liberalizacija trgovine, privredni razvoj i · pdf file* institut za spoljnu trgovinu pkj....

UVOD

Problemi koji se javljaju u primeni brojnih sporazuma Urugvajske Runde(UR), udruèni sa daljim postojanjem carinskih vrhova i subvencija za proiz-vodnju i izvoz poljoprivrednih proizvoda u zemljama OECD, doveli su do iz-vesnog pada poverenja u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO; World TradeOrganization - WTO). U meri u kojoj se otklone preostale prepreke za pristup

Eco

nom

ic A

nn

als

no

156,

Jan

uar

y 20

03 -

Mar

ch 2

003

67

Radovan Kova~evi}*

LIBERALIZACIJA TRGOVINE, PRIVREDNIRAZVOJ I STO POSLE DOHE

^LANCI/PAPERS

APSTRAKT: U radu se analizira {ta bi

trebalo preduzeti u kontekstu Doha prego-

vora u okrilju Svetske trgovinske organiza-

cije (STO), kako bi se pomoglo zemljama

da ostvare koristi od potpunije trgovinske

integracije. Diskutuje se o merama trgovin-

ske politike sa kojima se suo~avaju mnoge

zemlje i ukazuje na klju~ne parametre koji

se mogu koristiti ili kao ciljne veli~ine ili

kao reperi kako bi pregovori u okviru STO

delovali povoljno na privredni razvoj. Da

bi se to postiglo, u radu se predlaù brojni

pregovara~ki modaliteti kako za robu tako i

za usluge, kao i pravila u regulatornoj sferi.

Zemlje u razvoju (ZUR) moraju imati ja-

sno vi|enje svojih nacionalnih prioriteta

prilikom stupanja u pregovore za ~lanstvo

u STO. Tako|e, ove zemlje moraju nasto-

jati da multilateralne obaveze pomognu

ostvarenju razvojnih ciljeva. To zna~i da

zemlje u razvoju akcenat moraju da stave

na ja~anje kapaciteta kako bi se utvrdili

nacionalni prioriteti i analizirali tro{kovi i

koristi predloènog sporazuma u svetlu

ovih prioriteta.

ABSTRACT: This paper analyzes the

actions that could be taken in the context of

the WTO Doha negotiations to assist coun-

tries in benefiting from deeper trade integra-

tion. It discusses the policy agenda faced by

many developing countries and identifies a

number of focal points that could be used

both as targets and as benchmarks to

increase the likelihood that the WTO negoti-

ations will support development. To achieve

these targets a number of negotiating

modalities are proposed both for goods and

services-related market access issues, as well

as rule making in regulatory areas.

Developing countries must approach the

WTO negotiations with a firm view of their

national priorities, and seek to ensure that

multilateral obligations will assist in, and

not detract from, the realization of develop-

ment objectives. For the development com-

munity this implies that the priority should

be given to strengthening the capacity to

identify national priorities and to analyze

the cost and benefits of the proposed agree-

ments in light of those priorities.

* Institut za spoljnu trgovinu PKJ

trì{tu, moè se o~ekivati oìvljavanje pravila STO i ideja Dohe. Kao {to isti~eFinger (1979), u procesima u okviru GATT-a izvoznici zahtevaju pristup ino-stranom trì{tu, ujedno vr{e}i pritisak na uvozno konkurentne sektore da ihpriznaju kod ku}e. Do prekida ove dinamike do{lo je krajem 1980-tih godinakada je pravna regulativa SAD osigurala alternativni put otvaranja inostranihtrì{ta za svoje izvoznike - Klauzula 301, koja je omogu}ila jednostrane trgo-vinske sankcije prema partnerima koji ograni~avaju pristup svom trì{tu(Bhagwati i Patrick, 1990; Finger, 1991a). Zbog postojanja mreè regionalnihintegracionih sporazuma (Finger, 1993b) i mera bescarinskog tretmana uvozakoji je namenjen proizvodnji za izvoz, mnoge multinacionalne kompanije nisuzainteresovane za ulaganje sredstava za odràvanje tradicionalnih mehanizamaliberalizacije trgovine. Zbog toga se traì reciprocitet u oblasti usluga i doma}eregulatorne politike. Poslednji spomenuti kompleks je sloèniji za pregovoreod carina i kvota.

Osnovna pravila GATT-a - progresivna liberalizacija konsolidovanih carin-skih stopa i nediskriminacija - generalno omogu}uju da zemlja ne pogre{i u reci-pro~noj razmeni “ustupaka”. Zemlja ima koristi od smanjivanja sopstvenih uvo-znih ograni~enja i od smanjivanja uvoznih ograni~enja partnera. Dakle, zemljaslobodno moè da prenese ovla{}enje svojim pregovara~ima (subjektima kojiu~estvuju u pregovorima sa STO) da donesu odluku u ime principa. Nema po-trebe za nekom posebnom kontrolom od strane dràvnih slu`benika koji su za-duèni za za{titu nacionalnih ekonomskih interesa, jer op{ti rezultat pregovoratreba da bude pobolj{anje blagostanja (mada ne i optimizacija). To nije slu~aj ka-da se do|e do doma}e regulacije. Tu nije laka - ~ak je mo`da i nemogu}a - trgovi-na “ustupcima”. Zbog toga su pregovori bili usmereni na pronalaènje specifi~-nih pravila koja bi svi prihvatili. Me|utim, kao {to je Finger istakao u pogleduUR, intelektualna svojina jedne zemlje koja se mora za{tititi moè se znatno raz-likovati od stanja u drugoj zemlji. Carinski sistemi izme|u zemalja se razlikuju uzavisnosti od problema sa kojima se suo~ava carinska administracija. Zbog togase name}e zaklju~ak, suprotan tradicionalnoj teoriji liberalizacija, da kada se do-|e na podru~je regulacije, jedna veli~ina ne odgovara svim zemljama (Finger iNogues, 2001).

U ovom radu se izdvajaju neke pouke iz Finger-ovog rada tokom nekolikodecenija, koje se koriste u odgovoru na pitanje kako se „Razvojna Agenda Dohe“moè iskoristiti za pove}anje “razvojnog zna~aja” trgovinskog sistema ZUR saniskim dohotkom. U prvom delu rada se ukratko ukazuje na problem visoke ca-rinske za{tite „osetljivih“ sektora u industrijski razvijenim zemljama (IRZ), uzosvrt na mogu}e rezultate potencijalne nove runde trgovinskih pregovora. Udrugom delu rada se daje kra}i pregled aktivnosti na nacionalnom nivou, jer to

Eko

nom

ski

anal

i br

156

, jan

uar

200

3. -

mar

t 20

03.

68

Radovan Kova~evi}

predstavlja kriti~nu osnovu za odgovor na pitanje - postavljeno u tre}em delu ra-da - koje aktivnosti bi se mogle preduzeti na multilateralnom nivou, kako bi sepomoglo zemljama da ostvare koristi od dublje trgovinske integracije u svetskuprivredu. U ~etvrtom delu se identifikuju ta~ke koje se mogu koristiti ili kao cil-jevi ili kao reperi da bi se ocenilo koji rezultati pregovora podr`avaju razvoj. Upetom delu se daju zaklju~ne napomene.

CARINSKA ZA[TITA U IRZ I RAZVOJNA AGENDA DOHE

Mada ve}ina carinskih stopa u IRZ ima nizak nivo, na nekoliko preostalihgrupa proizvoda one su dosta visoke. Carinske stope na ve}inu potro{a~kih, pol-joprivrednih i radno-intenzivnih proizvoda su 10-20 puta ve}e od prose~nihukupnih carinskih stopa. Na primer, carinske stope SAD na uvoz ode}e i obu}ekre}u se u proseku oko 11%, a pojedina~no dosti`u nivo od 48%. Mada su u2001.g. ode}a i obu}a ~inili samo 6,5% uvoza SAD, posmatrano vrednosno, ovadva proizvoda su donela skoro polovinu od 20 mlrd. dolara carinskih prihoda(tabela 1). Ni ostale IRZ se ne razlikuju bitnije od SAD. EU, na primer, primen-juje carinske stope do 236% za meso, 180% za cerealije i 17% za sportske patike.Nasuprot tome, carinske stope za sirovine i elektronske proizvode retko prelaze5%.

Tabela 1.Obu}a kao glavni izvor carinskih prihoda u SAD (u mlrd. dolara)

Izvor: United States International Trade Commission, 2001.

ZUR koje izvoze primarne poljoprivredne proizvode i radno-intenzivneproizvode kao {to su tekstil i ode}a, te{ko su pogo|ene carinskom politikomIRZ. Posmatraju}i stope efektivne za{tite, mogu se uo~iti razli~iti efekti ovihcarinskih stopa - uvozno optere}enje kao procenat ukupnog uvoza - izme|urazli~itih zemalja. Na primer, na uvoz od 2,5 mlrd. dolara iz Banglade{a(glavni izvoznik ode}e), SAD su naplatile carinu od 331 mln. dolara u2001.g., {to je neznatno vi{e od 330 mln. dolara carine napla}eno na vrednostod 30 mlrd. dolara uvoza iz Francuske (tabela 2). Dakle, siroma{ne zemljekao {to je Banglade{, koje su po~ele da se osloba|aju od zavisnosti izvoza odprimarnih proizvoda i da postepeno prelaze na izvoz proizvoda lake industri-je, suo~avaju se sa najve}im efektivnim carinskim stopama, koje su, u prose-

Eco

nom

ic A

nn

als

no

156,

Jan

uar

y 20

03 -

Mar

ch 2

003

69

Liberalizacija trgovine, privredni razvoj i sto posle dohe

Vrednost uvoza Carinski prihodi Automobili 110 1,60Obu}a 15 1,63

ku, ~etiri ili pet puta ve}e od carinskih stopa koje se odnose na uvoz iz razvi-jenih zemalja1.

Tabela 2. Siroma{ne zemlje i efektivna carinska za{tita

Izvor: United States International Trade Commission, 2001.

Ministarska konferencija, odràna u Dohi u novembru 2001. godine, je usvo-jila razvojni program, koji upu}uje na koherentniji pristup trgovini i razvoju istavlja potrebe i interese ZUR u sredi{te radnog programa STO. Program obu-hvata nove trgovinske zadatke; Akcioni program za re{avanje prigovora ZUR upogledu primene sporazuma UR; i, Sporazum o pravima intelektualne svojine uvezi sa trgovinom (Trade-Related aspects of intellectual property rights - TRIPS)koji obezbe|uje da za{tita patenata ne zablokira pristup ZUR trì{tu lekova.

Name}e se pitanje da li nova runda pregovora sa ovim zadacima moè bitiuspe{na? Odgovor ne moè biti potpun iz tri razloga. Prvo, preostale prepreke utrgovini donose tro{kove svim zemljama i stvaraju mogu}nosti za zna~ajne dobi-ti od recipro~ne trgovinske liberalizacije. Procene Svetske banke su da bi stati~kekoristi uklanjanja prepreka u trgovini robom mogle da se kre}u u okviru 250-620 mlrd. dolara godi{nje, pri ~emu bi ZUR pripalo izme|u jedne tre}ine i jednepolovine ove dobiti, uglavnom zbog otvaranja njihovog trì{ta (Anne McGuirk,2002). To je vi{e od godi{nje pomo}i ovim zemljama. Drugo, uklanjanje prepre-ka za izvoz siroma{nih zemalja predstavlja}e klju~ uspeha strategije me|unarod-

Eko

nom

ski

anal

i br

156

, jan

uar

200

3. -

mar

t 20

03.

70

Radovan Kova~evi}

1 ZUR nailaze na ve}e prepreke za svoj izvoz nego IRZ. Naravno, postoje velike varijacije u pogleduuslova za pristup trì{tu u zavisnosti od vrste proizvoda i od odgovaraju}e izvozno-uvozne kombi-nacije (IMF, World Bank, 2002, str. 13, tabela 1.). U navedenom istraìvanju se zaklju~uje da je pro-tekcionizam Evropske unije (EU) zna~ajno usmeren ka uvozu iz ZUR sa srednjim dohotkom, dok jeprotekcionizam SAD usmeren protiv uvoza iz ZUR sa niskim dohotkom. U prora~unima su uzeti uobzir preferencijali i izvozne strukture zemalja (Me|unarodni trgovinski centar u @enevi je nedavnorazvio sloènu bazu podataka, tzv. Market Access Maps, koja potpunije pokriva ograni~enja i prefer-encijalne sheme u odnosu na ranije izvore. Ova baza podataka obuhvata reìme pristupa trì{tu za137 zemalja, uklju~uju}i preferencijalne reìme, antidamping mere i ad valorem ekvivalente speci-fi~nih da`bina i carinskih kvota. Ovi podaci su povezani sa bazom podataka UN (COMTRADE) obilateralnim trgovinskim tokovima. Za vi{e informacija o ovoj bazi podataka i metodologiji zaizra~unavanje ad valorem carinskog ekvivalenta, videti Bouët i ostali, 2001). Za potpuniji uvid ukarakteristike nepreferencijalnih carinskih stopa u svetskoj privredi videti M.Bacchetta i B.Bora(2002).

Uvoz SAD (u mlrd. dolara)

Napla}ene carine (u mln. dolara)

Per capita GDP (dolari)

Banglade{ 2,4 331 370Francuska 30,0 330 24170

ne zajednice za postizanje „Milenijumskih razvojnih ciljeva“, uklju~uju}i smanji-vanje siroma{tva za polovinu do 2015. godine. Otvaranje trì{ta treba ne samo dapodstakne trgovinu nego i da pove}a stabilnost i predvidivost svetske privrede,{to }e omogu}iti zdraviji finansijski sistem. Tre}e, dalje ja~anje i razvijanje pravi-la trgovine od izuzetnog je zna~aja za unapre|enje pristupa trì{tu i stvaranje po-voljnih uslova za trgovinu i dugoro~ne tokove kapitala. Trgovinska pravila je po-trebno razjasniti i oja~ati posebno u oblastima koje su osetljive na pojavu protek-cionisti~kih interesa (na primer, antidamping i ostale mere bezbednosti, zdrav-stveni i sigurnosni standardi). Efikasniji mehanizam za re{avanje nesporazuma jebitna pretpostavka za ja~anje poverenja u sistem zasnovan na pravilima.

