libre 02 hd cir

ЛЛииннуукксс ММииннтт 1133 MMaayyaa

ЧЧаассооппиисс оо ссллооббоодднноомм ссооффттввееррууББрроојј:: 0022 ГГооддииннаа:: 22001122

ЛЛииББРРЕЕ!!

ВЕСТИ *** ПРЕДСТАВЉАМО *** КОРИСНИ САВЕТИ *** ОСЛОБАЂАЊЕ *** ХУМОР

Мала школа:

SSccrriibbuuss 11..44

Мултимедија:

DDiiggiittaall AAuuddiioo WWoorrkkssttaattiioonn

ЛиБРЕ! часопис о слободном софтверу Јун 2012

Ово дело је лиценцирано под условима лиценцеCreative Commons Ауторство-Некомерцијално-Делити под истим условима 3.0 Србија.

2 3

Број: 02Периодика излажења: месечник

Главни и одговорни уредник:Никола Харди

Извршни уредник:Александар Станисављевић

Главни лектор:Жељко Шарић

Лектура:Александар СтанисављевићМарко КостићРомео Млинар

Редакција:Бојан БогдановићГоран МекићГаврило ПродановићМарко МатошевићСтефан НожинићЖељко ПопиводаМихајло Богдановић

Графичка обрада:Жељко ПавковДејан Маглов

Контакт:

IRC: #floss-magazinна irc.freenode.org

E-пошта:[email protected]

Моћ слободногсофтвера:

Чији је наш пројекат?

На нашим интернет страницама можете прочитати

да је иницијатива за покретање овог пројекта

потекла из LUGoNS и Убунту Србија заједница.

Од самог старта, екипа окупљена око ове идеје је

била свесна да пројекат не може дугорочно да

опстане ако остане само у оквиру ове две

заједнице.

Иницијална екипа часописа је дала себи задатак

да пројекат „постави на ноге“ и да му да „тон“ и

инфраструктуру. Дугорочно не би било добро да

ова екипа буде и једина одговорна за садржај и

уређивачку политику часописа. У не баш тако

скоријој будућности, али у једном тренутку

свакако, ова би екипа исцрпела своја знања и

идеје и то би био крај пројекта. Зато пројекат

неће и не сме бити одговорност ни само једног

лица па чак ни само одређених заједница.

Нама је јасно да не можемо сами. Још нам је

остало да и све оне којима је слободан софтвер у

срцу уверимо да је ово и њихов пројекат.

ЛиБРЕ! часопису је у интересу да буде што

интересантнији, разноврснији, да покрива што

више области интересовања и тако на најбољи

начин промовише идеју слободног софтвера.

Интерес заједница слободног софтвера је

промоција активности, слободног оперативног

система или програма око кога су се окупили. Ови

интереси су међусобно сагласни и природни.

Истина је да заједнице могу опстати без ЛиБРЕ!

часописа али ЛиБРЕ! часопис не може дуго

трајати без заједница.

Само по један чланак месечно из сваке

регистроване активне заједнице слободног

софтвера из Србије или региона би часопису

омогућио да порасте на 1 00 страна, да буде

актуелан и разноврстан. Напор не би био велики

а резултати би били видљиви. Аутори овако

учествују у уређивању часописа доприносећи да

часопис доживе као свој, баш као и FLOSS

пројекте на којима раде. То је крајњи циљ овог

пројекта, да постане власништво српске а можда

и регионалне opensource заједнице.

Ово не значи да се овом пројекту не могу

прикључити и независни појединци. Штавише, они

су сада носиоци овог пројекта, а нови су увек

добродошли.

До писања и читања,

ЛиБРЕ! тим

Реч уредника ЛиБРЕ! број 02

http://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/3.0/rs/

ЛиБРЕ! часопис о слободном софтверу Јун 20124 5

ЛиБРЕ! Садржај ЛиБРЕ! број 02

ЛиБРЕ! вести

Пулс слободе

Sound And Visions 201 2

Представљамо

Линукс Минт 1 3 Maya

Линукс Минт 1 3, кодног имена Maya,је објављен 23. маја текуће године. Уовој рецензији бацићемо један погледна верзију са MATE десктоп окру-жењем.

FLOSS медија плејери

Како да?

Мала школа Scribus-a, 1 . део

Започињемо серију текстова о Scri-bus-у. Стоно издаваштво није баук, азахваљујући слободном софтверу ни-је више ни скупа играчка. Научитеоснове рада у Scribusu и упустите се уавантуру израде сопствених публи-кација.

Дозволе над датотекама уЛинуксу, 2. део

Ослобађање

Управник прозора

Слободнипрофесионалци

Слободан софтвер у науциPraat и дигитална анализаговора

Анализа говора је област којом себави неколико дисциплина: фоне-тика, медицина, рачунарске науке,форензика. . . Представљамо вам нај-коришћенији и најпопуларнији отво-рени програм за анализу звучнихзаписа говора: Praat.

Интернет, мреже икомуникације

IPv6

Шта је то IPv6? Чему служи? Прочи-тајте на нашим странама.

YouТube и Линукс

Још откако је Adobe рекао да вишенеће издавати flash плејер за Линукс,осим уз Google Chrome, то чини дањему будућност на Линуксу неће битипуна светлости и благодати. Већинакорисника flash плеjер употребљавасамо да би прегледала по који видеона YouTube-u. Описујемо алтернативевезане за овај сервис.

Сам свој мајстор

ПрограмирањеЕгзотични С компајлери

МултимедијаDigital Audio Workstation,1 . део

DAW или Digital Audio Workstation је,просто речено, рачунар на комерадите обраду аудио сигнала. Сигналможете обрадити у реалном временуили не. Од овог броја започињемопричу о алатима који ће вам омо-гућити да урадите тај посао.

Мобилни кутак

Андроид и custom ROM-ови

Андроид Instagram

Tegra игре, програми ианимиране позадине

Смешне стране

вести

стр. 6

стр. 8

стр. 8

стр. 1 0

стр. 1 0

стр. 1 5

стр. 1 8

стр. 1 8

стр. 22

стр. 25

стр. 25

стр. 30

стр. 30

стр. 34

стр. 34

стр. 36

стр. 38

стр. 38

стр. 40

стр. 44

стр. 44

стр. 46

стр. 47

стр. 48


ЛиБРЕ! Вести

Firefox OS мобилни телефони02. јул 201 2

Мобилни телефониће користити FirefoxOS-ом али најверо-ватније тек следећегодине. Програми ћебити базирани наHTML5. Очекује седа се први мобилни

са Firefox OS појави следеће године уБразилу. Прва серија биће умобилним телефонима Sprint-а, Deuts-che Telecom-а, Telecom-а Italia, Telefo-nicа-е, Telenor-а…

Користан линк:http://www.omgubuntu.co.uk/201 2/07/fi-refox-os-powered-smartphones-launc-hing-early-next-year?utm_source=feedburner&utm_medium=feed&utm_campa-ign=Feed%3A+d0od+%28OMG!+Ubun-tu!%29&utm_content=FeedBurner

***

Steam подршка на Линуксу03. јул 201 2

Извршни директорValve, Gabe Newell јепотврдио да Линуксдобија подршку Ste-am мотора.

Користан линк:http://www.omgubuntu.co.uk/201 2/07/valves-gabe-newell-reiterates-steam-l i-nux-support?utm_source=feedbur-ner&utm_medium=feed&utm_campaign=Feed%3A+d0od+%28OMG!+Ubun-tu!%29&utm_content=FeedBurner

***

Нова надоградња Chakra-е03. јул 201 2

Објављенa је после-дња надоградњаChakra-е из серије"Archimedes". Занаредно издњеChakra-е најављенесу знатне променекао и промена

кодног имена. Chakra је независниArch fork nемачког порекла којегодликује пријатељски корисничкиинтерфејс, аутоматско препознавањеи конфигурисање хардвера, КDЕдесктоп и преинсталиранимногобројни алати и додаци.Испоручује се као Live CD за i686 иx86_64 платформе.

Користан линк:http://distrowatch.com/?newsid=07324

***

Европски парламент против ACTA-е04. јул 201 2

Европски парламентје одбацио ACTAспоразум. Члановипарламента су убе-дљивом већином(478 против 39)одбацили проблема-тични споразум о

којем је било речи у протеклих 6месеци.

Користан линк:http://tech.slashdot.org/story/1 2/07/04/125021 8/acta-rejected-by-european-parl iament

***

Објављен је Geany 1 .221 8. јун 201 2

Geany је мали,лаган, GTK2 текстедитор намењенпрограмерима. Пре-веден је на 1 8 језикаали на жалост ни наједан језик са овихпростора. Може се

инсталирати и на GNOME и на KDEдесктоп окружење само захтеваGTK2 runtime библиотеке.

Користан линк:http://www.geany.org/Main/HomePage

***

Clonezilla Live 1 .2.1 2-6727. јун 201 2

Објављена је новастабилна верзијаClonezilla Live 1.2.12-67. Clonezilla Live јеспецијализованисофтвер намењензадацима клонира-ња дискова и парти-

ција. Базиран је на Debian sid-у.

Користан линк:http://distrowatch.com/?newsid=0731 6

***

Parted Magic 201 2_06_2627. јун 201 2

Објављен је новParted Magic. Ово јејош једна специја-лизована жива Ли-нукс дистрибуцијанамењена менаџме-

нту дискова и задацима спасавањаподатака.


***

Изашао је Bluefish 2.2.328. јун 201 2

Нова верзија доносимного мањих испра-вки и мањих побољ-шања. Од већих про-мена ту су: додат јелорем ипсум генера-тор, GUI је рестру-

ктуиран у неким подручјима, додатесу неке нове пречице са тастатуре, уweb frontend-u додат је дијалог заHTML5.

Користан линк:http://bluefish.openoffice.nl/index.html

***

Објављен је нови Ultimate Edition 3.401 . јул 201 2

Ultimate Edition 3.4је гејмерска ди-стрибуција која јесада базирана наУбунтуу 1 2.04 „Pre-cise Pangolin“. Иакоје сав софтвер употпуности надо-

грађен на најновију верзију и даље језадржано GNOME 2.6 десктоп окру-жење.


***

http://tech.slashdot.org/story/12/07/04/1250218/acta-rejected-by-european-parliament

http://distrowatch.com/?newsid=07324

http://www.omgubuntu.co.uk/2012/07/valves-gabe-newell-reiterates-steam-linux-support?utm_source=feedburner&utm_medium=feed&utm_campaign=Feed%3A+d0od+%28OMG!+Ubuntu!%29&utm_content=FeedBurner

http://www.omgubuntu.co.uk/2012/07/firefox-os-powered-smartphones-launching-early-next-year?utm_source=feedburner&utm_medium=feed&utm_campaign=Feed%3A+d0od+%28OMG!+Ubuntu!%29&utm_content=FeedBurner


http://bluefish.openoffice.nl/index.html



http://www.geany.org/Main/HomePage


Аутор: Џони Промис

Мултимедијални фестивал „Soundand Visions“ у Мајданпекупредставио је, у трећем издању

од 29. 6 – 01 . 07, разноврстан програм:краткометражни играни филм, визуелнеинтервенције, презентације о слободномсофтверу и његовој употреби у прав-љењу уметничких дела, као и концертеактуелних представника српске алте-рнативне сцене. И ове године била јеодржана јединствена туристичка туракроз погоне рудника бакра Мајданпек,тзв. индустријски туризам.

