ljudska prava izbeglica, interno raseljenih lica...

LLJJUUDDSSKKAA PPRRAAVVAA IIZZBBEEGGLLIICCAA,,

IINNTTEERRNNOO RRAASSEELLJJEENNIIHH LLIICCAA,,

PPOOVVRRAATTNNIIKKAA,, AAZZIILLAANNAATTAA II @@RRTTAAVVAA

TTRRGGOOVVIINNEE LLJJUUDDIIMMAA

UU SSRRBBIIJJII II CCRRNNOOJJ GGOORRII

Izve{taj za 2005.

Svrha ovog, drugog po redu godi{njeg izve{taja Grupe 484 o stanju ljudskih pra-va izbeglica, raseljenih lica, povratnika, azilanata i `rtava trgovine ljudima u Srbiji i Cr-noj Gori jeste da podigne nivo razumevanja kompleksnog problema prisilnih migracijame|u donosiocima odluka na svim nivoima, da podstakne javnu debatu u medijima,stru~noj javnosti i politi~kim forumima o problemima prisilnih migracija i obavezamaSrbije i Crne Gore u tom pogledu. Cilj mu je, tako|e, da doprinese {irenju kruga orga-nizacija civilnog dru{tva, stru~nih i nau~nih institucija, medija i obi~nih gra|ana koji seaktivno zalaù za sveobuhvatniji anga`man dràve u procesu re{avanja problema prisil-nih migracija.

Godi{nji izve{taj o stanju ljudskih prava prisilnih migranata za 2005. godinu ura-dio je istraìva~ki i autorski tim Grupe 484: Danilo Raki}, Chantelle Washenfelder, Mi-odrag Shrestha, Vladimir Petronijevi} i Milan Ra~i}. Izve{taj je zasnovan na terenskomi desk istraìvanju Grupe 484 u Srbiji i Crnoj Gori uklju~uju}i Kosovo.

Zahvaljujemo svima koji koji su s na{im istraìva~ima razgovarali ili radili na pri-premi ovog izve{taja, a posebno Barbari McCallin (NRC Internal Displacement Monito-ring Centre), Igoru Radonji}u, Emiliji Rai~evi} i Neboj{i Manojlovi}u (American RefugeeCommittee).

Svu odgovornost za nalaze, stavove i preporuke u izve{taju nosi Grupa 484. Stavoviizneti u izveštaju nisu nu`no stavovi IDMC, ARC, Balkan Trust for Democracy, GermanMarshall Fund ili njihovih partnera.

Posebno zahvaljujemo NRC Internal Displacement Monitoring Centre i BalkanTrust for Democracy, projektu German Marshall Fund of the United States, organizaci-jama koje su omogu}ile izdavanje ove publikacije.

2

SSAADDRR@@AAJJ

UVOD ............................................................................................................................ 9

SA@ETAK ..................................................................................................................... 151. Izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine ...................................................... 15

1.1. Povratak u BiH...................................................................................... 151.2. Povratak u Hrvatsku.............................................................................. 161.3. Integracija u Srbiji................................................................................. 16

Preporuke................................................................................................ 172. Interno raseljena lica ........................................................................................... 17

Preporuke...................................................................................................... 183. Ljudska prava izbeglica i raseljnih lica u Crnoj Gori ......................................... 18

Preporuke...................................................................................................... 194. Povratnici na osnovu ugovora o readmisiji ......................................................... 19

Preporuke...................................................................................................... 205. Azilanti................................................................................................................. 20

Preporuke...................................................................................................... 216. Trgovina ljudima i krijum~arenje ljudi .............................................................. 21

Preporuke...................................................................................................... 22

I IZBEGLICE IZ HRVATSKE I BOSNE I HERCEGOVINE ..................................... 231. Deregistracija Statusna prava – izbegli~ka legitimacija...................................... 272. Pravo na povratak i programi reintegracije......................................................... 28

2.1. Pravni i institucionalni okvir i praksa u vezi s povratkomizbeglica u BiH..................................................................................... 28

2.1.1. Pravo na imovinu i povra}aj imovine ..........................................302.1.1 a Obnova imovine.................................................................... 302.1.1 b Stanarska prava..................................................................... 31

2.1.2. Ostali preduslovi za reintegraciju povratnika Sigurnosti bezbednost ................................................................................. 31

2.1.3. Zaklju~ci ....................................................................................... 32

3

2.2. Pravni i institucionalni okvir i praksa u vezi s povratkomizbeglica u Hrvatsku............................................................................. 32

2.2.1. Pravo na imovinu.......................................................................... 342.2.1 a Povra}aj imovine .................................................................. 342.2.1 b Obnova imovine Obnova uni{tenih stambenih objekata...... 362.2.1 c Stanarska prava ..................................................................... 38

2.2.2. Ostali preduslovi za reintegraciju povratnika............................... 402.2.2 a Pitanja reintegracije i pristup osnovnoj infrastrukturi .......... 412.2.2 b Sigurnost i bezbednost, pravo na jednakost pred

zakonom i nediskriminacija.................................................. 412.3. Napredak ............................................................................................... 42

3. Integracija izbeglica u Srbiji................................................................................ 423.1. Pravni okvir i praksa u vezi sa dobijanjem dràvljanstva .................... 443.2. Obezbe|ivanje li~nih dokumenata ........................................................ 453.3. Pravo na adekvatan sme{taj .................................................................. 45

3.3.1. Stambeno zbrinjavanje izbegli~kih porodica ............................... 453.3.2. Kolektivni centri ........................................................................... 47

3.4. Pravo na rad........................................................................................... 493.5. Socijalna prava ...................................................................................... 50

3.5.1. Pravo na obrazovanje ................................................................... 503.5.2. Pravo na zdravstvenu za{titu ........................................................ 513.5.3. Ostvarivanje penzionih prava ....................................................... 523.5.4. Pravo na socijalnu i humanitarnu pomo} ..................................... 53

3.6. Politi~ka prava i slobode, pravo na jednakost pred zakonomi nediskriminacija ................................................................................. 54

3.7. Izbeglice i lokalna zajednica ................................................................. 543.8. Ugroène grupe / Diskriminacija i nasilje prema ènama .................... 55

3.8.1. Ugroènost starijih osoba ............................................................. 564. Zaklju~ci i preporuke........................................................................................... 57

4.1. Povratak izbeglica ................................................................................. 584.1.1. Pravo na imovinu.......................................................................... 584.1.2. Sigurnost i bezbednost, pravo na jednakost pred zakonom

i nediskriminaciju ........................................................................ 594.2. Integracija izbeglica u SCG .................................................................. 59

4.2.1. Prava zasnovana na statusu izbeglica i raseljenih........................ 594.2.2. Dràvljanstvo................................................................................ 604.2.3. Dokumenti .................................................................................... 604.2.4 Stambeno zbrinjavanje izbegli~kih porodica ................................ 604.2.5. Kolektivni centri ........................................................................... 604.2.6. Pravo na rad.................................................................................. 61

4.3. Socijalna prava ...................................................................................... 614.3.1. Pravo na obrazovanje ................................................................... 61

4

4.3.2. Pravo na zdravstvenu za{titu ........................................................ 614.3.3. Ostvarivanje penzionih prava ....................................................... 624.3.4. Pravo na socijalnu i humanitarnu pomo} ..................................... 62

4.4. Politi~ka prava i slobode, pravo na jednakost pred zakonomi nediskriminacija .................................................................................. 62

4.5. Izbeglice i lokalna zajednica ................................................................. 624.6. Diskriminacija, SGBV i ugroène grupe .............................................. 63

II INTERNO RASELJENA LICA................................................................................ 651. Pravo na povratak i mogu}nosti reintegracije..................................................... 67

1.1 Pobolj{anja u vezi s povratkom na Kosovo ........................................... 682. Pristup pravima na Kosovu ................................................................................. 70

2.1. Dràvljanstvo i obezbe|ivanje li~nih dokumenata ............................... 702.2. Vlasni~ka prava ..................................................................................... 702.3. Obnova imovine .................................................................................... 742.4. Ostali uslovi za povratak i reintegraciju ............................................... 75

2.4.1. Pravo na adekvatan sme{taj.......................................................... 752.5. Pobolja{anje uslova ìvota .................................................................... 782.6. Pravo na rad........................................................................................... 792.7. Socijalna prava ...................................................................................... 80

2.7.1. Pravo na obrazovanje ................................................................... 802.7.2. Pristup socijalnoj pomo}i i pravo na zdravstvenu za{titu............ 80

2.8. Marginalizacija u javnom ìvotu Kosova ............................................. 812.9. Politi~ka prava i slobode, pravo na jednakost pred zakonom

i nediskriminaciju................................................................................. 822.10. Pristup pravosudnom sistemu na Kosovu ........................................... 83

2.10.1. Napredak..................................................................................... 862.11. Bezbednost i sigurnost ........................................................................ 87

3. Za{tita prava raseljenih lica u Srbiji i Crnoj Gori u toku njihovog raseljenja.... 883.1 Romi ....................................................................................................... 903.2. Dràvljanstvo i pribavljanje li~nih dokumenata ................................... 95

3.2.1. Pobolj{anja.................................................................................... 963.3. Sloboda kretanja.................................................................................... 983.4. Pravo na adekvatan sme{taj .................................................................. 99

3.4.1. Raseljena lica u procesu zatvaranja kolektivnih centara.............. 993.4.2. Nezvani~ni kolektivni centri ...................................................... 1003.4.3. Privatni sme{taj .......................................................................... 1013.4.4. Romi ........................................................................................... 102

3.5. Pravo na rad......................................................................................... 1033.6. Socijalna prava .................................................................................... 105

3.6.1. Pravo na penziju ......................................................................... 1053.6.2. Pravo na zdravstvenu za{titu ..................................................... 106

5

3.6.3. Pravo na obrazovanje ................................................................. 1073.6.4. Pravo na socijalnu i humanitarnu pomo} ................................... 108

3.7. Pravo na jednakost pred zakonom i nediskriminaciju ........................ 1103.8. Marginalizacija u javnom ìvotu......................................................... 1103.9. Sigurnost i bezbednost ........................................................................ 1103.10. Pristup interno raseljenih lica sudovima van Kosova ....................... 111

4. Zaklju~ci i preporuke......................................................................................... 1114.1. Preporuke – Kosovski deo................................................................... 111

4.1.1. Pravo na povratak ....................................................................... 1114.1.2. Dràvljanstvo i obezbe|ivanje li~nih dokumenata..................... 1124.1.3 Pravo na imovinu i adekvatan sme{taj ........................................ 1124.1.4. Pravo na rad ................................................................................ 1124.1.5. Socijalna prava............................................................................ 1124.1.6. Pravo na obrazovanje.................................................................. 1134.1.7. Pravo na jednakost pred zakonom i nediskriminaciju/

Sigurnost i bezbednost................................................................ 1134.1.8. Pristup sudovima ........................................................................ 113

4.2. Za{tita prava raseljenih lica u Srbiji i Crnoj Gori............................... 1134.2.1. Romi ........................................................................................... 1144.2.2. Dràvljanstvo i obezbe|ivanje li~nih dokumenata..................... 1144.2.3. Sloboda kretanja ......................................................................... 1144.2.4. Pravo na imovinu i adekvatan sme{taj ....................................... 1154.2.5. Pravo na rad ................................................................................ 1154.2.6. Socijalna prava............................................................................ 1154.2.6.a Pravo na penziju........................................................................ 1154.2.6.b Pravo na zdravstvenu za{titu .................................................... 1154.2.6.c Pravo na obrazovanje................................................................ 1154.2.7. Pravo na socijalnu i humanitarnu pomo} ................................... 1164.2.8. Pravo na jednakost pred zakonom i nediskriminaciju/

Bezbednost i sigurnost................................................................ 1164.2.9. Pristup raseljenih lica sudovima van Kosova............................. 116

III IZBEGLICE I INTERNO RASELJENA LICA U CRNOJ GORI ....................... 1171. Ustavni i zakonodavni okvir.............................................................................. 1182. Nacionalna strategija za trajno re{avanje problema izbeglica i interno

raseljenih lica ...................................................................................................... 1193. Izbeglice u Crnoj Gori....................................................................................... 1224. Raseljena lica u Crnoj Gori ............................................................................... 1225. Regulisanje statusnih pitanja i dokumenata raseljenih i izbeglica................... 1246. Dràvljanstvo..................................................................................................... 1287. Repatrijacija izbeglica i povratak raseljenih lica .............................................. 1298. Zapo{ljavanje izbeglica i interno raseljenih lica ............................................... 1319. Zdravstvena i socijalna za{tita........................................................................... 133

6

10. Obrazovanje..................................................................................................... 13411. Pravo svojine ................................................................................................... 13512. Pravo na udruìvanje ....................................................................................... 13513. Pravo na intelektualnu svojinu ........................................................................ 13514. Specifi~nosti statusa izbeglica i raseljnih lica u Crnoj Gori ........................... 13615. Zaklju~ci i preporuke....................................................................................... 137

15.1. Povratak izbeglica ............................................................................. 13715.2. Integracija izbeglica u Crnoj Gori..................................................... 13715.3. Interno raseljena lica ......................................................................... 138

IV POVRATNICI NA OSNOVU UGOVORA O READMISIJI I AZILANTI ......... 1391. Evropski institucionalno-pravni okvir regulisanja politike azila ...................... 1402. Ljudska prava dràvljana SCG koji su podvrgnuti procesu readmisije............ 141

2.1. Povratak manjina s Kosova i Metohije u Srbiju i Crnu Goru kao u“bezbedni deo zemlje” (Internal Flight – Alternativa interne za{tite)...... 144

2.2. Povratak dece bez pratnje, `rtava trgovine ljudima i drugih licau stanju posebne ugroènosti .............................................................. 145

3. Povratak na Kosovo........................................................................................... 1463.1. Pristup socijalnoj i humanitarnoj pomo}i ........................................... 149

4. Ljudska prava azilanata u SCG ......................................................................... 1504.1. Vra}anje dràvljana tre}ih zemalja na osnovu ugovora o readmisiji ... 1534.2. Procedura za utvr|ivanje izbegli~kog statusa – pitanja

ka`njavanja, pritvora i sme{taja azilanata........................................... 1534.3 Pristup humanitarnoj i pravnoj pomo}i................................................ 1544.4. Pristup trì{tu rada i socijalnim uslugama .......................................... 1544.5. Dokumenta, izbor mesta stanovanja i slobode kretanja...................... 1544.6. Pravo na obrazovanje i zdravstvenu za{titu ........................................ 155

5. Zaklju~ci i preporuke......................................................................................... 1555.1. Op{te preporuke za proces integracije povratnika u SCG326 ............ 155

5.1.2. Pripadnici manjina s Kosova – povratnici iz Zapadne Evrope.. 1565.2. Azilantska za{tita................................................................................. 156

V TRGOVINA LJUDIMA I KRIJUMÂRENJE LJUDI.......................................... 1591. Univerzalni dokumenti ...................................................................................... 1602. Krijum~arenje .................................................................................................... 1613. Srbija (bez Kosova) ........................................................................................... 162

3.1. Zakonska re{enja vezana za trgovinu ljudima i krijum~arenje ljudi . 1623.2. Pravo na zdravstvenu za{titu............................................................... 1703.3 Pravo na pomo}.................................................................................... 170

4. Crna Gora .......................................................................................................... 1714.1. Zakonska re{enja za trgovinu ljudima i krijum~arenje ljudi ............. 1714.2. Pravo na zdravstvenu za{titu............................................................... 176

7

4.3. Pravo na pomo}................................................................................... 1765. Kosovo............................................................................................................... 177

5.1. Zakonska re{enja vezana za trgovinu ljudima i krijum~arenje ljudi ..... 1775.2. Sloboda kretanja.................................................................................. 1805.3. Pravo na zdravstvenu za{titu............................................................... 1805.4. Pravo na pomo}................................................................................... 181

6. Preporuke........................................................................................................... 1826.1. Zakonska re{enja u vezi s trgovinom ljudima

i krijum~arenjem ljudi ......................................................................... 1826.2. Pravo na zdravstvenu za{titu............................................................... 1836.3. Pravo na pomo}................................................................................... 183

LISTA SAGOVORNIKA SA KOJIMA SU SE ^LANOVI TIMA ZA IZRADUIZVE[TAJA SUSRELI U TOKU ISTRA@IVANJA .................................................. 185

AKRONIMI ............................................................................................................... 187

BIBLIOGRAFIJA ...................................................................................................... 189

8

UUVVOODD

Globalizacija kao fenomen sve vi{e uti~e na migracijske tokove u svetu. Danasima oko 200 miliona migranata, {to je dva puta vi{e nego pre 25 godina.1 Pod brigomUNHCR nalazi se 19 miliona najugroènijih prisilnih migranata,2 izbeglice i raseljenalica Prisilne migracije privla~e sve ve}u pa`nju, kako vlada dràva koje su njima pogo-|ene tako i razli~itih me|unarodnih agencija.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan u izve{taju Generalnoj skup{tiniUN iz 2002. godine „Ja~anje Ujedinjenih nacija: Agenda za dalji napredak“ naglasio jeda su migracije prioritet za me|unarodnu zajednicu. Generalni sekretar osnovao je i in-ternu Radnu grupu za migracije, i ona je napravila izve{taj u kome su istaknuti razniaspekti migacija, kao {to su bezbednost migranata, radne migracije i njihove posledice,migracija i razvoj, azil, integracija migranata i me|unarodna saradnja. U izve{taju su is-taknute tri posebne preporuke: I) otkloniti normativne i prakti~ne nedostatke u na~inu vo-|enja politike prema migrantima; II) popuniti institucionalne praznine u me|unarodnomsistemu; i III) formirati Globalnu komisiju za me|unarodne migracije (GCIM). Kaoprvo globalno telo koje se bavi pitanjima me|unarodnih migracija, GCIM je osnovan udrugoj polovini decembra 2003. godine. U izve{taju objavljenom u oktobru 2005. godi-ne, Komisija je zaklju~ila da me|unarodna zajednica nije uspela da iskoristi svoje mo-gu}nosti i da odgovori na izazove u vezi s me|unarodnim migracijama.

9

1 GCIM, Migration in an Interconnected World: New Directions for Action, October 2005.2 UNHCR, The State of the World’s Refugees, 2006.3 GCIM, Migration in an Interconnected World: New Directions for Action, October 2005.

Postoji ozbiljan nedostatak kapaciteta potrebnih za formulisanje i im-

plementaciju efektivnih migratornih politika i nema dovoljno resursa za

pra}enje i procenu uticaja tih programa i politika; ne postoje koherent-

ne migratorne politike; one se ne uzimaju u obzir kada se donose va`ne

odluke u oblasti razvoja, trgovine, pomo}i i trì{ta rada; neophodna je

bolja komunikacija i saradnja izme|u dràva, ali isto tako izme|u va-

`nih aktera koji mogu da doprinesu formulisanju i sprovo|enju migra-

tornih politika (privatni i civilni sektor, sindikati, lokalne vlasti, itd.) na

lokalnom, regionalnom i globalnom nivou.3

Najnoviji razvoj doga|aja, postavljanje novog izaslanika UN za migracije i raz-voj 23. januara 2006. godine, tako|e ukazuje na povezanost migracija i razvoja. Migra-cije su isto tako blisko povezane s pitanjima bezbednosti, privrede, trgovine ljudima i azi-lom. Neophodna su dalja istraìvanja o ovim pitanjima na globalnom i lokalnom nivou.Interno raseljenje, koje je u neprestanom rastu u poslednjih 25 godina, i dalje je jedan odnajuticajnijih faktora razvoja za zemlje u kojima se ono de{ava.

Kao posledica ratnih razaranja, ekonomske devastacije i ozbiljnih politi~kih nesta-bilnosti u devedesetim godinama pro{log veka, podru~je zapadnog Balkana postalo je ne-uralgi~na evropska ta~ka sa aspekta upravljanja migracionom tokovima. Na podru~juBalkana, kao posledica ratnih sukoba u Hrvatskoj i Bosni, jo{ uvek se nalazi nekolikostotina hiljada ljudi u izbegli~kom statusu. Od ukupno pet balkanskih zemalja, ~etiri ula-ze u grupu od ~etrdeset zemalja s najve}im brojem ilegalnih imigranata u zemlje EU (Al-banija, Bosna i Hercegovina, Srbija i Crna Gora i Makedonija). Zbog lako propusnih gra-nica i rasprostranjene korupcije, podru~je Balkana je klju~ni regionalni tranzitni centartrgovine ljudima u svrhu seksualne eksploatacije ili robovskog rada, krijum~arenja dro-ge i oru`ja i obavljanja nelegalnih i visokoprofitnih robnih transakcija (cigarete, alkohol,automobili). 4 U tom smislu, poslednjih nekoliko godina aktivnosti Evropske komisije sprate}im programima, UNHCR, Pakta za stabilnost i drugih me|unarodnih i lokalnih or-ganizacija koje se bave upravljanjem migracijama i za{titom prava izbeglica i migrana-ta, usmerene su, u saradnji s vladama balkanskih zemalja, na pruànje konkretnih oblikapomo}i kojima se reformi{e dràvna organizacija, ja~aju organizacioni i institucionalnikapaciteti ovih zemalja, pomaè razvoj lokalnih ekonomija i pokre}u inicijative za har-monizaciju zakonodavstva u cilju “stabilizacije” migracionih tokova na ovom prostoru ipostepenog uklju~ivanja ovih zemalja u Evro-atlantske integracije.

U Srbiji i Crnoj Gori (SCG) migracijama se ne posve}uje dovoljna pa`nja; samoodre|eni segmenti migracija privla~e pa`nju javnosti, i to ne stalno. Iako je zemlja suo-~ena s komplikovanim scenarijem u vezi s migracijama, jo{ uvek ne postoje ni sistemskipristup ni odgovaraju}e institucije koje bi mogle da odgovore na te izazove i probleme.

Srbija i Crna Gora jo{ uvek prihvata najve}i broj izbeglica i raseljenih lica u Evro-pi. Kroz njenu teritoriju veliki broj ljudi biva krijum~aren ili trafikovan. Tako|e, najve}ibroj azilanata u Evropskoj uniji poreklom je iz Srbije i Crne Gore. Veliki broj dràvlja-na Srbije i Crne Gore, koji su u toku devedestih pobegli iz zemlje, sada se vra}aju u ze-mlju. Pored toga, hiljade dràvljana Srbije i Crne Gore poku{avaju (i)legalno da prona-|u bolje uslove za ìvot u razvijenijim zemljama, i najobrazovaniji obi~no u tome i uspe-vaju. Srbija i Crna Gora nema usagla{en, jedinstven vizni reìm kojim utvr|uje svoje od-nose sa drugim dràvama u oblasti slobode kretanja ljudi.

îni se da je ustavni okvir za migracije jasan. Prema Ustavnoj povelji u nadle`no-sti je Skup{tine Srbije i Crne Gore da donosi zakone i druge akte o politici useljavanja,davanja azila, viznom sistemu i integrisanom upravljanju pograni~nim poslovima, u skla-du sa standardima Evropske unije, {to zna~i da mora da postoji zajedni~ka politika ula-

10

4 Grupa 484, Studije o izbegli{tvu, mr Tanja Pavlovi}-Kriàni}, Poloàj prisilnih migranata u me|unarodnompravu, 2005. str. 235.

ska na teritoriju dràva. Da ovo nije tako vidi se u delu viznog reìma, gde postoje raz-li~iti reìmi ulaska i na teritoriju Srbije i na teritoriju Crne Gore, {to u praksi dovodi dotoga da strani dràvljani npr. Rusije, Albanije i Ukrajine mogu bez vize da u|u u CrnuGoru i borave na njenoj teritoriji, ali ako bi nakon toga èleli da posete Srbiju morali bida pribave vize.5

Op{ti zakonski okvir SCG se sastoji od Zakona o kretanju i boravku stranaca6 iz1980. i Zakona o prelaènju dràvne granice7 iz 1979. godine, koji su zastareli i koji ni-su u skladu sa me|unarodnim standardima ljudskih prava.

Posebne, mo`da i najva`nije teme su ilegalne migracije, preko ili sa teritorijeSCG. Srbija i Crna Gora je zemlja porekla, tranzita i krajnjeg odredi{ta raznih kate-gorija migranata. Goru}i problem je i borba protiv trgovine ljudima, posebno ènama idecom, kao i protiv krijum~arenja migranata. “Specifi~an fenomen koji jednako poga|azemlje u regionu je feminizacija migracija, {to naravno ne zna~i da je uvek posredi trgo-vina ènama.”8

Na putu ka Evopskim integracijama, Srbija i Crna Gora }e morati da izgradi iuskladi svoju migratornu politiku u skladu sa evropskim standardima. To je jedan sveo-buhvatan posao koji zahteva strate{ki pristup i punu koordinaciju svih nadle`nih institu-cija. U trenutku kada su po~eli pregovori o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pri-druìvanju Srbije i Crne Gore, problem politike upravljanja migracijama je jo{ uvekbez odgovaraju}ih re{enja. Op{ti utisak je da me|u donosiocima odluka u Srbiji i CrnojGori ne postoji dovoljno razvijena svest o izazovima koje nosi definisanje migratornestrategije u skladu s regionalnim inicijativama i evropskim standardima.

Ovaj izve{taj bavi}e se, kao i pro{le godine, poloàjem i problemima ~etiri vrsteprisilnih migranata u Srbiji i Crnoj Gori.

- Izbeglice koje su napustile republike biv{e SFRJ, uglavnom Hrvatsku i Bosnu iHercegovinu zbog oruànog sukoba tokom devedesetih;

- Interno raseljena lica, koja su napustila Kosovo i Metohiju 1999. godine poslepovla~enja Vojske Jugoslavije i srpskih snaga bezbednosti;

- Dràvljani SCG koji su zatraìli azil u zemljama Zapadne Evrope, ali koji su iliodbijeni ili im je istekla privremena za{tita, i koji se sada vra}aju u SCG na osno-vu ugovora o readmisiji;

- Azilanti, strani dràvljani koji su u SCG uglavnom uhva}eni u poku{aju da nailegalan na~in do|u do zemalja Zapadne Evrope, i koji prolaze proceduru UN-HCR za utvr|ivanje izbegli~kog statusa.

Novi deo, u odnosu na izve{taj za 2004. godinu, predstavlja poglavlje o `rtvamatrafikinga i krijum~arenja.

Ove grupe prisilnih migranata me|usobno se razlikuju, kako u pogledu statusa, ta-ko i u pogledu na~ina na koji se re{avaju njihovi problemi, ali su im zajedni~ki teàk eko-

11

5 Brankica Grupkovi}, ICMPD, elektronskom po{tom.6 Sl. list SFRJ, br. 56/80.7 Sl. list SFRJ, br. 34/79.8 Brankica Grupkovi}, ponovljen citat.

nomski i socijalni poloàj u kome su se na{li mimo svoje volje - u prisilnim migracijama.Zvani~ni podaci, iako predstavljaju razumnu osnovu za svako istraìvanje, naàlost ~estone samo {to nisu pouzdani, ve} gotovo i ne postoje za pojedine grupe prisilnih migranata.

Dru{tveni kontekst u kojem }e se re{avati pitanje prisilnih migranata u Srbiji i Cr-noj Gori odre|en je brojnim nepovoljnim okolnostima. Ekonomiju zemlje obeleàvajunedovoljan ekonomski rast, visoka stopa nezaposlenosti i javna potro{nja koja ne moèda zadovolji potrebe stanovni{tva. Dràvna zajednica Srbije i Crne Gore je daleko odfunkcionalne dràve, a u Srbiji ne postoji politi~ki konsenzus o najzna~ajnijim pitanjima– saradnji s Ha{kim tribunalom, statusu Kosova i Metohije i odnosima unutar Dràvnezajednice. Te{ka ekonomska situacija i politi~ka nestabilnost odraàvaju se i na politikuprema ljudima koji su svojevremeno izbegli u Srbiju i Crnu zbog ratova u Hrvatskoj i Bo-sni i Hercegovini i sukoba na Kosovu i Metohiji9

Odluka o krajnjem statusu Kosova i Metohije i eventualna odluka o sudbini Dr-àvne zajednice ima}e direktan uticaj na poloàj pre svega raseljenih u Srbiji i Crnoj Go-ri i odredi}e prirodu programa me|unarodnih organizacija i donatora prema tom delu po-pulacije. U narednom periodu o~ekuje se dalje smanjenje humanitarne pomo}i vode}ihme|unarodnih organizacija i smanjenje obima njihovih ukupnih aktivnosti. Me|unarod-na izolacija, ratovi i velike selidbe stanovni{tva doveli su do op{teg siroma{enja dru{tva,iscrpljenosti institucija sistema i pada nivoa usluga koje dràva moè da ponudi, tako dau Srbiji i Crnoj Gori jo{ ne postoje kapaciteti socijalne za{tite koji bi efikasno zamenilistranu humanitarnu pomo}. Potrebe ljudi u sferi socijalne za{tite, zdravstva i obrazova-nja i dalje su ve}e od onoga {to dràva moè da ponudi.

Ukoliko do|e do napretka u odnosima s Ha{kim tribunalom i u pregovorima o pri-klju~enju EU, mogu}e je o~ekivati pove}anje stranih investicija i dalji ekonomski rast.To bi trebalo ako ne da nadomesti, onda sigurno da ublaì posledice ukidanja strane hu-manitarne pomo}i i trebalo bi da dovede do pobolj{anja ukupnog poloàja i izbeglica iraseljenih. Smanjenje siroma{tva me|u izbeglicama i raseljenima doprinelo bi politi~kojstabilizaciji zemlje, a time i op{toj stabilnosti u regionu, {to je neophodan uslov za daljereforme i razvoj. S druge strane, postoji rizik da preusmeravanje humanitarnih na doho-dovne i razvojne programe pogodi najsiroma{nije me|u raseljenima i izbeglicama (uklju-~uju}i i specifi~nu grupu “biv{ih” izbeglica), koji nemaju mnogo mogu}nosti da se uklju-~e u te aktivnosti, a i dalje im je potrebna pomo} u hrani i osnovnim artiklima.

Neujedna~en regionalni pristup tako|e predstavlja veliku prepreku za povratnike,izbeglice i raseljene. Postoje velike razlike u pravnom i op{tem egzistencijalnom poloà-ju izbeglica i raseljenih lica u zemljama u regionu (npr.: stanarska prava u BiH i Hrvat-skoj). UNHCR smatra da bez urgentnog procesa pomirenja, koji bi obuhvatio sve ljudeu regionu uz sna`nu podr{ku me|unarodne zajednice, pitanje mira i ekonomskog razvo-ja ostaje nere{eno, kao i problem povratka ili integracije prisilnih migranata.10

12

9 Grupa 484, Izbeglice iz Hvratske i Bosne i Hercegovine i interno raseljena lica sa Kosova u Srbiji: Siroma-{tvo i pristup pravima, dokument sa konferencije Zaboravljena kriza?, oktobar 2005

10 UNHCR, Closing the Circle: From Emergency Humanitarian Relief to Sustainable Returns in South EasternEurope, April 2004.

13

11 United Nations, Concluding Observations of the Committee on Economic, Social and Cultural Rights, Ser-bia and Montenegro, Unedited Version, E/C.12/1/Add.108, Thirty-fourth session, 25 April – 13 May 2005.

12 United Nations, Human Rights Committee, Eighty-first session, Summary Record of The 22107th Meeting,Palais Wilson, Geneva, Monday, 19 July 2004.

Odluke i preporuke Komiteta UN za ekonomska,socijalna i kulturna prava i Komiteta UN za ljudska prava

Pitanja ljudskih prava izbeglica, i posebno raseljenih bila su na dnev-nom redu dva komiteta Ujedinjenih nacija. Komitet UN za ekonomskai socijalna prava na 34. sednici od 25. aprila do 13. maja 2005. raspra-vljao je o izve{taju Srbije i Crne Gore o po{tovanju Me|unarodnogpakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.11 Komitet je is-kazao zabrinutost zbog nedostatka pune za{tite prava garantovanihPaktom i pozvao je, izme|u ostalog, vlasti Srbije i Crne Gore „da po-mognu izbeglicama, interno raseljenim licima i povratnicima, tako {to}e im olak{ati dobijanje li~nih dokumenata, uklju~uju}i izvode iz ma-ti~nih knjiga, li~ne karte i radne knjiìce kako bi im omogu}ili uìvanjeekonomskih socijalnih i kulturnih prava“.

Komitet UN za ljudska prava na 81. sednici od 5. do 30. jula2004. raspravljao je o izve{taju SCG o stanju ljudskih prava u zemlji.To telo UN, koje nadzire po{tovanje Me|unarodnog pakta o gra|an-skim i politi~kim pravima, iskazalo je zabrinutost zbog nedostatka pu-ne za{tite prava raseljenih lica u Srbiji i Crnoj Gori. Me|u svojim pre-porukama, Komitet je istakao da „raseljenim licima treba omogu}itipun i efektivan pristup socijalnim ustanovama, obrazovnim institucija-ma, pomo}i za nezaposlene, adekvatnom sme{taju i li~noj dokumetaci-ji, u skladu sa principom zabrane diskriminacije’’. Komitet je tako|e is-takao raseljene Rome kao posebno ugroènu grupu. Pozvao je vlast uSrbiji da postupi po njegovim preporukama i da u roku od godinu danaizvesti {ta je u~injeno na pobolj{anju poloàja raseljenih lica.12

SSAA@@EETTAAKK

1. Izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine

Prema podacima od 3. marta 2006. godine, 141.680 izbeglica se odazvalo registra-ciji, a 106.931 licu je potrv|en status. Od tog broja, 73,47 odsto (78.562) izbeglica je po-reklom iz Hrvatske, 26,38 odsto (28.209) iz Bosne i Hercegovine i 0,15 odsto (160) izdrugih republika biv{e Jugoslavije. U Crnoj Gori ima 8.431 izbeglica – 6.103 iz BiH i2.328 iz Hrvatske. U 2004. i 2005. godini je do{lo do pomaka ka pronalaènju trajnog re-{enja za probleme izbeglica s teritorije biv{e Jugoslavije.

U 2004. godini misije UNHCR, OEBS i Evropske komisije u Srbiji i Crnoj Gori,Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini pokrenule su regionalnu inicijativu Mapa Puta “RoadMap” u cilju unapre|enja odrìvog re{enja, povratka ili integracije, i zatvaranja dosijeaizbeglica do kraja 2006. godine. Osnovni problem za integraciju izbeglica u Srbiji je po-stoje}i pravni okvir; on se temelji na ste~enim pravima koja proizilaze iz prava boravkana nekoj teritoriji. Zakonski okvir ne uzima u obzir ni specifi~nu ugroènost izbeglica iraseljenih.

Pored toga, smanjenje broja izbeglih ne zna~i nu`no ispunjenje dugoro~nih re{e-nja. Naime, na primeru Hrvatske i Bosne i Hercegovine moè se videti da te{ka ekonom-ska situacija ili diskriminatorna praksa protiv pripadnika manjina ~ine povratak izbeglihte{kim ili neodrìvim, a njihova deregistracija u Srbiji i Crnoj Gori moè da zna~i da suiz izbegli~kog samo pre{li u lokalno siroma{no stanovni{tvo. Najugroènija grupa izbe-glica su biv{i nosioci stanarskih prava u Hrvatskoj, jer njihov problem nije re{en ni unu-tra{njim pravom ni na osnovu bilateralnog sporazuma (mere stambenog zbrinjavanja hr-vatske Vlade posmatraju se kao humanitarna akcija).

1.1. Povratak u BiH

Povratak u BiH se nastavlja na osnovu bilateralnog sporazuma iz 2003. godine.Kao {to je navedeno u na{em Godi{njem izve{taju o stanju ljudskih prava u 2004. godi-ni, problemi u vezi sa imovinom se u BiH uspe{no re{avaju; me|utim, pitanje fizi~ke,ekonomske i socijalne sigurnosti je i dalje nere{eno. Podaci o povratku za 2005. godinusu posebno obeshrabruju}i. Od januara do kraja septembra, UNHCR je zabeleìo 5.059manjinskih povrataka, dvanaest puta manje nego u istom periodu 2002. godine.

15

1.2. Povratak u Hrvatsku

Vlada Hrvatske je obavila registraciju povratnika u septembru 2005, u kojoj je za-beleèno 122.000 povratnika iz Srbije. Udruènja hrvatskih Srba i Misija Organizacije zaevropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Hrvatskoj procenili su da je stvarni broj po-vratnika znatno manji. Te organizacije zapravo navode da se izme|u 60 i 65 odsto regi-strovanih povratnika vratilo u Srbiju i Crnu Goru ili Bosnu i Hercegovinu posle kratkogboravka u Hrvatskoj. Glavne prepreke s kojima se suo~avaju izbeglice iz Hrvatske su po-vra}aj imovine i obnova, nere{ena stanarska prava, nere{ena penziona prava, sigurnost ibezbednost, kao i nesigurnost u vezi s potencijalnim optu`nicama za ratne zlo~ine.

1.3. Integracija u Srbiji

Izbeglice iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske koje su dobile taj status na osnovuZakona o izbeglicama iz 1992. godine, u Srbiji imaju slede}a prava: pravo na rad (kojepodrazumeva otvaranje radne knjiìce na osnovu izbegli~ke legitimacije), pravo nazdravstvenu za{titu, mogu}nost sme{taja u kolektivnim centrima, pravo na mese~nu mar-kicu za gradski prevoz (koja se koristi uz izbegli~ku legitimaciju), pravo na otvaranje ra-~una u ve}ini doma}ih banaka, pravo na obrazovanje.

Deregistracija izbeglica nije zavr{ena do kraja februara 2006. godine. Bitan pro-blem je {to teku}u deregistraciju ne prati prelazni period - dok izbeglice ne ostvare traj-no re{enje (vrate imovinu u posed ili obezbede sme{taj u zemlji porekla). Ukidanjem iz-begli~kog statusa nakon poslednjeg popisa bi}e pre svega pogo|ene starije izbeglice, ko-je }e izgubiti pravo na besplatnu zdravstvenu za{titu u Srbiji. Deregistracija oteàva ili ~akonemogu}ava pristup dràvljanstvu. Jo{ uvek nije prona|eno re{enje za ovu situaciju, aposledice ukidanja izbegli~kog statusa nisu uzimane u obzir za vreme deregistracije.

U Srbiji, i pored brojnih te{ko}a, u saradnji sa stranim donatorima i partnerskimorganizacijama, vlasti su nastavile implementaciju Nacionalne strategija za re{avanjeproblema izbeglica i raseljenih, ponudiv{i projekte integracije izbeglicama putem prije-ma u dràvljanstvo, stambenih i dohodovnih projekata. I dalje je velik doprinos me|una-rodnih i lokalnih nevladinih organizacija koje izbeglicama pruàju pomo} i asistenciju ipri povratku, i pri uklju~enju u lokalnu zajednicu.

Na planu integracije izbeglica u Srbiji i Crnoj Gori napredak je postignut pre sve-ga olak{avanjem prijema u dràvljanstvo novim Zakonom o dràvljanstvu, i to pre sve-ga ~lanom 23.

Za izbeglice iz Hrvatske i BiH, kao i raseljene s Kosova, pravo na adekvatan sme-{taj tesno je povezano s mogu}no{}u povratka, socijalnom i ekonomskom integracijom istatusom. Kao i u 2004. godini, pravo izbeglica na adekvatan sme{taj ne ostvaruje se do-sledno, a u nekim slu~ajevima se uop{te ne ostvaruje. Najve}i deo izbeglica i raseljenihs posebnim potrebama, onih koji zavise od tu|e nege i pomo}i, sme{ten je u kolektivnecentre. Kako se kolektivni centri gase, neophodno je re{avati potrebe najugroènijih.

Da bi radili, izbeglicama i raseljenima su potrebni li~ni dokumenti, kao i radneknjiìce i podaci o radnom staù. Bez radnih knjiìca, oni ne mogu da dobiju penzije, re-

16

dovan posao, ili da se prijave i primaju pomo} u slu~aju nezaposlenosti. Izbeglice i rase-ljeni imaju po zakonu pravo na obrazovanje i zdravstvenu za{titu, ali je u praksi to ~estoneostvarivo zbog nedostatka sredstava.

Preporuke

� U vezi s regionalnim pristupom, me|unarodna tela i organizacije kao {to suEvropska komisija, OEBS i UNHCR treba da insistiraju na doslednoj i efikasnojrealizaciji postoje}ih regionalnih planova za izbeglice i raseljene i treba da sezalaù za to da se svuda u regionu pravedno i pod jednakim uslovima re{avajupitanja izbeglica i raseljenih.

� Dràvna zajednica Srbije i Crne Gore treba da preuzme aktivniju ulogu u bila-teralnim odnosima i sporazumima s Hrvatskom i BiH, kao i u regionalniminicijativama, u cilju unapre|enja uslova za povratak ili integraciju izbeglica pu-tem re{avanja imovinskih i statusnih pitanja: stanarskih prava, konvalidacijeradnog staà, neispla}enih penzija itd.

2. Interno raseljena lica

Interno raseljenje unutar i van Kosova i Metohije zbilo se u dva navrata: 1999. na-kon povla~enja srpskih snaga bezbednosti, kada je vi{e od 200.000 ljudi napustilo Koso-vo ili ostalo raseljeno unutar njega, i posle martovskog nasilja 2004. protiv manjinskihzajednica i me|unarodne uprave, kada je 4.200 ljudi potraìlo spas u internom raseljenju,uglavnom unutar provincije. Raseljeni s Kosova i Metohije razasuti su na teritoriji jednedràve koja ima tri razli~ite uprave - u Srbiji, u Crnoj Gori i na Kosovu i Metohiji. Uslo-vi za povrataka raseljenih iz Srbije na Kosovo nepovoljniji su od uslova za povratak iz-beglica iz Hrvatske i BiH u njihove zemlje porekla. Prema podacima UNHCR, samo14.553 pripadnika manjina vratilo se na Kosovo tokom {est godine od zavr{etka oruà-nog sukoba (6.616 Srba, 3.927 A{kalija/Egip}ana, 1.576 Roma, 1.324 Bo{njaka, 484 Go-ranca i 623 Albanca).

Glavni razlozi za ovako mali broj povratnika su lo{a bezbednosna situacija, slaboi preoptere}eno pravosu|e, policija nevoljna da istraì incidente, neka`njivost za ratnezlo~ine i zlo~ine protiv ~ove~nosti; nepostojanje slobode kretanja i vladavine prava, (pro-blem posebno izraèn u nekim op{tinama); bezizgledna ekonomska perspektiva i diski-minatorna praksa protiv manjinskih grupa koja onemogu}ava povratnicima pristup jav-nim slu`bama i zaposlenju; neopravdano odugovla~enje u povezivanju povratni~kih ku-}a sa osnovnom infrastrukturom – teku}om vodom i elektri~nom mreòm; nemogu}no-sti {kola da odgovare na potrebe povratnika – pre svega u domenu jezika, ali i drugihobrazovnih potreba; problemi vezani za dobijanje penzije i zdravstvene nege u slu~ajupovratka. Problem je i nagla{ena upotreba nacionalnih i religioznih simbola od pojednihlokalnih vlasti. Mnogi povratnici sre}u se sa specifi~nim problemima u vezi s nedovolj-nim po{tovanjem njihovih ljudskih prava. Pored toga, ne moè se o~ekivati da neko do-nese kona~nu odluku o povratku ne znaju}i da li }e Kosovo biti nezavisno, autonomno

17

ili u nekom drugom statusu. Moè se, ipak, zaklju~iti da }e odluka o novom statusu Ko-sova dovesti do novog pomeranja stanovni{tva.

Prema izve{taju Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK), poloàj raselje-nih lica u Srbiji i Crnoj Gori u 2005. godini dodatno se pogor{ao u odnosu na 2003. i2004. godinu. Faktori koji su doprineli pogor{anju su iscrpljivanje fondova i imovine ko-ju su raseljeni poneli sa sobom, problemi u kori{}enju imovine koja im je ostala na Ko-sovu, nemogu}nost kori{}enja socijalnih prinadle`nosti, zatvaranje kolektivnih centara ipresu{ivanje humanitarne pomo}i.

Kada je re~ o trajnim re{enjima za interno raseljena lica, vlasti u Srbiji isklju~ivosu fokusirane na njihov povratak. Integracija interno raseljenih lica ne uzima se u obzirkao ravnopravna opcija i, za razliku od izbeglica, za njih ne postoje programi stambenogzbrinjavanja. Stoga su aktivnosti najva`nijih me|unarodnih ~inilaca (UNHCR, MKCK,OEBS), kao i doma}ih organizacija koje se bave za{titom raseljenih lica i unapre|enjemnjihovih prava, ograni~ene na predlaganje mera usmerenih na povratak, {to ograni~avapravo raseljenih lica da se integri{u u mestima raseljenja.

Preporuke

� Administracija UNMIK i lokalne vlasti na Kosovu moraju da preduzmu sve pre-ko potrebne mere i osiguraju dodatne fondove kako bi sva raseljena lica mo-gla da se vrate u svoje domove koje su napustila za vreme ratnih sukoba.

� Omogu}iti svim raseljenim licima unutar KiM pristup i povra}aj imovine ko-ja je u njihovom vlasni{tvu.

� U procesu pregovora o kona~nom statusu Kosova, dràvne vlasti Srbije i Cr-ne Gore, kao i sve pregovara~ke strane, moraju posebno da vode ra~una o inte-resima i pravima raseljenih.

