Liftovi

1. LIFTOVI Definicija liftova. Pod liftom se podrazumeva trajno ugraeno postrojenje za prevo z, koje opsluuje odreene stanice korienjem kabine (koja se kree izmeu najmanje dve vrs o ugraene voice), ije mere i konstrukcija omoguavaju pristup ljudima ili utovar tere ta.

1.2. Podela liftova Prema konsrukciji liftovi se dele na: Liftovi za vertikalni prevoz putnika i tereta. Kod njih se kabina kree u voznom oknu izmeu najmanje dve vrsto ugraene vertikalne voice ili izmeu voica nagnutih najvie do 15 0 prema vertikali. Kosi liftovi. Liftovi ija se kabina kree po vrsto ugraenim voicama nagnutim za vie od 15 0 prema vertikali. Prema nainu pogona liftovi se dele na: Liftovi na elektrini pogon. Liftovi kod kojih se kretanje kabine postie elektromo torom direktno ili preko reduktora. Liftovi sa reduktorom. Kod ovih liftova se o bino koriste elektromotori naizmenine struje, konkretno trofazni asinhroni motori, ili elektromotori jednosmerne struje. to se reduktora tie koriste se dve vrste: Puni reduktor. Dobra osobina je tihi rad, jednostavna izrada i mogunost samokoenja. Loa osobina je veoma mali stepen iskorienja i mogunost pregrevanja, zbog toga se oni koriste za manje brzine kretanja lifta. Zupasti reduktor, od kojih se koriste planetarni i klasini uglavnom dvostepeni red uktori sa cilindrinim zupanicima. Loa osobina ovih reduktora je bunost, vea cena, manji broj zuba u zahvatu, nema mogunosti samokoenja. Dobra osobina im je da imaju visok ste pen iskorienja, to se pokazuje tokom eksploatacije i povoljni su za vee brzine kreta nja lifta. Izgled nekih pogonskih maina koje se koriste u liftovskim postojenjima dat je na sledeoj slici. 1

Liftovi Elektrini liftovi bez reduktora mogu se upotrebiti u zgradama razliitih visina. No siva uad su jednim svojim krajem spojena na vrh kabine lifta i prebaena preko pogo nske uetnjae sa ljebovima. Drugi krajevi uadi su privreni za protivteg koji se moe kr ti u vertikalnom pravcu po svojim voicama. Zajednika teina kabine i protivtega prit iska uad u ljebove na pogonskoj uetnjai stvarajui potrebnu vunu silu. Da bi se smanjil o optereenje motora, usvaja se da je teina protivtega jednaka zbiru teine prazne ka bine i polovine nosivosti lifta (teine putnika). Kako se kabina podie tako se prot ivteg sputa, balansirajui optereenje. Na ovaj nain smanjuje se potronja energije, jer u bilo kojem trenutku motor treba da podie najvie polovinu teine tereta. Sigurnost je obezbeena upravljakim ureajem (graninikom brzine) koji aktivira hvataki ureaj ukol iko doe do propadanja kabine. Odlikuju se time to ne poseduju reduktor, ve je pogon ska uetnjaa direktno spojena sa vratilom elektromotora, koje se zapravo obre smanje nim brojem obrtaja u odnosu na elektromotore koji se koriste kod liftova sa redu ktorom. U dananje vreme brzine liftova se kreu i do 18 m/s, to je primenljivo samo za zgrade velike spratnosti, iz razloga to ako bi se izvrila ugradnja jednog takvo g lifta sa velikom brzinim u zgradu male spratnosti, desilo bi se da se zbog vre mena ubrzanja i usporenja nazivna brzina lifta ne bi ni dostigla. Da bi dostigli tako velike brzine, liftovi se zasnivaju na konceptu primene bezreduktorske pog onske sinhrone maine sa permanentnim magnetima. U zavisnosti od koncepta izvedbe neka postrojenja ne zahtevaju prostoriju za smetanje pogonske maine i ostale oprem e (mainsku kuicu). Hidraulini liftovi. Liftovi kod kojih se kretanje kabine izvodi hidraulinim cilin drom Za izbor pogona lifta treba imati u vidu prednosti i nedostatke jednih liftova u odnosu na druge. Prednosti hidraulinih liftova se ogledaju u mirnijem radu, nisk om nivou uma, kod manjih liftova jednostavnija je konstrukcija jer ne zahteva main ski prostor na vrhu zgrade, jednostavnije je sputanje kabine kod ispada sistema i z rada. Njihove mane bi bile: nisu pogodni za velike visine dizanja, sadre pored elektromehanikih i hidrauline komponente koje donose probleme sa curenjem ulja itd . 2

Liftovi Prednosti liftova na elektrini pogon se odnose na to da su primenljivi za sve visine dizanja, ne zahtevaju kombinaciju elektro-hidraulinog upravljanja itd . Mane su im te da im je za miran rad potrebno procesorsko upravljanje, da imaju relativno visok nivo uma i da im je stepen korisnog dejstva relativno mali.

Prema nainu prenoenja vune sile na pogonski element: Liftovi sa pogonskom unicom. Liftovi kod kojih se vuna sila prenosi od pogonske m aine na noseu uad pomou trenja izmeu uadi i ljebova pogonske unice. Liftovi sa bubnj (doboem). Liftovi kod kojih se vuna sila za podizanje kabine ostvaruje namotavanje m nosee uadi na bubanj pogonske maine. Liftovi sa lananikom. Liftovi kod kojih se v una sila prenosi od pogonske maine na nosei lanac preko lananika. Prema mestu ugradnje liftovi se dele na: Liftovi koji se ugrauju u stambenim zgradama i javnim objektima (hotelima, ustan ovama itd.) Bolniki liftovi. Liftovi namenjeni prvenstveno za prevoz bolesnika n a krevetima ili na bolesnikim transportnim sredstvima. Fasadni liftovi. Liftovi namenjeni za odravanje spoljnih zidova zgrade. Prema nameni liftovi se dele na: Osobni liftovi. Liftovi namenjeni prvenstveno za prevoz putnika. Teretni lifto vi. Liftovi namenjeni za prevoz tereta, a mogu se ugraivati unutar zgrade u zidan om voznom oknu, u stepenitu, u samoj noseoj konstrukciji ili van zgrade. Malotere tni liftovi. Rade se do nosivosti 100 kg, ija unutranjost kabine nije pristupana os obama zbog dimenzija kabine. I oni se kao i teretni liftovi rade u zgradi ili va n nje i to u zidanom voznom oknu ili u konstrukciji. Liftovi namenjeni za prevo z motornih vozila. Namenjeni su prvenstveno za prevoz motornih vozila. Prema brzini vonje liftovi se dele na: Sporohodi liftovi sa brzinom vonje do 0,85 m/s. U ovu grupu liftova spadaju osob ni i teretni liftovi, bez obzira na broj osoba i nosivost. Elektromotori koji se koriste za pogon ovih liftova, rade se sa jednim brojem obrtaja, sa dva broja o brtaja, sa ureajem za finu regulaciju i sa ureajem sa kontinualnom promenom brzine . Brzohodi liftovi sa brzinom vonje do 2 m/s Ekspres liftovi sa brzinom vonje pr eko 2 m/s. Primenjuju se kod visokih zgrada, a koriste pogonske maine bez redukto ra, odnosno pogonske maine sa direktnom vezom. 3