Презентације о слободном софтверу ислободној култури одржане су у оквирупрограма „Open source и креативност удигиталном домену“. Као и до сада,дводневни програм био је подељен утематске дане: „Отворени садржаји“ и

„FLOSS и креативност“, где су обрађенетеме: „Creative Commons у свету диги-талног звука“ и „Аудио продукција уз по-моћ слободног софтвера“.На предавању о аудио продукцији, поредопштег уводног дела о слободном софт-

веру, објашњен је аудио систем уGNU/Linux оперативном систему којегчине хијерархијски систем звучнихсервера и одговарајући driver узависности од тога која се звучнакартица користи (firewire, USB, PCI) .Затим, приказани су радни токови саупотребљеним софтвером за задатке:транскодовање (ffmpeg, lame) , обрадааудио датотека (audacity) , снимањеспољног звука - моно и стерео (audacity) ,вишеканално (ardour, muse, traverso) ,

креација - само аудио (ardour, muse, tra-verso) , аудио+MIDI (muse) . Такође,приказан је и радни ток Џони Промиса,мајданпечког аутора који је и одржао овупрезентацију за своју поп песму „Inter-mezzo - entre dos burbujas“ са јошнеобјављеног албума. Шема радног токаје приказана на слици.

Црвене стрелице на шеми представљајуаудио сигнал, док зелене стрелицепредстављају МIDI поруке. Видимо даПромис користи firewire звучну карту заснимање и мониторинг звука те је стогаприсутан ffado driver. MIDI комуникацијасе обавља преко alsa driver-a. Централноместо радног тока је DAW програм MusEу коме се налазе све аудио и MIDI траке.Он је повезан аудио и MIDI везама саспољним софтверским инструментима,sampler-ом linuxsampler и синтисајзеромyoshimi. За аудио ефекте користиспољни програм guitarix и прикључке изпородице calf. Све аудио везе измеђупрограма као и са ffado driver-омреализоване су преко аудио сервераJACK.

У оквиру такмичарског програма „Крат-кометражни филм“ приказано је осамфилмова из региона бивше Југославије.Награду за најбољи филм освојио је

филм „Мезанин“ Далибора Матанића изХрватске. Одлуку о победнику донео јетрочлани жири у саставу: ПуришаЂорђевић, Саша Радојевић и ПетарМитрић.

Програм „Визуелне интервенције“ пред-ставио је београдске уметнике: Алексан-дрија Ајдуковић, Горана Мицевског,Ивана Петровића и Ивана Шујића. Онису у току фестивала реализовали својеуметничке радове у јавном простору.Петровићев „Фототапет“ и Шујићеве„Златне полуге“ постављени су у ОШ „1 2.септембар“. Мицевски је рад „Златнерибице“ поставио у градском парку, докје рад „Нити“ реализовао у просторуизмеђу хотела „Golden Inn“ и Самачкогхотела. Александрија Ајдуковић јепоклонила серију фотографија „Тигрице“одабраним јавним установама оддруштвеног значаја - ОШ „1 2. септембар“и Центру за културу Мајданпек.

У музичком програму су сваког дана од22 часа свирала два бенда. Наступилису: Nahty из Ниша, Ана Невер изСуботице и Супернаут, Пресинг, НежниДалибор и Казна за уши из Београда.

Користан линк:http://www.savfest.com/

Мултимедијални

фестивал „Sound and

Visions“ у Мајданпеку

представио се у трећем

издању од

29. 06 – 01 . 07. 201 2

Активизам:

SSoouunndd aannddVViissiioonnss22001122

Пулс слободе Sound and Visions 2012

http://www.savfest.com


Аутор: Александар Станисављевић

Линукс Минт 1 3, кодног именаMaya, је објављен 23. мајатекуће године. Базиран је на

Убунтуу 1 2.04 и, као и Убунту,представља издање са вишегоди-шњом подршком, то јест LTS (енгл.Long Term Support) издање које јеподржано до априла 201 7. године.

Линукс Минт 1 3 је доступан у двеверзије. Једна верзија користи MATE1.2 десктоп окружење (GNOME 2.3.xfork) а друга верзија користи Cinna-mon 1.4 десктоп окружење (GNOMEShell fork) . У овој рецензији ће битиречи само о верзији која користи MA-TE десктоп окружење.

Линукс Минт 1 3 MATE

Инсталација Линукс Минта 1 3 MATEсе испоручује у облику DVD ISO сликекоја се може преузети са званичногсајта:http://blog. l inuxmint.com/?p=2031 .

Иако се инсталација испоручује путемDVD ISO слике она не заузима пуномеморијског простора (око 900 MB) .

Процес инсталације траје свегадесетак минута. Кориснички инте-рфејс инсталера је веома једноставанпа ће се у њему готово сви веомалако снаћи.

Након што успешно инсталирате новиЛинукс Минт и рестартујете рачунар,дочекаће вас екран за пријаву насистем (под условом да претходно

нисте укључилиаутоматско прија-вљивање на систем).Линукс Минт 1 3користи нови MDMdisplay manager уме-сто Gnome displaymanager-a (GDM) . Но-ви MDM display mana-ger је базиран наGDM 2.20 display ma-nager-у који је биоједан од последњихуз GNOME2.

Слика 1 . Линукс Минт 1 3 MATEекран за пријаву на систем

MDM обезбеђује алате законфигурисање графичкогприказа екрана за пријаву,могућност за бирање тема,даљинско, аутоматско ивременски дефинисанопријављивање, могућностизвршавања скрипти и из-бор језика, и представљанајфункционалнији displaymanager.

Слика 2. Поставкепрозора за пријаву

Линукс Минт 1 3,

кодног имена Maya,

је објављен 23. маја

текуће године. У

овој рецензији ће

бити речи само о

верзији која

користи MATE

десктоп окружење.

ЛЛииннуукксс ММииннтт 1133 ""MMaayyaa""

Представљамо Линукс Минт 13 Maya

http://blog.linuxmint.com/?p=2031


Након што се пријавите на системдочекаће вас мени добродошлице укојем можете да нађете све оно што јенајбитније за ваш успешан почетак сановим Линукс Минт оперативнимсистемом.

Слика 3. Линукс Минт менидобродошлице

MATE десктоп окружење је веомафамилијарно са GNOME 2 десктопокружењем па ће за оне који су досада користили GNOME 2 окружењебити мало новина у том погледу.Једна од тих новина је да и у овојверзији Линукс Минта постоји добропознати Минт мени. Управникдатотека се зове caja a уређивач

текста pluma.

Подразумеване слике позадине суупотпуњене колекцијом ирског уме-тника званог „masterbutler“.

Слика 5. Подразумеване сликепозадине

Линукс Минт 1 3 за разлику одУбунтуа, није мењао програм запуштање музике па и даље користиBanshee. Banshee није интегрисан уменију за подешавање звука већпостоји посебна иконица у обаве-штајној зони, а која служи и као мени

за контролу репро-дукције (паузирање,претходна, следећапесма и слично)

Слика 6. Мени заподешавање јачинезвука

Линукс Минт 1 3 се пребацио на Ya-hoo као подразумевани мотор запретрагу у следећим земљама: САД,Канада, Уједињено Краљевство,Ирска, Немачка, Француска, Италијаи Шпанија. У осталим земљама се идаље користи DuckDuckGo каоподразумевани мотор за претрагу уFirefox-у.

Добра особина коју caja поседује јемогућност преслушавања аудиодатотека једноставним постављањемпоказивача миша изнад њих. У овусврху се активира процес totem-audio-preview.

Подразумевани менаџер програма јеmintInstall 7.3.8 и он је веомапријатељски настројен према свимпочетницима у свету Линукса. Помоћуњега можете веома лако даинсталирате или обришете некипрограм. Програми су разврстани укатегорије и поткатегорије а такођесу приказане и оцене и описи које супоједини корисници оставили.

Слика 7. Менаџер програма min-tInstall 7.3.8

Подразумевани програми

Уз Линукс Минт 1 3 MATE долазеподразумевано следећи програми:

• APTonCD 0.1.98+bzr117-1.2;

• Banshee 2.4 (2.4.0);

• Brasero 3.4.1;

• Eye ofMATE 1.2.0;

• Caja 1.2.1;

• Firefox 12.0;

• GIMP 2.6.12;

• gnome-mplayer 1.0.5;

• GParted 0.11.0;

• gThumb 2.14.3;

• LibreOffice 3.5.2.2;

• Totem Movie Player 3.0.1;

• Pidgin 2.10.3 (libpurple 2.10.3);

• Pluma 1.2.0;

• mintInstall 7.3.5 Software Manager;

• Synaptic 0.75.9;

• System Monitor 1.2.1;

• Thunderbird 12.0.1;

• Transmission 2.51 (13280);

• VLC media player 2.0.1 Тwoflower;

• XChat 2.8.8 и

• Linux kernel 3.2.0-23-generic.

Утисци

У овој рецензији смо говорили о 32-битној верзији Линукс Минта 1 3МАТЕ. Ову Линукс дистрибуцију смотестирали на следећој машини:

• Процесор: AMD Athlon 64 3000+

2,01 GHz

• Графика: Sapphire 9600 XT128

MB 128 bit

• Матична плоча: MSIMS7030

• RAM: 2GB (1 xKingston

KVR400X64C3A/1G, 1GB + 2 x

Слика 4. Изглед графичког корисничког интерфејсаЛинукс Минта 1 3 са MATE десктоп окружењем

Представљамо Линукс Минт 13 Maya


Kingston KVR400X64C3A/512,

512MB)

• Хард диск: WDCWD1200JB-

00GVA0, 120 GB

• Напајање: CoolerMasterRS-460-

PMSP-A3, 460W

Заузеће RAM меморије је 350 MB приуобичајеном оптерећењу (отворени:један језичак у Firefox-у, XChat, Termi-nal, caja, pluma и system monitor) .Уколико, на пример, отворите вишејезичака у Firefox-у и заузеће RAMмеморије ће се сразмерно повећати.Мислимо да би за уобичајене потребебила довољна и конфигурација којаима само 51 2 MB RAM-a. Одзивпрограма је на завидном нивоу алинам се ипак чини да и даље имаместа за унапређења. На пример,програму mintInstall је потребно маловише времена да отвори некукатегорију програма док је сапоткатегоријама ситуација далекобоља, односно, оне се доста бржеотварају. Са осталим програмима смоуглавном имали позитивна искуства.

Верујемо да ће сви они који су волелистари GNOME 2 са задовољствомкористити Линукс Минт 1 3 MayaМАТЕ. Могуће је да ће системски за-хтеви у погледу количине RAM мемо-рије сада бити већи али ипак требаимати у виду да је ово издање ЛинуксМинта онакво како су то многи крајњикорисници желели да буде и да је овоиздање Линукс Минта издање саподршком која траје читавих 5 година.Зато уопште не сумњамо да ће оваЛинукс дистрибуција наћи пут домногих корисника, заљубљеника услободан софтвер.

Корисни линкови:

[1 ] http://www.webupd8.org/201 2/05/l i-nux-mint-1 3-released-2-editi-ons.html

[2] http://www.makeuseof.com/tag/l i-nux-mint-1 3-maya-a-very-stable-re-lease-with-long-term-support/

[3] http://www. l inuxmint.com/rel_maya_whatsnew.php

[4] http://www. l inuxandlife.com/201 2/05/l inux-mint-1 3-maya-mate-editon-re-view.html

Аутор: Гаврило Продановић

Усвету отвореног кода постојизадивљујући број медијаплејера. Обично се могу

поделити у три категорије: конзолни,графички и они који се стартују каоdaemon (сервер) процеси, па секонтролишу преко конзолних илиграфичких клијената.

Конзолни медија плејери

Конзолних медија плејера имавелики број, а ми ћемонавести само неке од њих.Конзолни плејери пуштајумузички садржај али истотако и видео садржај. За вассмо припремили неколикоњих.