� Treba definisati precizan pravni i institucionalni okvir kojim bi se na spe-cifi~an na~in obezbedilo po{tovanje prava raseljenih lica. U nedostatku prav-nog i institucionalnog okvira, potrebno je preduzeti niz vrlo razli~itih poseb-nih mera kojima bi se unapredile mogu}nosti za ostvarivanje prava raselje-nih lica.

3. Ljudska prava izbeglica i raseljnih licau Crnoj Gori

U Crnoj Gori je, me|u ukupno 620.154 stanovnika na dan 1. septembra 2004.godine, ìvelo 8.474 izbeglica i 18.047 interno raseljenih lica, što ukupno iznosi 26.521lica ili 4,28 odsto ukupnog stanovništva. Situacija za prisilne migrante u Crnoj Gori jenepovoljnija nego u Srbiji. Po Zakonu o crnogorskom dràvljanstvu, potrebno je 10 go-dina neprekidnog boravka da bi se dobilo dràvljanstvo; me|utim, izbeglice ne mogu dadobiju dozvolu za trajni boravak u Crnoj Gori, ve} samo za privremeni boravak, i zbogtoga nikako ne mogu da dobiju crnogorsko dràvljanstvo.

18

Suo~ena sa stalnim primedbama me|unarodnih faktora da je pasivna i nevoljna dase suo~i s problemima izbeglica i raseljenih, Vlada Crna Gora usvojila je u martu 2005.godine sopstvenu Nacionalnu strategiju za trajno re{enje problema izbeglica i raseljenihlica. Ostaje nejasno koji je njen dugoro~ni cilj (svrha), budu}i da vlasti Crne Gore uop-{te ne èle da integri{u izbeglice i raseljene smatraju}i da bi njihova integracija naru{ilaetni~ku i politi~ku strukturu zemlje. U Crnoj Gori najve}i akcenat se stavlja na olak{ava-nje povratka u Bosnu i Hrvatsku ili na Kosovo i Metohiju, ili na dalje selidbe u Srbiju ilidrugde. U tom smislu Strategija predvi|a i preseljenje u tre}e zemlje, iako je evidentnoda strani partneri takav program vi{e ne primenjuju u Srbiji i Crnoj Gori.

Pored toga, crnogorska Vlada uskra}uje prava raseljenima na osnovu toga {to oniimaju srpsko, a ne crnogorsko dràvljanstvo. U Crnoj Gori ne postoji bitna razlika izme-|u statusa reseljenih i izbeglih lica, posebno u oblasti pruànja pomo}i, zapo{ljavanja idugih usluga, iako su reseljeni jo{ uvek formalno dràvljani dràvne zajednice Srbija iCrna Gora.

Vlada Crne Gore ne priznaje interno raseljenim licima status dràvljana, ne dopu-{ta im prijavu prebivali{ta na svojoj teritoriji, a tako|e im uskra}uje pravo na formalnozaposlenje, pravo na socijalnu pomo}, kao i pravo da legalno poseduju imovinu na teri-toriji Crne Gore.

Preporuke

� Vlasti u Crnoj Gori treba da donesu Zakon o dràvljanstvu RCG, Zakon o azilui Zakon o li~noj karti i omogu}e efikasniju proceduru dodeljivanja dràvljan-stva,

� Izvr{e izmene i dopune Zakona o zapo{ljavanju, Zakona o radu i Uredbe o rad-nom angaòvanju nerezidentnih fizi~kih lica u cilju punog po{tovanja Konven-cije o statusu izbeglica iz 1951. godine, Principa o internom raseljenju UN iUstavne povelje SCG.

4. Povratnici na osnovu ugovora o readmisiji

U toku je povratak velikog broja dràvljana Srbije i Crne Gore kojima je odbijenzahtev za azil u zemljama Zapadne Evrope ili im je ukinuta privremena za{tita dodelje-na u cilju njihovog humanitarnog zbrinjavanja tokom trajanja sukoba na prostoru biv{eJugoslavije. Povratak tih ljudi odvija se, izme|u ostalog, na osnovu obaveza koje je Sr-bija i Crna Gora preuzela potpisuju}i ugovore o readmisiji. Zaklju~eno je 13 ugovora oreadmisiji s 15 zemalja. Od marta 2003. nije potpisan nijedan sporazum.

Zaklju~enje ugovora o readmisiji je preduslov za saradnju sa EU, a njihovo spro-vo|enje je uslov za dobijanje finansijske pomo}i i liberalizaciju viznog reìma – za sta-vljanje zemlje na belu [engen listu.

Problem sa ugovorima o readmisiji je to {to oni ne garantuju reintegraciju vra-}enih ljudi, i uz neke izuzetke, ne propisuju uslove za njihov humani prihvat u zemljiporekla.

19

Ne postoje precizni podaci o broju i strukturi povratnika. Nedostatak podatakapredstavlja ozbiljno ograni~enje za svaki poku{aj da se analizira problem i planiraju ipredlaù mere u interesu tih ljudi. Nedostatak podataka predstavlja i veliki problem zanepristrasnu ocenu o ugroènosti me|u samim povratnicima i za identifikovanje najra-njivijih.

Prema procenama Saveta Evrope, iz zemalja Zapadne Evrope bi}e vra}eno izme-|u 50.000 i 100.000 ljudi. Neke procene govore o vi{e od 150.000 ljudi. Najvi{e je Ro-ma, potom Muslimana/Bo{njaka i Srba.

Posebno problemati~no i te{ko pitanje je vra}anje pripadnika nekih manjina di-rektno na Kosovo ili u Srbiji u Crnu Goru kao u bezbedan deo zemlje, na osnovu kontro-verznog koncepta alternative interne za{tite (Internal Flight Alternative), uprkos prepo-rukama Parlamentarne skup{tine Saveta Evrope i UNHCR zapadnim zemljama da se uz-drè od takve prakse. U tim slu~ajevima, ljudi se nalaze u te{koj situaciji internog rase-ljenja, s velikim problemima i bez mogu}nosti ostvarivanja osnovnih ljudskih prava.

Preporuke

� Unaprediti saradnju i razmenu iskustava sa svim dràvama u regionu u vezi sapitanjem integracije povratnika

� Formirati sveobuhvatne baze podataka o broju i strukturi povratnika po op{tina-ma u SCG, kako bi se planovi integracije mogli uskladiti sa lokalnim mogu}no-stima;

� Uspostaviti tesne saradnje sa dràvama prijema koje bi prilikom sprovo|enjaugovora o readmisiji trebalo da pruè podatke o povratnicima na{im organima;

� Uspostaviti saradnju razli~itih dràvnih institucija i lokalnih samouprava u ciljukoordinisanja ve} postoje}ih programa pomo}i, i saradnju sa donatorima u ciljudefinisanja budu}ih jedinstvenih programa pomo}i u procesu integracije;

� Dràvni organi Srbije i Crne Gore, u saradnji sa me|unarodnim i nevladinim or-ganizacijama, trebalo bi da se zalaù kod vlada zapadnih zemalja da ne vra-}aju manjine sa Kosova u Srbiju i Crnu Goru kao u bezbedni deo zemlje itrebalo bi da se angaùju na prihvatu i pomo}i ljudima koji su se ve} vratili.

5. Azilanti

Srbija i Crna Gora je u martu 2005. godine donela okvirni zakon o azilu na nivoudràvne zajednice. Na republikama je ostalo da usvoje svoje detaljne zakone u skladu sme|unarodnim standardima. U Crnoj Gori, zakon je skoro pripremljen za izglasavanje uSkup{tini, dok je u Srbiji sve i dalje na nivou nacrta. U odsustvu zakona o azilu i prate-}ih institucija, UNHCR u SCG je nastavio sa procedurom odre|ivanja izbegli~kog statu-sa za lica van teritorije biv{e Jugoslavije. Ukoliko im UNHCR prizna izbegli~ki status,te ljude ~eka preseljenje u tre}e zemlje – uglavnom SAD i Kanadu. U 2005. godini ukup-no 55 stranih dràvljana u{lo je u proceduru UNHCR za priznavanje izbegli~kog statu-

20

sa. Izbegli~ki status dobilo je 11 osoba (tri porodice) – 10 turskih dràvljana i jedna Uz-bekistanka.

U odsustvu zakona i jasne procedure, i dalje postoji velika mogu}nost vra}anjatraìlaca azila na teritoriju gde bi bili izloèni progonu (refoulement). U 2005. nakon do-no{enja okvirnog zakona na nivou dràvne zajdnice, u Srbiji i Crnoj Gori gotovo da ni-je bilo pomaka u vezi sa izgradnjom pravnog i institucionalnog okvira azilantske za{tite.Ni Srbija ni Crna Gora i dalje nemaju detaljne zakone o azilu u skladu s me|unarodnimstandardima, prate}e institucije, odgovaraju}u infrastrukturu (pre svega centre za prihvatazilanata) i obu~eno osoblje. Sa stanovi{ta obaveza koje na{a zemlja ima u me|unarod-noj za{titi izbeglica na osnovu Konvencije o statusu izbeglice i Evropske konvencije oljudskim pravima, takvo stanje je neprihvatljivo i zahteva hitno re{avanje.

Preporuke

� Vlasti Srbije i Crne Gore treba {to pre da usvoje sveobuhvatne zakone o azilu uskladu sa me|unarodnim i evropskim standardima. Treba eliminisati mogu}nostvra}anja azilanta na teritoriju gde bi mogao da bude izloèn progonu (refoule-ment);

� Treba uspostaviti prate}e institucije, centre za prihvat azilanata, formirati dràv-na tela i stru~ne slu`be koje bi preuzele ulogu koju sada ima UNHCR u za{tititraìlaca azila.

6. Trgovina ljudima i krijum~arenje ljudi

Trgovina ljudima, decom, mu{karcima i ènama u cilju prisilne prostitucije, rada,pro{nje ili va|enja i prodaje ljudskih organa, za Srbiju, Crnu Goru i Kosovo predstavljazna~ajan problem. Srbija i Crna Gora i Kosovo su podru~ja porekla, tranzita i krajnjegodredi{ta `rtava trgovine ljudima, sa uve}anim rizikom da gra|ani SCG i Kosova posta-nu `rtve trafikinga.

Podaci kojima raspolaè NVO ASTRA nesumnjivo ukazuju na to da ve} nekolikogodina me|u `rtvama trgovine ljudima dominiraju dràvljani/ke SCG. ,,U 71,11 odsto(96) slu~ajeva radilo se o dràvljanima/kama Srbije. Stranih dràvljanki/na bilo je 39(28,89 odsto) i to iz Ukrajine (10), Moldavije (9), Rumunije (7), Ma|arske (4), Bugarske(3), Francuske (2), i po jedna dràvljanka/nin Hrvatske, BiH, Albanije i Iraka.

U 2005. prihvatili{te za `rtve trgovine ljudima Crnogorskog ènskog lobija primi-lo je 28 `rtava, 13 punoletnih èna, 7 maloletnih, 4 mu{karca iz Banglade{a (krijum~are-nje) i 4 maloletna lica iz Rumunije (prisilno pro{enje). U januaru 2006. u prihvatili{te sustigle tri nove `rtve: dve iz Ukrajine i jedna iz Crne Gore, a trenutno se u prihvatili{tu na-laze 4 ène. Prema podacima dobijenim od nacionalnog koordinatora za borbu protiv tr-govine ljudima, prose~an period boravka u skloni{tu je 28 dana. Prose~na starost `rtve je23 godine, a kre}e se u rasponu od 13 do 37 godina. Specijalni tim MUP Crne Gore, odaprila 2004. kada je formiran, podneo je 11 krivi~nih prijava protiv 25 izvr{ilaca krivi~-nog dela trgovine ljudima za dela gde je bilo 17 `rtava trgovine.

21

Podaci IOM, odnosno Izve{taj Jedinice za borbu protiv trgovine ljudima na Koso-vu (od februara 2000. do juna 2005), navode da su oni tokom ovog perioda imali 474 ko-risnika (`rtve). Od toga 214 èna su bile iz Moldavije, 89 iz Rumunije, 58 iz Ukrajine,28 iz Bugarske, 24 iz Albanije, 53 sa Kosova, 3 iz Rusije, 3 iz Srbije, jedna iz Slova~kei jedna iz Nigerije.

Preporuke

� U Srbiji bi trebalo usvojiti Nacionalni plan akcije za borbu protiv trgovine lju-dima.

� Na prostoru Kosova neophodno je usvajanje svih neophodnih prate}ih dokume-nata i podzakonskih akata radi realizacije akcionog plana za borbu protiv trgo-vine ljudima, to jest vo|enja konkretnih akcija policije protiv organizovanogkriminala.

� U Srbiji (uklju~uju}i Kosovo) i Crnoj Gori neophodno je uspostaviti sistem pri-hvatili{ta koji }e imati svu neophodnu infrastrukturu i finasijsku podr{ku nadle-`nih dràvnih organa.

� U saradnji sa civilnim dru{tvom, Vlada Srbije, Crne Gore i Privremene institu-cije na Kosovu treba da uspostave sistem besplatne pravne pomo}i `rtvama tr-govine ljudima, s posebim akcentom na pomo} `rtvama u postupcima za nakna-du {tete

22

Trajna re{enja 1996 – 2005 po zemlji porekla (pribliàn broj)Izvor: UNHCR

Zemlja poreklaUkupno

Bosna i Hercegovina Hrvatska

1996 251.000 297.000 548.000

Trajnore{enje

Dobrovoljnarepatrijacija

Uz pomo}UNHCR-a

6.100 Dobrovoljnarepatrijacija

Uz pomo}UNHCR-a

13.200 19.300

Spontano 60.000 Spontano 54.400 114.400

Preseljenje preko UNHCR-a 9.000 Preseljenje preko UNHCR-a 13.000 22.000

Lokalna integracija/naturalizacija

42.000Lokalna integracija/

naturalizacija74.000 116.000

*Odlu~ili da se ne registrujuna registraciji iz 2004/2005

87.000*Odlu~ili da se ne registrujuna registraciji iz 2004/2005

42.000 129.000

2005 46.900 100.400 147.300

*Pretpostavlja se da su lica iz ove kategorije prona{la neku vrstu trajnog re{enja jer suodlu~ili da se ne registruju 2004/2005. Ne postoje dalji podaci za ovu kategoriju.

II IIZZBBEEGGLLIICCEE IIZZ HHRRVVAATTSSKKEE II BBOOSSNNEE

II HHEERRCCEEGGOOVVIINNEE

Komesarijat za izbeglice i UNHCR izdali su 3. marta 2006. zajedni~ko saop{tenjeu kome se kaè da se registraciji odazvalo 141.680 izbeglica, a da je potvr|en status za106.931 lice. Od tog broja 73,47 odsto (78.562) izbeglica je iz Republike Hrvatske, 26,38odsto (28.209) iz Bosne i Hercegovine dok je 0,15 odsto (160) iz drugih republika biv{eJugoslavije.13

Prema podacima UNHCR14 od 1. novembra 2005. godine, na teritoriji Srbije (bezKosova) bilo je 139.195 izbeglica.15 U Crnoj Gori nalazio se 8.431 izbeglica – 6.103 izBosne i Hercegovine i 2.328 iz Hrvatske.

Broj izbeglica od 1996. godine, kada ih je registrovano 551.000, smanjio se skoro~etiri puta, kao rezultat procesa povratka u Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, integracije ulokalnu sredinu u Srbiji ili preseljenja u tre}u zemlju.16 Smanjenje broja izbeglih ne zna-~i nu`no ispunjenje dugoro~nih re{enja, jer na primeru Hrvatske i Bosne i Hercegovinemoè se videti da te{ka ekonomska situacija ili diskriminatorna praksa protiv pripadnikamanjina ~ine povratak izbeglih te{kim ili neodrìvim, a njihova deregistracija u Srbiji i Cr-noj Gori moè da zna~i da su iz izbegli~kog samo pre{li u lokalno siroma{no stanovni{tvo.

Integracija je zna~ajna ne samo za izbegle koji traè trajni boravak u SCG ve}isto tako i za izbeglice koji treba da oja~aju svoje ekonomske, obrazovne, kulturne i so-cijalne kapacitete da bi se uspe{no vratili i reintegrisali u zemlje porekla (za vi{e detalja,pogledati Godi{nji izve{taj Grupe 484 za 2004. godinu). Isto tako, zamena imovine i ku-}a u zemlji porekla za nov~ana sredstva je veoma va`na za pobolj{anje ekonomskog po-

23

13 Komesarijat za izbeglice i UNHCR, zajedni~ko saop{tenje za javnost, 3. mart 2006.14 UNHCR, Refugees in Serbia and Montenegro (other than Kosovo) by Country of Origin and Current Place

of Asylum (as at 01 November 2005), Belgrade, November 2005.15 Broj registrovanih izbeglica u poslednjem popisu u Srbiji jo{ bi se vi{e smanjio da je Komesarijat za izbe-

glice prihvatio predlog UNHCR da dokaz o dràvljanstvu prihvati kao osnovu za ukidanje izbegli~kog sta-tusa (odnosno da doda jo{ dva pitanja u upitnik: da li se osoba prijavila za dràvljanstvo i da li je dobila do-kaz o dràvljanstvu). Stav Komesarijata je da je dovoljno samo pitanje da li je osoba dobila li~nu kartu. Po-sledica ovakvog stava je da je veliki broj osoba zadrào izbegli~ki status zbog toga {to se on ne gubi stica-njem dràvljanstva, ve} va|enjem li~ne karte.

16 Oko 50.000 izbeglica s prostora biv{e Jugoslavije oti{lo je u tre}e zemlje – uglavnom SAD i Kanadu. UN-HCR je asistirao u preseljenju 22.000 ljudi (9.000 izbeglica iz BiH i 13.000 iz Hrvatske). Taj program je predga{enjem, i u 2005. samo 37 osoba je preseljeno u tre}e zemlje (radi se o najranjivijim izbeglicama – `rtva-ma torture, silovanja, somohranim majkama itd.).

loàja izbeglica u Srbiji i Crnoj Gori, za njihovu samostalnost i mogu}nosti da slobodnobiraju izme|u povratka i reintegracije.

U 2004. i 2005. godini do{lo je do pomaka ka trajnom re{avanju problema izbe-glica sa prostora biv{e Jugoslavije. Pokrenuta je regionalna inicijativa za povratak ili in-tegraciju izbeglica „Mapa puta“ u kojoj u~estvuju Srbija i Crna Gora, Bosna i Hercego-vina i Hrvatska. U Srbiji, i pored brojnih te{ko}a, u saradnji sa stranim donatorima i part-nerskim organizacijama, vlasti su nastavile sa implementacijom Nacionalne strategija zare{avanje problema izbeglica i raseljenih, ponudiv{i projekte integracije izbeglicama pu-tem prijema u dràvljanstvo17, stambenih i dohodovnih projekata. I dalje je velik dopri-nos me|unarodnih i lokalnih nevladinih organizacija koje izbeglicama pruàju pomo} iasistenciju i pri povratku, i pri uklju~enju u lokalnu zajednicu.

Nacionalna strategija za re{avanje problema izbeglica Republike Srbije usvojenaje 2002. godine (uz pomo} UNHCR, UNDP i UNOCHA) i obuhvata mere za povratakili integraciju izbeglica na osnovu njihovog slobodnog opredeljenja. Strategija se uglav-nom oslanja na o~ekivanja od me|unarodnih donatora, a institucionalnu osnovu za nje-no sprovo|enje predstavlja Komesarijat za izbeglice Srbije. U nameri da pospe{i integra-ciju izbeglica, Vlada Republike Srbije formirala je u septembru 2004. godine Komisijuza koordinaciju procesa trajne integracije izbeglica.

Izbeglice i raseljeni uklju~eni su kao posebno ranjive grupe u Strategiju za sma-njenje siroma{tva (SSS) koju je Vlada Srbije usvojila u oktobru 2003. godine. „Strategi-je se dopunjuju tako {to je Strategija za smanjenje siroma{tva op{ta strategija za reformuzemlje i njene ekonomije s posebnim ciljevima za smanjenje siroma{tva (za celu popu-laciju), a Nacionalna strategija je komplementarna sa SSS u pronalaènju trajnih re{enjaza probleme izbeglica i raseljenih.”18 Uprkos naporima Vlade Republike Srbije da spro-vede Strategiju za smanjenje siroma{tva jo{ uvek nema zna~ajnih pokazatelja smanjenjasiroma{tva me|u izbeglim i raseljenim licima.

24

17 Prema podacima Komesarijata za izbeglice Srbije do sada je 207.000 izbeglica iz Bosne i Hercegovine i Hr-vatske uzelo dràvljanstvo Srbije i Crne Gore.

18 E. Multanen, Grupa 484, Adekvatno uklju~ivanje izbeglica i raseljenih lica u Strategiju za smanjenje siro-ma{tva, 2003.

19 SPH/CES MECON, Siroma{tvo u Srbiji, jun 2001.20 Prema podacima iz Crne Gore, 60 odsto Roma (raseljenih, izbeglica i rezidenata) i 48 interno raseljenih lica

koja su neromi ìve ispod linije siroma{tva. To zna~i da 54 odsto (8.945) raseljenih tamo danas ìvi u siroma-{tvu. Ako se uzme isti prag siroma{tva koji se koristi u Crnoj Gori, onda bi ukupan broj raseljenih koji ìve usiroma{tvu u Srbiji iznosio 103.318 (MKCK, Situacija interno raseljenih lica u Srbiji i Crnoj Gori, maj 2005).

Istraìvanje o ìvotnom standardu na kome se zasniva Strategija zasmanjenje siroma{tva odre|uje procenat siroma{nih u ukupnoj popula-ciji na 10,6 odsto, ali samo malo pomeranje definisane linije siroma{tvapove}ava procenat siroma{nih na 20 odsto. To istraìvanje, me|utim,nije adekvatno uzelo u obzir populacije interno raseljenih lica i izbegli-ca. Istraìvanja koja su radili WFP/CES MECON 2000. godine19 uka-zala su da je proporcija siroma{nih me|u izbeglim licima dvostruko ve-}a nego u ukupnoj populaciji, i da je 25 odsto izbeglica i raseljenih ì-velo na liniji siroma{tva ili ispod nje.20

Osnovni problem za integraciju izbeglica je postoje}i pravni okvir koji se temeljina ste~enim pravima, a ona proizilaze iz prava boravka na nekoj teritoriji. Zakonski okvirne uzima u obzir ni specifi~nu ugroènost izbeglica i raseljenih. Sloboda kretanja je po-stoje}im zakonom vezana za institut vlasni{tva, odnosno ljudi koji nemaju pravni osnovza stanovanje u smislu poseda ili zakupa imovine ne mogu da prijave prebivali{te ili bo-ravi{te. Neodgovaraju}i pravni okvir u praksi dovodi do toga da op{tina nastoji da prekozakonskih regulativa stvori prepreke za npr. dobijanje socijalne pomo}i preko centara zasocijalni rad. Neke op{tine postavljaju uslove od {est meseci boravka na njenoj teritorijiza ispla}ivanje socijalne pomo}i.21 Uslovi ìvota i pristup pravima i izbeglica i raseljnihumnogome zavise od mesta raseljenja, odnosno izbegli{tva. Regionalne razlike trebauzeti u obzir, jer se mnoge izbeglice i raseljeni nalaze u op{tinama u ju`noj i jugoisto~-noj Srbiji koje su te{ko pogo|ene op{tim siroma{tvom. Te op{tine potpuno su nevoljneda vode posebnu brigu o siroma{nim prido{licama, jer za to nemaju ni finansije, ni me-nadèrske sposobnosti. Najbolje rezultate pokazuju najbogatije op{tine u Vojvodini. Ne-re{en je i problem biv{ih izbeglica, onih koji su godinama ranije izgubili izbegli~ki sta-tus. Iako je stav Komesarijata za izbeglice da i ti ljudi treba da budu uklju~eni u teku}eprograme integracije, to se u praksi ne de{ava.

Stambeni programi su najvi{e podràvani od me|unarodne zajednice. UNHCR, UNHABITAT, INTERSOS i druge strane i me|unarodne organizacije, u okviru razli~itih pro-jekata, finansirale su izgradnju stambenih jedinica za izbeglice, otkup seoskih doma}insta-va i dodelu gra|evinskog materijala. Evropska agencija za rekonstrukciju (EAR) obezbe-dila je zna~ajna sredstva za nekoliko programa podr{ke: za repatrijaciju i reintegraciju iz-beglih i raseljenih, Nacionalnu strategiju za re{avanje problema izbeglih i raseljenih krozpodr{ku programa zatvaranja kolektivnih centara, unapre|enje individualnih uslova ìvo-ta izbeglica i raseljenih lica i podizanje institucionalnih kapaciteta. O~ekuje se i kredit Raz-vojne banke Saveta Evrope od 20 miliona evra. Sredstva }e uglavnom biti namenjena zaizgradnju stanova za izbeglice, a jedan deo bi}e namenjen za otkup seoskih doma}instava.Brojne me|unarodne organizacije sprovodile su i programe usmerene na pomo} pri zapo-{ljavanju i na podsticanje samostalne ekonomske aktivnosti. Sprovo|enje svih ovih inici-jativa oteàvaju mnogi problemi usled sloènih zakonskih regulativa za izgradnju stambe-nog prostora, zbog nepostojanja zakona o socijalnom stanovanju i mikrokreditiranju itd.

25

21 Izvor: Misija OEBS u Srbiji i Crnoj Gori.22 Slu`beni glasnik RS, br. 18/92.

U 2005. godini Komesarijat je angaòvao grupu stru~njaka koja bi, ra-di stvaranja uslova za integraciju izbeglica, trebalo da predloì amand-mane na postoje}i Zakon o izbeglicama iz 1992. godine22. Na taj na~inbi se uspostavili zakonski okviri i mehanizmi za integraciju izbeglica –implementaciju raznih programa, na~in re{avanja stambenih problema,dràvne pomo}i itd.

Dràva je delom i iz budètskih sredstava finansirala programe stambenog zbri-njavanja, ali nije u mogu}nosti da obezbedi nova radna mesta na ve} prenapregnutom tr-ì{tu rada. Tako|e, bez bliske saradnje sa zemljama porekla izbeglica, Hrvatskom i Bo-snom i Hercegovinom, nemogu}e je uspe{no re{iti njihova pitanja. Efikasan povra}ajimovine, pre svega u Hrvatskoj, nuàn je da bi izbeglice bile materijalno zbrinute ne sa-mo u slu~aju povratka, ve} i ukoliko èle da se integri{u u Srbiji.

U 2004. godini misije UNHCR, OEBS i Evropske komisije u Srbiji i Crnoj Gori,Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini pokrenule su regionalnu inicijativu Mapa puta (RoadMap) u cilju unapre|enja odrìvog re{enja, povratka ili integracije, i zatvaranja dosijeaizbeglica do kraja 2006. godine. U Sarajevu, na trilateralnom sastanku na ministarskomnivou 31. januara 2005. potpisana je Sarajevska deklaracija. Na osnovu te deklaracijesvaka zemlja treba da usvoji akcioni plan, a svi planovi bi se potom spojili u zajedni~kumatricu sa zadacima i rokovima. Dràve regiona treba da ponude uslove na osnovu ko-jih }e izbeglice mo}i slobodno da odlu~e o integraciji ili povratku. Prema podacima izKomesarijata za izbeglice Srbije do{lo je do zastoja u sprovo|enju planova. Do sada sudefinisana dva poglavlja zajedni~ke matrice: poglavlje zajedni~ke aktuelne statistike ipoglavlje o pristupu pravima, kao pojedina~ne mape puta. Odlu~eno je da BiH bude ko-ordinator, a me|unarodne organizacije treba da dostave informacije i komentare za poje-dina~ne mape puta. Kao i u slu~aju implementacije Nacionalne strategije za izbeglice iraseljene, i u projektu Mape puta postavlja se pitanje nadle`nosti institucija.

26

Tabela 2: Izbeglice u Srbiji – starosna i rodna struktura23

Godine starosti M % @ % Ukupno %

00-04 617 0.44% 615 0.44% 1,232 0.89%

05-17 8,546 6.14% 7,856 5.64% 16,402 11.78%

18-59 42,148 30.28% 39,006 28.02% 81,154 58.30%

Preko 60 15,562 11.18% 24,845 17.85% 40,407 29.03%

Ukupno 66,873 48.04% 72,322 51.96% 139,195 100.00%

Zemlja porekla

Bosna i Hercegovina 40,818Hrvatska 98,377

UKUPNO 139,195

Tabela 1: Broj izbeglica izBosne i Hercegovine.

Izvor: UNHCR, novembar 2005.

23 UNHCR, Refugees and IDPs in Serbia and Montenegro as of 1st November 2005 – Breakdown by Gen-der/Age, Belgrade, November 2005.

1. DeregistracijaStatusna prava – izbegli~ka legitimacija

Izbeglice iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske koje su dobile taj status na osnovuZakona o izbeglicama iz 1992. godine u Srbiji imaju slede}a prava: pravo na rad (kojepodrazumeva otvaranje radne knjiìce na osnovu izbegli~ke legitimacije), pravo nazdravstvenu za{titu, mogu}nost sme{taja u kolektivnim centrima, pravo na mese~nu mar-kicu za gradski prevoz (koja se koristi uz izbegli~ku legitimaciju), pravo na otvaranje ra-~una u ve}ini doma}ih banaka, pravo na obrazovanje. Izbegli~ka legitimacija je doku-ment koji zamenjuje li~nu kartu i izbeglice je koriste na teritoriji Srbije, ali i prilikom pre-laska me|udràvne granice izme|u Srbije i Bosne i Hercegovine.

Deregistracija izbeglica nije zavr{ena do kraja februara 2006. godine. Bitan pro-blem je {to teku}u deregistraciju ne prati prelazni period – dok izbeglice ne ostvare traj-no re{enje (vrate imovinu u posed ili obezbede sme{taj u zemlji porekla). Komesarijat zaizbeglice ukida status i ljudima koji su u Hrvatskoj obnovili ku}e, ali iz odre|enih razlo-ga ne mogu zaista tu da ìve. Tako|e, ukidanjem izbegli~kog statusa nakon poslednjegpopisa bi}e pre svega pogo|ene starije izbeglice, koje }e izgubiti pravo na besplatnuzdravstvenu za{titu, jer imaju li~nu kartu, prijavu prebivali{ta u Hrvatskoj. Ukoliko se, sdruge strane, odreknu hrvatske li~ne karte, izgubi}e pravo na program obnove i na mno-ga druga prava u Hrvatskoj. Ovo je izbor izme|u dve lo{e stvari, i za sada ne postoji ni-kavo re{enje za nastalu situaciju, niti se o takvim posledicama mislilo prilikom ukidanjastatusa izbeglice.24

U vezi sa deregistracijom izbeglica, nevladine organizacije koje pruàju pravnupomo} izbeglicama i raseljenima, kao {to je Praxis, podnose i àlbe zbog ukidanja izbe-gli~kog statusa. Ljudi naj~e{}e strepe da }e s gubitkom tog statusa izgubiti zdravstvenoosiguranje ili sme{taj u kolektivnim cetrima. Osnov za àlbu je taj {to su odluke naj~e-{}e neobrazloène, a de{avaju se i brojne gre{ke. Neki se nisu odazvali na popis izbegli-ca 2001. godine ili im je ime tada pogre{no upisano, te su po tom osnovu sada izgubiliizbegli~ki status.25

Deregistracija, tako|e, onemogu}ava odnosno oteàva pristup dràvljanstvu izbe-glicama koje su deregistrovane, odnosno onima koji se nisu ni registrovali, jer se njimadràvljanstvo nudi kao strancima.26 Postoje primeri da policija u pojedinim op{tinama nepriznaje staru izbegli~ku legitimaciju, iako bi ona trebalo da vaì dok se druga~ije ne ob-javi u Slu`benom glasniku.27

27

24 Izvor: Mreà pravnih kancelarija NHLO.25 Izvor: Praxis.26 To zna~i da ne prolaze ubrzanu proceduru kao izbeglice sa prostora biv{e Jugoslavije, prema ~lanu 23 Zako-

na o dràvljanstvu (Slu`beni glasnik RS br. 135/04), ve} moraju da pro|u proceduru kao „obi~ni stranci“ (iz-gubili su izbegli~ki status, a ne mogu vi{e da konkuri{u za dràvljanstvo kao izbeglice iz dràva biv{e Jugo-slavije).

27 Izvor: Grupa 484.

2. Pravo na povratak i programi reintegracije

Kao {to je ve} re~eno, primetno je pobolj{anje u regionalnoj saradnji – regionalnaministarska konferencija je odràna u Sarajevu, 31. januara 2005. godine. Ministri izBiH, SCG i Hrvatske usvojili su na konferenciji Zajedni~ku deklaraciju u vezi s proble-mima izbeglica na regionalnom nivou. Radna grupa koja je osnovana da bi pomogla re-gionalni proces imala je uspeha u re{avanju tehni~kih pitanja: me|utim, „mape puta“ ni-su zavr{ene na vreme. Ideja da 2006. godina bude rok za re{avanje svih pitanja u vezi saizbeglicama sve je manje realna. Sarajevska deklaracija, ipak, predstavlja jedinstvenupriliku za re{avanje pitanja ne samo u vezi sa povratkom izbeglica, ve} i s lokalnom in-tegracijom. Posle vi{e od deset godina, kako je zaklju~ila Evropska komisija, izbegli~kidosijei bi mogli da budu zauvek zatvoreni.28

Me|utim, neke nevladine organizacije imaju izuzetno kriti~ke stavove prema pro-cesu izrade i sprovo|enja „Mape puta“. Prema Srpskom demokratskom forumu (SDF)Hrvatske29, glavni nedostaci hrvatske „Mape puta“ su slede}i:

� Ne predvi|a izmene zakona i propisa koji u zna~ajnoj meri onemogu}avaju po-vratak izbeglica;

� Zanemaruje dono{enje politi~kih, administrativnih i budètskih mera nu`nih zaodrìvi povratak i reintegraciju povratnika;

� Mnoge planirane aktivnosti su nerealne (npr. dovr{enje povra}aja zauzete imo-vine u 2005) ili zapravo destimuli{u povratak (u 2006. planira se tek 1.000 stam-benih zbrinjavanja, a dosad je podneseno 3.628 zahteva i o~ekuje se jo{ 6.000-7.000 novih);

� Neki izuzetno va`ni planovi ne postoje - ciljevi, implemetacija i budèt za 2006;

� Predvi|ene mere (pogotovo one {to se ti~u stambenog zbrinjavanja i povra}ajaimovine) zanemaruju Ugovor o sukcesiji, Anex G, koje su dràve nasledniceSFRJ sklopile 2001. u Be~u, a Republika Hrvatska ratifikovala 2004.

2.1. Pravni i institucionalni okvir i praksa u vezi s povratkomizbeglica u BiH

Povratak u BiH se nastavlja po bilateralnom ugovoru sa SCG iz 2003. godine. Kao{to je navedeno u na{em Godi{njem izve{taju o ljudskim pravima za 2004. godinu, u BiHse imovinska pitanja uveliko re{avaju; me|utim, fizi~ka, ekonomska i socijalna sigurnosti dalje ostaju otvorene. Povratnici u mestima gde ~ine etni~ku manjinu, suo~avaju se sadiskriminacijom pri zapo{ljavanju u javnom i privatnom sektoru.30 Postojanje jednona-cionalnih {kola u nekim delovima BiH predstavlja kr{enje prava na obrazovanje. Nesta-

28

28 European Commission, Progress Report Croatia, November 2005.29 SDF, „Road Map“ - Analysis of GoC Document on Resolution of Refugee Issue, September 2005.30 Amnesty International, Bosnia and Herzegovina, Behind closed gates: ethnic discrimination in employment,

AI Index: EUR 63/001/2006, January 26, 2006, p. 8.

bilnost i proizvoljnost je prisutna i u pristupu socijanoj pomo}i, zbog nepostojanja do-slednih pravila u penzionom i zdravstvenom osiguranju.

Osim u nekoliko regija u Republici Srpskoj (Prijedor, Doboj, Janja) i Federaciji(Drvar, Bugojno, Stolac), broj izbeglica i raseljenih koji su se vratili u BiH, prema oceniHelsin{kog odbora je suvi{e mali da bi se neutralisale posledice etni~kog ~i{}enja za vre-me rata. Prema podacima UNHCR, ne{to vi{e od milion – od ukupno preko dva miliona– prisilno raseljenih osoba vratilo se u svoje domove do kraja septembra 2005. godine.Od tog broja, 453.464 osoba se navodno vratilo u op{tine gde sada ~ine etni~ku manjinu(takozvani “manjinski povratak”). Me|utim, to nije pravi broj manjinskih povrataka, jerprema terenskom istraìvanju Helsin{kog odbora za ljudska prava u Bosni i Hercegovi-ni, manje od pola onih kojima je vra}ena imovina i koji su se registrovali kao povratni-ci zapravo ìvi u posleratnom mestu boravka31.

Podaci o povratku su posebno obeshrabruju}i za 2005. godinu. U periodu od ja-nuara do kraja septembra, UNHCR je zabeleìo 5.059 manjinskih povrataka, {to je dva-naest puta manje u pore|enju sa istim periodom u 2002. godini.32 Napadi i maltretiranjepovratnika, slabi izgledi za zapo{ljavanje, nedovoljna sredstva za obnovu uni{tene imo-vine, kao i prepreke pri zadovoljavanju osnovnih socijalnih i ekonomskih potreba pred-stavljaju prepreku uspe{nom procesu povratka.

U februaru 2005. godine Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije (ECRI)objavila je izve{taj u kome je kritikovala politi~ke partije s nacionalisti~kim programimau BiH kao odgovorne za „ozbiljne probleme u vezi sa rasizmom“, kao „odgovorne za ra-snu (i etni~ku i versku) diskriminaciju i segregaciju“. Takve „etni~ki pristrasne stranke“,kako je ocenjeno u izve{taju, odgovorne su i „za ugroàvanje ostvarivanja prava i mo-gu}nosti na op{tinskom i dràvnom nivou svih onih koji ne pripadaju dominantnim et-ni~kim zajednicama“.33 Diskriminacija zasnovana na etni~kom poreklu prakti~no spre-~ava zapo{ljavanje, adekvatno obrazovanje, odgovaraju}u zdravstvenu i socijalu za{titui pravo na penziju.

Ipak, najve}a prepreka odrìvom povratku jeste li{avanje prava na rad. Ve}inapovratnika spada u kategoriju siroma{nih. Diskriminacija je bez izuzetka prisutna kadaje u pitanju zapo{ljavanje povratnika u op{tinama, javnim institucijama i preduze}ima.Ne po{tuje se ustavni amandman koji predvi|a proporcionalnu etni~ku zastupljenost usvim javnim organima vlasti, uklju~uju}i i sudove. Prema ustavnom amandmanu, takvaproporcionalna zastupljenost je zasnovana na popisu stanovni{tva iz 1991. godine. Iakose bezbednost povratnika i njihove imovine popravila u 2005. godini, jo{ uvek su prisut-ni napadi na nacionalne i verske objekte, a bilo je i fizi~kih sukoba i uni{tavanja imovi-ne povratnika.34

29

31 Helsin{ki odbor za ljudska prava u Bosni i Hercegovini, Izve{taj o ljudskim pravima u Bosni i Hercegovini(analiza za period januar-decembar 2005), januar 2006.

32 Human Rights Watch, Country Summary for Bosnia and Herzegovina, January 2006.33 Ibid.34 Helsin{ki odbor za ljudska prava u Bosni i Hercegovini, Izve{taj o ljudskim pravima u Bosni i Hercegovini

(analiza za period januar – decembar 2005), januar 2006.

2.1.1. Pravo na imovinu i povra}aj imovine

Kao {to je navedeno u na{em izve{taju za 2004. godinu, povra}aj imovine u BiHje postignut u gotovo svim slu~ajevima i veoma mali broj sporova je ostao nere{en;me|utim, veliki broj ku}a i stanova treba da bude popravljen i obnovljen.35 Prema iz-ve{taju Helsin{kog odbora za ljudska prava, u toku 2005. godine lokalne vlasti u mno-gim sredinama su nastavile da opstrui{u povratak i nisu sprovodile odluke o povra}a-ju imovine36.

U Bosni i Hercegovini ne postoji dr`avni mehanizam koji bi omogu}io povratni-cima podno{enje zahteva za rekonstrukciju imovine. Programe rekonstrukciju imovinefinansiraju donatori na nivou op{tine ili kantona. Zbog toga neke me|unarodne organi-zacije, kao {to je UNHCR, poku{avaju da uspostave bolju koordinaciju me|u programi-ma povra}aja imovine, koja bi omogu}ila izbeglicama iz Srbija i Crne Gore bolji pristupovoj vrsti pomo}i.

2.1.1 a Obnova imovine

[to se ti~e Bosne i Hercegovine, najve}i problem je te{ka ekonomska situacija inedostatak sredstava za obnovu ku}a. Sve re|i strani donatori za obnovu postavljajuuslov da osoba boravi na podru~ju gde treba da joj se obnovi imovina, kao i to da ku}ane sme da bude potpuno uni{tena. Izbeglice koje su pretrpele totalnu {tetu odlu~uju se daprodaju to {to imaju, mada i za takve kupovine koje se uglavnom obavljaju po nacional-nom klju~u (pripadnik ve}ine kupuje od pripadnika manjine) ima veoma malo intereso-vanja – malo ko je zainteresovan za zemlju sa uni{tenom ku}om.37 Kada se ku}e obno-ve, manjinski povratnici se suo~avaju sa daljim neopravdanim odlaganjima prilikom pri-klju~ivanja njihovih ku}a na vodovodnu i elektri~nu mre`u.38

30

35 UNGA, “The report of the Representative of the Secretary-General on the human rights of internally displa-ced persons, Walter Kälin, submitted in accordance with General Assembly resolution 58/177 and Commis-sion on Human Rights resolution 2005/46” A/60/338, 7 September 2005, para. 23.

36 Helsin{ki odbor za ljudska prava u Bosni i Hercegovini, Izve{taj o ljudskim pravima u Bosni i Hercegovini(analiza za period januar – decembar 2005), januar 2006.

37 Grupa 484, Izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine i interno raseljena lica sa Kosova u Srbiji: Siro-ma{tvo i pristup pravima, dokument pripremljen za konferenciju Zaboravljena kriza?, oktobar 2005. godi-ne, str. 17.

38 UNITED NATIONS NEWS CENTRE, “Human rights obstacles still remain for displaced people in Bosnia– Unofficial“, — >http://www.un.org/apps/news/story.asp?NewsID=14623&Cr=Bosnia&Cr1=< June 16,2005.

2.1.1 b Stanarska prava

Posebni problemi postoje u vezi sa stanovima koji su bili u vlasni{tvu biv{e Jugo-slovenske armije. Ti stanovi nisu vra}eni predratnim vlasnicima. Nakon {to je Ustavnisud doneo odluku da vojni stanovi ostaju federaciji, jedina mogu}nost za biv{e nosiocestanarskih prava nad vojnim stanovima ostaje Evropski sud za ljudska prava u Strazbu-ru.39 Situacija se nije promenila od na{eg izve{taja za 2004. godinu.

2.1.2. Ostali preduslovi za reintegraciju povratnikaSigurnost i bezbednost

Tamo gde vlasti ignori{u bezbednost povratnika, ili pak deluju protiv jednake za-{tite, povratnici ne mogu da imaju ose}aj bezbednosti i sigurnosti. Kao {to je izjavio Vol-ter Kalin, predstavnik generalnog sekretara UN za ljudska prava interno raseljenih lica,“provokativna upotreba nacionalnih i verskih simbola nekih lokalnih vlasti doprinose dase povratnici ne ose}aju dobrodo{lim“.41 Kao i 2004. godine, povratnici se jo{ uvek su-

31

39 Grupa 484, Izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine i interno raseljena lica sa Kosova u Srbiji: Siroma{tvoi pristup pravima, dokumant pripremljen za konferenciju Zaboravljena kriza?, oktobar 2005. godine, str. 17.

40 UNITED NATIONS NEWS CENTRE, “Human rights obstacles still remain for displaced people in Bosnia –Unofficial“, — >http://www.un.org/apps/news/story.asp?NewsID=14623&Cr=Bosnia&Cr1=< June 16, 2005.

41 United Nations News Centre, “Human rights obstacles still remain for displaced people in Bosnia – Unoffi-cial“, — >http://www.un.org/apps/news/story.asp?NewsID=14623&Cr=Bosnia&Cr1=< June 16, 2005.

Jedan od u~estalijih oblika opstrukcije ilustruje primer hrvatskih po-vratnika u Op{tinu Derventa, koji ve} {estu godinu ~ekaju obnovu ni-skonaponske elektromreè do njihovih ku}a. Re~ je o 150 doma}insta-va. Na podru~ju Ustipra~e 20 posto povratni~kih ku}a tako|e je u mra-ku, a takvih ima i u Op{tini Zvornik, Vi{egrad, Sanski Most, Glamo~ i{irom BiH. Sli~no je sa vodosnabdevanjem, putnom mreòm, a poseb-no mogu}nostima ostvarivanja prava na zdravstvenu i socijalnu za{tituili obrazovanje. Neusagla{eni sistemi u oblasti zdravstva, penzionihfondova, postojanje razli~itih {kolskih programa, razli~itost entitetskihi kantonalnih zakona, ogroman broj podzakonskih odluka i propisa do-vodi povratnike na svim prostorima u diskrimini{u}i poloàj. (Helsin-{ki odbor za ljudska prava u Bosni i Hercegovini, Izve{taj o stanju ljud-skih prava u Bosni i Hercegovini (analize za period januar – decembar2005. godine), januar 2006.)