Liftovi 1.3. Hidraulini liftovi Hidraulini liftovi su podesni za prevoz tereta i transport ljudi u niim stambenim zgradama. Nosivost teretnih hidraulinih liftova se kree od nekoliko stotina kilogr ama do vie desetina tona. Pored ogranienja njihove ugradnje koju limitira najvea br zina od oko 1 m/s i visina od 30 m i problema curenja ulja, oni imaju niz poziti vnih osobina. To su visoki komfor vonje, neosetan polazak i pristajanje, znatno m anja buka od one kod elektrinih liftova, mainska prostorija je manja i moe biti por ed voznog okna na bilo kojoj etai objekta, mala potronja energije, nia investiciona ulaganja, itd. I hidraulini liftovi imaju kabinu, vozno okno i mainsku prostoriju . Oni nemaju protivteg. Kreu se po voicama. Pogon se realizuje hidraulinim fluidom pod pritiskom, koga pokree elektromotor i pumpa, potopljeni u rezervoar sa uljem. Pored navedenog, u opremu hidraulinog lifta spadaju i komandni ventili za podiza nje i sputanje kabine, nepovratni ventil, ventil sigurnosti, eline cevi, gumena cre va. Pumpni agregat radi samo kada se kabina podie. Tada se u cilindar ubrizgava f luid koji pokree klip koji moe biti iz jednog dela (za manje visine dizanja) ili t eleskopski (za vee visine dizanja). Sputanje lifta se obavlja pod dejstvom teine ka bine i tereta koga prevozi. Brzine kretanja hidraulinih liftova su od 0,25 m/s do maksimum 1 m/s. Postoji vie tehnikih reenja hidraulinih liftova. Kod svih njih je z ajednika karakteristika da se kao izvor energije koristi hidraulini fluid pod prit iskom. Klasini hidraulini lift je sa centralnim cilindrom. Iz njega su razvijeni j ednostruki i dvostruki, direktni i indirektni "ruksak" liftovi sa kabinama i pla tformama. 1.3.1. Hidraulini liftovi sa centralnim cilindrom Pogon kabine ostvaruju pomou cilindra koji se ukopava u tlo ispod voznog okna lif ta, slika 1.2-a. Duina ukopanog cilindra je jednaka rastojanju izmeu krajnje donje i krajnje gornje stanice lifta. Ovo tehniko reenje hidraulinih liftova se koristi za visine dizanja do 15 m i za transport tereta do 5 tona. Za prevoz veih tereta koriste se reenja sa na primer dva paralelno ukopana cilindra. Nedostatak ovih li ftova, posebno za vee visine dizanja, je kopanje rupe za smetaj cilindra. Zbog tog a se za vee visine dizanja koriste komplikovanija ali adekvatnija tehnika reenja hi draulinih liftova. 1.3.2. Hidraulini liftovi sistema RUKSAK direktan pogon Kada tehniki nije opravdano kopanje rupe za cilindar, koriste se sistemi ruksak j ednostruki direktni i dvostruki direktni.Ova tehnika reenja se primenjuju za trans port manjih i srednjih tereta na vivine dizanja do dva sprata. Kod jednostrukog direktnog ruksak sistema cilindar se postavlja bono. Klip cilindra je spojen sa k onstrukcijom kabine. Dvostruki direktni sistem ima dva cilindra, slika 1.2-b, iji su klipovi direktno spojeni sa kabinom. Paralelnim, ravnomernim pokretanjem kli pova u smeru gore i dole, realizuje se kretanje kabine a time i transport tereta u njoj. Maksimalna nominalna nosivost jednostrukih direktnih ruksak liftova je oko1500 kg, dvostrukih oko 5 tona. 4

Liftovi

1.3.3. Hidraulin i liftovi sistema RUKSAK indirektni pogon Za vertikalni transport hidraulinim liftovima na veim visinama primenjuju se jedno struki i dvostruki indirektni ruksak sistemi. I kod ovih reenja nije potrebno uko pavati cilindre. Ovi sistemi liftova na vrhu klipa imaju koturau preko koje je pr ebaen lanac ili ue. Lanac ili ue su najee na jednom kraju uvreni za postolje cilindr a drugom za donji deo konstrukcije kabine. Pokretanjem klipa u smeru gore i dole , pokree se kabina lifta. Kod jednostrukog indirektnog ruksak sistema postoji jed an cilindar i jedna koturaa a kod dvostrukog dva cilindra i dve koturae, slika 1.2 -c. Jednostruki i dvostruki indirektni sistemi pogodni su za visine dizanja do 3 0 m. Najvea nosivost jednostrukih je oko 1500 kg a dvostrukih oko 5 tona. 5

Liftovi Cilindri Rezervoar za ulje Odbonik kabine a) b) Graninik brzine Prevojna unica Cilindri Uad Rezervoar za ulje Kontroler Odbojnik kabine c) Slika 1.2. a) Hidraulini lift sa centralnim cilindrom b) Hidraulini lift sa dva cilindra-direktan pogon c) Hidraulini lift sa dva cilindra-indirektan pogon 6

Liftovi 2. ELEKTRINI LIFTOVI Liftovsko postrojenje pokree pogonska maina u iji sastav ulazi i pogonska unica prek o koje je prebaen komplet elinih uadi koja su na jednom kraju povezana sa ramom kabi ne, a na drugom sa ramom protivtega, slika 2.1. Svako elino ue ima poseban ljeb na un ici. Postoje dva tipa pogonskih maina: sa reduktorom (geared) i bez njega (gearle ss). Liftovska postrojenja bez reduktora ugrauju se u objekte u kojima su potrebn i liftovi sa veim nazivnim brzinama. Elektrina energija pokree pogonski elektromoto r a on pogonsku unicu, koja se nalazi direktno na njegovoj osovini (gearless) ili na osovini reduktora (geared). Pokretanjem osovine motora, pokree se pogonska uni ca, a trenjem uadi o njene ljebove ostvaruje se kretanje kabine i protivtega po nj ihovim voicama. Smerovi kretanja kabine i protivtega su suprotni. Odgovarajuim upr avljanjem rada pogonske maine i ostalih delova liftovskog postrojenja realizuje s e kretanje kabine izmeu svih stanica koje lift opsluuje, otvaranje i zatvaranje vr ata lifta a time i transport putnika i tereta. Graevinski delovi liftovskog postr ojenja su mainska prostorija, vozno okno i holovi. Oprema liftova je smetena u main skoj prostoriji, voznom oknu i holovima. Slika 2.1. Izgled liftovskog postrojenja elektrinog lifta 7

Liftovi

2.1. Mainska prostorija Mainska prostorija lifta je zatvoreni graevinski prostor namenjen za smetaj pogonsk ih i upravljakih ureaja lifta. Ona se nalazi iznad voznog okna i moe biti zajednika za vie liftova. U njoj mogu biti smeteni pogonske maine, upravljaki ureaji, pomone uni e i graninici brzine. U mainsku prostoriju ne smeju se ugraivati instalacije i ureaj i koji nisu sastavni deo lifta, osim ureaja za njeno provetravanje i grejanje, de tektora poara i protiv poarnih ureaja za elektrine instalacije.Na podu mainske prosto rije postoji otvor za unoenjeiznoenje opreme. Prilaz mainskoj prostoriji mora biti lako pristupaan i siguran. Vrata mainske prostorije su metalna, koje se zakljuavaju a ne smeju da se otvaraju prema unutranjosti prostorije. Mainska prostorija mora biti suva i provetravana. Temperatura u njoj treba biti u granicama od 5 0 C do 40 0 C . Ako je potrebno, mainska prostorija se mora provetravati prinudnim putem .