MPG321

MPG321 је започео свој животвеома давно, негде око 1 999.

године као wrapper скрипта заMPG123 frontend медија плејера Fre-eAMP. Пошто MPG123 није био плејерпод слободном лиценцом, 2001 . јенастао MPG321 као клон поменутогплејера са потпуно истим опцијама.Такав начин развијања му је омогућиода му MPG123 уступи место, што га јеучинило веома популарним.

MPG321 је једноставан и лаган mp3плејер са неколико основних опција.Помоћу овог плејера аудио излазможете слати на alsa, oss, esd, sun и

FFLLOOSSSS ммееддиијјааппллеејјееррииУ свету отвореног кода постоји задивљујући број

медија плејера. Конзолни плејери пуштају музички

садржај али исто тако и видео садржај. За вас смо

припремили неколико њих.ЛиБРЕ! пријатељи

Представљамо FLOSS медија плејери

http://www.webupd8.org/2012/05/linux-mint-13-released-2-editions.html

http://www.makeuseof.com/tag/linux-mint-13-maya-a-very-stable-release-with-long-term-support/

http://www.linuxmint.com/rel_maya_whatsnew.php

http://www.linuxandlife.com/2012/05/linux-mint-13-maya-mate-editon-review.html


arts уређаје. Такође, песме које сунаведене на командној линији иличитаву листу, можете измешатипомоћу -z аргумента. Од осталихопција занимљива је -t, која вамомогућава да тестирате време које јепотребно за декодирање mp3датотеке. Ако наведете аргумент -Кбићете у могућности да користитенеколико основних интерактивнихтастера: * и / за појачање и смањењезвука, n можете користити дапрескочите опцију, а m као mute/un-mute. Такође, MPG321 је у могућностида вам покаже mp3 ознаке који сузакаченe уз mp3 датотекe.

Укратко, MPG321 је одличан изборако имате веома ниску потребу законтролом музике коју слушате илиако имате веома слаб рачунар, јер оннеће узети више од 1 MB RAM-a докпуштате своју музику стандардногквалитета. Ако желите да сазнате свеопције MPG321 плејера прочитајтекратку man страницу.

MPlayer

MPlayer представља моћан медијаплејер који је у могућности дарепродукује и аудио и видеосадржаје из различитих извора навелики број различитих излаза.Помоћу њега можете послушати mp3,ogg, wav, wma формате или омиљенуинтернет радио станицу, па чак и„таласне“ радио станице акопоседујете потребне уређаје. Својаудио излаз можете усмерити на alsа-у, oss, pulseaudio, jack и још многеаудио излазе по свом избору (за свемогућности можете погледати: $mplayer -ao help).

Уколико одлучите да уз MPlayerгледате омиљени видео садржај

можете репродуковати све познатевидео кодеке. Ако поседујете DVDколекцију MPlayer је у могућности давам пружи уживање у вашимомиљеним филмовима.

Наравно, ако поседујете ТВ картицубићете у могућности да гледатеомиљене ТВ станице. Што се тичевидео излаза, MPlayer нуди веомадугачку листу. Нуди неколико X11видео излаза, OpenGL излазе а истотако пружа излазе који се могукористити за преглед филмова утерминалу без X-a, као што су: fbdevза frame buffer терминале или vesadriver за сваку vesa компатибилнуграфичку карту.

Постоји и занимљива скупина видеоизлаза који су ту да донесу одређенудозу забаве. Ако одлучите дакористите caca или aa видео излаз,добићете видео састављен од словакоје виђате при раду. Такав излазгуби много на детаљима али може дапослужи да прегледате видео утерминалу или преко ssh сесије.

Такође, постоји matrixview који ће узпомоћ OpenGL-a да прикаже филм увиду зелених слова која подсећају наMатрикс филм. Ако желите сазнатисве врсте видео излаза погледајте: $mplayer -vo help.

MPlayer поседује подршку за 1 2формата за титлове! Титлови сувелики са сенком што их чини потпуноугодним за читање. Поседује подршкуза UTF8, па ће наша слова битиприказана. Постоји неколикофилтера као што су: scale који ће дапромени димензије видео излаза, flipи mirror који ће да окрену сликунаглавачке и још многи други. Такође,

ту постоји и неколико аудио филтера,а основни међу њима су: software vo-lume и equalizer.

Овај плејер можете контролисатиинтерактивно преко тастатуре илиџојстика или уз помоћ даљинскогуправљача. Преко интерактивних ко-нтрола можете паузирати репро-дукцију, прескочити нумеру, смањитиили појачати звук, подесити контраст,брзину репродукције, пребацити се урежим пуног екрана и још много тога.

Уз MPlayer долази и mencoder којипредставља movie encoder. Помоћуњега можете конвертовати видео изједног формата у други илиприменити на њега неки филтер каошто је scale који мења величину видеодатотеке и слично. Mencoder нећемоовде детаљно описивати да не биизашли из тематике.

MPlayer представља моћан иоптимизован плејер који ће сваки деовашег рачунара најбоље употребитите као такав представља озбиљнуконкуренцију комерцијалним видео иDVD плејерима. Ако сте вољни дапотрошите неколико сати проучава-јући MPlayer, можете прочитати огро-мну man страницу или html докумен-тацију како би открили сваку његовумогућност.

Представљамо FLOSS медија плејери


Аутор: Дејан Маглов

Увод: Стоно издаваштво

Стоно издаваштво (енгл. DesktopPublishing - DTP) као новаделатност јавља се средином

осамдесетих година (1 985) прошлогвека и својом појавом радикалнотрансформише рад у издавачко-штампарским институцијама, aли та-кође све више омогућава да се ипојединци на својим кућним рачу-нарима упусте у авантуру звану DTP.Појава рачунара и развој електроникекрајем XX века, иновирају и поје-дностављују дотадашња достигнућа уграфичкој производњи. Новине се, упрвом реду односе на обраду текстаи слике помоћу графичких програма иуређаја.

Аутору или оператеру на рачунару јеновом технологијом омогућено да

Мала школа

SSccrriibbuuss 11..44 - 1. део

Стоно издаваштво (DeskTop Publishing - DTP) као

нова делатност јавља се средином осамдесетих

година (1 985) прошлог века и својом појавом

радикално трансформише рад у издавачко-

штампарским институцијама aли такође

омогућава да се и појединци на својим кућним

рачунарима упусте у авантуру звану DTP.

обави комплетну припрему текста ислике за реализацију (штампу),укључујући и прелом, и да на екранумонитора види изглед комплетнестранице у коначном облику. Тех-нолошки процес (обликовање) вршисе на рачунару у специјалном софт-веру за комбиновање текста играфике, а са циљем израде доку-мента за штампу на ласерскомштампачу или штампарској машини.

Стоно издаваштво је процес који сеодвија у више фаза и у коме секористе различите врсте програмскихсофтвера и опреме. Оригиналнитекст и илустрације се обичнопроизводе помоћу програма заобраду текста, програма за сликањеи цртање, опреме за скенирањефотографија и уређаја за дигита-лизацију. Готов производ се затим

преноси у програм за уређивањестраница, а то је софтвер којивећина људи сматра правимсофтвером за стоно издаваштво.За дораду делова докумената ови

програми, поред могућности распо-ређивања елемената, имају могућностобраде текста и графике. У завршнојфази, готов документ се штампа наласерском штампачу или, ако јепотребан бољи квалитет, на штампа-рској опреми, док је у случају елек-тронског издаваштва крајњи произ-вод PDF.

DTP подразумева и јак хардвер искуп софтвер:

• Оперативни систем,

• Програме за обраду текста,

такозване текст процесоре, као

што су: MSOffice или WordPerfect,

• Програме за обраду слика, као

што су: Photoshop или Corel Photo-

pаint,

• Програме за векторску графику,

Како да? Мала школа: Scribus 1.4


као што су: Corel Draw или Adobe

Ilustrator и

• Програме за прелом, као што су:

QuarckXPress или InDesign.

Срећом, постоје GNU/Linux алтерна-тиве за све ове комерцијалне пакете,па DTP није остао само привилегијапрофесионалаца.

Слободни софтвер за DTP

Ниједан од раније наведенихкомерцијалних програма нема својуваријанту за оперативне системеотвореног кода као што су Линукс илиBSD. Обзиром на све већу попула-рност оперативних система отвореногкода, све је више квалитетнихалтернатива комерцијалним програ-мима. DTP као сложена дисциплиназахтева више таквих алтернатива.

Као алтернати-ва комерцијал-ним текст про-цесорима пре-поручује сеLibre Office, заобраду растер-ске графикеGIMP, заизраду вектор-ске графике In-

kscape и на на крају, али и најважнијидео DTP-а на слободном софтверу,Scribus.

Scribus

Scribus је најпознатији програм застоно издаваштво отвореног кода.Scribus је мултиплатформски алатдоступан за све најчешће коришћенеоперативне системе, Mac OS X, Win-dows, Линукс и BSD. Користи се заприпрему за штампу, припрему PDFчасописа, или припрему графичкогматеријала за штампање.

Он је алтернатива комерцијалнимпрограмима за стоно издаваштво каошто су:

• Corel Ventura, први пакет

програма за стоно издаваштво

чија прва верзија датира још из

1 986,

• QuarkXPress, први WYSIWYG

програм (WhatYou See Is What

You Get) , буквалан превод на

српски: Шта видиш то ћеш и да

добијеш и

• тренутно најпопуларнији Adobe

InDesign.

Неки би рекли да је упоређивање In-Design-a и Scribus-a чак приближније

него упоређивање Photoshop-a и GIMP-а. Вероватно је тозбог тога што је излаз из Scri-bus-a приближнији поквалитету излазу из InDesign-aнего што је то излаз из GIMP-ау односу на излаз из Photo-shop-a.

Верзија 1 .4

Први Scribus објављен је 2001 .

године. Актуелна верзија је 1 .4.Најновија верзија доноси:

• Нови графички интерфејс

заснован на Qt4 библиотекама,

• Лакше и прецизније руковање

објектима,

• Подршку заWindows metafile

(WMV) , Xfig (FIG) , Calamus Vektor

Graphic (CVG) , Mecintosh PICT

(PICT) , Kivio Stencils (SML) и Di-

aShapes (SHAPE) ,

• Омогућен је увоз векторских

формата SVG али и AI из Adobe

Ilustrator-a,

• Уведена су побољшања у

манипулацији текстом и

• На крају, али најважније за овај

текст, је то да је у овој верзији

побољшан и поједностављен

систем помоћи а приступ

интернет документацији је сада

омогућен директно из програма.

О ЛиБРЕ! малој школи Scribus-a

Обзиром да је Scribus слободансофтвер, на интернету је могуће наћимноштво писаних и видео туторијалаза њега. Већина туторијала је ипак наенглеском језику па се логичнонамеће потреба да се направи једнамала школа Scribus-a на српскомјезику. Још један је мотив пресудио укорист прављења оваког туторијала.Наиме, приметили смо да аутори којипишу за наш часопис нису башупознати са техничким детаљимаправљења часописа па ево приликеда се и садашњи и будући аутори

Како да? Мала школа: Scribus 1.4


мало упознају са овом тематиком.

Логично је да ће мала школа бити напримеру прављења једног PDFчасописа. Тиме ћемо мало упростититуторијал јер нећемо морати даводимо рачуна о технологији штам-пања. PDF документ ће бити нашконачни производ.

Овог пута упознали смо се саосновним појмовима. У следећемброју упознаћемо се са корисничкиминтерфејсом Scribus-a и кренути саконкретним формирањем једног PDFчасописа.

За нестрпљиве који не могу дасачекају нови број и желе одмах да сеупознају са основама рада у Scribus-у,ево и пар интернет локација које иммогу помоћи да се сами упознају саовим програмом.


