisu stigla u Javorje, nikada ne}e nisti}i, ili su stigla davno i od wih su pobeglisvi Javor~ani. Nikad se ne zna a mo`da niko inije zaintersovan da to sazna.

Gmitra je hrabro ostala u svom svetu i ìvi u skladu saprirodom, na svom ogwi{tu… i ne traì ni{ta vi{e odtoga!

S. Stankovi}

Ro|en je na Mladence, 22.maja 1914. godine. Kaù da jenajstariji Vlasotin~anin. Napoziv patrona`ne sestreNadice Kosti} da posetimonajstarijeg sugra|anina sledina{ odlazak i pravoiznena|ewe pri susretu saDu{anom Crnilovi}em.

U prole}no prepodne do~ekaonas je na teresi svoje porodi~neku}e sa koje se {iri vidik nareku i okolna brda. U dvori{tutek dozrela tre{wa. îtavi`bunovi rascvetalog cve}a.Lepa slika koja podse}a na deti-wstvo.

îka Dule nas do~ekujesa osmehom i odmahzapo~iwe pri~u o tomekako mu je iste godinekada je ro|en, otacQubomir poginuo uCerskoj bitki avgusta1914. godine. Sledipri~a kako su izgledalete posleratne godine samajkom Danicom idvojicom starijebra}e Velimirom iêdomirom i kako jesa samo {esnaestgodina oti{ao uBeograd trbuhom zakruhom. Kada zastanesa pri~om, kadapoku{a da se setinekih detaqa, upodse}awu mupomaè snahaRadmila.

Nakon u~ewalimarskog zanatausledio je odlazak zaBeograd, pa ondazapo{qavawe uIkarusu. Godinamanakon toga ~ika Duleje drào kafanu, kojase nalazila na ugluFrancuske i Du{anove ulice.Penziju je do~ekao na Vojno-tehni~kom institutu uBerogradu, u kome je u po~etkuradio kao avio limar a potombio poslovo|a. Nakon ~etrdesetgodina rada, isto toliko je ipenzioner. Penzionerske daneprovodi u rodnom Vlasotincu.

Nakon preseqewa iz ku}e uKamenici, u kojoj je ro|en,sagradio je 1964. godine ku}u uulici Branislava Nu{i}a, jed-nom od najlep{ih delovaVlasotinca.

îka Du{an kaè da su gaène veoma volele, da je biovisok i nao~it ali da je onvoleo samo svoju ènu Mariju,koja je ro|ena u Kikindi.Sudbonosni susret desio se uBeogradu a velika qubavkrunisana je brakom 1938.godine. Samo godinu dana kasni-

je dobili su sina Vladislava,koji nakon profesorskog

rada u Beogradu, sadaìvi u Vlasotincu.

Iako je uvelikou{ao u stotu godinuìvota ~ika Du{anje zadrào smisaoza humor. [alanije prestala nikada je patrona`na

sestra htela da mu

proveri pritisak. îka Du{an je{eretski dobacio: „Kakoo~ekuje{ da mi je pritisak uredu pored toliko lepih èna udvori{tu“.

Za recept za dobro zdravqe idugove~nost ~ika Dule kaè dane pije, ne pu{i, redovno uzimapravilno raspore|ene obroke.

Sve jede, ali umereno. [etwamu se svodi na obilazakdvori{ta i dolazak do kapijeodakle se {iri predivan vidikna beskrajno zeleniloobli`wih brda i lepotu reke.

Na{e prisustvo mo`da ga je iumorilo ali on i daqe insisti-ra da pogledamo porodi~nefotografije u wegovoj sobi. Nazidu slika sa ven~awa wegovihroditeqa iz 1909. godine. MajkaDanica u predivnoj ven~anici.Pored we, slika ~ika Duletakada je imao negde oko 24 godine.Sa poùtele fotografije zra~eotmenost i elegancija. îkaDule u lepo skrojenom odelu i sa{e{irom na glavi. U velikomramu mnogo mawih slika, ~itavoporodi~no stablo.

Vra}amo se u sada{wost.Sledi pri~a o potomcima.Du{an ima dvoje unu~adi,Zorana i Marinu. Veliki ponossu praunu~ad: Nenad, Bojan,Ivana, Marko i Zorica. Svi

ìve u Beogradu a letasu velikim delom rez-ervisana zaVlasotince, kada pre-divno dvori{te tik uzVlasinu, oìvimlado{}u, smehom,{alom.

Utisak koji domini-ra kroz celu pri~u oporodici Crnilovi} jebeskrajno razumevawei podr{ka jedni drugi-ma, ma gde se nalazilii ma {ta radili. Sapuno po{tovawa gov-ori se o precima, sapuno topline oro|acima iz Like,Kikinde, [umadije iVlasotinca, sa beskra-jnom qubavqu pri~a seo potomcima.

Na rastanku se dogovaramoda, ako Bog da, jo{ jednom pose-timo porodicu Crnilovi} dogo-dine, na Mladence izabeleìmo proslavuDu{anovog stotog ro|endana.

Svetlana Stankovi}

HRABRO OSTALA NA SVOM OGWI[TU

Jedanaestoro ~lanova plani-narskog dru{tva „Mori~“ su sakolegama iz skoro cele Srbijepo~etkom maja organizovali pohodna [varcvald. Putovawe zaNema~ku su iskoristili i da seboqe upoznaju sa istorijom,arhitekturom i znamenitostimagradova kroz koje su prolazili.

Uprkos lo{em vremenu organi-zacija pohoda je bila besprekornaa osvajawe planine, na kojoj jeizvori{te Dunava ostalo je kaodoga|aj za pam}ewe. Od na{egdràvqanina uposlenog u radwipodno ove planine saznali su da sujedna od retkih srpskih ekspedicijakoja je krenula u osvajawe ove pito-me planine.

Nakon pohoda na [varcvaldusledila su osvajawa Leskovika,najve}eg vrha Ozrena, Vr{ke ûkenedaleko od Zaje~ara, Tupi`nicekod Boqevca.