2.1.1. Pogonska maina Pogonska maina se sastoji od elektromotora, reduktora (kod gearless maina njega ne ma), elektromehanike konice i unice. Jedno reenje pogonske maine sa elektromotorom, p unim reduktorom, elektromehanikom konicom i unicom dato je na slici 2.2-a. Konica lif ta deluje automatski ako nestane napon mree i ako nestane napon upravljanja. Elek tromehanika konica mora da zaustavi kabinu lifta, optereenu sa 125% nazivne nosivos ti, kada se kree nazivnom brzinom u smeru dole. Elektromehanika konica mora imati n apravu za runo otkoivanje, koja je tako izraena da se posle prestanka delovanja na nju konica automatski zakoi. Kod liftova najee se primenjuju konice sa spoljnim papuam . ematski izgled konice sa dve papue dat je na slici 2.2-b. Kretanje kabine elektrin ih liftova moe se ostvariti sa klasinim elektromotornim pogonom i sa regulisanim e lektromotornim pogonom. Prednosti regulisanog elektromotornog pogona u odnosu na klasini su znatne i navee se samo neke: - mirniji rad - maksimalno mogu komfor putn ika - tanije pozicioniranje na spratovima, itd. Njegove mane se ogledaju u vioj ce ni i sloenijem sistemu upravljanja. To su ujedno i prednosti klasinog elektromotor nog pogona u odnosu na regulisani. Mane klasinog elektromotornog pogona su: - nag li polasci i zaustavljanja (vea ubrzanja i usporenja) - umanjen komfor putnika grublje je pozicioniranje na spratovima - vee habanje uadi i inice, itd. 8

Liftovi Kod svih pogona elektrinih liftova sa reduktorom, mogu se koristiti: - pun i reduktor - klasian zupasti reduktor - zupasto-puni reduktor - planetarni zupasti re duktor - specijalni zupasti reduktor d Slika 2.2. a) Pogonska maina kod elektrinog lifta b) Konica sa dve papue Prednosti punih reduktora u odnosu na zupaste se ogledaju u deliminoj ili potpunoj samokoivosti, manjim dimenzijama, ukrtenim osama ulaza i izlaza to je povoljno zbog smetaja pogonske maine, niskom nivou uma. Njihove najvee mane su mali stepen korisn og dejstva i neto vea cena nego zupastih. Postoje reenja liftova sa pogonskom mainom postavljenom gore iznad voznog okna i sa postavljenom pogonskom mainom sa strane voznog okna, slika 2.3. Lift sa pogonskom mainom postavljenom iznad voznog okna j e prikazan na slici 2.1. Slika 2.3. Elektrini lift sa pogonskom mainom postavljenom sa strane voznog okna b ez mainske prostorije na vrhu voznog okna 9

Liftovi

2.1.2. Graninik brzine Graninik brzine se pokree elinim uetom. Ue graninika brzine mora biti zategnuto zatezn m ureajem koji se nalazi u donjem delu voznog okna. Ono je uvreno za ram kabine prek o poluge koja aktivira hvataki ureaj. Brzina okretanja ograniitelja brzine je time srazmerna brzini same kabine. Graninikom brzine, preko elektrinog sigurnosnog ureaj a, mora da se iskljui pogon lifta pre nego to brzina kabine, u smeru gore ili dole , dostigne brzinu stupanja u dejstvo graninika brzine. Brzina stupanja u dejstvo hvatakog ureaja ne sme biti vea od vrednosti datih u tabeli 2.1, gde je v nazivna b rzina lifta. Brzina aktiviranja ograniitelja koji dejstvuje na hvataki ureaj protiv tega mora da bude vea nego brzina ograniitelja brzine koji dejstvuje na hvataki urea j kabine, a da pri tome ne prekorai ovu vrednost za vie od 10%. Ograniitelj brzine mora da se pokree putem vrlo savitljivog elinog ueta. Nazivni prenik ueta mora da izno si najmanje 6 mm. Tabela 2.1. Brzine stupanja u dejstvo hvatakih ureaja Brzina dejstva hvatakog u m/s 0,8 1 1,5 Vrsta hvatakog ureaja Za hvatake ureaje sa trenutnim dejstvom Za hvatake ureaje sa val jcima ili klinovima sa trenutnim dejstvom Za hvatake ureaje sa prigunim ureajem 1,25 v + 0,25 v Kod svih ostalih vrsta hvatakih ureaja Postoji vie vrsta ograniitelja brzine koje proizvode razni proizvoai, a navee se samo neke. Ograniitelj brzine sa kontrolnom unicom. U svom sastavu on ima kontrolnu unic u sa klinastim ljebom, iji je prenik manji od prenika glavne unice ograniitelja brzine . Preko ove kontrolne unice izvodi se proba hvatanja kabine za svoje voice i odreiv anje pravilnosti rada ograniitelja brzine. Ograniitelj brzine sa centrifugalnim ma sama. Ovaj ograniitelj brzine ima tegove koji usled centrifugalne sile zbog povean ja nominalne brzine vri priljubljivanje tegova za zid kuice ograniitelja brzine i t ada nastaje koenje i aktiviranje procesa hvatanja. Na ograniitelju brzine nalazi s e glavna i kontrolna unica kao i prekida linije upravljanja koji se prekida kada s e aktivira ograniitelj brzine. Ovaj ograniitelj brzine je prvenstveno preporuljiv z a brzohode i ekspresne liftove. 10

Liftovi 2.1.3. Vozno okno Vozno okno lifta je graevinski prostor, potpuno ili delimino ograen, u kome se kreu kabina i protivteg jednog ili vie liftova. Vozno okno je jedinstvena celina, ali se funkcionalno moe podeliti na tri dela, srednji, gornji i donji deo, slika 4.1. Srednji deo je izmeu nivoa holova krajnje donje i krajnje gornje stanice. Njime se kreu kabina i protivteg. Gornji deo voznog okna je od nivoa hola lifta krajnje gornje stanice do tavanice voznog okna, a donji od nivoa hola krajnje donje sta nice do samog dna voznog okna.Vozno okno se gradi kao zidano- vozno okno ili od metalne konstrukcije. Na voznom oknu dozvoljeni su otvori za vrata voznog okna, vrata za odravanje, vrata za nuni izlaz i pristup u vozno okno i vrata za kontrolu , kao i otvori za provetravanje i otvori koji u sluaju poara odvode gasove i dim. Ako je vozno okno zajedniko za vie liftova, u njegovom donjem delu mora postojati pregrada izmeu pokretnih delova susednih liftova. Od sredine voznog okna do kabin e lifta postavljaju se fleksibilni kablovi u kojima se nalaze elektrini provodnic i za upravljanje, osvetljenje i ventilaciju kabine. U tabeli 2.2 date su orjenta cione povrine zidanog voznog okna pravougaonog preseka sa kabinom bez vrata i spo ljnim jednokrilnim obrtnim runim vratima. U tabeli 2.3 date su orjentacione mere za zidano vozno okno pravougaonog preseka, sa reenjem kabina ima automatska vrata tipa teleskop, a spoljna su jednokrilna obrtna runa. Tabela 2.2. Povrina voznog o kna sa kabinom bez vrata Povrina voznog okna A m2 Tabela 2.3. Povrina voznog okna sa kabinom sa automatskim vratima [ ] Broj osoba 3 4 6 8 10 Povrina voznog okna A m2 [ ] Broj osoba 4 6 8 10 12 1,58 1,85 2,32 3,00 3,50 2,10 2,56 3,14 3,60 4,00 Orjentacione mere zidanog voznog okna pravougaonog preseka, sa reenjem kabinska i spoljna vrata su automatska dvokrilna klizna koja se kreu jedna naspram drugih d ate su u tabeli 2.4. Tabela 2.4. Povrina voznog okna sa automatskim kabinskim i s poljnim vratima Povrina voznog okna A m2 [ ] Broj osoba 4 6 8 10 12 11 2,25 2,90 3,20 3,60 4,00