[1 ] http:www.scribus.net/canvas/Scri-bus

[2] http:wiki .scribus.net/canvas/Tutori-alEN

[3] http:wiki .scribus.net/ca-nvas/Help:TOC

[4] http:wiki .scribus.net/canvas/Yo-ur_first_PDF_form_with_Scribus

[5] http:wiki .scribus.net/canvas/Scri-bus_Video_Tutorials

[6] http:showmedo.com/videotutori-als/series?name=NfUrduNov

[7] http:www.youtube.com/user/Hum-pyCreature007

Аутор: АлександарСтанисављевић

Преглед дозвола коједатотека има

Права приступа ко-је одређена да-тотека има може-

те видети коришћењемкоманде за листање са-држаја фасцикле у ду-гачком формату ls -l . Евоједног примера какоизлаз ове команде из-гледа:

~/Музика$ ls -l

укупно 144

-rw-rw---- 1 nana writers 141301 2011-11-21

00:07Domaca_muzika_odabrano.xspf

drwxrwxr-x 6 nana writers 4096 2012-03-14

22:52 Jamendo_2012

Шта излаз команде ls -l заправозначи? Прва колона говори о типу да-тотеке и њеним дозволама. Друга ко-лона показује број линкова (јединицефасцикле које се односе на дато-теке), трећа колона показује ко јевласник датотеке, а четврта колонаговори о групи којој дата датотекаприпада. Пета колона показује ве-

личину датотеке у бај-товима, шеста колонапредставља датум ивреме последње из-мене датотеке и, кона-чно, седма колона по-казује име датотеке.

Прва колона (тип да-тотеке и њене дозво-ле) подељена је учетири засебне групе.

Слика 1 . Логичке групе колоне којапоказује тип датотеке и њенедозволе

Прва група садржи само једанкарактер који показује тип датотеке.Уколико овде стоји знак „-“, то значида се ради о датотеци, слово „d“означава фасциклу, а уколико стојислово „l“ реч је о симболичком линку.

Друга група говори о дозволама завласника датотеке, трећа одозволама за групу којој датотекаприпада док четврта група указује надозволе за све остале кориснике.Међутим, шта значе појединикарактери у групама о дозволамадатотеке?

r → дозвола читања

w→ дозвола писања

x → дозвола извршавања

- → дозвола не постоји

Показаћемо сада на два примеракако се читају дозволе које датотекаодносно фасцикла има.

drwxr-xr-x 3 nana writers 80 2005-09-20 21:37dir

Слово d којим испис почиње говоринам да је у питању фасцикла.Власник ове фасцикле је корисникnana и ова фасцикла припада групиwriters. Друга група карактера, rwx,говори нам да власник фасцикле, уовом случају nana, има пун приступфасцикли. То значи да nana може даприступа датотекама у тој фасцикли,као и да их мења. Следећа групакарактера, r-x, казује да свикорисници који припадају групи wri-ters имају право читања иизвршавања у фасцикли dir. Поштонемају право писања не могуизменити садржај те фасцикле. И накрају, последња група карактера, r-x,говори на да сви корисници који нисуnana и који не припадају групикорисника writers имају право читањаи извршавања у фасцикли dir.

-rw-r----- 1 nana writers 81872005-09-19 13:35

file

У овом примеру знак „-“ којим почиње

Уколико не можете да

приступите некој датотеци на

вашем оперативном систему

Линукс, то је вероватно због

лоше подешених права

приступа које та датотека

има.

ДДооззввооллее ннааддддааттооттееккааммаа ууЛЛииннууккссуу - 2. део

Како да? Дозволе над датотекама у линуксу 2. део

http://www.scribus.net/canvas/Scribus

http://wiki.scribus.net/canvas/TutorialEN

http://wiki.scribus.net/canvas/Help:TOC

http://wiki.scribus.net/canvas/Your_first_PDF_form_with_Scribus

http://wiki.scribus.net/canvas/Scribus_Video_Tutorials

http://showmedo.com/videotutorials/series?name=NfUrduNov

http://www.youtube.com/user/HumpyCreature007


испис говори нам да је у питањудатотека. Ова датотека је у вла-сништву корисника nana и групе ко-рисника writers. Друга група каракте-ра, rw-, говори нам да власникдатотеке nana има дозволу за читањеи промену датотеке али не и зањегово извршавање. Трећа групакарактера, r--, указује на то дакорисници који припадају групи wri-ters могу читати датотеку али је немогу изменити нити покренути(извршити). И на крају, четврта групакарактера --- значи да осталикорисници немају постављене дозво-ле за ову датотеку.

Постављање дозвола за датотеку –симболички режим

Дозволе за датотеку можете поста-вити користећи chmod команду. И rootкорисник и власник датотеке имајумогућност да подесе дозволе дато-теке. Команда chmod има два ре-жима: симболички и бројевни.

Симболички режим је веомаједноставан за памћење. Прво јепотребно да одлучите да ли ћетепоставити дозволе за корисника,(енгл. user) [u], за групу корисника,(енгл. group) [g], за све остале кори-снике (other) [o], или за апсолутно свекориснике (all) [a]. Након тога можетеда додате дозволу [+], одузметедозволу [-] , или обришете све претхо-дно подешене дозволе и додате новудозволу [=]. Даље, можете поставитидозволу за читање [r], дозволу записање [w] или дозволу за изврша-вање [x]. И на крају, потребно је даодредите датотеку којој желите дапромените дозволе.

Постављање дозвола ћемо показати

на неколико примера. За ове потребећемо користити датотеку која се зовеtestfi le и која има све дозволе за свекориснике (-rwxrwxrwx) .

Обришите све дозволе и додајте самодозволу за читање свим корисни-цима:

$ chmod a=r testfile

Након ове команде, дозволе датотекеће бити -r--r--r--. Додајте дозволуизвршавања за групу:

$ chmodg+x testfile

Дозволе датотеке ће након тога бити-r--r-xr--.

Додајте дозволу писања и дозволуизвршавања за власника датотеке.Имајте на уму да можете поставитивише од једне дозволе истовремено.

$ chmodu+wx testfile

Дозволе датотеке ће након тога бити-rwxr-xr--.

Уклоните дозволу извршавања и завласника и за групу. Не заборавитеда можете поставити дозволе за вишеод једне групе корисника истовре-мено.

$ chmodug-x testfile

Дозволе датотека ће након тога бити-rw-r--r--.

Наставиће се…

Аутор: Александар Станисављевић

Управник прозора (енгл. window man-ager) је системски програм којиконтролише положај и изглед прозорау оквиру прозорског система (windowsystem) у графичком корисничкоминтерфејсу (graphical user interface) .Како прозорски систем обезбеђујесамо основне примитиве за изградњуграфичког корисничког интерфејса,као што је исцртавање и померањепрозора по екрану, управник прозораима задатак да контролише свеостало везано за прозоре: њиховизглед и њихову функционалност.

УУппррааввнниикк ппррооззоорраа

Управник прозора(енгл. windowmana-ger) је системскипрограм којиконтролишеположај и изгледпрозора у оквирупрозорског система(windowsystem) уграфичкомкорисничкоминтерфејсу (graphi-cal user interface).

Како да? Ослобађање


Могућности управника прозора

Различити управници прозорапоседују различите могућности алисви они имају за циљ да корисничкоискуство у раду са прозорима учинелакшим и угоднијим.

Аутоматско сакривање омогућаватраци са менијима да нестане наконшто се показивач миша помери даљеод ивице на екрану.

Ивице представљају врсту деко-рације прозора коју обезбеђујупоједини управници прозора а која сепојављује око тренутно активногпрозора. Поједини управници прозо-ра омогућују ову врсту декорације иза прозоре који тренутно нисуактивни (прозоре у позадини).

Неки управници прозора обезбеђују ипадајући мени који се појављујенакон десног клика на неку одкомпоненти окружења.

Позадина радне површи предста-вља могућност приказивања поза-динске слике у root прозору (прозорукоји се приказује преко целог екрана

и који је на највишем нивоу ухијерархији прозора).

Преузимање фокуса омогућавапрограмима који нису у фокусу даодједном добију то обележје и тимепривремено украду унос који јенамењен програму који је претходнобио фокусиран.

Могућност иконица дозвољавакорисницима да покренут программинимизирају у облику иконице нарадној површи или у облику иконицеунутар траке са задацима.

Неки управници прозора омогућујуфункције на тастатури које суеквивалентне функцијама миша.

Трака са менијима обезбеђујепокретање програма путем менија аможе да садржи и додатне објектекао што су: старт тастер, трака сазадацима и системска касета.

Панел са менијима обезбеђујепокретање програма путем менија.Панел са менијима је сличан траци саменијима али се појављује каопокретан панел уместо хоризонталнеили вертикалне траке. Може да

садржи уобичајене објекте као штосу: старт тастер, трака са задацима исистемска касета.

Фокус мишем одређује какопоказивачки уређај утиче на фокус заунос у оквиру управника прозора.Фокус модел одређује којакомпонента графичког корисничкогинтерфејса је тренутно изабрана даприма улаз са показивачког уређајадок се показивач помера по екрану.

Управник прозора може да обезбедии више радних површи што омо-гућава пребацивање између неколикоroot прозора радне површи. Овоонемогућава пренатрпаност rootпрозора јер програми могу да раде наразличитим радним површима.

Неки управници прозора обезбеђујуpager, могућност за измену раднихповрши бирањем једне од њих причему су све оне приказанеистовремено на екрану унутар једногпрозора или у облику геџета (gadget)на траци за задацима.

Намотавање прозора омогућава дапрозори буду намотани и приказанисамо у облику насловне траке.

Насловна трака је компонента

декорације прозора коју обезбеђујунеки управници прозора а која сеналази на врху сваког прозора.Обично се користи да прикаже имепрограма или име отвореногдокумента а може да обезбеди итастере за минимизирање, макси-мизирање, намотавање и затварањепрозора програма.

Неки управници прозора омогућујутраку са задацима на којој суприказани покренути програми. Наовој траци могу да буду приказанисви покренути програми без обзирада ли су приказани на радној површиили су минимизирани и без обзира накојој се радној површи заправоналазе. Трака са задацима може дабуде уграђена унутар траке саменијима код неких управникапрозора.

Старт тастер је виџет (widget) којиобезбеђује мени програма који тимпутем могу да се покрену. Обично сеналази на траци са менијима на днуекрана.

Обавештајна зона се користи заприказ икона системских ипрограмских функција које немајуприказ у облику прозора. У њој сеуглавном приказују иконе које

Ослобађање Управник прозора


представљају информације о статусунеког програма или обавештења одоласку новог електронског писма.Неки системи могу да показују и сат уобавештајној зони.

Типови управника прозора

Compositing управник прозора допу-шта да сви прозори буду направљенизасебно а након тога их приказујезаједно у различитим 2D и 3D окру-жењима.

Tiling управник прозора боји свепрозоре не екрану одједном поста-вљајући их један поред другог илиједан изнад или испод другог, тако дане постоји преклапање прозора.

Сви управници прозора који имајумогућност преклапања прозора једанпреко другог и који не припадају типуcompositing управника прозора суstacking управници прозора.

Re-parenting управник прозора је Xуправник прозора који усваја свепрозоре.

Dynamic управник прозора је запра-во tiling управник прозора са вишепретходно подешених распореда којекорисник може да пребацује.

X управници прозора

Управник прозора у X-у (X WindowSystem) је само још један клијентпрограм – то није део X-a иако уживапосебне привилегије, па самим тим Xнема претходно дефинисани управ-ник прозора који би у њега биоуграђен. Уместо тога, постоје многипрограми, управници прозора, који наразличите начине омогућују интера-кцију са крајњим корисником а све уциљу обезбеђивања жељеног изгле-да прозора.