Re~ „razvoj“ ulep{ava ime nove runde pregovora. Time se nagla{ava da }erazvoj siroma{nih zemalja predstavljati klju~ni cilj nove runde. U Agendi noverunde akcenat je stavljen na unapre|enje pristupa trì{tu u poljoprivredi i indu-striji. Predvi|eni su pregovori o progresivnom povla~enju svih vidova izvoznihsubvencija u poljoprivredi, kao i o ukidanju interne podr{ke, tamo gde to dovodido poreme}aja trgovine. Visoki nivoi za{tite i doma}e podr{ke poljoprivrednimproizvo|a~ima u IRZ zna~ajno uti~u na mnoge ZUR, kako direktno, tako i pu-tem dejstva na deprecijaciju cena. Visina carinskih stopa - u bogatim i siroma-{nim zemljama - i doma}a podr{ka mogu uticati na pad svetskih cena poljopri-vrednih proizvoda, donose}i koristi neto uvoznicima.2

Eco

nom

ic A

nn

als

no

156,

Jan

uar

y 20

03 -

Mar

ch 2

003

71


2 Za simulaciju efekata smanjivanja carina i doma}e podr{ke za isti procentualni iznos, kako za razvi-jene tako i za nerazvijene zemlje, videti rezultate do kojih su do{li B.Hoekman, F.Ng andM.Olarreaga (2002a). Na poljoprivredne proizvode ~esto se primenjuju carinski vrhovi od 100% ivi{e (Hoekman, Ng i Olarreaga, 2002b). Po{to mnoge zemlje o~ekuju da bi dalja liberalizacijatrgovine poljoprivrednim proizvodima mogla da prouzrokuje gubitke, Hoekman (2002) smatra dabi ukidanje doma}e podr{ke trebalo da prate odgovaraju}i mehanizmi nadoknade, koji bi mogli daobuhvate dodatnu "pomo} za trgovinu". Tada bi dogovorene reforme bile primenjene postepeno,omogu}uju}i merama da olak{aju prilago|avanje. Mere bi trebalo da obuhvate aktivnosti napodru~ju unapre|enja funkcionisanja trì{ta inputa i faktorskih trì{ta, podràvaju}i naporepoljoprivrednih proizvo|a~a da pove}aju proizvodnju kao odgovor na pove}anje cena (Anderson iHoekman, 2000). Mere za smanjivanje tro{kova poljoprivrednih proizvo|a~a su od posebnogzna~aja. To obuhvata pove}anje efikasnosti usluga - finansiranje, osiguranje, transport,uskladi{tenje, pakovanje, i dr. Neefikasne usluge mogu znatno pove}ati tro{kove - kako to pokazujenovije istraìvanje transportnih usluga (Fink i Neagu, 2002; Francois i Wooton, 2001). To je poseb-no zna~ajno ako se ima u vidu da je, saglasno ocenama Svetske banke i Me|unarodnog monetarnogfonda (MMF), trgovina najzna~ajniji faktor rasta ZUR. Prema procenama Svetske banke, lak{i prist-up izvoza siroma{nih zemalja svetskom trì{tu mogao bi da generi{e dodatnih 1,5 triliona dolaradohotka u narednih 10 godina, {to bi pove}alo GDP ovih zemalja za 0,5% (A.Larson, 2002, str.6).

TRGOVINSKA AGENDA NA NACIONALNOM NIVOU

Realizacija potencijalnih koristi od trgovine je kompleksan i teàk proces3.Uprkos naporima da se liberalizuje trgovina, uspeh na planu integrisanja u svet-sku privredu daleko je od univerzalnog. Ovo je delimi~no posledica produènogometanja trgovine do koga dolazi zbog mera politike na granici i odsustva kom-plementarnih mera koje su neophodne za stvaranje poèljnog okruènja za rea-govanje na strani tra`nje. Sem prepreka na granici za trgovinsku integraciju, ne-sta{ica sredstava za finansiranje - visoki tro{kovi i nizak kvalitet distributivnih itransportnih usluga - mogu biti zna~ajnija ograni~enja od carinskih prepreka.Ukoliko izostane podr{ka zdravstvenih i obrazovnih usluga koje pro{iruju ljud-ski kapital, dugoro~ne dinami~ke koristi od liberalizacije trgovine bi}e ograni~e-nog dometa.

Dakle, va`no je da se podrè inicijative za smanjivanje prose~nog nivoa i dis-perzije za{tite na granici pomo}u mera koje smanjuju tro{kove trgovinskih tran-sakcija i operativne tro{kove. Zadatak reformi nadzora je da se osigura efikasnoreagovanje ponude na liberalizaciju. Pove}anje efikasnosti i konkurentnostiuslu`nog sektora - kako javnog tako i privatnog - kroz unapre|enje pristupa in-formacijama i tehnologiji, ja~anje institucija povezanih sa trgovinom kao {to sucarina i tela koja vr{e standardizaciju, i unapre|enje transportne infrastrukturesu elementi trgova~ke agende, mada }e prioriteti varirati u zavisnosti od okru-ènja svake zemlje. U mnogim zemljama sa niskim dohotkom prioritetna pod-ru~ja aktivnosti su ja~anje institucija kao {to su carine, smanjivanje transportnihtro{kova i osiguranje uslova da se ispune standardi izvoznog marketinga i proiz-vodnje. U zemljama gde su carine i ostala trgovinska ograni~enja jo{ visoki, priri-tet }e biti smanjivanje ograni~enja u trgovini. U tabeli 3. se daje ilustrativna ma-trica “tipova” zemalja prema prioritetnim oblastima i aktivnostima. Me|u zem-ljama postoje velike razlike. Odre|ivanje prioriteta zahteva analizu svake zemljepojedina~no. U svim slu~ajevima postoje dodatne aktivnosti neophodne da bi seostvarile koristi od reformi koje su povezane sa trgovinskom politikom, posebnona podru~ju makroekonomske stabilnosti, u domenu spre~avanja zna~ajnijeaprecijacije realnog efektivnog deviznog kursa.

Eko

nom

ski

anal

i br

156

, jan

uar

200

3. -

mar

t 20

03.

72

Radovan Kova~evi}

3 Mada je prognozirano da bi Doha runda trebalo da dovede do rasta ukupnog dohotka za 355 mlrd.dolara do 2015. godine zbog dalje liberalizacije, Svetska banka je predvidela da }e najve}e koristi oddalje liberalizacije imati zemlje Zapadne Evrope (World Bank, 2001).

Tabela 3. Ilustracija mogu}ih prioriteta u razli~itim kategorijama zemalja

Izvor: Sistematizacija autora.

Eco

nom

ic A

nn

als

no

156,

Jan

uar

y 20

03 -

Mar

ch 2

003

73


Kategorije zemalja

Tradicionalna trgovinska politika Trgovinska politika na granici

Politika Institucije Politika Institucije Nizak dohodak; slabe institucije, visoka budètska zavisnost od carina

Smanjivanje carinske disperzije, razvoj doma}e poreske osnove

Ja~anje carinske mreè; slobodne trgovinske zone kao pokreta~i izvoza

Pove}anje efikasnosti transportnih i tranzitnih reìma; odràvanje konkurentnog realnog deviznog kursa

Ja~anje nacionalnih kapaciteta za oblikovanje trgovine i regulatornih politika

Nizak dohodak: jaka uloga dràve, visoka za{tita, visoki transportni tro{kovi

Zna~ajno smanjivanje carinskih barijera; smanjivanje carinske disperzije

Smanjivanje broja carinske dokumentacije; privremeni doprinosi carinskoj shemi

Unapre|enje konkurentnosti u uslu`noj industriji

Ja~anje pravila o standardima i sertifikacionih tela. Efikasna regulacija da bi se postigli socijalni ciljevi

Zemlje u tranziciji

Zadràvanje relativno niskih i jedinstvenih carinskih stopa

Razvoj carinske infrastrukture

Dono{ene pravnih i regulatornih reìma za usluge

Razvoj nacionalnih kapaciteta da se dizajnira ili poja~a regulatorna politika

Srednji dohodak, niska prose~na za{tita

Smanjivanje carinskih vrhova

Prihvatanje ex post kontrole da bi se olak{la trgovina

Unapre|enje tehnologije i elektronska trgovina

Ja~a primena prudencione regulacije

Srednji dohodak, visoka za{tita

Smanjivanje proseka i disperzije za{tite

Primena mera za olak{avanje trgovine

Liberalizacija usluga; kraj monopola i razvoj politike konkurentnosti

Formiranje tela za ja~anje konkurentnosti

PREPREKE NA GRANICI ZA ZEMLJE SA NISKIM DOHOTKOM

U mnogim ZUR je ostvarena zna~ajna liberalizacija4. Me|utim, tradicionalnetrgovinske politike imaju i dalje zna~ajan negativan uticaj na izvoz iz zemalja Ju-`ne Azije i Srednjeg Istoka. Prose~ne (neponderisane) carinske stope u ovim re-gionima kre}u se u rasponu do 20% ili vi{e, i treba zna~ajno da opadnu da bi do-stigle prosek od 10% koji imaju mnoge zemlje u Isto~noj Aziji, Latinskoj Ameri-ci, Evropi i Centralnoj Aziji (tabela 4). Carinski prihodi su i dalje zna~ajni zamnoge zemlje sa niskim dohotkom. Dalja reforma nivoa i strukture carina zahte-va razvijanje alternativne doma}e poreske osnove i napore da se obezbedi daoslanjanje na prihode od carine ne na{kodi alokaciji resursa - kretanje u pravcujednolikosti (Tarr, 2002). U manjem broju zemalja gde se nastavlja sa kori{}en-jem necarinskih prepreka, tarifikacija }e podsta}i dodatne prihode. Odre|ivanjeraspona carinske strukture i primena ovog sistema - posebno za siroma{ne -predstavlja vaàn faktor za dizajniranje i mobilizaciju pomo}i reformama napodru~ju dalje liberalizacije trgovine.

Eko

nom

ski

anal

i br

156

, jan

uar

200

3. -

mar

t 20

03.

74

Radovan Kova~evi}

4 Ve}ina ekonomista danas smatra da liberalizacija trgovine deluje pozitivno na privredni rast, poseb-no na srednji i dug rok (videti, na primer, Sachs i Warner, 1995). Me|utim, me|uodnos izme|uotvorenosti i rasta je pre svega empirijska stvar - ekonomska teorija ne ukazuje na sna`nu vezuizme|u otvorenosti i rasta. U pro{loj deceniji su objavljeni brojni empirijski radovi ~iji je cilj bio dase ocene efekti trgovinske otvorenosti na privredni rast (videti, Dollar, 1992; Sachs i Warner, 1995;Edwards, 1992, 1998; Ben-David, 1993; Drabek i Laird, 2001). U ve}ini ovih radova je otkriven poz-itivan me|uodnos izme|u otvorenosti i rasta, posmatrano izme|u zemalja (cross-country analiza).Me|utim, empirijska debata o otvorenosti i rastu jo{ uvek nije okon~ana, po{to, kako to isti~uRodrik i Rodriguez (1999), dobijeni empirijski rezultati nisu imuni na kritike, posebno one koje seodnose na ograni~enja kori{}enih podataka. Postoje i mi{ljenja da kratkoro~ni efekti liberalizacije nemogu biti pozitivni. U novijim radovima se do{lo do zaklju~ka da "po{to otvorenost ka me|unarod-noj trgovini (u zemljama sa niskim dohotkom) i ograni~ene dràvne intervencije (u svim zemljama)nisu u korelaciji sa rastom" (Mosley, 2000), treba pro{iriti preporuke MMF za rast, odnosno"otvorenost prema me|unarodnoj trgovini, makroekonomsku stabilnost i ograni~ene dràvneintervencije u privredi", tako da one obuhvate mere ~iji je cilj korekcija unutra{njih neuskla|enostiu raspodeli dohotka i na trì{tu kapitala. Treba ista}i da je île u 1990-tim godinama prihvatio soci-jalno orjentisane programe u zdravstvu i obrazovanju, a da to nije ugrozilo stopu realnog rastaprivrede od 9% godi{nje, sve do brazilske krize u 1998. godini (WTO, 2001). Mnogi istraìva~i neodbijaju tezu da liberalizacija trgovine deluje blagotvorno na duì rok, ali smatraju da rezultatitako|e isti~u zna~aj rukovo|enja (videti, na primer, Rodrik, 2001). U novijim istraìvanjima (zas-novanim na novim podacima), uz primenu modela op{te ravnoteè (Computable GeneralEquilibrium - CGE) se do{lo do procene da bi smanjivanje carinskih stopa u trgovini poljoprivred-nim proizvodima za 50% dovelo do porasta svetskog blagostanja za oko 20 mlrd. dolara. Dakle, svisvetski regioni bi ostvarili dobiti od liberalizacije trgovine poljoprivrednim proizvodima. Sem toga,ukidanje carina bi unapredilo alokaciju resursa znatno vi{e nego u slu~aju ukidanja izvoznih sub-vencija (L.Cernat, S.Laird i A.Turrini, 2002, str. 9). Za stepen liberalizacije trgovine zemalja ~lanicaGATT-a, kao i mere trgovinske politike, videti A.K.Rose (2002).

Tabela 4.Prose~ne neponderisane carinske stope po regionima - u %

* MENA - zemlje Bliskog Istoka i Severne Afrike (Middle East and North Africa - MENA)Izvor: WTO (2002).