„Ti problemi su tako|e vaàn razlog {to se broj povratnika smanjuje jerspre~avaju lica koja su jo{ raseljena da se vrate svojim domovima.“40

o~avaju sa bezbednosnim problemima, kako u vezi sa konstantnom mogu}no{}u da suoptuèni i osu|eni u odsustvu za zlo~ine po~injene za vreme i ubrzo posle rata, tako izbog stalnog odsustva policijske za{tite. Povratnici navode da je lokalna policija ~estospora u reagovanju na incidente u kojima su povratnici `rtve i da je veoma mali broj ta-kvih incidenata re{en odgovaraju}im kaznama ili otkrivanjem po~inilaca.42 „@ene, po-sebno one koje izdràvaju porodicu, i traumatizovane `rtve rata su u naro~ito nepovolj-nom poloàju.“43

2.1.3. Zaklju~ci

U periodu izme|u januara i kraja septembra 2005. godine, UNHCR je registrovao5.059 manjinskih povrataka u BiH, dvanaest puta manje nego u istom periodu 2002. go-dine. Ta godina bila je godina sa najve}im brojem povrataka; posle 2002. godine, brojpovrataka je u stalnom padu.

Neprestano maltretiranje i napadi na povratnike, ekonomske prepreke kao {to suslabi izgledi za zapo{ljavanje u mestima povratka i nedovoljna sredstva za obnovu uni-{tene imovine i dalje ometaju proces povratka.44

Uprkos postoje}im preprekama povratku, BiH se danas smatra “sigurnom ze-mljom porekla“ i prima povratnike iz Zapadne Evrope i Hrvatske.45 Postoji zabrinutostUNHCR da se takvi slu~ajevi apriori odbacuju, pod pretpostavkom ukupnih pobolj{anihuslova u BiH. Dok god neki traìoci azila (u zemljama Zapadne Evrope – prm. prev.) nebudu mogli da se vrate u mesta porekla - zbog njihove zabrinutosti za bezbednost, rani-jih progona, te{kih trauma ili straha od progona od militantnih pojedinaca (kao {to su rat-ni zlo~inci koji su jo{ uvek na slobodi) - postoja}e potreba za pojedina~nim procenamanjihovih tvrdnji.46

2.2. Pravni i institucionalni okvir i praksa u vezi s povratkomizbeglica u Hrvatsku

Izme|u 300.000 i 350.000 hrvatskih Srba napustilo je svoje domove za vreme ra-ta od 1991. do 1995. godine, i oti{lo pre svega u Srbiju i Crnu Goru, ali i u Bosnu i Her-cegovinu. Vlada Hrvatske je obavila registraciju povratnika u septembru 2005, u kojoj jezabeleèno 122.000 povratnika iz Srbije. Udruènja hrvatskih Srba i Misija Organizaci-je za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Hrvatskoj procenili su da je stvarni brojpovratnika znatno manji. Te organizacije zapravo navode da se izme|u 60 i 65 procena-

32

42 United Nations News Centre, “Human rights obstacles still remain for displaced people in Bosnia – Unoffi-cial“, — >http://www.un.org/apps/news/story.asp?NewsID=14623&Cr=Bosnia&Cr1=< June 16, 2005;UNHCR, Update on Conditions for Return to Bosnia and Herzegovina, January 2005, p. 5.

43 United Nations News Centre, “Human rights obstacles still remain for displaced people in Bosnia – Unoffi-cial“, — >http://www.un.org/apps/news/story.asp?NewsID=14623&Cr=Bosnia&Cr1=< June 16, 2005.

44 Human Rights Watch, Country Summary for Bosnia and Herzegovina, January 2006.45 UNHCR, Update on Conditions for Return to Bosnia and Herzegovina, January 2005, p. 7.46 Ibid.

ta registrovanih povratnika vratilo u Srbiju i Crnu Goru ili Bosnu i Hercegovinu poslekratkog boravka u Hrvatskoj. Glavna prepreka uspe{nom povratku jesu organi~ene eko-nomske mogu}nosti s kojima se suo~avaju povratnici koji pripadaju manjinskoj popula-ciji, uklju~uju}i i diskriminaciju pri zapo{ljavanju. Ustavni zakon o pravima manjina, ko-ji je usvojen u decembru 2002. godine, obavezuje dràvu da obezbedi proporcionalnu za-stupljenost manjina u dràvnoj administraciji i pravosu|u, kao i u izvr{nim telima i jedi-nicama lokalne samouprave; ipak, u ve}ini regiona povratka, hrvatski Srbi nisu zastuplje-ni u policiji, pravosu|u ili regionalnim kancelarijama dràvnih ministarstava. Iznena|u-ju}i je podatak da su privatni preduzetnici, koji nisu po zakonu obavezni da zapo{ljava-ju manjine, pokazali ve}u spremnost da zaposle Srbe nego {to je to slu~aj sa dràvnomadministracijom.47

Kao {to je nagla{eno u izve{taju ombudsmana (pu~ki pravobranitelj) za 2004. go-dinu,48 proces povratka i integracije je izuzetno spor. Vlasti, uz podr{ku opozicije i srp-skih manjinskih politi~kih lidera, ulaù napor da bi obezbedile pozitivnu klimu za povra-tak, ali ne uspevaju da re{e najva`nija pitanja kao {to su: spor povra}aj imovine, problemsa biv{im nosiocima stanarskog prava, uni{tavanje napu{tene imovine, zahtevi za nadok-nadu {tete od trenutnih stanara. Izvestan broj incidenata na nacionalnoj osnovi u 2005.godini tako|e bi mogao da ugrozi proces povratka.

33

47 Human Rights Watch, Country Summary for Croatia, January 2006.48 OSCE, Izvje{}e o povratku izbjeglica u Hrvatsku i statusu provedbe sarajevske Ministarske deklaracije iz si-

je~nja 2005. godine o povratku izbjeglica, jul 2005; vidi Ombudsman’s Report for 2004.49 OSCE, Izvje{}e o povratku izbjeglica u Hrvatsku i statusu provedbe sarajevske Ministarske deklaracije iz si-

je~nja 2005. godine o povratku izbjeglica, jul 2005.50 European Commission, Progress Report Croatia, November 2005.

Kako bi se izbegli nedostaci u nacrtu hrvatske „Mape puta“, me|una-rodna zajednica je predloìla slede}e: uvo|enje pravnih lekova zaplja~kanje/uni{tavanje privatne imovine pod upravom dràve i za zah-teve za naknadu vanrednih investicija koje su privermeni korisnici pod-neli protiv vlasnika, regulisanje statusa onih koji jo{ nisu dobili hrvat-sko dràvljanstvo i priznavanje radnog staà ostvarenog na prostorimakoji su kontrolisali Srbi za vreme rata.49 Iako Evropska komisija pri-znaje Hrvatskoj da je postigla napredak, posebno u vezi sa povra}ajemi obnovom imovine, od Vlade se zahteva zna~ajna finansijska i politi~-ka obaveza. „Potrebni su dodatni napori da bi se obezbedili uslovi zaodrìv povratak, me|u ostalima: planirani programi stambenog zbrinja-vanja za biv{e nosioce stanarskih prava; re{avanje prijava za rekon-strukciju; privo|enje kraju trenutnih rekonstrukcija; i {to je najva`nije,angaòvanje lokalnih vlasti u mestima povratka.“50

2.2.1. Pravo na imovinu

2.2.1 a Povra}aj imovine

Prema zakonu iz 1995. godine, u toku prve tri posleratne godine oko 19.500 obje-kata koji su pripadali hrvatskim Srbima dodeljeno je privremenim korisnicima. BosanskiHrvati ~ine 60 procenata tih privremenih korisnika. U 2005. u 650 stambenih objekata idalje su ìveli privremeni korisnici, od kojih je za 486 podnet zahtev za iseljenje, a za174 nije. 51

Raniji propisi Republike Hrvatske (Uredba Vlade RH o privremenom preuzima-nju i upravljanju odre|enom imovinom, usvojena 31. avgusta 1995. (Narodne novine,br.63/95), a kasnije i Zakon o privremenom preuzimanju i upravljanju odre|enom imo-vinom, usvojen 20. septembra 1995. (Narodne novine, br.73/95, 7/96 i 100/97) direktnosu se primenjivali u vezi sa imovinom izbeglih odnosno prognanih Srba. Ovim zakon-skim propisima celokupna imovina izbeglih (pokretna i nepoketna) stavljena je pod upra-vu dràve odnosno gradova i op{tina. Vlasnici nikako nisu mogli da povrate svoju imo-vinu, jer su u prednosti bila lica koja su imala pravo na posed imovine izbeglih i raselje-nih Srba. Ta lica imala su re{enja op{tinskih, odnosno gradskih komisija za privremenopreuzimanje i kori{}enje imovine - dok se tim licima ne obezbedi aternativni sme{taj,pravi vlasnici ne mogu do}i u posed svoje imovine. Ovaj temeljni stav hrvatskog zako-nodavca dominantan je i prilikom izmena postoje}ih i usvajanja novih, i dalje vaè}ihpropisa. Hrvatski sabor je 10. jula 1998. godine usvojio Zakon o prestanku vaènja Za-kona o privremenom preuzimanju i upravljanju odre|enom imovinom (Narodne novine,br. 101/98) i odredio da }e se u vezi sa imovinom prognanih primenjivati Program po-vratka i zbrinjavanja prognanika, izbeglica i raseljenih osoba, koji je Sabor RH usvojio26. juna 1998. godine (Narodne novine, br. 92/98). Primenjuje se i Zakon o podru~jimaod posebne dràvne skrbi od 17. maja 1996. godine (Narodne novine, br. 44/96, 57/96,upr., 124/97, 73/00, 87/00, upr., 69/01 i 88/02). I dalje ostaje nejasno zbog ~ega, kada jere~ o imovini izbeglih, ne mogu da se primene op{ti propisi Republike Hrvatske koji va-è u ovoj oblasti. Prime}uje se da prilikom predaje imovine vlasnicima, vlasnici ne do-bijaju zapisnik o popisu imovine prilikom ulaska privremenog korisnika, niti se u zapi-snik o predaji nepokretnosti vlasniku unosi stanje predmetne imovine; hrvatski sudovi re-dovno prekora~uju tu`bene zahteve, odre|uju}i da predaje imovine vlasniku ne moè bi-ti do osiguranja alternativnog sme{taja privremenog korisnika ili povra}aja njegove imo-vine ili dodele gra|evinskog materijala.

Vlasnici su se fizi~ki vratili u posed imovine u, otprilike, polovini re{enih slu~aja.Oko 8.000 nepokretnosti koje je trebalo da budu vra}ene vlasnicima prodato je dràvi ilise jo{ uvek nalazi u posedu privremenih korisnika, dok su vlasnici odlu~ili da ostanu uzemlji izbegli{tva. Isto tako, vi{e od 3.000 razmatranih objekata je ostalo prazno. To suuglavnom uni{teni i oplja~kani stanovi ili ku}e koji nisu useljivi i ~iji vlasnici ne mogu

34

51 OSCE, Izvje{}e o povratku izbjeglica u Hrvatsku i statusu provedbe sarajevske Ministarske deklaracije iz si-je~nja 2005. godine o povratku izbjeglica, jul 2005.

da se prona|u. Od 2005. godine mali broj vlasnika je dobio pomo} od dràve u vidu gra-|evinskog materijala, na koju imaju pravo prema Dopuni Zakona o podru~jima od po-sebne dràvne skrbi iz 2002. godine. Povra}aj imovine nema zna~ajan uticaj na odrìvostpovratka.

Evropska komisija protiv rasizma i netolarancije (ECRI) u junu je dala preporukeVladi Hrvatske da u~ini sve napore kako bi spre~ila privremene korisnike da plja~kaju iuni{tavaju imovinu koju su du`ni da napuste, preduzimanjem efektivnih mera u vezi sprevencijom, kompenzacijom i ka`njavanjem.52

35

52 European Commission against Racism and Intolerance, Third Report on Croatia, adopted on 17 December2004 published on 14 June 2005 Para. 27.

Postupak prodaje imovine, koji se odvijao preko dràvne agencije zapromet nekretnina (APN), doveo je do velikih zloupotreba (Tema je ob-ra|ena u izve{taju Grupe 484 za 2004). Sporno je nekoliko hiljada ugo-vora o prodaji, a jedan broj lica ostao je bez vlasni{tva zato {to su pu-nomo}ja i dokumenta bili falsifikovani. Zapo~eta istraga oko nelegalnootkupljenih ku}a nije zavr{ena unutar Hrvatske, niti su prona|ene i op-tuène odgovorne osobe unutar agencije – preporuka udruènja i NVOje da se obustavi dalji otkup srpskih ku}a dok se istraga ne zavr{i, a pre-poruka OEBS je da dràva donese akt kojim }e poni{titi nelegalno sklo-pljene kupoprodajne ugovore.

Slu~aj Zabrdac

Postoji mogu}nost da }e sve ve}i broj Srba povratnika u Hrvatsku gu-biti svoje ku}e zbog nepravednih i nepotpunih propisa i pristrasnih od-luka nekih lokalnih sudova. Poslednji slu~aj Steve Zabrdca, srpskog iz-beglice koji ìvi u blizini Daruvara jedan je od slu~ajeva koji izazivajuzabrinutost. Zabrdac je vratio ku}u u posed u septembru 2003. godine,nakon duge pravne bitke, ali je sada u poziciji da je izgubi po{to nije ustanju da plati nadoknadu koju je naloìo sud privremenom korisnikukoji je ìveo u njegovoj ku}i od 1992. godine. U julu 2002. godine, da-ruvarski Op{tinski sud je naloìo Zabrdcu da privremenom korisnikuplati 44.000 hrvatskih kuna (oko 5.800 evra) za navodna ulaganja u ku-}u. Ni u jednom trenutku se gospodin Zabrdac nije sloìo sa ulaganjemu svoju imovinu dok je ona bila pod upravom dràve u periodu izme|u1996. i 2003. godine. U tom periodu je korisnik bio oslobo|en pla}anjastanarine vlasniku, kako je Hrvatski sabor tuma~io ~lan 14 Zakona ostatusu prognanika i izbeglica.

Misija OEBS je u maju 2004. godine predloìla dopune Zakona o parni~nom po-stupku kojima bi se zabranile protivtu`be za investiranje koje podnose privremeni kori-snici privatne imovine.55 Pravni lek kojim bi se spre~ili sli~ni slu~ajevi u budu}nostiimao bi prednost nad nesigurnim i potencijalno subjektivnim slu~ajevima trilateralnihpregovora.56

2.2.1 b Obnova imovineObnova uni{tenih stambenih objekata

Dràva je 2004. godine obezbedila {estomese~no produènje roka za podno{enjeprijava za dobijanje dràvne pomo}i u obnovi. U tom periodu je podneto jo{ 16.000 zah-teva, najvi{e od onih koji su raseljeni u inostranstvu;57 me|utim, mnogi od tih zahteva subili ponovljene prijave58 ili zahtevi koji nisu obuhva}eni Zakonom o obnovi. 59

36

53 OSCE, OSCE Mission to Croatia, “News in brief” 6 December . 20 December 2005,<http://www.osce.org/documents/mc/2006/01/17623_en.pdf> at page 5

54 OSCE, OSCE Mission to Croatia, “News in brief” 6 December . 20 December 2005,<http://www.osce.org/documents/mc/2006/01/17623_en.pdf> at page 5; OSCE, OSCE Mission to Croatia,“News in brief”, 21 December – 10 January 2006, http://www.osce.org/docu-ments/mc/2006/01/17689_en.pdf at pages 1 and 2

55 OSCE, OSCE Mission to Croatia concerned returnees may lose homes (Print version) Zagreb, 8 April 2005.56 OSCE, OSCE Mission to Croatia, “News in brief”, 21 December – 10 January 2006, http://www.osce.org/do-

cuments/mc/2006/01/17689_en.pdf at page 257 Vladin program obnove iz 2004. godine obuhvatio je obnovu 3.900 ku}a (IV-VI kategorija {tete) i isplatu

2.600 nov~anih pomo}i (I-III kategorija {tete) korsnicima. Program obnove za 2005. godinu predvi|a obno-vu 3.000 ku}a (IV-VI kategorija) i 3.000 nov~anih pomo}i (za korsinike iz I-III kategorije) OSCE, Izvje{}eo povratku izbjeglica u Hrvatsku i statusu provedbe sarajevske Ministarske deklaracije iz sije~nja 2005. go-dine o povratku izbjeglica, jul 2005.

58 Me|utim, postoji ograni~en broj ponovljenih prijava koje se ti~u slu~ajeva onih koji nisu dobili pomo} za ob-novu po Zakonu o obnovi iz 1996. godine, a kojima }e biti dodeljena takva vrsta pomo}i po Amandmanu iz2000. godine istog zakona, koji je otklonio diskriminatorna organi~enja uzroka i definicije o{te}enja, kao i te-ritorijalna ograni~enja. Misija OEBS savetovala je Ministarstvo da te slu~ajeve odvoji od {ire kategorije po-novljenih prijava i da ih proceni u skladu sa povoljnijim uredbama koje su na snazi u poslednjih pet godina.


Odluku je odobrio bjelovarski Okru`ni sud. Daruvarski op{tin-ski sud je naloìo prodaju ku}e gospodina Zabrdca na aukciji zakaza-noj za 15. decembar 2005. godine.53 Predstavnici me|unarodne zajed-nica - OEBS, UNHCR i Evropske komisije – uspe{no su intervenisalipri Ministarstvu mora, turizma, prometa i razvitka. Ministarstvo je 30.decembra otpo~elo trilateralne konsultacije izme|u vlasnika, privreme-nog korisnika i dràve, i one su se okon~ale sporazumom koji je odgo-varao svim stranama, a Ministarstvo je preuzelo finansijske obavezevlasnika koje je propisao sud. Prema podacima Ministarstva, jo{ 24sli~na slu~aja koja ~ekaju da budu procesuirana u mnogim sudovima uHrvatskoj re{i}e se trilateralnim pregovorima.54

Do 1. jula 2005. godine, lokalne kancelarije dràvne uprave su obradile pribli-`no 9.500 novih zahteva. Procenat pozitivnih re{enja u smislu ispunjavanja uslova jeispod 30. Glavni razlog za tako nizak procenat je to {to okru`ne komisije jo{ uvek iz-vode procenu na osnovu zakona i uputstava60 vaè}ih do juna 2000. godine, kada jedopunjen Zakon o obnovi. Stambeni objekti su ocenjeni kao objekti „bez ratnih o{te-}enja“ i to u skladu sa ograni~enom definicijom iz Zakona iz 1996. godine, ne uzima-ju}i u obzir dopune Zakona iz 2000. godine. Tim dopunama obuhva}ena je i imovinakoja nije uni{tena direktnim ratnim dejstvima. Takva o{te}enja su postavljanje mina ieksplozivnih naprava, detonacije, plja~ke itd., o kojima se ~esto govori kao o teroristi~-kim aktima. Takva o{te}enja neproporcionalno obuhvataju srpsku imovinu, uglavnomna podru~jima koja su bila pod kontrolom hrvatskih vlasti. Glavni kriterijum na osno-vu dopunjenog Zakona iz 2000. godine jeste to da je {teta morala biti u~injena u peri-odu od po~etka Domovinskog rata do 15. januara 1998. godine, datuma mirne reinte-gracije hrvatskog podunavlja, koje je do tada bilo pod kontrolom UN. OEBS je u ne-koliko navrata pozivao Vladu da vr{i procene na osnovu dopunjenog Zakona iz juna2000. godine, zbog toga {to je definicija u Zakonu o obnovi iz 1996. diskriminatorna ijednostavno vi{e nije na snazi.61

Usvajanjem Zakona o odgovornosti za {tetu nastalu usled teroristi~kih akata ijavnih demonstracija, Sabor je promenio prirodu i obim pravnog leka u vezi sa o{te}e-njem imovine usled teroristi~kog akta za aktuelne sudske predmete. Zakon o teroristi~-kim aktima ograni~ava pravo na naknadu za obnovu stambene imovine kroz upravnipostupak.62 Vlada je potvrdila da je primena Zakona o teroristi~kim aktima dovela doprodavanja imovine. Vrhovni sud je potvrdio odluku Sabora, utvrdiv{i kako vlasniciimovine ~iji su nere{eni tu`beni zahtevi obustavljeni 1996. godine i nakon toga ponov-no pokrenuti prema novom zakonu iz 2003. godine vi{e ne zadovoljavaju uslove zanov~anu nadoknadu ve} samo za obnovu. Ovakva retroaktivna eliminacija tu`benihzahteva koji su ranije bili vaè}i, mogla bi biti predmet razmatranja Evropskog suda zaljudska prava.63

37

60 Posebno Zakona o utvr|ivanju ratne {tete (NN 61/91 and 70/91) i Instrukcija o primeni Zakona o utvr|iva-nju ratne {tete (NN 54/93).

61 Ova verzija Zakona je usvojena nakon konsultacija sa OEBS i njegovim me|unarodnim partnerima u prole-}e 2002. godine.

62 Mnogobrojne sudske sporove za nadoknadu imovinske {tete na osnovu ~lana 180 Zakona o obligacijama po-krenute po~etkom devedesetih, Sabor je suspendovao 1996. godine. Oni su ponovo pokrenuti po novim kri-terijumima predvi|enim Zakonom o teroristi~kim aktima. Naime, sudski postupci za finansijsku nadoknadusu dozvoljeni za fizi~ke ozlede, dok }e se zahtevi za uni{tenu imovinu re{avati putem tu`benih zahteva uupravnom postupku prema Zakonu o obnovi (OSCE, Izvje{}e o povratku izbjeglica u Hrvatsku i statusu pro-vedbe sarajevske Ministarske deklaracije iz sije~nja 2005. godine o povratku izbjeglica, jul 2005).


2.2.1 c Stanarska prava

Hrvatska Vlada je u junu 2003. godine usvojila mere kojima se omogu}uje biv{imvlasnicima stanarskog prava u Zagrebu i ostalim ve}im gradovima da iznajmljuju ili ku-puju dràvne stanove po ceni niòj od trì{ne. Naàlost, do po~etka novembra 2005. go-dine, samo dvanaest biv{ih vlasnika stanarskog prava je imalo koristi od ovog programa.

38

Suba{i} protiv Hrvatske 64

Podnosilac zahteva, sa boravi{tem u Sarajevu, podneo je gra|anskutu`bu Op{tinskom sudu u Makarskoj protiv Vlade Hrvatske traè}i damu se vrati zaplenjeni automobil ili da dobije odgovaraju}u nadokna-du. Vojna policija je zaplenila njegov automobil 25. avgusta 1993. go-dine ispred njegove ku}e u Maloj Dubi pored Makarske, u Hrvatskoj.Op{tinski sud je 13. novembra 1997. godine usvojio tu`beni zahtev.Dràva Hrvatska uloìla je àlbu @upanijskom sudu u Splitu. Amand-mani na Zakon o obligacionim odnosima (Amandmani iz 1999), kojisu stupili na snagu 6. novembra 1999. godine, doveli su do toga da seprivremeno obustave svi postupci protiv dràve za {tetu prouzrokova-nu od pripadnika hrvatske vojske i policije nastalu u obavljanju njiho-ve slu`bene du`nosti tokom Domovinskog rata u Hrvatskoj - uklju~u-ju}i i predmetni postupak. Premda se podnosilac tu`be àlio na pri-vremenu obustavu postupka 8. aprila 2003. godine, postupak je jo{uvek bio u toku i u trenutku saslu{anja pred Evropskim sudom zaljudska prava. Novi propis o odgovornosti dràve za {tetu nanetu odhrvatske vojske i policije za vreme Domovinskog rata stupio je nasnagu 31. jula 2003. godine. Kako nije postignut nikakav napredak poovom pitanju, podnosilac prijave je 8. avgusta 2002. godine podneoustavnu àlbu na trajanje postupka. Ustavni sud je 24. marta 2004. go-dine ustanovio da je u ovom postupku bilo kr{enja ustavnog prava uvezi s razumnim trajanjem sudskog postupka i pristupa pravdi. Nad-le`nom sudu je naloèno da odluku donese u roku od godinu dana iodredi nadoknadu. Kako su pro{le dve godine od podno{enja àlbeUstavnom sudu, podnosilac zateva se obratio Evropskom sudu zaljudska prava. Evropski sud je ustanovio da je podnosilac predstavkejako dugo ~ekao na re{avanje svog zahteva pred sudom, i to zbog za-konske intervencije dràve. Evropski sud za ljudska prava utvrdio jeda je Republika Hrvatska prekr{ila ~lan 6 stav 1 Evropske konvenci-je o ljudskim pravima.

64 (Application no. 18322/03) First Section, Final Judgment, 1 December 2005.

Isto tako, do septembra 2005. godine samo 3.628 biv{ih vlasnika stanarskog prava jepodnelo zahteve za ovaj program. Neuspeh ovog programa u privla~enju korisnika, kaoi slabe {anse za dobijanje adekvatne zamene za izgubljena stanarska prava u svim lokal-nim procesima, doveli su to toga da su mnoge izbeglice svoje nade poloìle u Evropskisud za ljudska prava pre nego u hrvatske vlasti.65

Vlada Hrvatske u svojoj argumentaciji u slu~aju Ble~i} istakla je programe stam-benog zbrinjavanja kao svoj doprinos u procesu povratka izbeglica i raseljenih.66

Evropski sud za ljudska prava je u decembru 2004. godine odlu~io da ponovo razmotripravna pitanja u vezi sa oduzimanjem stanarskog prava u slu~aju Ble~i} protiv Hrvat-ske.67 Budu}i da je Evropski sud za ljudska prava prihvatio da se oduzimanje stanar-skog prava u slu~aju Ble~i} dogodilo u kontekstu oruànog sukoba, mogu}e je da }e raz-matrati primenljivost odredbi me|unarodnog humanitarnog prava u za{titi civila na ovajslu~aj.68

U svom Izve{taju o stanju ljudskih prava prisilnih migranata za 2004 godinu,Grupa 484 je detaljno izvestila o problemu stanarskih prava na prostoru Republike Hr-vatske. Kako u me|uvremenu nije do{lo do napretka i pobolj{anja situacije kad je re~ oza{titi stanarskih prava izbeglih Srba, ovog puta }emo ve}u pa`nju posvetiti jo{ jednomproblemati~nom pravnom stanju koji je kreirala hrvatska vlada - Zaklju~ku o na~inustambenog zbrinjavanja povratnika koji nisu vlasnici ku}e ili stana, a ìveli su u stano-vima u dru{tvenom vlasni{tvu (biv{i nosioci stanarskog prava) na podru~jima Republi-ke Hrvatske koja su izvan podru~ja posebne dràvne skrbi, tj. koja su za vreme ratnihsukoba u Hrvatskoj 1991-1995. godine bila pod hrvatskom vla{}u (Narodne novine, br.100/03). Ovim zaklju~kom se isti~e humanitarna komponenta, kojom Vlada Hrvatskezauzima nepravnu poziciju prema tim licima. Kada je re~ o podru~ijima koja su za vre-me ratnog sukoba bila pod za{titom UN, primenjuje se Zakon o podru~jima posebne dr-àvne skrbi – pro~i{}eni tekst (Narodne novine, br. 26/03), koji propisuje postupak iuslove stambenog zbrinjavanja. O~igledno je da su hrvatski dràvljani u zavisnosti odpodru~ja u kome ìve tretirani na razli~it na~in. Prema informacijama kojima raspolaèGrupa 484, u budètu Hrvatske za 2004. godinu bila su predvi|ena sredstva za primenupomenutog Zaklju~ka, ali zavr{no s martom 2005. godine niko nije zbrinut po ovompravnom osnovu

39

65 Human Rights Watch, Country Summary for Bosnia and Herzegovina, January 2006.66 Ble~i} protiv Hrvatske (59532/00), para. 49.67 Jula 2004. godine, Evropski sud za ljudska prava je odlu~io da Hrvatska nije prekr{ila Evropsku konvenciju

o ljudskim pravima kada je sud, dao hrvatskoj dràvi za pravo {to je Kristini Ble~i} ukinula stanarsko pravojer se {est meseci nije vratila u stan u periodu oruànog sukoba.

68 U vreme kada je pisanje izve{taja privo|eno kraju, u martu 2006. Evropski sud se proglasio nenadle`nim uslu~aju Ble~i} (Ve~ernje novosti , Oluja iz Strazbura – Odluka me|unarodnog suda razo~arala mnoge Srbeiz Hrvatske, 11. mart 2006). Predmet/slu~aj je odbijen ratione temporis (zbog vremenskog ograni~enja mo-gu}nosti primene Konvencije, u ovom slu~aju ona se nije mogla primeniti), {to zna~i da Sud jo{ uvek nijeutvrdio da li je stanarsko pravo isto {to i pravo vlasni{tva. Za vi{e informacija, vidi http://www.internal-dis-placement.org/8025708F004CE90B/(httpDocuments)/A87340B8A3DC2242C125712B005C11CD/$fi-le/Blecic+v+Croatia+-+ICHR+050308.pdf

2.2.2. Ostali preduslovi za reintegraciju povratnika

Mnogi raseljeni hrvatski Srbi koji nisu prethodno stekli hrvatsko dràvljanstvo, iz-gubili su status stalno nastanjenog stranca po{to su napustili zemlju za vreme oruànogsukoba. Prethodni rok do 31. decembra 2004. godine za ponovno uspostavljanje tog sta-tusa pod povoljnim uslovima produèn je do 30. juna 2005. godine. Produènje je bilorezultat sporazuma Hrvatske vlade s predstavnicima srpske manjine u parlamentu, spo-razuma koji su podràli OEBS i njegovi me|unarodni partneri.69

Dosledna primena ~lana 115 Zakona o strancima iz 2003. godine, koji reguli{e ob-novu statusa pod povoljnim uslovima, i dalje je problemati~na. Jedan broj pripadnika lo-kalne policijske uprave ne primenjuje odredbe ovog zakona na pravedan i dosledan na-~in. Da bi se pove}ala doslednost u primenjivanju, Ministarstvo unutra{njih poslova ula-è napore za pojednostavljenje zahteva za stalno boravi{te i zdravstvenu za{titu. OEBS injegovi me|unarodni partneri naglasili su da je ovo pitanje jedna od referentnih ta~akaza hrvatsku Mapu puta pri implementaciji sarajevske Deklaracije o povratku izbeglica.

Procedura koja je trebalo da pojednostavi obnovu postupka i dobijanje statusa traj-no nastanjenog stranca nije su{tinski ni{ta promenila. Iako se u Odgovorima Vlade RHna Upitnik od 5.000 pitanja Evropske komisije od 9. oktobra 2003. godine navodi da jeproblem ove kategorije osoba re{en u aprilu 2000. godine, te da ove osobe od 1. januara2004. godine, otkad se po~eo primjenjivati Zakon o strancima, „ne moraju priloìti do-kaz o osiguranom stanovanju i posedovanju sredstava za izdràvanje“, ipak je navedenedokumente i dokaze Vlada RH trebalo da priloì Evropskoj komisiji i u avgustu 2004.godine.

Ovoj kategoriji lica uskra}eno je i pravo na kupovinu stana. Zaklju~kom VladeRH o na~inu stambenog zbrinjavanja povratnika koji nisu vlasnici ku}e ili stana, a ìve-li su u stanovima u dru{tvenom vlasni{tvu (biv{i nosioci stanarskog prava) na podru~ji-ma Republike Hrvatske koja su izvan podru~ja posebne dràvne skrbi, tj. koja su za vre-me ratnih sukoba u Hrvatskoj 1991- 1995. godine bila pod hrvatskom vla{}u (Narodnenovine, br. 100/03) utvr|ena su dva na~ina stambenog zbrinjavanja povratnika: najamstana u vlasni{tvu dràve i kupovina vlastitog stana u skladu sa Zakonom o dru{tveno po-ticanoj stanogradnji (Narodne novine, br. 109/01 i 82/04). Navedeni propis je omogu}iosamo dràvljanima Republike Hrvatske podsticanje stanogradnje uz mogu}nost dugoro~-nog otkupa tih stanova, {to ovu kategoriju lica i dalje stavlja u neravnopravan poloàj uodnosu na ostale povratnike koji imaju hrvatsko dràvljanstvo.

Povratnici koji nisu hrvatski dràvljani nemaju pravo na zdravstveno osiguranjekoje proizilazi iz statusa povratnika. Da bi shodno ~l. 115 Zakona o strancima obnovilipostupak za dobijanje statusa stalno nastanjenog stranca, oni su morali pruìti dokaz osvom zdravstvenom osiguranju. Isti slu~aj je i s pravom na socijalnu za{titu.

Poseban problem imaju visoko{kolci jer Hrvatska ne priznaje mnoge diplome ste-~ene u Srbiji i traì njihovu nostrifikaciju.

40


2.2.2 a Pitanja reintegracije i pristup osnovnoj infrastrukturi

Dok je Vlada ostvarila zna~ajna finansijska ulaganja u obnovu ratom uni{tene in-frastrukture, nedostatak struje i vode i dalje su prepreka povratku u nekim manjinskimnaseljima.70 Prema izve{tajima SDF-ovih aktivista, jo{ je 140 takvih naselja.

2.2.2 b Sigurnost i bezbednost, pravo na jednakost pred zakonom i nediskriminacija

Napadi na Srbe u Hrvatskoj poja~ali su se u 2005. godini. Prema podacima Mini-starstva unutra{njih poslova Hrvatske, ~etiri povratnika je ubijeno u pedeset registrova-nih napada na Srbe u Hrvatskoj.71 Osamdesetjednogodi{nji Du{an Vidi} ubijen je 18.maja 2005. godine u svojoj ku}i u Karinu pored Benkovca. U Pako{tanima, Benkovcu iZagrebu uni{tena su vozila sa srpskim registarskim tablicama. Grupa mladi}a je napada-la ili pretila putnicima iz srpskih autobusa koji su putovali kroz Rijeku i Delnice, kao ionima iz voza na èlezni~koj stanici u Vinkovcima i Zagrebu. U Rijeci i Udbinama su sepojavili grafiti s porukom “Srbe na vrbe!”. Dva mu{karca su 12. novembra razbili prozo-re na ulazu u srpsku pravoslavnu crkvu u Drni{u. Ispred prostorija jedne srpske politi~-ke partije u Vukovaru 21. maja je eksplodirala bomba, a naredne no}i nepoznati po~ini-oci bacili su bombe na zgradu Skup{tine op{tine u selima s ve}inskim srpskim stanovni-{tvom Borovo Selo i Trpinja kod Vukovara. Gotovo ni u jednom slu~aju policija nijeuhapsila po~inioce.72

Da bi se obezbedilo po{tovanje principa sigurnosti i bezbednosti li~nosti, gra|ani-ma se mora garantovati efikasan pristup pravosu|u. Postoji zabrnutost da Hrvatska nemau potpunosti efikasan pravni sistem. S obzirom na pomenute nere{ene slu~ajeve, to je po-sebno jasno kad je u pitanju procesuiranje krivi~nih prijava od javnih tuìlaca u Hrvat-skoj. Postoje i problemi u pristupu delotvornoj gra|anskoj pravnoj za{titi koji su o~igled-

41

70 Ibid.71 B92, 50 napada na Srbe u Hrvatskoj ove godine, 23. decembar 2005.72 Human Rights Watch, Country Summary for Croatia, January 2006.73 L. Kalmeta, “Head of the OSCE Mission to Croatia condemned violence against elderly Serbs in Ostrovica;

Fuentes: Incidents in Croatia are isolated cases” Slobodna Dalmacija, 22 July 2005

Povratnici êdomir Medi} i Miljko Medi}, dva brata srpske nacionalno-sti u poodmaklim godinama, napadnuti su i isprebijani ispred svojih ku-}a u Ostrovici, u benkova~koj oblasti, 19. jula 2005. godine. [ef policij-ske stanice Benkovac Zoran Zrili}, gradona~elnik op{tine Li{ane Ostro-va~ke @eljko Miji}, i ~lan Ve}a nacionalnih manjina Neboj{a Cvjetan,osudili su nasilje nad starim povratnicima i izjavili da je zapo~ela ozbilj-na policijska istraga u cilju re{enja incidenta.73 U trenutku pisanja ovogizve{taja, nema novih infomacija o razre{enju ovog slu~aja.

ni u predmetima pred Evropskim sudom za ljudska prava, a ti~u se slu~ajeva neopravda-nog odugovla~enja parnica 74 i sudske pristrasnosti.75

Kao {to smo naveli u na{em izve{taju za 2004. godinu, i kao {to je zaklju~io Am-nesty International, ratni zlo~ini se u Hrvatskoj ne procesuiraju nepristrasno i u potpuno-sti, uz obustavljena su|enja i nere{ene optu`nice.76

2.3. Napredak

Hrvatska Vlada je uvela telefonsku informativnu slu`bu pri ambasadi u Beograduda bi izbeglicama pruìla osnovne informacije u vezi sa pristupom imovini, socijalnimosiguranjem i penzijama, nalaènjem posla i ostalim pitanjima. Ova slu`ba povezuje srp-ske izbeglice sa osobama koje imaju veze u onim ovla{}enim institucijama u Hrvatskojkoje mogu da pomognu u re{avanju odre|enih problema izbeglica i koje su du`ne da sejave s konkretnim informacijama o problemu u kratkom vremenskom roku. Naàlost,ova slu`ba ne pruà informacije o osobama koje se nalaze na hrvatskoj listi mogu}ih rat-nih zlo~inaca. Nesigurna situacija s nere{enim optu`nicama predstavlja prepreku Srbimada se vrate u Hrvatsku. Hrvatska Vlada podnela je ministarstvima pravde i odbrane Re-publike Srbije spisak sa imenima 1.400 osoba osumnji~enih za ratne zlo~ine.77

3. Integracija izbeglica u Srbiji

42

74 Urukalo and Nemet v. Croatia (Application No. 26886/02) First Section, Final Judgment, 28 July 2005; De-beli} v. Croatia, (Application No. 2448/03) First Section, Final Judgment, 26 August 2005.

75 Me`nari} v. Croatia (Application No. 71615/01) First Section, Final Judgment, 30 November 2005.76 Amnesty International (UK), Croatia: Impunity for killings after Storm, August 2005.77 Davor Konjikusic, “Refugee information hotline launched in Belgrade: Croatia and Serbia-Montenegro re-

cently co-operated in launching a new telephone service meant to assist Serb refugees from Croatia“, Sout-heast European Times, Belgrade, 16 Aug 2005.

Op{tina Brojizbeglica Op{tina Broj

izbeglica

NOVI SAD 11269 LESKOVAC 278ZEMUN 10396 BACKI PETROVAC 269STARA PAZOVA 6449 LAJKOVAC 268SOMBOR 4662 NOVA CRNJA 259LOZNICA 4564 COKA 253NOVI BEOGRAD 4462 DESPOTOVAC 253PALILULA 4233 MALI IDJOS 236CUKARICA 3852 POZEGA 230RUMA 3494 OPOVO 218SUBOTICA 3294 BOR 216

Izbeglice u Srbiji 31. januara 2006. – Po op{tinamaIzvor: UNHCR

43


izbeglica

INDJIJA 3194 CUPRIJA 209SABAC 3194 KLADOVO 206BACKA PALANKA 3063 NEGOTIN 189SREMSKA MITROVICA 2940 VELIKO GRADISTE 188PANCEVO 2763 PROKUPLJE 185ZVEZDARA 2656 TRSTENIK 185VOZDOVAC 2540 NOVI KNEZEVAC 183GROCKA 2354 CAJETINA 168SID 2336 LJIG 161ZRENJANIN 2172 KUCEVO 161OBRENOVAC 2072 PRIJEPOLJE 158RAKOVICA 1721 KNJAZEVAC 156APATIN 1707 VRANJE 154TEMERIN 1528 VARVARIN 152BARAJEVO 1421 LUCANI 145ODZACI 1390 BELA CRKVA 144CACAK 1300 IVANJICA 142KULA 1231 KNIC 138SMEDEREVO 1167 ARILJE 136VRSAC 1132 PIROT 136VRBAS 1098 ZABARI 134BACKA TOPOLA 1075 NOVI PAZAR 131PECINCI 1069 MALO CRNICE 115KRALJEVO 1060 SVRLJIG 112ARANDJELOVAC 1044 LAPOVO 103KIKINDA 1026 KURSUMLIJA 103ZABALJ 965 BELA PALANKA 102IRIG 916 RASKA 101BECEJ 907 DOLJEVAC 98KRAGUJEVAC 854 NISKA BANJA 97MLADENOVAC 809 KANJIZA 96MALI ZVORNIK 805 RACA 96JAGODINA 797 VLASOTINCE 93VALJEVO 775 KOCELJEVA 91KOVIN 769 OSECINA 90KRUSEVAC 761 CICEVAC 89LAZAREVAC 753 REKOVAC 89STARI GRAD 752 BLACE 88POZAREVAC 730 BRUS 87SRBOBRAN 697 ADA 85SAVSKI VENAC 654 KOSJERIC 81ZITISTE 644 SOKOBANJA 79SREMSKI KARLOVCI 640 PRIBOJ 72NIS 620 VLADICIN HAN 69BEOCIN 602 BOLJEVAC 65TITEL 579 GOLUBAC 63VRACAR 531 GADZIN HAN 58

3.1. Pravni okvir i praksa u vezi sa dobijanjemdràvljanstva

Na planu integracije izbeglica u Srbiji i Crnoj Gori napredak je postignut pre sve-ga novim Zakonom o dràvljanstvu, koji je olak{ao prijem u dràvljanstvo, a naro~itonjegovim ~lanom 23.78

U cilju promovisanja prevencije i smanjenja stanja bezdràvljanstva, UNHCR jepruìo stru~nu podr{ku u izradi predloga crnogorskog zakona o dràvljanstvu. Premaoceni UNHCR, novi Zakon o dràvljanstvu Republike Srbije odgovara me|unarodnimpravnim standardima u ovoj oblasti. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije i Crne Gore na-

44


izbeglica

PARACIN 522 BATOCINA 57BOGATIC 515 KRUPANJ 50GORNJI MILANOVAC 509 ZITORADJA 49SMEDEREVSKA PALANKA 503 MAJDANPEK 48SOPOT 502 MEDVEDJA 44PETROVAC 477 NOVA VAROS 44SECANJ 432 BABUSNICA 43BAJINA BASTA 421 RAZANJ 39ALEKSINAC 419 ALEKSANDROVAC 38BAC 407 BUJANOVAC 36UB 401 SENTA 33ZAJECAR 400 LEBANE 30NOVI BECEJ 386 SURDULICA 29TOPOLA 385 CRNA TRAVA 28PLANDISTE 383 ZAGUBICA 25ALIBUNAR 367 SJENICA 24VRNJACKA BANJA 326 BOJNIK 22LJUBOVIJA 325 TUTIN 16SVILAJNAC 312 TRGOVISTE 16VELIKA PLANA 307 DIMITROVGRAD 13VLADIMIRCI 305 MEROSINA 12UZICE 303 BOSILEGRAD 12KOVACICA 288 PRESEVO 2MIONICA 280

UKUPNO 138.936

78 „Pripadnik srpskog ili nekog drugog naroda ili etni~ke zajednice sa teritorije Republike Srbije, koji nema pre-bivali{te na teritoriji Republike Srbije, moè biti primljen u dràvljanstvo Republike Srbije ako je navr{io 18godina ìvota i nije mu oduzeta poslovna sposobnost i ako podnese pismenu izjavu da Republiku Srbiju sma-tra svojom dràvom. Pod uslovima iz stava 1. ovog ~lana, u dràvljanstvo Republike Srbije moè biti primlje-no i lice ro|eno u drugoj republici ranije SFRJ koje je imalo dràvljanstvo te republike ili je dràvljanin dru-ge dràve nastale na teritoriji ranije SFRJ, koje kao izbeglo, prognano ili raseljeno lice boravi na teritoriji Re-publike Srbije ili je izbeglo u inostranstvo“, ^lan 23. Zakona o dràvljanstvu Republike Srbije.

javilo je ratifikovanje Konvencije o smanjenju stanja bezdràvljanstva iz 1961. i Evrop-ske konvencije o dràvljanstvu iz 1997. godine.79

Kao {to je navedeno u na{em izve{taju za 2004. godinu, izbeglice iz Hrvatske sesuo~avaju sa specifi~nim problemom. Dok je Srbija i Crna Gora potpisala ugovor o dvoj-nom dràvljanstvu sa BiH 2003. godine, takav ugovor nije potpisan sa Hrvatskom. U od-sustvu ugovora o dvojnom dràvljanstvu, izbeglice koje èle da zadrè hrvatsko drà-vljanstvo i da dobiju dràvljanstvo Srbije i Crne Gore ima}e du`nosti i obaveze premaobe zemlje kao nosioci dvostrukog dràvljanstva.

