lišajevi - prezentacija

8/11/2019 Liajevi - prezentacija

1/26

Liajevi Lichenes


2/26

Glavni deo, od koga zavisi oblik iizgled liaja i koji koliinskipreovlauje, je gljiva.

Hife gljiva su tako gustoisprepletane da grade lano

tkivo, plektenhim.

Liaj, mn. liaji ililiajevi , lat.Lichenes ! su sloeni biljni organizmi kojipripadaju "arstvu gljiva lat.Fungi !#zgraeni su od dva lana, alge i gljive,zdruenih u mutualistikusimbiotskuzajedni"u.


3/26

$lanovi ove simbioze se meusobnodopunjuju tako to%

alga (fitobiont) obavlja fotosintezu& pripadamodrozelenim ili zelenim algama&

gljiva (mikobiont) iz grupe askomi"eta's"om("otina! ili bazidiomi"eta)asidiom("otina! svojim hifama upija iz

podloge vodu sa mineralnim solima.

*imbiozom algi i gljiva nastaje organizam saosobinama koje inae nemaju ni jedna nidruga vrsta udruenih organizama


4/26

Graa talusa

+egetativno telo liaja naziva se talus. zavisnosti od vrste on moe bitirazliito obojen% mrko, zeleno,narandasto, uto pa do skoro potpuno"rno.

)oja zavisi od prisustva spe"ifinihpigmenata, soli naroito soli gvoa!,mnogobrojnih kiselina kojih u liajima

ima oko - /.


5/26


6/26

Prema izgledu se razlikuju

tri vrste talusa:

Korast Listast bunast


7/26

Korast 0elom svojompovrinomvrstopriljubljen zapodlogu na

kojoj raste& oko 1/2 liajaima korasttalus&

imajunajprostijugrau


8/26

Listast

3abavo privr4enza podlogu i to samodelom preko

pojedinanih ili hifagrupisanih usnopi4e&

ima oblik reenjevitelisne ploe na kojojse razlikuju dvestrane% gornja idonja&

morfoloki jesloeniji od korastogtalusa&


9/26

bunast

#zgraen je oddelova koji lie nabuni4 i u odnosuna podlogu jeuspravan ili vise4i&

za podlogu jelabavo privr4en&

morfoloki jenajsloeniji tiptalusa.


10/26

5rema mikroskopskoj grairazlikuju se dva tipa talusa%

homeomerni 6 4elije algi rasporeene

ravnomerno, razba"ane beznekog naroitog reda

6 filogenetski je stariji iprimitivniji

6 obino su sluzne konzisten"ije

i lako bubre u vodiuve4avaju4i zapreminu poemu se lako moguprepoznati


11/26

heteromernialge grade jedantzv. gonidijalni sloj&ovakvu grau imave4ina listastih ibunastih liaja&

5ostoji i prelazni oblik kodkoga je nemogu4e odrediti da li

je homeomerne ili heteromernegrae.


12/26

Upijanje provo!enje imaga"ioniranje vode

+odu iz spoljanje sredine uzimaju na dva naina% 6 upijaju je iz podloge "elom povrinom tela& 6 primaju je u obliku vodene pare iz atmosfere.

5rovoenje vode kroz talus vri se kapilarno,prostorima izmeu hifa ili bubrenjem njihovih zidova u kojima se voda istovremeno i maga"ionira.

5oto se voda ne skladiti u vakuolama ve4 uzidovima hifa, ona se lako i gubi.

7ada liaj izgubi puno vode on prelazi u stanjeanabioze , odnosno, prividne obamrlosti.

8alus je tada suv, krt i lako lomljiv, ali je dovoljna je

slaba kia da se ivotne funk"ije normalizuju.


13/26

#ast i du$ina $ivota

3iaji sporo rastu. 9azlog tome je jako slab intezitetfotosinteze . :otosinteza je u vezi sa koliinom vode u talusu to

je kod njih u direktnoj zavisnosti od uslova

spoljanje sredine. ;ni vrlo brzo iz stanja zasi4enosti vodom prelaze usuvo stanje i obrnuto, to za posledi"u imasmenjivanja perioda u kojima se fotosinteza vri i

onih u kojima je ona stopirana ili jako slaba. 3iaji ive jako dugo pa se tako za neke arktike jedinke smatra da su stare i preko hiljadu godina.


14/26

#azmno$avanje 9azmnoavaju se iskljuivo bespolnimnainima%

6 regenera"ijom, kada se od odlomljenog dela telalako je lomljivo kada su u stanju anabioze! koji

dospe na odgovaraju4u podlogu stvori novorganizam&


15/26

soredijama, koje su u oblikumikroskopski si4unih lopti"aizgraenih od nekoliko 4elija algi

gusto obavijenih hifama& kada seobrazuju u velikoj masi, kora liajapu"a i izumire, a soredije pokrivajuitavu povrinu tela i raznose sepomo4u kie ili vetra& veoma suspe"ifine za vrstu i raznovrsne takoda se prema njima vri determina"ijavrta liaja& esto se deava da seliaj prilikom izumiranja pretvara umasu soredija&

izidijama koje su u obliku izratajapokrivenih korom i tamnije obojenihod ostatka talusa, a izgraenih odhifa i algi& to to imaju koru jasno ihrazlikuje od soredija& otkidaju se odtalusa i raznose vetrom i kiom.