“Program granice” u mnogim zemljama sa niskim dohotkom vi{e je povezansa institucionalnim pitanjima nego sa trgovinskom politikom. Mada su necarin-ske prepreke znatno smanjene u mnogim zemljama (sa izuzetkom Ju`ne Azije) -glavne rezultate videti u tabeli 5 - neefikasnost javne uprave ~esto predstavljaprepreku za trgovinu. Carinske dozvole i transakcioni tro{kovi povezani sa logi-stikom mogu biti glavna prepreka za investicije u sektor dobara kojima se trguje,posebno u aktivnosti koje pokazuju vremensku osetljivost, ili u slu~ajevima kadaje va`no biti integrisan u globalnu proizvodnu mreù. Izvoznici moraju obezbe-diti uvozne inpute po svetskim cenama da bi bili konkurentni. U zemljama gdecarine i dalje sluè za skupljanje prihoda, ovo zahteva dobro funkcionisanje ca-rinskih reìma koji vr{e povra}aj napla}enih poreza na uvozne inpute, ili, {to jebolje, carinski reìmi dozvoljavaju izvoznicima da uvoze sirovine ne pla}aju}i ca-rinu (tzv. privremena saglasnost). Mnoge zemlje sa niskim dohotkom nemajudobro razvijen sistem povra}aja, {to deluje destimulativno na izvoz.

Tabela 5. U~estalost glavnih necarinskih mera u ZUR u periodu 1989-1998. godine

Napomena: U zagradama se daje broj zemalja po regionima za koje se raspolaè podacima.Izvor: WTO (2002).

Eco

nom

ic A

nn

als

no

156,

Jan

uar

y 20

03 -

Mar

ch 2

003

75


Region 1978-80 1981-85 1986-90 1991-95 1996-99

Afrika 38,2 29,3 26,9 22,3 17,8 Isto~na Azija 23,5 26,9 20,7 14,6 10,4 Latinska Amerika 28,1 26,4 24,1 13,9 11,1 MENA (ex-OPEC)*

29,6 24,6 24,1 22,9 19,3

Ju`na Azija - 71,9 69,8 38,9 30,7 Evropa/Centralna Azija

12,0 21,6 14,9 8,1 10,1

Industrijske zemlje

11,9 8,9 8,2 6,8 6,1

Zemlja 1989-94 1995-98

% %Isto~na Azija i Pacifik (7) 30,1 16,3Latinska Amerika i Karibi (13) 18,3 8,0Srednji Istok i Severna Afrika (4) 43,8 16,6Ju`na Azija (4) 57,0 58,3Sub-Saharska Afrika (12) 26,0 10,4

AKTIVNOSTI U POZADINI TRGOVINSKE AGENDE

Zadovoljavaju}e pravno i regulatorno okruènje je neophodno da bi liberali-zacija trgovine predstavljala motornu snagu rasta. Kao {to je ve} istaknuto, ovozadire znatno dublje u odnosu na politiku povezanu sa trgovinom. Elementi kojileè u osnovi “trgova~ke agende”, a koji uti~u na investicionu klimu, obuhvatajupolitike i institucije koje podràvaju u~e{}e doma}ih preduze}a na me|unarod-nim trì{tima i mere koje ja~aju konkurentnost preduze}a, obezbe|uju}i pristupva`nim uslu`nim inputima - kako javnim tako i privatnim.5

Klju~ne oblasti u mnogim zemljama sa niskim dohotkom su proizvodnistandardi i usluge. U teku}em globalnom trgovinskom okruènju potrebno je dase izvr{i modernizacija sistema standarda, uklju~uju}i institucije i infrastrukturuza sertifikaciju i ocenjivanje njihove uskla|enosti. Ispunjavanje me|unarodnihstandarda kvaliteta, zdravstvenih i sigurnosnih standarda, predstavlja sve zna~aj-niji preduslov za takmi~enje na me|unarodnim trì{tima, a ujedno je postaloograni~avaju}i faktor za mnoge izvoznike iz najmanje razvijenih zemalja da pot-punije iskoriste preferencijalne pristupe trì{tima IRZ. Mnoge zemlje sa niskimdohotkom nisu opremljene na zadovoljvaju}i na~in kako bi se suo~ile za sveo{trijim proizvodnim standardima i zahtevima ozna~avanja proizvoda, {to zah-teva velike investicije (Henson i ostali, 2001; Wilson, 2002).

Raspoloìvost visoko kvalitetnih usluga, po niskoj ceni, predstavlja glavnuodrednicu konkurentnosti doma}ih preduze}a. Potreban je efikasan, diversifiko-van i dobro regulisan finansijski sektor koji bi osigurao potrebna investicionasredstva i omogu}io alokaciju resursa tamo gde }e oni odbaciti najve}e prinose.Telekomunikacije su veoma zna~ajne i kao input i kao sredstvo za {irenje znanja.Transportni tro{kovi su glavna determinanta konkurentnosti - tro{kovi me|u-narodnog transporta ~esto su ve}i od primenjenih carinskih stopa na izvoznimtrì{tima, a transportni tro{kovi unutar zemlje mogu biti ve}i od me|unarodnihtro{kova (Fink, Mattoo i Neagu, 2000). Istraìvanja su pokazala da mere ~iji jecilj smanjivanje tro{kova usluga koje olak{avaju trgovinu, mogu imati {ire eko-nomske koristi nego liberalizacija robne trgovine (Deardorff, 2001; Stern, 2002),a ujedno mogu biti preduslov za ve}e korisi od liberalizacije.

Inicijative koje ja~aju privatne i javne institucije koje podràvaju izvoz - pri-stup kreditima, modernizacija sistema ocenjivanja uskla|enosti proizvodnihstandarda - i koje smanjuju tro{kove glavnih inputa (transport, telekom, osigu-ranje, finansiranje i dr.) trebalo bi sprovoditi u okviru globalnog nacionalnog

Eko

nom

ski

anal

i br

156

, jan

uar

200

3. -

mar

t 20

03.

76

Radovan Kova~evi}

5 Sem trgovinskih prepreka, ostale tro{kovi trgovine, kao {to su tro{kovi komunikacija i transporta,treba obuhvatiti ovom rundom pregovora. Ovi tro{kovi mogu biti izuzetno visoki za ZUR, {tospre~ava njihovu uspe{nu integraciju na svetska trì{ta (M.Busse, 2002).

strate{kog okvira koji pokazuje gde se najvi{e isplate reforme i investicije. Neop-hodna je pa`ljiva analiza politike da bi se utvrdili prioriteti i opcije reforme. Umnogim slu~ajevima su potrebne reforme za ja~anje konkurentnosti, jer ve}akonkurencija doprinosi smanjivanju cena i pove}ava raznovrsnost proizvoda iusluga. “Agenda konkurencije” je ~esto kompleksna i obuhvata brojne instru-mente politike od liberalizacije trgovine i otklanjanja prepreka za ulazak na trì-{te posredstvom regulacije koja podsti~e konkurenciju, do sprovo|enja zakona okonkurenciji.

Bez obzira na prioritete, u svim zemljama postoji potreba za sprovo|enjemkomplementarne makroekonomske, obrazovne, zdravstvene i tehnolo{ke politi-ke. Razdvajanje trgovinske i razvojne agende je prili~no te{ko, ako ne i nemogu-}e. Glavno je, kako to isti~e Finger (2001), da se trgovina integri{e u nacionalnurazvojnu strategiju. Samo tada je mogu}e preduzimati odgovaraju}u stategijuprema STO.6

ÎME SE BAVI STO?

STO moè imati va`nu ulogu u unapre|enju razvoja kroz smanjivanje trgo-vinskih ograni~enja, pomaù}i vladama da formuli{u dobru trgovinsku politiku,pobolj{avaju}i zna~aj pravila, uz pomo} na podru~ju otklanjanja ograni~enja sakojima se suo~avaju siroma{ni ~lanovi. ^lanice STO mogu olak{ati pristup trì-{tu i osigurati pravila trgovine koja podsti~u razvojne perspektive siroma{nih ze-malja.

Eco

nom

ic A

nn

als

no

156,

Jan

uar

y 20

03 -

Mar

ch 2

003

77


6 Ovaj momenat je posebno zna~ajan za zemlje kandidate za ~lanstvo u STO, koje bi svoju strategijupregovora za ulazak u STO trebalo da zasnivaju na nacionalnoj razvojnoj strategiji. Dakle, i SRJugoslavija, kao kandidat za ~lanstvo u STO, treba da sledi svoju razvojnu strategiju (ako je ima) upregovorima sa STO.

PRISTUP TR@I[TU ZA ROBU I USLUGE

Brojna istraìvanja ukazuju na potrebu dalje liberalizacije pristupa trì{tu.7

Ocenjuje se da }e dalja liberalizacija zna~ajno pove}ati realne dohotke i smanjitisiroma{tvo u ZUR (Finger i Schuknecht, 2001; Hertel, 2000; Oxfam, 2002;World Bank, 2001). Zna~aj pregovora u okviru STO }e biti utoliko ve}i ukolikose nastavi sa smanjivanjem trgovinskih prepreka u ZUR i IRZ, ukoliko se otklonecarinski vrhovi i carinska eskalacija, zatim ako se ukinu proizvodne i izvoznesubvencije i zamene merama koja slabije deluju na skretanje trgovine. Potro{a~i iporeski obveznici u zemljama koje preduzimaju reforme }e imati najve}e koristiod ovih aktivnosti, koje }e, ujedno, nadilaziti gubitke koje }e imati pogo|ene in-dustrijske grane i radnici zaposleni u njima.

Teku}a za{tita u zemljama OECD name}e tro{kove zemljama u razvoju kojiprelaze iznos zvani~ne ekonomske pomo}i (oko 45 mlrd. dolara godi{nje). Pro-cenjeno je da koristi koje imaju ZUR zbog ukidanja za{tite sopstvenog trì{taprelaze iznos od 60 mlrd. dolara. Op{ta za{tita u trgovini industrijskim proizvo-dima prouzrokuje tro{kove u svetskoj privredi od preko 250 mlrd. dolara (Herteli Martin, 2000). Ukoliko se posmatraju teku}a ograni~enja u trgovini uslugama,podaci o tro{kovima lako se mogu duplirati (Stern, 2002). Ako se uzmu u obzir ihladni efekti instrumenata zavisne za{tite (antidamping, za{tita trì{ta) i efektiotklanjanja suvi{ne za{tite na granici na rast dohotka, jasno je da su koristi odsmanjivanja prepreka za pristup trì{tu izuzetno visoke.

Mada su carinske stope u okviru klauzule najpovla{}enije nacije (most-favo-red-nation - MFN) u ~etiri najrazvijenija regiona (Quad - Kanada, EU, Japan iSAD) smanjene na oko 5%, carinske stope za neke proizvode i dalje su preko100%. Ovakvi carinski vrhovi ~esto se odnose na proizvode za ~iji izvoz su zain-

Eko

nom

ski

anal

i br

156

, jan

uar

200

3. -

mar

t 20

03.

78

Radovan Kova~evi}

7 Pristup trì{tu je zapravo mogu}nost inostranih dobavlja~a robe i usluga da prodaju na datomtrì{tu. Za potrebe pregovora o pristupu trì{tu u okviru STO, proizvodi kojima se trguje podeljenisu u ~etiri grupe: poljoprivredni proizvodi, tekstil i ode}a, industrijski proizvodi i usluge. Po{to se nasvaku grupu proizvoda primenjuje set razli~itih multilateralnih pravila, mogu se navesti glavneprepreke za pristup trì{tu. To su: (1) uvozne carine i ostale, na ceni zasnovane, grani~ne mere - zaneke proizvode se ograni~ava pristup trì{tu pomo}u uvoznih da`bina, carinskih kvota i ostalihda`bina na granici; (2) necarinske mere na granici - u ove mere spadaju kvantitativna ograni~enja(uvozne kvote, direktne zabrane, zahtevi doma}eg sadràja proizvodnje, uvozne dozvole); neo~eki-vane mere (antidamping, kontramere, za{tita trì{ta); tehni~ke prepreke u trgovini (regulativa, stan-dardi, procedure testiranja i sertifikacije); sanitarne i fitosanitarne mere (hrana, zdravlje ljudi, ìvot-inja i biljaka, bezbednost); (3) mere doma}e politike - dràvne mere koje mogu ograni~iti pristuptrì{tu ako se ne primenjuju ujedna~eno na doma}e i uvozne proizvode i usluge. To su: porezi,konkurencija, krediti i investiciona politika; kontrola cena, fiskalni podsticaji i, posebno, izvoznesubvencije i doma}a podr{ka (IMF i World Bank, 2002).

teresovane ZUR. Oni obuhvataju glavne poljoprivredne proizvode kao {to su {e-}er, ìtne ka{e i riba; duvan i neka alkoholna pi}a; vo}e i povr}e; industrijsku pre-radu hrane sa visokim sadràjem {e}era, ode}u i obu}u. UR je ustvari pove}alacarinsku disperziju, jer je tarifikacija necarinskih mera u poljoprivredi dovela douvo|enja visokih da`bina za poljoprivredne proizvode, ~iji je uvoz ranije bioograni~en kvotama. Zbog toga carinske stope koje su i do tri puta ve}e od prose~-nih carinskih stopa u okviru MFN klauzule, nisu neuobi~ajene u spomenutimnajrazvijenjim industrijskim zemljama. Preko 30% izvoza najmanje razvijenihzemalja i preko 15% izvoza svih ZUR potencijalno podleè carinskim stopamakoje su iznad 15% u razvijenim zemljama (Hoekman, Ng i Olarreaga, 2002).

Carinski vrhovi postoje i u carinskih shemama ZUR, {to nepovoljno uti~e natrgovinu Jug-Jug. Banglade{, Kostarika, Egipat, Indija, Meksiko, Maroko, Paki-stan, Poljska, Ukrajina i Zimbabve (me|u ostalima) imaju carinske stope koje zaneke proizvode prelaze 200%. Me|utim, u proseku, carinski vrhovi (u odnosuna prose~an nivo za{tite) su ve}i u zemljama OECD (gde su najve}e carinske sto-pe i do 40 puta ve}e od prose~nih, dok ovaj raspon u ZUR iznosi 12 puta). Zaspomenute najrazvijenije zemlje ovaj raskorak iznosi 55 puta. Na drugom krajuovog spektra nalaze se zemlje Sub-Saharske Afrike gde posmatrani raspon iznosioko 5 puta, pokazuju}i pojednostavljenu strukturu za{tite (grafikon 1.).