Постоји много управника прозоразато што је управник прозора посебанпрограм кога је релативно лаконаписати у складу са тиме какожелите да изгледају прозори, какожелите да се они понашају, гдежелите да буду и слично. Некиуправници прозора су релативноједноставни и ружни, као што је twm,

неки су одлични, као што су: Enlight-enment, Kwin, или Compiz a између сусви остали, као што су: fvwm, Black-box, Fluxbox, Openbox, Metacity, Mutterи многи други. Са правом се можерећи да постоје управници прозораза свачији укус.


[1 ] http:en.wikipedia.org/wiki/Window_-manager

[2] http:en.wikipedia.org/wiki/X_win-dow_manager

[3] http:www.tuxfi les.org/l inux-help/xwtf.html

[4] http:www.tldp.org/HOWTO/XWin-dow-Overview-HOWTO/window-managers.html

[5] http:en.wikipedia.org/wiki/Composit-ing_window_manager

[6] http:en.wikipedia.org/wiki/Ti l ing_window_manager

[7] http:en.wikipedia.org/wiki/Stack-ing_window_manager

[8] http:en.wikipedia.org/wiki/Re-par-enting_window_manager

[9] http:en.wikipedia.org/wiki/Dynam-ic_window_manager

[1 0] http:en.wikipedia.org/wiki/Compar-ison_of_X_window_managers

Ослобађање Управник прозора

http://en.wikipedia.org/wiki/Window_manager

http://en.wikipedia.org/wiki/X_window_manager

http://www.tuxfiles.org/linuxhelp/xwtf.html

http://www.tldp.org/HOWTO/XWindow-Overview-HOWTO/window-managers.html

http://en.wikipedia.org/wiki/Compositing_window_manager

http://en.wikipedia.org/wiki/Tiling_window_manager

http://en.wikipedia.org/wiki/Stacking_window_manager

http://en.wikipedia.org/wiki/Re-parenting_window_manager

http://en.wikipedia.org/wiki/Dynamic_window_manager

http://en.wikipedia.org/wiki/Comparison_of_X_window_managers


Аутор: Ромео Млинар

Анализа говора је област којом се бавинеколико дисциплина: фонетика, меди-цина, рачунарске науке, форензика. . .Представљамо вам најкоришћенији инајпопуларнији отворени програм заанализу звучних записа говора: Praat.Трудићемо се да прикажемо само некеосновне могућности овог сложеногпрограма, уз кратка теоријска објашње-ња без којих је тешко разумети наменуPraat-а.

Praat је доступан на Линуксу и може сепреузети са званичне презентације:http://www.fon.hum.uva.nl/praat/Корисници Дебијан (Убунту) дистри-буција могу га инсталирати помоћу sudo

apt-get install praat. На званичнојпрезентацији налази се и изворни код.

Учитавање датотеке

Сучеље (интерфејс) овог програма јенеуобичајено. Након покретања саче-каће вас два прозора, један за рад саобјектима, други за исцртавање графи-ка. Затворимо други прозор (Praat Pic-ture) и сконцентришимо се на првипрозор.

Као пример за звучни сигнал (аудиодатотеку) користићемо датотеку сасајта Freesound [1 ] . Ви, нарaвно,можете користити шта желите. Битно једа снимак садржи глас без додатнихсигнала (музике, шумова). Praat подр-жава неколико формата, па тако и mp3.

Одаберите Open → Read separatechannels from sound file... , пронађитедатотеку 33711__acclivity__excessiveex-posure.mp3 и учитајте је. Praat је записподелио на два канала и поставио их уделу за објекте. Канале смо учиталиодвојено јер нам за анализу треба самомоно запис, док је звучна датотека у

стерео формату. Кликните на 2. Soundи Praat ће приказати све командедоступне за објекат „звук“. ОдаберитеRemove да уклоните други моно запис.

Издвајање дела записа

Кликните на 33711__acclivity__excess-iveexposure.mp3_ch1 и одаберите View& Edit. Означите део сигнала и

кликните на траку изнад да чујетеодабрани део звука. Нама ће у овомпримеру користити сигнал између 7,2 и9,5 секунди, у трајању од око 2 секунде(речи: „fom excessive exposure to thissound“) . Потом одаберите File → Extractselected sound (time from 0). Овим смо углавном прозору добили још једанзвучни објекат – преименујте га у Primerи сачувајте (Save → Save as WAVfile...) .

Преглед записа

Praat је сложен програм великихмогућности, те ћемо се ми у овом чланкусконцентрисати на примере мерењафреквенције основног тона, форманата(доминантних резонантних фреквенцијау самогласницима) и гласности(интензитета).

Кликните на објекат Primer и затим надугме View & Edit. Новоотворени прозорсадржи два дела: облик сигнала (горе)и спектрограм (доле). Међутим, пренего покажемо како вредностиишчитати и исцртати, морамо подеситипрограм у складу са потребама. Претога потребно нам је да знамо нешто оакустичким одликама људског гласа.

У нашој анализи занимају нас домина-нтне фреквенције (форманти), који серазликују код самогласника и помажу упрепознавању звука. Форманти зависеод резонантних одлика говорнихоргана, а облик и дужина говорнихоргана од пола. Због тога вредности уPraat-у морамо прилагодити тако дапрограм на сваких 1 1 00 Hz „очекује“један формант (за мушке говорнике тавредност износи 1 000 Hz) . То ћемоподесити у прозору Formants → Form-ants settings → Maximum formants (Hz)→ 5500, за вредност од 5 форманата.Да бисмо све фреквенције форманата

Слободан софтвер у науци:

PPrraaaatt –– ааннааллииззаа ггооввооррааАнализа говора је област

којом се бави неколико

дисциплина: фонетика,

медицина, рачунарске

науке, форензика...

Представљамо вам

најкоришћенији и

најпопуларнији отворени

програм за анализу

звучних записа говора:

Praat.

Слободни професионалци Praat и дигитална анализа говора

http://www.fon.hum.uva.nl/praat/


видели на екрану подесићемоспектрограм: Spectrum → Spectrogramsettings → View range → 0 – 5500 Hz.Коначно, укључићемо израчунавање иприказ форманата: Formant → Showformants. Видимо да распоред петредова црвених тачака (пет на местимагде је програм успео израчунати свевредности) зависи од врсте изгово-реног гласа, те од утицаја суседнихгласова.

Да бисмо видели делове записа укојима је забележено трептање глас-ница укључићемо Pitch → Show pitch.Плава линија преко спектрограмаозначава периоде за које је Praatизрачунао да вероватно одговарајутреперењу. Тако видимо да су свисамогласници звучни, а да је, на при-мер, глас /s/ безвучан. То се примети упоследњој фрази издвојеног записа(„this sound“) . Pitch вредности одгова-рају фреквенцијама основног тона, патако видимо да у овом делу гласнежице трепере учестаношћу од 1 1 7 Hzдо 260 Hz.

Коначно, да бисмо видели интензитет,одаберимо Intensity → Show intensity.Жута линија преко спектрограма пока-зује вредности у децибелима.

Графици и мерења

Praat је могуће аутомазитовати путемједноставног скрипт језика. Тиме сеанализира велика количина унапредприпремљених података, а резултатисе сачувају у формату који је погодан заанализу у табеларним и статистичкимпрограмима.

Међутим, ми ћемо овде показати каконаправити графике у програму дире-ктно из звучног записа (а не издва-

јањем посебних објеката). Послужићемосе делом записа који смо већ одабрали(Primer) и који смо отворили помоћуView & Edit. За почетак, одаберитефразу „this sound“ и кликните на дугмеsel у доњем десном углу – овим ће сеодабрани део проширити на читавекран.

Прво ћемо исцртати спектрограм:одаберите Spectrum → Paint visiblespectogram и потврдите све опције.Отвориће се нови прозор са исцртанимделом спектрограма. Слику је могућесузити или проширити променом делапрозора који Praat користи за цртање:повуците мишем преко графика инаправите нешто ужи део за слику.Потом се вратите у претходни прозор ипоновите процедуру. Не мењајући деоза цртање, сада ћемо на графикдодати и pitch вредности: Pitch → Drawvisible pitch contour... и искључити свеопције. Слику можемо сачувати путемFile менија.

У следећем примеру ћемо број форма-ната смањити на 3 и граничну вредностпоставити на 3300 Hz. Спектрограмћемо подесити тако да приказујевредности између 0 и 8000 Hz. Циљ намје издвојити део „. .s so.. . “ у фрази „thissound“. На нови график убацићемоспектрограм, форманте (Formant →Drawvisible formant contour...) и pitch.

Анализа

Шта нам добијени графици показују ишта из њих можемо закључити? Првиграфик илуструје присуство треперењагласних жица (црна линија на слици,плава у програму) у интервалу којиодговара самогласницима. Ово јеочекивано, пошто су самогласницигласови код којих постоји звучност, пасе звук добијен гласним жицамаобликује у говорном апарату изнадгркљана и резонује дајући форманте.Ако желимо, можемо сазнати и које судоминантне фреквенције (форманти)присутне у појединачним гласовима унеком тренутку записа (Formant →Formant listing) . У нашем примеру, уделу где је изговорен глас /а/ вредностису F1 = 735.2 Hz, F2 = 1 685.85 Hz и F3 =2792.72 Hz. Ако бисмо синтетизовалиовај самогласник након опсежнијихмерења послужили бисмо се сличнимбројкама.

Друга занимљивост на првом графикујесте средишњи део, који не само да непоказује треперење гласница, већпоседује само високе фреквенције –оне изнад 3000 Hz, што је супротно одонога што смо видели кодсамогласника. Како ово објаснити? Речје о гласу /s/ који је безвучан, што јеодговор на прво питање. Други део

одговора, о доминантним фреквенција-ма, тиче се настанка овог фрикатива.Као што му назив говори, настајефрикцијом (трењем) а добијени гласличи на шум. Одатле високе фрек-венције код овога гласа. Разлике уфреквенцијама јасно се виде акоанализирамо само део гласа /s/ ипогледамо спектар (пресек фрек-венција). Можете ли закључити којиграфик се односи на глас /s/? Још једнопитање: да пред собом имате самоспектрограм који показује високенеуређене фреквенције изнад деласпектра у којем се очекују само-гласници, уз присутну звучност – којиби глас то могао бити?

Мали почетак

Овај текст је изузетно скроман увод умогућности Praat програма, који секористи у научној и медицинској заје-дници. Поред анализе звучних записа,аутоматизације процеса мерења, Praatомогућава и синтезу гласова, као иманипулацију гласовима. Могућности сузаиста велике али њихова реализацијазависи од теоријског познавања облас-ти. Ми смо се укратко осврнули назвучне и безвучне гласове те на разликуизмеђу фрикатива и самогласника.

Користан линк:[1 ] http://www.freesound.org/people/ac-

cl ivity/sounds/3371 1 /

Слободни професионалац Praat и дигитална анализа говора

http://www.freesound.org/people/acclivity/sounds/33711/


Аутор: Марио Гољак

Тијеком XX стољећа кључнетехнологије су биле у вези сасакупљањем, процесирањем и

дистрибуирањем информација.Главни елементи развоја у томпериоду су постављање телефонскемреже диљем свијета, изум радија ителевизије, рађање и посебан развојрачуналне индустрије и лансирањекомуникацијских сателита. Мада јерачунална индустрија млада ууспоредби с осталим индустријскимгранама, рачунала су веоманапредовала у кратком раздобљу.