Liftovi

2.1.4. Protivteg Protivteg se najee izrauje iz vie delova slika 2.4, koji su meusobno vrsto spojeni i p stavljeni u njegov ram. Najmanji slobodni prostor izmeu protivtega i zida voznog okna mora biti 50 mm, a izmeu protivtega i pokretnih delova lifta 70 mm. Kada se na protivtegu nalazi hvataki ureaj, on se postavlja na njegov donji deo i dejstvuj e pri kretanju protivtega u smeru dole. Hvataki ureaj protivtega mora zaustaviti p rotivteg dejstvom graninika brzine i mora ga drati na njegovim voicama ak i pri slob odnom padu. Protivteg se povezuje sa kabinom pomou odgovarajueg broja pogonskih elin ih uadi. Slika 2.4. Poloaj protivtega pri direktnom vezivanju uadi za protivteg i kabinu 2.1.5. Pogonska elina uad Kabina i protivteg su, na gornjim delovima svojih ramova, povezani elinim pogonski m uadima koja, preko pogonske unice pokretane elektromotorom, realizuje kretanje k abine i protivtega. Pored pogonske unice koristi se i pomona (otklonska) unica koja se postavlja na odgovarajuem rastojanju kako bi se obezbedilo najefikasnije kret anje kabine i protivtega po njihovim voicama. Postoje dva naina povezivanja uadi za kabinu i protivteg: direktno na ramove kabine i protivtega i preko prevojnih uni ca koje se nalaze na kabini odnosno protivtegu, slika 2.5-a. Na svim unicama (pog onskoj, otklonskoj i pomonim na kabini i protivtegu) za svako pogonsko elino ue post oji poseban ljeb slika 2.5-b. elina uad su vrlo prikladna za liftovska postrojenja, jer imaju sledea svojstva: - rade bez uma pri raznim brzinama kretanja - imaju vel iku sigurnost u radu - sopstvena teina im je mala - prikladna su za dinamike udare Pri duem radu lifta, kod elinog ueta pojavljuje se vei broj iskidanih ica, te je potr ebno da se njegovo stanje prekontrolie, da bi se eventualno zamenilo. Liftovi sa pogonskom unicom moraju da imaju najmanje dva ueta koja su nezavisna jedno od drug og. Ovo isto vai i kod liftova sa doboem. Broj uadi zavisi od nazivne nosivosti kab ine, a odreuje se proraunom. Minimalni penik pogonskog ueta ne sme biti manji od 8 m m i sva uad moraju biti atestirana. Da bi optereenje pogonskih uadi bilo ravnomerno , bar na jednoj strani njihovog postavljanja mora postojati ureaj za izjednaavanje optereenja. Ako se 12

Liftovi bar jedno pogonsko ue olabavi ili prekine, pogon lifta mora da se zaustav i elektrinom sigurnosnom sklopkom. K G K G a) b) Slika 2.5. a) Primeri povezivanja uadi sa kabinom i protivtegom b) Poloaj uadi na un ici 2.1.6. Hvataki ureaj Na svakoj kabini lifta, na gornjem ili donjem delu njenog rama, mora postojati n ajmanje jedan hvataki ureaj. Njegov zadatak je da zaustavi kabinu, optereenu nazivn im optereenjem, u vonji sa smerom na dole odupiranjem o voice. On se aktivira granin ikom brzine. Protivteg mora imati hvataki ureaj ako se prostor ispod voznog okna k oristi kao garaa, skladite, prolaz ili slino. Ima vie vrsta ovih ureaja. Izbor odgova rajueg hvatakog ureaja zavisi od nazivne brzine lifta, tako da se mogu podeliti na sledee hvatake ureaje: a) Hvataki ureaji za trenutno koenje za nazivne brzine do 0.63 m/s b) Za hvatake ureaje sa valjcima ili klinovima sa trenutnim dejstvom 1 m/s c) Hvataki ureaji za postupno koenje (koni hvataki ureaji) za nazivne brzine preko 1 m/s Kada hvataki ureaji ukljete kabinu lifta sa nazivnim teretom na voicama, oni ne smej u da popuste ako se vuna sila u uetu ograniitelja brzine smanji. On mora da dejstvu je na obe voice (sa jedne i druge strane rama kabine) istovremeno i istom silom p ritiska. Na slici 2.6 prikazano je reenje hvatakog ureaja koji je postavljen na don jem delu rama kabine. Slika 2.6. Hvataki ureaj na donjem delu rama kabine 13

Liftovi

2.1.7. Voice Kabina i protivteg se kreu po nepokretnim, vrsto ugraenim elinim inamavoicama. Broj vo a mora biti paran. Duine voica moraju biti tolike da ih kabina i protivteg ne mogu napustiti. One moraju izdrati dinamiko naprezanje prouzrokovano dejstvom hvatakog ureaja i zbog neravnomernog optereenja kabine. Voice kabine se danas najee izrauju od ,T profila koji se dobijaju izvlaenjem. Da bi se dobilo to bolje i tie kretanje kabi ne po voicama, na mestima povrina gde klizai klize ili se kotrljaju fino su obraene. Izgled jednih takvih voica dat je na slici 2.7 proizvoaa liftova ,,OMEGA-elevators. Voice u voznom oknu mogu biti izvedene na dva naina: kao visee voice (koje se retko primenjuju) i kao voice koje su poduprte na dnu voznog okna, odnosno stojee voice. Spajanje voica izvodi se tako, da svaki kraj voica ima oljebljeni deo koji viri il i koji je udubljen (gde ulazi ovaj oljebljeni deo). One sa na odgovarajuim mestima privrene za konzolu u voznom oknu na rastojanju 2 m ili veem. Veza izmeu voica i konz ole se izvodi preko abica koje svojim povrinama za stezanje dre voicu preko sile tre nja, a u isto vreme dozvoljavaju voicama vertikalno pomeranje. Slika 2.7. Voice kabine i protivtega 2.1.8. Odbojnici kabine i protivtega U donjem delu voznog okna nalaze se odbojnici kabine i protivtega kojima se ogra niava putanja kabine i protivtega. Odbojnici mogu biti privreni za kabinu i protivte g.Tada oni moraju na kraju svoje putanje da nasednu na stub visine najmanje 50 c m. Odbojnici se u zavisnosti od nazivne brzine lifta delena: a) odbojnici sa opr ugom (bez priguenja i sa povratnim priguenjem) b) odbojnici sa uljnim amortizerom (sa priguenjem) c) Odbojnici bez priguenja mogu se upotrebiti samo za liftove ija n azivna brzina nije vea od 1 m/s. Odbojnici sa povratnim priguenjem mogu se upotreb iti samo za liftove ija nazivna brzina nije vea od 1,6 m/s. Odbojnici sa priguenjem mogu se upotrebiti za sve liftove bez obzira na nazivnu brzinu. Ako lift ima od bojnike sa priguenjem, tek kada se odbojnici vrate u poetni radni poloaj (on se kon trolie elektrinim sigurnosnim ureajem za kontrolu povratka odbolnika), moe se omoguit i rad lifta. Na slici 2.8 je prikazan izgled jednog oprunog odbojnika. Slika 2.8. Opruni odbojnik 14