Sem toga, carinska struktura razvijenih zemalja pokazuje zna~ajnu carinskueskalaciju, tako da je oteàn pristup trì{tu za proizvode vi{ih faza prerade (kojisadrè ve}u dodatu vrednost). Na primer, poljoprivredni proizvodi vi{ih faza in-dustrijske prerade imaju dvostruko vi{e carinske stope nego proizvodi prve fazeprerade u EU i Japanu, upore|eno sa prose~nim carinskim stopama u okviruMFN klauzule za finalne proizvode od 24 i 65%, posmatrano respektivno. U Ka-nadi je ovaj odnos ~ak i ve}i: carinske stope na industrijski prera|ene proizvodehrane su 12 puta ve}e od carinskih stopa za prvu fazu prerade (carinska stopa uokviru MFN klauzule na proizvode potpune prerade je 42%)(Hoekman, Ng iOlarreaga, 2001)8. Trgovinski preferencijali za ZUR su ograni~eni za stavke sa ca-rinskim vrhovima, u koje po definiciji spadaju “osetljivi” proizvodi na koje se ~e-sto i ne odnose ovi preferencijali, ili na koje se primenjuju odre|ena kvantitativ-na ograni~enja.

Eco

nom

ic A

nn

als

no

156,

Jan

uar

y 20

03 -

Mar

ch 2

003

79


8 Nivoi plafoniranih carinskih stopa zna~ajno variraju po pojedinim kategorijama industrijskihproizvoda. Ove stope su najve}e za tekstil i ode}u, kako za razvijene zemlje tako i za ZUR: Velika~etvorka zemalja (Quad) je imala posturugvajski prosek od 9%, a razvijene zemlje kao grupacija12%; ZUR i zemlje i tranziciji su za ove proizvode imale prose~nu carinsku stopu od 29%. Nasli~nom nivou su plafonirane i carinske stope za koù, gumu, obu}u i proizvode od koè (9% zaQuad zemlje, 10% za razvijene zemlje, 27% za ZUR) (WTO, 2002).

Grafikon 1. Prekomerna carinska za{tita izme|u zemalja ~lanica STO

Izvor: Hoekman i Olarreaga (2002).

Tako re}i, za mnoge proizvode koje izvoze zemlje sa niskim dohotkom, cari-ne u zemljama sa visokim dohotkom su jednake nuli zbog op{te sheme preferen-cijala, inicijative EU “sve sem oru`ja” (Everything But Arms - EBA) i SAD „Aktao afri~kom rastu i prilikama“9. Zemlje koje èle da koriste preferencijalni pristuptrì{tu moraju ispuniti uslove da bi imale bescarinski pristup, me|u kojima jeposebno zna~ajno pravilo porekla proizvoda. Ovo je glavni ~inilac koji smanjujevrednost preferencijala. Brenton i Manchin (2002) pokazuju da su pravila pore-kla EU prili~no restriktivna tako da uti~u na to da se izme|u 35 i 45% izvoza ode-}e iz Centralne i Isto~ne Evrope - koji u principu ima potpuno bescarinski pri-stup trì{tu EU - izvozi u EU u okviru specijalnih carinskih reìma (tzv. doradniposlovi). To im omogu}uje da izbegnu dokazivanje da su ispunjena pravila pore-kla, jer se reìm primenjuje na proizvode koji koriste inpute iz EU.

Slabe strane preferencijalne trgovine su dobro poznate: na mnoge od njih jeukazao Finger znatno pre uvo|enja Op{te sheme preferencijala, odnosno pre ini-

Eko

nom

ski

anal

i br

156

, jan

uar

200

3. -

mar

t 20

03.

80

Radovan Kova~evi}

9 Mada samo inicijativa EU uklanja carine na sve carinske pozicijei to za manje razvijene ZUR sadugim prelaznim periodima za tri kriti~na proizvoda - banana, pirina~ i {e}er. Ve}ina preferencijal-nih shema ne obuhvata proizvode za ~iji izvoz su zainteresovane zemlje korisnice sheme, ili oviproizvodi i dalje imaju restriktivan tretman.

cijativa za stvaranje novog me|unarodnog ekonomskog poretka (Finger i Krei-nin, 1976). One leè u neizvesnosti, zatim u mogu}nosti jednostranih promenaili ~ak odustajanja, {to moè prouzrokovati ozbiljna skretanja trgovine. Na sli~neprobleme se nailazi i kod preferencijalnih trgovinskih sporazuma (Winters,2001). Zemlje sa lo{ijim tretmanom - one koje ne uìvaju klauzulu op{te shemepreferencijala, odnosno one koje su osigurale manje povoljan tretman u odnosuna konkurente (uklju~uju}i i partnere u zoni slobodne trgovine) - su podstaknu-te na dalje smanjivanje margine diskriminacije, kako bi pove}ale op{te blago-stanje koje prati preferencijalnu trgovinu.

Mere koje se odnose na pristup trì{tu obuhvataju i vezanu za{titu (antidam-ping i sigurnost)10, uklanjanje ograni~enja u trgovini uslugama, ukidanje izvo-znih subvencija i suvi{nih tro{kova u vezi sa standardizacijom proizvoda. Kao {toto isti~u Finger, Ng i Wangchuk (2001), ne samo da ZUR ~esto koriste antidam-

Eco

nom

ic A

nn

als

no

156,

Jan

uar

y 20

03 -

Mar

ch 2

003

81


10 Bloningen i Prusa (2001) su izloìli obuhvatan pregled literature o antidampingu. Za pregled anti-dampinga iz ugla STO videti J.H.Park (2001).

Tabela 6. Antidamping inicijative po dolaru uvoza u periodu 1995-1999. godine

Napomena: Broj slu~ajeva po dolaru uvoza predstavljen je kao indeks. Po{to su SAD zemlja koja se naj~e-{}e povezuje sa antidampingom, u tabeli je uzet indeks antidamping slu~ajeva po dolaru uvoza kao 100 zaSAD, a ostale vrednosti su izvedene iz ovog indeksa. Izvor: Finger, Ng i Wangchuk (2001).

Prema svim zemljama

Zemlja Broj antidamping inicijativa Inicijative po dolaru uvoza

Indeks (SAD=100) Argentina 89 2125Ju`na Afrika 89 2014Peru 21 1634Indija 83 1382Novi Zeland 28 1292Venecuela 22 1174Australija 89 941Kolumbija 15 659Brazil 56 596Izrael 19 418île 10 376Indonezija 20 330Meksiko 46 290Turska 14 204Koreja 37 185Kanada 50 172Evropska unija 160 130SAD 136 100 Malezija 11 97

ping, ve} su u odnosu na dolar vrednosti uvoza, najintenzivniji korisnici ove me-re (videti tabelu 6). Na podru~ju trgovine uslugama postoji pove}i spisak zahtevaza pobolj{anje pristupa trì{tu, posebno za strane direktne investicije i me|ugra-ni~nu trgovinu, gde je postignut skroman napredak u STO (Mattoo, 2001).11

DOMA]A REGULATORNA PRAVILA

Jedinstven pristup u okviru UR doveo je do uklju~ivanja regulatornih pravilaiz raznih oblasti u STO. To je bila kulminacija procesa koji je zapo~eo u Tokijskojrundi (1973-1979). Polaze}i od postignutih sporazuma o modalitetima pregovo-ra, predvi|eno je da u 2003.g. otpo~nu razgovori o zakonu o konkurentnosti, po-litici SDI, transparentnosti javnih nabavki i trgovinskim olak{icama. Dakle, mo-è se o~ekivati {irenje STO na oblasti kao {to je politika za{tite okoline. Ove temesu dobile zna~ajno mesto u STO zato {to je liberalizacija instrumenata tradicio-nalne trgovinske politike otkrila razlike u nacionalnim regulatornim reìmima.Inicijative za dublju integraciju na multilateralnom nivou rangiraju se od koor-dinacije nacionalne ekonomske politike do harmonizacije regulatornih reìma.Ponekad se smatralo da je takva harmonizacija neophodna da bi se obezbedila“fer trgovina”, odnosno da bi se osigurao ujedna~en tratman inostranih i doma-}ih preduze}a.12

Posmatrano iz razvojne perspektive, glavno pitanje je da se odredi da li je ra-cionalno i}i u dublju integraciju, i ako jeste, da li je STO odgovaraju}a institucijaza to? Glavni kriterijum u ovom kontekstu je da se odredi da li se posmatrana re-gulatorna politika koristi, ili se moè koristiti, da se ograni~i pristup trì{tu. Da-kle, tradicionalni kriterijum STO za uklju~ivanje u agendu je: da li je doti~na me-ra povezana sa trgovinskom politikom, odnosno da li ona ometa pristup trì{tuili ometa konkurenciju na tre}em trì{tu. Regulatorne mere mogu biti zamena zaotvorene prepreke (na primer, standardi proizvoda, regulisanje povezanih cenau telekomima, standardi bezbednosti prevoza, pomorski pristupi lukama i aero-dromima, i dr.). U principu, multilateralna pravila o spre~avanju protekcioni-sti~kih zloupotreba takvih regulatornih standarda mogu biti garancija da se osi-

Eko

nom

ski

anal

i br

156

, jan

uar

200

3. -

mar

t 20

03.

82

Radovan Kova~evi}

11 Walmsley i Winters (2002) ocenjuju da bi op{ti efekti trenutnog ulaska usluga kvalifikovane i nek-valifikovane radne snage na trì{te, u obimu od 3% od teku}e zaposlenih u zemaljama OECD, bili za1 ½ puta ve}i od koristi koje nastaju zbog liberalizacije robne trgovine.

12 Reformisanje diskriminatornih tehni~kih prepreka, posebno iz ugla njihovog rastu}eg kori{}enjakao instrumenta trgovinske politike, trebalo bi da pove}a efikasnost i obim trgovine (K.E.Maskus iostali, 2002). Me|utim, trgovinska liberalizacija lako moè da ima negativne rezultate ako instituci-je, zakoni i politika za koje se podrazumeva da se nalaze u pozadini ovog ekonomskog modela nepostoje ili nisu adekvatni (K.C.Hjort, 2002). Dakle, istraìvanja sugeri{u da treba biti oprezan pri-likom ocenjivanja razvojnog zna~aja i tro{kova {irenja STO na regulatornu sferu (Hertel, Hoekmani Martin, 2002)

gura pristup trì{tu. Takva pravila mogu dovesti do recipro~nih koristi sli~no li-beralizaciji tradicionalne trgovine: poja~ana utakmica doma}ih trì{ta i pobol-j{anje pristupa inostranim trì{tima (regulatorne prepreke na trì{tima razvije-nih zemalja mogu imati zna~ajne posledice na izvoz iz ZUR). Izazov je da se osi-gura da pravila ne ograni~avaju sposobnost zemlje da postigne svoje regulatorneciljeve, odnosno da se napravi razlika izme|u legitimne regulacije i protekcioni-sti~kih zloupotreba. U teoriji se moè primeniti nepristrasan “test potrebe” da bise to postiglo, odnosno na ovaj na~in se moè utvrditi da li je potrebna posebnapolitika da bi se postigli odre|eni ciljevi (Mattoo i Subramanian, 1998). Me|u-tim, u praksi je te{ko posti}i da ovo bude obavezuju}e, a da se pri tom ne pojaveparnice, odnosno nametanje pona{anja od strane spoljnog subjekta, kao {to suSTO paneli. Zbog toga odre|en stepen ograni~ene harmonizacije izgleda neizbe-àn. Posmatrano u praksi, ako se agenda regulacije odnosi na uslu`nu industrijui ako je regulacija povezana sa pristupom trì{tu, ova oblast treba da se razmotriu kontekstu Op{teg sporazuma o trgovini uslugama (General Agreement on Tra-de in Services - GATS). Akcenat bi trebalo staviti na regulatorne mere gde je vezasa otvorenim preprekama (pristupa trì{tu) o~igledno prekinuta. Tamo gde tonije slu~aj ili tamo gde postoji veoma asimetri~na agenda pristupa trì{tu (na pri-mer, intelektualna svojina), harmonizacija ~esto uop{te ne}e biti poèljna, i mo-è se postaviti pitanje opravdanosti uklju~ivanja ove oblasti u STO.

Posmatrano iz razvojne perspektive, postoje najmanje dva dodatna ugla raz-matranja. êsto se isti~e da je glavni zadatak me|unarodnih sporazuma da ot-klone ograni~enja politike u doma}oj privredi, koja spre~avaju primenu mera zapobolj{anje op{teg blagostanja. Prema tome, moè se postaviti pitanje da li pred-loèna regulatorna pravila imaju smisla, posmatrano iz nacionalnog ugla, na pla-nu utvr|ivanja prioriteta, ~ak i ako ne postoje eksternalije ili uslovi za pristup tr-ì{tu. Drugo pitanje je da li postoje op{te koristi ako se u pregovore uklju~e obla-sti koje se ne smatraju prioritetima, zbog o~ekivanih koristi na drugim podru~ji-ma. Odnosno, da li ima smisla da se sprovodi povezana strategija? Da bi se odgo-vorilo na ova pitanja potrebno je da se napravi analiza mogu}ih posledica ovihmera.