Svakako, neponovqivo iskustvosa ovogodi{wih akcija ~lanovi„Mori~a“ poneli su sa [ar planinei osvajawa Titovog vrha na 2.747metara nadmorske visine. U ovojtradicionalnoj me|unarodnoj akci-ji u~estvovalo je 800 planinara izSrbije, Bugarske, Makedonije,Velike Britanije i Albanije.

Do samog vrha od vlasotina~kihplaninara uspeo je da stigne jedinoNovica Stankovi}.

– Godinama planinarim, obi{lismo mnoge zemqe i osvojili najve}evrhove na Balkanu: Musalu uBugarskoj, Olimp u Gr~koj, nedavnoTitov vrh na [ar planini, ali mije iskustvo iz Makedonijeneponovqivo. Borio sam se savetrom ja~ine od 140 kilometara na~as. Put do vrha je izgledao tako{to sam bukvalno na svakih desetakmetara zastajao, pridràvao se zastene i ~ekao da pro|u najve}iudari vetra. Ali, kada se izboritesa takvom prirodnom silom ose}ajje jedinstven a èqa da uspete iizdrìte do kraja je nezaustavqi-va. Bilo je veoma rizi~no ali uspeosam da zastavu na{eg Dru{tvapostavim na najvi{i vrh ove pla-nine - kaè Novica Stankovi}.

Kako sam isti~e, èqa mu je da unarednom periodu osvoji neki odvrhova sa preko 4.000 metara. Bi}eto najverovatnije Ararat u Turskoj.

Nakon [varcvalda usledio jeodlazak na Ruj nedaleko odZvona~ke bawe a potom na Stre{eri Ostrozub.

S. Stankovi}

PLANINARSKO DRU[TVO „MORI^“

OSVAJAWE [VARCVALDA I [ A R P L A N I N E

SUSRET SA DU[ANOM CRNILOVI]EM, NAJSTARIJIM VLASOTINÂNINOM

UMERENOST U SVEMU KAO ELIKSIR ZDRAVQA

U P O S E T I J E D I N O J @ I T E Q K I J A V O R J A G M I T R I M I L I ]

maj-jun 2013. godine 15II ttoo ssee ddooggoodd ii llooII ttoo ssee ddooggoodd ii lloo

Op{tina Vlasotince, Udruèwe gra|ana „Pore~je“ iz Vu~ja iUdruèwe „Osmeh“ iz Vlasotinca, uz podr{ku ambasadeKraqevine Norve{ke, pokrenuli su projekat podr{keskupqa~ima sekundarnih sirovina na podru~ju vlasotina~ke ileskova~ke op{tine. U realizaciji ovog projekta u~estvova}edeset porodica iz Vlasotinca koje se ve} bave ovom delatno{}u.U~esnicima u projektu, pored donacija u vidu vozila za skupqawesekundarnih sirovina, bi}e obezbe|ena i obuka za pravilno ruko-vawe sekundarnim sirovinama koje u pojedina~nim slu~ajevima,zbog svojih karakteristika, mogu biti opasne po zdravqe qudi.Porodice koje u~estvuju u projektu su iz marginalizovanih grupastanovni{tva i bi}e evidentirane na osnovu statisti~kihpodataka referentnih socijalnih ustanova. Ciq projekta je

poboq{awe materijalnog poloàja marginalizovanih grupastanovni{tva na jugu Srbije. Projekat se sprovodi godinu dana, aukupna vrednost projekta za Vlasotince i Leskovac iznosi 5 mil-iona dinara. Nagla{avaju}i dobru saradwu sa op{tinomVlasotince Bratislav Stamenkovi}, savetnik za programskeaktivnosti „Pore~ja“ izme|u ostalog je istakao:

– Obuku porodica koje u~estvuju u projektu sprove{}emo tokomjuna meseca i nakon toga dodeli}emo planirane tricikle i to 10za Vlasotince i 20 za Leskovac. Sa onima koji ih budu dobili pot-pisa}emo i ugovore kojima se predvi|a vremenski period za kojine mogu da otu|e tricikle. U skladu sa projektom presu za bali-rawe dobi}e samo op{tina Vlasotince.

Projekat predvi|a nabavku prese visokog pritiska koja }e bitisme{tena u transfer stanici za odvajawe otpada u Vlasotincu.Pomo}u we }e se tretirati ~vrsti otpad i spremati za daqeotkupqivawe.

– Kao odgovorna samouprava orjentisana na radno angaòvawesvojih ìteqa, ali i na o~uvawu i unapre|ewu ìvotne sredine,op{tina Vlasotince je odlu~ila da podrì jedan ovakav projekat.Svesni te{ke ekonomske situacije borimo se protiv siroma{tvai trudimo se da koliko god je u na{oj mo}i olak{amo ìvotna{im sugra|anima – istakao je Dejan îki}, pomo}nik predsed-nika op{tine.

Predstavnici Udruèwa „Pore~je“ naveli su primer iz Vrawagde je ovaj projekat ve} implentiran nagla{avaju}i, da susakupqa~i sekundarnih sirovina prezadovoqni projektom jerdnevno mogu da zarade izme|u 1500-2000 dinara.

V. Miltenovi}

R E A L I Z U J ESE JO[ JEDAN PROJEKAT

U CIQU POBOQ[AWA @IVOTNOG STANDARDA

GRA\ANA I OÛVAWA @IVOTNE SREDINE

Tokom juna meseca Vlasotinceje posetio Predrag Peruni~i},dràvni sekretar Ministarstvaomladine i sporta. Ovom pri-likom on je posetio i Sportsko-rekreativni centar „Vlasina“,odnosno Sportsku halu. U razgov-oru je direktor Petar Cvetkovi}upoznao dràvnog sekretar sanekoliko projekata koji bi treba-lo da unaprede funkcionisaweSportske hale.