Liftovi 2.1.9. Vrata lifta Vrata lifta sainjavaju vrata voznog okna i vrata kabine. Vrata kabine su na kabin i. Ona se sa kabinom kreu od stanice do stanice. Vrata voznog okna su ugraena na o dgovarajuim otvorima voznih okana svake etae koju lift opsluuje. Kada kabina nije n a stanici vrata voznog okna su obavezno zabravljena. Kabina ne moe da se pokrene sa stanice ako nisu zatvorena i njena vrata ivrata voznog okna. Prema nainu otvar anja i zatvaranja vrata lifta se mogu podeliti na: runa, poluautomatska i automat ska. Vrata lifta koja se runo otvaraju se mogu praviti kao jednokrilna, dvokrilna i makazasta. Jednokrilna vrata se uglavnom primenjuju kod stambenih zgrada (gde se trai niska cena kotanja stanova). Dvokrilna vrata se upotrebljavaju za bolnike i teretne liftove. Makazasta vrata se najee koriste kao kabinska. Poluautomatska vr ata voznog okna imaju veliku primenu u stambenim i javnim objektima. Ona rade ta ko to se otvaraju na runo guranje-povlaenjem krila vrata, a zatvaraju se samostalno automatski. Kod automatskih vrata ureaj za otvaranje vrata lifta nalazi se na kr ovu kabine. Njegovim radom komanduje mikroprocesorsko upravljanje lifta. Ovim se obezbeuje da sila koja je potrebna za spreavanje zatvaranja vrata ne bude vea od 1 50 N i da kinetika energija krila vrata ne bude vea od 10 J, to je vrlo znaajno za b ezbednost putnika. Vrata lifta imaju sigurnosne ureaje za kontrolu zatvorenosti i vrata kabine i vrata voznog okna. Ovim ureajima se spreava kretanje lifta ako i j edna i druga vrata nisu potpuno zatvorena. Ako neko nasilno pokua da odbravi vrat a voznog okna kada se kabina kree, lift mora stati. Vrata za nuni izlaz iz kabine mogu se ugraditi ako u voznom oknu ima najmanje dva lifta. Ova vrata se spolja m oraju otvarati bez kljua a iz kabine samo pomou specijalnog trouglastog kljua. Za k valitet funkcionisanja lifta izuzetan znaaj imaju njegova vrata. Ona veoma mnogo utiu na transportni kapacitet lifta i na bezbednost i komfor putovanja. Vrata lif ta, u svakom ciklusu vonje lifta, angauju znatan deo njegovog vremena. Trajanje ci klusa sastoji se iz vremena: ulaska putnika, zatvaranja vrata, vonje od polazne d o odredine stanice, otvaranja vrata, izlaska-ulaska (transfera) putnika i zatvara nja vrata. Sve se ovo mnoi sa brojem stajanja od polaska sa glavne stanice do pov ratka na nju. Da bi se obezbedio to vei transportni kapacitet, potrebno je smanjit i vremena transfera putnika i rada vrata. Prvo vreme znaajno zavisi od korisnika liftova. Na njega projektanti liftova mogu da utiu izborom irih vrata i njihovim u pravljanjem. Vreme otvaranja i zatvaranja vrata lifta mogu smanjiti proizvoai lift ova kvalitetnim tehnikim proizvodom, a projektanti izborom odgovarajueg tehnikog ree nja vrata. Trajanje rada vrata lifta moe se smanjiti i kvalitetnim tehnikim reenjem njihovog otvaranja. Ovde se podrazumeva predotvaranje vrata i "osetljivost" upr avljanja liftova na otkrivanje broja putnika u holovima i kabini. Podeava se traj anje vremena otvorenih vrata, potrebno za transfer korisnika lifta na svakoj sta nici, kao i efikasno ponovno otvaranje vrata kada im prilazi putnik u fazi njiho vog zatvaranja. Mikroprocesorsko upravljanje radom vrata znatno skrauje vreme bav ljenja lifta u stanici. Savremeni liftovi moraju da imaju programe upravljanja v ratima da ona "osete" kada vie nema putnika koji ele da uu u kabinu ili da izau iz n je, te da odmah daju komandu za zatvaranje vrata. Mikroprocesorsko upravljanje b ira one karakteristike brzina otvaranja i zatvaranja vrata koje odgovaraju trenu tnom obimu i intenzitetu toka putnika. Kada je intenzitet transporta veliki, rad vrata je bri kako bi se poveao transportni kapacitet. Kad zahtevi za prevozom nis u intenzivni, prednost ima komfor putnika. 15

Liftovi 2.1.10. Kabina lifta Kabina lifta je deo lifta namenjen za prevoz putnika i tereta. Geometrija i nazi vna nosivost kabina su standardizovane. Izraunavanje najveeg broja putnika vri se p rema izrazu: najvei broj putnika = ( nazivna nosivost ) / 75. Da bi se spreilo da broj osoba u kabini ne prekorai nazivno optereenje moraju se koristiti najvee vredn osti korisne povrine kabine, date u tabeli 2.5, a prema. Kabina lifta mora biti o graena punim zidovima, podom i tavanicom. Ona se sa svom svojom opremom montira n a njen elini ram. U cilju izolacije buke i vibracija, zbog boljeg komfora putnika, izmeu kabine i rama postavljaju se gumeni podmetai. Na svakoj kabini mora postoja ti najmanje etiri ureaja za njeno voenje po voicama kabine. Voenje se moe realizovati klizanjem ili kotrljanjem. Ovi ureaji se montiraju na ramu kabine. Ram, ureaji za voenje, zidovi, pod i tavanica kabine moraju imati dovoljnu mehaniku vrstou da izdre sve udare i optereenja kojima je kabina izloena za vreme rada lifta, kada deluju h vataki ureaji i kada kabina nasedne na odbojnike. U poslovnim i drugim slinim zgrad ama, kod liftova za prevoz putnika mogu se zastakliti zidovi kabine i voznog okn a. Zidovi kabine moraju se zastakliti providnim i kaljenim stakom. Ako je rastoj anje od ivice krova kabine do zida voznog okna vee od 30 cm, na krovu kabine se m ora postaviti zatitna ograda. Tabela 2.5. Povrine poda kabine i najvei dozvoljeni broj putnika Nazivna nosivost [kg ] 100 180 225 300 375 400 450 525 600 630 675 750 800 825 9 00 Najvea korisna povrina poda kabine m2 0,40 0,50 0,70 0,90 1,10 1,17 1,30 1,45 1,60 1,66 1,75 1,90 2,00 2,05 2,20 [ ] Najvei broj putnika 1 2 3 4 5 5 6 7 8 8 9 10 10 11 12 Nazivna nosivost [kg ] 975 1000 1050 1125 1200 1250 1275 1350 1425 1500 1600 180 0 2100 2500 Najvea korisna povrina poda kabine m2 [ ] 2,35 2,40 2,50 2,65 2,80 2,90 2,95 3,10 3,25 3,40 3,56 3,88 4,36 5,00 Najvei broj putnika 13 13 14 15 16 16 17 18 19 20 21 24 28 33 16