Konceptualno posmatrano, oba pitanja su pun pogodak. Me|utim, u praksije veoma te{ko da se na njih odgovori, pa je potrebno aktivno angaòvanje nacio-nalnih subjekata i prou~avanje {iroke politike. Oba pitanja poga|aju srce proble-ma sa kojima se suo~avaju ZUR u razvojnoj agendni Dohe: kako angaòvati bira-~e kod ku}e i u inostranstvu da podrè liberalizaciju pristupa trì{tu i prihvateodre|ena pravila STO. Sa ovim u vezi je i pitanje kako da se napravi scenario ve-likih dru{tvenih koristi - {ta se moè i {ta bi trebalo ponuditi u kontekstu razgo-vora u STO da bi se postigli èljeni rezultati? Da bi se izra~unale neto nacionalne

Eco

nom

ic A

nn

als

no

156,

Jan

uar

y 20

03 -

Mar

ch 2

003

83


koristi paketa mera potrebno je da se uzmu u obzir gubici gubitnika, dobici do-bitnika, kao i potreba (i tro{kovi) za uspostavljanje kompenzacionog mehani-zma. Koristi }e zavisiti od efekata reformi u paketu i od va`nosti paketa za trgo-vinske partnere. Oni }e utvrditi mogu}nost usluge za uslugu na podru~ju ustu-paka trgovinskog partnera u domenu pristupa trì{tu. To }e zavisiti od stepenazainteresovanosti i (lobiraju}e) mo}i zainteresovanih grupa (Leidy i Hoekman,1993).

êsto su isticani argumenti da doma}e regulatorne mere koje su predloèneza uklju~ivanje u agendu STO nisu prioriteti za zemlje sa niskim dohotkom (naprimer, Winters, 2002; Hilary i ostali, 2002). Tako|e se ukazuje da iskustva u pri-meni sporazuma UR isti~u da STO mora da promeni svoj modus operandi kadase do|e na teren pregovora i primene regulatornih pravila koja zahtevaju da siro-ma{ne zemlje izvr{e velike investicije u realne resurse (Hoekman, 2002). Sem to-ga, retki administrativni i politekonomski resursi u mnogim zemljama sa niskimdohotkom ukazuju na to da postoje zna~ajni oportunitetni tro{kovi povezani sa{irenjem pregovara~ke agende (po{to }e politi~ari svoja razmi{ljanja mo`daudaljiti od pitanja koja su va`na za privredu) (Winters, 2002).

Me|utim, potrebno je uzeti u obzir i drugu vrstu oportunitetnog tro{ka. Fin-ger-ova istraìvanja jasno su pokazala da trgova~ka dinamika koja pokre}e STOzahteva od ZUR da iznesu na sto koncesije ukoliko èle da podstaknu partnere daliberalizuju politi~ki osetljive sektore. Va`no je da ono {to se ponudi bude u naci-onalnom interesu. Izgleda da na trpezi za “trgovinu” u okviru agende za pristuptrì{tu ima dovoljno materijala, posebno kada se ima u vidu {ta ZUR moraju daponude na podru~ju usluga. Me|utim, to ne mora da se i desi. Uprkos pozivu dase ozbiljno pristupi razvoju, politi~ke realnosti mogu nametnuti angaòvanje uoblastima koje nisu prioriteti. Ako se to desi, moglo bi se dokazivati da bi svakopravilo u odgovaraju}oj oblasti moglo povoljno delovati na razvoj (Hoekman,2002). Dakle, dobiti u jednoj oblasti (pristup trì{tu) u zamenu za sporazume udrugoj oblasti koji bi za posledicu imali gubitak bogatstva, nisu prihvatljivi.

Da bi odlu~ile kako da postupe, ZUR moraju biti sposobne da defini{u i ana-liziraju pregovara~ku poziciju iz ugla nacionalnih razvojnih ciljeva. Zaintereso-vane grupe moraju znati na koji na~in mogu biti pogo|ene i treba da imaju di-rektan kontakt sa svojim “pregovara~ima” tokom pregovora (dakle, moraju bitizastupljene na odgovaraju}i na~in). U nekim oblastima nema odgovaraju}eg raz-umevanja {ta predstavlja razvojni interes. Kako je Finger isticao u vezi sa UR, si-roma{ne zemlje moraju poku{ati da stvore reìme intelektualne svojine koji }euklju~iti tradicionalna znanja u pregovara~ku aktivu. Ove zemlje tako|e nisuutvrdile svoje alternativne opcije kako bi unapredile i oja~ale nacionalne proiz-vodne, zdravstvene i sigurnosne standarde, odnosno kako bi regulisale uslu`ni

Eko

nom

ski

anal

i br

156

, jan

uar

200

3. -

mar

t 20

03.

84

Radovan Kova~evi}

sektor na koji trì{te moè nepovoljno da deluje. Isto se moè re}i i za podru~jakao {to su zakon o konkurenciji i trgovinskim olak{icama.

RAZVOJNI REPERI, SREDI[TE PREGOVORA I PREGOVARA^KI MODALITETI

Ciljevi i klju~ne ta~ke pregovora mogu pove}ati verovatno}u da pravila STOi pregovara~ki rezultati podrè razvoj. Finger se u svojim brojnim radovima kon-centri{e na analizu rezultata pregovora u okviru GATT/WTO i njihov uticaj nanacionalnu trgovinsku politiku.13 Tako|e se moè spomenuti i angaòvanje Svet-ske banke u 1980-tim godinama kada je, pod njenim rukovodstvom, u~injen po-ku{aj da se kvantifikuje obim i u~estalost necarinskih prepreka (Nogues, Olec-howski i Winters, 1986). Ovi podaci su od velikog zna~aja za prikupljanje sred-stava za sprovo|enje reformi i njihovo nadgledanje.

Op{ti pokazatelji uspeha u sprovo|enju Razvojne agende Dohe u praksimogu se uo~iti na slede}im podru~jima: (1) identifikovanje nacionalnih priori-teta, odnosno podru~ja gde postoje visoki prinosi na investicije; (2) zna~ajnopobolj{an pristup trì{tu, i (3) efikasnija “pomo} trgovini”. Postizanje ovih re-zultata zahteva od ZUR da osiguraju podr{ku za ove reforme u zemljamaOECD i kod ku}e. Utvr|ivanje repera u pogledu onoga {to se naziva Pareto-pobolj{anje iz razvojne perspektive i pregovara~kih modaliteta da se oni po-stignu, moè pomo}i da se razvojna agenda Dohe realizuje u praksi.

REPERI ZA PRISTUP TR@I[TU I FORMULE

Eliminisanje carinskih vrhova ima visok prioritet u agendi STO zato {to imadisproporcionalne efekte na izvoz ZUR (proizvodi na koje se odnose ovi vrhovi~ine 15-30% ukupnog izvoza zemalja sa niskim dohotkom u SAD, EU, Japan iKanadu). Reper u ovom slu~aju moè da bude koli~nik maksimalnih i prose~nihcarinskih stopa zemalja koje su ~lanice STO. Ako pretpostavimo da ovaj koefici-jent za ve}inu ZUR ima vrednost pet - na primer, Sub-Saharska Afrika i LatinskaAmerika - u pore|enju sa prosekom 40 u zemljama OECD (videti glavu 2.) - re-per treba da bude manji od pet (na primer tri). Smanjivanje carinskih vrhovaimalo bi direktne pozitivne efekte za ZUR u pogledu pristupa trì{tu, dok bismanjivanje disperzije efektivne za{tite kod ~lanica STO pove}alo efikasnostovog pristupa. To bi, ujedno, donelo i indirektne koristi. Pretpostavimo da repertako|e podrazumeva smanjivanje prose~nog nivoa carina - recimo za 50%, kao uKenedijevoj rundi. Zatim, po{to prose~ne carine opadaju, maksimalne carine bi

Eco

nom

ic A

nn

als

no

156,

Jan

uar

y 20

03 -

Mar

ch 2

003

85


13 Treba ista}i slede}e radove: Finger, 1974; 1976a; Finger i Schuler, 2000; Finger, Ingco i Reincke,1996; Finger, Ng i Wangchuk, 2002.

tako|e morale da opadaju, obezbe|uju}i indirektno dodatne koristi zemljama saograni~enim mogu}nostima (trì{na snaga) da pregovaraju o smanjivanju carin-skih stopa za njihov izvoz, kroz pregovore po metodu zahteva-ustupaka (Hoek-man i Olarreaga, 2002). Ovo je glavna prednost pregovara~kog procesa zasnova-nog na formuli.14

Kori{}enje formule za smanjivanje carina, kao {to je gore navedeno, moèpredstavljati efikasno sredstvo za pomeranje u pravcu ve}e ujedna~enosti nacio-nalnih stopa za{tite, {to je veoma poèljno posmatrano iz razvojne perspektive(Tarr, 2002). Formule nisu kori{}ene u UR, sem u kontekstu takozvanih prego-vora nula za nulu, gde je cilj bio da se carinske stope za neke proizvode svedu nanulu, pod pretpostavkom da se dovoljan broj ~lanica STO sloì sa tim15, i u poljo-privredi, gde je cilj bio da se carinske stope u proseku smanje za 36%, uz mini-malno smanjenje od 15%. UR je ukazala na potrebu opreznog formulisanja cilje-va smanjivanja carinskih stopa - 36% prose~nog smanjenja se razlikuje od 36%-nog smanjivanja proseka16. Pristup zasnovan na modelu zahtev-ponuda pomaèu liberalizaciji trgovine, ali moè pove}ati varijabilnost za{tite. Formula za smanjivanje disperzije za{tite i ve}e smanjivanje vi{ih carinskih stopa u odnosu na ni-è, kori{}ena je u Tokijskoj rundi (1973-79), kao i u ranijim rundama. Iskustva uprimeni ove formule pokazuju da je re~ o vrednoj tehnici, ali da rezultat bitnozavisi od broja izuzetaka koje su zahtevale zemlje (Baldwin i Clarke, 1988). Da bise postigla ujedna~enija za{tita kao i smanjivanje prose~nih carinskih stopa uokviru MFN, izuzeci se moraju svesti na minimum. Monitoring i kvantifikacijaposledica predloènih izuzetaka predstavlja vaàn zadatak za istraìva~e nacio-nalne politike.

Glavno pitanje za ZUR je da osiguraju “kredit” za autonomnu liberalizaciju.Raniji napori da se obezbedi ovaj kredit nisu uspeli zbog toga {to su se pregovorikoncentrisali na plafoniranje carinskih stopa, pa su ZUR plafonirale samo neko-liko carinskih stopa (kao posledica strategije nereciprociteta koja je predstavljalaoslonac statusa specijalnog i diferenciranog tretmana) (Michalopoulos, 2001).Zaokret ka punom u~e{}u ZUR podrazumeva da one imaju mogu}nost da ponu-de dosta na podru~ju plafoniranja, nakon jednostrane liberalizacije, koja se, u

Eko

nom

ski

anal

i br

156

, jan

uar

200

3. -

mar

t 20

03.

86

Radovan Kova~evi}

14 Kao {to je prvo istakao Finger (1974, 1976a), pregovori o koncesijama koje su nudile zemlje jednadrugoj uglavnom su se odnosili na stavke gde su zemlje bile "glavni" isporu~ioci, odnosno tamo gdeje postojao visok stepen internacionalizacije koristi, mereno preko volumena trgovine. Finger jetako|e utvrdio da je bilans koncesija u UR u korist zemalja sa visokim dohotkom (Finger, Ingco iReincke, 1996; Finger i Nogues, 2001).

15 Vaàn primer za to je Sporazum o informacionoj tehnologiji (videti Hoekman i Kostecki, 2001).16 Kako isti~u Francois i Martin (2002b), ovo se moè posti}i velikim procentualnim smanjenjem

prili~no niskih carinskih stopa, ~ime se omogu}uje da visoke carinske stope ne budu potpunoukinute.

osnovi, zasniva na razlici izme|u primenjenih stopa i znatno ve}ih plafoniranihmaksimalnih carinskih stopa. Problem sa kojim se suo~avaju ZUR je da uprkosargumentima da ima smisla maksimiranje carinskih stopa na nivoima koji su iz-nad primenjenih carinskih stopa (videti Francois i Martin, 2002a), u praksi pre-govara~i nisu voljni da “plate” mnogo za takvo plafoniranje.17 Umesto toga, oniradije teè smanjivanju primenjenih stopa.

Dakle, postoji izazov da se dizajnira mehanizam koji pove}ava trgova~kuvrednost plafoniranja u kontekstu pregovora u STO. Jedan od na~ina da se to po-stigne je da se ovo uklju~i u formulu kori{}enu za pregovaranje i reper koji je ko-ri{}en da se ocene rezultati. Ako pretpostavimo da su zemlje OECD ve} plafoni-rale ve}inu svojih carinskih pozicija na nivou primenjenih carinskih stopa, svakaformula koja daje ponder kako za dodatno plafoniranje (porast koli~nika izme|ubroja plafoniranih i neplafoniranih carinskih pozicija) tako i za smanjivanje ap-solutnih razlika izme|u plafoniranih i primenjenih stopa, automatski }e dati kre-dit zemljama u razvoju na planu dostizanja dogovorenog ciljnog nivoa liberaliza-cije. To zna~i da se formula koncentri{e na plafonirane stope a ne na primenjenestope.18

Ja~i od prethodnih predloga bi bio zahtev da se ukinu sve carine na industrij-ske proizvode u trgovini izme|u zemalja OECD. Industrijske grupe su s vremenana vreme upu}ivale ovakve predloge. Oni isti~u da nizak prose~ni nivo takvih ca-rinskih stopa u okviru MFN klauzule, povezan sa bescarinskim tretmanom zaproizvode koji su proizvedeni u zemljama ~lanicama regionalne integracije koji~esto ometaju pravila porekla, pokazuje da su takve carine postale optere}uju}iporez, ~ije prikupljanje ima ve}e tro{kove od prihoda. Utvr|ivanje krajnjeg roka- na primer pet godina - za ukidanje carina na industrijske proizvode na nedi-skriminatornoj osnovi predstavljalo bi jaku poruku da se sprovodi ozbiljan raz-voj. Ako bi se prihvatilo ovo polazi{te, to bi svakako uticalo na pregovara~ki pri-stup zasnovan na formuli, koji bi, zatim, sve zemlje ~lanice STO primenile na ca-rinske stope u poljoprivredi i na industrijske carine ZUR.