– Na posledwoj sedniciOp{tinskog ve}a prihva}en jeprojekat nabavke podloge za par-ket. Ovim projektom SRC„Vlasina“ }e biti u mogu}nostida organizuje niz manifestacija,i to ne samo sportskih. U sklopuPlana za kapitalne investicijeop{tine Vlasotince, a koji trebada pomogne EU Progres, je iadaptacija poslovnih prostorija u prizemqu.Sada{we rukovodstvo SRC „Vlasina“ mnogo radina prezentaciji usluga koje pruà, pa }e tako 29. i30. juna prisustvovati seminaru ko{arka{kihtrenera u SRC „[umice“ Beograd. Tom prilikom}e i na{ Centar i op{tina Vlasotince imati svoj{tand. Najavqeno je i prisustvo na Festivalu tur-isti~kog i ekolo{kog filma koji }e se odràti od

11. do 14. jula na Vlasinskom jezeru – rekao jePetar Cvetkovi}, direktor SRC „Vlasina“.

Na kraju posete SRC "Vlasina" dràvni sekre-tar Peruni~i} je nagovestio da je para u buxetumalo, ali }e u~initi sve {to je wegovoj mo}i kakobi Vlasotince imalo {to boqu sportsku infra-strukturu.

B.Petrovi}

P E R U N I ^ I ]U POSETI SRC „VLASINA“U POSETI SRC „VLASINA“

Na ovogodi{woj smotri amaterskih pozori{taSrbije, koja je odràna u Lebanu od 27. maja do 1.juna KUD „Sini{a Jani}“ i O[ „Sini{a Jani}“u~estvovali su sa tri predstave.

S obzirom da je ovo jedna od najbogatijihpozori{nih sezona u Vlasotincu, nisu izostale ninagrade. Predsednik KUD „Sini{a Jani}“ ireìser predstave „Fantasy scool“, Zoran Davini}dobio je nagradu za originalan tekst pomenutepredstave. Za istu predstavu ìri je dodelionagrade za najboqi mu{ki i najboqi ènskiansambl.

Kada je re~ o predstavi „Boing - boing“, koju je

reìrao Predrag Smiqkovi},nagradu za najboqu mu{ku ulogudobio je Stefan Ciki}, dok jeValentina Stanojevi} dobitnicanagrade za najboqu ènsku ulogu.

Velike simpatije ìrija i pub-like osvojila je i predstava O[„Sini{a Jani}“, „Mewam pubertet– za bilo {ta povoqno“, koju jereìrao Slavi{a [u{uli}.Nagradu za koreografiju u ovoj pred-stavi dobio je Dalibor Koci}, zamu{ku ulogu nagra|en je PetarIvkovi}, za ènsku uloguAleksandra \oni}.

Re~ je o Smotri koja je do ovegodine tradicionalno organizovana

u Surdulici, ali je ona iz tehni~kih razloga ovegodine preme{tena u Lebane.

Nedavno je vlasotina~ka publika imala pri-liku da vidi premijeru predstave "Boing - boing"u reìji Predraga Smiqkovi}a. Sjajna gluma~kaekipa, koju su ~inili: Dalibor Koci}, StefanCiki}, Valentina Stanojevi}, Jelena [eli},Danica \or|evi} i Jovana Ne{i} odu{evili sugledaoce. Mnogi od wih su nakon premijere ponovogledali ovu predstavu prepunu vrcavog humora,zapleta i odli~ne glume.

S.S.

K U D „ S I N I [ A J A N I ] “

VELIKI BROJ NAGRADA U BOGATOJ POZORI[NOJ SEZONI

Folklorni ansambl „Crnilovi}“ je od 26. do 29. aprilau~estvovao na {estom Internacionalnom festivalu uBratislavi. Pored folklora iz Vlasotinca na festivalu suu~estvovali ansambli iz Bugarske, Turske, Litvanije,Belorusije, Gr~ke, Rumunije i ansambl zemqe doma}inaSlova~ke. Ina~e, ovaj festival je bio revijalnog karaktera.

Mnogobrojnoj publici Vlaostin~ani su se predstavili sple-tom Igara iz Srbije sa posebnim akcentom na kraj iz kogadolaze, Vrawanskom svit-om i Igrama iz isto~neSrbije. Prisutni su moglida vide deo narodne tradi-cije Srbije i kraja iz kogadolaze. Ovo je bila jo{jedna prilika da FA"Crnilovi}" predstavisvoj grad, svoju zemqu, deokulturne ba{tine i naro-dne tradicije.

Ina~e, festival jeorganizovao Mediteranianorganization iz Bratislave.Tom prilikom, ~lanoviansambla posetili su Be~,obi{li su dvorac[enburn i Dunavski kej.

V.M.

N A S T U P A L I U B R A T I S L A V IN A S T U P A L I U B R A T I S L A V I


Na Spasovdan kada su seoske liti-je u Dowem Prilepcu, razgovaralismo sa Sa{om Cvetkovi}em,predsednikom ove mesne zajednice isaznali {ta je sve ura|eno u protek-lom periodu:

– Prva aktivnost u na{oj mesnojzajednici bilo je nasipawe i tam-ponirawe glavnog puta kao

priprema za asfaltirawe. Nakontoga usledilo je asfaltirawe i tomprilikom asfaltiran je i teren zamali nogomet i postavqena rasveta.Nakon toga ura|ena je i dopunauli~ne rasvete u Dowem Prilepcu.U sklopu priprema za proslavuSpasovdana ura|ena je i adaptacijaseoskog krsta. I na kraju, na radostnajmla|ih, ura|en je i de~ji park sasvim prate}im sadràjima. Oveakcije pokazuju da je mesna zajednicaDowi Prilepac jedna aktivna izdrava sredina, puna vrednih qudispremnih da u~ine ne{to za sebe iokolinu. Veliku pomo} imao sam odsvih ~lanova saveta mesne zajednicekao i lokalne samouprave. Posebnobih istakao veliku podr{ku irazumevawe predsednika op{tine

Neboj{e Stojanovi}a. Na sam dan litija bilo je sve~ano

i kako dolikuje pravim doma}inima.Uz muziku i igru Kulturno umet-ni~kog dru{tva „Gloàne –Prilepac“ obeleèn je ovaj posebandan.