Liftovi 2.1.11. Oprema za upravljanje Liftovima se upravlja pomou elektrinih impulsa, koji se alju na na odgovarajue elekt ro-organe, a koji izvode odgovarajue operacije. Komandovanje se moe podeliti u sle dee grupe i to: - prosta komanda - sloena komanda U prostu komandu dolazi komandov anje preko runog potezaa i komandovanje preko dugmadi. Komandovanje preko runog pot ezaa je najprostija komanda. Ona se primenjuje kod malih 17

Liftovi teretnih liftova nosivosti do 100 kg za industrijske pogone. Ovo je jedn a od prvih komandi koja se do danas zadrala. Komandovanje preko dugmadi moe raditi bez spratnih releja i sa spratnim relejima. Komandovanje preko dugmadi bez spra tnih releja predstavlja jedno od starijih reenja ovog tipa komande. U kabini se n alazi registar kutija koja radi preko dugmadi. Dugme je direktno vezano za polug u koja deluje kao kontaktna poluga i mehanika poluga. Sloena komanda ima pored uni verzalne komande jo niz pomonih radnji koje daju ceo ciklus radnji za kretanje lif ta. U okviru elektrine komande, pored ve poznatih elektroorgana, koji vre radnje ok o pokretanja elektromotora , nalaze se i pomoni releji: relej za centralno zatvar anje, spratni releji, svetlosni releji, vremenski relej itd. Sve ove komande se odnose za liftove iji je pogon preko elektromotora bez posebne regulacije. Kod li ftova sa regulisanim pogonom u energetskom ormaru lifta nalaze se tiristorski mo stovi kojima se regulie broj obrtaja osovine pogonskog elektromotora odnosno brzi na kretanja kabine. U mikroprocesorskom kontroleru nalazi se mikroprocesor i sva ostala mikroelektronika pomou kojih se upravlja radom energetskog dela liftovsko g postrojenja, kabinom i vratima. U njemu se obrauju svi podaci o poloaju kabine u voznom oknu, smeru njenog kretanja, broju putnika u njoj. Takoe, u njemu se regi struju svi zahtevi putnika za prevozom koji se daju u svim holovima lifta. Mikro procesor sve ove podatke obrauje i donosi odluku o kretanju kabina u cilju realiz acije svih zahteva putnika. 2.1.12. Elektrine sklopke U mainskoj prostoriji odmah pored njenih vrata, mora da se za svaki lift nalazi p o jedna glavna sklopka lifta. Njome se prekida dovod struje za pogon lifta. Ova sklopka ne sme da prekida strujna kola za osvetljenje i provetravanje kabine, za prikljunice na krovu kabine i u mainskoj prostoriji, za osvetljenje mainske prosto rije i voznog okna, za provetravanje i za ureaj za uzbunu. 2.1.13. Zatite Metalni delovi elektrinih sigurnisnih ureaja moraju biti uzemljeni prikljuivanjem z a zatitni vod bez obzira na visinu napona struje. Naponski udari koji se pojavlju ju pri pogonu lifta i ukljuenju drugih aparata prikljuenih na mreu, moraju se ogran iiti da nebi tetno delovali na elektronske elemente i sklopove. Dejstvom elektrinog sigurnosnog ureaja mora se istog trenutka zaustaviti kretanje pogonske maine, odn osno mora se spreiti njeno pokretanje.

2.2. Vua kabine Vua kabine se moe ostvariti na tri naina: - preko doboa za namotavanje elinog ueta - f ikcionom vezom, izmeu pogonske unice i uadi - preko lananika i lanca 2.2.1. Vua doboem Kod ovog naina vue ue se namotava na dobo. Nema pojave proklizavanja ueta. Vua tereta ostvaruje se na dva naina: bez protivtega i sa protivtegom. U prvom sluaju pogonsk a maina, preko bubnja, prima ceo teret. Kod liftova se upotrebljavaju najmanje dv a nosea elina ueta. U veini sluajeva u sklopu sa doboem nalaze se odgovarajui etai pokretnih unica, koje slue za pravilno 18

Liftovi namotavanje uadi na dobo. Tek posle dolazi nepokretna pomona unica sa ovalni m kanalima, koja omoguuje pravilan pravac ueta. Pogonski dobo ima i pozitivne i neg ativne karakteristike. Pozitivna karakteristika je da se ne pojavljuje klizanje uadi. Nedostatak doboa je u tome to kod visokih zgrada i vee nosivosti lifta dobo mor a da bude dosta dugaak, a to je nepovoljno kako za njegovu konstrukciju tako i za odgovarajui prostor u mainskoj kuici. Na slici 2.9 ematski je prikazano reenje vue pom ou doboa, sa pogonskom mainom postavljenom gore i dole. Q+K Q+K Slika 2.9. Vua pomou doboa 2.2.2. Vua frikcionom vezom-pogonskom unicom Kod ovog naina pogona veanje kabine mora biti sa protivtegom. Oblik poprenog presek a ljebova zavisi od poveanja brojne vrednosti trenja, tako da imamo sledee oblike: klinasti ljeb, polukruni ljeb sa prorezom i polukruni ljeb bez proreza, slika 2.10. g d d d b Slika 2.10. Oblici poprenih preseka ljebova unica Poto nastaje brzo habanje klinastog ljeba bez proreza, pa se zbog toga stalno sman juje pogonska mo vue, ovaj tip ljeba se uglavnom koristi samo kod liftova ija brzina uadi ne prelazi 0,6 m/s. Pogonska unica je vrsto vezana sa izlaznim pogonskim vrat ilom reduktora ili vratilom elektromotora.Postoji vie reenja vue preko frikcione ve ze od kojih izdvajamo neka. 19

Liftovi Jedno od najjednostavnijih reenja vue je kada se radi bez pomone unice i sa pomonom unicom, slika 2.11. U oba sluaja pogonska maina se nalazi iznad voznog okna. G G Q+ K Q+ K a b Slika 2.11. Reenje vue preko frikcione veze Ako se trai vea nosivost vezane za ram kabine i za nske kuice, slika 2.12-a. nog ugla to moe spreiti. ,c. G G Q+ K Q+ K G Q+ K a b c Slika 2.12. Reenja poveanja nosivosti pogonske maine Na slici 2.13-a prikazano je reenje lifta gde se pogonska maina nalazi dole, sa st rane voznog okna. Na slici 2.13-b dato je reenje pomou kompenzacionog ureaja. Kompe nzacioni ureaj slui da se kompenzira nepravilno prenoenje teine pri vui lifta. Pri veo j visini dizanja imamo uvek izrazitu i teinu elinih uadi. Da bi se izbegao ovaj nega tivan uticaj pri vui lifta, postoje dva naina i to: a) Vezivanje ispod kabine i pr otivtega istim brojem i istog prenika elinih uadi, preko zateznog ureaja sa unicom za kompenzaciju kod liftova sa nominalnom brzinom veom od 2,5 (m/s), slika 2.13-b. B roj uadi za kompenzaciju mora da bude najmanje dva. 20 pogonske maine, onda se to reava preko pomonih unica, koje su ram protivtega. Drugi krajevi uadi vezani su za pod mai Ako se desi da uad proklizavaju onda se poveanjem obuhvat Reenje sa poveanim obuhvatnim uglom dato je na slici 2.12-b