У почетку су рачунални сустави биливисокоцентрализирани, обично уоквиру једне велике собе. Спајањерачунала и комуникација имала јевелики утјецај на начин на који сурачунални сустави организирани.Стари модел једног рачунала којиобавља све потребе организацијезамијењен је великим бројемодвојених али повезаних рачуналакоји обављају посао.

Као што телефони користе суставтелефонских бројева како биуспоставили позив, сваки уређајповезан на интернет добивајединствен број зван „IP адреса“ којига спаја са глобалном online мрежом.Ту настаје проблем с простором наинтернету. Тренутни интернет суставадресирања – IPv4 има мјеста засамо 4 милијарде IP адреса што нијени приближно довољно за све људена свијету, а камоли за све уређаје

који су тренутно и који ће тек бити убудућности спојени: рачунала, теле-фони, ТВ, аутомобили, итд. . .

Интернет ради на принципу прије-носа података између клијената (host)у пакетима који су усмјеравани уздужмреже по правилима routingпротокола.

Ти пакети захтијевају шаблону адре-сирања попут IPv4 или IPv6 како бинавели полазиште и одредиште.Стога, како би могао комуницирати,свакоме клијенту спојеном на инте-рнет треба додијелити адресу. Рас-том интернета дошло је до потребе завише адреса него што омогучује IPv4,који користи 32 бита за IP адресе истога има 232 (4 294 967 296) могућихадреса.

Како би се ријешила дуго очекиванаисцрпљеност IPv4 адреса Раднацкупина интернет инжењера (Internet

Engineering Task Force) развила јеIPv6. Систем IPv6 користи 1 28-битноадресирање, те тако има 21 28

(приближно 3,4 x 1 038) адреса. Овопроширење може примити знатновише уређаја и корисника на интер-нету те пружити већу флексибилносту додјељивању адреса и учинко-витости за усмјеравање промета. Свеово је описано у документу интернетстандарда RFC 2460, изданом удванаестом месецу давне 1 998.године.

Адресе у IPv6 се записују као 8 групапо 4 1 6-битних хексадецималних вре-дности одвојених двотачкама. Напримјер:

2001:3447:0000:0000:1235:85а2:FE

29:2DB8

Ако је једна од група од 4 знаменке0000, те се нуле у приказу могуиспустити и првотни запис ће изгле-

дати овако:

2001:3447::1235:FE

29:2DB8

Није допуштено имативише пута двије дво-точке заредом, јер бито потенцијално до-вело до проблема.

Дана 6. 6. 201 2. биоје свјетски дан по-кретања IPv6 коју јеорганизирало Интер-нет друштво (InternetSociety) те су тог да-на велике веб стра-нице и даватељи ин-тернет услуга (ISP)трајно омогучили IPv6

и почели транзицију из IPv4.Транзиција ће потрајати све док свеинтернет странице и даватељи услугане пређу на IPv6. У међувремену ћеоба сустава радити заједно, док IPv4више не буде био потребан. Ми се,као корисници, не морамо ништа по-себно припремати; сви наши програ-ми и уређаји ће радити као и прије.

Као што видимо, промјена са старогIPv4 на нови и веома преоширениIPv6 потребна је како бисмо интернеткористити у будућности баш као штога користимо и данас.


[1 ] http:/#/en.wikipedia.org/wiki/IPv6[2] http:/#/www.google.com/intl/en/ipv6/[3] http:/#/hr.wikipedia.org/wiki/IPv6[4] http:/#/tools. ietf.org/html/rfc2460

IIPPvv66 Дана 6. 6. 201 2. био је

свјетски дан покретања

IPv6 коју је

организирало Интернет

друштво (Internet

Society) те су тог дана

велике web странице и

даватељи интернет

услуга (ISP) трајно

омогучили IPv6 и

почели транзицију из

IPv4.

Интернет, мреже и комуникације IPv6

http://en.wikipedia.org/wiki/IPv6

http://www.google.com/intl/en/ipv6/

http://hr.wikipedia.org/wiki/IPv6

http://tools.ietf.org/html/rfc2460


Аутор: Гаврило Продановић

Чак и новајлије у Линукс светумогу приметити да Flash плејерради слабије него на Windows-у.

Од када је компанија Adobeсаопштила да ће овај софтвер заЛинукс долазити само уграђен уGoogle Chrome, то се будућност Flashдодатка из оригиналне компаније нечини светлом на овом слободном ОS-у. Пошто много корисника Flashкористи за повремено гледање видеана YouTube-у, у овом чланку пред-стављамо вам неке од слободнихпрограма који омогућавају прегледвидео садржаја у Flash-у на попу-ларном Google-овом сајту.

Gnash

Gnash стиже као GNU-ова алтернати-ва за Flash плејер, па ћемо укратко да

је споменемо. Како је Gnashлиценциран под GPL лиценцом безпроблема се налази у ризницамавећине дистрибуција. Може секористити као самосталан плејер иликао plugin за ваш омиљени читач.Репродукује flash садржај, али се утесту са YouTube-ом није нарочитопоказао: контроле које треба да будуна дну приказа биле су постављенена погрешном месту, што је ометалогледање видеа. Верујемо да, за сада,Gnash није дорастао YouTubeизазову.

YouTube HTML5

YouTube поред стандардног Flash

плејера нуди и HTML5 плејер који јејош увек у фази тестирања. Тренутно,HTML5 плејер за разлику од Adobe-овог плејера, нуди додатни низ опцијакојима можемо контролисати брзинурепродукције (на пример, за дуплоуспорити приказ ради бољегпрегледа омиљене сцене). Рекламесе не виде у HTML5 плејеру, већ самоу Flash-у; међутим, YouTube је навеода ће тај „недостатак“ брзо решити.Ако сте вољни да испробате YouTubeHTML5 плејер, учитајте ову страницу:http://www.youtube.com/html5/.

HTML5 стандард ће нас мождаубудуће засенити својим могу-ћностима но, ипак нам преостаје дачекамо и видимо да ли ће се тозаиста десити.

YouTube-dl

YouTube-dl је корисна конзолнаалатка којом можете на брзинупреузети садржај са YouTube-a. Такопреузет видео клип можетепрегледати у неком медија плејеру нарачунару (као што је MPlayer) . Овај

програм може да преузме видео свихдоступних величина (које се бирајупутем /-f/ аргумента), а подразумеванопреузима онај у најбољем квалитету.Такође, за унету везу до YouTubeвидеа, YouТube-dl ће приказати некекорисне информације попут описавидеа. Споменимо још и кориснуопцију /--extract-audio/ која, како јојиме говори, из видеа издваја аудиозапис.

Minitube

Помоћу Minitube-а можете дапретражујете YouTube, пронађетеомиљени садржај и да га затим пре-гледате директно из овог програма.Minitube не захтева Flash плејер, абез проблема репродукује видео у

пуној HD резолуцији. Садржи стан-дардне опције за дељење садржајапреко Фејсбука или Твитера, а ту је иопција за преузимања видеосадржаја на рачунар.

YYoouuttuubbee ии ЛЛииннууккссОд када је компанијаAdobe саопшитила да ћеFlash плејер за Линуксдолазити само уграђен уGoogle Chrome, то себудућност Flash додаткаиз оригиналне команијене чини светлом на овомслободном ОС-у. Поштомного корисиника Flashкористи за повременогледање видеа наYоuТубе-у. У чланку ћемоописати алтернативевезане за овај сервис.

Интернет, мреже и комуникације YouTube и Линукс

http://www.youtube.com/html5/


Аутор: Стефан Ножинић

Доста нас који се бавимопрограмирањем, па и крајњикорисници, знају шта је

компајлер и чему он служи. Кадаговоримо о компајлерима на Линуксу,већина ће прво помислити на GNU Cкомпајлер или на Clang који се многокористи на BSD системима, али ониникако нису једини. Има их још достакоје вреди поменути.

За почетак да кажемо по чему сеGCC и Clang толико издвајају одконкуренције.

За већину случајева може се рећи далиценца и функционалност играјуглавну улогу у вагању предности иодабиру. GCC је GNU-ов компајлер иможе се портовати на више разли-читих платформи. Поред C језика имаподршку за још неколико, на примерC++ , Ada. . . Добро је документован ивеома једноставан за коришћење.Clang је развијен под BSD лиценцом инајчешће се користи на BSD систе-мима. Такође подржава више језика

поред C-а. Најчешће се на некомслободном систему користи GCC илиClang.

Amsterdam Compiler Kit

Amsterdam Compiler Kit односно ACKје native MINIX-ов компајлер тo јестtoolchain. MINIX се може назватипретком данашњег Линукса. ACK јевеома „лаган“. Аутори овог компајлерасу Andrew Tanenbaum и Ceriel Jacobs.У почетку развоја овај је компајлербио затвореног кода, све до 2003,када је објављен под BSD лиценцом.Компајлира C, Pascal, BASIC, Modula-2 и Occam код. Занимљиво је да јеово један од компајлера који немаверзију заWindows.

Ch

Ch је компајлер који је портован намного платформи, укључујући и Лину-кс. Започео га је Harry H. Cheng. Ди-зајниран је да буде као својеврстан

интерпретер заC/C++, односно даомогући писањескрипти у C/C++синтакси. Дакле,ово није прави ком-пајлер, али је веомакористан алат. На-

жалост, овај компајлер није ни подједном open source лиценцом. Међу-тим, поред комерцијалне професи-оналне верзије постоји и бесплатнаверзија за студенте. Ако бисте волелиshell у коме можете куцкати C/C++код, онда ће вам се овако нешто ве-ома свидети.LCC

LCC („Local C Compiler“, „Little C Com-piler“) је мали компајлер од око 20 000линија кода. Доступан је за бесплатнуупотребу али не спада у групу „free“софтвера. Ово значи да га можетебесплатно користити али његовизворни код (енгл. source code) нијеобјављен јавно и не можете иматиувид у изворни код као ни мењатиисти. Предности овог компајлера јесудобра документација и једноставносткоришћења.

Морамо напоменути да је овај компај-лер много лакше портовати на некунову платформу него GCC, али јеGCC ипак бољи по броју оптимиза-ција.

Open64

Open64 односно Pro64, како му је биои први назив, је компајлер оптимизо-ван за x86_64 архитектуру. Првоиздање датира из 2000. године подGPL лиценцом. Тренутна верзија је5.0. Предности овог компајлера јесуте да садржи много „интерпроцеду-ралних“ оптимизација. Иако је ди-зајниран пре свега за x86_64платформу, подржава и i386 и IA-64архитектуре.

Portable C Compiler (PCC)

Један од најстаријих C компајлера.Написао га је Stephen C. Johnsonсредином 70-тих година прошлогвека. Један је од првих компајлеракоји су могли компајлирати излазнипрограм за више архитектура. Дуго јебио у старим верзијама BSD-а све док1 994. није био замењен са GCC-ом у4.4 BSD. И данас се PCC развија подBSD лиценцом, а користи се уOpenBSD-у и другим системима.Програмери упозоравају да PCC јошније спреман да замени GCC и да тоза сада није приоритет; међутим,важно је напоменути да PCC можекомпајлирати x86 OpenBSD кернелслику. У сваком случају, овајкомпајлер вреди пробати јер има дугуи занимљиву прошлост.

Tiny C Compiler

Tiny C Compiler (TCC) је један од нај-лакших и најмањих компајлера. Осми-шљен је од стране Fabrice Bellardaкао x86 и x86_64 компајлер за спорекомпјутере. Доступан је под GNULesser General Public лиценцом (LG-PL) . Занимљиво је рећи да је TCCтолико мали да његова x86 извршнадатотека заузима тек око 1 00 kBмеморије. Ево још мало поређењаTCC-а и GCC-а: Lynx прегледач се 9пута брже компајлира са TCC-ом. Овоје велика разлика, зар не?