3.2. Obezbe|ivanje li~nih dokumenata

Izbeglice obi~no nemaju problema u dobijanju li~nih dokumenata. Problem moèda se javi prilikom otvaranja radne knjiìce na osnovu izbegli~ke legitimacije, po{to imaslu~ajeva da op{tine ne priznaju taj dokument kao validan za tu svrhu. Jedan od problemamoè da bude to {to izbegli~ka legitimacija ne sadrì jedinstveni mati~ni broj gra|ana ko-ji je neophodan za re{avanje mnogih statusnih i administrativnih pitanja. Izbeglice naila-ze na problem prilikom otvaranja radne knjiìce ako nemaju odgovaraju}i dokument samati~nim brojem. Ukoliko mati~nog broja nema u nekom drugom dokumentu, izbeglicamora li~no da podnese zahtev nadle`noj policijskoj stanici u Hrvatskoj kako bi do{ao dosvog mati~nog broja, jer je u Hrvatskoj od 2003. to postao za{ti}eni podatak i nije vidljivna dokumentima. Roditelji dece koja su ro|ena od 1991. do 1996. na teritoriji tada{nje Re-publike Srpske Krajine moraju da traè naknadni upis kako bi njihova deca dobila mati~-ni broj, jer Hrvatska ne priznaje mati~ne knjige iz tog perioda. Veliki problem je to {to ma-ti~ne knjige za pojedine delove Hrvatske ne postoje ili su nekompletne, a neke mati~neknjige jo{ nisu vra}ene iz Srbije (kao {to je slu~aj sa op{tinom Zrmanja).80

3.3. Pravo na adekvatan sme{taj

3.3.1. Stambeno zbrinjavanje izbegli~kih porodica

Stanovanje u Srbiji i Crnoj Gori je prakti~no trì{no regulisano, ali u poslednjevreme stambena politika koja {titi osetljive i ugroène dru{tvene grupe, i koja u raznimoblicima postoji u drugim zemljama, postaje predmet interesovanja vlasti u Srbiji i Cr-noj Gori. Treba re}i da, zahvaljuju}i stranim donatorima, stambeni programi za izbegli-ce u Srbiji i Crnoj Gori postoje od 1997. godine.

Strategija za smanjenje siroma{tva predvi|a aktivnosti neophodne za smanjivanjeruralnog i urbanog siroma{tva, a posebno je obra|ena oblast socijalnog stanovanja i sre-|ivanja nelegalnih naselja. Nacionalna strategija za re{avanja problema izbeglica i rase-

45

79 UNHCR Operations in Serbia and Montenegro, Briefing Note, November 2005.80 Grupa 484, Izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine i interno raseljena lica sa Kosova u Srbiji: Siroma-

{tvo i pristup pravima, dokument pripremljen za konferenciju Zaboravljena kriza?, oktobar 2005.

ljenih predvi|a: povoljnu izgradnju stambenog prostora s mogu}no{}u kupovine, izgrad-nju stambenog prostora s povoljnim kreditom, kao i socijalne stambene prostore koji ob-uhvataju dràvne stanove za ekstremno ugroène i sme{taj u institucije socijalne pomo-}i ili specijalizovane zdravstvene institucije. Tako|e, Nacionalna strategija predvi|a i ot-kup starih ku}a i oku}nica i pomo} u njihovoj adaptaciji (ovo bi trebalo da bude poveza-no s revitalizacijom odre|enih ruralnih podru~ja i ~vrsto povezano sa ingerencijama lo-kalnih vlasti i njihovih planova razvoja), pomo} u zapo~etoj izgradnji stambenih objeka-ta u vlasni{tvu, omogu}avanje posedovanja stambenog prostora, oku}nice i poljoprivred-nog zemlji{ta putem sklapanja ugovora o doìvotnom izdràvanju stara~kih doma}insta-va (foster).

Prema podacima Komesarijata za izbeglice Srbije do sada je budètskim sredstvi-ma izgra|eno 3.000 stanova, u kojima je sme{teno 12.000 ljudi, a brojni strani partneri idonatori (UNHCR, INTERSOS, UN Habitat. Evropska agencija za rekonstrukciju, Raz-vojna banka Saveta Evrope, Danski savet za izbeglice itd.), pripremaju ili ve} implemen-tiraju stambene programe. Deo sredstava je namenjen i za stambeno zbrinjavanje ugro-ènog lokalnog stanovni{tva, kako bi se izbegla tenzija izme|u izbegli~ke i lokalne po-pulacije.

Na osnovu projekta SIRP - Program stanovanja i integracije izbeglica u Srbiji (UNHABITAT i italijanska vlada) i Strategije za smanjenje siroma{tava, odnosno zbrinjavanjaizbeglica i interno raseljenih lica, po prvi put u Srbiji se konstitui{e sistem socijalnog sta-novanja, odnosno neprofitni stambeni sektor. S tim u vezi u pripremi je Nacrt zakona oobezbe|ivanju sredstava za odrìvi razvoj neprofitnog stambenog sektora. Na osnovu ovogzakona formira}e se Nacionalni fond za stanovanje (NFS) koji }e na ekonomskim osnova-ma pomagati lokalne stambene agencije. U Srbiji je ve} osnovano 7 takvih agencija.

Program stanovanja i trajne integracije izbeglica realizuje se uz pomo} donator-skih sredstava Vlade Republike Italije od 15 miliona evra. Za realizaciju programa, is-pred Vlade Republike Srbije nadle`no je Ministarstvo za kapitalne investicije. UN-HA-BITAT, koga je angaòvala vlada Republike Srbije i Italije, nadleàn je za sprovo|enjeprograma u saradnji s Ministarstvon za kapitalne investicije i op{tinama odnosno op{tin-skim stambenim agencijama.

Do sada je ura|ena Studija izvodljivosti Programa, koju je odobrila Vlada Srbije.Po~etkom marta 2005. godine, potpisivanjem memoranduma o razumevanju izme|upredstavnika op{tina i UN-HABITATA zapo~eta je i realizacija programa u sedam op{ti-na (Kragujevac, Ni{, â~ak, Kraljevo, Valjevo, Stara Pazova, Pan~evo). U pet op{tina re-alizovani su arhitektonski konkursi na kojima je prijavljeno 103 rada, dok je u Kragujev-cu izabran i izvo|a~ radova. U okviru ovog programa op{tine }e izraditi lokalne stambe-ne strategije i akcione planove koji }e obuhvatiti i lokalne ranjive grupe.

Za izbeglice je pravo na adekvatan sme{taj tesno povezano s mogu}no{}u povratka,socijalnom i ekonomskom integracijom i statusom. Kao i u 2004. godini, pravo izbeglica naadekvatan sme{taj ne ostvaruje se dosledno, a u nekim slu~ajevima se uop{te ne ostvaruje.

U vezi s podr{kom integraciji putem obezbe|enja sme{taja, izbegla lica naj~e{}eprigovaraju zbog neizvesnosti: svaki program za izbeglice je nesiguran; kada podnesu

46

zahtev, nisu sigurni da }e on zaista biti realizovan. Prema iskustvu Grupe 484, izbegliceu manjim sredinama vide kao najbolje re{enje otkup seoskih doma}instava.

Integracija izbeglica umnogome zavisi od volje op{tinskih vlasti. U jednoj op{tinije, recimo, odavno zapo~eta izgradnja jedne zgrade sa {est stanova, a postoji i jo{ jednazgrada kojoj su izgra|eni temelji. Potrebno je ne{to uraditi da se te zgrade dovr{e, no pro-blem se pojavljuje oko saradnje koju je potrebno ostvariti sa Op{tinom, i koju donatoriizri~ito zahtevaju. Za Op{tinu su, pak, interesantnija ulaganja u {kole, vrti}e i kulturnecentre. U jednoj drugoj op{tini [vajcarska direkcija za razvoj (SDC) htela je da finasiraizgradnju stanova za izbeglice, ali Op{tina nije donela odluku o dodeli zemlji{ta (glasa-nje: 4:4).

Pored toga, nisu najjasniji kriterijumi za selekciju korisnika stambenih projekata ievidentno je da neke veoma ugroène izbeglice bivaju isklju~ene iz tih programa. Izbe-glice u privatnom sme{taju nalaze se ~ak u teòj situaciji, jer veliki deo njihovih prihodaodlazi na visoke kirije, a budu}i da je prioritet dat ìteljima kolektivnih centara, skoro imje onemogu}en pristup programima stambenog zbrinjavanja. Program sme{taja tako|e nemoè da bude trajno re{enje samo po sebi, ve} on mora da bude pra}en drugim progra-mima koji bi omogu}ili trajno re{enje putem stalnih izvora prihoda (plate, penzije, soci-jalna pomo}).81

3.3.2. Kolektivni centri

Kolektivni centri su nastali kao privremena mera za prihvat izbeglica, obi~noneposredno po njihovom napu{tanju mesta porekla i dolasku u Srbiju. S obzirom na si-tuaciju, kolektivni centri su bili opravdana humanirana intervencija za izbeglice kojenisu imale mogu}nost da samostalno na|u sme{taj.83 Me|utim, odavno su kolektivnicentri prerasli u trajan oblik sme{taja. Po~etkom 2003. godine, Srbija je imala 402 zva-

47

81 Grupa 484, Izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine i interno raseljena lica sa Kosova u Srbiji: Siroma{tvoi pristup pravima, dokument pripremljen za konferenciju Zaboravljena kriza?, oktobar 2005. godine, str. 17.

82 UNHCR, Collective Accommodation of Refugees and IDPs in Serbia and Montenegro (as at 01 November2005), Belgrade, November 2005.

83 Grupa 484, Ostanak izbeglica u Srbiji: Integracija i zagovaranje za korisnike koji napu{taju kolektivne cen-tre: Zavr{ni izve{taj sa preporukama, Beograd, decembar 2005.

Vrsta sme{taja Broj lokacija Raseljeni IzbegliceUkupan broj

korisnika

Zvani~ni kolektivni centri 99 5,679 3,700 9,379

Nezvani~ni kolektivni centri 52 1,765 1,092 2,857

Specijalizovane institucije 91 7 1,788 1,795

Studentski domovi 36 6 325 331

Ukupno 278 7,457 6,905 14,362

Tabela 6: Kolektivni sme{taj izbeglica i interno raseljenih lica u Srbiji 82

ni~na kolektivna centra u kojima je ìvelo 21.704 izbeglica i 10.868 raseljenih. U no-vembru 2005. godine, jo{ uvek je bilo otvoreno 99 kolektivnih centara sa 9.379 osobaod kojih su 5.679 bile raseljene s Kosova.84 Godi{nje se utro{i 60 miliona evra za odr-àvanje kolektivnih centara.85 Kada se oni jednom zatvore, taj novac moè da se upo-trebi za druge svrhe.

Ipak, najve}i procenat ljudi sa posebnim potrebama i mentalnim te{ko}ama, kojizavise od tu|e nege i pomo}i ìve u kolektivnim centrima, ima obezbe|ene barem najo-snovnije uslove. Zatvaranje kolektivnih centara, iako mo`da izgleda kao jedina humanaopcija, u praksi postavlja veliki ìvotni izazov za najranjivije: stare, bolesne, te{ko trau-matizovane, samohrane majke i porodice nestalih lica. Zatvaranje kolektivnih centaraimalo je za posledicu izme{tanje siroma{tva. Preseljenje u drugi kolektivni centar, {to senudi kao opcija svima koji nemaju druge mogu}nosti, moè da proizvede nove traume ida dovede do novih problema u socijalnoj adaptaciji izbegli~kih porodica.

Iako se grade alternatvni sme{aji za izbeglice i lokalno stanovni{tvo, gradnja se oba-vlja u obimu koji nije dovoljan da smesti sve one koji moraju da napuste kolektivne centre.

Kao podr{ka programu zatvaranja kolektivnih centara, zapo~et je projekat PIKAP(Pilot Inkind Assistance Project), koji je nastao na osnovu sporazuma izme|u UNHCR iRazvojne banke Saveta Evrope (CEB).86

Sekundarno raseljavanje je potrebno izbe}i kad god je to mogu}e. Ukoliko je pre-seljenje u drugu lokalnu sredinu jedino re{enje koje se moè ponuditi, pripremi takvogpreseljenja potrebno je posvetiti du`nu pa`nju. Trebalo bi organizovati informativne ili„idi i vidi” posete sredinama u koje porodice treba da se presele. Svi drugi oblici pravo-vremenog i ta~nog informisanja i prethodno uspostavljanje kontakata u novim lokalnimsredinama tako|e su dobrodo{li.

48

84 UNHCR, Collective Accommodation of Refugees and IDPs in Serbia and Montenegro, October 2005.85 Izvor: Komesarijat za izbeglice Srbije.86 Cilj ovog projekta jeste: a) da se obezbedi podr{ka porodicama koje napu{taju kolektivne centre i prelaze u

privatan sme{taj, ili b) da se omogu}i podr{ka izbeglicama koje su zapo~ele gradnju ku}e da je dovr{e. Prvioblik podr{ke predvi|a jednokratnu donaciju koja je naj~e{}e 2/3 u naturi (oru|e, ure|aji za doma}instvo iliname{taj) i 1/3 u gotovini. Donacija iznosi 360 evra po ~lanu porodice, a maksimalno za ~etiri ~lana. Drugavrsta podr{ke obezbe|uje fond od 3.000 evra za gra|evinski materijal potreban za dovr{avanje izgradnje ku-}e, a dodeljuje se samo porodicama koje su ve} po~ele izgradnju.

87 UN-HABITAT, “New housing programme launched in Serbia“, Press Release, Belgrade, 11 March 2005.

Me|unarodne nevladine organizacije kao {to je UN HABITAT obezbe-dile su podr{ku programima socijalne i stambene integracije u Srbiji.UN HABITAT }e obezbediti oko 670 novih domova za 3.000 izbeglicai ugroènih osoba. Ova organizacija }e tako|e pomo}i izgradnju kapaci-teta za razvoj socijalnog stambenog zbrinjavanja, socijalnu i ekonomskuintegraciju izbeglica i raseljenih i pove}anje razvojih kapaciteta lokalnihsamouprava u razvojnom planiranju i op{tinskim informativnim sistemi-ma.87 Ovo je samo jedan od mnogobrojnih programa socijalnog stambe-nog zbrinjavanja, subvencionisanog sme{taja, obnove i samogradnje.

3.4. Pravo na rad

Kao {to je navedeno u na{em izve{taju za 2004. godinu, stopa nezaposlenosti u Sr-biji i Crnoj Gori je generalno veoma visoka, pogotovo me|u ènama, osobama s poseb-nim potrebama, Romima, izbeglicama i raseljenima.88

Uprkos tome {to dve dràvne strategije (Nacionalna strategija za re{avanje proble-ma izbeglica i Strategija za smanjenje siroma{tva) pridaju klju~ni zna~aj zapo{ljavanjukao jednom od mehanizama integracije izbeglica, nerealno je o~ekivati pomake bez eko-nomskog rasta i otvaranja novih radnih mesta. 89

Op{ta nezaposlenost je pove}ala konkurenciju za poslove i oborila vrednost nad-nica. Pogor{ali su se uslovi za najsiroma{nije me|u populacijama kako izbeglica i rase-ljenih, tako i lokalnog stanovni{tva. Na ovo uti~e visoka stopa nezaposlenosti i spori na-predak procesa privatizacije dràvnih preduze}a. Problem postoje}e nezaposlenosti nekompenzuje nijedna ekonomska korist koju privatizacija treba da donese. Nezaposle-nost je sa 28 odsto u 2002. porasla na 34,5 odsto u 2003, a o~ekuje se da }e zbog re-strukturisanja ili privatizacije osam najve}ih preduze}a posao izgubiti ~ak 130.000 za-poslenih.90 Prema podacima popisa izbeglica iz 2001. godine, iako izbeglice imaju bo-lju obrazovnu strukturu nego lokalno stanovni{tvo, me|u njima je nazaposlenost bila~ak 45 odsto.91

Izbeglicama i raseljenima potrebne su izbegli~ke odnosno raseljeni~ke legitimaci-je da bi radili, kao i radne knjiìce i podaci o radnom staù.

49

88 Committee on Economic, Social, and Cultural Rights, Consideration of Reports Submitted by States Partiesunder Articles 16 and 17 of the Covenant, E/C.12/1/Add.108, para.16-17.

89 Grupa 484, Izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine i interno raseljena lica sa Kosova u Srbiji: Siroma-{tvo i pristup pravima, dokument pripremljen za konferenciju Zaboravljena kriza?, oktobar 2005.

90 MKCK, Situacija interno raseljenih lica u Srbiji i Crnoj Gori, maj 2005.91 UNHCR/Komesarijat za izbeglice RS, Registracija izbeglica u Srbiji, mart-april 2001.92 Grupa 484, Ostanak izbeglica u Srbiji: Integracija i zagovaranje za korisnike koji napu{taju kolektivne cen-

tre: Zavr{ni izve{taj sa preporukama, Beograd, decembar 2005.

U op{tini Kraljevo je zabeleèn otvoren slu~aj postavljanja prepreke iz-beglicima kada èle da se registruju u Nacionalnoj slu`bi za zapo{lja-vanje (NSZ). Ljudi se, naime, tada suo~avaju s problemom dobijanjaradne knjiìce, jer im nadle`na op{tinska slu`ba - koja izdaje radneknjiìce - traì da od budu}eg poslodavca donesu (neobavezuju}u) po-tvrdu da }e ih odmah primiti u radni odnos, pa im je radna knjiìca je-dino za tu svrhu potrebna. Stvarno stanje je me|utim takvo da je najve-}em broju izbeglih lica potrebna radna knjiìca da bi se prijavili kao ne-zaposleno lice u Nacionalnoj slu`bi za zapo{ljavanje, te su ljudi ondaprisiljeni da nabave fiktivne potvrde kako bi to pravo i ostvarili. Sve jeto, uostalom, verovatno dobro poznato pomenutoj op{tinskoj slu`bi, {to~itavu proceduru ~ini i besmislenom koliko i pravno upitnom. (Na jed-nak se na~in sada tretiraju i interno raseljena lica.)92

Dok se u nekim sredinama izbeglice vode u jedinstvenoj evidenciji nezaposlenihlica, te predstavnici Nacionalne slu`be za zapo{ljavanje tvrde da nisu u stanju da ta~noodrede broj izbeglih lica u evidenciji (npr. u Kru{evcu), dotle se drugde, a to je ipak ~e-{}i slu~aj, izbegla lica vode u odvojenim, „pomo}nim ru~nim evidencijama”(npr. u Kra-ljevu, Kikindi, Prijepolju i Velikom Gradi{tu). Razlog ovakvoj praksi nije poznat. Vo|e-nje u odvojenim evidencijama ni na koji na~in ne proizvodi relevantne prakti~ne posle-dice, u smislu druga~ijeg statusa nezaposlenih izbeglih lica.

Predstavnici NSZ–a u najve}em broju lokalnih sredina uvereni su da su svi pro-grami Nacionalne slu`be podjednako otvoreni za nezaposlena izbegla lica kao i za svaostala redovno evidentirana nezaposlena lica. Mali broj izbeglica se, me|utim, prijavlju-je na konkurse za u~estvovanje u takvim programima. Izbeglice nemaju dovoljno kapi-tala za pokretanje sopstvenog posla.

Brojne me|unarodne organizacije sprovode dohodovne programe usmerene napomo} pri zapo{ljavanju izbeglica i raseljenih, odnosno na podsticanje samostalne eko-nomske aktivnosti kao {to su mikrozajmovi, meke pozajmice i stru~no usavr{avanje. Nepostoji, me|utim, valjan pravni okvir za te aktivnosti. U odsustvu odgovaraju}eg zako-na, mikrokreditiranje se sada sprovodi na osnovu uputstava i dozvola Narodne bankeSrbije.

Izbeglice ~esto zara|uju samo od nadni~arskih poslova, na gra|evinama ili seo-skim imanjima. Bilo kakvo drugo zaposlenje je te{ko dobiti. Me|utim, dnevnice koje sepla}aju izbeglicama i lokalnim radnicima su potpuno jednake. Nezaposlena lica bez kva-lifikacije i ona starija od 50 godina ina~e se posebno te{ko zapo{ljavaju. U kolektivnimcentrima, u strukturi radno sposobnih upravo ove kategorije ~esto dominiraju ili su ba-rem zna~ajno zastupljene. Ovo nije tipi~no za ukupnu izbegli~ku populaciju, koja, premavalidnim statisti~kim podacima, na nacionalnom nivou ima ne{to povoljniju kvalifikaci-onu strukturu od one koju ima lokalno stanovni{tvo.

3.5. Socijalna prava

Ovaj skup prava moè se podvesti pod {iru kategoriju socijalnih prava, zato {to seodnosi na pristup klju~nim dru{tvenim institucijama i zadovoljenje niza potreba koje od-re|uju kvalitet socijalnog ìvota.

3.5.1. Pravo na obrazovanje

Od po~etka 2005. godine, neke op{tine (npr. Gornji Milanovac) uklju~ile su de-cu izbeglice u program stipendiranja uspe{nih |aka i |aka iz socijalno ugroènih poro-dica. Kao {to je navedeno u na{em izve{taju za 2004. godinu, finansiranje je glavnaprepreka vi{em obrazovanju mladih izbeglica. Mnoge izbegli~ke porodice se i dalje su-o~avaju s nemogu}no{}u slanja svoje dece na fakultete, tako da se de{ava da veomauspe{ni u~enici srednjih {kola nemaju mogu}nosti za nastavak daljeg {kolovanja. Isku-stva iz Rekovca, Prijepolja i Nove Varo{i govore da izbeglice poku{avaju da na|u sred-

50

stva za {kolovanje svoje dece i da pi{u ambasadama i me|unarodnim organizacijama,ali bez uspeha.93

3.5.2. Pravo na zdravstvenu za{titu

Prisilni migranti, izbeglice i raseljeni, imaju pristup osnovnim zdravstvenimuslugama koje uklju~uju izdavanje recepta za lekove i preglede kod lekara op{te prak-se, ali problemi nastaju kada su neophodni hospitalizacija ili pregledi kod lekara speci-jalista. Prisilni migranti su na posebnim listama ~ekanja za hospitalizaciju, ~ekanje jemnogo duè i sporije, a pristup le~enju u ju`noj i isto~noj Srbiji mnogo je teì zbog ne-postojanja specijalisti~kih odeljenja, i ekonomske neisplativosti prebacivanja pacijena-ta u Beograd.94

Iz ekonomskih razloga mnogima je nedostupna privatna zdravstvena za{tita ko-ja nadome{}uje usluge osiroma{enog i iscrpljenog sistema javne zdravstvene za{tite.Kao {to smo naglasili u izve{taju za 2004. godinu, posebno ugroène dru{tvene grupe,me|u kojima je veliki broj izbeglica i raseljenih, ne mogu sebi da priu{te privatnu le-karsku negu.

51


94 Norwegian Refugee Council and IDMC, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Return Prospect andDenial of Local Integration, 22 September 2005, p.14-15; IFHR, Serbia: Discrimination and Corruption, theFlaws in the Health Care System, International Fact-finding Mission International Federation for HumanRights Alternative report to the report submitted by the Government of Serbia-Montenegro to the Commit-tee on Economic, Social and Cultural Rights in application of the International Covenant on Economic, So-cial and Cultural Rights (May 2005), International Fact Finding Mission and Report, April 2005. at pg. 17.

95 Izvor: Vesna Jovanovi}, Danski savet za izbeglice.

Medicinski program Danskog saveta za izbeglice95 omogu}ava nabav-ku lekova s negativne liste, finansiranje sloènijih i skupljih dijagno-sti~kih procedura, nabavku materijala za potrebne operativne zahvate,a povremeno i nabavku medicinskih pomagala (mada se u vezi sa po-magalima uglavnom radi o zastupanju korisnika kako bi se na{le mo-gu}nosti da se pomagala dobiju od javnih zdravstvenih institucija). Sra-zmerno najve}i broj dodeljenih lekova jesu psihofarmaci i lekovi name-njeni le~enju epilepsije i de~je astme, a ponude u lekovima stalno seuskla|uju sa stanjem u javnom zdravstvu (sadràjem negativne liste) imogu}nostima samog programa. Tokom 2005. godine program je imaopribli`no 500 korisnika, a me|u njima su podjednako zastupljeni izbe-glice i raseljena lica. Odabir korisnika koji }e u}i u program ~ini se naosnovu procene mobilnog tima za psihosocijalnu pomo}, i primenomdve klase kriterijuma: (1) vrsta i izraènost medicinskih indikacija; i (2)stepen socijalno-ekonomske ugroènosti.

Ukidanje izbegli~kog statusa otvara problem zdravstvene za{tite za izbeglice pen-zionere. One izbeglice koje primaju penziju iz Hrvatske trebalo bi da ostvare to pravo naosnovu Sporazuma o socijalnom osiguranju izme|u Srbije i Hrvatske, a nezaposlena li-ca bi trebalo da ga ostvare na osnovu evidencije kod Nacionalne slu`be za zapo{ljavanje.Problem predstavlja to {to bi izbeglice penzioneri iz Hrvatske trebalo da odjave stalnoprebivali{te u Hrvatskoj i da, po uzimanju dràvljanstva SCG, prijave stalno prebivali{teu Srbiji. Ovo predstavlja problem zato {to bi odjavom prebivali{ta u Hrvatskoj izbegliceizgubile pravo na ostvarivanje mnogih prava u zemlji porekla (obnova, povra}aj prvatneimovine, stambeno zbrinjavanje predratnih nosilaca stanarskog prava itd).96

3.5.3. Ostvarivanje penzionih prava

Kao {to je navedeno u na{em izve{taju za 2004. godinu, penzioneri jo{ uvek ima-ju problem sa dokumentacijom, priznavanjem radnog staà i ka{njenjima u administra-tivnim procedurama. Veliki broj Srba iz Krajine i raseljenih s Kosova godinama ne pri-maju svoje penzije iako su za to ispunili uslove.97

Na osnovu sporazuma o socijalnom osiguranju izme|u Hrvatske i Srbije i CrneGore, koji je stupio na snagu 1. maja 2003. godine, izbeglice bi trebalo da dobijaju pen-zije u mestima gde sada borave. Tako|e, sada se u Srbiji moè podneti zahtev za penzi-ju iz Hrvatske. Jedan od problema je sporost administracija penzionih fondova u Srbiji iCrnoj Gori i Hrvatskoj. Minimum osam meseci se ~eka na obra~un radnog staà i re{e-nja za penziju, a u pojedinim mestima postoji i problem sa uni{tenom arhivom.

Posebno pitanje je konvalidacija ratnog radnog staà u Hrvatskoj (u periodu od1991. do 1995. godine). Rok za podno{enje zahteva za konvalidaciju ratnog staà bio je

52


97 Committee on Economic, Social, and Cultural Rights, Consideration of Reports Submitted by States Partiesunder Articles 16 and 17 of the Covenant, E/C.12/1/Add.108, para. 22

Prema podacima Komesarijata za izbeglice Srbije, podneto je 20.000zahteva za penziju u Hrvatskoj, ali obra~un njihovog radnog staà i vi-sine penzije u Hrvatskoj te~e veoma sporo (u proseku ljudi ~ekaju na ob-ra~un oko 18 meseci). Prema podacima Hrvatskih vlasti sada je na sna-zi zakon po kojem administrativne slu`be u odre|enom roku moraju re-{iti primljene predmete, te se o~ekuje da }e obra~un visine penzije u bu-du}em periodu trajati daleko kra}e. Isplatu zaostalih penzija u perioduod 1991. do 1995. godine Hrvatska odbija pravdaju}i se time {to su pen-zioneri na podru~ju tada{nje Republike Srpske Krajine (RSK) za vremerata primali penzije iz parafonda RSK. Radi se o dvostrukim standardi-ma jer Hrvatska priznaje penzije, ali ne i radni sta` iz tog perioda.

otvoren 1997. godine i trajao je godinu dana. U vi{e navrata je bilo najava da }e rok bi-ti obnovljen, ali se to jo{ nije dogodilo. Postupak konvalidacije ratnog radnog staà pod-razumeva posedovanje odre|enih dokumenata iz tog perioda kojima se moè potvrditi daje osoba doista radila. Me|u tim dokumentima nalaze se platni spiskovi, obra~uni plata,medicinska dokumentacija o upu}ivanju na bolovanje, re{enja o godi{njem odmoru. Po-red navedene dokumentacije, osoba koja je podnela zahtev za konvalidaciju staà moraimati i dva svedoka koji su radili u navedenom periodu, a kojima je ratni radni sta` veckonvalidiran. Svedoci daju izjave podru~nim slu`bama PIO kojima potvr|uju da je oso-ba radila u spornom periodu. Nakon prolaènja kroz ovaj postupak, stranke u najve}embroju slu~ajeva dobijaju negativan odgovor, posle kojeg imaju pravo na àlbu, ali su i od-govori na àlbe uglavnom negativni, pa se postupak prebacuje na sud. Konvalidacija jesporna zbog neupla}ivanja penzionog, zdravstvenog i socijalnog osiguranja u hrvatskefondove za vreme rata.

Ima mnogo dospelih, a neispla}enih penzija za period pre zaklju~enja socijalnogsporazuma, a po{to se radi o velikim iznosima, pitanje je koliko one mogu da budu na-pla}ene tu`bama u dugotrajnom sudskom postupku. Dodatno, invalidske penzije u Hr-vatskoj neke op{tine priznaju, a neke ne. Pojedine op{tine pozivaju invalidske penzione-re da u Hrvatskoj pro|u pregled komisije.

[to se ti~e Srbije, prema podacima organizacija koje pruàju pravnu pomo} izbe-glicama, neke izbeglice, vojni invalidi, imaju probleme u tom smislu {to im, prema nji-hovom iskustvu, ne daju da pre|u u ~etvrtu kategoriju (koja podrazumeva rehabilitaci-ju, banjsko le~enje itd.), ve} se drè u petoj ili {estoj kategoriji kako bi izdaci za njih bi-li {to manji.98

3.5.4. Pravo na socijalnu i humanitarnu pomo}

Ekonomska i politi~ka kriza u poslednjih petnaest godina uticala je na znatno sma-njenje budèta socijalne pomo}i i na njegovo optere}enje. Sve dok se nalaze u statusu iz-beglica, socijalno ugroène kategorije mogu da dobiju humanitarnu pomo}. Me|utim,mnoge organizacije su smanjile ili potpuno ukinule tu vrstu pomo}i. UNHCR je jedinavelika me|unarodna agencija koja je i u 2005. nastavila s pruànjem materijalne pomo-}i izbeglicama i raseljenima. Usled ~injenice da veliki broj izbeglica dobijanjem li~nekarte dobija i pravo na socijalnu pomo}, dràva }e se suo~iti sa zadatkom da uklju~i no-ve slu~ajeve u svoj ve} prenapregnuti sistem socijalne za{tite.

Usled smanjenja humanitarne pomo}i, mnoge ugroène izbeglice ostale su uskra-}ene za najnu`niju pomo}, jer u statusu izbeglica ne mogu da dobiju socijalnu za{titutuu vidu materijalnog obezbe|enja porodice (MOP) i de~ijeg dodatka. Proces integracijeizbeglica podrazumeva prijem u dràvljanstvo ~ime se ispunjavaju uslovi za ovu vrstupomo}i, ali bi eventualni vakuum me|uperioda trebalo prebroditi obezbe|enjem finan-sijske pomo}i iz drugih budètskih izvora ili putem stranih donacija.

53

98 Izvor: Mreà pravne pomo}i NHLO.

Da bi se zadovoljile potrebe za hranom najugroènijih izbeglica i raseljenih, UN-HCR i dalje brine o 26.000 biv{ih korisnika Svetskog programa hrane. UNHCR je, tako-|e, vode}a organizacija za medicinske projekte namenjene najugroènijima, distribucijusredstava za higijenu i {kolskog pribora za decu.

3.6. Politi~ka prava i slobode, pravo na jednakost predzakonom i nediskriminacija

Izbeglice u Srbiji imaju pravo na samoorganizovanje i postoje brojna udruènje iz-beglica. Novi nacrt Zakona o udruènjima Republike Srbije, u ~lanu 10 predvi|a da udru-ènje mogu osnovati najmanje tri pravna lica ili poslovno fizi~ka lica, s tim {to najmanjejedno od tih lica mora imati prebivali{te na teritoriji Republike Srbije. Izbegla lica s pro-stora biv{e Jugoslavije imaju svoja prebivali{ta u mestima iz kojih su izbegla. Prebivali-{te je u Hrvatskoj, na primer, uslov za obnovu uni{tene imovine. Stoga bi u novom za-konskom predlogu trebalo na poseban na~in tretirati izbegli~ka udruènja, koja na pro-storu Republike Srbije postoje godinama.

[to se ti~e bira~kog prava hrvatskih gra|ana – izbeglica u Srbiji, postoji potrebaza vi{e glasa~kih mesta u Srbiji, kako bi ljudi mogli ostvariti svoje bira~ko pravo prili-kom izbora u Hrvatskoj.

3.7. Izbeglice i lokalna zajednica

Susret izbeglica i raseljenih lica sa novim okruènjem je dvostruko optere}en: sjedne strane sopstvenim gubitkom i, s druge, ekonomskim problemima zajednice u ko-joj su na{li uto~i{te. Iako postoje brojni primeri uspe{ne integracije pre svega izbeglica,uz pozitivan odnos i solidarnost lokalnog stanovni{tva, primetno je da izbeglice i rase-ljena lica nisu dovoljno i adekvatno informisani i da ~esto nisu aktivno uklju~eni u pro-cese integracije i promovisanja svojih prava u Srbiji i Crnoj Gori. Mnogi su ostali iz-dvojeni iz lokalne zajednice, a uzroci su razni oblici dru{tvene isklju~enosti. Ponekad sejavlja animozitet prema izbeglicama i interno raseljenim licima pre svega lokalnogugroènog stanovni{tva, koje u njima vidi nepoèljnu konkurenciju za preostala retkaradna mesta i krivce za te{ku situaciju u kojoj se i sami nalaze. Animozitet je poja~an izbog pomo}i koju izbeglice i raseljeni primaju na osnovu svog statusa od me|unarod-nih i doma}ih organizacija. Mnoge izbeglice i raseljeni se ne ose}aju dobrodo{lim u me-stima raseljenja, odnosno izbegli{tva, smatraju sebe druga~ijim i ne druè se sa lokal-nim stanovni{tvom. Smatra se da se ìtelji kolektivnih cenatra teè uklju~uju u ìvot za-jednice, jer ih dugogodi{nja fizi~ka izolovanost i lo{i uslovi stanovanja dodatno margi-nalizuju i pasiviziraju.

Ipak, ekstremno negativan stav lokalnog stanovni{tva prema integraciji izbe-li~ke populacije se retko beleì i obi~no se radi o malom procentu domicilne popu-lacije.

54

Negativni odnosi su ~esto prisutni i kada lokalno stanovni{tvo doìvljava pomo}ili podr{ku koja se pruà izbeglicama (ili raseljenima) kao neopravdanu, jer i sebe sma-tra podjednako socijalno ugroènim.

Izbeglice ponekad smatraju da }e izvesnih netrpeljivosti izme|u njih i lokalnogstanovni{tva uvek biti. Oni prepoznaju stigmatiziraju}i naboj samog termina izbeglica, igovore o bolnim uspomenama u vezi s tim pojmom, i onda kada ga drugi koriste sasvimneutralno.

3.8. Ugroène grupe / Diskriminacija i nasilje prema ènama

Izbeglice spadaju u kategoriju ugroènih dru{tvenih grupa, a deca, ène, stari, sa-mohrani roditelji, posebno samohrane majke, bolesni, najugroèniji su me|u njima.

Prema podacima UNHCR-ove kancelarije u SCG, 50,6 odsto raseljenih i 53 odstoizbeglih lica prijavljenih u Srbiji su ène. Broj sprovedenih istraìvanja i sistematskih po-dataka o poloàju izbeglih i raseljenih èna u Srbiji je mali.

55

99 Izvor: Grupa 484.100 Slu`beni glasnik RS br. 18/05.

U vezi s planiranom izgradnjom socijalnih stanova za izbegli~ke poro-dice iz kolektivnih centara, u kikindskom gradskom naselju u kom bistambena zgrada trebalo da bude podignuta ispoljeno je svojevrsno pro-tivljenje ìtelja tog kraja. Grupa stanovnika tog naselja sa~inila je - iuputila gradskim vlastima - peticiju u kojoj se traì da se zgrada ne po-diè na toj lokaciji. Mada se u peticiji pominje mogu}i problem s regu-lisanjem kanalizacione mreè, re~ je o tome da ovi ljudi strahuju da bigradnja objekta namenjenog socijalnom stanovanju u njihovom krajumogla naru{iti izgled naselja i/ili umanjiti vrednost njihovih privatnihnepokretnosti.

I predstavnici lokalnih institucija i predstavnici izbeglica smatra-ju da je peticija izraz stava samo jedne manje grupe Kikin|ana.99

Novi Zakon o porodici100 koji je donet u Srbiji u februaru 2005. go-dine, po~eo je da se primenjuje u julu iste godine. Zakon predstavljanapor da se oblast porodi~nih odnosa uredi u skladu sa me|unarod-nim standardima. U Crnoj Gori je sastavljen nacrt novog Zakona oporodici. U najva`nije inovacije koje donosi Zakon o porodici spada-ju odredbe o porodi~nom nasilju navedene u devetom paragrafu (~la-novi 197. do 200.).

Posebnu pa`nju treba posvetiti ènama u tradicionalnim, seoskim predelima,Romkinjama, ènama u izbegli~koj i raseljeni~koj populaciji, jer su te ène predmet“dvostruke diskriminacije” – odnosno diskriminacije na bar dva nivoa: prvo na osnovupola, a drugo na osnovu njihove pripadnosti ugroènoj i marginalizovanoj grupi. 101

Uglavnom se smatra da su se ène i mu{karci podjednako sna{li u novoj sredini,ali se ~esto uo~ava se da se mu{karci vi{e kre}u izvan ku}e i lak{e dolaze do posla, doksu ène vezane za ku}u i porodicu usled patrijarhalne podele uloga, izolovane su i ne u~e-stvuju u odlu~ivanju. Kada su ène i mu{karci relativno ravnopravni, ekonomski rast jebrì, siroma{ni brè izlaze iz siroma{tva i pobolj{ava se blagostanje porodica. Ravno-pravnost polova igra va`nu ulogu u ekonomskom razvoju i smanjenju siroma{tva. Nerav-nopravnost izme|u polova (rodno zasnovana podela rada, razlike izme|u èna i mu{ka-raca u mo}i i resursima, rodna pristrasnost u ljudskim i drugim pravima) usporavaju ili~ak spre~avaju ekonomski rast, odnosno pove}avaju siroma{tvo porodica.

U izve{taju za 2004. godinu naveli smo da je malo statisti~kih podataka o statusuèna u izbegli~koj raseljeni~koj populaciji. Iako u me|uvremenu nije bilo novih istraì-vanja, i dalje se realizuju mnogobrojni projekti o rodnoj perspektivi.

Kroz projekat Prevencije i odgovora na seksualno i rodno zasnovano nasilje, UN-HCR je pokrenuo kampanju podizanja svesti o ovoj problematici. Pored pruànja prav-ne pomo}i, koja uklju~uje zastupanje na sudu, Praxis }e u 2006. godini organizovati {estregionalnih treninga i dva okrugla stola, gde }e ciljne grupe biti svi akteri uklju~eni u pro-ces pruànja za{tite `rtvama takvog nasilja me|u izbeglicama i raseljenim licima.

3.8.1. Ugroènost starijih osoba

Starije izbeglice i raseljeni su posebno ugroèni i potrebna im je hitna pomo}.Velikoj ve}ini nedostaju odgovaraju}a ishrana i le~enje, privatnost u kolektivnim cen-trima, trajna re{enja u vezi sa stambenim zbrinjavanjem, i oni ~esto u velikoj meri za-vise od programa i projekata me|unarodnih organizacija, koje ~esto ne zadovoljavajunjihove potrebe.102 Zbrinjavanje starih ljudi koji ìve sami u privatnom sme{taju, bez

56

101 UNDP, Human Development Report Serbia 2005: The Strength of Diversity, Belgrade,2005, p. 83102 Ibid, p. 84.

Novi zakon je po~eo da se primenjuje, ali jo{ nije zabeleèn ni-jedan slu~aj sudskog proterivanja nasilnika iz mesta boravka. Na osno-vu iskustva u zastupanju `rtava porodi~nog nasilja, Praxis smatra da jeuvo|enje preventivnih mera do izvesne mere ubrzalo zapo~injanje sud-skih procedura. Me|utim, pravna pomo} je samo jedan segmet za{tite ibrige potrebne `rtvama takvog nasilja, i mnogobrojne nevladine orga-nizacije, kao {to su Astra i Savetovali{te protiv porodi~nog nasilja vo-de skloni{ta za `rtve porodi~nog nasilja i trgovine ljudima.

bliskih ro|aka veoma ~esto je povezano s posebnim te{ko}ama, o ~emu govori slede}iprimer.103

4. Zaklju~ci i preporuke

U delovima za izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine i raseljene s Kosova,dokument sadrì i preporuke iz slede}ih izvora:

– Grupa 484, Izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine i interno raseljena licasa Kosova u Srbiji: Siroma{tvo i pristup pravima, dokument pripremljen za kon-ferenciju Zaboravljena kriza?, oktobar 2005;

– Grupa 484, Ostanak izbeglica u Srbiji: Integracija i zagovaranje za korisnikekoji napu{taju kolektivne centre: Zavr{ni izve{taj sa preporukama, Beograd, de-cembar 2005;

– SDF Hrvatska, Analiza “Road Map”, prijedloga Vlade RH o rje{enju izbjegli~-kog pitanja, Septembar 2005;

– Danski savet za izbeglice, SDF Hrvatska, SDF Srbija, Radionica i kampanjajavnog zagovaranja, Povratak u Hrvatsku – re{avanje preostalih pravnih pita-nja i pitanja vezanih za incidente, Beograd, 23. septembar 2005;

– Norwegian Refugee Council Internal Displacement Monitoring Centre (IDMC)formerly Global IDP Project, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Re-turn Prospect and Denial of Local Integration, September 2005;

57


104 Izvor: Grupa 484.

Starica, rodom iz gornjomilanova~kog kraja, koja je bila udata u Hrvat-skoj i tamo ima sina, od devedesetih ìvi u selu nedaleko od Milanov-ca, prakti~no kao izbeglica. Ona danas ima regulisano dràvljanstvo iprebivali{te u Srbiji. U Hrvatskoj je ostvarila pravo na penziju, no pu-nomo}jem je ovlastila sina, koji ìvi u Splitu, da penziju podiè i njo-me se koristi. Njen sin, me|utim, joj ni{ta od tog novca ne {alje, ne po-se}uje je i ne èli da ona do|e kod njega. Ljudi iz Op{tine i iz Povere-ni{tva Komesarijata stupili su u kontakt s njim i poku{ali ne{to da sedogovore, ali bez ikakvog uspeha. Starica nema nikakvih sredstava zaìvot i potrebna joj je socijalna pomo}, ali, zbog penzije koju ima u Hr-vatskoj, ovde ne moè da ostvari pravo na materijalno obezbe|enje. Neèli ni{ta da uradi kako bi sina li{ila ranije date punomo}i, i dobijalasvoju penziju. Pored ovoga, ona je pre pedesetak godina ostala bez vi-da, a socijalni radnici sumnjaju da je sada kod nje prisutan i izvestanmentalni poreme}aj, te da bi joj trebalo dodeliti staratelja.104

– Me|uagencijska radna grupa za interno raseljena lica, Analiza situacije internoraseljenih lica sa Kosova u Srbiji i Crnoj Gori: zakon i praksa, oktobar 2005;

– MKCK, Situacija interno raseljenih lica u Srbiji i Crnoj Gori, maj 2005;

– Grupa 484, Ljudska prava izbeglica, raseljenih lica, povratnika i azilanata u Sr-biji i Crnoj Gori, Izve{taj za 2004, april 2005;

– Izve{taj Valtera Kalina, predstavnika generalnog sekretara UN za ljudska pravainterno raseljenih lica, septembar 2005.

– Strategija za smanjenje siroma{tva, Vlada Republike Srbije, oktobar 2003.

4.1. Povratak izbeglica

� U vezi s regionalnim pristupom, me|unarodna tela i organizacije kao {to suEvropska komisija, OEBS i UNHCR treba da insistiraju na doslednoj i efikasnojrealizaciji postoje}ih regionalnih planova za izbeglice i raseljene i treba da sezalaù za to da se svuda u regionu pravedno i pod jednakim uslovima re{avajupitanja izbeglica i raseljenih.

� Dràvna zajednica Srbije i Crne Gore treba da preuzme aktivniju ulogu u bila-teralnim odnosima i sporazumima s Hrvatskom i BiH, kao i u regionalniminicijativama, u cilju unapre|enja uslova za povratak ili integraciju izbeglica pu-tem re{avanja imovinskih i statusnih pitanja: stanarskih prava, konvalidacijeradnog staà, neispla}enih penzija itd.

� Treba uklju~iti nevladin sektor u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Srbiji u pro-ces kreiranja, implementacije i monitoringa programa “Mape puta”

� [to se ti~e sprovo|enja programa „Mape puta“, vlasti Srbije i Crne Gore treba-lo bi da uspostave radno telo od predstavnika relevantnih ministarstava, koje bibilo nadle`no za implementaciju mera i zaklju~aka iz „Mape puta“.

� Mnogi biv{i nosioci stanarskih prava u Hrvatskoj, postali su dràvljani Srbije iCrne Gore. Stoga Srbija i Crna Gora ima prava i obavezu da {titi njihova pravai interese u bilateralnim kontaktima s Hrvatskom, pred me|unarodnim faktori-ma i posebno pred Evropskim sudom za ljudska prava

4.1.1. Pravo na imovinu

� Dràvna zajednica Srbija i Crna Gora treba u bilateralnim pregovorima s Hrvat-skom da insistira na doslednom po{tovanju imovinskih prava

� Me|unarodna zajednica, UNHCR, OEBS i Evropska komisija traba da aktivnoprate realizaciju prava na imovinu (povra}aj, obnovu i re{avanje pitanja stanar-skih prava) i odigraju posebnu ulogu u sudskim postupcima koji se pred hrvat-skim sudovima vode zbog malverzacije u otkupu imovine Srba od dràvne agen-cije APN.