B.Petrovi}

M N O G O A K T I V N O S T I

DDDD RRRR UUUU [[[[ TTTT VVVV OOOO

U M Z D O W I P R I L E P A C

Odmah posle rata 1946. godine, uVlasotincu i okolini nastavila se pre-rada i obrada tekstila u privatnom sek-toru (kroja~i, vunovla~ari, bojaxije,kroja~i – {iva~i, abaxije). Isto seodnosi na jorganxije i uàre. Ako bi se natrenutak vratili dvadesetak godina rani-je u vreme vladavine Kraqevine Srba,Hrvata i Slovenaca, kada je teritorijal-no organizovana postojala Varo{kaop{tina Vlasotince, Srez vlasotina~ki,Prvostepeni sud Leskovac, Oblastni{ka, tekstil u {irem smislu ~inili suabaxije (Vladimir Kuculovi},Aleksandar Mr{i}, Blagoje Coni},Radivoje Crnilovi}). Bojaxijnice -bojaxije (Svetozar Aran|elovi},Boìdar Bojkovi}, Dimitrije Bojkovi}),}ur~ije (Vladimir Karuovi}, IlijaStefanovi}), jorganxije (NikolaKrsti}), kroja~i (Vojislav Aran|elovi},Voja Sergixija, Vladimir Davini},Radivoje Stankovi}, Zarije Stankovi},Kosta Caki}, Dragutin Coni}), modiski-we (Darinka Nikoli}) fabrike {tofova(Fabrika tkanina „Labud“ GligorijaJorga~evi}a), uàri (PetarStanisavqevi}).

Primetno je da je u to vreme bilonajvi{e kroja~a.

I ba{ zbog toga, mo`da i naziva pre-poznativosti, po starosnoj strukturi

odnosno vremenskom razdobqu u kome suradili slede: Steva Bu|a, JocaPamuklija{, Keva [najderka, MicaPa{trakuqska, Dune Maca, MirkoBu|i}, @ika Crnatovi}, Mita Seizovi},Bra}a Bosi}, (Branko i Boge), Ga{aSeizovi}, Vera Bixina, Olga Pan~evka,nadaqe afirmisani Bla{ko û~ka, Pera[trban i drugi. Naravno, i po selima uokolini Vlasotinca bilo je afirmisanihkroja~a. Primera radi, u selu Jastrepcunadomak Vlasotinca i drugim okolnimselima zadugo je bio poznat MilutinStanimirovi} „Denim“, a u selu DadincuJordan Krsti}. Svi napred pomenuti idrugi nenamerno nepomenuti posedovalisu svoje kroja~ke radwe – lokale van svo-jih porodi~nih zgrada. Naàlost, da seodmah zapaziti, danas u Vlasotincu pos-toji samo jedna kroja~ka radwa (Kroja~karadwa–butik“ Stojkovi} Rada) poznatakao „Francuzi“ (porodi~na radwa).

Pomenuta zanimawa-zanati, prenosilasu se s kolena na koleno kao neka vrstaamaneta.

Upravo su se tako prakti~no izu~avalizanati. Teoretsko obrazovawe, vi{e,op{te, mawe stru~no sticano je po~ev od1920. do 1950. godine u tzv. Stru~nojprodu`noj {koli.

Jovan Mitrovi}(nastavi}e se)

TEKSTILNO [KOLSTVO U VLASOTINCU

da se ne zaboraviO B E L E @ E N D A N P O B E D E N A D F A [ I Z M O M

I ove godine, predstavnici ovda{wih udruèwa boracaobeleìli su 9. maj Dan pobede nad fa{izmom. U spomen parkuna Starom grobqu poloìle su cve}e i du`nu po~ast odale del-egacije lokalne samouprave, SUBNOR-a Vlasotinca, pred-stavnici Udruèwa boraca ratova 1990 -1999, potomaka oslo-bodila~kih ratova, ratnih veterana i predstavnici ratnihvojnih stare{ina. Na 68-oj godi{wici od pobede nad fa{izmom,na davne ratne godine i one koji su svoje ìvote dali za slobodu

prisutne je podsetio Stojan Stamenkovi}, predsednikop{tinske organizacije SUBNOR-a Vlasotince. On je ovomprilikom rekao, da se `rtve ne smeju zaboraviti, a da svaudruèwa moraju nastaviti sa negovawem tradicije koja }e i unarednom periodu ~uvati se}awa na sve u~esnike ratova koji suvo|eni na ovom prostoru, kao i na sve bitne datume iz srpskeistorije.

V.M.

Izborna Skup{tina SUBNOR-aVlasotince odràna je 15. maja. Na~etvorogodi{woj Izbornoj skup{tiniprisutni delagati najpre su razmatraliIzve{taj o radu OO SUBNOR-a u peri-odu od 2009. do 2013. godine, potomIzve{taj o radu za 2012. godinu kao iProgram rada za teku}u godinu. SviIzve{taji su usvojeni jednoglasno. Nasednici je usvojen i Godi{wi obra~unOO SUBNOR-a za 2013. godinu kao iFinansijski plan prihoda i rashoda za2013. godinu. Na ovoj sednici izabran jenovi Op{tinski odbor od 11 ~lanova,kao i Nadzorni odbor. Za predsednikaOp{tinskog odbora SUBNOR-a i ~lanaSkup{tine Okru`nog odbora SUB-NOR-a izabran je Tomislav Miti},pukovnik u penziji. Za predstavnika urepubli~koj Skup{tini SUBNOR-a iza sekretara vlasotina~kog SUBNOR-aizabran je Stojan Stamenkovi}.

