LIČNA DOZIMETRIJA Olivera Marinković

Institut za medicinu rada i radiološku zaštitu, Beograd 1. Zračenje Reč ″zračenje″ u našem jeziku ima mnoštvo značenja. U svakodnevnom i literarnom jeziku spektar značenja je vrlo širok: neko ″zrači dobrotom″, neko ″zrači lepotom″ i još češće govori se o moćnim ″zračenjima″ nauci nepoznatim. Stručni smisao ovog termina takođe obuhvata više različitih pojava: toplotno, elektromagnetno, kosmičko... U ovom tekstu reč ″zračenje″ upotrebljava se u smislu ″jonizujuće zračenje″.

2. Uvod Zdravstveni radnici (radiolozi) prvi su uložili organizovane napore (Prvi međunarodni kongres radiologa, 1925. godine) u izgradnji sistema za zaštitu od zračenja uočavajući na samom početku primene nove tehnologije obim potencijalne opasnosti. Suočeni sa posledicama prvih eksplozija atomskih bombi, ali i posledicama u mirnodopskoj primeni atomske energije koja se nezaustavivo širila u svim sferama ljudske delatnosti, pre pedeset godina postavljani su temelji najvažnijih međunarodnih organizacija čija je delatnost vezana za unapređivanje sigurne i bezbedne primene izvora zračenja:

• UNSCEAR (United Nations Scientific Committee on the Effects of Atomic Radiation) – Naučni Komitet Ujedinjenih nacija za efekte atomskog zračenja osnovan 1955. godine obezbeđuje naučne osnove za zaštitu od zračenja. Vlade mnogih zemalja kao i razne organizacije oslanjaju se na procene UNSCEAR_a kao naučnu bazu za određivanje radijacionog rizika i uspostavljanje mera zaštite.

• IAEA (Internationl Atomic Energy Agency) – Međunarodna agencija za atomsku energiju osnovana 1957. godine u sistemu Ujedinjenih nacija, da promoviše mirnodopsku primenu nuklearne energije - ″atomi za mir″.

Takođe postoji niz drugih značajnih organizacije poput ICRP, ICRU, IRPA ... Srbija je član IAEA od osnivanja (kao deo bivših država: FNRJ, SFRJ, SRJ, Zajednice SCG; a od 2006. godine kao Srbija). Članstvo omogućava korišćenje usvojenih saznanja, dobijanje stručne i materijalne pomoći ali istovremeno obavezuje na poštovanje osnovnih dokumenata IAEA. U hijerarhiji ovih dokumenata na vrhu piramide je dokument: Osnovni sigurnosni principi (FUNDAMENTAL SAFETY PRINCIPLES, IAEA Safety Standards Series No. SF-1, Vienna, 2006). Osnovni cilj je zaštititi ljude i životnu sredinu od štetnih posledica zračenja, što se postiže uvažavanjem 10 polaznih principa. Šesti princip govori o ograničavanju rizika za pojedinca i iz njega proističu mere zaštite vezane za ličnu dozimetriju. 3. Šta je lična dozimetrija Kao i mnogi drugi pojmovi, tako se i pojam lične dozimetrije koristi u različitim značenjima. Često se pod ovim pojmom podrazumeva samo određivanje doze koju primi pojedinac od spoljašnjih izvora zračenja. To je opravdano uprošćavanje u slučajevima razmatranja profesionalnog izlaganja kada ne postoji rizik od unošenja radionuklida u organizam

pojedinca (primer: rad sa rendgen aparatima). Međutim, obavezno treba pružiti dokaze da su svi efekti uračunati da bi se izbeglo neopravdano zanemarivanje. Lična dozimetrija se u praksi ponekad svodi na postupke/metode određivanja doznog ekvivalenta bez procene efektivne doze (kod nas karakteristično za radnike koji koriste zaštitnu opremu – kecelje). Najšire posmatrano ličnu dozimetriju čine sledeće celine:

• teorijska osnova (omogućava razumevanje, primenu i razvoj) • metode i oprema (daje podatke za procenu izloženosti zračenju) • regulativa (postavlja uslove i služi za verifikaciju prakse)

4. Teorijske osnove lične dozimetrije Najvažnije veličine u ličnoj dozimetriji su nastale zbog potrebe da se opišu udruženi efekti fizičkih i bioloških procesa u živom organizmu pri delovanju zračenja. Apsorbovana energija u materijalu koji je izložen zračenju izražava se jedinicama za energiju (J). Kada je izloženi materijal živo biće, posledice izlaganja nisu srazmerne samo apsorbovanoj energiji. Veoma zavise od vrste zračenja (alfa čestice, fotoni, elektroni, neutroni...); ali zavise i od načina izlaganja (celo telo, delovi tela). Definisanje granica izlaganja korišćenjem samo fizičkih veličina bilo bi isuviše komplikovano. Bez obzira koliko svakom čitaocu pri prvom čitanju i ovaj koncept izgledao vrlo komplikovan - on jeste neuporedivo jednostavniji. Efektivna doza E je definisana kao zbir proizvoda doznih ekvivalenata u tkivu ili organu T (HT) i odgovarajućeg tkivnog težinskog faktora ωT .

TT

T HE ∑= ω gde je 1=∑T

Tω (4.1)

Tkivni težinski faktori prikazani su u Tabeli 1. prema preporukama međunarodnog komiteta za zaštitu od zračenja (ICRP, Publikacije 26 i 60 nastale u razmaku od oko 20 godina). Izmena vrednosti ωT i uvođenje dodatnih značajnih organa obrazlaže se usvajanjem novih saznanja stečenih naporima brojnih istraživača. Tkivni težinski faktor opisuje „značaj“ tkiva/organa sa stanovišta izloženosti zračenju. Jedan organizam je (prema ICRP 60) četiri puta više ugrožen pri istom doznom ekvivalentu za gonade nego za jetru. Zbir svih tkivnih težinskih faktora mora biti 1. Dozni ekvivalent (ili ekvivalentna doza) tkiva ili organa, HT dobija se prema (4.2) sabiranjem proizvoda srednje apsorbovane doze (DR) koju vrsta zračenja R preda posmatranom tkivu ili organu i odgovarajućeg radijacionog težinskog faktora, ωR . Radijacioni težinski faktori ωR opisuju činjenicu da ista apsorbovana doza (isti broj Gy) različitih karakteristika (fotoni, neutroni, alfa zračenje) izaziva različite biološke efekte. U Tabeli 2. prikazani su radijacioni težinski faktori prema ICRP 60.

RR

RT DH ∑= ω (4.2)

Tabela 1. Tkivni težinski faktori, ωT Tkivo ili organ ωT , ICRP 26 ωT , ICRP 60 Gonade 0,25 0,20 Kostna srž (crvena) 0,12 0,12 Debelo crevo - 0,12 Pluća 0,12 0,12 Želudac - 0,12 Mokraćna bešika - 0,05 Dojke 0,15 0,05 Jetra - 0,05 Jednjak - 0,05 Štitasta žlezda 0,03 0,05 Koža - 0,01 Kosti 0,03 0,01 Ostatak 0,30 0,05

Dozni ekvivalent HT definisan je tako da omogućava sumiranje pri istovremenom delovanju različitih vrsta zračenja. Jedinica za dozni ekvivalent i efektivnu dozu je sivert (Sv). Dimenzionalno je ista kao Gy jer se dobija množenjem apsorbovane doze bezdimenzionalnim faktorima (ωR i ωT).