� Potrebno je dovr{iti proces povratka i obnove imovine

58

� Hrvatska dràva treba da oslobodi vlasnike imovine/povratnike bilo kakvih zah-teva ili potraìvanja od privremenih korisnika za ulaganja koja nemaju pravnuosnovu, ali prave velike probleme povratnicima

� Treba izjedna~iti pravo na ostvarivanje stambenog zbrinjavanja za sve biv{e no-sioce stanarskog prava i ukinuti vremenski limit za podno{enje zahteva.

� Hrvatske vlasti treba da prolongiraju pravo na regulisanje statusa za osobe kojenisu dràvljani RH, ali su u njoj ro|ene ili dugo ìvele (po ~lanu 115 Zakona ostrancima, rok je istekao 30. juna 2005).

� Treba odrediti rokove i dovr{iti proces elektrifikacije i vodosnabdevanja sela inaselja koja jo{ nemaju struju i vodovodnu mreù.

4.1.2. Sigurnost i bezbednost, pravo na jednakost pred zakonom i nediskriminaciju

� Ministarstvo unutra{njih poslova Hrvatske trebalo bi da uloì ve}e napore kakobi se izbeglo arbitrarno hap{enje povratnika na osnovu neutemeljenih optu`bi zaratne zlo~ine ili druga krivi~na dela.

� Kako bi se uticaj incidenata sa etni~kom pozadinom na proces povratka sveo nanajmanju mogu}u meru, hrvatske vlasti treba da nastave aktivno da rade na pre-venciji takvih incidenata. Policija i pravosudni organi treba da nastave da radena otkrivanju i ka`njavanju po~inilaca etni~ki motivisanih krivi~nih dela.

4.2. Integracija izbeglica u SCG

4.2.1. Prava zasnovana na statusu izbeglica i raseljenih

� Treba pa`ljivo revidirati izbegli~ki status nakon poslednje registracije izbegli-ca u Srbiji, uz reinterpretiranje kriterijuma, vode}i ra~una o najugroènijima ispecifi~nim slu~ajevima.

� U cilju integracije i pobolj{anja ostvarivanja prava izbeglica i raseljenih, vlastitreba da dopune postoje}e zakonodavstvo, uspostave me|uministarsku gru-pu i odeljenja u ministarstvima radi koordinacije postoje}ih strategija i prime-ne mera i propisa na izbeglice i raseljena lica.

� Komisija za koordinaciju procesa trajne integracije izbeglica Republike Srbije,kao i stru~na grupa za izmenu Zakona o izbeglicama, trebalo bi na sistematskina~in da koordiniraju i prate klju~ne aspekte procesa integracije u saradnjisa me|unarodnim i lokalnim nevladinim organizacijama.

� Trebalo bi sna`no podràti projekte integracije u onim lokalnim sredinama kojepokazuju motivisanost i jasan interes da trajno integri{u izbegla lica, i sprovestiinformativnu kampanju o prednostima procesa integracije izbeglica u onim op-{tinama koje su nevoljne da u taj proces u|u.

59

4.2.2. Dràvljanstvo

� Obezbediti efikasniju proceduru dodeljivanja dràvljanstva, na osnovu no-vog zakona o dràvljanstvu Srbije, i izbeglicama i ljudima koji su ranije izgubi-li izbegli~ki status.

� Posti}i dogovor sa Hrvatskom o sklapanju sporazuma o dvojnom dràvljan-stvu.

4.2.3. Dokumenti

� Hrvatskoj treba vratiti preostale mati~ne i zemlji{ne knjige u Srbiji i CrnojGori.

� Hrvatska i Srbiji i Crna Gora treba me|usobno da priznaju diplome koje garan-tuju istu vrstu stru~nosti u obe zemlje.

4.2.4 Stambeno zbrinjavanje izbegli~kih porodica

� Usvojiti Predlog zakona o socijalnom stanovanju, koji bi trebalo da uredi i una-predi oblast socijalne stambene izgradnje i razre{i sve postoje}e nejasno}e u ve-zi s modelima socijalnog stanovanja.

� Voditi ra~una da se socijalno stanovanje u~ini dostupnim pre svega vi{estrukougroènim porodicama kako u kolektivnom tako i u privatnom sme{taju.

4.2.5. Kolektivni centri

� Treba napraviti evaluaciju dosada{njih aktivnosti i rezultata u procesu zatvara-nja kolektivnih centara i unapre|ivati taj proces posebno vode}i ra~una o pravi-ma i dostojanstvu najranjivijih i socijalno najugroènijih: starih, bolesnih, oso-ba sa invaliditetom, te{ko traumatizovanih, samohranih majki i dece i porodicanestalih lica.

� Vlada Republike Srbije i Komesarijat za izbeglice treba da razmotre mogu}no-sti promene u strate{kim planovima za zatvaranje kolektivnih centara kojima bise propisalo da se preseljenje u drugi kolektivni centar moè izvr{iti samo u slu-~aju krajnje nu`de i tek po{to je sa izbeglim licima postignut dogovor o oblikutrajnog stambenog zbrinjavanja koje }e uslediti u nekom realno mogu}em roku.

� Optere}enost lokalnih samouprava u pruànju finansijske i logisti~ke podr{keprocesu zatvaranja kolektivnih centara jeste ne{to o ~emu treba posebno voditira~una.

� Podr{ka iz PIKAP bi trebalo da bude kori{}ena u kombinaciji sa uklju~ivanjemporodice u neki od odgovaraju}ih programa stambenog zbrinjavanja, a samo-stalno jedino u slu~ajevima podr{ke onim porodicama koje zaista imaju kapaci-tete da samostalno ostvare svoje stambeno zbrinjavanje.

60

4.2.6. Pravo na rad

� Lokalne samouprave treba da uklone sve prepreke u postupku izdavanja radnihknjiìca izbeglim i raseljenim licima.

� Treba doneti zakonsku regulativu za mikrokreditiranje, uz mogu}nost stvaranjadràvnog garantnog fonda.

� Me|unarodne organizacije i drugi akteri uklju~eni u osmi{ljavanje i realizacijuprograma grantova za sticanje dohotka treba da razmotre preduzimanje mera zapodizanje efekata ovakvih programa. Potrebno je razmotriti adekvatnost veli~i-ne i strukture dodeljivanih dohodovnih grantova, te valjanost procesa selekcijekandidata kojima }e grantovi biti dodeljeni. Posebno treba uzeti u obzir nizak ni-vo preduzetni~kih sposobnosti, pogotovo u populaciji ljudi koji ìve u kolektiv-nim centrima i me|u posebno ugroènim grupama.

� Srazmerno mali broj izbeglica evidentiranih u Nacionalnoj slu`bi za zapo{ljava-nje moè se pove}ati poja~anim informisanjem o mogu}nostima i prednostimaevidentiranja, o pravima koja proisti~u iz statusa nezaposlenog lica, te o vrsti i odostupnosti raznih programa Nacionalne slu`be za zapo{ljavanje. S tim u vezi,Nacionalna slu`ba za zapo{ljavanje trebalo bi da uputi detaljnu informaciju Ko-mesarijatu za izbeglice ili direktno svim lokalnim povereni{tvima za izbeglice.Tako bi Komesarijat i povereni{tva imali potpunu informaciju o tome na koji na-~in izbegla lica mogu ostvarivati prava u vezi sa statusom nezaposlenog lica.



� Budu}i da pristup obrazovanju nesumnjivo doprinosi smanjenju siroma{tva, dr-àvne vlasti, ali i lokalne samouprave treba da razviju programe stipendiranjauspe{nih u~enika iz socijalno ugroènih porodica, vode}i ra~una da takve pro-grame u~ine podjednako dostupnim deci iz izbegli~kih i raseljeni~kih porodicakao i deci iz lokalnih sredina. Strani donatori bi trebalo da podrè razvoj ova-kvih programa, posebno u najsiroma{nijim sredinama.

� Stvaran pristup obrazovanju za decu i mlade iz socijalno ugroènih porodicamogu}e je unaprediti uspostavljanjem sistema beneficija za pla}anje tro{kova{kolovanja.


� Hrvatska i Srbija trebalo bi da zaklju~e sporazum o me|usobnom refundiranjuzdravstvenih tro{kova.

� Me|unarodne i nevladine organizacije koje sprovode programe medicinske po-mo}i trebalo bi da na|u na~ina da ih odrè i u predstoje}em periodu, imaju}i u

61

vidu veliku potrebu za medicinskim uslugama koje izbeglice i raseljeni ne mo-gu da plate, odnosno koje nisu deo primarne (besplatne) zdravstvene za{tite.

4.3.3. Ostvarivanje penzionih prava

� U Hrvatskoj bi trebalo obnoviti rok za podno{enje zahteva za konvalidaciju radnogstaà, jer je veoma mali broj ljudi u prethodnom roku uspeo da podnese zahteve.

� Trebalo bi promeniti odredbe hrvatskog zakona po kome se konvalidira radnista`, jer ve}ina ljudi nije u mogu}nosti da pribavi materijalne dokaze da su ra-dili u ratnom periodu.

� Svim penzionerima, Hrvatska bi trebalo da prizna i isplati dospele, a neispla}e-ne penzije; a postupke koji su pokrenuti treba dovr{iti u {to kra}em roku.


� Izbeglicama koje su podnele zahtev za prijem u dràvljanstvo SCG treba omo-gu}iti pristup svim oblicima socijalne pomo}i i za{tite, u skladu s kriterijumimakoji se primenjuju prema svim drugim traìocima socijalne pomo}i i za{tite.

� Sve lokalne samouprave koje imaju mogu}nosti za sopstvene programe jedno-kratnih nov~anih pomo}i trebalo bi da te programe u potpunosti otvore i za iz-begla lica.

� S obzirom na to da su u pojedinim op{tinama ve} formirani op{tinski koordina-cioni odbori za socijalnu politiku, takva organizaciona re{enja trebalo bi prime-niti i u drugim op{tinama. Strate{ki i akcioni planovi koje }e izraditi ovi koordi-nacioni odbori treba da budu usmereni i na re{avanje pitanja povezana sa inte-gracijom izbeglica u datu lokalnu sredinu.

� Izradom socijalne karte izbegli~ke populacije u privatnom sme{taju aktivnostipodr{ke lokalnoj integraciji izbeglica mogle bi se mnogo lak{e koncipirati i pre-cizno usmeriti na socijalno najugroènije izbegli~ke porodice.

4.4. Politi~ka prava i slobode, pravo na jednakost predzakonom i nediskriminacija

� Radi unapre|enja ukupnog procesa lokalne integracije izbeglica bilo bi va`no dase podstakne formiranje udruènja i organizacija izbeglih lica i da se izbeglice u~i-ne aktivnim partnerom u re{avanju svih pitanja koja se ti~u njihove integracije

4.5. Izbeglice i lokalna zajednica

� Sve aktivnosti podr{ke lokalnoj integraciji izbeglica treba pa`ljivo uskladiti sainteresima lokalnih zajednica. Bilo bi poèljno da takvi projekti budu deo podr-{ke celokupnoj zajednici, odnosno da budu podjednako usmereni na izbegli~kui na lokalnu populaciju.

62

� Planirano u~e{}e op{tina u projektima integracije izbeglica treba uskla|ivati sarealnom ekonomskom snagom pojedinih op{tina, kako bi za najsiroma{nije onobilo svedeno na podno{ljiv, minimalan nivo.

4.6. Diskriminacija i ugroène grupe

� Usvojeni Zakon o porodici treba dosledno primenjivati u cilju prevencije poro-di~nog nasilja i ka`njavanja po~inilaca

� Potrebno je pokazati povi{enu osetljivost za specifi~ne dodatne te{ko}e vi{e-struko ugroènih izbegli~kih porodica – porodica u kojima ìve osobe sa hendi-kepom ili s nekom te{kom hroni~nom bole{}u, stara~kih porodica i porodica sve}im brojem starih osoba, kao i porodica sa samohranim roditeljem i porodicaatipi~ne strukture. Treba poku{ati prona}i nove mogu}nosti da se ovim porodi-cama obezbedi integracija u one lokalne sredine u kojima postoje specijalizova-ne institucije i slu`be za podr{ku tim posebno ranjivim ljudima.

� Potrebno je dodatno podsta}i razvoj otvorene socijalne za{tite i razvoj novihusluga u gerontolo{kim centrima i drugim ustanovama, kako bi se re{io problemnedovoljnih sme{tajnih kapaciteta i spre~io ili poni{tio negativan efekat izolova-nja korisnika sme{taja u socijalnim ustanovama.

63

IIII IINNTTEERRNNOO RRAASSEELLJJEENNAA LLIICCAA

Interno raseljenje unutar i van Kosova i Metohije zbilo se u dva navrata: 1999. na-kon povla~enja srpskih snaga bezbednosti, kada je vi{e od 200.000 ljudi napustilo Koso-vo ili je ostalo raseljeno unutar njega, i posle martovskog nasilja 2004. protiv manjinskihzajednica i me|unarodne uprave kada je 4.100 ljudi potraìlo spas u internom raseljenju,uglavnom unutar provincije. Raseljeni s Kosova i Metohije razasuti su na teritoriji jednedràve koja ima tri razli~ite uprave – u Srbiji, u Crnoj Gori i na Kosovu i Metohiji. Tofakti~ki zna~i da mogu}nost ostvarenja prava i pristup slu`bama zavise od toga gde su seraseljeni smestili. Situacija se dodatno komplikuje ~injenicom da postoji veoma slaba ko-ordinacija izme|u ovih razli~itih uprava.105

U Srbiji, raseljeni su se najpre smestili u ju`nim delovima, bliè svom mestu po-rekla, ali kako se tokom vremena izgledi za povratak nisu pobolj{avali, mnogi od njih sukrenuli ka centralnoj i severnoj Srbiji u potrazi za zaposlenjem.106 Generalno, situacijaza raseljene u Srbiji i Crnoj Gori postala je teà, pre svega zbog iscrpljivanja njihovih po-stoje}ih sredstava, nemogu}nosti da raspolaù imovinom na Kosovu i slabe mogu}nostiza zaposlenje kako u Srbiji i Crnoj Gori tako i na Kosovu.

Veliki broj raseljenih ìvi ispod granice siroma{tva.107 Stav Vlade Srbije je da seintegracija raseljenih moè uzeti u razmatranje, tek kada se stvore mogu}nosti za njihovpovratak na Kosovo.108 Na Kosovu ve}ina raseljenih Srba ìvi u monoetni~kim enklava-ma u kojima paralelne institucije, podràne od Vlade Srbije, obezbe|uju neke usluge, kao{to je obrazovanje i zdravstvo, koje im ina~e ne bi bile dostupne. 109

Prema zvani~nim podacima, 110 u Srbiji i Crnoj Gori nalazi se 225.573 raseljenih,i to 18.019 u Crnoj Gori, a 207.554 u Srbiji.111 Prema etni~koj strukturi oni su ve}inomSrbi (68 odsto), potom slede Romi (12. odsto) i Crnogorci (8 odsto). U Srbiji se nalazi i

65

105 Norwegian Refugee Council and IDMC, “IDPs from Kosovo”, p. 14.106 Ibid., pp. 4 and 10.107 ICRC, The Situation of IDPS, September 2005.108 Ibid., p. 4.109 Ibid., p.14110 UNHCR, IDPs in Serbia and Montenegro (other than Kosovo) by Current Place of Asylum (as at 01 No-

vember 2005), Belgrade, November 2005.111 Ovaj broj je predmet sporenja. S jedne strane tvrdi se da je znatno manji, jer prema{uje broj manjina, pre

svega Srba koji su ikad ìveli na Kosovu, dok s druge strane postoji procena da je njihov broj ve}i, jer mno-gi raseljeni Romi nikad nisu bili registrovani. Vlasti Srbije za sada ne nameravaju da sprovedu novu regi-straciju raseljenih kako bi se razre{ilo ovo pitanje (vi{e o voj temi: The Internal Displacement MonitoringCentre (IDMC) www.internal-displacement.org).

oko 4.000 raseljenih Albanaca s Kosova.112 Dodatno je na Kosovu raseljeno 54.000 lju-di.113 UNHCR se stara o 21.000 raseljenih unutar Kosova, uklju~uju}i Srbe, Rome,A{kalije, Egip}ane (RAE) i Bo{njake, kao i kosovske Albance u delovima gde ~ine et-ni~ku manjinu. UNHCR vodi brigu i o 300 izbeglica iz Hrvatske i BiH i 600 izbeglica izMakedonije.114

Prema statistici UNCHR, zaklju~no sa 10 februarom 2006. godine 1.231 ljudi jeostalo raseljeno kao razultat martovskog nasilja, kada je, kao {to je re~eno pribli`no4.100 ljudi napustilo svoje domove. Raseljeni u martovskom nasilju najvi{e su koncen-trisani u regionu Kosovske Mitrovice (667 lica od koljih je 583 Srba, 12 RAE, 72 osta-lih); regionu Pri{tine (469 lica, od kojih 448 Srba, 21 RAE)115. Raseljenih ima i u regi-onu Pe}i, Prizrena i Gnjilana.

UNMIK se zalaè za kreiranje baze podataka o raseljenima unutar i van Kosova,uklju~uju}i izbeglice u zemljama Zapadne Evrope. UNMIK se nada da }e uspeti da regi-struje 100.000 Kosovara u otprilike 25 zemalja.116 U junu 2005, UNMIK je dostaviozahtev UNHCR da “podrì aktivnosti na evidentiranju broja interno raseljenih lica i dru-gih raseljenih manjinskih zajednica” u okviru popisa stanovni{tva koji UNMIK planirada sprovede 2006/07. UNHCR je prihvatio ulogu realizatora aktivnosti na preregistraci-ji interno raseljenih lica s Kosova nastanjenih u Srbiji i u Crnoj Gori.117

Kao {to smo naglasili u izve{taju za 2004, uslovi za povrataka raseljenih u Srbijina Kosovo nepovoljniji su od uslova za povratak izbeglica iz Hrvatske i BiH u svoje ze-mlje porekla. Prema UNHCR podacima, samo 14.553 pripadnika manjina vratilo se naKosovo tokom {est godine od zavr{etka oruànog sukoba (6.616 Srba, 3.927 A{kali-ja/Egip}ana, 1.576 Roma, 1.324 Bo{njaka, 484 Goranaca i 623 Albanaca).118

66

112 Izvor: Dragi{a Dabeti}, komesar za izbeglice Republike Srbije, sastanak radne grupe za raseljena lica, Be-ograd 13. mart 2006.

113 Izvor: US Refugee Committee, 2004.114 Podatak dobijen od Pascale Moreau, {efa misije UNHCR na Kosovu.115 KFOR Weekly CIMIC Report # 1152 08, March 2006, p. 4.116 Izvor: UNMIK.117 Council of Europe, Serbia and Montenegro: Compliance with obligations and commitments and implementa-

tion of the post-accession co-operation programme, Tenth Report (October 2005- January 2006), January, 2006.118 UNHCR, Minority Voluntary Return, January 2006.

Godine starosti M % @ % Ukupno %

00-04 1,569 0.76% 1,440 0.69% 3,009 1.45%

05-17 26,128 12.59% 24,565 11.84% 50,693 24.42%

18-59 60,574 29.18% 60,268 29.04% 120,842 58.22%

Preko 60 14,716 7.09% 18,294 8.81% 33,010 15.90%

Ukupno 102,987 49.62% 104,567 50.38% 207,554 100.00%

Izvor: UNHCR 113

Interno raseljena lica u Srbiji – starosna i rodna struktura

Broj povratnika smanjio se za 40 odsto od 2003. do 2004. godine, a od 2005. o~e-kuje se dalji pad. Ve}ina raseljenih se vratila u ruralne delova Kosova s preovla|uju}omsrpskom populacijom i formirala monoetni~ke povratni~ke getoe.119

Glavni razlozi za ovako mali broj povratnika su lo{a bezbednosna situacija, slabo ipreoptere}eno pravosu|e, policija nevoljna da istraì incidente, neka`njivost za ratne zlo-~ine i zlo~ine protiv ~ove~nosti; nepostojanje slobode kretanja i vladavine prava, (problemposebno izraèn u nekim op{tinama); bezizgledna ekonomska situacija i diskriminatornapraksa protiv manjinskih grupa koja onemogu}ava povratnicima pristup javnim slu`bamai zaposlenju120; neopravdano odugovla~enje u povezivanju povratni~kih ku}a sa osnovnominfrastrukturom – teku}om vodom i elektri~nom mreòm; nemogu}nost {kola da odgovo-re na potrebe povratnika – pre svega u domenu jezika, ali i drugih obrazovnih potreba; pro-blemi sa dobijanjem penzija i zdravstvene nege u slu~aju povratka. Problem je i nagla{enaupotreba nacionalnih i religioznih simbola od pojednih lokalnih vlasti. Mnogi povratnicisre}u se sa specifi~nim problemima u vezi s nedovoljnim po{tovanjem njihovih ljudskihprava.121 Dodatno, ne moè se o~ekivati da neko donese kona~nu odluku o povratku neznaju}i da li }e Kosovo biti nezavisno, autonomno ili u nekom drugom statusu.122 Moèse, ipak, zaklju~iti da }e odluka o novom statusu Kosova dovesti do novog pomeranja sta-novni{tva. UNHCR ocenjuje da je 85.000 ljudi na Kosovu i dalje u opasnosti od raseljenja.

Pre 1999. godine na Kosovu je bilo oko 150.000 Roma, A{kalija i Egip}ana(RAE), a sada se njihov broj procenjuje na 30.000 do 35.000. Pored toga, brojne familjeA{kalija napustule su Kosovo nakon martovskog nasilja 2004.123

1. Pravo na povratak i mogu}nosti reintegracije

Prema Rezoluciji Saveta bezbednosti UN 1244, raseljna lica imaju pravo na bez-bedan povratak na Kosovo {to uklju~uje: pravo na bezbednost i sigurnost, slobodu kre-tanja, kao i ostala gra|anska, religiozna i nacionalna prava uz obezbe|enje normalnihuslova za ìvot. “Pravo na povratak” je, naàlost, jo{ uvek samo puki proglas.124

Odlukom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija iz oktobra 2005. godine data jedozvola za po~etak pregovora o kona~nom statusu Kosova koje je pod protektoratom

67

119 Norwegian Refugee Council and IDMC, Profile of Internal Displacement: Serbia and Montenegro, (Com-pilation of the information available in the Norwegian Refugee Council and IDMC of the Norwegian Refu-gee Council, September 27, 2005) p. 205-206.

120 C. Tuetsch, Kosovo’s Burdensome Path to Economic Development and Interethnic Coexistence: FAST RiskProfile Kosovo, Bern: Swisspeace, 2005, p. 20.

121 UNGA, “The report of the Representative of the Secretary-General on the human rights of internally dis-placed persons, Walter Kälin, submitted in accordance with General Assembly resolution 58/177 and Com-mission on Human Rights resolution 2005/46” A/60/338, 7 September 2005, para. 24.

122 IDMC, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Return Prospect and Denial of Local Integration, Sep-tember 2005.

123 ERRC, In the aftermath of ethnic cleansing: Continued persecution of Roma, Ashkalis, Egyptians and ot-hers perceived as ’Gypsies’ in Kosovo, Memorandum of the European Roma Rights Centre, 27 June 2005,p. 3.

124 UNDP, Human Development Report Serbia 2005: The Strength of Diversity, Belgrade: 2005, p. 87.

me|unarodne administracije u okviru Ujedinjenih nacija od 1999. godine. Pre formalneodluke o otpo~injanju pregovora, specijalni izaslanik generalnog sekretara Ujedinjenihnacija za Kosovo Kai Eide podneo je izve{taj o napretku Kosova ka ispunjavanju uslo-va koje je postavila me|unarodna zajednica za po~etak pregovora o kona~nom statusupokrajine.

Mada se u zaklju~ku navodi da pregovori treba da po~nu, izve{taj je veoma kriti-~an prema stanju ljudskih prava i nagla{ava da je do{lo do zastoja u sveukupnom proce-su povrataka. Povra}aj imovine, bezbednost, zaposlenje, sloboda kretanja, nefunkcional-nost pravosudnog sistema i rasprostranjena diskiminacije predstavljaju probleme koji jo{nisu re{eni.125

Porede}i podatke o povratku iz 2005. (2.120 povratnika do kraja decembra 2005.)sa brojem iz 2004. (2.436 povratnika), moèmo zaklju~iti da je do{lo do manjeg opada-nja u povratku. Smanjenje broja povratnika u 2004. u odnosu na 2003. tuma~i se kao re-zultat martovskog nasilja. Stoga se i broj povratnika u 2005. nije pove}ao iako su se zaraseljene pobolj{ali uslovi u pogledu obnove ku}a i op{te ìvotne situacije.

1.1 Pobolj{anja u vezi s povratkom na Kosovo

U 2005. godini Vlada Kosova i ve}ina op{tina su dali zna~ajnu javnu podr{ku po-vratku i preduzeli odre|ene mere u cilju ja~anja slobode kretanja, {irenja dijaloga i tole-rancije. Podaci nisu potpuni, ali je najmanje 14 op{tina u~estvovalo u posetama mestimapovratka, organizovanju poseta raseljenih grobljima, i posetama tipa idi-vidi i idi-info-mri{i se. Po prvi put ministri kosovske vlade pose}ivali su raseljene i izbeglice na Koso-vu, u Crnoj Gori i Makedoniji, uklju~uju}i zajedni~ke posete ministra za povratak (Srbi-na Slavi{e Petkovi}a) i ministra za lokalnu upravu (Albanca Ljutfija Hazirija). PremijerKosova Bajram Kosumi i albanski predstavnici 23 op{tine usvojili su 25. februara zajed-ni~ku deklaraciju kojom pozivaju raseljene da se vrate, ve}insku populaciju da prihvatiposebnu odgovornost prema manjinskim zajednicama i prema za{titi njihove imovine.Savez kosovskih op{tina inicirao je program me|uetni~kog dijaloga uz podr{ku CAREInternationala. Mali broj povrataka u urbana mesta dogodio se ili se planira u sedam ko-sovskih op{tina. Veoma je zna~ajan prvi povratak u urbano mesto – kosovskih Srba u Kli-nu – uz podr{ku op{tinskih vlasti. Ove aktivnosti bi trebalo da imaju uticaj na pove}anjebroja povrataka i njihovu odrìvost.126

68

125 A comprehensive review of the situation in Kosovo, Report by Kai Eide, Special Envoy of the UN Secre-tary General (S/2005/635), 7 October 2005.

126 SGSC, Report of the Secretary-General on the United Nations Interim Administration Mission in Kosovo,S/2005/335: 05-33918 (E), 23 May 2005, para. 36 and 38.

Ameri~ki Savet za izbeglice (ARC) nadgledao je povratak 286 porodi-ca u raznim oblastima Kosova i samo je jedna bila izloèna nasilju; 12porodica je napustilo Kosovo, ali se u naredne dve nedelje devet opetvratilo. Tri porodice su ostale u Srbiji: jedna iz zdravstvenih razloga,jedna zbog zaposlenja, a jedna zbog op{te ekonomske situacije.

Za potrebe povratka Vlada Kosova namenila je iz budètu za 2005. isti iznos kaoi 2004. godine – 10,5 miliona evra, {to zna~i da ona predstavlja najve}eg direktnog do-natora za povratnike na Kosovu. Dodatnih 2,2 miliona evra izdvojeno je iz budèta za re-konstrukciju ku}a uni{tenih u martovskom nasilju. Dvadeset dva (od 34) projekta iz2004. zavr{eno je prema vladinoj strategiji o povratku.127 Dodatno, premijer Baram Ko-sumi formirao je odeljenja za ljudska prava pri svakom ministarstvu i izvr{no telo zaoblast ljudskih prava Ne samo da svako ministarstvo dobija nadle`no telo za pitanja ljud-ska prava, uklju~ju}i pravo na povratak, pravo manjinskih zajednica, rodnu ravnoprav-nost i podjednake mogu}nosti, ve} }e se formirati tela koja }e okupljati slu`benike na ni-vou ministarstava i razviti internu strukturu koja }e ministarstvima biti neophodna u raz-voju sveobuhvatne strategije za ljudska prava i implementaciju zakona protiv diskrimi-nacije, odnosno Uredbe 2004/32.128

S druge strane, {ef koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sandra Ra{kovi}Ivi} u nekoliko navrata u 2006. iznela je ideju o povratku raseljenih u delove Kosova iMetohije sa ve}inskim srpskim stanovni{tvom, i izjavila da u tom smislu Koordinacionicentar treba da sa~ini novi protokol za povratak na Kosovo i Metohiju.

U intervjuu Politici Sandra Ra{kovi}-Ivi} najavila je izgradnju 1.200 ku}a u srpskimop{tinama i enklavama na Kosovu. Prema njenim re~ima, „postignut je dogovor sa UNMIKi me|unarodnim organizacijama da raseljeni Srbi i ostali nealbanci mogu da se, osim na svo-ja ognji{ta, vra}aju i u druga mesta na Kosmetu u kojima su povratnici bezbedni“.129

Ministar za kapitalne investicije Velimir Ili} i predsednik Koordinacionog centraza Kosovo i Metohiju Sanda Ra{kovi}-Ivi} potpisali su protokol o pomo}i u re{avanjustambenih problema interno raseljenih na Kosovu u vrednosti od oko 115 miliona dina-ra. „Protokolom je predvidjeno da Ministarstvo za kapitalne investicije u slede}ih godi-nu dana obezbedi oko 95 miliona dinara za izgradnju 70 ku}a na potezu Novi Badovac-Gra~anica, za sme{taj Srba koje su Albanci proterali 17. marta 2004. godine. Tako|e,protokolom je planirana izgradnja neophodne infrastrukure za vodosnabdevanje naseljaNovi Badovac, u iznosu od oko 20 miliona dinara.“130 U tim mestima naseljava}e se iSrbi s Kosova koji tamo nikad nisu ìveli. Ka takvoj vrsti re{enja naginje i specijalni iza-slanik generalnog sekretara UN Kai Eide.

69

127 Ibid., para. 39.128 OSCE, “OSCE Mission Head welcomes decision to create human rights cells in Kosovo ministries“, 22 July

2005.129 Politika, Za povratnike 1.200 ku}a, 1. februar 2006.130 RTS, Za izgradnju ku}a za raseljene 115 miliona dinara, 21 februar 2006.131 A comprehensive review of the situation in Kosovo, Report by Kai Eide, Special Envoy of the UN Secre-

tary General (S/2005/635), 7 October 2005.

„Proces povratka je spre~en ~injenicom da se pomo} obezbe|uje samo oni-ma koji se vra}aju u svoje prvobitne domove. Trebalo bi razmotriti fleksi-bilniju politiku pomo}i da bi se podrào povratak ljudi tamo gde mogu daìve, a ne samo tamo gde su ìveli. Me|utim, mora se obezbediti i da flek-sibilnija politika ne bude zloupotrebljna za politi~ku manipulaciju.“131

2. Pristup pravima na Kosovu

2.1. Dràvljanstvo i obezbe|ivanje li~nih dokumenata

Nakon juna 1999. godine UNMIK li~na karta mogla je da se dobije uz prisustvodva svedoka koja su ve} bila registrovana. Uglavnom svi raseljni imaju li~ne karte UN-MIK s kojima imaju pristup kosovskim javnim slu`bama. Zbog lake procedure dobijanjadokumenta, mnoga lica koja nisu nikad ìvela na Kosovu uspela su da dobiju li~nu kar-tu. Sada kada je do{lo vreme da se ona produì, zahteva se i izvod iz knjige ro|enih. Tostvara probleme, jer su mnoge knjige iznesene u Srbiju, a mnoga lica na Kosovu nikadnisu ni bila upisana u mati~ne knjige.

Kako Kosovo nema mogu}nost davanja dràvljanstva bilo kome jer nema statusdràve, uveden je pojam rezidencijalnog statusa. Stanovnikom Kosova smatra se lice ko-je je ro|eno na Kosovu ili je jedan od njegovih roditelja ro|en na Kosovu ili je lice ìve-lo na Kosovu najmanje pet godina pre juna 1999. godine.

Pripadnici albanske ve}ine na Kosovu tako|e su zainteresovani za dobijanje do-kumenata Republike Srbije. Pre svega paso{a, koji im omogu}uju pristup ve}em brojuzemalja i lak{e dobijanje viza nego {to to ~ine UNMIK putne isprave. Postoji jedna kan-celarija, sme{tena u industrijskom delu Pri{tine, prema Kosovu Polju, koja prima zahte-va za izdavanje dokumenata Republike Srbije. Redovi su veliki, a odgovori na podnetezahteve stiù neujedna~enom brzinom.

2.2. Vlasni~ka prava

Pitanje stanovanja i za{tite imovinskih prava je jo{ uvek slabo na Kosovu. Ova si-tuacija posebno poga|a prava raseljenih lica. Raseljeni su uglavnom bili imu}ni ljudi ko-ji su posedovali ku}e, lokale, zemlju i industrijske pogone, a sada nemaju nikave koristiod imovine i to iz nekoliko razloga:

– nemogu}nost fizi~kog pristupa imovini usled straha i pretnji sada{njih korisnikakojima uzurpirana imovina predstavlja dobar izvor zarade;

70

Na~in registracije hroni~no neregistrovanih Roma i A{kalija:1. u op{tini se identitet utvr|uje putem izjava dva svedoka koja

su prethodno registrovana;2. sudskom procedurom.Da bi se neko registrovao kao ìtelj Kosova i na osnovu toga

imao pristup slu`bama mora da ispunjava slede}e uslove:1. da ima dokaz da je ro|en na Kosovu;2. da ima dokaz da mu je jedan od roditelja ro|en na Kosovu;3. da ima dokaz da je ìveo na Kosovu pet godina pre juna 1999;4. da ima li~nu kartu izdatu pre 1999.

– nemanje materijalnih sredstava da pokrenu postupke pred sudovima i upravnimorganima, {to se moè kvalifikovati kao nemogu}nost pristupa pravdi zbog siro-ma{tva;

– nemogu}nost fizi~kog odlaska na Kosovo, po{to UNMIK kancelarija za odnossa sudovima organizuje prevoz sa administrativne granice u samo u pojedinegradove na Kosovu;

– nemogu}nost da se angaùju lokalni advokati i stru~na lica i u slu~ajevima ka-da raseljeno lice ima novca;

– nepoznavanje novih propisa;– potpuna neefikasnost lokalnih sudova koji su zatrpani velikim brojem predmeta;– falsifikovanje punomo}ja i kupoprodajnih ugovora.132

Pored toga, postoji velika nezainteresovanost raseljnih lica, kojima je zbrkana ineefikasna procedura HPD i lokalnih sudova potpuno uni{tila veru da }e do}i do svojeimovine ili da }e za nju dobiti naknadu.

Prema oceni Praxisa, nema pravnog sredstva na osnovu kog raseljeni mogu da za-{tite svoju imovinu. Primer za to su brojne odluke HPD koje niko ne sprovodi, odnosnokoje lokalni sudovi ne priznaju. HPD tako|e ne snosi nikakvu odgovornost ukoliko do-|e do o{te}enja ili uni{tenja imovine koja je pod njegovom upravom, a pri tom ne dajenikakve informacije o tome ko je odgovoran za {tetu.133

71

132 Izvor: Praxis.133 Neposredno pre zaklju~enje izve{taja, objavljena je informacija da je na osnovu uredbe UNMIK 2006/10 4.

marta 2006. osnovana Kosovska imovinska agencija (KPA) kao nezavisno telo. Njen mandat je da re{avaimovinske sporove nastale usled oruànog konflikta izme|u 27. februara 1998. i 20. juna 1999. koji se ti~uprivatne nepokretne imovine, uklju~uju}i poljoprivrednu i poslovnu imovinu. Direkcija za stambena i imo-vinska pitanja (HPD), njeno osoblje i sredstva uklju~eni su u KPA, i stoga prihvataju odgovornost za spro-vo|enje svih àlbi za stambenu imovinu koje su podnete u vreme HPD (poruka iz KPA koju je potpisaoKnut Rosandhaug, 13. mart 2006).

134 Kosovareport, “Govt, UNMIK call for help in refugee returns – 22 million are needed”, July 28, 2005;Norwegian Refugee Council and IDMC, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Return Prospect andDenial of Local Integration, 22 September 2005, p. 21-22.

HPD

Direkcija za stambena i imovinska pitanja (HPD) i Komisija za stambe-ne i imovinske zahteve osnovane su odlukom UNMIK 1999. godine, ka-ko bi re{avale imovinske sporove. HPD je primio ukupno 29.000 zahte-va za povra}aj imovine: 1.100 zahteva iz kategorije A, koja se odnosi nakr{enje imovinskih prava usled diskriminatornog zakonodavstva; vi{eod 700 zahteva iz kategorije B su u vezi sa dobrovoljnim transakcijamakoje nisu pravno registrovane, a 27.000 zahteva iz kategorije C odnosese na stambenu imovinu onih koji su je napustili posle 24. marta 1999.

Do juna 2005. godine HPD je doneo 28.000 re{enja pokrivaju}i96 odsto zahteva. Skoro 40 odsto odluka je sprovedeno bilo putem po-novnog zauzimanja imovine, bilo sporazumnim dogovorom ili privre-menom upravom HPD do povratka raseljenih.134

Radna grupa o pristupu stambenim i imovinskim pravima na Kosovu, pri OEBS iMinistarstvu za okolinu i planiranje, napravila je akcione planove u nekoliko klju~nihoblasti koji se ti~u pristupa imovinskim pravima i sudskoj za{titi. Oni obuhvataju speci-fi~ne mere u cilju obezbe|ivanja administrativne i sudske za{tite prava na imovinu i u ci-lju obezbe|ivanja adekvatnog i pristupa~nog re{enja stambenog pitanja. Jedan od osnov-nih elemenata akcionih planova je i obezbe|enje pristupa obradivom zemlji{tu i ekonom-skim objektima. Za to je nu`no uspostaviti i primeniti efektivne mehanizme za obraduzahteva zbog ilegalnog okupiranja poljoprivredne i komercijalne imovine.136

Ukupno 18.146 zahteva za naknadu {tete podnetih 2004. (ve}inom u vezi sa za-konskim petogodi{njim rokom koji odre|uje zastarelosti za o{te}enja u sukobu iz 1999.godine) u stanju su mirovanja na osnovu zahteva Odeljenja za pravdu UNMIK dok se nena|u odgovaraju}i izvori za njihovo razmatranje. Uzimaju}i ovo u obzir, u lokalnim su-dovima 2005. bilo je 6.932 nere{ena imovinska zahteva (6,7 odsto vi{e nego 2004). Po-trebno je da sudske i op{tinske vlasti uve}aju stepen izvr{enja praovosna`nih sudskih od-luka (samo 34 odsto pravosna`nih presuda je izvr{eno).137 Nakon {to HPD zavr{i man-dat u 2005. godini, nu`no je uspostaviti novi mehanizam koji bi preuzeo brigu o imovi-ni koja je sada pod upravom HPD. 138

Napredak u obnovi albanskih ku}a nije prekinuo ra{irenu uzurpaciju imovine.Procenjuje se da je tre}ina evikcija pra}ena ponovnom uzurpacijom imovine ili plja~-kom. Kao {to je prethodno re~eno, ukupno je ulo`eno 29.000 zahteva, a samo 5.000 oso-ba je uspelo da povrati svoju imovinu.139 Ako do|e do ponovnog uzurpiranja imovine,nakon {to je izbacio ilegalne korisnike, HPD vi{e nema mandat da o tome odlu~uje. Utim slu~ajevima lokalni sud mora da izda novi nalog za iseljenje. U slu~aju plja~ke imo-vine, vlasti retko preduzimaju ne{to da bi sankcionisale takva dela.140 U lokalnim sudo-

72

Povra}aj imovine na osnovu re{enja HPD ostvaren je, me|utim,u samo 4,15 odsto slu~ajeva. Mnogi ljudi koji su imali pozitivno re{e-nje HPD odustali su od svojih zahteva ili su svoju imovinu dali na upra-vu HPD (broj takvih slu~ajeva je porastao za 295 i sada ih ima 3.200).Od povra}ene imovine, 17,7 odsto je dobrovoljno oslobo|eno (u odno-su na pre|a{njih 14,2).135


136 Radna grupa o pristupu stambenim i imovinskim pravima na Kosovu OEBS i Ministarstva za okolinu i pla-niranje, decembar 2005.


138 Norwegian Refugee Council and IDMC, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Return Prospect andDenial of Local Integration, 22 September 2005, p. 22.

139 UNDP, Human Development Report Serbia 2005: The Strength of Diversity, Belgrade,2005, p. 87.140 Norwegian Refugee Council and IDMC, Profile of Internal Displacement: Serbia and Montenegro, (Com-

pilation of the information available in the Norwegian Refugee Council and IDMC of the Norwegian Re-fugee Council, September 27, 2005), p. 183.

vima u maju 2005. bilo je 7.000 nere{enih imovinskih zahteva.141 Zbog takve pravosud-ne neefikasnosti, sudski postupak se retko zavr{ava povra}ajem imovine.

Ombudsman na Kosovu Marek Antoni Novicki je ~esto izve{tavao o te{ko}ama s ko-jima se suo~avaju pripadnici manjinskih grupa, lokalni stanovnici ili povratnici, u pristupusvojoj zemlji bilo zbog ilegalne okupacije, smanjene slobode kretanja (koja im onemogu}u-je bavljenje zemljoradnjom) ili zbog stalnog zastra{ivanja od uzurpatora njihove imovine.

U \akovici postoji slu~aj da se pripadnik RAE etni~ke grupe, koji je trenutno uCrnoj Gori, pla{i da zahteva povra}aj svoje ku}e jer ga okupator njegove imovine, ko-sovski Albanac, optuùje za kolaboraciju sa Srbima i sau~esni{tvo u pogibiji njegova dvasina koje su ubile srpske snage bezbednosti. Prema izjavi Dèvdeda Nezira, predstavni-ka RAE u op{tinskoj radnoj grupi, u \akovici je okupirano najmanje 10 ku}a ~iji su vla-snici pripadnici RAE zajednice.142

73

Nakon zavr{etka bombardovanja na Kosovu 1999, zbog stalnih pretnjii zastra{ivanja jedna RAE èna je napustila svoju ku}u u Pri{tini i pre-selila se u Pe}. Ubrzo je napustila Kosovo, ovla{}uju}i svoju }erku dapreuzme imovinu. U julu 2003. HPD je doneo re{enje koje dozvoljava}erki da preuzme maj~inu imovinu. Uzurpatori su izba~eni, ali su seubrzo ponovo uselili. Usledila je i druga evikcija, ali imovina je okupi-rana po tre}i put. U vreme vo|enje intervjua, ku}a je i dalje bila uzur-pirana i iz tog razloga vlasnica nije mogla da je proda.143

Ombudsman je 5. maja 2004. objavio izve{taj u kome se kaè da neu-peh HPD i policije UNMIK u efikasnom izvr{avanju odluke HPD od26. oktobra 2001, koja se ti~e slu~aja povrata imovine, predstavlja kr-{enje prava podnosioca zahteva na imovinu prema Evropskoj konven-ciji o ljudskim pravima.

Zamenik specijalnog izaslanika UN za civilnu upravu odgovorioje 11. avgusta 2004. da je HPD efektivno izvr{io svoju odluku, ali da sedoga|aj koji je spre~io podnosioca zahteva da povrati imovinu zbio na-kon {to je HPD sproveo svoju odluku. Postoje}a regulativa UNMIK “nepredvi|a nikakvu dalju reakciju ukoliko se ilegalni uzurpator vrati nakonevikcije” jer postoje}i krivi~ni zakon daje ovla{}enja policiji da izbacisvakog ko je neovla{}eno polomio HPD pe~at bez dodatne sudske odlu-ke i odre|uje krivi~ne sankcije za onog ko povredi HPD pe~at. Premanjegovim re~ima, HPD ne moè da prisvoji nadle`nosti u za{titi imovinenakon evikcije niti da prisvoji odgovornost javnog tuìoca da goni i pro-cesuira po~inioce koji su ilegalno u{li u zape~a}enu imovinu.

141 Kosovareport, “Govt, UNMIK call for help in refugee returns – 22 million are needed”, July 28, 2005.142 ERRC, In the aftermath of ethnic cleansing: Continued persecution of Roma, Ashkalis, Egyptians and others

perceived as ’Gypsies’ in Kosovo, Memorandum of the European Roma Rights Centre, 27 June 2005, pp. 8-9.143 Ibit

HPD nema mandat da re{ava imovinske sporove koji se ti~u zemlji{ta i komerci-jalnih objekata. Ti sporovi idu preko lokalnih sudova, {to je dug i neizvestan proces. Po-red toga, potrebno je mnogo vremena za izvr{enje pravosna`nih odluka. Samo 22 odstoodluka je sprovedeno do polovine 2004, a polovina preostalih ~eka na izvr{enje vi{e odgodinu dana. Povra}aj zemlje ili komercijalnog objekta je krucijalan za svaki odrìv po-vratak, jer sam sme{taj povratniku ne zna~i mnogo ukoliko nema prihod od imovine ililokala.145

U vezi sa imovinom postoji velika neizvesnost {ta }e se desiti nakon {to 2006.HPD zavr{i svoj mandat, budu}i da je veliki deo stanova i ku}a raseljenih sada pod nje-govom upravom. Potpuno je mogu} pad cene na trì{tu nekretnina nakon {to se HPD po-vu~e, jer }e raseljeni poùriti da prodaju svoju imovinu. HPD i UNMIK trenutno razma-traju mogu}nost uspostavljanja lokalne institucije koja bi organizovala socijalno stano-vanje na taj na~in {to bi kirija bila upla}ivana vlasnicima imovine, odnosno raseljenim li-cima. Jo{ je nejasno na koji na~in }e se to sprovoditi.