16/26


17/26

%tanite i na&in $ivota 3iaji ive na%

6 stenama& 6 zemljitu& 6 kori drve4a, 6 u tropskim predelima i na listovima.

;sim ovih uobiajenih podloga mogu se u reimsluajevima na4i i na por"elanu, prozorskomstaklu starih ku4a, hartiji, platnu, vunenimtkaninama, gvou starih puaka, smoli, drvenomuglju, kostima i dr.


18/26

=a stenama raste najve4ibroj liajskih vrsta koje semogu podeliti na%

kal"ifilne koji rastu nakrenjakim stenama&

kal"ifobne , rastu napodlogama bez kal"ijuma&

liaji silikatnihstenaindiferentninaseljavaju kakokrenjake tako i

silikatne stene


19/26

=a plodnom zemljitu ivi jako malibroj liaja jer su tu bogato zastupljenevie biljke koje spreavaju razvitakliajeva, ali zato zemljite siromano

hranljivim materijama predstavljapogodnu podlogu za njihovo razvi4e.


20/26


21/26

=a kori drveta i listovima utropskim predelima! iveepifitni liaji, svih oblikatalusa.

7ada su pogodni uslovi zanjihov razvoj mogu da obrastuveliki deo drveta


22/26

#asprostranjenost 9asprostranjenost liaja se moe posmatrati sa

dva gledita, gde su najraznovrsniji i gde ih imanajvie.

9aznovrsnost je najve4a u umerenim oblastima, au hladnim oblastima su brojni toliko da zauzimajuitava prostranstva i predstavljaju njihovuosobenost.

;sim toga, na krajnjem severu, osim ivotinja,predstavljaju glavne vie4elijske organizme.

=a visokim planinama, gde vie biljke ne mogu dase odre, predstavljaju glavne pokrivae tla.


23/26

'na&aj i upotreba ;dlini su indikatori zagaenosti vazduha jer

nemaju sposobnost izluivanja apsorbovanihmaterija ve4 ih nagomilavaju u telu&

kada koliina tetnih materija postane toksina,oni odumiru& tako prisustvo liaja u nekom predelu govori o

isto4i njegovog vazduha& meu malobrojnim vrstama koje mogu iveti u

blizini ljudskih naselja izdvaja se >antoriaparietina sa listastim talusom&


24/26

pionirske su vrste u naseljavanju golih stena i zemljita, kojemenjaju, oboga4uju ih humusom ime stvaraju podlogu zanaseljavanje biljaka&

razvijaju se na zemljitima siromanim mineralnimmaterijama tundre na severu! na kojima biljke ne mogu darastu pa tako predstavljaju hranu ivotinjama tih predela&

na #slandu se neke vrste, kao npr. 0etraria islandi"a ili3e"antora es"ulenta mana!, bogate skrobom koriste zapravljenje hleba i drugih jela, odnosno, za ishranu ljudi&

iz vie vrsta liaja izolovani suantibioti"i pa se mogu koristitii u humanoj medi"ini&

u "ve4arstvu se za pravljenje vena"a koristi vrsta 0ladonia

alpestris koja ivi u severnoj ?vropi& neke vrste kakva je ?vernia prunastri sadre aromatinematerije pa su se ranije koristile za pravljenje parfema&

9o""ella fu"oides i 9o""ella tin"toria, mediteranske vrsteliaja, koristile su se ranije za dobijanje lakmus i orsej boja&
http://www.bionet-skola.com/w/index.php?title=Cetraria_islandica&action=edithttp://www.bionet-skola.com/w/index.php?title=Cetraria_islandica&action=edithttp://www.bionet-skola.com/w/index.php?title=Lecantora_esculenta&action=edithttp://www.bionet-skola.com/w/index.php?title=Lecantora_esculenta&action=edithttp://www.bionet-skola.com/w/Shttp://www.bionet-skola.com/w/Ahttp://www.bionet-skola.com/w/Ahttp://www.bionet-skola.com/w/Shttp://www.bionet-skola.com/w/index.php?title=Lecantora_esculenta&action=edithttp://www.bionet-skola.com/w/index.php?title=Lecantora_esculenta&action=edithttp://www.bionet-skola.com/w/index.php?title=Cetraria_islandica&action=edithttp://www.bionet-skola.com/w/index.php?title=Cetraria_islandica&action=edit


25/26

Klasifika"ija 8ip liaji ph(lum 3i"henes! pripada prema jednoj klasifika"iji "arstvu

mikobiota regnum @("obiota!, a prema drugoj "arstvu gljiva :ungi!. Aeli se na%

B. klasa 's"oli"henespotklasa 5(reno"arpae%redovi% +erru"uriales

5(renulales 5(renidales

-. klasa )asidioli"henes red 0orales

. klasa Aeuteroli"henes

potklasa G(mno"arpeaeredovi% 0ali"iales Graphidales 9o""ellales 0(anophilales 3e"ideales

3e"anorales 0alopla"ales


26/26

Literatura

Cani4, 9% )otanika farma"eutika, *3 *0G, )eograd,-//D.

7oji4, @% )otanika, =auna knjiga, )eograd, BE1E. @arinovi4,F,9% ;snovi mikologije i lihenologije, )#G

lišajevi - prezentacija

Documents