TOMISLAV MMITI] PREDSEDNIK SUBNOR-A

REALIZOVAN PROJEKAT „PUT VINA“Ovih dana svedoci smo realizacije prvog projekta u turizmu op{tine Vlasotince. Uz svesrdnu podr{ku Centra za razvoj

Jablani~kog i P~iwskog okruga i austrijske Agencije za razvoj (ADA) realizuje se projekat edukacije i razvoja regionalne sarad-we turisti~kih organizacija sa juga Srbije. U okviru ovog projekta Vlasotince je dobilo {ansu za svoj prvi projekat u turizmu„Put vina“. Ovaj projekat je izbor koordinatora Centra za razvoj i agencije ADA, koji su posle vi{emese~nih konsultacija iposeta vlasotina~kom okrugu odlu~ili da taj projekat ima perspektivu. Naravno, wihovo interesovawe nije bilo vezano za velikeprivredne sisteme ve} za ruralna seoska doma}instva i isticawe prirodnih karakteristika jednog kraja, kao i specifi~nosti vinai hrane sa ovog podru~ja. Ovaj projekat obuhvata postavqawe informativnih tabli u parku ispred op{tine Vlasotince kao i nazelenoj povr{ini na trgu Dragoquba Petkovi}a Stoleta. Sa trga staza daqe vodi do vinskog podruma Milutina Caki}a u seluDadincu, a odatle pe{ice kroz vinograde do sela Kozara i vinskog podruma „Stojiqkovi}“. Ovaj put vina }e biti obeleènputokazima, na drvenim stubovima i oznakama pored puta. Finansijsku podr{ku projektu dala je lokalna samouprava i austrijskaagencija ADA. U razgovoru sa Slobodanom Raki}em, referentom za turizam op{tine Vlasotince saznali smo:

– Projekat je uspe{no realizovan, a veliku pomo} imao sam i od svojih saradnika Olivere Stamenkovi}, dipl.turizmologa iBorivoja Nikoli}a, predsednika Planinarskog dru{tva „êmernik“. Zahvaqujemo se svim vinogradarima sa podru~ja op{tineVlasotince koji su tako|e dali doprinos u realizaciji ovog projekta. Vlasotina~ka op{tina osim vina ima puno toga da pokaè,a najva`nija je voqa i istrajnost u ostvarivawu ideja. Ovom prilikom pozivamo sve koji imaju nove ideje i sugestije da se jave nakontakt adresu: www.bobiturist gmail.com

B.Petrovi}

maj-jun 2013. godine 17* S P O R T *

F U D B A L

U posledwem kolu odre|en je prvakJablani~ke okru`ne lige, ekipa Radana jepobedom nad Slogom u Leskovcu osvojilaprvo mesto ispred ekipe Jedinstva izBo{waca. Ove godine iz Vlasotinca suu~estvovale tri ekipe. Najboqe plasiranaje ekipa Progresa iz Ladovice, koja senalazi na jedanaestom mestu, Budu}nost izOra{ja se nalazi na trinaestom mestu, amesto niè je ekipa Gradaca iz Konopnice.Ovo je sigurno jedna od najslabijih sezonavlasotina~kih timova.

J A B L A N I ^ K A O K R U @ N A L I G A

Moravac iz Predejana je sasvim zasluèno osvojio prvo mesto i plasirao se uvi{i rang Srpske lige grupa Istok. Jedini ozbiqni konkurenti bile su ekipeSloge iz Leskovca i Rudar Alposa iz Aleksina~kih rudnika. Ispred Vlasine jeipak iznena|ewe iz Gaxinog Hana – Zaplawac. Vlasina je zavr{nicu prvenstvaodigrala vrlo korektno i zasluèno se na{la u gorwem delu tabele Ni{ke zone.O~ekivawa su bila mo`da ve}a, ali bez adekvatne finansijske pomo}i ciqpovratka u ve}i rang je samo misaona imenica. Uvek, na kraju sezone, trebaizvr{iti analizu i preduzeti prave mere u pripremnom periodu kako ne bidolazilo do {trajka igra~a u toku takmi~arske sezone. Fudbal je i daqe sportbroj jedan u Srbiji, iako reprezentacija Srbije nije uspela da se plasira na svet-sku fudbalsku smotru u Brazil 2014. godine. Tako je fudbal i u Vlasotincu sport

broj jedan, barem prema odvojenimsredstvima. Fudbalska lopta nazelenom tepihu i daqe pleni nav-ija~e, zato i Vlasina sigurnozasluùje boqi tretman u nared-noj takmi~arskoj sezoni. Ostaje davidimo {ta }e biti u prelaznomroku, {ta }e biti sa pripremama,a rezultati }e biti adekvatniovim aktivnostima.

RADAN KORAK ISPRED JEDINSTVA IZ BO[WACA„ V L A S I N A “ p e t a 1. RADAN 30 23 4 3 77:20 73

2. JEDINSTVO (B) 30 22 5 3 66:32 713. JEDINSTVO (GS) 30 19 4 7 77:47 614. JABLANICA 30 14 6 10 59:36 475. SLOGA 30 14 3 13 60:61 456. BOBI[TE 30 13 3 14 56:49 427. PLANTA@A 30 12 5 13 39:41 418. UMAC 30 12 3 15 52:56 399. ÊKMIN 30 11 5 14 60:55 38

10. [UMADIJA 30 12 2 16 55:66 3811. PROGRES 30 11 4 15 46:59 3712. MLADI BORAC 30 11 2 17 46:64 3513. BUDU]NOST 30 10 3 17 42:57 3214. GRADAC 30 10 2 18 52:76 3215. MLADOST 30 9 3 18 52:86 2816. OFK MORAVA 30 8 4 18 39:73 28

Rezultati 30. kola: Budu}nost –[umadija 3:4, Progres – Mladi borac 4:4,Mladost – Gradac 4:2, Umac – Jablanica 2:2,Jedinstvo (GS) – Plantaà 3:5, Jedinstvo(B) – êkmin 4:1, Sloga – Radan 1:2, Bobi{te– OFK Morava 3:2.

