liftovi sa celicnom uzadi

Liftovi sa elinom uadi

VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJANOVI BEOGRAD

SEMINARSKI RAD

LIFTOVIPREDMET:OBRADNI PROCESI

PROFESOR: STUDENT: ALEKSANDAR RAKOV NEMANJA MILOSAVLJEVI 77/09

Vertikalni transport

1


1. UVODPotreba za vertikalnim transportom je stara kao i civilizacija. Kroz vekovima oveanstvo je koristilo domiljate naine podizanja tereta. Najraniji liftovi koristili su oveka, ivotinje i snagu vode za podizanje tereta. Ureaji za podizanje koristili su te osnovne naine snage od ranih poljoprivrednih drutava do poetka industrijske revolucije. Najzasluniji za razvoj liftova je svakako Elisha Otis. Po njemu je nazvana i kompanija Otis. Otis kompanija uspeno i sigurno prevozi ljude ve 150 godina. Liftovi kao naprava za vertikalno podizanje ljudi i tereta nisu nimalo moderan pronalazak. U jednom Arhimedovom zapisu, koji datira 200 godina prije nove ere, pominje se dizalica lift. I ova naprava, mada je u ono vreme bila pokretana ljudskom snagom, u principu je bila slina dananjem elektrinom liftu, poto je imala bubanj oko koga se namotavalo ue. U drugoj polovini XVII veka u Engleskoj je bio uveden hidrauliki tip lifta. Od 1850. godine nastaje progres u razvitku liftova. Liftovi pokretani pomou pare spadaju u red najstarijih motornih liftova. Kao reenje vertikalnog transporta, danas se najvie primjenjuje elektrini lift, a zatim hidrauliki. Meutim sva ova postrojenja nisu imala sigurnosni ureaj koji bi spreio pad kabine usled kidanja uadi pod djelovanjem teine same kabine. Do poboljanja liftovskih postrojenja dolazi upotrebom elinih uadi, ija se primjena i do danas zadrala. U ovom seminarskom radu emo rei neto vie o liftovima sa elinom uadi kao i o konstrukciji samih elinih uadi.


2


2. PODELA LIFTOVAPod liftom se podrazumeva naprava koja pomou motorne snage vri prevoz ljudi i transport tereta, preko kabine odnosno platforme, koja je striktno odreena putanjom preko voice. Podjela liftova: - Lini liftovi, - Bolniki liftovi, - Teretni liftovi, - Mali teretni liftovi, - Liftovi za pranje fasada i prozora i - Liftovi posebne grupe. Lini liftovi iskljuivo slue za prevoz ljudi, sa pratnjom ili bez nje (lift - broj). Prema brzini vonje dijele se: Sporohodne dizalice (brzine: V=1,0 m/sec), Brzohodne dizalice (brzine: V=2,0 m/sec) i Expres liftovi (brzine: V=10 m/sec).

Bolniki liftovi slue za prevoz bolesnika i bolesnikih kreveta (brzina kretanja im je 2 m/sec, koriste se pogonske maine bez punog reduktora, tj. pogonska maina sa direktnom vuom. Brzina vonje kabine kree se i preko V > 6 m/sec. Liftovi vee brzine (V > 2 m/sec) ne mogu u svom sklopu imati pogonsku mainu sa punim reduktorom iz sledeih razloga: - poveava umove i vibracije, - manji vek trajanja, - manji stepen iskoritenja,Vertikalni transport 12Slika 11 Expresni lift


- vea pogonska snaga i - vei utroak.

Pogonske maine sa direktnom vuom projektovane su tako da u svom sklopu imaju pogonski elektromotor koji radi na istosmjernu struju. Na istoj osovini rotora elektromotora nalazi se kono kolo kao i vuna uetnjaa.

Glavne karakteristike pogonske maine sa direktnim prenosom su: - veliki stepen iskoritenja, - periferna brzina rotora je takva da u odnosu na gustinu struje daje mogunost da u datom momentu dobije rezervnu snagu, - moe da radi po programu brzine pri razliitim uslovima optereenja.