Eco

nom

ic A

nn

als

no

156,

Jan

uar

y 20

03 -

Mar

ch 2

003

87


17 Za diskusiju o "kreditu" videti Mattoo i Olarreaga (2000) i Michalopoulos (2001). U literature pos-toji odre|ena nejasno}a u pogledu odobravanja "kredita" zemljama u razvoju za prethodnu liberal-izaciju. Ova teza je zasnovana na pretpostavci da su zemlje koje su primenile unilateralne reformeve} izgubile pregovara~ki nov~i}. Mada je ovo ta~no u trgova~kom smislu, u praksi su trì{ta ve}ineZUR prili~no mala tako da imaju neznatnu pregovara~ku mo}. Ono {to ima smisla za STO je pla-foniranje carinskih stopa na nivou na kome su zatvorene unilateralne reforme. Nespremnost ve}ineZUR pre UR da plafoniraju carinske stope pokazuje da je primena kreditnog pravila bila veomaoteàna, a mo`da ~ak i nemogu}a.

18 Francois i Martn (2002b) predlaù specifi~nu modifikaciju tzv. [vajcarske formule (koja jekori{}ena u Tokijskoj rundi) za pregovore u okviru Doha agende i istraùju posledice alternativnihspecifikacija. Potpunija razmatranja formule videti kod Panagariya (2002), Laird i Yeats (1987) iStern (1976).

Tako|e se mogu razviti formula i reper za pristup trì{tu u okviru pregovorao uslugama. Ukoliko postoji samo ograni~eno pokri}e sektora - posebna privrè-nost nacionalnom tretmanu i pristupu trì{tu u okviru GATS, najjednostavnijireper bi se odnosio na koeficijent sektorskog pokri}a i/ili na broj sektora gde ne-ma ograni~enja na nacionalni tretman i pristup trì{tu (Hoekman, 1996). Zamnoge ZUR pokri}e specifi~nih obaveza znatno je ispod 50% svih usluga i mo-dela ponude19. Plafoniranje stausa quo bi pomoglo da se smanji neizvesnost, dokbi prethodna privrènost budu}im reformama mogla da poja~a zna~aj GATS-a20.Polaze}i od zna~aja kretanja dobavlja~a prirodnih usluga kao vida borbe inostra-nih trì{ta usluga za ZUR, moè se posmatrati eksplicitni kvantitativni cilj za viza“mod 4”, na primer, kao minimalan udeo ukupne zaposlenosti u sektoru usluga.Mada nije kori{}ena kao klju~na ta~ka za pregovore, ova mera moè da posluìza ocenu njihovih rezultata (Hoekman, Mattoo i Olarreaga, 2002).

PRAVILA ZA MERE KOJE UTIÛ NA PRISTUP TR@I[TU

Pravila STO koja se odnose na mere kao {to su subvencije, preferencijalna tr-govina i zavisna za{tita, u zna~ajnoj su vezi sa pristupom trì{tu (Finger, 1994).Sva tri se nalaze u Doha pregovara~koj agendi Dohe.

Subvencije

Doha poziva na ukidanje subvencija za izvoz poljoprivrednih proizvoda, {toima veliki direktan i indirektan zna~aj za ZUR koje imaju komparativnu pred-nost u ovim proizvodima. Mada je ovaj cilj veoma te{ko posti}i, on je dobro po-stavljen. Pre svega, trebalo bi utvrditi krajnji rok za njegovo ostvarenje. Stvar jekomplikovanija ako se posmatraju i ostale subvencije. U principu, odvajanjesubvencija od proizvodnje ima smisla, ali je to u praksi te{ko posti}i, imaju}i uvidu vi{ak potencijalnih instrumenata koji stoje vladi na raspolaganju. âk se iEU, koja je na ovom podru~ja oti{la dalje od STO, suo~avala sa te{ko}ama prili-kom poku{aja da uvede ograni~enja na dràvnu pomo} unutar Zajednice. Sever-noameri~ka zona slobodne trgovine (North American Free Trade Agreement -

Eko

nom

ski

anal

i br

156

, jan

uar

200

3. -

mar

t 20

03.

88

Radovan Kova~evi}

19 Hoekman (1996) je izra~unao da se ZUR krajem UR prihvatile obaveze za 15% svih uslu`nihaktivnosti, pri ~emu ~etvrtina preuzetih obaveza pokriva manje od 3% svih usluga.

20 Mattoo (2001) je ocenio da GATS moè da posluì kao oru|e prethodne obaveze, odnosno kaomehanizam koji obavezuje vladu na sprovo|enje ranije objavljnog seta reformi. Prihvatanje ovogabi ujedno ustanovilo de facto vi{e plafonirane carine u meri sprovedenih reformi. Lahouel (2002) jeskrenuo pa`nju da su zemlje u MENA regionu, koje su koristile GATS za preuzimanje prethodnihobaveza u telekomu - Tunis - zavr{ile sa manjim stepenom reformi nego druge MENA zemlje kojenisu prihvatile prethodnu obavezu - gde su jednostrane reforme i{le brè i oti{le dalje.

NAFTA) nije ni poku{ala da re{ava ovo pitanje. Zalaù}i se za princip slobodedoma}eg subvencioniranja, Snape (1987, 1991) je, ustvari, predloìo pragmati-~an pristup. Pod pretpostavkom da u mnogim slu~ajevima postoje racionalnirazlozi za subvencije, i da su mnoge vlade utvrdile koristi od njihove primene, iz-gleda da bi bilo efikasnije skoncentrisati se na smanjivanje carinskih barijera iukidanje o~iglednih izvoznih subvencija. To bi automatski nametnulo ozbiljnaograni~enja na subvencioniranje proizvodnje zbog rastu}ih tro{kova.

Antidamping

Postojanje antidampinga podsti~e rentijersko pona{anje kod dela uvozno kon-kurentnih preduze}a, i stvara ozbiljnu neizvesnost u pogledu uslova za pristup trì-{tu sa kojima se suo~avaju izvoznici. Istrage imaju hladan efekat na uvoz (one susignal uvoznicima da se udalje od odre|enog isporu~ioca), i ~esto sluè kao osnovaza zaklju~ak o trì{nom udelu, odnosno kao alat za sporazume o fiksiranju cena,koji uti~u na izvoznike (za dokaze videti Bloningen i Prusa, 2001). Finger je me|uprvima analizirao podsticajne efekte antidampinga kao i suprotstavljanje ovojpraksi. Za{tita trì{ta je mo`da pogodan instrument da istakne problem antidam-pinga, obezbe|uju}i vreme uvozno orijentisanim industrijskim granama da se pri-lagode rastu}oj inostranoj konkurenciji (Finger, 1996). Ve}a disciplina u primeniovog instrumenta mogla bi doprineti odlu~uju}em uticaju privrede na uvo|enjeda`bina preko tzv. klauzule javnog interesa. Sada{nja legislativa i pravila STO na-me}u slabu proceduralnu disciplinu za uvozno konkurentne industrijske grane, ta-ko da se, na antidampin{kom podru~ju, ostvaruju interesi samo ovih grana (Fin-ger, 2002). Problem je u ravni politi~ke ekonomije: neophodan uslov za reformu jeve}a mobilizacija doma}ih snaga protiv kontramera za strane izvoznike.21

Regionalizam

Mnogo toga je napisano o pravilima STO na podru~ju preferencijalne trgovi-ne (sporazumi o slobodnoj trgovini, carinske unije i dr.). Finger (1993b) smatrada je ve}i deo literature koji predlaè ja~anje discipline pogre{no shva}en u smi-slu da se ignori{e ekonomska realnost. Pogre{no razumevanje je dvostruke priro-de: na jednoj strani, politi~ki ciljevi isti~u èlju mnogih zemalja da se uklju~e uregionalne sporazume, koji se te{ko disciplinuju, a na drugoj strani podsti~u aut-sajdere (ne~lanice) da odbrane svoja dogovorena “prava” pristupa trì{tu zema-

Eco

nom

ic A

nn

als

no

156,

Jan

uar

y 20

03 -

Mar

ch 2

003

89


21 Jedan od na~ina da se smanje protekcionisti~ke mere je da vlade jasnije odrede uslove da li zaistapostoji "ne fer" trgovina (Hoekman i Mavroidis, 1996).

lja ~lanica kroz multilateralne runde pregovora. Izgleda da bi najja~i instrumentza smanjivanje diskriminacije bila pa`ljiva analiza efekata preferencijalnih trgo-vinskih sporazuma - to bi poja~alo motivaciju zemalja da istraju u daljem sma-njivanju spoljnih carina zemalja ~lanica. Hoekman i Kostecki (2001) isti~u dapostoji jedan izuzetak gde bi multilateralna pravila bila od koristi: sporazum oprimeni op{tih pravila o poreklu proizvoda koje je utvrdila STO na sve oblike tr-govine, bez obzira da li imaju preferencijalni ili nepreferencijalni tretman.

Sumiraju}i prethodno razmatranje moglo bi se ista}i da su koristi od pravilakoja su doneta u ovoj oblasti prili~no male. Finger (1991c) smatra da su pravilaGATT/WTO koja pomaù da se ostvari dogovorena liberalizacija bila efikasnijaod pravila koja poku{avaju da je spre~e. Glavni pokreta~ STO je pravilo recipro-citeta. ^lanice imaju jaku èlju da odbrane dogovorene “ustupke” za pristup trì-{tu, pa bi ovo trebalo uzeti u obzir kada se posmatraju dodatna pravila. U slu~ajudoma}ih neizvoznih subvencija i preferencijalne trgovine, moglo bi se dosta po-sti}i smanjivanjem spoljnih grani~nih prepreka na trgovinu. Dakle, primarni cilj,posmatrano iz razvojne perspektive, trebao bi da bude stepen liberalizacije pri-stupa trì{tu, a ne tako mnogo vrsta pravila koja su ugra|ena u trgovinsku politi-ku, koja indirektno uti~u na uslove pristupa trì{tu.

Moè se primetiti da su u oblasti usluga, pristup trì{tu i regulacija u tesnojvezi, i da je potrebno ukazati na regulatornu politiku koja ometa stvarni pristuptrì{tu usluga. Klju~no pitanje je kako to uraditi u kontekstu GATS-a. Usluge suoblast gde je ~esto potrebna odre|ena vrsta regulacije da bi se ukazalo na trì{neprobleme ili da bi se postigli dru{tveni (neekonomski ciljevi). Osim toga, tehno-lo{ki razvoj imao je zna~ajan uticaj na dizajniranje odgovaraju}ih regulatornihinstrumenata da bi se osigurala efikasnost i kapital. Dobro je da su mnoge “klju~-ne” usluge koje su kriti~ne za razvoj - transport, energija, telekom, finansije - po-stale industrijske grane sa va`nom mreòm eksternalija. Posledica toga je da re-gulacija za osiguranje ovih trì{ta ima potrebu da se usredsredi ne samo na “tra-dicionalne” vrste ulaznih barijera - potpune zabrane, licenciranje, i dr. - nego ina sposobnost povezivanja u mreù po razumnoj ceni, kao i na relevantne teh-nologije i dr. Da bi se postigli ovi ciljevi potrebna je opreznost u postavljanju iugra|ivanju me|unarodnih standarda u STO (za novije analize po sektorima vi-deti, na primer, Claesens, 2002; Evans, 2002; i Trolliet i Hegarty, 2002). Ekonom-ske analize pokazuju da je u mnogim slu~ajevima u umreènim industrijskimgranama tehnolo{ki razvoj specifi~ne oblike intervencije u~inio suvi{nim ili kon-traproduktivnim. Potrebna je pa`ljiva analiza posledica alternativnih oblika me-|unarodne saradnje - koja moè biti pre regionalna nego multilateralna - da bi seutvrdilo koja je opcija najbolja za ZUR.

Eko

nom

ski

anal

i br

156

, jan

uar

200

3. -

mar

t 20

03.

90

Radovan Kova~evi}

Pravila koja nisu povezana sa pristupom trì{tu

Postavljanje repera za regulatorne norme “iza granice” je teè. Me|utim, nji-hovo postavljanje je va`no zbog toga {to Doha deklaracija poziva na otpo~injanjepregovora o pitanjima kao {to su investicije i politika konkurentnosti. Uz op{tupretpostavku da regulatorni reìmi treba da reflektuju lokalne uslove, su{tinskaharmonizacija ~esto ne}e biti odgovaraju}a. Finger je preporu~io da se u regula-tornoj sferi iza granice sa~ine sporazumi koji su fleksibilni i koji podsti~u u~enje ieksperimente. Najlak{i na~in da se to re{i nije uklju~ivanje u STO.

Dalekose`nija alternativa bi bila, koriste}i pravo EU, kretanje u pravcu „di-rektiva“ - koje utvr|uju poèljne rezultate a vladama prepu{taju na~in da ihostvare - i zaokret od „regulacije“ - koji utvr|uje kako se cilj moè dosti}i. Ako seprihvati ovaj prilaz, promene u pristupu za primenu sporazuma koje zahtevajupove}ano investiranje, tako|e moraju biti uzete u razmatranje. Umesto {to sepoku{ava sa poravnanjem u okviru re{avanja nesporazuma koji mogu dovesti dosankcija, potrebno je oja~ati proces multilateralnog nadgledanja, uz podr{ku vla-dama koje teè postizanju ciljeva u okviru odgovaraju}ih sporazuma, odnosnoseta pravila (Hoekman, 2002)22. Ovaj pristup bi trebalo oja~ati tako {to bi ~laniceSTO sa visokim dohotkom osigurale sredstva da se ovo primeni u zemljama saniskim dohotkom (Finger, 2001).

Specijalni i diferenciran tretman

Gore spomenuti pristup predstavlja zamenu za tradicionalni metod „dife-renciranog i povoljnijeg tretmana“ na podru~ju ostvarivanja „razvojnih ciljeva“STO. Umesto da se insistira na dvostranom sistemu prava i obaveza, bilo bi boljeda se obezbedi da STO daje potpunu podr{ku razvoju. Ve}ina mera u okviruSTO poziva na poseban i diferenciran tretman ZUR. Ove zemlje ne mogu daotvore razgovore o poravnanju na osnovi neispunjenja obe}anja koja su sadrànau sporazumima STO. Ako se problem razvoja posmatra ozbiljno, trebalo bi pre-kinuti sa primenom tradicionalnog metoda „diferenciranog i specijalnog“ tret-mana. Umesto toga, potrebno je da se razvoj u okviru STO odràva kretanjem upravcu kooperativnijeg modela, manje zasnovanog na parnicama, gde je nagla-sak na multilateralnom monitoringu i nadgledanju, rade}i sa zemljama da po-stignu svoje ciljeve primenom mera efikasne finansijske i tehni~ke pomo}i.