U Leskovcu je 20. aprila odrànokarate takmi~ewe pod nazivom „IPPON016 KUP“, u organizaciji istoimenogkluba. Na takmi~ewu je u~estvovalo 200takmi~ara iz 18 ekipa. Me|uvlasotina~kim karatistima, ~lanovimaKK „[oto – Kan“ zlatne medaqe osvojilisu Marija Stoji~i} i Milan Radi}.Srebro je pripalo Ivanu Mijajlovi}u iVladimiru Gor~i}u dok su bronzanemedaqe izborili: Nikola Stoji~i},Stefan Stankovi}, \or|e Stankovi} iMilan Miti}.

U Vrawu je 2. juna odràn Me|unarod-ni karate turnir „Vrawe open 2013“ uorganizaciji KK „Vrawe“. Na takmi~ewuje u~estvovalo 300 karatista iz 20 klubo-va. Vlasotina~kom klubu zlato su doneliStefan Stankovi} i Dejan Jovanovi}.Srebrna odli~ja osvojili su \or|e

Stankovi} i Milan Radi}. Bronza je ovogputa pripala: Pavlu Stamenkovi}u,Lazaru Jovi}u, Milanu Miti}u, DarkuMladenovi}u i Mihajlu Miti}u.

Nedequ dana kasnije u SRC „Vlasina“odràno je Prvenstvo karate kluba„[oto – Kan“, na kome su u~estvovali svi~lanovi kluba. Takmi~ewe je odràno ukatama i borbama, u svim uzrasnim kate-gorijama. Najuspe{niji u ovoj polusezoninagra|eni su peharima. Ove nagradedobili su: Dejan Jovanovi}, An|elaStojanovi}, Milan Miti}, MiqanNikoli}, Nikola Petrovi}, An|elaStojanovi} i Stefan Marinkovi}.

Po re~ima trenera VladimiraPetrovi}a takmi~ewe je kontrolnog tipapred polagawe za pojaseve, koje }e seodràti krajem juna meseca.

S. Stankovi}

K A R A T E K L U B „ [ O T O - K A N “

MNOGO TAKMIÂRA, MNOGO MEDAQA

Zavr{ena je takmi~arska sezona u Prvoj ligi Srbije grupa Istok. Planinka jeosvojila prvo mesto i na taj na~in opravdala ulogu favorita za ovu sezonu. Drugomesto je osvojila ekipa Radni~ki 1951. Vlasotin~ani su na deobi {estog do osmogmesta i na taj na~in su ispunilio~ekivawa Uprave i igra~kogkadra. Za svaki ve}i uspeh potreb-na je i ve}a finansijska podr{ka,nisu dovoqna samo sredstvaSportskog saveza op{tineVlasotince. Rukomet je uVlasotincu sport koji se voli ikoji se poznaje i uvek }e trajati una{oj op{tini. Inicijative zaboqi rukomet mogu se realizo-vati samo ako se ukqu~i ve}i brojzaqubqenika u ovaj sport, a presvega potrebno je poja~atiUpravni odbor pravnicima koji}e pomo}i na pravi na~in.

MORAVAC IZ PREDEJANA SRPSKOLIGA[

Rezultati 30. kola: Vlasina -BSK 3:0, Svrqig – Napredak 1:1,Vu~je – Jedinstvo 1:2, Sloga –Lu`nica 2:1, Pusta reka – RudarAlpos 0:2, Zaplawac – Pukovac6:1, Moravac – Malo{i{te 1:0,Balkanski – Zlo}udovo 3:0.

M E \ U O P [ T I N S K A L I G A L E S K O V A C

L E M I N D 1 9 5 3 P R V A KOve godine u Me|uop{tinskoj jablani~koj ligi u~estvovala su i dva tima iz

Vlasotinca: Jedinstvo iz [i{ave koje je zauzelo deveto mesto i Morava izGloàna koja je zauzela jedanaesto mesto. Prvak ove takmi~arske sezone je ekipaLemind 1953 iz Leskovca.

1. MORAVAC 30 22 4 4 81:19 70

2. SLOGA 30 21 2 7 63:36 65

3. RUDAR ALPOS 30 20 4 6 60:31 64

4. ZAPLAWAC 30 18 4 8 68:30 58

5. VLASINA 30 16 3 11 69:42 51

6. PUSTA REKA 30 16 4 10 49:37 51

7. BALKANSKI 30 17 0 13 49:39 51

8. SVRQIG 30 14 3 13 38:42 45

9. LU@NICA 30 13 3 14 47:40 42

10. BSK 30 12 5 13 42:42 41

11. PUKOVAC (-1) 30 12 2 16 46:58 37

12. NAPREDAK 30 10 6 14 33:37 36

13. ZLO]UDOVO 30 8 4 18 37:57 28

14. VU^JE 30 7 1 22 35:99 22

15. JEDINSTVO (-1) 30 5 2 23 24:78 1616. MALO[I[TE (-1) 30 4 3 23 35:89 12

R U K O M E T

R U K O M E T

PLANINKA ZASLU@ENO OSVOJILA PRVO MESTO

VLASOTINÂNI OÊKIVANO

REZULTATI 22. KOLAVlasotince – Jastrebac 40:36; Dubo~ica 54 – Jagodina 32:32; Topli~anin – ORK Bor29:22; Radni~ki 1951 – \erdap 29:28; @itora|a – BSK Heba 33:34; Slobodna ekipaPlaninka;

1. PLANINKA 20 16 1 3 621:484 33

2. RADNI^KI 1951 20 16 0 4 600:534 32

3. DUBOÎCA 54 20 10 5 5 583:538 25

4. JAGODINA 20 9 3 8 574:579 21

5. ORK BOR 20 9 1 10 516:534 19

6. JASTREBAC 20 9 0 11 618:589 18

7. BSK HEBA 20 9 0 11 596:602 18

8. VLASOTINCE 20 8 2 10 604:629 18

9. @ITORA\A 20 8 0 12 492:567 16

10. \ERDAP 20 5 0 15 492:563 10

11. TOPLIÂNIN 20 5 0 15 515:592 10

V L A S O T I N C E – B E O G R A D

5,15 Vlasotince (Leskovac, Brestovac) Beograd (Stevanturs)