2.3. Obnova imovine

Za obnovu na Kosovu nema dovoljno sredstava146, a mnogi raseljeni nisu ni upo-znati s mehanizmima za pristup programima obnove. Prema jednom istraìvanju koje jepokrivalo op{tine na severnom Kosovu, 83 procenta raseljenih nije ~ulo za op{tinske rad-ne grupe, glavno telo na Kosovu i Metohiji koje sprovodi stambene projekte i programeobnove. Tako|e, pripadnici manjina nisu dovoljno zastupljeni u op{tinskim radnim gru-pama.147 Romi su najvi{e pogo|eni nezastupljeno{}u u programima obnove i nekolikoje razloga za to: ne poznaju strukturu op{tinskih grupa; manje su uspe{ni u odbrani svo-

74

Ombudsman je odgovorio 14. septembra 2004. sloìv{i se daHPD ne moè da preuzme nadle`nosti javnog tuìoca ili suda, ali je na-glasio da, kada jednom HPD preduzme izvr{enje svoje odlike stavljaju-}i pe~at na vlasni{tvo, to pretpostavlja odre|enu odgovornost u smisluobezbe|enja sigurnosti da }e policija i javni tuìlac istraìti slu~ajevelomljenja pe~ata. Ombudsman je naglasio da je pozicija vlasnika imo-vine slaba u odnosu uzurpatora imovine i zahtevao je da HPD demon-strira podr{ku pravnoj poziciji vlasnika imovine.144

144 Ombudsperson Institution in Kosovo, Fifth Annual Report 2004 – 2005, addressed to the Special Represen-tative of the Secretary-General of the United Nations, 11 July 2005, p. 101.


146 UNGA, “The report of the Representative of the Secretary-General on the human rights of internally dis-placed persons, Walter Kälin, submitted in accordance with General Assembly resolution 58/177 and Com-mission on Human Rights resolution 2005/46” A/60/338, 7 September 2005, para. 23.

147 Norwegian Refugee Council and IDMC, Profile of Internal Displacement: Serbia and Montenegro, (Com-pilation of the information available in the Norwegian Refugee Council and IDMC of the Norwegian Re-fugee Council, September 27, 2005) p. 121.

jih prava od drugih etni~kih grupa; ~esto ìve u neformalnim naseljima i nemaju doku-menta o vlasni{tvu.148

Do septembra 2005. godine vi{e od 1.300 osoba se jo{ uvek zvani~no vodilo kaointerno raseljena lica nakon martovskog nasilja 2004, kada je 4.200 ljudi napustilo svojedomove. Me|u onima u preostale dve tre}ine, koje se vi{e zvani~no ne smatraju raselje-nim licima, malo ko se vratio u obnovljenu ku}u u svojoj biv{oj zajednici jer su ljudi ra-dije ostajali u metalnim kontejnerima u Gra~anici, u naseljima na periferiji gradova, ubezbednijim manjinskim enklavama ili izvan Kosova.149

2.4. Ostali uslovi za povratak i reintegraciju

2.4.1. Pravo na adekvatan sme{taj

Iako norme Me|unarodne organizacije za migracije (IOM) predvi|aju da povrat-nici treba da se vrate u svoje “mati~ne zajednice”, mnoge takve zajednice vi{e ne posto-je. U takvim slu~ajevima, ljudi ostavljeni na ulici prisiljeni su da idu u prihvatili{ta, uko-liko ona postoje. Dok je u pro{losti UNHCR izlazio iz okvira svog mandata i pla}ao sme-{taj posebno ugroènim pojedincima, ova organizacija je nedavno prekinula s takvompraksom, uglavnom iz finansijskih razloga.150

Pravo na adekvatan sme{taj ne ostvaruju mnoga raseljena lica na Kosovu koja pri-padaju RAE manjinama. RAE je zapravo jedina zajednica koja jo{ uvek ìvi u kampovi-ma za inteno raseljena lica.151 Higijenski neuslovni kampovi Roma na severu Kosova iMetohije pruàju jasnu sliku kr{enja tog prava.

U junu 1999. godine, Romi iz Fabri~kog naselja na ju`noj obali Ibra u Mitroviciisterani su iz svojih domova, a ku}e su spaljene do temelja. Kao odgovor na krizu u sme-{taju, UNHCR je u severnom Kosovu otvorio tri kampa za raseljene – kampove êsminLug i Kablar u op{tini Mitrovica i kamp @itkovac u op{tini Zve~an. Namera je bila dakampovi budu samo privremena skloni{ta za nekoliko nedelja, i oni su postavljeni u bli-zini otrovnog otpada u okolini rudnika Trep~a. Me|utim, {est godina kasnije oko 700 pri-padnika RAE zajednice i dalje ìve u tim kampovima.152

Situacija u kampovima je privukla pa`nju me|unarodne javnosti zbog akutnogzdravstvenog rizika usled blizine otrovnog otpada. Rizik je dodatno pove}an zbog toga{to stanovnici kampa tope akumulatore i to olovo kasnije prodaju. Prvu nasumi~nu ana-lizu krvi na prisustvo olova uradio je doktor Andrej Andrejev, UN konsultant, u avgustui septembru 2000. godine. Izve{taj je u novembru 2000. godine predao UNMIK i Svet-

75

148 Norwegian Refugee Council and IDMC, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Return Prospect andDenial of Local Integration, 22 September 2005, p. 23-24.

149 Human Rights Watch, Country Summary for Serbia and Montenegro, January 2006.150 Ombudsman institucija na Kosovu, Peti godi{nji izve{taj 2004 – 2005, upu}eno Specijalnom predstavniku

Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, 11. juli 2005, strana 42.151 ERRC, In the aftermath of ethnic cleansing: Continued persecution of Roma, Ashkalis, Egyptians and others

perceived as ’Gypsies’ in Kosovo, Memorandum of the European Roma Rights Centre, 27 June 2005, p. 2.152 Ibid., pp. 4-5.

skoj zdravstvenoj organizaciji (WHO): otkriven je opasan nivo olova u kampovima i pre-poru~ena je evakuacija.153

Svetska zdravstvena organizacija je ponovo uradila analize krvi u julu 2004. go-dine, gde je kod 34 od 58 dece prona|eno olovo u krvi iznad prihvatljive granice. “Koddvanaestoro dece je prona|en izuzetno visok nivo olova. Njih {estoro, po definiciji AT-SDR (United States Agency for Toxic Substances and Disease Registry) spadaju u kate-goriju hitnih medicinskih slu~ajeva (=> 70 ug/dl (mikrograma po decilitru). (Na{i instru-menti su u stanju da ~itaju vrednosti samo do 65 mikrograma po decilitru).”154

Naredni izve{taj Svetske zdravstvene organizacije iz oktobra 2004. godine poka-zao je da romska deca i dalje imaju najvi{i nivo olova u krvi od ukupne ispitane popula-cije. Otkriveno je da je 88,23 odsto zemlji{ta u kampovima nezdravo za stanovanje ili ob-ra|ivanje i da je ono bilo glavni izvor izloènosti olovom. Iako su bili svesni postojanjaizuzetne opasnosti po zdravlje u ovim kampovima, predstavnici UNHCR, UNMIK i lo-kalne samouprave nisu preduzeli mere za{tite ugroènih porodica.156 Sredinom 2005.godine postojali su planovi za rekonstrukciju romske Mahale u ju`noj Mitrovici (mati~-noj zajednici mnogih stanovnika ovih kampova); me|utim, postoji bojazan da }e biti po-trebno puno vremena da se ovaj projekat realizuje, da ne}e biti dovoljno sredstava i dase njime ne re{ava problem onih koji ne poti~u iz Mahale, a to je 30 procenata stanovni-ka kampa.157 Nedavno je kamp u kojem su prvobitno bili sme{teni vojnici francuskogKFOR ispra`njen za sme{taj Roma, ali za sada Romi tu nisu dobrovoljno pre{li.158 Ko-sovske vlasti – uz pomo} UNHCR i ostalih – preduzeli su korake za iznalaènje stambe-nog re{enja za preostale ìtelje kampa Plemetina. Uz finansijsku pomo} Evropske agen-cije za rekonstrukciju i Vlade Gr~ke, u toku su ~etiri projekta socijalnog stanovanja.159

Raseljeni~ki kamp Plemetina kod Obili}a sagra|en je 1999. godine i jo{ uvekje nastanjen uprkos obe}anju kosovskih vlasti da }e ga rasformirati do sredine 2005.

76

U julu 2004. godine, Jenita Mehmeti, ~etvorogodi{nja A{kali devoj~icapreminula je u kampu @itkovac po{to se dva meseca le~ila u jednoj bol-nici u Srbiji zbog trovanja olovom. Njena dvogodi{nja sestra pokazujesli~ne simptome i nekoliko puta je bila u bolnici u Beogradu. Bez hit-ne evakuacije, le~enje verovatno ne}e imati nikakav efekat.155

153 Ibid., pp. 4-5.154 Ibid., pp. 4-5.155 Ibid., p. 5; Norwegian Refugee Council and IDMC, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Return

Prospect and Denial of Local Integration, 22 September 2005, pp.18-19.156 ERRC, In the aftermath of ethnic cleansing: Continued persecution of Roma, Ashkalis, Egyptians and others

perceived as ’Gypsies’ in Kosovo, Memorandum of the European Roma Rights Centre, 27 June 2005, p. 5.157 Norwegian Refugee Council and IDMC, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Return Prospect and

Denial of Local Integration, 22 September 2005, pp.18-19.158 IDMC, “Serbia and Montenegro: Kosovo Roma IDPs urged to leave poisoned camps of Mitrovica”, IDMC

News Alert, 12 January 2006.159 http://www.southeasteurope.org/subpage.php?sub_site=2&id=15828&head=if

godine. Prema tvdnji Bajru{a Beri{e, vo|e zajednice RAE u kampu, ovaj kamp tenut-no zbrinjava 116 porodica ili 464 osoba iz pet kosovskih op{tina. Beri{a tvrdi da susamo dve op{tine od pet ustupile zemlju za izgradnju ku}a za Rome, a da izgradnjajo{ nije po~ela. Za svoj neuspeh u trajnom stambenom zbrinjavanju, vlasti krive “ne-dovoljan broj donatora”. Prema podacima lokalne RAE zajednice, rekonstruisano jeoko 50 RAE ku}a od ukupno 1.000 ku}a koje su uni{tene u op{tini Obili} 1999. i2000. godine.160

Prema trvrdnjama Mefaila Mustafe, lokalnog lidera, u op{tini Kosovo Poljeima najmanje 70 raseljeni~kih RAE porodica. Ti ljudi su zauzeli prazne ku}e svojihro|aka ili nekih drugih osoba RAE koji su van Kosova. U te raseljene porodice spa-da i 20 porodica koje su se dobrovoljno vratile 2001. godine uz pomo} UNHCR, alinisu vra}ene u svoja prvobitna mesta boravka – mnogi od njih su do{li iz Pri{tine. Pre-ma tvrdnjama drugog predstavnika lokalne zajednice Redèpa Huseinija, 144 ku}a uop{tini je obnovljeno, dok rad na obnovi vi{e od 200 ku}a u RAE zajednici jo{ nije nipo~eo.161

Raseljeni RAE se suo~avaju sa dodatnim te{ko}ama vezanim za pristup pravu nasvojinu i pomo} pri obnovi zbog toga {to naj~e{}e ne poseduju dokumente o vlasni{tvu.Prema re~ima Nedèpa ]ehaja, na~elnika op{tinske kancelarije za komunikaciju u \ako-vici, oko 15 porodica RAE koje su trenutno raseljene u Crnoj Gori ne mogu da se vratejer su njihove ku}e uni{tene i jo{ nisu obnovljene. Te porodice, kao i mnoge druge u \a-kovici, ne poseduju dokumente o vlasni{tvu te zato ne mogu da dokaù da su vlasnici ze-mlje, dok op{tina tvrdi da je ta zemlja op{tinsko vlasni{tvo. Sli~ni sporovi o vlasni{tvupostoje i u naselju Bata u Pe}i i naselju Kolonija u \akovici.162

U jednom trenutku izgradnja RAE ku}a je prekinuta i povratni~ke porodice sadamoraju da ìve kod ro|aka ili na nekom drugom mestu. Naselje Abdulah Pre{evo u Gnji-lanu je pre 1999. godine imalo oko 4.000 Roma, ali sada ih tamo ima samo oko 250. Od360 romskih ku}a, uni{teno je 290. Prema re~ima [prese Agi{i, lidera lokalne zajednice,oko 20 od 30 romskih porodica koje su se nedavno vratile u Gnjilane trenutno ìvi u iz-najmljenom sme{taju. Izgradnja 30 ku}a za romske porodice je navodno prekinuta po{toje samo devet ku}a obnovljeno. Obnova ku}a je po~ela sredinom 2004. godine sa ukup-nim budètom od 1.500.000 evra koji su bili namenska donacija Vlade Holandije i op{ti-ne za romske ku}e u naselju Abdulah Pre{evo. Izgradnja je stala navodno zbog nedostat-ka sredstava. Vo|e RAE smatraju da je tu do{lo do zloupotrebe sredstava i da je deo nov-ca potro{en za obnovu albanskih ku}a u obli`njim selima. Po re~ima predstavnika RAE,suma od 1.500.000 evra bi bila dovoljna za zavr{etak projekta, uklju~uju}i i pokrivanjetro{kova za legalizaciju dokumenata o vlasni{tvu za svih trideset porodica (800 evra poporodici).163

77

160 ERRC, In the aftermath of ethnic cleansing: Continued persecution of Roma, Ashkalis, Egyptians and ot-hers perceived as ’Gypsies’ in Kosovo, Memorandum of the European Roma Rights Centre, 27 June 2005,p. 6.

161 Ibid., 27 June 2005, p. 7.162 Ibid., pp. 7, 11.163 Ibid., p. 7.

Problemi sa sme{tajem treba da se re{e pre odre|ivanja statusa Kosova jer bi tajdoga|aj sam po sebi mogao da izazove ponovno kretanje stanovni{tva i pogor{anje sta-bilnosti.165

2.5. Pobolja{anje uslova ìvota

Donacije za programe obnove dodeljene su za slede}e lokacije: Plementina, Hala}i Vogel, Ko{, Istok, \urakovac, Siga, Brestrovik i Novoselo. Mnogi od ovih projekatausmereni su na pomo} manjinama i oja~avanje multietni~kih zajednica. 166

78

Prisilno izbacivanje raseljenih porodica iz stanova u Op{tini Prizren

Ombudsman je 9. septembra 2003. primio àlbu iz koje se vidi da sepodnosilac, u ime stanovnika sela Milaj, àli na nemogu}nost pristupaimovini. Po{to je selo skoro potpuno sru{eno u bombardovanju 1999,ono nije ponovo izgra|eno jer je 80 odsto sela minirano, a Op{tina ne-ma dovoljan budèt za uklanjanje mina. U vreme kada je ombudsmanprimio àlbu, 43 porodice su i dalje bile raseljene.

Ombudsman je 15. aprila 2005. godine poslao pismo predsedni-ku Skup{tine op{tine Prizren zahtevaju}i od njega da na|e re{enje. Pri-mio je odgovor 29. aprila 2005. godine od direktora Direkcije za grad-nju, rekonstrukciju, razvoj i javna ulaganja, u kome se kaè kako zbog~injenice da zemlji{te u selu i oko sela nije o~i{}eno od mina, nisu na-|eni donatori koji bi finansirali rekonstrukciju sela. Direktor je istakaoda je Op{tinsko ve}e izdvojilo 100.000 evra za rekonstrukciju koja biuskoro trebalo da po~ne. Zbog tog odlaganja obnove, 43 porodice po-reklom iz Milaja trebalo je da se izbace iz stanova u prizrenskoj op{ti-ni na osnovu odluke koju je izdala Komisija za potraìvanje HPD.

Ombudsman je zatraìo ili suspenziju izvr{enja odluke ili da seporodicama na|e privremeni sme{taj dok okolnosti ne dozvole da seone vrate u selo Milaj. Ombudsman je preporu~io da se uspostavi ko-misija HPD u svrhu nalaènja dugoro~nih re{enja za ove porodice. Naovaj zahtev nije dobijen odgovor. 164

164 Ombudsman institucija na Kosovu, Peti godi{nji izve{taj 2004 – 2005, upu}en Specijalnom predstavnikuGeneralnog sekretara Ujedinjenih nacija, 11. juli 2005, str. 73-74.

165 N. Mailman, Kosovo: UN delay in responding to lead poisoning threatens Roma, Refugees International(RI), 23 September 2005.

166 UNMIK, “Kosovo: UNMIK to contribute 200,000 euros for housing project in Plementina“, Reliefweb, 08Aug 2005; Relief Web (Switzerland), “Feature Story: Rebuilding life in Kosovo“, European Union, 18 Oc-tober 2005; Government of Serbia, “Serbia: Agreement on Moscow’s aid to refugees from Kosovo signed”,Belgrade, May 30, 2005; IOM, “Province of Kosovo: New bridge linking Kosovo Albanians to KosovoSerbs“, 14 October 2005.

U tom smislu veoma je zna~ajan rad me|uvladinih i me|unarodnih nevladinih or-ganizacija.

UNDP Kosovo je u{ao u tre}u godinu partnerstva sa Vladom Kosova kada su u pi-tanju projekti povratka. Vrednost UNDP projekta SPARK (Sustainable Partnerships forAssistance to Minority Returns to Kosovo) je 7,4 miliona evra. Oko 2,1 milion evra jenamenjeno podr{ci individualnog, spontanog povratka na Kosovo ili povratka u grupa-ma.167

Ameri~ki komitet za izbeglice je, tako|e, veoma aktivan. U periodu januar 2005-januar 2006. godine ova organizacija pomogla je povratak 520 lica ili 104 porodice, od~ega 68 Srba (17 porodica); 170 Roma (27 porodica); 132 A{kalija (30 porodica); 6 Al-banaca (2 porodice); 54 Bo{njaka (13 porodica); 56 Egip}ana (8 porodica); 23 Goranca(5 porodica); 11 neopredeljenih (2 porodice). Najve}i broj povrataka zabeleèn je u pri-{tinskom regionu (339 lica), a najmanji u mitrova~kom (14 lica).

2.6. Pravo na rad

Stopa nezaposlenosti na Kosovu iznosi izme|u 50 i 60 odsto, dok je nezaposlenostkod mladih blizu 70 odsto. U januaru 2005. godine broj ljudi u potrazi za poslom izno-sio je 303.095, a samo 150.000 ljudi bilo je zvani~no prijavljeno kao nezaposleno. Pro-cenjuje se da je 180.000 ljudi zaposleno u sivoj ekonomiji, {to predstavlja manje od tre-}ine ukupne radne snage na Kosovu.168 Privreda na Kosovu nema kapaciteta da primipovratnike i priliv nove radne snage mogao bi biti destabilizuju}i faktor.169

Kada su posredi pripadnici manjine RAE, nezaposlenost od skoro 100 odsto umnogim mestima je u velikom raskoraku sa ostatkom stanovni{tva na Kosovu.170 Romise suo~avaju sa diskriminacijom, kako oni sa kvalifikacijama, tako i oni bez njih.171 Vi-sok stepen nezaposlenosti i nedostupnost socijalne pomo}i dovodi do ozbiljne ugroèno-

79

ARC je uspe{no asistirao u povratku 25-~lane a{kalijske porodice Kur-te{i. Porodica Kurte{i je juna 1999. godine napustila Lipljan i prebeglau centralnu Srbiju. ARC je porodicu Kurte{i prona{ao u Zemun polju,u katastrofalnim ìvotnim uslovima i ponudio im je u~e{}e u jednom odsvojih programa povratka. Danas porodica Kurte{i ìvi na svojoj zemljiu tri potpuno nove ku}e.

167 http://www.ks.undp.org/news/news.asp, 24 February 2006.168 C. Tuetsch, Kosovo’s Burdensome Path to Economic Development and Interethnic Coexistence: FAST Risk

Profile Kosovo, Bern: Swisspeace, 2005, p. 19.169 Ibid., p. 20.170 ERRC, In the aftermath of ethnic cleansing: Continued persecution of Roma, Ashkalis, Egyptians and ot-

hers perceived as ’Gypsies’ in Kosovo, Memorandum of the European Roma Rights Centre, 27 June 2005,pp. 2, 9.

171 Ibid., p. 9.

sti mnogih porodica RAE. Prema re~ima Jetulaha Bajramija, predstavnika zajednice po-vratnika, ve}ina ljudi je nezaposlena i nema novca da kupi hranu.172



Obrazovanje je glavni problem zbog toga {to ne postoje zvani~ne dvojezi~ne {ko-le. Nealbancima ostaje da poku{aju da poha|aju nezvani~ne paralelne institucije. Para-lelne institucije nude mnoge usluge, ali ako porodica stanuje izvan enklave ili tamo gdeparalelnih institucija nema, pristup takvim institucijama je ograni~en.

Ekstremno siroma{tvo porodica RAE je glavna prepreka mnogim porodicama darealizuju pravo na obrazovanje. U kampu Plemetina, 87 dece od prvog do ~etvrtog raz-reda poha|a ~asove organizovane u kampu. Pribli`no 20 odsto u~enika vi{ih razreda ko-ji bi trebalo da poha|aju albanske {kole u Obili}u, to ne mogu zato {to njihovi roditeljinisu u stanju da im pomognu.173

Bezbednost je i dalje prepreka za integraciju manjinske dece u obrazovni sistem,posebno kad je re~ o romskim porodicama. Prema re~ima [prese Au{i, romska deca uGnjilanu, od kojih ve}ina govori srpski, pla{e se da poha|aju srpske {kole u gradu jero~ekuju probleme sa Albancima. Pribli`no 90 romske dece poha|a posebnu {kolu samoza Rome u naselju Abdulah Pre{evo. Ta {kola je u februaru 2000. godine osnovana u pri-vatnoj ku}i. Mnoga romska deca nisu poha|ala {kolu u periodu od 2000. do 2003. godi-ne, zbog toga {to deci koja su `ivela van naselja Abdulah Pre{evo nije obezbe|ena prat-nja do improvizovane {kole, a pla{ili su se da ih njihovi susedi Albance ne vide da idu usrpsku {kolu.174

2.7.2. Pristup socijalnoj pomo}i i pravo na zdravstvenu za{titu

Ne postoji pozitivna diskriminacija raseljenih unutar samog Kosova u pogleduu`ivanja socijalne za{tite. Oni u mestu raseljenja mogu ostvariti pravo na socijalnu po-mo}, ali uslovi su isti kao i za ostale stanovnike Kosova. Uslov je da primalac pomo}inema vi{e od 50 ari zemlje u vlasni{tvu. Raseljene registruje UNHCR, koji im obezbe-|uje i odre|enu nenov~anu pomo}.175

Kad je re~ o zdravstvenoj za{titi, na Kosovu postoji dualitet u ovoj oblasti usluga.U pojedinim mestima sa srpskom ve}inom funkcioni{e i sistem zdravstvene za{tite Re-publike Srbije. Tako su u Gra~anici ambulante i Dom zdravlja u sistemu Republike Srbi-je, a bolnica je u sistemu zdravstvene za{tite UNMIK administracije. Srpska populacija

80

172 Ibid., p. 11.173 ERRC, In the aftermath of ethnic cleansing: Continued persecution of Roma, Ashkalis, Egyptians and ot-

hers perceived as ’Gypsies’ in Kosovo, Memorandum of the European Roma Rights Centre, 27 June 2005,p. 11.

174 Ibid., p. 13.175 Izvor: ARC, Kosovo.

ima i zdravstvene kniìce kao i ostali gra|ani Srbije, koje ne moraju biti overene. Sa UN-MIK li~nom kartom moè se ostvariti zdravstvena za{tita u institucijama koje su u siste-mu UNMIK. Nema posebnih legitimacija za raseljne unutar Kosova. Jedina povlasticakoju imaju raseljeni u sistemu zdravstvene za{tite je osloba|anje od participacije koja iz-nosi od 2 do 5 evra, zavisno od usluge.

Pristup socijalnim i javnim uslugama je pripadnicima RAE zajednica ozbiljnoograni~en.176 Bezbednosna situacija, nepostojanje slobode kretanja i nepoverenjeozbiljno uti~u na mogu}nost raseljenih da realizuju svoje pravo na zdravstvenu za{ti-tu. Jedan broj sela ima svoje domove zdravlja koji pruàju osnovne medicinske uslu-ge, ali sekundarne zdravstvene usluge su za mnoge manjinske zajednice te{ko dostup-ne. Srbi i Romi }e retko i}i u bolnice koje se nalaze u podru~jima naseljenim isklju~i-vo Albancima.

2.8. Marginalizacija u javnom ìvotu Kosova

Nezadovoljni bezbednosnom situacijom na KiM, radom UNMIK i KFOR, poseb-no njihovim pona{anjem za vreme i posle nasilja od 17. marta 2004. godine, i u odsustvuujedna~enog stava vlasti u Beogradu prema izborima na Kosovu, Srbi nisu iza{li na po-slednje izbore odràne 23. oktobar 2004, ta~nije iza{lo ih je ne{to manje od hiljadu.177

To je za rezultat imalo izolaciju srpske zajednice iz politi~kog ìvota na KiM, a u privre-menoj skup{tini KiM na{li su se predstavnici tzv. ,,Srpske liste’’, koji nemaju legitimi-tet da zastupaju interese kosovskih Srba jer ne predstavljaju ve}insku srpsku zajednicu.Reforma i uspostavljanje politi~kog i dru{tvenog sistema na KiM upravo se odvijaju krozprivremene institucije KiM i uz nadzor i podr{ku UNMIK administracije. Na privreme-ne institucije se nepovratno prenosi sve vi{e nadle`nosti, a srpska nacionalna zajednicane u~estvuje u tom procesu. Time najvi{e gube Srbi na KiM.

RAE su slabo zastupljani u izabranim telima i simboli~no su zastupljeni u jav-nim slu`bama; naime oni imaju tri ~lana parlamenta i ~etiri ~lana u skup{tinama op{ti-na.178 Iako je prema UN Standardima o Kosovu svaka op{tina sa albanskom ve}inomdu`na da uklju~i predstavnike nealbanske manjine, neke op{tine i dalje to ne ~ine ka-da su u pitanju RAE. U Gnjilanu, gde ima oko 500 Roma, jedinog romskog predstav-nika u Kancelariju za povratak i zajednice ne pla}a op{tina ve} jedna NVO. Sve osta-le predstavnike manjina u toj kancelariji pla}a op{tina. U nekim slu~ajevima postojezna~ajne diskrepancije izme|u broja predstavnika RAE manjina i njihovog broja u ne-kim drugim op{tinama. Prema informacijama Osmana Osmanija, direktora prizrenskenevladine organizacije Inicijativa 6, oko 5.500 RAE u prizrenskoj op{tini imaju jednog

81

176 ERRC, In the aftermath of ethnic cleansing: Continued persecution of Roma, Ashkalis, Egyptians and othersperceived as ’Gypsies’ in Kosovo, Memorandum of the European Roma Rights Centre, 27 June 2005, p. 2.

177 Grupa 484, Ljudska prava izbeglica, raseljenih lica, povratnika i azilanata u Srbiji i Crnoj Gori, Izve{tajza 2004, april 2005.

178 ERRC, In the aftermath of ethnic cleansing: Continued persecution of Roma, Ashkalis, Egyptians and othersperceived as ’Gypsies’ in Kosovo, Memorandum of the European Roma Rights Centre, 27 June 2005, p. 13.

predstavnika u op{tinskoj Kancelariji za povratak i zajednice, dok oko 270 Srba imajudva predstavnika.179

Neadekvatna zastupljenost RAE u javnoj administraciji uti~e na pristup te zajed-nice finansijskim sredstvima iz op{tinskog budèta. Mnogi predstavnici RAE tvrde daRAE primaju neproporcionalno mali deo op{tinskih sredstava na osnovu “mehanizmaproporcionalnog finansiranja” (Fair-Share Financing mechanism), odnosno specijalnogbudèta dodeljenog proporcionalno svim predstavnicima manjina u op{tinama, upravozbog njihove minimalne zastupljenosti.180

2.9. Politi~ka prava i slobode, pravo na jednakost predzakonom i nediskriminaciju

[est godina po{to je UNMIK preuzeo vlast na Kosovu ni kompetentne sudije niadministrator, bilo da je re~ o me|unarodnom osoblju ili gra|anima Kosova, nisu sigur-ni koji su od starih jugoslovenskih zakona jo{ vaè}i, a koji nisu. Uredba UNMIK br.1999/24 o Zakonu koji se primenjuje na Kosovu, dopunjena amandmanima u UredbiUNMIK br. 2000/59, predvi|a da bilo koji sud s nadle`nom jurisdikcijom, telo ili osobakoji treba da sprovede odredbe zakona, moè da odlu~i da odre|eni predmet ili situacijanisu pokriveni Uredbom UNMIK ili vaè}im zakonom na Kosovu na dan 22. marta1989. godine, ve} drugim zakonom koji je stupio na snagu posle 22. marta 1989. godi-ne, a koji nije diskriminatorski i koji je u skladu s me|unarodnim instrumentima ljudskihprava, i da }e se, kao izuzetak, taj zakon primenjivati. Me|utim, nema informacija u po-menutoj uredbi o tome koje telo treba da odlu~i da li je takav zakon diskriminatorski i dali je u skladu s vaè}im instrumentima ljudskih prava. Po{to ne postoji nezavisan pravo-

82

179 Ibid., p. 14.180 Ibid., p. 13.181 Ombudsman institucija na Kosovu, Peti godi{nji izve{taj 2004 – 2005, upu}eno Specijalnom predstavniku

Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, 11. juli 2005, str. 12.

“U javnim diskusijama o implementaciji standarda, pitanja manjinskihprava, slobode kretanja i povratka stalno se razmatraju iz razli~itihuglova. Me|utim, ~ini se da ve}ina tih diskusija previ|a glavnu stvar– da koherentan, dosledan i efikasan sistem zakona, i njihovo pravilnoi potpuno primenjivanje, predstavljaju osnovu za bilo koju funkcional-nu dràvu. Ako kosovski pravni sistem nastavi da zaostaje za me|una-rodnim standardima na na~in kako se to de{ava u poslednjih {est godi-na, i da time li{ava celokupnu populaciju nekih njenih osnovnih prava,onda bilo kakva ozbiljna diskusija o tome da manjine treba da se ose-}aju kao deo ovog dru{tva, kao i diskusija o odrìvom povratku posta-ju izli{ne.”181

sudni organ koji bi mogao da se bavi takvim pitanjima, oni organi koji sprovode zakoneimaju slobodu da odlu~uju koji zakon }e da primenjuju, a to je situacija koja otvara putzna~ajnom i {iroko rasprostranjenom stepenu arbitrarnosti.182

Iako svi zakoni koji su odobreni od Skup{tine Kosova, i sve uredbe UNMIK, sa-drè omnibus odredbe koje navode da odgovaraju}i zakoni zamenjuju sve prethodne za-kone o istom pitanju, ne navodi se ta~no koji zakoni prestaju da vaè. Taj nedostatak pre-ciznosti znatno doprinosi pomenutom haosu i konfuziji u pravnom sistemu.183 U istovreme, zakoni koji su trenutno vaè}i u uòj Srbiji primenjuju se i u onim oblastima ko-je su pokrivene paralelnim sudskim sistemom. To stvara zna~ajnu konfuziju posebno me-|u srpskom i romskom manjinom, i za mnoge od njih srpski paralelni sistem je vaè}i, ane onaj sistem koji je osnovao UNMIK.184

“U nekim oblastima uop{te nema zakona koji reguli{u odre|ene situacije. Na pri-mer, jo{ uvek ne postoji op{ti zakon koji odre|uje nadoknadu za `rtve nasilja i zlo~ina.To pitanje je bilo otvoreno tokom poslednjeg izve{tajnog perioda sa tada{njim premije-rom Kosova, ali nije prona|en nikakav odgovor. Nedavno je to ponovo uzeto u razma-tranje u slu~aju jednog pojedinca iz a{kalijske zajednice, ~iju su ku}u uni{tili maskiraninapada~i mnogo posle konflikta 1999. godine, a koji nema sredstava da je rekonstrui{ejer je jo{ uvek otpla}ivao bankarski zajam koji mu je pomogao da skoro u potpunosti iz-gradi svoju ku}u 1989. godine. Pismo poslato novom premijeru i specijalnom predstav-niku generalnog sekretara UN (SPGS) u vezi sa ovim pitanjem 27. aprila 2005. godinetako|e do sada nije nai{lo ni na kakav odgovor.”185

Problem korupcije op{tinskih institucija i sudova je i dalje prisutan, kao i organi-zovani kriminal, kiminalne privredne aktivnosti i odsustvo vladavine zakona uop{te.186

Gra|anski nemiri sasvim sigurno mogu biti rezultat odre|ivanja statusa pokrajne.187

O~ekivana transformacija kancelarije ombudsmana iz me|unarodne u doma}u in-stituciju do kraja 2005. godine izazvala je zabrinutost u pogledu mogu}nosti ove institu-cije da delotvorno prati aktivnosti UNMIK i drugih me|unarodnih i lokalnih tela, ~imese ugroàva jedan vaàn mehanizam odgovornosti na Kosovu.188

2.10. Pristup pravosudnom sistemu na Kosovu

Kao {to je delimi~no re~eno u delu o pristupu imovinskim pravima, pristup pravo-sudnom sistemu na Kosovu je oteàn ograni~enom slobodom kretanja, {to ~esto spre~a-va pripadnike manjinskih grupa da putuju do sudova. Pored bezbednosnog problema i je-zika, prepreku predstavljaju i siroma{tvo i visina sudskih taksi. Pristup pravdi je onemo-

83

182 Ibid., str. 12.183 Ibid., str. 13.184 Ibid., str. 12.185 Ibid., str. 15.186 C. Tuetsch, Kosovo’s Burdensome Path to Economic Development and Interethnic Coexistence: FAST Risk

Profile Kosovo, Bern: Swisspeace, 2005, p. 7.187 Ibid, p. 8.188 Human Rights Watch, Country Summary for Serbia and Montenegro, January 2006.

gu}en i zbog drugih, ne tako vidljivih razloga, kao {to su razna odlaganja, nedoslednostzakona, nedostatak poverenja u pravedno su|enje, i ograni~no poznavanje zakona i pra-va me|u pripadnicima manjinskih zajednica. Ostali faktori kao {to su nepostojanje prav-nog zastupanja, naj~e{}e zbog nedostatka sredstava klijenta i nedostatka volje da se pred-stavnici manjinskih grupa zastupaju na sudu, stavljaju manjinske grupe u izuzetno nepo-voljan poloàj, gde se njihovo u~e{}e u pravosudnom sistemu unapred osuje}uje, a po-verenje u taj sistem je izuzetno slabo.

Bezbednost i sigurnost ne mogu biti obezbe|eni kada krivi~ni pravosudni sistemnije efikasan. Najve}e probleme u tom smislu predstavljaju: pote{ko}e u pribavljanju do-kaza; pote{ko}e u pribavljanju iskaza svedoka i zapla{ivanje svedoka; i problem u vezisa optu`bama i odre|ivanjem kazni za krivi~na dela. Prisutan je i nedostatak dobre i kon-tinuirane saradnje policije i tuìla{tva kao i nedostatak podr{ke javnosti u celini.189

Pravosu|e na Kosovu koje se odnosi na parni~ne postupke, prema oceni Praxisakarakteri{u preoptere}enost sudija velikim brojem predmeta (prema nekim procenama ido 60.000), nekvalitetan kadar i veliki odliv sudija (ostavinski postupak pred lokalnimsudovima traje u proseku od tri do ~etiri godine). Pored toga, me|u sudovima na Koso-vu i u Srbiji ne postoji nikava komunikacija, tako da stranke u Srbiji ne dobijaju pozivna ro~i{ta. Veliki problem je {to nema dvojezi~nog vo|enja postupka – naime, na ro~i{ti-ma se govori samo albanski, koji mnogi raseljeni ne razumeju. Tu`be za naknadu {tete

84

Prema oceni HRW, neuspeh u dovo|enju pred lice pravde mnogih kojisu odgovorni za te{ka krivi~na dela stvara klimu neka`njivosti, a uloè-ni napori da se takvo stanje promeni nisu puno pomogli.

Iako je postupak pokrenut protiv 424 osobe za dela povezana smartovskim nasiljem 2004, protiv ve}ine su, ipak, podnete samo prekr-{ajne prijave; do novembra 2005. godine, re{eno je oko jedne polovinesvih predmeta; ali u ve}ini sudskih odluka su izre~ene samo manje ilinov~ane kazne, i to ~esto ispod minimuma predvi|enog smernicama zaizricanje kazne na Kosovu. Od pedeset {est predmeta iz marta 2004. go-dine, koji se odnose na teà krivi~na dela – uklju~uju}i optu`be za ubi-stvo, podsticanje nasilja ili organizovanje nemira i podmetanje poàra– manje od jedne tre}ine je re{eno u trenutku pisanja ovog izve{taja.Manje od polovine svih predmeta je stiglo do sudova. Kod velike ve}i-ne re{enih predmeta su izre~ene uslovne kazne. Kazne od {esnaest i je-danest godina zatvora izre~ene dvojici optuènih koji su ubili jednogSrbina u Gnjilanu i brutalno napali njegovu majku predstavljaju zna~a-jan izuzetak. (Human Rights Watch, Country Summary for Serbia andMontenegro, January 2006)

189 OSCE, ”OSCE Mission report examines response of Kosovo’s justice system to the March 2004 riots”, Re-lief Web, 02 Dec. 2005.

koje su podnete preko Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, prema oceniPraxisa, zatrpale su lokalne sudove na Kosovu i na neki na~in im dale argument da oprav-daju svoju potpunu neefikasnost.

85

Slu~aj Shefki Ramadani (Registracioni broj 1450/04)

Aplikant je trvrdio da ga susedi ometaju u pristupu i kori{}enju nje-gove imovine. Izme|u jula 2000. i aprila 2001. godine, izdate su dvesudske presude; me|utim, po{to je slu~aj bio vra}en op{tinskom suduu aprilu 2001. godine, taj sud nije doneo novu presudu do aprila 2004.godine.

Ombudsman je zaklju~io da to dugo odlaganje predstavljaozbiljno nefunkcionisanje u organizaciji i vo|enju sudskih predmeta uop{tinskom sudu i predstavlja kr{enje prava podnosioca na pravednosu|enje u razumnom vremenskom periodu, kako je garantovano sta-vom 1 ~lana 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima. U isto vreme,~injenica da je Okru`ni sud u Pri{tini morao dva puta da vrati predmetop{tinskom sudu pokazuje kvalitativni nedostatak lokalnog pravosud-nog sistema. Ombudsman je tako|e primetio da odsustvo pravnog lekaza kr{enje prava na pravedno su|enje u razumnom vremenskom rokupredstavlja kr{enje prava na efikasan pravni lek u razumnom vremen-skom roku, po ~lanu 13 Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Ombudsman je preporu~io da Op{tinski sud u Pri{tini sprovedeadekvatnu procenu ~injenica i izda presudu po predmetu podnosica bezikakvog daljeg odlaganja i da preduzme adekvatne mere da pobolj{a or-ganizaciju vo|enja sudskih predmeta. Na kraju, ombudsman je prepo-ru~io da SPGS proglasi Uredbu koja }e obezbediti efikasne pravne le-kove u okviru zna~enja ~lana 13 Evropske konvencije o ljudskim pra-vima, obezbe|uju}i kako preventivnu pomo} tako i nadoknadu u smi-slu `albi povodom du`ine postupaka u gra|anskim predmetima. Nijebilo odgovora na ovaj izve{taj.190

190 Ombudsman institucija na Kosovu, Peti godi{nji izve{taj 2004 – 2005, upu}eno Specijalnom predstavnikuGeneralnog sekretara Ujedinjenih nacija, 11. juli 2005, str. 92-93.

Navedeni problemi i prepreke, u sprezi sa op{tim nepoverenjem u legitimitet UN-MIK u celini, prisilio je mnoge predstavnike manjina, pogotovu Srbe i Rome, da se obra-}aju paralelnim sudovima. Srbija i dalje finansira paralelni pravosudni sistem u srpskimenklavama na Kosovu, {to je kr{enje Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244. U tim su-dovima se re{avaju gra|anske i manje krivi~ne parnice, ali se naj~e{}e tu overava li~nadokumentacija i re{avaju slu~ajevi vezi s nasledstvom.192 Postoje prakti~ni i nepoliti~kirazlozi za u~estvovanje u paralelnim sudovima, npr. lak{i pristup i ~injenica da sve sudi-je govore srpski jezik.193 U kosovskom pravosudnom sistemu, Srbi su i dalje slabo za-stupljeni, s 5,2 odsto sudija i 2,3 odsto tuìlaca.194

2.10.1. Napredak

Za manjine se pristup pravosudnom sistemu pobolj{ao od kraja 2004. godine otva-ranjem dve nove sudske kancelarije za vezu (court liaison offices) u Prizrenu i Vitini, iodeljenja pri{tinskog op{tinskog suda u srpskoj enklavi Gra~anici. Sudske kancelarije zavezu obezbe|uju ~lanovima manjinskih zajednica pratnju do sudova i podnose dokumen-ta u njihovo ime.195

86

Alihajdar Kreka}e, star 53 godine, posedovao je ku}u u Prizrenu. Jula1999. godine 4 osobe u uniformama OVK upale su mu u ku}u, i poku-{ale da ga zadave elektri~nim kablom, primorav{i njegovu porodicu danapusti ku}u. Alihajdar se àlio nema~kom KFOR u Prizrenu gde mu jere~eno da }e Albanci napustiti ku}u u roku od mesec dana. Prema poda-cima iz juna 2005. godine, njegovoj porodici jo{ uvek nije vra}ena ku}au posed i oni iznajmljuju drugu u Prizrenu. Alihajdar je 9. novembra2001. godine podneo àlbu HPD, ali do kraja maja 2005. godine njegovslu~aj jo{ nije bio re{en. Podneo je àlbu instituciji ombudsmana u sep-tembru 2002. godine, i traìo je pomo} od op{tine Prizren. Prema njego-vim re~ima, vlasti su rekle “da se njegova àlba jo{ uvek razmatra”.191

191 ERRC, In the aftermath of ethnic cleansing: Continued persecution of Roma, Ashkalis, Egyptians and ot-hers perceived as ‘Gypsies’ in Kosovo, Memorandum of the European Roma Rights Centre, 27 June 2005.p. 8-9.

192 Norwegian Refugee Council and IDMC, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Return Prospect andDenial of Local Integration, 22 September 2005, p. 20; Ombudsperson Institution in Kosovo, Fifth AnnualReport 2004 – 2005, addressed to the Special Representative of the Secretary-General of the United Nati-ons, 11 July 2005, p. 20.

193 Ombudsman institucija na Kosovu, Peti godi{nji izve{taj 2004 – 2005, upu}eno Specijalnom predstavnikuGeneralnog sekretara Ujedinjenih nacija, 11. juli 2005, str. 20.



2.11. Bezbednost i sigurnost

Bezbednosna situacija na Kosovu se nije mnogo promenila od februara 2005. go-dine. Situacija u vezi sa slobodom kretanja za mnoge Srbe i Rome u ve}inskim alban-skim sredinama sporo se popravlja, i jo{ uvek je daleko od zadovoljavaju}e. U mnogaizolovana sela koja nastanjuju Srbi i Romi moè se do}i jedino putevima koje obezbe|u-je KFOR.196 Pobolj{anje u bezbedosnoj situaciji se moè primetiti jedino ako se ono me-ri smanjenjem broja te{kih zlo~ina protiv ~lanova manjinskih zajednica.

S druge strane, smanjenje te{kih etni~kih zlo~ina povezano je sa ~injenicom da jesloboda kretanja nacionalnih manjina (a samim tim i kontakt s ve}inskom populacijom)znatno smanjena posle doga|aja iz marta 2004. godine.197 Naàlost, ubistvo dva srpskamladi}a na putu Uro{evac – [trpce, 28. avgusta 2005 godine predstavlja slikovit primertakvog stanja.198

Tri bombe su 2. jula eksplodirale u Pri{tini, samo dve nedelje posle sli~nih bom-ba{kih napada. Jedna bomba je postavljena ispred kancelarija UNMIK, dok su ostale dveeksplodirale u blizini zgrade kosovskog parlamenta i predstavni{tva OEBS na Kosovu.Zapaljena su i tri vozila Ujedinjenih nacija, ali nije bilo povre|enih.199 Jo{ jedna bombaje eksplodirala 4. jula, u blizini prostorija Ministarstva za zajednice i povratak, u kojimase nalaze i kancelarije Srpske demokratske stranke (SDS). Ni u tim incidentima nije bi-lo povre|enih.