Tabela 2. Radijacioni težinski faktori, ωR

Vrsta zračenja Radijacioni težinski faktor,ωR

Fotoni svih energija 1 Elektroni i mioni 1 Neutroni, energija < 10 keV 5 Neutroni energija od 10 keV do 100 keV 10 Neutroni od 100 keV do 2 MeV 20 Neutroni od 2 MeV do 20 MeV 10 Neutroni, energija > 20 MeV 5 Protoni, sem uzmaklih protona, energija > 2 MeV 5 Alfa čestice, fisioni fragmenti, teška jezgra 20

Efektivna doza definisana preko (4.1) omogućava da se definišu jedinstvene granice doza za sve vrste zračenja. Nedostatak ove definicije je nemogućnost praktične primene (veličine HT i DR se ne mogu meriti). Teorijski proračuni su pokazali njenu valjanost i primenljivost, ali za procenu efektivne doze koju primi osoba izložena zračenju primenjuje se sledeći koncept:

- efetktivna doza može da potiče od spoljašnjih izvora zračenja ili radioaktivnog materijala unetog u organizam;

- putevi unošenja radioaktivnog materijala u organizam su inhalacija, ingestija i apsorpcija kroz kožu;

- veličine koje se mogu meriti i koristiti za procenu efektivne doze su: dubinski lični dozni ekvivalent Hp(d) - d označava dubinu na kojoj se

određuje lični dozni ekvivalent i može biti 10 mm, 0,07 mm ili 3 mm aktivnost celog tela aktivnost ekskreta i dr.

U proceni efektivne doze ne koriste se uvek sve navedene opcije. Kada se na osnovu monitoringa radne sredine može odrediti aktivnost radioaktivnog izotopa unetog u organizam ingestijom ili inhalacijom, proračun efektivne doze se može dobiti korišćenjem (4.3)

( ) ( )∑∑ ++=j

inhjinhjingjj

ingjp IgeIgedHE ,,,,)( (4.3)

gde su: ( ) ingjge , i ( ) inhjge , - očekivane efektivne doze po jedinici unošenja za radionuklid j;

ingjI , i inhjI , - aktivnost unetog radionuklida j putem ingestije i inhalacije; Hp(d) - ovo se mora razumeti kao veličina izračunata iz ličnih doznih ekvivalenata (ne postoji jedinstven metod) Očekivana efektivna doza: Zbog osobine radioaktivnih elemenata da uneti u organizam slede metaboličke puteve i afinitete usled čega dolazi do njihovog deponovanja u pojedinim organima i kontinuiranog delovanja na organizam u dužem vremenskom periodu, određuje se efektivna doza u periodu od 50 narednih godina posle interne kontaminacije. Poznato je da se jod (radioaktivni izotopi ovog elementa isto kao i neaktivan) deponuju u štitastoj žlezdi, stroncijum u kostima, cezijum u mekom tkivu i tako dalje. 5. Metode i oprema

5.1. Metode Mnogo stručnjaka i međunarodnih organizacija uložilo je (i dalje ulaže) velike napore u razvoj lične dozimetrije. Zbog razlika u alatima jasno su razgraničene eksterna i interna lična dozimetrija. U jednačini (4.3) prvi član se odnosi na delovanje spoljašnjeg zračenja a preostala dva na delovanje unetih radionuklida u telo. Detalji vezani za određivanje veličina ingjI , i inhjI , prevazilaze potrebe ovog kursa. Dubinski lični dozni ekvivalent Hp(d) je jedna od tri veličine koje se koriste za određivanje doznih ekvivalenata tkiva:

a) tkivo na dubini 10 mm b) koža (0.07 mm) c) očno sočivo (3 mm)

a preko njih određuje se efektivna doza. Vrlo često se Hp(10) izjednačava sa efektivnom dozom od spoljašnjeg zračenja kada se ne koriste zaštitna sredstva za pokrivanje delova tela. Neki autori smatraju da se tako efektivna doza može preceniti i za faktor 3. U slučaju izloženosti tela većim dozama (naročito u medicinskoj primeni – invazivne metode rendgen dijagnostike) koristi se zaštitna odeća. Lični dozni ekvivalent Hp(10) ne može se jednostavno izjednačiti sa efektivnom dozom. Mora se uzeti u obzir niz dodatnih činjenica:

• pozicija dozimetra u toku izlaganja (iznad, ispod zaštite) • ekvivalent olovu korišćene zaštite

• više korišćenih dozimetara (obično dva) • specijalna pozicija dozimetra (dozimetri za ekstremitete)

U stručnim radovima mogu se naći metode za proračun efektivne doze za izlaganja zračenju uz korišćenje dva lična dozimetra: od kojih se jedan nosi ispod zaštitne odeće i drugi koji se nosi preko. Pomoću dve izmerene doze izračunava se efektivna doza. Kod nas nije usvojena jedinstvena metodologija za ove proračune.