6,30 Vlasotince (Leskovac) Beograd (Kanis)

8,10 Vlasotince (Leskovac, Ni{) Beograd (Simplon)

9,45 Vlasotince (Leskovac, Ni{) Beograd (Bata Reisen)

13,00 Vlasotince (Leskovac) Beograd (Bata Reisen)

14,10 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Kolari) Beograd (Simplon)

17,30 Vlasotince (Leskovac, Ni{) Beograd (Bata Reisen)

B E O G R A D – V L A S O T I N C E

10,15 Beograd (Lapovo, Leskovac) Vlasotince (Simplon)

13,40 Beograd (Bato~ina, Ni{, Leskovac) Vlasotince (Simplon)

15,50 Beograd (Ni{, Leskovac) Vlasotince (Bata Reisen)

16,04 Beograd (Ni{, Brestovac, Leskovac) Vlasotince (Stevanturs)

19,10 Beograd (Leskovac) Vlasotince (Kanis)

21,00 Beograd (Ni{, Leskovac) Vlasotince (Bata Reisen)

N O V I S A D

17,30Vlasotince (Leskovac, Ni{, ]uprija, Velika Plana,

Beograd) Novi Sad (Bata Reisen)

7,20Novi Sad (Beograd, Velika Plana, ]uprija, Ni{,

Leskovac) Vlasotince (Bata Reisen)P O @ A R E V A C

6,30 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Svilajnac, @abari) Poàrevac (Sigma Tours)

15,15 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Svilajnac) Poàrevac (Frenki)

9,00 Poàrevac (Svilajnac, Ni{, Leskovac) Vlasotince (Frenki )

13,30 Poàrevac (@abari, Svilajnac, Ni{, Leskovac)) Vlasotince (Sigma Tours)

P I R O T

6,30 Pirot (Babu{nica, Veliko Bowince, Svo|e) Vlasotince (M601)

17,15 Vlasotince (Svo|e, Veliko Bowince, Babu{nica) Pirot (M601)

K R A G U J E V A C

7,30 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Para}in, ]uprija, Jagodina) Kragujevac (Frenki)

13,45 Kragujevac (Jagodina, ]uprija, Para}in, Ni{, Leskovac) Vlasotince (Frenki)

Slu`ba obave{tewa 988Prijava smetwi 977Slu`ba za hitne intervencije 112Policija 192Vatrogasna slu`ba 193Hitna pomo} 194Ta~no vreme 95Automoto savez Srbije 987

V L A S O T I N C EHitna slu`ba 876–180Bolnica 875–215Dom zdravqa 875–434Policijska stanica 875–120Vatrogasna slu`ba 875–128Op{tina Vlasotince 875–122

Kulturni centar Vlasotince 875–314Gradska biblioteka 875–512JP „Direkcija za urbanizam i izgradwu“ 875–168 Centar za socijalni rad 875–459JKP Komunalac 875–141JKP Vodovod 875–350Fabrika vode „Nerezine“ 875–121Trì{te rada 875–592Crveni krst 875–177Po{ta 875–126Elektrodistribucija 875–346Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj 877–236Osnovni sud Leskovac jedinica Vlasotince 875–324Organ za prekr{aje 875–334 Op{tinski javni pravobranilac 875–184Gimnazija 875–152Tehni~ka {kola 875–125O[ „8. oktobar” 875–450O[ „Sini{a Jani}“ 875–147SRC „Vlasina“ 875–200Sportski savez 875–716Udruèwe penzionera 875–919Savez invalida rada 062/771-467Op{tinska organizacija potro{a~a 875–132SOS za decu i ène `rtve nasiqa 877–490 Gaga radio 877–297Vlasotina~ka crkva 875–806Poliklinika Eskulap 876–205 Veterinarska stanica 875–174Veterinarska ambulanta Milo{-vet 875–033Kopernikus 876–228Kabl „Jala“ 877–000Total TV (kablovska preko satelita) 875–908Pred{kolska ustanova „Milka Dimani}“

„De~ja radost“ 875–425„Kolibri“ 875–204„P~elica“ – Stajkovce 869–927

I n s p e k c i j ePoreska uprava (terenska kontrola) 875–176Trì{na inspekcija 875–923

A p o t e k eGradska apoteka 875–109Apoteka Medika 875–395Apoteka Sveti Nikola 875–322Apoteka Viva 871–042Apoteka \ina 875–737

P e k a r ePekara MG 875–742kancelarija 875–7222Pekara „Sawa“ 875–135Rastavnica 875–551[ekspir 063/404–791Pekara Dara 874–368Pekara \ole 873–153SAN–PEK 065/8452–581PEKARA „N“ 875–131Zotest 386–9926

R e s t o r a n iBCD hotel Grozd 876–047Borina ~esma 874–749Guwetinac (motel) 874–531[e{ir 875–733Veteran 875–646Jaz 874–222]irimixija 875–927

P i c e r i j eDolce Vita 063/7801–155Magnifico 065/6511–144Gondola 062/760–330

B e n z i n s k e p u m p eJugopetrol 877–030Boqare M&M 875–629Stajkovce Morava petrol 869–911Benzinska pumpa Benzin Bata 875–110 AS petrol 875–068Bob trejd 3869–939

B a n k eIntesa banka 875–565Komercijalna banka 875–206

Agrobanka 875–678Alfa banka 875–730Eurobank EFG AD Beograd 877–900Uprava javnih pla}awa 875–358KBC AD Beograd ekspozitura Vlasotince 875–647

M e w a ~ n i c eTehniko 875-593Rim 1 874–532Rim 2 875–536[op 870–398Bata 875–333

T u r i s t i ~ k e a g e n c i j eDuga turs 875–537 Adria turs 876–225

C R N A T R A V ADom zdravqa 811–224Policijska stanica 811–222Op{tina Crna Trava 811–115