Liftovi b) Vezivanje ispod kabine i protivtega elinim lancem, koji je izraen od kar ika, a kroz njega provueno ue od kudelje G G G+K a b Slika 2.13. Pogonska maina postavljena dole i pogon sa kompenzacionim ureajem 21 G+K

Liftovi

3. TEHNIKA KONTROLA Novoizgraeni i rekonstruisani liftovi, liftovi osposobljeni za upotrebu posle nes renog sluaja, liftovi na kojima je izvrena zamena bilo kog od sledeih delova: nosee ua di, pogonske maine, hvatakog ureaja, graninika brzine, upravljakih ureaja, ureaja za k nje ili ureaja za dizanje i liftovi za koje je pri pregledu utvrena neispravnost k oja moe dovesti do opasnog pogonskog stanja i zbog koje je lift iskljuen iz upotre be, ne smeju se pustiti u pogon pre nego to se tehnikom kontrolom lifta utvrdi da su ispunjeni svi propisani uslovi za njegov bezbedan rad. Liftovi podleu obavezno j povremenoj tehnikoj kontroli.

3.1. Tehnika kontrola lifta pre putanja u pogon Tehnika kontrola novoizgraenog lifta i lifta osposobljenog za upotrebu posle nesren og sluaja vri se: 1) pregledom celokupnog postrojenja lifta; 2) statikim ispitivanj em lifta; 3) dinamikim ispitivanjem lifta. O izvrenoj tehnikoj kontroli, sastavlja se izvetaj o ispitivanju. Pregled celokupnog postrojenja obuhvata proveru: isprav nosti rada svih sigurnosnih ureaja i delova lifta, stepena njihove istroenosti i b ezbednosti rada lifta, a naroito: 1) zazora izmeu pua i punog kola; 2) nosee uadi ili lanaca i njihove veze sa kabinom i protivtegom; 3) pravilnog optereenja protivteg a, kabine i okvira kabine; 4) voica kabine i protivtega; 5) rada svih sigurnosnnh strujnih kola i rada sigurnosnih elektrinih ureaja; 6) snage, brzine lifta i otpo ra izolacije svih strujnih kola; 7) zabrave vrata voznog okna; 8) ureaja za uzbun u; 9) ureaja za preoptereenje; 10) ureaja za povratnu vonju; 11) rada strujnih kola za osvetljenje i signalizaciono-informacijskog strujnog kola; 12) zatite od previ sokog napona dodira; 13) prikljuaka na gromobransku instalaciju; 14) zvune izolaci je mainske prostorije, kabine i prilaza voznom oknu; 15) osvetljenosti mainske pro storije i njenog prilaza, kabine, prilaza voznom oknu i voznog okna. Statiko ispi tivanje lifta obuhvata proveru zatezne vrstoe i deformacije lifta i sledeih njegovi h delova: kabine, nosee uadi, odnosno lanaca i njihovog vezivanja za kabinu i prot ivteg, nosee ploe ili nosee eline konstrukcije pogonske maine i ispravnosti konica. St tiko ispitivanje lifta ija se vua ostvaruje preko trenja obuhvata proveru ispravnos ti vue, odnosno klizanja uadi u lebovima pogonske uetnjae. Za liftove na rogon jednos mernom strujom (Vard-Leonard sistem sa rotacionim pretvaraem), statikim ispitivanj em proverava se sigurnost elektrinog koenja bez mehanike konice. Statiko ispitivanje lifta vri se kad se kabina nalazi u najnioj stanici. Kabina se ravnomerno optereuje u trajanju od najmanje 10 minuta, i to: 22

Liftovi 1) 100% poveanim nazivnim optereenjem, pri ispitivanju liftova nazivne nos ivosti do 1000 kg; 2) 50% poveanim nazivnim optereenjem, pri ispitivanju liftova n azivne nosivosti preko 1000 kg; 3) nazivnim optereenjem pri otvorenoj mehanikoj kon ici za liftove na pogon jednosmernom strujom, a ako se ispitivanje vri u trajanju od 30 sekundi, kabina se ravnomerno optereuje 50% poveanim nazivnim optereenjem. D inamiko ispitivanje lifta obuhvata proveru vune sposobnosti lifta i ispravnosti ra da konice pogonske maine, hvatakog ureaja, graninika brzine i odbojnika. Vuna sposobno st lifta ispituje se viestrukim zaustavljanjem lifta sa najveim moguim usporenjem. Pri svakom zaustavljanju kabina se mora potpuno zaustaviti. Ispitivanje se vri: 1 ) u vonji nagore praznom kabinom, raunajui od polovine visine dizanja; 2) u vonji na dole i sa 25% poveanim nazivnim optereenjem, raunajui od polovine visine dizanja. Za vreme rada pogonske maine i pri koenjima uad u lebovima pogonske uetnjae mogu klizati najvie do 30 mm, i to samo pri polasku i zaustavljanju kabine, pri emu se moraju sama umiriti. Ako se protivteg nalazi na svojim potpuno sabijenim odbojnicima, o kretanjem pogonske uetnjae neoptereena kabina ne sme se pokrenuti nagore. Ispravnos t i efikasnost rada konice pogonske maine ispituje se koenjem kabine sa 25% poveanim nazivnim optereenjem dok se kabina kree nazivnom brzinom nadole. Dovod energije z a motor i otkoni ureaj mora biti iskljuen. Ispravnost rada hvatakog ureaja ispituje s e runim ukljuivanjem graninika brzine u vonji nadole dok je konica otvorena i pogonsk i ureaj ukljuen. Ispitivanje se obavlja sve dok nosea uad ne ponu da klize ili dok se ne olabave. Hvataki ureaj za postupno koenje ispituje se kada je kabina optereena s a 25% poveanim nazivnim optereenjem, rasporeenim ravnomerno na povrinu poda kabine. Ispitivanje hvatakog ureaja vri se smanjenom brzinom u odnosu na nazivnu brzinu, i to blizu vrata voznog okna da bi se kabina oslobodila hvatanja i da bi se omoguil o njeno rastereenje. Hvataki ureaj za trenutno koenje i hvataki ureaj za trenutno koen e sa priguenjem ispituju se kad je kabina optereena ravnomerno rasporeenim nazivnim optereenjem pri nazivnoj brzini. Ako su u pitanju liftovi za prevoz motornih voz ila, hvataki ureaj ispituje se sa 50% poveannm nazivnim optereenjem. Hvataki ureaj na protivtegu proverava se na nain odreen u poslednjim stavovima, ali bez preoptereenj a. Hvataki ureaj na protivtegu koji se ne ukljuuje graninikom brzine ispituje se pom ou kinematike ureaja za ukljuivanje hvatakog ureaja koja stupa u dejstvo olabljivanje m ili kidanjem uadi. Brzina ukljuivanja graninika brzine ispituje se u smeru obrtan ja koji odgovara vonji kabine nadole. Ispitivanjem graninika brzine proverava se, u oba smera vonje lifta, da li se graninikom brzine ili prekidaem na njemu zaustavl ja lift. Graninikom brzine mora se zaustaviti lift pre nego to brzina kabine u vonj i nagore ili nadole prekorai njegovu brzinu stupanja u dejstvo. 23