5.2. Oprema Lični dozimetri se izrađuju tako da su prilagođeni potrebama po veličini: nose se u toku izlaganja zračenju, na definisanoj poziciji u odnosu na telo, tako da ne ometaju rad. Fizički princip po kome funkcionišu može biti svaka pojava koju proizvodi jonizujuće zračenje tako da efekat ostaje „zapamćen“ i da se može jednoznačno povezati sa dozom zračenja:

• hemijski efekti, • optički efekti, • termoluminiscentni.

Pored dozimetara mora postojati uređaj na kome se „obrađuju“ dozimetri. Informacija o dozi (obrada dozimetra) je rezultat primene kalibracije na pojedinačni dozimetar prethodno izložen zračenju. Ako je postupak obrade dozimetara kalibrisan tako da kao rezultat dobijemo Hp(10) od njega do efektivne doze prolazi se uzimanjem u obzir radnih uslova: korišćenje zaštitne odeće, pozicija dozimetra (iznad, ispod kecelje), ekvivalent oluvu primenjene zaštite (kecelje) itd. U složenom postupku dolaska do efektivne doze svi koraci se moraju uvažavati. Ali kao uslov koji stoji na početku obrade dozimetra, posebna pažnja se mora posvetiti kalibraciji, zapravo ozračivanju kalibracionih dozimetara poznatim dozama. Ovaj deo posla se obavlja u SSDL (sekundarnim standardnim laboratorijama) koje svojim sistemom kvaliteta obezbeđuju sledivost merila do etalona (primarnih standarda). 5.3. Primer opreme za eksternu LD Termoluminescentni (TL) dozimetri koriste se u našoj zemlji za potrebe lične dozimetrije skoro trideset godina. Najjednostavniji prikaz obrade TL dozimetara se može dati sa par rečenica. Zagrejan TL kristal emituje svetlost čiji je intenzitet srazmeran apsorbovanoj energiji. Ako se zagrevanje obavlja u uređaju neposredno uz fotomultiplikator, emitovana svetlost izaziva strujni impuls u fotomultiplikatoru. Obrada tako dobijenog signala daće rezultat koji povezuje intenzitet strujnog impulsa sa apsorbovanom energijom u kristalu za vreme izlaganja zračenju. Sistem se kalibriše obradom TL dozimetara prethodno ozračenih poznatim dozama. Laboratorija za ličnu dozimetriju Instituta za medicinu rada i radiološku zaštitu u Beogradu koristi termoluminescentne dozimetre od kristala LiF i uređaj za obradu: Harshaw TLD Reader Model 6600. Ozračivanje kalibracionih dozimetara se obavlja u Laboratoriji za kalibracije INN Vinča, a za niži nivo kontrole kvaliteta koristi se interni radioaktivni izvor (Sr-90) i rendgensko zračenje.

Na Slici 1. prikazan je različiti oblik krive isijanja TL dozimetara u zavisnosti od vremena proteklog između ozračivanja i očitavanja. Delovanjem zračenja pobuđena su različita metastabilna stanja elektrona. Deekscitacija se dešava na različitim temperaturama karakterističnim za energetsko stanje elektrona. Električni impuls proizveden fotonom deekscitovanog elektrona proizvodi u fotomultiplikatoru strujni impuls. Ovi impulsi su vremenski razdvojeni procesom kontinuiranog zagrevanja kristala. Rezultat obrade je tzv. kriva isijanja čiji pikovi odgovaraju različitim energijama metastabilnih stanja.