Eco

nom

ic A

nn

als

no

156,

Jan

uar

y 20

03 -

Mar

ch 2

003

91


22 Neke diskusije koje se odnose na podru~je konkurencije, ukazuju na sistem dobrovoljnog nad-gledanja (videti OECD, 2002).

Kretanje u pravcu kooperativnijeg modela bi bilo olak{ano ako se u ovoj pro-ces u okviru STO vi{e uklju~e razvojne agencije. Poja~ane konsultacije i interak-cija izme|u trgovinskih i razvojnih agencija moè se ostvariti kako unutar tako iizvan STO - kroz regularne sastanke ministara za trgovinu i razvoj, nacionalneradionice o ulozi trgovine u smanjivanju siroma{tva, uz aktivno angaòvanjerazvojnih institucija na pitanjima koja su direktno povezana sa razvojem. Posto-janje mehanizama koji bi obezbedili ovakvu interakciju bi predstavljalo dodatnireper za ocenu zna~aja razvoja u pregovara~kim rezultatima.

Istraìvanja politikeFinger je u svojim radovima isticao da je za STO veoma te{ko da bude forum

za konstruktivne i ozbiljne diskusije o javnoj politici i ekonomskom razvoju zbogtoga {to je STO institucija koja podsti~e izvoz. To prakti~no zna~i da ZUR samemoraju braniti svoje interese u STO tako {to moraju znati {ta moè da podrì nji-hove ciljeve i prioritete i koja strategija moè pomo}i da se postignu ovi ciljevi -{ta treba ponuditi, kako dizajnirati paket predloga i dr. Da bi se obezbedila efek-tivna podr{ka za inicijative koje podsti~u razvoj potrebno je da se izgrade part-nerski odnosi i koalicije sa trgovinskim i netrgovinskim grupama kod ku}e, kao isa inostranim grupama (na primer, organizacije potro{a~a, uvoznika, lobisti zaza{titu okoline i nevladine organizacije za op{ti razvoj).

U svemu ovom je potrebno da se naprave dobre analize. Da bi se utvrdilo kosu dobitnici a ko gubitnici zbog postoje}e politike va`no je da se otkrije potrebaza promenom politike i da se osigura podr{ka za ove promene. Na primer, odgo-varaju}a dokumentacija o tome kako specifi~ne politike zemalja OECD poga|ajusiroma{ne kako kod ku}e tako i u ZUR, moè predstavljati mo}no oru`je u mo-bilizaciji podr{ke za reforme u cilju pobolj{anja op{teg blagostanja. Subvencije zaproizvodnju pamuka u SAD i trgovinske prepreke za uvoz kikirikija poga|aju si-roma{ne radnike i farmere u Zapadnoj Africi; subvencije za ribolov i eksploataci-ju uglja imaju jake {tetne posledice za ~ovekovu okolinu; dok poja~ane norme zabezbednost hrane sa nemerljivim koristima po op{te zdravlje, prouzrokuju do-datne tro{kove prizvo|a~ima u ZUR (Wilson, 2002). Bhagvaty i Panagariya(2000) isti~u da je formiranje saveza sa nevladinim organizacijama i ostalim gru-pama koje su povezane sa razvojem bitno za stvaranje politi~kog trenutka koji jepotreban da bi se pobolj{ao pristup osetljivim sektorima i da bi se unapredilapravila igre u okviru STO.

Na nacionalnom nivou je potrebno organizovati istraìvanja i saradnju iz-me|u instituta koji se bave istraìvanjem na koji na~in disciplina u okviru STOmoè unaprediti investicionu klimu i podràti perspektive privrednog rasta. Tose ne moè o~ekivati od zemalja ~lanica STO (trgovinskih partnera) - oni }e se

Eko

nom

ski

anal

i br

156

, jan

uar

200

3. -

mar

t 20

03.

92

Radovan Kova~evi}

interesovati za promenu institucija i regulative, kako bi olak{ali izvoz svojih izvo-znika. UR je pokazala da primena sporazuma STO moè prouzrokovati veliketro{kove. Zbog toga je veoma va`no da se unapred znaju posledice (tro{kovi i ko-risti) obaveza u okviru STO. Analiza trgovinske politike i formulisanje strategijezahtevaju da se utvrde razvojni ciljevi kako bi se definisali doma}i prioriteti,umesto da to bude odre|eno izvoznim interesima trgovinskih partnera. Da bi seizgradile odgovaraju}e doma}e institucije koje }e olak{ati uklapanje u pravilaSTO, ZUR mogu da koriste tehni~ku pomo},23 kako je to i predvidela Deklaracijaiz Dohe. Me|utim, tehni~ka pomo} nije zamena za brzu i koncentrisanu akcijuza pristup trì{tu i uspostavljanje pravila koja podràvaju razvoj.

ZAKLJU^NE NAPOMENE

Pristup trì{tu - tradicionalno podru~je GATT/STO - je kriti~na oblast zastvaranje podsticaja da se trgovina koristi kao sredstvo za usporavanje rasta siro-ma{tva. To je podru~je na kome je ostalo jo{ dosta toga da se uradi. Me|utim,~ak je i zna~ajnije da se unapredi doma}a politika, oja~aju institucije i pove}a po-nuda trgovinskih kapaciteta ZUR. Poslednje spomenuto ima brojne dimenzije,pri ~emu mnoge od njih imaju va`nu ulogu u definisanju investicione klime. Ve-}ina programa koji su povezani sa pove}anjem trgovinskih kapaciteta ima doma-}i karakter - pomo} civilnom dru{tvu i vladi da utvrde promene u politici koje }epozitivno delovati na blagostanje i da postave set prioriteta u okviru op{te raz-vojne strategije, i da, saglasno tome, alociraju retke resurse.

Dva va`na zaklju~ka koja proisti~u iz Finger-ovih istraìvanja koja se odnosena privredni razvoj i STO, posebno su zna~ajna za agendu iz Dohe. Prvo, ne tre-ba zaboraviti da stari GATT ima magi~nu privla~nost (Finger, 1991c). Jo{ uvekpostoje zna~ajne koristi koje se mogu iscediti iz tradicionalne liberalizacije trgo-vine, pa se ne sme napraviti gre{ka. Agenda ove liberalizacije obuhvata kako in-dustrijalizovane nacije tako i ZUR, a odnosi se ne samo na proizvode ve} i nausluge. Aktivnost zemalja sa visokim dohotkom u pravcima koji su spomenuti utekstu, mogla bi da ima veliki uticaj na stvaranje klime u STO koja bi podràlarazvojne perspektive ZUR. Ukidanje carina na industrijske proizvode u zemlja-ma OECD pre utvr|enog datuma, zna~ajno smanjivanje carinskih vrhova i ca-rinske eskalacije za poljoprivredne proizvode, utvr|ivanje krajnjeg roka za i{~e-

Eco

nom

ic A

nn

als

no

156,

Jan

uar

y 20

03 -

Mar

ch 2

003

93


23 Deklaracija iz Dohe sadrì brojne obaveze koje su preuzele ~lanice STO sa visokim dohotkom upogledu tehni~ke pomo}i ZUR u procesu otvaranja njihovog trì{ta. Me|utim, nigde se ne spomin-je obim ove pomo}i, niti je preciziran mehanizam za utvr|ivanje potreba za ovom vrstom pomo}i.Ugra|ivanje tehni~ke pomo}i u {iri razvojni okvir je zna~ajno sa stanovi{ta fokusiranja na prioritetesvake zemlje (World Bank, 2002).

zavanje i zabranu izvoznih subvencija, i zna~ajno {irenje obaveza na uslu`ni sek-tor umnogome bi doprinelo da se otkloni nedostatak „razvojnog kredibiliteta“STO.

Drugo, bez obzira na to koji program se sprovodi u STO u pogledu negrani~-nih, regulatornih politika, da bi se dobila prava razvojna dimenzija potrebno jeeksperimentisanje. Prilikom uvo|enja pravila u oblastima na koje se odnose do-ma}i regulatorni reìmi i institucije, i gde su potrebne dodatne investicije i re-forme, neophodna je fleksibilnost pristupa. ZUR moraju da pristupe pregovori-ma u STO sa ~vrstim vi|enjem sopstvenih nacionalnih prioriteta, uz insistiranjeda multilateralne obaveze pomognu realizaciji razvojnih ciljeva. Dakle, prioritetmora biti ja~anje kapaciteta za utvr|ivanje nacionalnih prioriteta i analizu tro-{kova i koristi predloènih sporazuma u svetlu ovih prioriteta.

Finger smatra da bi multilateralna pravila imala znatno manje tro{kove negoda se stvara mehanizam koji bi vladama pomogao da se kre}u u pravcu blago-stanja. Reciprocitet i èstoka èlja da se sa~uvaju dogovorene koncesije, u~inili suda GATT bude uspe{an. Malo toga je ostalo {to nije obuhva}eno GATT-om.ZUR imaju dosta toga da ponude na planu pristupa trì{tu, posebno ako se ima-ju u vidu politike u vezi sa uslugama. U meri u kojoj se insistira da se doma}a re-gulatorna pravila podvedu pod STO, morao bi se ponovo razmotriti pristupusluga za uslugu, koji je doveo do ovih normi. Pristup koji se zasniva na „dobrojpraksi“, me|unarodnoj kooperaciji (te{nja me|uveza izme|u trgovine i razvoja)i multilateralnom monitoringu i nadgledanju, moè biti efikasniji nego naporida se ustanove znatno detaljniji regulatorni standardi. Bez obzira koji pristup seprihvati, potrebna su obuhvatna istraìvanja kako bi se obezbedilo da rezultatipregovora podrè razvoj. To podrazumeva kvantifikaciju i ozbiljne napore da seutvrde tro{kovi i koristi alternativnih opcija, kao i da se ex post ocene rezultati.

Eko

nom

ski

anal

i br

156

, jan

uar

200

3. -

mar

t 20

03.

94

Radovan Kova~evi}

Anderson, K. and B.Hoekman (2000), „Develo-ping Country Agriculture and the NewTrade Agenda“, Economic Development

and Cultural Change 49, 171-90.Bacchetta, M. and B.Bora (2002), „Industrial

Tariff Liberalization and the Doha Deve-lopment Agenda“, WTO, Geneva.

Baldwin, R.E. and R.N. Clarke (1988), “GameModeling Multilateral Trade Negotiati-ons,” Journal of Policy Modeling, 9, 257-84.

Ben D.D. (1993), „Equalizing exchange. Tradeliberalization and income convergence“,Quarterly Journal of Economics, 108 (3).

Bhagwati, J. and A.Panagariya (2000), “Wan-ted: Jubilee 2010 Against Protectionsm”,Council on Foreign Relations, mimeo(http:// www.columbia.edu/ jb38/).

Bhagwati J. and H.Patrick, Eds. (1990), Aggres-

sive Unilateralism: America’s 301 Policy and

the World Trading System. Ann Arbor:University of Michigan Press.

Bloningen, B. and T. Prusa (2001) Antidum-

ping, NBER Working Paper 8398. Bouët, A., L.Fontagné, M.Mimouni and X.Pic-

hot (2001), Market Access Maps: A Bilateral

and Disaggregated Measure of Market Ac-

cess, CEPII Working Paper No 18 (Paris:Centre d’Estudes Prospectives et d’In-formations Internationales).

Brenton. P. and M. Manchin (2002), Making

EU Trade Agreements Work: The Role of

Rules of Origin, CEPS Working Dokument183 (Brussels).

Busse, M. (2002), „Tariffs, Transport and theWTO Doha Round: The Case of Develo-ping Countries“, (Hamburg: HWWA -Hamburg Institute of International Eco-nomics, Department World Economy).

Cernat, L., S.Laird and A.Turrini (2002), Backto Basics: Market Access Issues in the Do-

ha Agenda, (New York and Geneva: UN).Claessens, C. (2002), Regulatory Reform and

Trade Liberalization in Financial Services,University of Amsterdam, mimeo.

Deardorff, A. (2001), „International Provisionof Trade Services, Trade and Fragmentati-on“, Review of International Economics, 9:223-48.

Dollar, D. (1992), „Outward-Oriented Develo-ping Economies Really Do Grow More Ra-pidly: Evidence from 95 LDCs 1976-85“,Economic Development and Cultural Chan-

ge, 523-544._______ and A.Kraay (2002), „Institutions,

Trade, and Growth“, World Bnak, referatpripremljen za Carnegie-Rochester Confe-rence Series on Public Policy

Drabek, Z. and S.Laird (2001), Can Trade Po-

licy Help Mobilize Financial Resources for

Economic Development, ERAD 2001-02Staff Working Paper (Geneva: WTO).

Edwards, S. (1992), „Trade Orientation, Dis-tortions, and Growth in Developing Co-untries“, Journal of Development Econo-

mics, 39, 31-57.Edwards, S. (1998), „Openness, Productivity

and Growth: What Do We Really Know?“,Economic Journal, 108, 383-398.

Evans, P. (2002), Energy Services, Domestic Re-

gulation and the WTO, Center for Interna-tional Studies, MIT mimeo.

Finger, J. Michael (1974), „GATT Tariff Con-cessions and the Export of Developing Co-untries: United States Concessions at theDillon Round“ , Economic Journal.

______ (1975), „Tariff Provisions for OffshoreAssembly and the Export Earnings of De-veloping Countries“, Economic Journal, Ju-ne.