Pogonske maine rade sa dva konstruktivna rjeenja: - rotor obre pogonsku uetnjau, - rotor stoji a stator se obre zajedno sa pogonskom uetnjaom.

6.3.1. Expresni lift Avaz Twist Tower-a


13


U Avaz Twist Tower ugraeno je ukupno osam liftova. Radi se o najbrim liftovima u Evropi, finskog proizvoaa "Kone". Od prizemlja do 35. sprata tornja vozi pet liftova, brzinom od ak pet metara u sekundi! Dva su zatvorena, a tri panoramska lifta iz kojih se prua pogled na centralni dio bh. prijestonice. Neboder je visok 142 metra. Zajedno sa 30 metara visokom antenom, ukupna visina nebodera iznosi 172 metra.

Slika 13 Unutranjost lifta ATT

Slika 12 Avaz Twist Tower

7. ZAKLJUAKLiftovi su postali nezaobilazna naprava u svim modernim viespratnim zgradama. Nauka o vertikalnom transportu je novijeg datuma, a nije u potpunosti uspostavljena veza izmedju arhitekture i transporta u zgradama. Tako se desava da u nekim zgradama ugradjeni liftovi ne odgovaraju u potpunosti svojoj namjeni. Analiza je pokazala da ak ni u zemljama visokog tehnikog standarda ovaj problem nije sasvim rijeen. Ukoliko se vratimo unazad u istoriju, i podsetimo se kako je prvi lift izgledao, pa sve do danas, uoljivo je da su postignuta velika tehnoloka dostignua u njegovom usavravanju. Unapreenja su postignuta u pogonu, brzini, sigurnosti. Nekad su liftovi bili buni i nesigurni, bez sigurnosnih mehanizama. Danas, su to maine sa neujnim motorima, velikih brzina kretanja, sa dosta sigurnosnih sistema, koje smo ve spomenuli u seminarskom radu. Liftovi, danas predstavljaju nezaobilazne maine kako za prevoz ljudi, tako i za prevoz tereta. Savremene zgrade se ne mogu zamisliti bez liftova, koji postaju sve vie neophodni. Iz toga proizilazi iVertikalni transport 14


potreba za njihovim usavravanjem jo vie. U ovom trenutku, primjenjuju se najnovije tehnologije u pogledu raunara i komunikacija na sve aspekta globalnih servisa. Takoe se I nastavlja modernizacija postojeih instalacija najnovijom dostupnom tehnologijom. Programi odravanja, koriste sve prednosti inovacija u izvjetajima podataka, otklanjanju kvarova I pregledu opreme. Neprestano se tei novim inovacijama. Dakle, iz svega ovoga slijedi i logino pitanje: ta je budunost liftova? Da li je budunost izgradnja I konstrukcija svemirskog lifta? Sada to predstavlja veliki izazov za vodee kompanije, koje se bave prozvodnjom liftova. Jo uvijek niko nema odgovor kako bi to bilo mogue izvesti, uprkos velikim tehniko-tehnolokim dostignuima. Ukoliko uzmemo period, od konstrukcije prvog lifta do danas, i vidimo koliki je napredak postignut, moemo zamisliti kada proe isti taj period, koliko e liftovi u budunosti napredovati i kako e izgledati. Ipak, nastavit e se konstruisati proizvodi koji e nositi ljude u budunost.

8. LITERATURA1. Dipl.in.Branko ekendi Vertikalni, kosi i horizontalni transport, Beograd 1973.godine 2. Grupa autora Nedad Repi, TRANSPORTNI UREAJI, IP Svjetlost d.d., Sarajevo 1998 godine 3. Internet : 1. http://www.vertikalni-transporti.hr/ 2. http://es.elfak.ni.ac.yu/Papers/HIPNEF_2008_Branislav_Petrovic_i_Gora n_Nikolic.pdf 3. http://de.wikipedia.org/wiki/Aufzugsanlage#SeilaufzugVertikalni transport 15


4. www.howstuffworks.com 5. www.otis.hr 6. www.smpetrovi.co.yu


16

liftovi sa celicnom uzadi

Documents