Slika 1. Kriva isijanja TLD LiF

Glavni pik je na najvišoj temperaturi obrade dozimetra, kada se zagrevanje prekida. Oprema koja omogućava prikaz procesa ima prednosti u odnosu na opremu kod koje se dobija samo brojna vrednost intenziteta strujnog impulsa zato što se iz oblika krive isijanja lako utvrđuje da li efekat potiče od dejstva zračenja ili ne. Poznato je da kristal zaprljan organskom supstancom dobije izmenjene karakteristike krive isijanja. Ako se obrada dozimetara obavlja pomenutom tehnikom bez mogućnosti vizuelizacije izlaznog signala tada se ″lažan″ signal ne može razlikovati od stvarnog. Pored određivanja Hp(10) i Hp(0.07) (što je olakšano pogodnom filtracijom kaseta u kojima se nose dozimetri) kroz višegodišnju praksu razvijena je metoda procene proteklog vremena od trenutka ozračivanja do trenutka očitavanja u slučaju jednokratnog ozračivanja. Metoda je u praksi, u više navrata, pomogla da se razreše važne dileme. Mnoge druge metode obrade TL dozimetara nemaju ovu mogućnost analize. Koristeći program proizvođača kriva isijanja se analizira tako što se odrede intenziteti pojedinačnih pikova. Pošto je peti pik (pik na najvišoj temperaturi) najstabilniji, on služi za upoređivanje sa ostalim. Izostavljajući detalje, upućujemo na lako uočljivu činjenicu da se na Slici 2(a) vide četiri pika,dok 2 (b) se vide tri pika. Odnos površina ispod drugog i petog pika (isto tako trećeg i petog pika) je različit na ove dve slike i ukazuje na različito proteklo vreme od trenutka ozračivanja do očitavanja.

(a) (b)

Slika 2. Program Harshaw CGCD primenjen na razlaganje krivih isijanja TLD

Sa opremom poput Harshaw TLD Reader Model 6600 jednostavno je uočiti signal prouzrokovan drugim efektima osim zračenja. Maksimum (peti pik) u slučaju izlaganja TL kristala zračenju dostiže se na najvišoj temperaturi (kada se prekida zagrevanje) što odgovara (približno) 120 kanalu na apscisnoj osi. Kada je maksimum pomeren u oblast niskotemperaturskih pikova intenzitet signala se ne može povezati sa dejstvom zračenja. Na Slici 3. prikazani su primeri intenzivnih signala koji ne potiču od zračenja (kristali označeni sa iii) uporedo sa pravilnim oblikom (kristali označeni sa ii) radi lakšeg uočavanja razlike u izgledu krive isijanja. Ova činjenica je dragocena u slučajevima kada se obradom ličnog dozimetra radnika dobije vrednost značajno veća od očekivane prema radnim uslovima. Kada svi napori da se otkrije razlog ozračivanja ne dovedu do cilja korisnici ličnih dozimetara tvrde da se radi o grešci u obradi dozimetra. Arhivirani podaci dobijeni očitavanjem dozimetara stoje kao dokazni materijal dostupan tumačenju zainteresovanih strana.

Slika 3. Primeri ″nepravilnih″ TL signala (iii) upoređeni sa ″regularnim″ (ii)

6. Zakonske osnove lične dozimetrije kod nas 6.1. Zakon Uloga regulative je da postavi uslove i služi kao merilo za praksu. Ovo možemo da opišemo na jednom primeru:

„Pri nabavci novog izvora zračenja korisnik je obavezan da obezbedi zaštitu tako da radnici ne prime godišnje prosečno veću efektivnu dozu od 20 mSv; pojedinac iz kategorije stanovništva ne više od 1 mSv od kontrolisane prakse (to podrazumeva da se uzimaju u obzir svi izvori zračenja iz kontrolisane prakse koji na njega mogu delovati). U toku korišćenja obavljaju se propisana merenja i procenjuje da li zaštita zadovoljava postavljene uslovi. U slučaju sudskog spora, dokumentacijom o redovnim dozimetrijskim merenjima korisnik dokazuje poštovanje pravila korišćenja izvora zračenja. Suprotno, u nedostatku validne dokumentacije ne može dokazati pravilnost svoga rada.“