______ (1976a), „Effects of the Kennedy Ro-

Eco

nom

ic A

nn

als

no

156,

Jan

uar

y 20

03 -

Mar

ch 2

003

95


LITERATURA

und Tariff Concessions on the Exports ofDeveloping Countries“, Economic Journal,86, no. 341.

______ (1976b), „Trade and Domestic Effectsof the Offshore Assembly Provision in theUnited States Tariff“, American Economic

Review, 66(4), September.______ (1979), „Trade Liberalization: A Public

choice Perspective“, in R. Amacher, G. Ha-berler, and T. Willett (eds.), Challenges to a

Liberal International Economic Order

(Washington DC: American Enterprise In-stitute).

______ (1981a), „Policy Research“, Journal of

Political Economy, 89: 1270-1.______ (1981b), “The Industry-Country Inci-

dence of Less Than Fair Value Cases inU.S. Import Trade”, Quarterly Review of

Economics and Business, 21, 260-79. ______ (1982), „Incorporating the Gains from

Trade into Policy“, World Economy , 5:367-77.

______ (1986), „Ideas Count, Words Inform“,in R. Snape (ed.), Issues in World Trade Po-

licy (London: MacMillan).______ (1991a), „The GATT as International

Discipline Over Trade Restrictions: A Pu-blic Choice Approach“, in R. Vaubel, andT. Willett (eds.), The Political Economy of

International Organizations: A Public Choi-

ce Approach (Boulder, CO: WestviewPress).

______ (1991b), “Development Economicsand the GATT”, in J. De Melo and A. Sapir(eds.), Trade Theory and Economic Reform

(Cambridge: Basil Blackwell).______ (1991c), “That Old GATT Magic No

More Casts its Spel (How the Uruguay Ro-und Failed”, Journal of World Trade, 25(4):39-53.

______ (1993a), Antidumping: How It Works

and Who Gets Hurt (Ann Arbor: Univer-sity of Michigan Press).

______ (1993b), „GATT’s Influence on Regio-nal Agreements“, in De Melo, J. and Pana-gariya, A. (eds.), New Dimensions in Regio-

nal Integration. MIT Press. ______ (1994), „Subsidies and Countervailing

Measures and Anti-Dumping Agree-ments“, in The New World Trading System:

Readings. (Paris: OECD).______ (1996), „Legalized Backsliding: Safegu-

ard Provisions in the GATT“, in W. Mar-tin and A. winters (eds.) The Uruguay Ro-

und and the Developing Economies (Cam-bridge: Cambridge University Press).

______ (2001), “Implementing the UruguayRound Agreements: Problems for Develo-ping Countries”, The World Economy, 24(9), 1097-1108.

______ (2002), “Making Economic and Politi-cal Sense of the Possibilities that the GATTAllows to Restrict Imports”, in B. Hoek-man, A. Mattoo and P. English (eds), De-

velopment, Trade and the WTO: A Hand-

book (Washington DC: World Bank).______ M.Ingco and U.Reincke, (1996), The

Uruguay Round: statistics on TariffConces-

sions Given and Received (Washington DC:World Bank).

______ and M.Kreinin (1976), “A New Inter-national Economic Order: A Critical Surv-ey Of the Issues”, Journal of World Trade

Law, 16 (6) November. ______ and J.Nogues (2001) “The Unbalanced

Uruguay Round Outcome: The New Areasin Future WTO Negotiations”, Policy Re-search paper 2732.

______ and A.Olechowski, (eds.) (1987) The

Uruguay Round, A Handbook for the Multi-

lateral Negotiations (Washington, DC: TheWorld Bank).

______ and Ph.Schuler (2000), “Implementati-on of Uruguay Round Commitments: TheDevelopment Challenge”, The World Eco-

nomy 23: 511-525.______ and L.Schuknecht (2001), „Market Ac-

cess Advances and Retreats: The UruguayRound and Beyond“, in B. Hoekman, andW.Martin (eds.), Developing Countries and

the WTO (Oxford: Basil Blackwell).______ and L.A.Winters (1998), „What Can

Eko

nom

ski

anal

i br

156

, jan

uar

200

3. -

mar

t 20

03.

96

Radovan Kova~evi}

the WTO do for Developing Countries“, inA. Krueger (ed.) The WTO as an Internati-

onal Organization (Chicago: University ofChicago Press).

______ H.K.Hall and D.R. Nelson (1982), “ThePolitical Economy of Administered Pro-tection”, American Economic Review 72:452-66.

______ F.Ng, and S.Wangchuk (2001), “Anti-dumping as Safeguard Policy”, WorldBank Policy Research Paper 2730.

Fink, C.A. Mattoo and I.Neagu (2002), “Tradein International Maritime Services: HowMuch Does Policy Matter?”, Policy Rese-arch Working Paper 2522.

Francois, J. and I.Wooton (2001), „Trade in In-ternational Transport Services: The Role ofCompetition“, Review of International Eco-

nomics 9, 249-61.Francois, J. and W.Martin (2002a), “Commer-

cial Policy Uncertainty, Bindings, andMarket Access,” European Economic Revi-

ew, forthcoming._________ and _________ (2002b), Potential

Formula Approaches for Market Access Ne-

gotiations in the Doha Development Round,World Bank, mimeo.

Henson, S., K, Preibisch, O. Masakure (2001),“Review of Developing Country Needsand Involvement in International Stan-dard-Setting Bodies” (www.dfid.gov.uk).

Hertel, T. (2000), „Potential gains from redu-cing trade barriers in manufacturing, serv-ices and agriculture“, Federal reserve Bank

of St Louis, 82(4): 77-100.______ and B.M.Hoekman, and W.Martin

(2000), „Developing Countries and a NewRound of WTO Negotiations“ (Washing-ton DC: World Bank).

______ and W.Martin (2000), „LiberalizingAgriculture and Manufactures in a Millen-nium Round: Implications for DevelopingCountries“, The World Economy 23: 455-70.

Hilary, J. and others (2002), “A Genuine Deve-lopment Agenda for the Doha Round of

WTO Negotiations, Joint Statement by tendevelopment NGOs (January).

Hjort, K.C. (2002), „Liberalizacija trgovine:mnogo vi{e od promene carinske stope“,referat saop{ten na okruglom stolu „Libe-ralizacija trgovine“ koji je odr`an12.12.2002.g. u Medija centru u Beogradu.

Hoekman, B. (1996), “Assessing the GeneralAgreement on Trade in Services, inW.Martin and L.A.Winters (eds.), The

Uruguay Round and Developing Economies

(Cambridge: Cambridge University Press)._______ (2002), „Strengthening the Global

Trade Architecture for Development: ThePost-Doha Agenda“, World Trade Review

1:1, 23-45._______ and M.Kostecki (2001), The Political

Economy of the World Trading System: The

WTO and Beyond (Oxford: Oxford Uni-versity Press).

_______ and P.Mavroidis (1996), „Dumping,Antidumping and Antitrust“, Journal of

World Trade, 30: 27-52._______ and M.Olarreaga (2002), “Une Pro-

position pour l’OMC: La ‘Super’ Clause deNation Plus Favorisee, “Reflets et Perspecti-

ves de la Vie Economique, No. 2 (February)._______ F.Ng and M.Olarreaga (2002a), Redu-

cing Agriculture Tariffs versus Domestic

Support: What’s More Important for Deve-

loping Countries?, World Bank Policy Rese-arch Working Paper 2918.

_______ F.Ng and M.Olarreaga (2002b), „Eli-minating Excessive Tariffs in the QUADand Least Developed Country Exports“,World Bank Economic Review 16 (1), 1-21.

_______ F. Ng and M. Olarreaga. (2001) Tariff

Peaks in the Quad and Least Developed Co-

untry Export’, World Bank Economic Revi-

ew (forthcoming)._______ A. Mattoo and M.Olarreaga (2002),

“The Doha Development Agenda: FocalPoints, Benchmarks and Negotiating Mo-dalities”, World Bank, mimeo.

IMF and World Bank (2002), Market Access for

Developing Country Exports - Selected Issu-

Eco

nom

ic A

nn

als

no

156,

Jan

uar

y 20

03 -

Mar

ch 2

003

97


es (Washington, IMF).Lahouel, M. (2002), “Telecommunication

Services in the MENA Region: CountryCase Analysis of Markets, Liberalizationand Regulatory Regimes in Egypt Moroccoand Tunisia, “ University of Tunis, mimeo.

Laird, S. and A.Yeats (1987), „Tariff cuttingformulas - and complications“, in J.M.Fin-ger and A.Olechowski (eds.), The Uruguay

Round: A Handbook for the Multilateral

Trade Negotiations (Washington DC:World Bank).

Larson, A. (2002), „A New Negotiatin Dynamicat Doha“, Economic Perspectives: An Elec-

tronic Journal of the U.S. Department of

State, No. 1, Vol. 7.Leidy, M. and B.Hoekman (1993), „What to

Expect from Regional and MultilateralTrade Negotiations: A Public Choice Per-spective“ in K.Anderson, and R.Blackhurst(eds.), Regional Integration and the Global

Trading System (New York: Harvester-Wheatsheaf).

Maskus, K.E., J.S.Wilson and T.Otsuki (2002),„Quantifying the Impact of Technical Bar-riers to Trade: A Framework for Analysis“(Washington: World Bank).

Matoo, A. (2001), “Liberalizing Trade in Servi-ces”, (www.worldbank.org/trade).

_______ and M.Olarreaga (2000), “ShouldCredit Be Given for Autonomous Liberali-zation in Multilateral Trade Negotiati-ons?“, Policy Research Working Paper2374, World Bank.

_______ and A. Subramanian (1998), „Regula-tory Autonomy and Multilateral Discipli-nes“, Journal of International Economic

Law, 1: 303-22.McGuirk, Anne (2002), „The Doha Develop-

ment Agenda“, Finance and Development,Vol. 39, No. 3.

Michalopoulos, C. (2001), Developing Countries

in the WTO (New York: Palgrave). Mosley, Paul (2000), „Globalization, economic

policy and convergence“, The World Eco-

nomy, Vol. 23, No. 5, 613-634.

Nogues, J., A.Olechowski, and L.A.Winters(1986), „Extent of Nontariff Barriers to In-dustrial Countries’ Imports“, World Bank

Economic Review, 1: 181-99.OECD (2002), Peer Review: Merits and Appro-

aches in a Trade and competition Context,Group on Trade and CompetitionCOM/TD/DAFFE/COMP (2002)4.

OXFAM (2002), Rigged Rules and Double Stan-

dards: Trade, Globalization and the Fight

Against Poverty (Oxfam International).Panagariya, A. (2002), „Alternative Approaches

to Reciprocal tariff Liberalization“, in B.Hoekman, A. Mattoo and P.English (eds.),Development, Trade and the WTO: A

Handbook (Washington DC: WorldBank).

Park, J.H. (2001), WTO and Antidumping, De-partment of Economic Wayne State Uni-versity.

Rodrik, D. (2001), „The Global Governance ofTrade as if Development Really Mattered“,report prepare for UNDP, mimeo.

_______ and F.Rodríguez (1999), „Trade po-licy and economic growth: A skeptic’s gui-de to the cross-national evidence“, inB.Bernanke and K.S.Rogoff (eds.), NBER

Macroeconomics Annual 2001 (Cambridge,MA: MIT Press for NBER).

Rose, A.K. (2002), Do WTO Members have a

More Liberal Trade Policy?, NBER Wor-king Paper 9347, Cambridge.

Sachs, J.D. and A.M.Warner (1995), „Econo-mic reform and the process of global inte-gration“, Brookings Papers on EconomicActivity, 1-118.

Snape, R. (1987), „The Importance of FrontierBarriers“, in H.Kierzkowski (ed.), Protecti-

on and Competition in International Trade

(London: Basil Blackwell). ________ (1991), „International Regulation of

Subsidies“, The World Economy 14: 139-64.

Stern, R.M. (2002), “Quantifying Barriers toTrade in Services“, in B.Hoekman, A. Mat-too and P. English (eds.), Development,

Eko

nom

ski

anal

i br

156

, jan

uar

200

3. -

mar

t 20

03.

98

Radovan Kova~evi}

Trade and the WTO: A Handbook (Was-hington DC: World Bank).

_______ (1976), „Evaluating Alternative Form-ulae for Reducing Industrial Tariffs“, Jour-

nal of World Trade Law, 10(1): 50-64Tarr, D. (2002), “Arguments For and Against

Uniform Tariffs”, in. B.Hoekman, A.Mat-too and P.Enlish (eds.), Development, Tra-

de and the WTO: A Handbook (Washing-ton DC: World Bank).

Trolliet, C. and J.Hegarty (2002), The Benefits

and Limitations of Strengthened GATS Ru-

les: Accountancy Services, mimeo. Walmlsey, T. and L.A. Winters (2002), ”Rela-

xing Restrictions on Temporary Move-ment of Natural Persons: A SimulationAnalysis”, University of Sussex, mimeo.

Wilson, J.S. (2001), ”Bridging the StandardsDivide: Recommendations for Reformfrom a Development Perspective”, WorldBank, (www.worldbank.org/trade).

Winters, L.A. (2001), “Post-Lome TradingAgreements: The Multilateral Option”, inJ. von Hagen and M.Widgren (eds.), Regi-

onalism in Europe: Geometries and Strategi-

es After 2000, Kluwer Academic Press._______ (2002), “Doha and the World Poverty

Targets”, mimeo.World Bank (2002), Global Development Finan-

ce: Financing the Poorest Countries (Was-hington DC: World Bank).

_______ (2001), Global Economic Prospects and

the Developing Economies: Making Trade

Work for the World’s Poor (WashingtonDC: World Bank).

WTO (2001), Market Access: Unfinished Busi-

ness. Post-Uruguay Round Inventory and

Issues (Geneva: World Trade Organizati-on).

WTO (2002), Annual Report 2002 (Geneva:World Trade Organization).

Eco

nom

ic A

nn

als

no

156,

Jan

uar

y 20

03 -

Mar

ch 2

003

99


liberalizacija trgovine, privredni razvoj i · pdf file* institut za spoljnu trgovinu pkj....

Documents