Лоша страна TCC-а је та што је,упркос његовој великој брзини ком-пајлирања, број отпимизација мањи упоређењу са GCC-ом. То значи да ћепрограм компајлиран TCC-ом радитивидно спорије него исти програмкомпајлиран GCC-ом.

Дакле, закључак је: ако вам треба дабрзо компајлирате програм радитеста онда користите TCC, а ако вамтреба програм за свакодневни радонда користите GCC.

Када говоримо окомпајлерима наЛинуксу, већина ће првопомислити на GNUCкомпајлер или на Clangкоји се много користи наBSD системима, али ониникако нису једини. Имаих још доста које вредипоменути.

ЕЕггззооттииччннии CC ккооммппаајјллееррии

Сам свој мајстор - Програмирање Егзотични С компајлери


Аутор: Горан Мекић

DAW или Digital Audio Worksta-tion је, просто речено, рачунарна коме радите обраду аудио

сигнала. Сигнал можете обрадити уреалном времену или не. У свакомслучају, требају вам алати који ће вамомогућити да урадите тај посао. Започетак, да видимо шта је то заправоDAW. Почнимо од једноставнеситуације: имате жељу да направитепесму, најбоље што можете. Оно штовам обично треба су: бубањ, гитара,бас и глас. Приметите да намернонисам кренуо од електронске музике,пошто је са становишта програма,гитарска музика једноставнија. Оношто вам треба је симулатор појачалаза гитару и бас, ефекти за глас,семплер за бубњеве и програм којиће то све објединити и снимити.Наравно, постоје разне алтернативечак и у GNU/Linux свету. Неки одпрограма се користе као додаци(енгл. plugin) другим програмима, докдруги могу да раде самостално, безучитавања у друге програме. Када сепомену додаци у Windows аудиосвету, обично се мисли на VST (VirtualStudio Technology) . У GNU/Linux светусе обично мисли на LV2. VST као иLV2 је стандард за писање додатаказа аудио програме. Додаци могу битиефекти, као што су: reverb, chorus,delay и слично или емулацијаинструмената. Додаци вам омогу-ћавају доступност симулације ефектаили инструмента у више програма којипричају VST или LV2 стандардом, паваше искуство није узалудно акомењате програм у коме радите -искуство у вези са тим додацима. Удаљем тексту, ако је реч о додатку, упитању је LV2. Кренимо, дакле, од

бенда. Поделићемо програме поинструментима за које су намењени.

Гитара/Бас

Од самосталних програма, за гитарује веома популаран Guitarix, при чемусе може веома фино користити и забас. Добра особина Guitarix-a је штоможе да се користи и као додатак удругим програмима, као и то штоможе да учита емулације другихпојачала, о чему ће више речи бити унеком од наредних бројева. Одсамосталних гитарских/бас програма,сигурно ћете пожелети да пробате и

Rakarrack. На жалост, Rakarrack непостоји као додатак.

Бубњеви

За бубњеве, ако сте почетник, сепрепоручује Hydrogen. Веома јеинтуитиван и, ако је ритам све штовас занима, то је сав програм који вамје потребан. На жалост, ни он непостоји као додатак. Уколико стенапреднији корисник, потребан вам јеи напреднији семплер. Професиона-лно решење, у том случају, предста-вља LinuxSampler. Пошто не постојикао додатак, вероватно ће вам бити

DAWили Digital

Audio Workstation

је, просто речено,

рачунар на коме

радите обраду

аудио сигнала.

Сигнал можете

обрадити у

реалном времену

или не. У сваком

случају, требају вам

алати који ће вам

омогућити да

урадите тај посао.

GGNNUU//LLiinnuuxx DDAAWW -- 11 .. ддееоо

Сам свој мајстор - Мултимедиjа Digital Audio Workstation


компликован на почетку, али једномкада научите основне ствари, њимесе веома лако рукује.

Вокал

Ефеката за глас, као што су: delay, re-verb или chorus, има прегршт, али бихиздвојио LV2 сетове додатака који сусе мени свидели: invada и calf.Наравно, постоји читав низ другихсетова, али ова два су свакако запрепоруку.

Посебну пажњу бих вам скренуо наједну чињеницу, а то је да DAWпонекад означава програм који„обједињује“ све претходно наведенепрограме. Наиме, обично имате једанпрограм који контролише све осталедодатке и програме, па самим тимзаузима централно место у аудиопродукцији. Чућете да их зовуаудио/миди секвенцерима, рекорде-рима и сличним именима. Ако стеикада радили са Cubase, Sonar илиNuendo програмима, знате о чему јереч. Постоји више алтернатива, атренутно најпопуларнији је Ardour.Мени лично, омиљени је OpenOctave,али нису за занемарити ни Muse, Tra-verso и QTractor. Сви они одличнораде са додацима, рутирањем аудио

сигнала и генерално процесирањемаудио и миди сигнала. Разлике сувизуелне, функционалне или је упитању само субјективни осећај, алигенерално, у сваком од наведенихпрограма можете урадити апсолутноисти посао, са мање или вишенапора. До вас је да се одлучите заједан који вам највише одговара.

То би било толико за уводни део. Унаредним бројевима ће бити описаноу више детаља како радити са горепоменутим програмима.


[1 ] http://guitarix.sourceforge.net/[2] http://rakarrack.sourceforge.net/[3] http://www.hydrogen-mu-

sic.org/hcms/[4] http://www. l inuxsampler.org/[5] https://launchpad.net/invada-studio/[6] http://calf.sourceforge.net/[7] http://ardour.org/[8] http://www.openoctave.org/[9] http://www.muse-sequencer.org/[1 0] http://www.traverso-daw.org/[1 1 ] http://qtractor.source-

forge.net/qtractor-index.html

Преглед популарности GNU/Linux/BSDдистрибуција за месец јун

Distrowatch

Пад <Пораст >Исти рејтинг =(коришћени подаци са Distrowatch-a)

1

2

3

4

5

6

7

8

9

1 0

1 1

1 2

1 3

1 4

1 5

1 6

1 7

1 8

1 9

20

21

22

23

24

25

Mint

Mageia

Ubuntu

Fedora

openSUSE

Debian

SolusOS

Arch

Zorin

Sabayon

Snowlinux

CentOS

PCLinuxOS

Puppy

Pinguy

Lubuntu

Ultimate

Bodhi

Pear

Slackware

Vector

Mandriva

Deepin

PureOS

2X

31 1 8<

2296<

1 831 >

1 61 3<

1 296<

1 1 99<

1 083<

987<

887>

878>

81 0<

793<

726<

702<

650>

591 >

554>

542<

534<

501 <

476<

474<

468>

466>

461 >

Сам свој мајстор - Мултимедиjа Distrowatch

http://guitarix.sourceforge.net/

http://rakarrack.sourceforge.net/

http://www.hydrogen-music.org/hcms/

http://www.linuxsampler.org/

https://launchpad.net/invada-studio/

http://calf.sourceforge.net/

http://ardour.org/

http://www.openoctave.org/

http://www.muse-sequencer.org/

http://www.traverso-daw.org/

http://qtractor.sourceforge.net/qtractor-index.html


Аутор: Марко Матошевић

Увод – о Андроиду

Андроид је релативно нов оперативнисистем за мобилне уређаје (углавноммобилне телефоне и таблет рачунаре)који је убрзо успео да заузме местоједног од водећих оперативнихсистема за мобилне платформе, гдеје велика конкуренција популарномiOS-у. Прва стабилна верзијаАндроида под именом Андроид 1 .0објављена је 23. септембра 2008.године и радила је на телефону „HTCDream“. Од тада се користи настотинама различитих уређаја.

Cyanogenmod ROM

Cyanogenmod пре свега нуди изузе-тно побољшање перформанси уре-ђаја; садржи бројне нове могућностикоје званични Андроид RОМ-ови непоседују, а једна од најбољих јестемогућност убрзања такта процесора(overclock) . Пружа и већи број опцијаза подешавање изгледа сваког дела

система преко Cyanogenmod опцијаза промену изгледа. Теме не креирасамо Cyanogenmod развојни тим, већи заједница корисника, тако да јемогућност за прилагођавање велика.Тренутно Cyanogenmod (скраћеноCM) , постоји у две стабилне верзије:

1 . CM7.1 – Базиран на Андроид

верзији 2.3.x (Gingerbread)

2. CM9 – Базиран на Андроид

верзији 4.0.x (Ice Cream Sandwich)

Ту су и експерименталне „nightly build“верзије које се ажурирајусвакодневно.

За више информација о овом RОМ-у,као и о листи подржаних уређаја,посетите сајт:http://www.cyanogenmod.com.

MIUI

Још један custom ROM вредан поменаје MIUI. За разлику од Cyanogenmod-aкоји гура перформансе уређаја домаксимума, MIUI се више ослања наизглед и прилагођавање. На првипоглед, MIUI уопште не изгледа као

типичан Андроид ROM и управо таразлика га издваја од других customROM-ова. Баш као и Cyanogenmod,MIUI има своје теме које правиистоимена заједница. MIUI-јевинтерфејс је доста „чистији“ иједноставнији за навигацију и правоје освежење у односу на званичанизглед. Ако желите да пробате нештоново или вам је досадио класичниАндроид изглед, онда је овопримерен ROM за вас.

Иако MIUI званично подржава самонеколицину Андроид уређаја постојинеколико незваничних портова одстране заједнице. Базиран је наАндроид верзијама 2.3.x и 4.0.x.Ажурира се сваког петка и доступанје на више језика (мада тренутно не ина српском).

Више информација о овом ROM-уналази се на сајту:http://en.miui .com.

Остали custom ROM-ови

Наравно, наведена два ROM-а нисуједина. Једини проблем је што већинатаквих ROM-ова нема свој званичнисајт, него су „разбацани“ пофорумима широм интернета. Једанод највећих форума који посећујуАндроид програмери и корисници јеXDA форум -http://forum.xda-developers.com/.

Такође постоји и (нажалостнедовршена), листа ROM-ова заодређене уређаје на следећем сајту:

http://theunlockr.com/downloads/an-droid-downloads/android-roms/.

Предности и мане custom ROM-ова

Предности custom ROM-ова зависеод њихових функција, али ауторчланка верује да углавном чине уређајстабилнијим, бржим и слободнијим.Такође ће вас више приближитипринципу рада Андроид уређаја инаучити вас нечему новом о њима ињиховим могућностима.

Мане custom ROM-ова су: веомакомпликован поступак инсталирања,поготово за почетнике; свако„rootovanje“, „оверклоковање“ и осталанезванична подешавања поништа-вају гаранцију; ако одлучите даубаците један овакав ROM, добропрочитајте упутство за инсталацију, аако ипак негде запнете, слободно сеобратите заједници на вашемомиљеном Андроид форуму иликонтактирајте програмере лично.

Ако желите да знате да ли вашАндроид уређај подржава овај илибило који други ROM, потражителисту подржаних уређаја названичном сајту.

ААннддррооиидд ии ccuussttoommRROOMM--ооввии

Мобилни кутак Андроид и custom ROM-ови

http://www.cyanogenmod.com

http://en.miui.com

http://forum.xda-developers.com/

http://goo.gl/IFNIY


Аутор: Златан Васовић

Андроид има много добрих програмаза обраду слика од којих је и даљенајбољи неприкосновени Pixlr-o-matic.Али зашто је онда Инстаграм попу-ларнији од најбољег фото едитора заАндроид (и iOS) и зашто га је Фејсбуккупио за милијарду долара?