Primena izvora jonizujućih zračenja kod nas se uređuje Zakonom o zaštiti od jonizujućih zračenja i setom od 17 pravilnika/odluka koje preciznije definišu obaveze u zaštiti od jonizujućih zračenja i nuklearnoj sigurnosti. Ovi akti su navedeni punim nazivom i brojem službenog lista u kome su objavljeni:

I. Zakon o zaštiti od jonizujuđih zračenja, Sl. list SRJ, broj 46/96 1. Odluka o evidencijama o izvorima jonizujućih zračenja i o ozračenosti stanovništva,

pacijenata i lica koja su pri radu izložena dejstvu jonizujućih zračenja, Sl. list SRJ, broj 45/97;

2. Odluka o stručnoj spremi i zdravstvenim uslovima lica koja rade sa izvorima jonizujućih zračenja, Sl. list SRJ, broj 45/97;

3. Odluka o sistematskom ispitivanju sadržaja radionuklida u životnoj sredini, Sl. list SRJ, broj 45/97;

4. Odluka o uslovima koje moraju ispunjavati pravna lica za vršenje merenja radi procene stepena izloženosti jonizujućim zračenjima lica koja rade sa izvorima zračenja, pacijenata i stanovništva, Sl. list SRJ, broj 45/97;

5. Pravilnik o načinu primene izvora jonizujućih zračenja u medicini, Sl. list SRJ, broj 32/98 ;

6. Pravilnik o uslovima za promet i korišćenje radioaktivnih materijala, rendgen-aparata i drugih uređaja koji proizvode jonizujuća zračenja, Sl. list SRJ, broj 32/98;

7. Pravilnik o granicama izlaganja jonizujućim zračenjima, Sl. list SRJ, broj 32/98; 8. Pravilnik o uslovima koje moraju ispunjavati pravna lica za vršenje sistematskog

ispitivanja sadržaja radionuklida u životnoj sredini, Sl. list SRJ, broj 32/98; 9. Pravilnik o naćinu i uslovima sakupljanja, ćuvanja, evidentiranja, skladištenja,

obrađivanja i odlaganja radioaktivnog materijala, Sl. list SRJ, broj 9/99; 10. Pravilnik o uslovima koje moraju ispunjavati pravnalica za vršenje dekontaminacije,

Sl. list SRJ, broj 9/99; 11. Pravilnik o granicama radioaktivne kontaminacije životne sredine i o načinu

sprovođenja dekontaminacije, Sl. list SRJ, broj 9/99; 12. Odluka o uslovima za lokaciju, izgradnju probni rad, puštanje u rad, korišćenje i

trajan prestanak rada nuklearnog objekta, Sl. list SRJ, 42/97;

13. Odluka o izradi i sadržaju izveštaja o nuklearnoj sigurnosti i druge dokumentacije potrebne za utvrđivanje ispunjenosti mera nuklearne sigurnosti, Sl. list SRJ, broj 42/97;

14. Odluka o načinu i uslovima sistematskog ispitivanja prisustva radionuklida u životnoj sredini u okolini nuklearnog objekta, Sl. list SRJ, broj 42/97;

15. Odluka o kriterijumima za ocenu sigurnosti nuklearnog objekta, Sl. list SRJ, broj 2/98;

16. Odluka o uslovima koje moraju ispunjavati pravna lica koja rade na poslovima i zadacima upravljanja proizvodnim procesom u nuklearnom objektu i na poslovima i zadacima nadzora nad tim procesom, Sl. list SRJ, broj 2/98;