Liftovi Ispitivanje odbojnika bez priguenja vri se tako to kabina, sa nazivnim opte reenjem, nasedne na odbojnik, pri emu se, sa potpuno labavim noseim uadima, proverav a da li sabijanje odbojnika odgovara grafikom prikazu potrebnih ugiba odbojnika. Ispitivanje odbojnika sa priguenjem i odbojnika sa povratnim priguenjem vri se tako to kabina sa nazivnim optereenjem ili protivteg nailaze na odbojnike nazivnom brz inom ili brzinom koja je uzeta za proraun hoda odbojnika koji imaju skraeni hod, a postoji ureaj za kontrolu usporenja. Masa protivtega mora odgovarati vrednosti k oju je naznaio u uputstvu proizvoa, to se ispituje uporeivanjem merene veliine struje kod trofaznih motora i veliine napona kod jednosmernih motora. Ispitivanjem zabra vljivanja vrata voznog okna proverava se da li se zabravljivaem zahvata najmanje 7 mm pre stupanja u dejstvo elektrinog sigurnosnog ureaja za kontrolu zabravljivan ja, tako da lift ne sme da krene ako su vrata voznog okna otvorena ili nezabravl jena. 3.2. Povremena tehnika kontrola lifta Povremena tehnika kontrola lifta mora se izvriti najdocnije po isteku jedne godine od prethodne tehnike kontrole tog lifta. Povremena tehnika kontrola lifta obuhvat a: 1) pregled celokupnog postrojenja kao prilikom tehnike kontrole pre putanja u p ogon; 2) dinamiko ispitivanje kao prilikom tehnike kontrole pre putanja u pogon, s tim da se ispravnost rada hvatakog ureaja i odbojnika za kabnnu i za protivteg isp ituju sa praznom kabinom i sa smanjenom brzinom. O izvrenoj tehnikoj kontroli sast avlja se izvetaj o ispitivanju. Tehnika kontrola rekonstruisanih liftova i liftova na kojima je izvrena zamena opreme obavlja se na sledei nain: 1) ako se izvri zamen a nosee uadi, mora se obaviti statiko ispitivanje, a ako se izvri zamena ili remont pogonskog motora, kao i zamena konog ureaja ili pogonske maine, mora se obaviti sta tiko i dinamiko ispitivanje bez provere hvatakog ureaja i odbojnika; 2) ako se izvri zamena hvatakog ureaja, graninika brzine ili hidraulikog odbojnika, mora se obaviti dinamiko ispitivanje; 3) ako se izvri zamena upravljakih ureaja, kopirnog ureaja i iz mena konstrukcionog reenja krajnje sklopke, zabrava i spratnih prebacivaa, ne obav lja se statiko i dinamiko ispitivanje, ve se samo proverava rad ovih ureaja.

3.3. Odravanje Svaki lift mora biti snabdeven uputstvom proizvoaa o rukovanju liftom i o njegovom odravanju. Redovno odravanje lifta obuhvata: pregled postrojenja lifta i kontrolu njegovog rada, prema uputstvu proizvoaa, otklanjanje utvrenih nedostataka i zamenu neispravnih i oteenih elemenata, a naroito: 1) proveru pravilnosti rada svih sigur nosnih ureaja, a naroito rada sigurnosnih ureaja konice pogonske maine, hvatakog ureaj , graninika brzine, krajnjih sklopki, odbojnika, vrata voznog okna i zabrave vrat a voznog okna; 2) proveru nosee uadi ili lanaca i njihove veze sa kabinom i protiv tegom; 3) proveru vue koja se ostvaruje preko trenja; 4) proveru izolacije svih s trujnih kola i njihovih veza sa uzemljenjem; 24

Liftovi 5) proveru prikljuaka na gromobransku instalaciju; 6) ienje i podmazivanje d elova lifta; 7) proveru ispravnosti rada lifta pri vonji od stanice do stanice du voznog okna u oba smera, kao i pri pristajanju; 8) proveru nunih izlaza; 9) prove ru ispravnosti pogonskih i upravljakih ureaja lifta. Redovno odravanje lifta mora s e vriti najmanje jedanput meseno. Svi nedostaci u radu lifta moraju se pri redovno m odravanju otklanjati bez odlaganja, a neispravni i oteeni delovi moraju se zameni ti ispravnim. Ako se pri pregledu lifta utvrde neispravnosti koje mogu dovesti d o opasnog pogonskog stanja, lift se mora iskljuiti iz upotrebe dok se takve neisp ravnosti ne otklone. Svaki lift mora imati knjigu odravanja, koja sadri: 1) opte po datke o liftu (podatke o korisniku i mestu ugradnje lifta; datum i broj dozvole za upotrebu lifta; firmu, odnosno naziv ili registrovani znak proizvoaa lifta; bro j i godinu proizvodnje lifta); 2) osnovne karakteristike lifta (podatke o: vrsti lifta, nazivnoj nosivosti i brzini; najveem broju ukljuaka na as; broju asova rada u toku 24 asa; broju stanica i oznaci glavne stanice; visini dizanja; vrsti elekt rine struje i naponu za strujna kola; zatiti od previsokog napona dodira; vrsti ka bine, njenoj veliini i materijalu od kog je izraena; konstrukciji kabine i poda ka bine; merama i veanju voica kabine; merama i veanju voica protivtega; konstrukciji h vatakog ureaja i veliini putanje hvatanja; provetravanju mannske prostorije; provetr avanju kabine; vrsti reduktora; broju hodova pua i broju zuba na punom kolu; prenik u uetnjae, obuhvatnom uglu i uglu leba uetnjae; tehnikim karakteristikama eline uadi abinu i protivteg; ureaju za kompenzaciju; graniniku brzine; kopirnom ureaju; grajn jim sklopkama i tehnikim karakteristikama pogonskog motora (tip, snaga, broj obrt aja, nazivna struja, zamajni moment i provetravanje); sigurnosnim ureajima; broju komadnih tabli; preseku glavnog elektrilog voda i vrsti odbojnika ispod kabine, odnosno protivtega); 3) podatke o izmenama optih podataka i osnovnih karakteristi ka lifta; 4) podatke o odravanju i iskljuivanju lifta iz upotrebe zbog neispravnos ti; pregledima, kvarovima, popravkama i zameni delova lifta; 5) podatke o organi zaciji udruenog rada ili licu koje odrava lift. 3.4. Isprave koje prate liftove u prometu Liftovi u prometu, odnosno pri isporuci moraju biti snabdeveni garantnim listom. Garantni rok za ispravno funkcionisanje lifta ne moe biti krai od dve godine. Gar antni rok poinje da tee od dana predaje lifta na upotrebu, odnosno od dana pribavl janja dozvole za upotrebu lifta. Rok u kome je davalac garancije, odnosno ovlaeni servis duan da postupi po zahtevu imaoca garantnog lista za izvrenje usluga odravan ja, odnosno popravki lifta iznosi deset dana od dana prijema takvog zahteva. Lif tovi moraju biti snabdeveni tehnikim uputstvom proizvoaa, koje mora da sadri: tehnike i druge podatke znaajne za ispravno montiranje, putanje u pogon i korienje lifta, o tklanjanje smetnji i kvarova i nabavku rezervnih delova; upozorenja na opasnosti pri korienju lifta i uputstva za njihovo otklanjanje i podatak o roku obezbeenog s ervisiranja lifta. Rok obezbeenog servnsiranja lifta ne moe biti krai od deset godi na, raunajui od dana predaje novougraenog lifta na upotrebu, odnosno od dana pribav ljanja dozvode za upotrebu tog lifta. 25