Anketa iz jula 2004. godine, u kojoj su ispitanici bili Srbi, pokazuje da su javna ili~na bezbednost najozbiljniji problemi na Kosovu. âk 94,5 odsto ispitanika izrazilo jezabinutost za svoju bezbednost na ulicama, u pore|enju sa 33,3 odsto pre martovskih ne-reda. Prema najnovijim anketama, zabrinutost za sigurnost je smanjena u poslednjih go-dinu dana.200

Sve nacionalne manjine, a ne samo srpska, ose}aju se nesigurno i ugroèno.201

Bezbednost i sigurnost je problem i za raseljene RAE. Mnogi od njih su opisali velikibroj ne tako vidljivih prepreka: ljudi ne napu{taju svoje ku}e po mraku; ne putuju sami;strah od osvete mnoge spre~ava da policiji ili vlastima prijave slu~ajeve kr{enja ljudskihprava. Raseljeni Romi za koje se sumnja da su sara|ivali sa Srbima ~esto su `rtve mal-

87

196 Ombudsman institucija na Kosovu, Peti godi{nji izve{taj 2004 – 2005, upu}eno Specijalnom predstavnikuGeneralnog sekretara Ujedinjenih nacija, 11. juli 2005, str. 29.

197 UNHCR, Position on the Continued International Protection Needs of Individuals from Kosovo, March2005, para. 3.

198 Norwegian Refugee Council and IDMC, Profile of Internal Displacement: Serbia and Montenegro, (Com-pilation of the information available in the Norwegian Refugee Council and IDMC of the Norwegian Re-fugee Council, September 27, 2005) p. 77.

199 C. Tuetsch, Kosovo’s Burdensome Path to Economic Development and Interethnic Coexistence: FAST RiskProfile Kosovo, Bern: Swisspeace, 2005, p. 7; F. Terdevci, Kosovo Explosive tensions,, Kosovo: TransitionsOnline, 15 July 2005.

200 C. Tuetsch, Kosovo’s Burdensome Path to Economic Development and Interethnic Coexistence: FAST RiskProfile Kosovo, Bern: Swisspeace, 2005, p. 26.

201 Norwegian Refugee Council and IDMC, Profile of Internal Displacement: Serbia and Montenegro, (Com-pilation of the information available in the Norwegian Refugee Council and IDMC of the Norwegian Re-fugee Council, September 27, 2005), p. 81.

tretiranja i ne mogu slobodno da se kre}u van kampova, bez nade da }e se ikada ponovointegrisati u me{ovite zajednice. Verbalno maltretiranje i zapla{ivanje opisani su kao sva-kodnevna pojava. Mnogi se ose}aju sigurnije ukoliko se njihov povratak odvija u istovreme kada i povratak ve}inske zajednice. Humanitarni radnici su, me|utim, zabinuti dabi nasilje moglo ponovo da eskalira 2006. godine posle odluke o statusu Kosova.202

Sna`no ose}anje nesigurnosti i incidenti u vezi s bezbedno{}u imaju veliki uticajna dobrovoljni povratak. Povratak nacionalnih manjina u 2004. godini smanjen je za go-tovo 50 procenata u odnosu na 2003. godinu. Ve}ina povrataka je zabeleèna u jednona-cionalnim sredinama ili onim gde povratnici predstavljaju ve}inu. Godinu dana poslemartovskog nasilja, vi{e od pola raseljenih se nije vratilo svojim ku}ama zbog bezbed-nosnih razloga, iako obnovljene ku}e pruàju mnogo bolje uslove za ìvot od improvi-zovanog sme{taja u kome trenutno ìve.203

KFOR uprava je razli~ita u svakoj oblasti, u zavisnosti od ciljeva svake dràve ko-ja u njemu u~estvuje. Cilj britanskog KFOR je izgradnja ekonomskih kapaciteta dok jebezbednost nema~ki cilj. Na primer, Nema~ka je odbila dobrovoljni povratak raseljenihzbog sigurnosnih razloga. ARC je morao da ostane s povratnicima i ubedi nema~kiKFOR da povratnici imaju pravo na povratak bez obzira na bezbednosnu situaciju.204

3. Za{tita prava raseljenih lica u Srbiji i Crnoj Goriu toku njihovog raseljenja

Po{to raseljena lica nisu pre{la me|unarodnu granicu, i po{to ne postoji obavezu-ju}i me|unarodni sistem koji bi ih {titio, odgovornost za njihov poloàj leì pre svega nanjihovoj mati~noj dràvi Srbiji i Crnoj Gori, koja mora da im obezbedi punu jednakostsa drugim gra|anima. U praksi, raseljena lica su izloèna mnogim problemima u ostva-rivanju osnovnih gra|anskih, ekonomskih i socijalnih prava, kao {to je dobijanje li~nihdokumenata, ostvarivanje vlasni~kih prava, pristup zdravstvenoj za{titi i socijalnoj po-mo}i, ostvarivanje prava na adekvatan sme{taj itd. Bez posebnih mera za{tite, iz pravnejednakosti koju raseljeni navodno imaju ~esto proizilaze nemogu}nost ostvarivanja ljud-skih prava, te{ko}e u pristupu javnim uslugama i sve dublje upadanje u siroma{tvo.

Nacionalna strategija za re{avanja problema izbeglica i raseljenih lica iz 2002. udelu implementacije fokusirana je samo na izbeglice, a za raseljene kao jedinu opcijupredvi|a povratak na Kosovo i Metohiju. U Crnoj Gori najve}i akcenat se stavlja naolak{avanje povratka na Kosovo i Metohiju ili na dalje selidbe u Srbiju ili drugde. Tako-|e, nejasna nadle`nost i odgovornost spram raseljenih lica, kako na na nivou Dràvne za-

88

202 ERRC, In the aftermath of ethnic cleansing: Continued persecution of Roma, Ashkalis, Egyptians and ot-hers perceived as ‘Gypsies’ in Kosovo, Memorandum of the European Roma Rights Centre, 27 June 2005,p. 12; Refugees International (RI), Kosovo: Roma returns stalled by security concerns, politics and discri-mination, 27 June 2005.

203 UNHCR, Position on the Continued International Protection Needs of Individuals from Kosovo, March2005, para. 7.

204 Izvor: ARC.

jednice tako i na nivou dràva ~lanica, stvara pravnu i institucionalnu prazninu, ~ime sedodatno zanemaruju potrebe raseljenih.

Po{to su vlasti u Srbiji isklju~ivo fokusirane na povratak raseljenih na Kosovo iMetohiju, aktivnosti najve}ih me|unarodnih organizacija ograni~ene su na predlaganjemera u okviru mogu}nosti povratka. Na druga~ije inicijative vlasti Srbije naj~e{}e odgo-varaju da projekti integracije za raseljene mogu biti razmotreni tek kad se omogu}e uslo-vi za njihov povratak na Kosovo i Metohiju. Stav da se o slobodi izbora izme|u povrat-ka i integracije moè govoriti tek kada se stvore uslovi za povratak doveo je do stanja daraseljeni ve} {est godina nemaju nikakvu mogu}nost da trajno re{e svoj poloàj, odno-sno ne mogu ni da se vrate, ni da se integri{u.

U Srbiji raseljeni imaju pristup socijalnim uslugama, ali se, uprkos izvesnim po-bolj{anjima, susre}u sa ozbiljnim problemima u pribavljanju dokumenata. Prema izve-{taju Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK), poloàj raseljenih lica u Srbijii Crnoj Gori u 2005. godini dodatno se pogor{ao u odnosu na 2003. i 2004. godinu.Faktori koji su doprineli pogor{anju su: iscrpljivanje fondova i imovine koju su rase-ljeni poneli sa sobom, problemi u kori{}enju imovine koja im je ostala na Kosovu iMetohiju, nemogu}nost kori{}enja socijalnih prinadle`nosti, zatvaranje kolektivnihcentara i presu{ivanje humanitarne pomo}i.205 Od raseljenih lica, Romi su u najgorempoloàju. Usvajanje Nacrta Nacionalne strategije za integraciju Roma 2004, kao i na-cionalnih akcionih planova za Rome, predstavljaju pozitivne pomake. Sada ti progra-mi treba da budu podràni konkretnim akcijama u korist raseljenih Roma, pre sveganjihovom registracijom.

Po{to se ocenjuje da je politika otvorenog zagovaranja za integraciju raseljenihpoliti~ki isuvi{e osetljivo pitanje, insistiranje na pristupu pravima i po{tovanju dostojan-stvenog na~ina ìvota predstavlja za me|unarodne i nevladine organizacije na~in da ukontaktima sa vlastima Srbije iniciraju mere za unapre|enje realizacije prava ljudi u me-stima raseljenja. „Integracija i povratak se ne isklju~uju me|usobno ve} su komplemen-tarni i postoji hitna potreba da se na|u trajna re{enja za najugroènje me|u raseljenim li-cima. Druga iskustva pokazala su slede}e: {to se raseljena lica brè integri{u u produkti-van ìvot, to imaju vi{e mogu}nosti za slobodan izbor, koji obuhvata i mogu}nost povrat-ka, ~ak i ako njeno ostvarenje moè zna~iti suo~avanje s novim izazovima.“206

Radi procene aktuelnog stanja u pogledu zakonsko-institucionalnog okvira iprakse ostvarivanja prava interno raseljenih lica, Me|uagencijska radna grupa za inter-no raseljena lica (~lanovi radne grupe su: UNHCR, UNDP, UNOCHA, OHCHR,OEBS, MKCK, NRC, DRC, IFRC i Grupa 484) objavila je u oktobru 2004. analizu za-konskog okvira i prakse u pogledu poloàja raseljenih lica u skladu s Vode}im princi-pima UN o internoj raseljenosti.207 Analiza je pre svega namenjena vlastima kao plat-

89

205 MKCK, Situacija interno raseljenih lica u Srbiji i Crnoj Gori, maj 2005.206 Volter Kalin, predstavnik generalnog sekretara UN za ljudska prava interno raseljenih lica, 24. jun 2005.

Beograd, Izjava za javnost.207 IDP Interagency Working Group, Analysis of the Situation of IDPs from Kosovo in Serbia and Montenegro:

Law and Practice, October, 2004 / Me|uagencijska radna grupa za interno raseljena lica, Analiza situacijeinterno raseljenih lica sa Kosova u Srbiji i Crnoj Gori: zakon i praksa, oktobar 2004.

forma za re{avanje problema raseljenih lica. Do sada je samo jedna preporuka u pot-punosti primenjena.208

Odluka o budu}em statusu Kosova i Metohije ima}e direktan uticaj na raseljene,najpre u domenu dràvljanstva i svih ostalih prava koja na osnovu njega proizilaze. Ponajgorem scenariju novi status bi mogao da dovede do novog raseljenja, a odluka o sta-tusu Kosova i Metohije bi mogla da bude doneta bez u~e{}a ili saglasnosti vlasti Srbije.Ve} sada, usled suprotstavljenosti politi~kih nastojanja, koja se ogleda u nesaradnji i me-|usobnom nepriznavanju dokumenata Srbije i UNMIK, raseljeni u Srbiji i Crnoj Goriimaju velikih problema u ostvarivanju nekih osnovnih prava.

Raseljeni nemaju jasnu sliku o mogu}nosti ostvarivanja prava u raseljenju, izme-|u ostalog, i zbog nedostatka informacija o aktivnostima i odlukama organa vlasti u Sr-biji, UNMIK, lokalnih vlasti na Kosovu i Metohiji i svih ostalih relevantnih organizaci-ja na dràvnom i lokalnom nivou. Nemogu}nost dobijanja pravih i objektivnih informa-cija o svim pitanjima u vezi sa njihovim poloàjem uzrokovana je i razli~itim shvata-njem “prioriteta” raseljenih kako na nivou dràvne vlasti, koja pre svega insistira na nji-hovom povratku na Kosovo i Metohiju, tako i na nivou lokalne samouprave gde se na-~in tretiranja problema raseljenih razlikuje od op{tine do op{tine. Zbog neodgovaraju-}ih informacija, raseljeni ne mogu jasno da odlu~uju o pitanjima vezim za sopstvenu bu-du~no{}u.209

3.1 Romi

U posebno te{kom poloàju su raseljeni Romi s Kosova i Metohije, koji su izlo-èni raznim oblicima otvorene i prikrivene diskriminacije. Oni su tamne puti, imajumuslimanska imena i mnogi od njih ne govore srpski jezik. Uklju~ivanje u ìvot okru-ènja raseljenih Roma oteàva u najve}oj meri problem dobijanja li~nih dokumenata,jer on generi{e druge probleme u oblasti zapo{ljavanja, zdravstva, primanja socijalnepomo}i i poja~ava utisak da raseljena lica u sopstvenoj zemlji imaju status gra|anadrugog reda.210

90

208 Preporuka broj 19, koja omogu}ava raseljenim licima koja su napustila Kosovo posle martovskog nasiljastatus interno raseljenih lica.

209 Grupa 484, Izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine i interno raseljena lica sa Kosova u Srbiji: Siroma-{tvo i pristup pravima, dokument pripremljen za konferenciju Zaboravljena kriza?, oktobar 2005, str. 6.

210 Ibid.

Treba naglasiti da se u skladu sa Strategijom za smanjenje siroma{tva u “Dekadiuklju~ivanja Roma 2005-2015’’214 i “Milenijumskim razvojnim ciljevima UN ”, smanje-nje siroma{tva u romskoj populaciji ocenjuje kao prioritet.

Nacrt stratregije za integraciju i davanje novih ovla{}enja Romima – kao strategi-ja Dràvne zajednice – nije prihva}en na nivou vlada dveju republika, ve} samo od Na-cionalnog saveta romske nacionalne manjine 2004. godine. U februaru 2005, Vlada Sr-bije usvojila je ~etiri nacionalna akciona plana (za zapo{ljavanje, obrazovanje, re{avanjestambenog pitanja i zdravstvo). Izra|eni su i predlozi akcionih planova na osnovu osta-lih oblasti nacrta strategije za integraciju i davanje novih ovla{}enja Romima – socijalnaza{tita, kultura, mediji i informisanje, antidiskriminacija, kao i predlozi akcionih plano-va koji se odnose na specifi~an poloàj èna, raseljenih i povratnika.215 Ministarstva Sr-bije treba da naprave projekcije budèta u svojim resorima za sredstva namenjena Romi-ma, a potom bi se traìli izvori finansiranja. Vlade Republike Srbije trebalo bi da pokre-ne programe u okviru akcionih planova, za ~iju je uspe{nu realizaciju, pored sredstava izbudèta, potrebno obezbediti i sredstva od potencijalnih donatora.

Ministarstvu zdravlja odobrena su sredstva u iznosu od 60 miliona dinara za realiza-ciju slede}ih mera: istraìvanje o zdravstvenom stanju Roma, pobolj{anje zdravstvene za{ti-te za celu Romsku populaciju, program edukacije o na~inu ostvarivanja prava na zdravstve-

91

211 Norwegian Refugee Council and IDMC, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Return Prospect andDenial of Local Integration, 22. septembar 2005, str. 4.

212 MKCK, Situacija interno raseljenih lica u Srbiji i Crnoj Gori, maj 2005.213 Ibid, str. 13.214 Na inicijativu Svetske banke i drugih me|unarodnih institucija, period od 2005. do 2015. godine progla{en

je „Dekadom Roma“, koja }e imati za cilj da doprinese socijalno-ekonomskom razvoju i smanjenju siroma-{tva Roma. U Sofiji, 2. februara, lideri osam dràva centralne i isto~ne Evrope (Bugarske, Ma|arske, Srbije,Crne Gore, Hrvatske, Makedonije, ê{ke, Rumunije i Slova~ke, zemalja sa najve}om populacijom Roma)potpisali su Deklaraciju kojom su se vlade tih zemalja obavezale da }e posebnu pa`nju posvetiti unapre|e-nju socijalnog i ekonomskog poloàja Roma i da }e za to izdvojiti sredstva iz budèta. Svetska banka i Insti-tut za otvoreno dru{tvo osnovali su Fond za sprovo|enje projekta „Dekada Roma“. Beta, 2 februar, 2005.

215 Izvor: Sekretarijat za romsku nacionalnu strategiju Ministarstva za ljudska i manjinska prava.

Bilo da su u Srbiji, Crnoj Gori ili na Kosovu, Romi su najsiroma{niji me-|u raseljenim licima.211 Kao {to je ve} re~eno, njihova socijalna i eko-nomska izolacija po~inje nedostatkom osnovnih dokumenata kao {to jeizvod iz mati~ne knjige ro|enih, koji je potreban da bi se dobila li~na kar-ta, a koji je i dokaz o dràvljanstvu. Bez dokumenata Romi nemaju pri-stup socijalnim uslugama i ne mogu pruìti dokaz o dràvljanstvu {to ihde facto ~ini osobama bez dràvljanstva u sopstvenoj zemlji.212 Norve{kisavet za izbeglice, kao deo radne grupe za interno raseljena lica, proce-njuje da 30-35% Roma nikad nije registrovano. Trenutno ne postoji nije-dan zakonski mehanizam za hroni~no neregistrovane da se registruju. Onikoji poku{avaju da se registruju moraju da pro|u kroz dugotrajnu i kom-plikovanu proceduru „naknadne registracije“, koja je retko uspe{na.213

nu za{titu. Ministarstvu rada, zapo{ljavanja i socijalne politike za implementaciju akcionogplana odobrena su sredstva za realizovanje mera aktivne politike zapo{ljavanja.216

U okviru bud`eta Ministarstva za kapitalne investicije odre|ena su sredstva za re-alizaciju Akcionog plana za stanovanje Roma – vi{e o tome u daljem tekstu.

92

216 Izvor: Sekretarijat za romsku nacionalnu strategiju Ministarstva za ljudska i manjinska prava.217 Norwegian Refugee Council and IDMC, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Return Prospect and

Denial of Local Integration, 22. septembar 2005. str. 18 i 4.218 IDP Interagency Working Group, Analysis of the Situation of Internally Displaced Persons from Kosovo in

Serbia and Montenegro: Law and Practice, Beograd, oktobar, 2005, str. 50.

Nacrt akcionog plana za raseljene Rome u Srbiji, koji je usvojio Naci-onalni Savet romske nacionalne manjine 2005. godine, bavi se specifi~-nim potrebama Roma uklju~uju}i i registrovanje Roma sa ciljem da imse pru`i pomo} u dobijanju li~nih dokumenata i statusa; me|utim, nisupreduzeti nikakvi konkretni koraci da bi se raseljeni Romi registrova-li.217 Kao {to je ve} re~eno, nema zakonskog mehanizma kojim bi seregistrovali “hroni~no neregistrovani”.218

IRL Centralna Srbija

Op{tina Broj IRL Op{tina Broj IRL

ALEKSANDROVAC 318 MLADENOVAC 5030ALEKSINAC 1049 NEGOTIN 520ARANDJELOVAC 2303 NIS 10754ARILJE 63 NOVA VAROS 39BABUSNICA 34 NOVI BEOGRAD 4690BAJINA BASTA 88 NOVI PAZAR 4797BARAJEVO 1264 OBRENOVAC 4199BATOCINA 748 OSECINA 2BELA PALANKA 119 PALILULA 4834BLACE 1074 PARACIN 977BOGATIC 49 PETROVAC 99BOJNIK 228 PIROT 369BOLJEVAC 85 POZAREVAC 1982BOR 606 POZEGA 321BOSILEGRAD 73 PRESEVO 35BRUS 183 PRIBOJ 76BUJANOVAC 4829 PRIJEPOLJE 356CACAK 2591 PROKUPLJE 4675CAJETINA 96 RACA 637CICEVAC 369 RAKOVICA 2858CRNA TRAVA 5 RASKA 1884CUKARICA 6014 RAZANJ 38

Interno raseljena lica u Srbiji – Po regionima/op{tinama 31. januara 2006.Izvor: UNHCR

93

IRL Centralna Srbija

Op{tina Broj IRL Op{tina Broj IRL

CUPRIJA 884 REKOVAC 77

DESPOTOVAC 239 SABAC 339

DIMITROVGRAD 79 SAVSKI VENAC 1701

DOLJEVAC 194 SJENICA 151

GADZIN HAN 31 SMEDEREVO 8210

GOLUBAC 31 SMEDEREVSKA PALANKA 1104

GORNJI MILANOVAC 1292 SOKO BANJA 434

GROCKA 4707 SOPOT 795

IVANJICA 31 STARI GRAD 1279

JAGODINA 5990 SURDULICA 343

KLADOVO 94 SVILAJNAC 480

KNIC 405 SVRLJIG 68

KNJAZEVAC 285 TOPOLA 408

KOCELJEVA 4 TRGOVISTE 86

KOSJERIC 48 TRSTENIK 977

KRAGUJEVAC 13031 TUTIN 574

KRALJEVO 19543 UB 109

KRUPANJ 17 UZICE 503

KRUSEVAC 8737 VALJEVO 480

KUCEVO 49 VARVARIN 181

KURSUMLIJA 6067 VELIKA PLANA 1888

LAJKOVAC 86 VELIKO GRADISTE 87

LAPOVO 683 VLADICIN HAN 268

LAZAREVAC 2381 VLADIMIRCI 112

LEBANE 305 VLASOTINCE 196

LESKOVAC 5204 VOZDOVAC 6765

LJIG 132 VRACAR 687

LJUBOVIJA 21 VRANJE 6062

LOZNICA 422 VRNJACKA BANJA 3649

LUCANI 64 ZABARI 46

MAJDANPEK 114 ZAGUBICA 8

MALI ZVORNIK 22 ZAJECAR 735

MALO CRNICE 27 ZEMUN 7039

MEDVEDJA 731 ZITORADJA 356

MEROSINA 269 ZVEZDARA 4408

MIONICA 86

UKUPNO 194.270

94

IRL Vojvodina

Op{tina Broj IRL

ADA 26

ALIBUNAR 106

APATIN 98

BAC 6

BACKA PALANKA 142

BACKA TOPOLA 124

BACKI PETROVAC 6

BECEJ 221

BELA CRKVA 39

BEOCIN 296

COKA 24

INDJIJA 217

IRIG 67

KANJIZA 41

KIKINDA 106

KOVACICA 104

KOVIN 323

KULA 234

MALI IDJOS 87

NOVA CRNJA 58

NOVI BECEJ 33

NOVI KNEZEVAC 35

NOVI SAD 4029

ODZACI 91

OPOVO 56

PANCEVO 1208

PECINCI 105

PLANDISTE 8

RUMA 192

SECANJ 57

SENTA 22

SID 64

SOMBOR 255

SRBOBRAN 49

SREMSKA MITROVICA 275

SREMSKI KARLOVCI 111

STARA PAZOVA 249

3.2. Dràvljanstvo i pribavljanje li~nih dokumenata

Zbog nedostatka dokumenata neka interno raseljena lica, naro~ito Romi, ne moguda dobiju dokaz o dràvljanstvu.220 Dobijanje satusa ostaje ozbiljan problem za internoraseljena lica u Srbiji. Da bi moglo da uìva pravni status interno raseljenog lica, to licemora da dobije raseljeni~ku legitimaciju koju izdaje Komesarijat za izbeglice221 prekosvojih poverenika za izbeglice u op{tinama.222 U praksi nije lako dobiti raseljeni~ku le-gitimaciju (npr. povratnici iz Zapadne Evrope), a bez problema raseljeni~ki status dobi-jaju novoro|ena deca raseljenika. Posedovanje raseljeni~ke legitimacije je uslov da sedobije sme{taj u kolektivnim centrima i pristup drugim programima sme{taja (npr. sme-{taj u institucijama socijalne za{tite), naknada za nezaposlenost i penzija, humanitarna izdravstvena pomo}.223 Dobijanje dokumenata i kretanje kroz srpsku birokratiju predsta-vlja zna~ajan izazov za registrovane, pismene gra|ane Srbije. Za osobe koje su ve} u ne-

95

IRL Vojvodina

Op{tina Broj IRL

SUBOTICA 2590

TEMERIN 64

TITEL 27

VRBAS 217

VRSAC 222

ZABALJ 26

ZITISTE 22

ZRENJANIN 846

UKUPNO 13.178

CENTRAL SERBIA 194.270

VOJVODINA 13.178

UKUPNO 207.448

“Gra|anin bez osnovnih li~nih dokumenata je marginalizovan gra|anin.”219

219 Ibid., str. 31.220 MKCK, Situacija interno raseljenih lica u Srbiji i Crnoj Gori, maj 2005.221 Po{to Vlada Srbije nije dala mandat nijednom vladinom telu sa ciljem da se za{tite i pomognu raseljena li-

ca, Komesarijat za izbeglice je preuzeo neke od obaveza.222 Walter Kalin, UN Secretary-General’s Representative for the Human Rights of Internally Displaced Per-

sons, 24. jun 2005. Beograd, izjava za {tampu.223 Ibid.

povoljnom poloàju zato {to su raseljene, ove prepreke mogu postati nesavladive.224 Po-red toga, ne postoji nikakav dogovor izme|u Srbije i Crne Gore i UNMIK o zajedni~kompriznavanju dokumenata, {to ~esto vodi ograni~enom pristupu pravima i naknadama kao{to su penzije.225

3.2.1. Pobolj{anja

U aprilu 2005, Praxis se obratio Ministarstvu za dràvnu upravu i lokalnu samou-pravu ukazuju}i na nepravilnosti organa uprave zaduènih za vo|enje mati~nih knjiga sapodru~ja Kosova. U julu 2005. Ministarstvo za dràvnu upravu i lokalnu samoupravuobavestilo je Praxis da su mati~ne slu`be upu}ene kako da obra|uju zahteve za izdava-nje izvoda i potvrda kako bi se uklonile nepravilnosti na koje je Praxis ukazao. Nakon re-akcije Ministarstva sve op{tine po~ele su da {alju izvode po{tom. Iako je omogu}eno dase zahtevi {alju po{tom, raseljena lica i dalje moraju da putuju do izme{tene mati~ne slu-`be da bi li~no preuzela svoju li~nu kartu.227

Kao pozitivan pomak treba pomenuti izmenu Zakona o republi~kim administrativ-nim taksama228 u julu 2005. godine, kojom izbeglice i raseljeni pla}aju takse umanjeneza 70 odsto. Izmene zakona mogu da se tuma~e kao rezultat upornog nastojanja nevladi-nih i me|unarodnih organizacija da se takse za izbeglice i raseljene ukinu ili smanje.229

Postoji veliko {arenilo u radu op{tina kad su posredi naknadni upis i rekonstruk-cija dokumenata. Neujedna~ena praksa postoji i u pogledu naplate dràvnih taksi, jer ne-ke op{tine ne primenjuju odluku o njihovom smanjenju za 70 odsto. Razlike postoje i usetu dokumenata kojima se dokazuje identitet lica. U nekim op{tinama, kao {to je Kru-{evac, ne insistiraju na dostavljanju starog izvoda iz mati~nih knjiga za rekonstrukcijudokumenta ve} je dovoljna kr{tenica najbliìh srodnika – roditelja, sestre ili brata. Za na-

96

224 Ibid.225 Norwegian Refugee Council and IDMC, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Return Prospect and

Denial of Local Integration, 22. septembar 2005, str. 14.226 Argument/Centar za prava manjina, Romi – posedovanje li~nih dokumenata, decembar 2005.227 Norve{ki savet za izbeglica i IDMC, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Return Prospect and De-

nial of Local Integration 22. septembar 2005, str. 14.228 Slu`beni glasnik RS br. 61/05.229 Grupa 484, Izbeglice iz Hvratske i Bosne i Hercegovine i interno raseljena lica sa Kosova u Srbiji: Siroma-

{tvo i pristup pravima, dokument pripremljen za konferenciju Zaboravljena kriza?, oktobar 2005, str. 13.

Prema istraìvanju agencije Argument, u saradnji sa Centrom za pravamanjina, u 74 romska naselja na teritoriji grada Beograda 13,4 odstoanketiranih od 2.000 romskih ispitanika (32 odsto su raseljeni Romi)reklo je da nema nikakva li~na dokumenta. âk 83,5 odsto anketiranihispitanika koji nemaju nijedan li~ni dokument su interno raseljeni Ro-mi s Kosova.226

knadni upis u pojedinim op{tinama potrebno je ~ekati {est meseci, a negde, kao u Ni{uili Jagodini, mesec ili dva.

Mnogi op{tinski slu`benici se àle da ne uspevaju da odgovore na ogroman brojzahteva koji stiè po{tom i da nemaju kadrovske i tehni~ke mogu}nosti da na njih aùr-no reaguju. Da bi se taj problem re{io, u Ni{u Protecta, u saradnji sa gradskom vla{}u,pravi predlog projekta za elektronsko uno{enje podataka iz mati~nih knjiga.

Dodatni problem, pored izme{tenosti mati~nih slu`bi, jeste to {to neke op{tinskeknjige sa Kosova i Metohije nisu preba~ene ili su uni{tene. Raseljeni iz ovih op{tina su-o~avaju se sa ozbiljnim problemima, jer ne mogu da dobiju va`na dokumenta, {to ih opetonemogu}ava u ostvarivanju ostalih prava, kao {to je dobijanje nove li~ne karte, socijal-ne pomo}i, de~ijih dodataka itd. Najve}i doprinos re{avanju ovih problema daju nevla-dine organizacije. Putem partnerskih organizacija na Kosovu i Metohiji, Praxis pribavljapotvrde o penzijskim fajlovima, diplomama, voza~kim dozvolama. Zbog nepriznavnjadokumenata UNMIK (diplome na obrascu UNMIK se ne priznaju kao ni M4 obrasci zapenzije), Praxis je uputio preporuke vlastima Srbije, UNMIK i lokalnoj upravi na Koso-vu i Metohiji da me|usobno priznaju dokumenta i razmene mati~ne knjige i penzione ar-hive.230

Kao {to je ve} re~eno, poseban problem su osobe koje nikad nisu bile upisane umati~ne knjige i koje nemaju nijedan dokument. To su uglavnom raseljeni Romi koji pre-ma postoje}im propisima ne mogu nikako da budu naknadno upisani. Taj problem pro-gresivno raste jer se njihovoj novoro|enoj deci nakon ro|enja ne obezbe|uju nikakvi do-kumenti.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, uz podr{ku nevladine organizacije Cen-tar za prava manjina, koordinira radom grupe za izradu akcionog plana za pristup li~nimdokumentima231. U radu grupe u~estvuju predstavnici Ministarstva unutra{njih poslova,Ministarstva dràvne uprave i lokalne sampouprave, Ministarstva pravde, Komesarijataza izbeglice, Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, Sekretarijata za zakono-davstvo Vlade Republike Srbije, Geodetskog zavoda Srbije, Visokog komesarijata UN zaizbeglice, Misije OEBS u SCG i nevladinih organizacija Praxis i Centar za prava manji-na. Planirano je da se izradi predlog akcionog plana, ~ije bi mere trebalo da doprinesu ne-smetanom pristupu li~nim dokumentima svima kojima su iz razli~itih razloga nedostup-ni, uklju~uju}i raseljene.

Jedna od preporuka radne grupe je da se „Uredba o utvr|ivanju ku}nih brojeva,ozna~avanju zgrada brojevima i ozna~avanju naziva naseljenih mesta, ulica i trgova, do-puni odredbom koja omogu}ava dodeljivanje privremenog ku}nog broja objektima kojinisu u skladu sa zakonom do kona~nog privo|enja zemlji{ta nameni“. Tako|e, „Repu-bli~ki geodetski zavod u op{tini, odnosno gradu – Slu`ba za katastar nepokretnosti – tre-ba da donese re{enje o dodeli ku}nog broja stanovnicima u romskim naseljima koji ne-maju legalan osnov stanovanja“.

97

230 Izvor: Praxis.231 Radna verzija akcionog plana za pristup li~nim dokumentima, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava,

februar 2006.

Kao primer dobrog postupanja i fleksibilne prakse isti~e se MUP u Novom Pa-zaru. Policija u tom gradu raseljenima i povratnicima iz Zapadne Evrope izdaje potvr-du o prijavi boravka, odnosno prebivali{ta na osnovu izjave dva svedoka i terenskeprovere.232

3.3. Sloboda kretanja

U po~etku su interno raseljena lica ve}inom bila na jugu i u centralnoj Srbiji, bli-zu granice s Kosovom i Metohijom. Kako su izgledi za njihov povratak bivali sve manji,mnoga interno raseljena lica preselila su se na sever ka centralnoj Srbiji i Beogradu, sma-traju}i da su tamo ekonomske mogu}nosti ve}e.

Ve}ina raseljenih lica ima registrovano privremeno boravi{te koje u nadle`noj po-licijskoj stanici mora da se produàva svaka tri meseca. Za regulisanje mesta boravka po-trebna su: li~na karta, potvrda o vlasni{tvu ili zaklju~en ugovor o zakupu stana sa stano-davcem i takozvani zeleni karton (obrazac koji se pribavlja u nadle`noj slu`bi MUP i ko-ji sadrì podatke iz li~ne karte, podatke o polu i zanimanju, mestu i adresi na koju se li-ce prijavljuje, ime i prezime stanodavca, datum dolaska i odlaska).

Izbeglice i raseljeni u nezvani~nim kolektivnim centrima, ili divljim naseljima, nemogu da dobiju prijavu boravka jer nemaju pravni osnov kori{}enja adrese. Po{to ne mo-gu da dobiju prijavu boravka na onoj adresi na kojoj ìve, izbeglice i raseljeni u nezva-ni~nim centrima je uglavnom pribavljaju tako {to se fiktivno prijavljuju kod rodbine, pri-jatelja itd.

Birokratski procesi koji se odnose na promenu boravi{ta su komplikovani. Nekeop{tine zahtevaju dokaz o odjavljivanju s jedne lokacije pre nego {to dozvole registrova-nje na drugoj lokaciji. Ukoliko raseljeno lice èli da promeni mesto boravka, poverenikKomesarijata za izbeglice iz mesta trenutnog boravka traì saglasnost poverenika u me-stu u kojem to lice èli da prijavi novo mesto boravka. Da bi poverenik u mestu novogboravka dao saglasnost, neophodno je podneti izjavu, tzv. “prihvat doma}ina” na sme{taji ishranu dok licu traje raseljenje, a koju potpisuje lice (doma}in) kod koga }e raseljenibiti sme{ten po dolasku. Tako|e je mogu}e da }e lice po dolasku u op{tinu novog borav-ka biti sme{teno u kolektivni centar; u tom slu~aju neophodno je dobiti potvrdu o sme-{taju u kolektivni centar od poverenika iz op{tine u kojoj raseljeni èli da prijavi novoboravi{te.233

Do prve polovine 2003. godine nadle`ni organi MUP su odbijali izdavanje potvr-da o odjavljivanju prebivali{ta raseljenih lica na Kosovu i Metohiji, a radi prijave prebi-vali{ta na teritoriji Srbije. Raseljeni su mogli da registruju samo svoje privremeno bora-vi{te. S tom praksom MUP je prekinuo u julu 2003, od kada raseljeni mogu bez proble-ma da prijave stalan boravak u bilo kojoj op{tini u Srbiji.

Prema podacima MKCK, oko 0,2 odsto, odnosno oko 400 raseljenih lica prijavi-lo je svoje prebivali{te na teritoriji neke od op{tina Srbije. Prijava prebivali{ta raseljenih

98

232 Izvor: Grupa 484.233 Izvor: Praxis/Komesarijat za izbeglice Srbije.

na teritoriji Srbije ne uti~e na njihov status raseljenih, odnosno ne ukida im se raseljeni~-ka legitimacija. Pravo na koje uti~e prijava prebivali{ta na teritoriji Srbije je pravo na mi-nimalnu nov~anu nadoknadu za raseljena lica koja su na Kosovu i Metohiji bila zaposle-na u oblasti privrede. U septembra 2003. godine Vlada Srbije donela je odluku o pravuna naknadu zarade za ranije zaposlene s Kosova i Metohije. Prijavom prebivali{ta rase-ljena lica gube pravo na minimalnu nov~anu nadoknadu koju su primala po ovom osno-vu. Ukidanje ovog prava od Nacionalne slu`be za zapo{ljavanje temelji se na tuma~enjuzaklju~aka Vlade Srbije.234

3.4. Pravo na adekvatan sme{taj

3.4.1. Raseljena lica u procesu zatvaranja kolektivnih centara

U vezi s programima stambenog zbrinjavanja predstavnici interno raseljenih po-rodica redovno isti~u problem „posebnosti” svog statusa, jer ne mogu biti obuhva}eni ta-kvim programima. Prilikom raseljavanja kolektivnih centara od predstavnika relevantnihinstitucija raseljeni dobijaju samo uop{tena uveravanja da }e biti zbrinuti, odnosno da }ebiti sme{teni u neki drugi kolektivni centar, {to sigurno nije kvalitetno i trajno re{enje.

U 2005. godini zabele`eno je, ipak, nekoliko slu~ajeva da su programi stambenogzbrinjavanja, odnosno socijalnog stanovanja bili namenjeni i raseljenim licima, npr. uMladenovcu i Kraljevu, gde su programi USAID odnosno GTZ bili namenjeni kako iz-beglicama tako i raseljenima licima.236

99

234 Podaci dobijeni od Udru`enja raseljenih “Sveti Spas”.235 Norwegian Refugee Council and IDMC, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Return Prospect and

Denial of Local Integration, 22. septembar 2005, str. 4.236 Izvor: UNHCR.

Program realizacije Nacionalne strategije za re{avanje problema izbe-glica i raseljenih lica navodi da se zatvaranje kolektivnih centara ne od-nosi na centre u kojima su sme{tena raseljena lica. Me|utim, iako inter-no raseljena lica nisu uklju~ena u Program realizacije nacionalne stra-tegije, program zatvaranja kolektivnih centara po~eo je da se primenju-je na centre gde su oni sme{teni. U kolektivnim centrima ima oko 6.000raseljenih lica zajedno sa srpskim izbeglicama iz okolnih zemalja, a zarazliku od izbeglica, raseljena lica nemaju pravo na pomo} za lokalnuintegraciju jer se lokalna integracija ne}e razmatrati dok se na Kosovune ispune uslovi za povratak.235 Od 2005. godine program jednokratnerobne i finansijske pomo}i za izbeglice koji napu{taju kolektivne cen-tre (PIKAP) pro{iren je i na raseljena lica, ali sem toga, oni nemaju pri-stup gotovo nikakvom drugom obliku pomo}i. Oni jo{ uvek mogu dase presele u drugi kolektivni centar, obi~no u nekom udaljenom mestu,sve dok se taj centar ne zatvori.

3.4.2. Nezvani~ni kolektivni centri

Problem nezvani~nih kolektivnih centara dramati~no je intenziviran posle egzodu-sa raseljenih s Kosova i Metohije 1999. godine. Postoje}i kolektivni centri ve} su bili po-punjeni izbeglicama iz Bosne i Hrvatske, i ona raseljena lica koja nisu uspela da dobijusme{taj u njima, uselila su se u napu{tene barake, skladi{ta, hangare, koji su postali ta-kozvani nezvani~ni kolektivni centri. U mnogim od tih centara nema teku}e vode i kana-lizacije, a ìtelji se stalno suo~avaju s problemima nepla}enih ra~una za struju i druge ko-munalije. Tako|e, budu}i da se nalaze na tu|em zemlji{tu i da su pod pritiskom vlasnikada se isele, raseljeni ìve u stalnom strahu da }e ostati bez ikakvog sme{taja.

U ilegalno zauzetim objektima, naj~e{}e radni~kim barakama, ìvi 2.857 ljudi(1.765 raseljenih i 1.092 izbeglice), najvi{e na teritoriji Beograda (2.042) i Kraljeva(292).237 Vlada ne primenjuje politiku zatvaranja kolektivnih centara na nezvani~ne cen-tre, ve} samo na zvani~ne. “Ako se uzme u obzir ~injenica da su uslovi u nepriznatim ko-lektivnim centrima ~esto gori nego u priznatim, i da se izbeglice i raseljeni sme{teni unjima suo~avaju s dodatnim pravnim problemima koji ih ~ine ugroènijim u smislu siro-ma{tva, ovo nije razumna politika.”238

100

Tri centra u Kraljevu (u kojima ìvi skoro 40 odsto od ukupnog brojaizbeglica i raseljenih lica239) sluè kao primeri lo{ih uslova u nezvani~-nim kolektivnim centrima: centar Vitanovac gde ìvi 17 porodica Srbas Kosova, tzv. Stari aerodrom gde ìvi skoro 200 Roma s Kosova, i cen-tar u toj istoj industrijskoj oblasti gde ìve 44 izbeglice iz Hrvatske po-slednjih osam godina.

Sve tri grupe izbeglica ìve u nezdravim uslovima. Ove prosto-rije nemaju dovoljno osnovnih objekata za brigu o zdravlju. Sistem gre-janja nije adekvatan i bezbedan. U centru Vitanovac postoji samo jedan{poret u }o{ku koji greje celu zgradu. Napon ne dozvoljava dodatno in-dividualno grejanje. Vlasti nisu preduzele nikakve mere da obezbedesnabdevanje vodom za pi}e i osnovna sredstva za ~i{}enje i higijenu uVitanovcu. Uvo|enje vode koje je obezbedila me|unarodna nevladinaorganizacija spre~ili su susedi iz okoline s ciljem da nateraju izbegliceda napuste kraj. U centrima gde su sme{tene izbeglice iz Hrvatske, si-stem grejanja nije radio, i u svakom slu~aju, ìtelji ~esto nemaju parada plate grejanje. Sanitarni objekti su tako|e krajnje jednostavni. Ucentru sa Romima, Stari aerodrom, tu{evi koje je instalirala jedna ne-vladina organizacija vi{e nisu u funkciji jer su polomljeni; postojiopravdana zabrinutost u pogledu higijene budu}i da se centar nalazi nasamo stotinak metara od deponije |ubreta.240

237 UNHCR, Kolektivni sme{taj izbeglica i IRL u Srbiji i Crnoj Gori, oktobar 2005.238 E. Multanen, Grupa 484, Adekvatno uklju~ivanje izbeglica i raseljenih lica u Strategiju za smanjenje siro-

ma{tva, 2003.239 Podaci UNHCR citirani u IFHR, “Srbija”, str. 18.240 IFHR, “Srbija”, str. 18.

3.4.3. Privatni sme{taj

Najve}i broju raseljenih lica s Kosova (93 odsto) ìvi u privatnom sme{taju.243

Raseljene porodice u takvom sme{taju ìve u veoma te{kim uslovima, ~ak iako su u sop-stvenoj ili ne~ijoj ku}i. Teàk teret obaveznog pla}anja kirije i drugih tro{kova za ìvotpoga|a svakog, naro~ito one raseljene osobe koje nemaju stalno zaposlenje. Za razlikuod osoba sme{tenih u kolektivnim centrima, koje ~esto imaju nekakve prihode, bilo naosnovu redovnog zaposlenja ili rada u sivoj ekonomiji, i za koje Komesarijat pokriva tro-{kove sme{taja i hrane, izbeglice u privatnom sme{taju ~esto ìve u uslovima koji su pri-metno gori od onih u kolektivnim centrima. Oni pla}aju sve svoje komunalne tro{kove ikiriju i nemaju adekvatnu podr{ku. Njihov poloàj se nije vidljivo pobolj{ao ~ak ni kadaje Komesarijat poku{ao da im pomogne kupovinom drva, pla}anjem skupih lekova i le-karskih tretmana i drugom humanitarnom pomo}i.244

101

Iako postoje neke indikacije da Komesarijat i UNHCR razmatra-ju uklju~ivanje raseljenih lica sme{tenih u zvani~nim kolektivnim cen-trima koji su u procesu zatvaranja u programe stambene pomo}i241, po-stoji ozbiljna zabrinutost da se mnoge izbeglice, raseljena lica i Romiizbacuju iz nelegalnih kolektivnih centara i nezvani~nih naselja bezadekvatnog alternativnog sme{taja.242

Z. C. sada sama izdràva {esto~lanu porodicu rade}i sezonske fizi~-

ke poslove na okolnim poljoprivrednim dobrima. Mu` joj je radio

kao voza~ kamiona, ali je zbog zdravstvenih problema ve} duè vre-

me na bolovanju; ima psihi~ke smetnje pa je bio i hospitalizovan.

Imaju troje dece. Sin Goran je telesni invalid; koristi kolica. Sa po-

rodicom ìvi i muèvljeva devedesetogodi{nja majka. Trenutno ìve

u staroj iznajmljenoj ku}i koja ima jednu sobu i kuhinju u kojoj ne-

ma teku}e vode. Sanitarni ~vor nalazi se u dvori{tu, a pravo kupati-

lo i ne postoji.

241 Laura Hammond, “Households Economy Assessment: Situacija interno raseljenih lica u Srbiji i Crnoj Go-ri“, The Food Economy Group for the ICRC, april 2005, str. 13,

242 Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava, Consideration of Reports Submitted by States Parties un-der Articles 16 and 17 of the Covenant, E/C.12/1/Add.108, para. 31.

243 Norwegian Refugee Council and IDMC, Profile of Internal Displacement: Serbia and Montenegro, (kom-pilacija informacija koje su dostupne u bazi podataka Norwegian Refugee Council and IDMC Norve{kogsaveta za izbeglice, 27. septembar 2005), str. 108.


3.4.4. Romi

Mnogi Romi ìve u o~ajnim uslovima u divljim naseljima ili nezvani~nim kolek-tivnim centrima bez struje, vode ili kanalizacije. Zbog nedostatka osnovnih dokumenata,raseljeni Romi ne mogu da dobiju raseljeni~ki status. Usled nemogu}nosti da ostvarepravni status, Romi se ne mogu registrovati u mestu boravka i u svakom trenutku moguda budu isterani na ulicu. Divlja naselja ne mogu da budu priklju~ena na infrastrukturu,a njihovi stanovnici ne mogu da dobiju humanitarnu pomo}.246

Generalnim planom Beograda do 2021. godine socijalno stanovanje je izdvojenokao poseban vid stanovanja. U okviru ovog plana socijalno ugroèni Romi su navedenikao posebna grupa u kategoriji socijalno ugroènih lica kojima je potrebna pomo} priobezbe|ivanju adekvatnih uslova stanovanja. U Srbiji su lokalne vlasti pokazale interesza probleme Roma, ali imaju malo finansijskih mogu}nosti za konkretna pobolj{anja.Skup{tina grada Beograda osnovala je Koordinacioni centar i Savet za uklju~ivanje Ro-ma koji bi trebalo da odlu~uju o pitanjima bitnim za unapre|ivanje poloàja Roma ugradskim op{tinama.