17. Odluka o uslovima za promet i korišćenje nuklearnih materijala i načinu vođenja evidencije o nuklearnim materijalima po zonama materijalnih bilansa, Sl. list SRJ, broj 42/97;

U osnovnom dokumentu, Zakon [I], nalaze se najvažnije odredbe koje se razrađuju u aktima nižeg ranga. Na primeru lične dozimetrije to izgleda ovako: Član 4. Zakona [I] glasi:

„Sistem mera zaštite od jonizujućih zračenja zasniva se na: 1) opravdanosti primene izvora jonizujućih zračenja; 2) optimizaciji zaštite od štetnog dejstva jonizujućih zračenja; 3) granicama ekvivalentne i efektivne doze. Primena određenog izvora jonizujućeg zračenja smatra se opravdanom ako daje pozitivnu neto-korist. Sistem mera zaštite od jonizujućih zračenja treba da obezbedi da izloženost jonizujućim zračenjima bude toliko niska koliko je to moguće s obzirom na društvene i ekonomske faktore.”

Ovde se u trećoj tački prvog stava eksplicitno uvode pojmovi lične dozimetrije: granice ekvivalentne i efektivne doze. Još jedan član (10) Zakona [I] direktno je vezan za ličnu dozimetriju i glasi:

„Lica koja rade sa izvorima jonizujućih zračenja i stanovništvo ne smeju biti izloženi zračenju iznad propisanih granica. Rešenjem nadležnog saveznog organa određuju se pravna lica koja ispunjavaju propisane uslove za vršenje merenja radi procene stepena izloženosti jonizujućim zračenjima lica koja rade sa izvorima zračenja, pacijenata i stanovništva.“

Iz ovih odredbi Zakona [I] proistekao je Pravilnik o granicama izlaganja jonizujućim zračenjima [7] u kome su određeni uslovi vezani za ličnu dozimetriju. 6.2. Granice izlaganja zračenju Prekoračenje granica doza mora prouzrokovati pokretanje postupaka planiranih za takve slučajeve. Da bi to bilo moguće, svaka država donosi odgovarajuće propise na nivou kojih nalaže njen pravni sistem. Sistem granica doza podrazumeva definisanje primarnih, sekundarnih, autorizovanih, operativnih, izvedenih granica. Granice nižeg reda imaju svoje mesto u sistemu osiguranja i kontrole kvaliteta; u krajnjoj liniji pomažu da ne dođe do prekoračenja primarnih granica doza.

Sistem granica doza izgrađuje se na kategorizaciji izlaganja zračenju. Razlikuju se tri kategorije izlaganja:

1. Profesionalno izlaganje. Ovde postoje dve podgrupe: a) Trudnice b) Ostali radnici profesionalno izloženi zračenju

2. Izlaganje stanovništva 3. Medicinsko izlaganje: izlaganje pacijenata u dijagnostičke i terapijske svrhe.

Osnovna preporuka za trudnice profesionalno izložene jonizujućim zračenjima je da ekvivalent doze na površini abdomena od trenutka deklarisanja do kraja trudnoće ne pređe vrednost od 2 mSv. Zabranjeno je profesionalno izlaganje lica mlađih od 18 godina, osim u slučaju školovanja za rad sa izvorima zračenja, pri čemu lica mlađa od 16 godina ne mogu biti obučavana. Lica starosti od 16 do 18 godina mogu biti izložena zračenju samo kao lica B kategorije. Za medicinsko izlaganje nije moguće definisati granice doza. Određuju se referentni nivoi za sve procedure koji treba da služe kao uputstva za dobru praksu. U našem Pravilniku [7] granice doza su određene prema preporukama ICRP 60; što je prikazano u Tabeli 4.