811–118De~ji vrti} „Mladost“ 811–277Tehni~ka {kola„Milentije Popovi}“ 811–114O[ „Aleksandar Stojanovi}“ 811–105PZP Crna Trava 811–402Centar za socijalni rad 811–255Po{ta Crna Trava 817–191Elektrodistribucija 811–183[umska uprava 811–152Poreska uprava 811–108JKPUT „Vilin lug“ 811–313Po{ta Sastav Reka 818–191Mesna kancelarija Sastav Reka 268–392Ambulanta Sastav Reka 268–384Mesna kancelarija Gradska 817–009Ambulanta Gradska 817–014Crveni krst 811–314Penzijsko invalidsko osigurawe 811–316Biblioteka 811–312Lova~ko udruèwe 811–117SIZ Zdravstva 811–162

L E S K O V A CZdravstveni centar 212–184Bolnica 251–244Elektrodistribucija 230–213@elezni~ka stanica 212–390Autobuska stanica LEGAS 215–550Autobuska stanica Ni{ekspres 242–237Ekos petrol 281–452Deùrna apoteka 212–660Skup{tina op{tine 253–313Uslu`ni centar 213–946Vi{i sud 250–313Osnovni sud 242–812Privredni sud 230–502Komunalno preduze}e 53–361Radio Leskovac 244–667TV Leskovac 252–127Centar za socijalni rad 515–630Narodno pozori{te 232–592Leskova~ki kulturni centar 248–302Narodna biblioteka 233–890Narodni muzej Leskovac 212–975

N I [Klini~ki centar 018/224–964Deùrna apoteka Ni{ 018/512–336Dom zdravqa 018/503–503Klinika za ginekologiju - porodili{te

018/238–181Psiholo{ke konsultacije 018/523–422Saobra}ajna policija 018/43–064Autobuska stanica 018/255–177Autobuska stanica (rezerv.) 018/255–666@elezni~ka stanica 018/264–625Aerodrom 018/582–828Narodno pozori{te 018/45–441Univerzitetska biblioteka 018/523–119Gradska biblioteka „Stevan Sremac“ 018/511–405

S E R V I SS E R V I SAA UU TT OO BB UU SS KK II SS AA OO BB RR AA ]] AA JJ

PP RR EE VV OO ZZ NN II CC IISIGMATRANS ................................. 875–533

SIMPLON ......................................... 874–474

KANIS ................................................ 876–149

242–200

STEVANTURS ................................... 875–867

JOVI] ................................................ 215–666

BATA REISEN ..................................... 876–149

220–873

FRENKI .............................................. 260–013

NI[EKSPRES ................................. 242–237

V&D .............................................. 063/8867–310

281–382

M601 ............................................... 010/323–601

GA[A BUS ................................ 063/846–7771

PETKO PREVOZ ..................... 069/187–5993

ALEX TOURS ............................... 064/424–2639

S I G M A T R A N S

Obeleèni polasci NE SAOBRA]AJU SUBOTOM, DR@AVNIM PRAZNICIMA i u periodu [KOLSKIHRASPUSTA. Polasci iz Vlasotinca (5.30) i Leskovca(6.00) ne saobra}aju subotom i dràvnim praznicima.

V A @ N I T E L E F O N I

A L E X T O U R S

www.988info.rs(Poslovni i telefonski imenik)

www.vlasotince.rs(Sajt grada Vlasotinca)

www.os8oktobar.edu.rs(Sajt Osnovne {kole „Osmi oktobar)

[email protected](Sajt Osnovne {kole „Sini{a Jani})

www.tsvlasotince.edu.rs(Sajt Tehni~ke {kole)

www.predskolska-mdimanic.edu.rs(Sajt Pred{kolske ustanove „Milka Dimani})

www.nokesoft .com/fdv(Fondacija darovitih Vlasotince)

www.vlasotince.in.rs(Za sve one koji vole Vlasotince)

www.radiogaga.fm(Sajt Radija Gaga)

www.vlasotince.tel(Sajt Televizije Vlasotince)

www.okkvlasotince.com(Sajt Ko{arka{kog kluba„Vlasotince“)

www.vlasotince.com(Vlasotince kafe)

www.kkshotokan.com(Karate klub [oto-kan – Vlasotince)

www.vlasotince.com/forum(Vlasotina~ki forum)

www.pekarasanja.e-vlasotince.info(Pekara „Sawa“)

www.cementni.co.rs(Cementni proizvodi Vlasotince)

I N T E R N E T s a j t o v i

5.30, 6.00, 6.30, 6.50, 7.30, 8.00, 8.25, 9.05, 10.00, 10.55, 11.55, 12.20, 12.50, 13.10, 13.35, 14.05, 14.35, 15.00, 15.40, 16.25, 17.15, 17.45, 18,15, 19.30, 20.35

8.00, 10.00, 11.55, 13.35, 15,45, 18,15

6.00, 6.30, 7.00, 7.30, 8.40, 9.30, 10.30, 11.25, 11.55, 12.20, 12.45, 13.20, 13.45, 14.15, 14.40, 15.05, 16.00, 16.40, 17.00, 18.00, 18.25, 19.10, 20.10, 21,15

9.30, 10.30, 12.45, 14.20, 17.00, 19.10

Vlasotince – Leskovac

Leskovac – Vlasotince

Radnim danom:

Nedeqom:

Radnim danom:

Nedeqom:

Vlasotince – Crna Trava6,00 i 17,30

Crna Trava – Vlasotince7,10 i 19,10

Vlasotince – Crna Trava5.40, 8.25 i 12.50 (subota i nedeqa 8.25)

Crna Trava – Vlasotince7.15, 11,30 i 14.30 (subota i nedeqa 11.30)

Vlasotince – Gradska 5.40 i 13.50

Gradska – Vlasotince 6.30 i 14.40

PETKO PREVOZV A N L I N I J S K I P R E V O Z

leto uu vvlasotincu luvl - dobrodošli u vlasotince · leto uu vvlasotincu luvl od 1. jula do 1....

Documents