Оно што издваја Инстаграм од осталихпрограма ове намене је леп интерфејси одличне друштвене могућности у којеспада и истоимена друштвена мрежа.За коришћење програма морате имати

Инстаграм налог. Уколико нематеИнстаграм налог можете бесплатно дага направите. Приликом сликања фо-тографија могуће је укључити/искљу-чити блиц и изабрати камеру(задњу/предњу). Слике је могуће про-вући кроз 1 7 филтера од којих 1 5 имајурам (који може да се искључи). Ту су илинеарна и радијална Tilt-Shift заму-ћења. Затамњење је још једна добрамогућност, док је ротирање станда-рдна могућност.

Пре отпремања слике можете додатии коментар на вашу слику као илокацију (систем функционише узпомоћ Foursquare-a) . Такође, можетеда поделите вашу слику са јавношћу наТвитеру, Фејсбуку, Foursquare-у иTumblr-у (најављена је опција дељењана Flickr-у) . Ту су и делови Popular (сапопуларним сликама), News (саобавештењима) и Profil (где можетевидети и подесити свој профил).

Аутор: Златан Васовић

Nvidia tegra процесори су до садапостигли велики успех својом појавомна великом броју Андроид уређаја,али их и даље неки произвођачиодбијају због недостатка подршке заLTE. Ови процесори се издвајају поодличним графичким могућностимазбог којих постоје и THD (енгл. TegraHigh Definition) игре.

Све tegra игре, програме и позадинеможете пронаћи у програму Teg-raZone. У њему се могу наћи и вести оtegra процесорима и софтверу за њихкао и вести из NVISION-а.

Игре које су рађене само за tegraпроцесоре (нпр. Shadowgun за tegra 2процесоре) и THD игре (нпр. Shadow-

gun THD за tegra 3 процесоре) имајупосебне опције које већина„класичних“ игара нема. Све „јаче“игре имају опције управљања путембежичног или оптичког контролера и3D приказа на монитору или ТВ-у (3DStereo) . Штета што Андроид уређајиса опцијом приказа 3D садржајанемају tegra процесоре у себи.

Тренутно једини програм саподршком за tegra 3 процесоре јеNVISION који је у бета фази. Ово јеNvidia-jин програм за истоименимагазин о игрицама и справицама тј.геџетима и технологији.

Од позадина, ту су Skyrim и Mass Ef-fect 3, аними-ране позадинекоје могу битивеома привла-чне играчкој по-пулацији прет-ходно спомену-тих игрица.

Са правом мо-жемо да кажемода Nvidia иманајзрелију игра-чку платформуза Андроид.

ААннддррооиидд ИИннссттааггрраамм

ЗЗаашшттоо јјее ИИннссттааггрраамм

ппооппууллааррнниијјии оодд ннаајјббоољљеегг

ффооттоо--ееддииттоорраа ззаа

ААннддррооиидд ((ии iiOOSS)) ,, PPiixxllrr--oo--

mmaattiicc--аа,, ии ззаашшттоо ггаа јјее

ФФеејјссббуукк ккууппииоо ззаа

ммииллиијјааррддуу ддооллаарраа??

Pixlr-o-matic

TTееггрраа ииггррее,, ппррооггррааммииии ааннииммииррааннееппооззааддииннее

Мобилни кутак Tегра игре, апликације и анимиране позадине


Уредник рубрике: Марко Костић

Жаргон датотека- причаЗначење речи Хак

„Реч хак нема 69 различитих значе-ња”, према речима MIT хакера ФилаАгреа (енгл. Phil Agre) . „У ствари, хакима само једно значење које је толикосуптилно и дубоко да се противиизговору. Значење речи зависи одконтекста на сличне дубоке начине.Сличне особине се могу приписати идругим хакерским речима, нарочиторечи насумично”.

Хаковање се може описати као„жељена творевина генијалности”.Без обзира на то да ли је исход брзаи прљава закрпа или пажљивонаправљено уметничко дело, мора седивити оштроумности која је посталадео резултата.

Друго важно значење хака је„маштовита практична шала”. Оваврста хака се лакше објашњава не-хакерима него онима из програме-рске бранше. Наравно, неки хаковисадрже обе природе. Погледај уносеpseudo и kgbvax у енглеској Жаргондатотеци. У наставку ћу изнети прим-ер чистих практичних шала којеописују дух хаковања.

Студенти са Калтеча (Caltech – Cali-fornia Insitute of Technology) су 1 961 .године хаковали Rose Bowl рагбиутакмицу и то на следећи начин: једанод студената се представио каорепортер и „интервјуисао” управникастатиста за картице са

Вашингтонског Универзитета (таквистатисти су били људи који су држалиобојене картице и тиме стваралислике. „Репортер” је тачно сазнаокако статисти функционишу и да ћеуправник увече изаћи на вечеру.

Док је управник јео, студенти (који сусебе називали „Зла четрнаесторица”)су узели кључ и украли празнудирекциону табелу за картице које сустатисти дизали. Онда су одштампали2300 празних копија. Следећи дан суузели кључ и украли главне плановеза статисте тј. узели су велике табелеса графичким папиром који јесадржао слике. Користећињих као упутство, напра-вили су нове слике напразним дупликатима.На крају, упали су јошједном и заменилиукрадене планове ихрпу са инструкци-оном табелом изоригиналне поста-вке. Исход овеакције је био да сутри слике биле пот-пуно другачије. Уме-сто речи „ВАШИН-ГТОН” појавиле су серечи „КАЛТЕЧ”. Другаслика је приказала реч„ХАСКИС”, надимак Вашингтонаали написан са десна налево. Иуместо слике хаскија је приказандабар (Калтеч и MIT су користилидабра, градитеља из природе каомаскоту).

После игре, представник ваши-нгтонске екипе је рекао: „Неки сусматрали да је чин генијалан докдруги нису имали коментара на ово”.Председник вашингонских студенатаје рекао: „Није било љутње али је у

том тренутку деловало нестварно.Били смо запањени”.

Ово се сматра хакерским класиком,делимично јер је мењање дирекци-оних табела представљало врсту про-грамирања.

Ево још једног од класичних хакова:

20. новембра 1 982. је MIT хаковаорагби утакмицу између Харварда иYale-a. Отприлике пре другог touch-down-a у првој четвртини је мала црналопта искочила из земље на линији од

четрдесет јарди и постајала свевећа. Реч „МIT” је била

написана на лопти. Доксу играчи и званичнициу чуду гледали, лоптаје порасла шестстопа у пречнику ионда је експлоди-рала са праском и уоблаку белог дима.

Бостонска Планетаје касније објавила:„Истини за вољу,MIT је победио”.

За овај догађај језаслужно MIT-ово

Делта-Капа-Епсилон брат-ство након недеља пажљивог

планирања. Уређај се састојао одвременског балона, хидрауличног ра-ма напајаног фреоном, да би се ба-лон издигао изнад земље, и од мото-ра усисивача који се користио занадувавање балона. Направили суосам појединачних излета на харва-рдски стадијум између један и петујутру и наишли на некоришћено колоод 1 1 0 волти на стадијуму, и жице изкола тик до линије од 40 јарди. Ту сузакопали уређај. Када је дошло време

да се уређај покрене, два чланабратства су само притиснулипрекидач за коло и прикључили колона извор напајања.

Овај подухват је имао све одликесавршеног хака. Изненађење, публи-цитет, генијалну употребу технологијеи безбедност. Коришћење ручногуправљања је омогућило покретањеуређаја по жељи и тиме омогућилонеометано одвијање утакмице (уређајје покренут између полувремена такода није имао утицај на крајњи исходутакмице). Извођачи су чак пажљивомислили унапред и ставили цедуљуна балон на којој је писало да уређајније опасан и да не садржи експло-зивне супстанце.

Председник Харварда, Дерек Бок јепрокоментарисао: „Имају многопаметних људи тамо доле на MIT-у иопет су то урадили”. Председник MIT-a je рекао: „Апсолутно нису тачнегласине да сам ја имао нешто са тимали бих волео да јесу”.

Тачност горе наведених хакова може-мо потврдити. Многе друге класичнехак-приче са MIT-а и других места неможемо, јер иако делују као исто-ријски догађаји, оне имају особинеонога што би Jan Brunvand назвао„урбани фолклор” (погледај уносFOAF у енглеској Жаргон датотеци).Можда је једна од најпознатијихлегенди хаковање тролејбуских кола.То је био инцидент где су студентиинжењерства наводно заварили колаза шине користећи термите. Бројневаријанте ове приче су забележенеод четрдесетих година прошлога векапа до сада. Радња већине ових причаукључује MIT и барем једна укључујеCMU (Carnegie Mellon University) .

Смешне стране Жаргон датотека - прича


***

Жаргон датотека- појамдроид

[Од речи андроид, појам из научнефантастике који се користи зачовеколиког робота који је у основибиолошке грађе (насупрот механи-чким/електронским конструкцијама)].Особа (нарочито нижи бирократа тј.чиновник или неки други радник нанеком класичном „сервис-бизнис“послу) која показује доста одследећих одлика: (а) наивно веро-вање у мудрост родитељске органи-зације или у мудрост „система“; (б)склоност ка слепом веровању глупо-сти које исказују надлежни, ауторита-тивни ентитети (или рачунари!); (в)менталитет особе која поштује прави-ла, јединка која не жели или која нијеспособна да гледа изван закона уванредним тренуцима; (г) паралишућистрах од званичне опомене или јошгоре, синдром „if Procedures are notfollowed No Matter What“; и на крају,(д) крајња незаинтересованост затеме изван његове/њене ускосхва-ћене надлежности, тачније мањакжеље за поправљањем онога што јепокварено и став „То није мој посао,тебра“.

Типична радна места дроида сурадница у супермаркету и службенику банци. Ова појава се може честоприметити и међу нижим службе-ницима у државним институцијама.На основу свега наведеног, акодроида посматрамо кроз програ-мерски оквир, можемо запазити да сеон извршава на основу правила и

званичних процедура. Проблеминастају са оваквим „програмом“ кадаон није прописно дебагован тј.поправљен. Израз „дроидски мента-литет“ се такође користи да се опишестање ума иза оваквог друштвеногпонашања. Упореди овај појам са пој-мовима одело (suit) , маркет-дроид(marketdroid) у енглеској Жаргондатотеци. Такође, погледај -oid у енг-леској Жаргон датотеци.

У Енглеској постоји истоветанмејнстрим сленг. Израз је „jobsworth“.Овај појам означава бирократу (уни-формисани варијетитет у оделу) којисмета и који ради „у складу саправилима, господине“. Кованица јенастала због навике енглеских слу-жбеника да одбију разуман захтев та-ко што сисајући своје зубе изговоре:„Уф, па. . . Извините али не могу даВам помогнем. То је више него за штаме плаћају. (. . .that's more than my job'sworth...)“.

Наставиће се...

***Штреберски вицЧовек је ушао у радњу за кућнељубимце и види да су они веомаскупи.Показа је на мајмуна и упитa власни-ка радње:

-„Овај мајмун кошта 70 000 динара!

Зашто је толико скуп?“

-„А да... То је посебан мајмун зато

што може да програмира уЈави.

Добар је за бизнис и web ствари“ -

рече власник.Човек је поново погледа унаоколо ивиди једног скупљег мајмуна.

-„Овај кошта 100 000 динара?Шта

он ради?“

-„То је C++ мајмун. Напреднији

мајмун који ради ствари на нижем

нивоуи пише бржи код.“

-„Забога, овај мајмун кошта 150 000

динара!ШТА ОНРАДИ?!“

-„Уф. Нисам никада видео да тај

мајмун нешто ради,“, рече власник,

„али ga сви остали мајмуни зову

менаџером пројекта“.

***

Стрип

Смешне стране Стрип

libre 02 hd cir

Documents