Tabela 4. ICRP 60 Preporučene granice doza Granice doza Profesionalno izložena lica Stanovništvo

Efektivna doza za celo telo

100 mSv za 5 godina prosečno 20 mSv/god pri čemu je dozvoljeno maksimalno 50 mSv u toku jedne godine u ovom periodu

1 mSv/god

Godišnji ekvivalent doze za: Očno sočivo Kožu Ekstremitete

150 mSv 500 mSv 500 mSv

15 mSv 50 mSv -

Izlaganje profesionalno izloženih radnika deli se dalje u dve kategorije: A i B. Za kategoriju A važe granice date u Tabeli 4, a za kategoriju B primenjuje se 1/3 od ovih vrednosti. Važan deo u izgradnji sistema zaštite od zračenja odnosi se na vanredne događaje i definisanje interventnih nivoa iznad kojih se moraju preduzeti mere za sanaciju vanrednog događaja i smanjenje nivoa izlaganja. Izvedene granice su granične vrednosti radijacionih veličina koju se izvedene iz primarnih i sekundarnih granica na osnovu standardizovanih modela i čijom se upotrebom obezbeđuje da primarne granice ne budu prekoračene. Primer: primarna granica za stanovništvo je granica za efektivnu dozu: 1 mSv/god; dok je jedna od izvedenih granica za pijaću vodu – izvedena koncentracija 137Cs u vodi za piće 1 Bq/l. Primarne granice se izražavaju preko efektivne doze ili doznih ekvivalenata. Izvedene granice se definišu preko raznih veličina koje se mogu meriti, kao u navedenom primeru preko aktivnosti po litri.

6.3. ALARA princip Treći stav člana 4, Zakona [I]:

”Sistem mera zaštite od jonizujućih zračenja treba da obezbedi da izloženost jonizujućim zračenjima bude toliko niska koliko je to moguće s obzirom na društvene i ekonomske faktore.”

takođe je neposredno vezan za ličnu dozimetriju. Suština ovog principa može se opisati drugim rečima upoređujući ga sa granicama doza. Granice doza su jasno definisane i po njima sve kategorije izloženih zračenju mogle bi biti izložene većim dozama nego što je neophodno. ALARA princip (kome je naučna osnova nepostojanje praga doze za stohastičke efekte) nalaže aktivan stav u zaštiti, stalno preispitivanje mogućeg poboljšanja zaštite. Praktično se ostvaruje preko parcijalnih granica doze (dose constraint). Parcijalne granice se odrećuju kao moguće granice izlaganja pojedinca od konkretnog izvora zračenja ili konkretne prakse, koja u procesu optimizacije zaštite od zračenja traba da obezbedi da ukupno izlaganje pojedinca ostane unutar granica izlaganja. Tipična vrednost parcijalne granice izlaganja za stanovništvo iznosi 0.3 mSv za godinu dana. Za lica profesionalno izložena zračenju nema jedinstvene vrednosti. Ona zavisi od konkretnih uslova i određuje se pažljivom analizom. Bez obzira da li je mnogo bliža granicama izlaganja stanovništva ili godišnjoj granici efektivne doze za profesionalnu ekspoziciju, ova veličina mora da bude predmet bavljenja lica zaduženog za zaštitu od zračenja. Nažalost, u našoj praksi, za sada, nedovoljno je takvih stručnjaka koji bi se bavili ličnom dozimetrijom. Sprovodi se nasleđena praksa kada se na ličnom dozimetru korisnika odredi doza Hp(10) > 4 mSv upućuje se upozorenje korisniku da ispita uzrok. Najveći broj korisnika izvora zračenja nema lica zadužena za zaštitu od zračenja stručno osposobljena za obavljanje ovakvih poslova. Postupak u skladu sa preporukama IAEA u ovom slučaju je sledeći: Korisnik izvora zračenja u svom dokumentu koji prema sistemu kvaliteta sadrži sve informacije o procesu rada (ovde interesantan posebno Program zaštite od zračenja) definiše parcijalne granice i ima obavezu da svako njihovo prekoračenje ispita, obrazloži, uredno dokumentuje i sačuva dokumentaciju. Takođe, potrebno je da periodično preispita opravdanost tako definisanih parcijalnih granica i prema potrebi ih promeni.