102

N. A. ìvi sa muèm i dvoje odrasle dece, koji su i sami zasnovali svo-je porodice. Sin im se oènio devojkom iz Para}ina; dobili su devoj~i-cu. I }erka im se udala za mladi}a iz lokalne sredine, ali on ju je u me-|uvremenu napustio i ostavio dvoje dece njoj na staranje. Sada svi ì-ve u vla`nom, ruiniranom privatnom stanu koji te{kom mukom uspeva-ju da plate. Osmo~lanoj porodici sve je teè da zaradi za hranu i osnov-ne potrep{tine, pa N. radi i po tri posla dnevno: ~isti ku}e, prodaje napijaci, a uve~e radi u kafani kao konobarica. Kaè da joj je ve} svegadosta i da je u poslednje vreme po~ela da razmi{lja o samoubistvu kaojedinom re{enju.245

Jedan broj stanovnika Novog Beograda u dva navrata je spre~io demon-stracijama poku{aj vlasti da na teritoriji njihove op{tine postave privre-mene objekte – kontejnere za stambeno zbrinjavanje Roma, pre svegaraseljenika s Kosova, koji ìve u nehigijenskom naselju „Gazela“. Op-{tine su nevoljne da se suo~e s neprijateljskim i rasisti~kim reagovanjemlokalnog stanovni{tva kad je posredi sme{taj Roma, jer se radi o njiho-vim glasa~ima. Zbog toga }e kontejneri koji su dobijeni od nema~kogCaritasa radi stambenog zbrinjavanja promeniti namenu i sluì}e kaocentri za edukaciju u kulturne aktivnosti Roma u sada{njim naseljima.

245 Izvor: Grupa 484.246 Me|uagencijska radna grupa za interno raseljena lica, Analiza situacije interno raseljenih lica sa Kosova u

Srbiji i Crnoj Gori: zakon i praksa, oktobar 2005, str. 51.

Treba, ipak, ista}i da su vlasti prepoznale re{avanje stambenog problema Romakao proritetno pitanje. Nakon {to je Vlada Republike Srbije usvojila Akcioni plan za po-bolj{anje stanovanja Roma, Narodna skup{tina Republike Srbije je 28. novembra 2005.usvojila budèt za 2006. U okviru budèta Ministarstva za kapitalne investicije planira-na su sredstva za realizaciju dela Akcionog plana za stanovanje Roma. Osnovni cilj inte-gracije romskih naselja jeste obezbe|ivanje osnovnih uslova stanovanja kao {to su pri-stup osnovnim javnim uslugama i infrastrukturi. Budu}i da me|u Romima ima mnogoraseljenih, sigurno bi i oni trebalo da budu obuhva}eni predstoje}im akcijama.

3.5. Pravo na radBez radne knjiìce, osoba ne mo|e da reguli{e svoju penziju, da dobije novo stal-

no zaposlenje ili da se prijavi za dobijanje naknade za nezaposlene.248 Oni koji nisuuspeli da u|u u sistem, zbog oteàvaju}ih administrativnih procedura, jo{ su vi{e margi-nalizovani i primorani da u|u u sivu ekonomiju.249

Mnoge osobe, naro~ito Romi, raseljena lica i izbeglice rade u zoni sive ekonomi-je ili u sektoru niskih primanja bez adekvatnih uslova za rad i bez naknade za socijalnuza{titu.250 Po{to veoma mali broj Roma radi u zvani~nom sektoru i doìvljava {iroko ras-prostranjenu diskriminaciju, njihove plate su u proseku 50 odsto manje nego kod drugihetni~kih grupa {to doprinosi ciklusu siroma{tva i obespravljivanju.

103

CHF International (Cooperative Housing Federation International)uspe{no je implementirao razne projekte koji su pobolj{ali ìvotneuslove i smanjili rizik od bolesti za ìtelje kolektivnog centra u op{tiniBujanovac. U inicijativi koja je zapo~ela 2003, CHF International jekoordinirao rad sa Lekarima bez granica (MSF), Programom Ujedinje-nih nacija za razvoj (UNDP), Komesarijatom za izbeglice, op{tinomBujanovac i klju~nim predstavnicima Roma da bi pobolj{ali uslove ukampu Salvatore. Ti projekti obuhvataju aktivnosti kao {to su pobolj{a-no sakupljanje |ubreta i osnivanje [kole za treninge. Oko 60 ìteljakampa Salvatore u~estvovalo u radionici o preduzetni{tvu i otpo~inja-nju ekonomskih aktivnosti (Kick Start Program). Me|u njima, 48 u~e-snika je pripremilo biznis planove, od kojih je sedmoro primilo granto-ve za Kick Start Program. Uz pomo} CHF Internationala i USAID, sed-moro ljudi je zapo~elo poslove i dobili su dodatni trening kako bi po-bolj{ali svoje preduzetni~ke ve{tine.247

247 Cooperative Housing Foundation International, “IDPs building businesses through Serbia Kick Start Pro-gram“, Bujanovac, 21 oktobar 2005.

248 IDP Interagency Working Group, Analysis of the Situation of Internally Displaced Persons from Kosovo inSerbia and Montenegro: Law and Practice, (Belgrade, October, 2005,) p.43.

249 UNGA, “The report of Walter Kälin”.250 Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava, Consideration of Reports Submitted by States Parties un-

der Articles 16 and 17 of the Covenant, E/C.12/1/Add.108, para.16-17.

Raseljena lica koja su bila zaposlena na teritoriji Kosova i Metohije 1999. godineu dràvnim i javnim institucijama i preduze}ima, u skladu sa uredbom Vlade RepublikeSrbije iz 2003. imaju pravo na privremenu naknadu. Sada{nji maksimalni iznos privre-mene naknade je 4.600. dinara. Me|utim, ne zna se koliko dugo }e trajati program pri-vremene naknade za raseljena lica s Kosova i Metohije. Sredinom 2005. godine uplataovih naknada je kasnila {est meseci.251

U malom broju lokalnih zajednica (tj. u Poàrevcu, Boru i Para}inu) osnivani sulokalni saveti za zapo{ljavanje, koje priznaju izbeglice ili neke specifi~ne kategorije iz-beglica kao posebno ranjive grupe ~ije zaposlenje treba dodatno podràti i olak{ati. To jepraksa koju treba preporu~iti i koja moè uticati na pobolj{anje socijalnog statusa ugro-ènih porodica. Aktivnosti su, me|utim, tek po~ele, obi~no kroz reformske pilot projek-te, i stoga }e efekti mo}i da se procene kasnije.

104

Crte` 1: Nezaposlenost po starosnim grupama 252

Izvor: UNDP Vulnerability Survey 2004.


252 UNDP, Human Development Report Serbia 2005: The Strength of Diversity, Belgrade, 2005, p. 26.


Socijalna prava na zdravstvenu za{titu, obrazovanje, socijalnu pomo}, predstavlja-nje u javnom ìvotu i pristup sudovima grade matricu socijalne integracije koja omogu-}ava pojedincima i porodicama da funkcioni{u u zajednici. Kod mnogih raseljenih licapostoji slaba svest o pravima koja im pripadaju, i prema doma}im zakonima i prema me-|unarodnom pravu. Sloèni zahtevi birokratije, naro~ito u oblasti dokumentacije i regi-stracije predstavljaju ozbiljne prepreke u pristupu zdravstvenoj za{titi, obrazovanju, na-knadama socijalnog osiguranja i drugim dràvnim uslugama.254 Kao {to smo izvestili u2004. godini, obespravljivanost prouzrokuje pove}ano siroma{tvo me|u ranjivim grupa-ma kao {to su izbeglice i raseljena lica. Me|u raseljenom populacijom u SCG (uklju~u-ju}i Kosovo), raseljeni Romi se nalaze u najgorim uslovima. Pored Roma koji govoresrpski, druge manjinske grupe, A{kalije i Egip}ani koji su iste kulture, ali govore Alban-ski, pogo|eni su na sli~an na~in.255

3.6.1. Pravo na penziju

Raseljeni s Kosova i Metohije dobijaju penzije na osnovu radnih knjiìca u koji-ma su sadràni podaci o radnom staù i penzionim doprinosima. Ukoliko nemaju radneknjiìce, oni od Fonda za penziono i invalidsko osiguranje dobijaju provizorno odre|e-nu penziju, koja je zna~ajno manja od one koju bi realno trebalo da dobijaju. Mnoge rad-ne knjiìce su ostale na Kosovu i Metohiji, a Vlasti Srbije i Crne Gore i UNMIK jedni

105

Crte` 2: Stopa zaposlenosti romske, raseljeni~ke i ve}inske

populacije253

Izvor: UNDP Vulnerability Survey 2004.

253 UNDP, Human Development Report Serbia 2005: The Strength of Diversity, Belgrade, 2005, p. 31.254 UNGA, “The report of the Representative of the Secretary-General on the human rights of internally dis-

placed persons, Walter Kälin, submitted in accordance with General Assembly resolution 58/177 and Com-mission on Human Rights resolution 2005/46” A/60/338, 7. septembar 2005, para. 28.

255 Norwegian Refugee Council and IDMC, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Return Prospect andDenial of Local Integration, 22. septembar 2005, str. 17.

drugima ne priznaju M4 formulare (formulari koji se koriste za dono{enje odluke o pen-zijama).256

Svi korisnici penzija me|u interno raseljenim licima s Kosova i Metohije trebaloje da odmah po potpisivanju Kumanovskog sporazuma, 9. juna 1999. godine, podnesuzahtev za isplatu penzije na privremenu adresu na podru~ju Republike Srbije van KiM.Zahtev je trebalo podneti Republi~kom fondu penzijskog i invalidskog osiguranja – Slu-`bi direkcije Pri{tina. Za sve korisnike penzija koji nisu podneli ovaj zahtev, Republi~kifond PIO, u postupku koji se pokre}e po slu`benoj du`nosti, donosi re{enja kojima im seprivremeno obustavlja isplata penzije. U vezi sa navedenim problemom, ova kategorijakorisnika podleè i obavezi obnavljanja dokumentacije kako bi se mogla nastaviti ispla-ta penzija. Naime, Direkcija fonda Pri{tina sa sedi{tem u Beogradu traì da korisnici pri-loè odre|ena dokumenta kao {to su: fotokopija li~ne karte, prijava mesta boravka napodru~ju Republike Srbije, re{enje o penziji, poslednji ~ek, raseljeni~ka legitimacija. Imaslu~ajeva da korisnici nisu pribavili raseljeni~ku legitimaciju, iz razli~itih razloga: nekizbog nedovoljne informisanosti, neki nisu èleli da prihvate ~injenicu da su raseljena li-ca u sopstvenoj dràvi, neki su se iselili van granica SCG, ili su zbog bolesti propustilirokove, itd. Treba naglasiti da do obustave isplate penzije dolazi i u slu~aju da korisnicipenzije sa KiM ne priloè sva navedena dokumenta.257


Izbeglice i raseljena lica generalno imaju pristup besplatnoj zdravstvenoj za{titi uSrbiji, pod uslovom da imaju dokumenta kao {to su raseljeni~ka legitimacija i jedinstve-ni mati~ni broj gra|ana (JMBG).258 Ova dokumenta su potrebna da bi se dobila potvrdao zdravstvenoj za{titi od lokalnog centra za socijalni rad. Interno raseljena lica moraju daproduàvaju ovu potvrdu svaka tri meseca.259

Iako zakoni u Srbiji ne prave diskriminaciju protiv Roma, izbeglica ili raseljenih lica,pristup pravu na zdravstvenu za{titu nije jednak. Romi nemaju li~na dokumenta i informaci-je o uslugama zdravstvene za{tite. Pored toga, oni se suo~avaju s kulturnim i jezi~kim bari-jerama u komunikaciji sa zdravstvenim radnicima.260 Diskriminatorno pona{anje i rasisti~kistav prema Romima se moè na}i u zdravstvu. Jedna ~etvrtina Roma koje je anketiraoOXFAM261 rekla je da je rasizam stalni problem prilikom lekarskih pregleda. Lekari ili se-stre se prema njima pona{aju s prezirom ili rezervisano{}u, a u nekim slu~ajevima su odbilida pruè pomo} ili postave dijagnozu. Pored toga, nezdravi uslovi ìvota Roma prouzrokuju

106

256 Grupa 484, Izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine i interno raseljena lica sa Kosova u Srbiji: Siroma-{tvo i pristup pravima, dokument pripremljen za konferenciju Zaboravljena kriza?, oktobar 2005. str. 21.

257 Mreà humanitarnih pravnih kancelarija, NHLO bilten, broj 3, septembar 2005.258 Me|uagencijska radna grupa za interno raseljena lica, Analiza situacije interno raseljenih lica sa Kosova u

Srbiji i Crnoj Gori: zakon i praksa, oktobar 2005, str. 46.259 Ibid at p.46.260 Me|uagencijska radna grupa za interno raseljena lica, Analiza situacije interno raseljenih lica sa Kosova u

Srbiji i Crnoj Gori: zakon i praksa, oktobar 2005, str. 51.261 OXFAM, «The Roma livelihood in Belgrade Settlements», Beograd, decembar 2001, cit. u IFHR, “Srbija”,

str. 18.

mnoge hroni~ne probleme uklju~uju}i astmu i bronhitis,262 kao i “bolesti siroma{tva” kao {tosu neuhranjenost, bolesti creva i kostiju i alkoholizam.263 Ovaj problem ne mora biti uslo-vljen samo pristupom zdravstvenoj za{titi, ve} svim osnovnim pravima, kao {to su zaposle-nje i sme{taj, koji su povezani kada je u pitanju postizanje dobrog zdravlja. Pravo na zdrav-stvenu za{titu je sveobuhvatno i obuhvata mnogo vi{e od zdravstvenih naknada. Ono podra-zumeva osnovne faktore koji obezbe|uju zdravlje, tj. pristup ispravnoj vodi za pi}e, adekvat-ne higijenske mere, pristup dovoljnim koli~inama zdrave hrane, ishrani i sme{taju.264


Obrazovanje za raseljene je besplatno kao i za celokupnu populaciju. Stepen upi-sa raseljene dece je 92 odsto, samo pet procenta ispod nacionalnog proseka; me|utim ste-pen upisa romske dece je mnogo manji.265 Romskoj deci koja su raseljena sa Kosova po-trebna su li~na dokumenta da bi se upisali u {kole u Srbiji.266 Visok procenat romske de-ce i dece pripadnika drugih manjinskih grupa, kao {to su izbeglice i raseljeni, prestaje dapoha|a nastavu u ranom stadijumu, doìvljava diskriminaciju u {koli ili se preme{ta u{kole za decu s posebnim potrebama.267

Zabrinjavaju}e je pitanje dijagnostifikovanja romske dece u Srbiji kao „obra-zovno hendikepirane“ i slanje u specijalne {kole. U tim {kolama Romi negde ~ine oko50-80 odsto svih u~enika. Veliki problem je i segregacija romske dece u nekim obi~-nim {kolama. Iako je ocenjeno da proces testiranja nepravedno stigmatizuje mnoguromsku decu i da ih diskrimini{e tako {to drasti~no smanjuje njihove obrazovne mo-gu}nosti, i dalje se koriste isti testovi koji decu defini{u kao obrazovno hendikepiranu.Zvani~nici u Ministarstvu obrazovanja su priznali da ti testovi nisu adekvatni za mno-gu romsku decu zbog niza faktora uklju~uju}i jezik. Neke nevladine organizacije kao{to su Romsko srce i Dru{tvo za unapre|enje lokalnih romskih zajednica preduzele sukorake da obezbede pred{kolsku nastavu srpskog jezika. U 2004. godini najniì uzrastza testiranje pove}an je na {est godina i {est meseci (za tri meseca), druga~iji pristuptestiranju primenjen je u nekim mestima u Srbiji, uklju~uju}i pripremnu nastavu i po-dr{ku obu~enih asistenata u periodu testiranja. Iako su dobijeni jasni pozitivni rezulta-ti, Ministarstvo obrazovanja nije po~elo da podràva ove projekte.268

107

262 IFHR, “Srbija”, str. 18.263 IDP Interagency Working Group, Analysis of the Situation of Internally Displaced Persons from Kosovo in

Serbia and Montenegro: Law and Practice, Beograd, oktobar 2005, str. 52.264 IFHR, “Srbija”, str. 19.265 Norwegian Refugee Council and IDMC, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Return Prospect and

Denial of Local Integration, 22. septembar 2005, str. 15.266 IDP Interagency Working Group, Analysis of the Situation of Internally Displaced Persons from Kosovo in

Serbia and Montenegro: Law and Practice, Beograd, oktobar 2005, str. 53.267 Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava, Consideration of Reports Submitted by States Parties un-

der Articles 16 and 17 of the Covenant, E/C.12/1/Add.108, para.37; Norwegian Refugee Council andIDMC, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Return Prospect and Denial of Local Integration, 22.septembar 2005, str. 18.

268 Amnesty International, Serbia and Montenegro: A wasted year. The continuing failure to fulfil key humanrights commitments made to the Council of Europe, mart 2005, str. 23-24.


Bez odgovaraju}eg zaposlenja, brojne porodice raseljenih jedva preìvljavaju. Uposebno ranjive grupe spadaju samohrani roditelji, porodice nestalih, ljudi koji ìve ukolektivnim centrima, Romi, osobe ometene u razvoju i deca. Oni su posebno pogo|e-ni ukidanjem pomo}i u hrani i osnovnim ìvotnim artiklima. Kao {to smo izvestili u2004. godini, svi stanovnici Srbije imaju pravo na socijalnu pomo} po Zakonu o soci-jalnoj za{titi.269 Te{ka ekonomska situacija u Srbiji i dalje ograni~ava pomo} koju vla-da moè da pruì svim ugroènim stanovnicima. Kao gra|ani SCG, raseljena lica ima-ju pravo na socijalnu i humanitarnu pomo}; me|utim, da bi imali pristup ovoj pomo}ioni moraju imati raseljeni~ku legitimaciju. Da bi dobili ovu legitimaciju, interno rase-ljeni moraju pokazati li~nu kartu i dokaz o registrovanom privremenom boravi{tu. Ra-seljena lica koji ìve u nezvani~nim kolektivnim centrima ili nelegalno sagra|enim na-seljima ne mogu regulisati svoj status jer ne mogu da pruè dokaz o zakonitom boravi-{tu.270 Dokaz vlasni{tva nad imovinom, odnosno dokaz o njenom zakupu radi dobija-nje potvrde o boravi{tu i prebivali{tu, predstavlja preduslov za pravo na socijalnu po-mo}. To ~ini fundamentalnu diskriminaciju raseljenih lica koja se suo~avaju sa velikimproblemima u obezbe|enju sme{taja.

108

Prikaz: Dokumentacija neophodna zapomo} MOP271

1. Li~na isprava2. Registraciona isprava IRL a3. Izjava svedoka o zajedni~kom doma}instvu

– izdaje gradska uprava u privremenommestu boravka

4. Uverenie o dràvljanstvu5. Potvrda o dohotku (radna knjiìca) –

izdaje izme{tena firma / institucija poslo-davca ili Potvrda o nezaposlenosti –Izdaje Zavod za zapo{ljavanje u privre-menom mestu boravka

6. Potvrda o penziji ili potvrda da lice neprima penziju - izdaje izme{tenaKancelarija za penziono osiguranje(izme{tena PIO)

7. Izvod iz mati~ne kniiqe ro|enih – izdajeizme{teni mati~ni ured

8. Izvod iz mati~ne knjige umrlih – izdajeizme{teni mati~ni ured (ako je penzionerili drugi ~lan porodice preminuo)

9. Izvod iz mati~ne kniiae ven~anih – izdajeizme{teni mati~ni ured (ako je primenljivo)

10. Re{enie o razvodu - izdaje sud u kome jepokrenut postupak (ako je primenljivo).

11. Potvrda koju izdaje Uprava prihoda (pore-ska uprava) u privremenom mestu boravka.

12. Potvrda koju izdaje katastarska uprava(katastar) u privremenom mestu boravka

13. Potvrda o {kolovanju za decu preko 15godina starosti

14. Potvrda da je lice nesposobno za radkoja se izdaje u privremenom mestuboravka ili koju izdaje izme{teni PIO(ako je primenljivo)

15. Sudski dokument kojim se potvr|uje dapodnosilac zahteva ne moè da se oslonina pomo} porodice (ako je primenljivo)

16. Dokument o nasledstvu ili nepostojanjunasledstva

17. Stanje bankovnog ra~una

269 Slu`beni glasnik Republike Srbije, 36/91-84/04.270 Grupa 484, Izbeglice iz Hvratske i Bosne i Hercegovine i interno raseljena lica sa Kosova u Srbiji: Siroma-

{tvo i pristup pravima, dokument pripremljen za konferenciju Zaboravljena kriza?, oktobar 2005, str. 12.271 Laura Hammond, “Households Economy Assessment: Situacija interno raseljenih lica u Srbiji i Crnoj Go-

ri“, The Food Economy Group za MKCK, april 2005, str. 21.

Dokumenta koja su potrebna da bi se lice prijavilo za pomo} u okviru programamaterijalnog obezbe|enja porodice (MOP) jasno ilustruju prepreke s kojima se raseljenalica susre}u.

Usled obustavljanja aktivnosti na planu pruànja humanitarne pomo}i, materijal-ne potrebe raseljenih ostaju nere{ene. Nedostaju noviji podaci o broju interno raseljenihlica koja ìve ispod nivoa minimalne socijalne sigurnosti272, kao i o broju interno rase-ljenih lica koja ìve izme|u tog nivoa i zvani~nog nivoa siroma{tva. Prema proceniMKCK veoma mali broj raseljenih ìvi ispod nivoa minimalne socijalne sigurnosti, ali jekod Roma taj broj daleko ve}i. U pore|enju s lokalnim stanovni{tvom, raseljeni nisu do-voljno zastupljeni na spiskovima za socijalnu pomo} (MOP). Mnoga interno raseljena li-ca, posebno Romi, nemaju dokumenta i ne mogu da ostvare pravo ni na kakvu pomo}.Ova pitanja zahtevaju hitno re{avanje.

Kao {to je prethodno re~eno, poloàj raseljenih u 2005. godini teì je nego {to jebio ranijih godina. Prelazak sa dobijanja nov~ane pomo}i od MKCK na sistem socijalneza{tite nije zadovoljio o~ekivanja. Svi raniji korisnici nov~anog programa MKCK u Sr-biji (6.000 porodica) sada mogu da konkuri{u za materijalno obezbe|enje porodice. [tozbog strogih kriterijuma, {to zbog nedostatka dokumenata, samo 20 odsto ranijih korisni-ka nov~ane pomo}i MKCK uspelo je da ostvari pravo na MOP.

Postoji op{ta saglasnost o tome da program materijalnog obezbe|enja porodice ni-je u mogu}nosti da zadovolji potrebe svih onih koji su siroma{ni, ~ak ni me|u lokalnimstanovni{tvom. Postoji ~ak zabrinutost da bi izme|u ove dve grupe verovatno porasla na-petost ako bi veliki broj interno raseljenih lica iznenada dobio pomo} koja ne bi bila pra-}ena srazmernim pove}anjem pomo}i lokalnom stanovni{tvu.273

Izvori ove netrpeljivosti su prvenstveno u tome {to lokalno stanovni{tvo sagleda-va pomo} koja se pruà izbeglim i/ili raseljenim osobama kao neopravdanu (jer oni, pre-ma tom vi|enju, ne ìve ni{ta gore – ako ne ìve i bolje – od lokalnog stanovni{tva). Do-bro situirane porodice iz raseljeni~ke i izbegli~ke populacije koje primaju pomo}, poseb-no provociraju ovu vrste „stigmatizacije”. Ilustrativan primer je svojevremeni protest ot-pu{tenih radnica jedne tekstilne fabrike u Gornjem Milanovcu, koje su pred prostorijamaCrvenog krsta i Povereni{tva negodovale zbog podele pomo}i raseljeni~kim porodicama.Zbor razli~ite mogu}nosti pristupa pomo}i primetna je i netrpeljivost u me|usobnim od-nosima izbeglica i raseljenih lica.

109

272 Minimalni nivo socijalne sigurnosti (MNSS) je minimalni iznos novca potreban za puko preìvljavanje.MNSS je indeks vezan za prose~nu platu na republi~kom nivou i koristi se za pruànje pomo}i socijalnimslu~ajevima.

273 MKCK, Situacija interno raseljenih lica u Srbiji i Crnoj Gori, maj 2005.

3.7. Pravo na jednakost pred zakonom i nediskriminaciju

3.8. Marginalizacija u javnom ìvotu

Iako su Romi priznati kao nacionalna manjina, njihovo prisustvo u strukturamadono{enja odluka je zanemarljivo. Pored toga, manjinski status odnosi se samo na oneRome koji imaju srpsko dràvljanstvo. Savetodavni odbor za primenu Okvirne konven-cije za nacionalne manjine Saveta Evrope kritikovao je ovakvu politiku.275

3.9. Sigurnost i bezbednost

U Srbiji i Crnoj Gori otvorenoj diskriminaciji i nasilju povremeno su izloèni ra-seljeni Romi s Kosova i Metohije, odnosno A{kalije, pre svega zato {to imaju musliman-ska imena i uglavnom ne govore srpski jezik. Martovsko nasilje na Kosovu i Metohiji2004. protiv tamo{nje srpske zajednice, u Srbiji je dovelo do napada na pripadnike mu-slimanskih nacionalnih manjina i uni{tavanja njhove imovine i verskih objekata. Rase-ljeni Romi/A{kalije posebno su bili meta napada jer ih ve}insko stanovni{tvo poistove-}uje sa Albancima. U Novom Sadu, 17. i 18. marta organizovane grupe nasilnika napa-dale su romska naselja kao {to je Veliki Rit, zasipaju}i ku}e kamenicama, pri ~emu su ì-teljima psovali „majku {iptarsku”. Ni protiv jednog izgrednika policija nije podnela kri-vi~nu prijavu.276

110

Iako raseljena lica treba da imaju ista prava kao i drugi ìtelji Srbije, in-stitucionalna i pravna praznina (npr. neposedovanje dozvole za privre-meni boravak) i komplikovane birokratske procedure rezultiraju te{ko-}ama koje spre~avaju raseljena lica da koriste svoja prava i pristupajuuslugama kao {to su: dobijanje li~nih dokumentaa, ostvarivanje imo-vinskih prava i pristup zdravstvenoj za{titi ili socijalnim davanjima.Prema Me|unarodnom komitetu Crvenog krsta, rizik od diskriminacijeinterno raseljenih lica zahteva intervenciju vlasti. Ove intervencije netreba samo da vode do zakonskog priznavanja njihovog statusa ve} i daobezbede po{tovanje prava raseljenih u praksi.274

274 Ibid.275 A. Abdikeeva, et al., Roma Poverty and the Roma National Strategies: The Cases of Albania, Greece and

Serbia, Macro Study, Velika Britanija: Minority Rights Group International, 2005, str. 10.276 Dokumentacija Fonda za humanitarno pravo, 2004.

3.10. Pristup interno raseljenih lica sudovima van Kosova

Raseljena lica se u su{tini susre}u sa ograni~enjima u svom pristupu sudovima.Sudovi u Dràvnoj zajednici i na Kosovu su dva nezavisna pravna sistema. U odsustvusporazuma izme|u dva razli~ita pravna sistema, nema garancija da }e se odluka koju do-nese sud na teritoriji SCG primeniti na Kosovu.

[to se ti~e izme{tenih sudova s Kosova u Srbiji i Crnoj Gori, budu}i da njihoveodluke na Kosovu nemaju pravnu snagu, raseljena lica vi{e ne pokre}u sporove pred nji-ma, naro~ito imovinske, ve} to ~ine pred redovnim sudovima. Prema podacima Praxisaodluke redovnih sudova u Srbiji priznaju se pred redovnim sudovima na Kosovu i retkose de{ava da takve odluke na Kosovu budu progla{ene nevalidnim

Zna~ajna informacija za lica raseljena s Kosova i Metohije jeste to da se od2005. ostavinski postupak moè voditi pred redovnim sudovima u Srbiji prema mestugde je ostavilac umro, ukoliko je umro na teritoriji Republike Srbije. U tom slu~aju,ostavinsko re{enje suda u Srbiji dovoljno je za uknji`bu u zemlji{ne knjige KiM. Uko-liko je ostavilac umro na teritoriji KiM, postupak se mora voditi pred nadle`nim su-dom na KiM.279


4.1. Preporuke – Kosovski deo

4.1.1. Pravo na povratak

� Administracija UNMIK i lokalne vlasti na Kosovu moraju da preduzmu sve pre-ko potrebne mere i osiguraju dodatne fondove kako bi sva raseljena lica mo-gla da se vrate u svoje domove koje su napustila za vreme ratnih sukoba.

111

Broj incidenata na nacionalnoj osnovi u 2005. godine smanjio se u re-gionu Vojvodine, severnom delu Srbije, ali se pove}ao u drugim delo-vima Srbije, gde je ~esto poprimao oblik antisemitskih i antimusliman-skih grafita kao i fizi~kih napada na Rome. Presude protiv po~inlicanapada na nacionalnoj osnovi su blage.277 Romi su prijavili slu~ajevepolicijskog nasilja, verbalnog i fizi~kog maltretiranja od obi~nih gra-|ana, kao i slu~ajeve otvorene diskriminacije, ali ih policija ~esto neistraùje.278

277 Human Rights Watch, Country Summary for Serbia and Montenegro, januar 2006, str. 2.278 IFHR, “Srbija”, str. 18.279 Mreà humanitarnih pravnih kancelarija, NHLO bilten, broj 3, septembar 2005.

4.1.2. Dràvljanstvo i obezbe|ivanje li~nih dokumenata

� Administracija UNMIK i lokalne vlasti trebalo bi da u saradnji s predstavnicimacivilnog dru{tva na KiM sprovedu registraciju pripadnika romske populaci-je (RAE) koji do sada nisu registrovani, i to po pojednostavljenoj proceduri, uzprisustvo dva svedoka.

4.1.3 Pravo na imovinu i adekvatan sme{taj

� Omogu}iti svim raseljenim licima unutar KiM pristup i povra}aj imovine ko-ja je u njihovom vlasni{tvu. Kako lokalni sudovi sporo sprovode odlukeHPD, trebalo bi razmotriti mogu}nost druge evikcije, pre nego {to slu~ajevidospeju pred lokalne sudove.

� UNMIK i lokalna administracija na Kosovu treba da realizuju planove za na-knadu vlasnicima imovine koja je sada pod upravom HPD.

� Potrebno je uspostaviti mehanizam kojim bi se preuzela nadle`nost nad sta-novima pod upravom HPD nakon {to HPD zavr{i svoj mandat krajem 2005.

� Treba nastaviti s rekonstrukcijom ku}a raseljenih lica, {to je preduslov za po-vratak. Efikasan povratak raseljenih pripadnika manjinskih zajednica mogu} jejedino uz brzu obnovu ku}a Albanaca, kako bi oni mogli napustiti ku}e koje suokupirali.

� Obezbediti alternativni sme{taj pripadnicima zajednice RAE koji jedini naKiM ìve u kolektivnim centrima za raseljene;

� Pobolj{ati informisanost raseljenih i manjinskih zajednica o programima ob-nove imovine, a posebno o radu Op{tinskih radnih grupa.

4.1.4. Pravo na rad

� Sa~initi programe afirmativne akcije u oblastima zapo{ljavanja za raseljenalica i manjinske zajednice, koji bi predvi|ali i poreske olak{ice za poslodavcekoji ih zapo{ljavaju, kao i izvo|enje javnih radova u kojima bi u~estvovali rase-ljeni i pripadnici manjinskih zajednica

4.1.5. Socijalna prava

� Uvesti posebnu socijalnu pomo} za raseljena lica odnosno pojednostaviti pro-ceduru za njeno dobijanje, pre svega ukinuti imovinski cenzus za njenu dodelu

� Trebalo bi preduzeti dodatne napore na uspostavljanju poverenja u javne slu`bena KiM i samim tim uspostavljanje jedinstvenog sistema zdravstvene za{titeza sve gra|ane KiM

� UNMIK administracija i privremene institucije na Kosovu i Metohiji morajupreduzeti sve preko potrebne mere da bi za{titili zdravlje i ìvote raseljenihRoma sme{tenih u kolektivnim centrima koji ne zadovoljavaju osnovne uslo-

112

ve, koji se nalaze na kontaminiranom zemlji{tu i izloèni su dejstvu toksi~nihmaterija


� Neophodno je stvoriti uslove za sve pripadnike manjinskih zajednica da uzvani~nim obrazovnim institucijama na KiM poha|aju nastavu na svom jezi-ku. Posebno treba obratiti pa`nju na raseljena lica, kojima se u najbliìm me-snim {kolama moraju pruìti svi adekvatni uslovi za nesmetano odvijanje nasta-ve na sopstvenom jeziku.

4.1.7. Pravo na jednakost pred zakonom i nediskriminaciju/Sigurnost i bezbednost

� Uspostaviti u~e{}e manjinskih zajednica u organima vlasti na Kosovu i Metohi-ji shodno propisanim standardima. Posebnu pa`nju posvetiti u~e{}u RAE usvim strukturama vlasti

� Uspostaviti jedinstven i koherentan pravni sisitem, {to je preduslov vladaviniprava. Privremene institucije Kosova moraju preduzeti vi{e aktivnosti na usva-janju zakonskih i podzakonsih mera u borbi protiv organizovanog kriminala

� Pobolj{ati sigurnost i bezbednost nealbanskog stanovni{tva na prostoru celogKosova, uz neophodno prisusutvo me|unarodnih vojnih snaga, posebno okopravoslavnih objekata i podru~ja gde dominira nealbansko stanovni{tvo

4.1.8. Pristup sudovima

� Omogu}iti punu slobodu kretanja za sve stanovnike Kosova i Metohije {to jepreduslov za fizi~ki pristup sudovima

� Omogu}iti dvojezi~nost postupka u svim slu~ajevima kada se u postupku po-javljuje stranka nealbanske nacionalnosti

� Vratiti poverenje u sudove na Kosovu i Metohiji izborom stru~nih i nekom-promitovanih sudija

� Pove}ati efikasnost sudova na Kosovu i Metohiji, posebno u postupcima po-vrata imovine i krivi~no pravnim stvarima

� Stvoriti sve neophodne preduslove kako bi se sudije koje nisu albanske nacio-nalnosti uklju~ile u pravosudni sistem na Kosovu, ~ime bi se pove}alo pove-renje manjinskih zajednica

4.2. Za{tita prava raseljenih lica u Srbiji i Crnoj Gori

� U procesu pregovora o kona~nom statusu Kosova, dràvne vlasti Srbije i Cr-ne Gore, kao i sve pregovara~ke strane, moraju posebno da vode ra~una o inte-resima i pravima raseljenih.

113

� Treba definisati precizan pravni i institucionalni okvir kojim bi se na specifi-~an na~in obezbedilo po{tovanje prava raseljenih lica. U nedostatku pravnog iinstitucionalnog okvira, potrebno je preduzeti niz vrlo razli~itih posebnih me-ra kojima bi se unapredile mogu}nosti za ostvarivanje prava raseljenih lica.

� U Srbiji treba sprovesti op{ti popis i analizu prihoda i rashoda raseljeni~kihdoma}instava. Poseban napor treba uloìti da se registruju raseljeni Romi i dase prikupe podaci o njihovim uslovima ìvota.

� Dràvni organi treba da preduzmu precizne akcije i implementiraju preporu-ke Me|uagencijske radne grupe za interno raseljena lica.

� Odrediti nadle`nosti institucija prema raseljenima, precizirati njihov statusi priznati im prava garantovana gra|anima Sbije i Crne Gore u skladu s Vode-}im principima UN o internom raseljenju.

4.2.1. Romi

� Pitanje raseljenih Roma treba da bude razmatrano i re{avano u okviru re{avanjaukupnog poloàja Roma u Srbiji i Crnoj Gori. Ipak, specifi~na ugroènost rase-ljenih Roma – pre svega u nedostatku dokumenata i jezi~ke barijere koji gene-ri{u probleme u svim drugim oblastima – mora da bude prepoznata. Specifi~nostnjihovih problema zahteva posebne mere i posebnu politiku dràve.

4.2.2. Dràvljanstvo i obezbe|ivanje li~nih dokumenata

� Trebalo bi doneti novi zakon o prebivali{tu i boravi{tu i izmeniti druge rele-vantne zakone i podzakonske akte kako bi se re{ilo pitanje ljudi koji sada nema-ju pravni osnov stanovanja.

� Treba pojednostaviti administrativne postupke na na~in koji bi odgovarao po-sebnim te{ko}ama lica bez dokumenata, me|u kojima se nalaze raseljeni Romii pripadnici drugih marginalizovanih zajednica. Odgovaraju}im podzakonskimaktima treba olak{ati raseljenim licima proceduru naknadnog upisa, rekon-strukcije i dobijanja izvoda iz mati~ne knjige ro|enih.

� Vlasti Srbije i Crne Gore, UNMIK i lokalna uprava na Kosovu treba da me|u-sobno priznaju i razmene dokumenta.

� Trebalo bi olak{ati proceduru za promenu mesta boravka raseljenim licima ine bi trebalo uslovljavati prijavu boravi{ta, kao {to se sad ~ini u slu~aju lju-di koji moraju da plate dodatne takse ako su zaposleni u dràvnim kompanijamana Kosovu.

4.2.3. Sloboda kretanja

� Trebalo bi olak{ati proceduru za promenu mesta boravka raseljenim licima ini na koji na~in ne treba uslovljavati prijavu prebivali{ta kao {to je to sada slu-~aj sa naknadama za zaposlene u kosovskim dràvnim i dru{tvenim preduze}ima.

114

4.2.4. Pravo na imovinu i adekvatan sme{taj

� U~initi da proces zatvaranja kolektivnih centara ne ide na u{trb prava ra-seljenih, pre svega prava na adekvatan sme{taj

� Omogu}iti pristojne uslove ìvota ljudima u nezvani~nim kolektivnim cen-trima, a njihove ìtelje uklju~iti u programe stambenog zbrinjavanja

� Implementirati plan o stambenom zbrinjavanju ugroènih grupa u Beogradu i le-galizovati, makar privremeno, romska naselja na osnovu odgovaraju}eg ur-banisti~kog plana u skladu sa akcionim planom o stanovanju Roma.

4.2.5. Pravo na rad

� Treba razviti proceduru za rekonstrukciju radnih knjiìca raseljenih lica, {touklju~uje saradnju vlasti Srbije i Crne Gore i Kosova

� Sprovesti programe radne obuke, koji }e raseljena lica, a posebno Rome, bo-lje pripremiti za povratak i reintegraciju, ali i programe za njihovo uklju~ivanjeu trì{te rada dok se nalaze u raseljenju

� Programi zapo{ljavanja uz „pozitivnu diskriminaciju“ treba da obuhvate naj-ugroènije kategorije, poput samohranih roditelja ili lica iz doma}instava ~iji susvi ~lanovi nezaposleni.

4.2.6. Socijalna prava

4.2.6 a Pravo na penziju

� Vlasti Srbije i Crne Gore i UNMIK treba da olak{aju proceduru za pribavljanjedokumenata neophodnih za ostvarivanje i odre|ivanje penzije raseljenih.

� Dràvni organi treba da prona|u na~in da re{e problem nepotpune evidencije, ko-ji ne}e i}i na {tetu raseljenih lica, odre|ivanjem privremene ili umanjene penzije.

4.2.6 b Pravo na zdravstvenu za{titu

� Rome raseljene sa KiM treba uklju~iti u sistem zdravstvene za{tite registro-vanjem i obezbe|ivanjem odgovaraju}ih dokumenata.

4.2.6 c Pravo na obrazovanje

� Vlasti treba da sankcioni{u slu~ajeve segregacije raseljene dece u {kolama i daintegri{u tu decu u odeljenja sa ostalom decom.

� Treba obezbediti stipendiranje najboljih srednjo{kolaca i studenata iz raseljenei izbegli~ke populacije i ostalih najugroènijih kategorija.

� Treba podràti programe dopunske nastave za romsku decu, koja }e omogu-}iti integraciju romske raseljni~ke dece u obrazovni sistem.

115


� Olak{ati uklju~ivanje najugro`enijih raseljenih lica u sistem socijalnog osi-guranja putem izmena postoje}ih propisa.

4.2.8. Pravo na jednakost pred zakonom i nediskriminaciju/Bezbednost i sigurnost

– Ocena o bezbednosti pojedinih podru~ja trebalo bi da prethodi stambenom zbri-njavanju Roma. Op{tine bi trebalo obavezati na nivou dr`ave (i zakonskim pu-tem) da na svojoj teritoriji stambeno zbrinu Rome besku}nike, me|u kojima jeveliki broj raseljenih. Rasisti~ke demonstracije protiv stambenog zbrinjavanjaRoma treba sankcionisati prema postoje}em zakonodavstvu i eventualnom bu-du}em zakonu protiv diskriminacije.

4.2.9. Pristup raseljenih lica sudovima van Kosova

� Utvrditi ta~nu nadle`nost izme{tenih sudova s Kosova i uspostaviti saradnjusa sudovima na Kosovu i Metohiji za priznavanje i izvr{enje sudskih presuda,pre svega u najmanje spornim pitanjima.

116

IIIIII IIZZBBEEGGLLIICCEE II IINNTTEERRNNOO RRAASSEELLJJEENNAA

LLIICCAA UU CCRRNNOOJJ GGOORRII

117

Nazivop{tine/regije

Brojstanovnika(popis 2003)

Brojizbeglih

iz RH i BiH

% izbeglihiz RH i BiH

Broj raseljenihsa Kosovai Metohije

%raseljenihsa Kosovai Metohije

Ukupno izbeglicai interno raseljenih

# %

ANDRIJEVICA 5.785 11 0,19 578 9,99 589 10,18

BERANE 35.068 239 0,68 2.434 6,94 2.673 7,62

BIJELO POLJE 50.284 74 0,15 567 1,13 641 1,27

KOLA[IN 9.949 133 1,34 148 1,49 281 2,82

MOJKOVAC 10.066 25 0,25 84 0,83 109 1,08

PLAV 13.805 72 0,52 1.008 7,30 1.080 7,82

PLU@INE 4.272 22 0,51 2 0,05 24 0,56

PLJEVLJA 35.806 232 0,65 94 0,26 326 0,91

RO@AJE 22.693 18 0,08 623 2,75 641 2,82

[AVNIK 2.947 11 0,37 2 0,07 13 0,44

@ABLJAK 4.204 16 0,38 4 0,10 20 0,48

SECER 194.879 853 0,44 5.544 2,84 6.397 3,28

CETINJE 18.482 45 0,24 22 0,12 67 0,36

DANILOVGRAD 16.532 160 0,97 385 2,33 545 3,30

NIK[I] 75.282 695 0,92 654 0,87 1.349 1,79

PODGORICA 169.132 1.913 1,13 6.654 3,93 8.567 5,07

CENTAR 279.428 2.813 1,01 7.715 2,76 10.528 3,77

BAR 40.037 1.156 2,89 2.580 6,44 3.736 9,33

BUDVA 15.909 619 3,89 641 4,03 1.260 7,92

HERCEG-NOVI 33.034 1.892 5,73 434 1,31 2.326 7,04

KOTOR 22.947 344 1,50 153 0,67 497 2,17

TIVAT 13.630 625 4,59 577 4,23 1.202 8,82

ULCINJ 20.290 172 0,85 403 1,99 575 2,83

PRIMORJE 145.847 4.808 3,30 4.788 3,28 9.596 6,58

UKUPNO: 620.154 8.474 1,37 18.047 2,91 26.521 4,28

Tabela 1. Pregled broja izbeglica i interno raseljenih lica u Crnoj Gori (po op{tinama i regionima)

Izvori: Komesarijat za raseljena lica Republike Crne Gore, Izve{taj o registraciji raseljenih lica saKosova u Crnoj Gori, oktobar 2003. godine; Zavod za statistiku Crne Gore, septembar 2004.

U Crnoj Gori je, me|u ukupno 620.154 stanovnika na dan 1. septembra 2004. go-dine, ìvelo 8.474 izbeglica i 18.047 interno raseljenih lica, {to ukupno iznosi 26.521 li-ca ili 4,28 odsto ukupnog stanovni{tva. U junu, julu i avgustu 2004. godine izvr{ena jeregistracija izbeglica. Novi podaci jo{ uvek nisu objavljeni jer je upravni postupak u to-ku, a procenjuje se da }e u odnosu na ranije popisanih 8.474 broj izbeglih biti manji zaoko 1 200280.

U odnosu na lokalno stanovni{tvo, interno raseljena lica su relativno ujedna~enoraspore|ena u sva tri regiona (severni, centralni i primorski), dok se ve}ina izbeglica na-lazi u primorskom delu Crne Gore.

1. Ustavni i zakonodavni okvir

Vlada Republike Crne Gore je 1992. godine donela Uredbu o zbrinjavanju rase-ljenih lica281, kojom se reguli{e i poloàj izbeglica. Ista uredba se primenjuje i na rase-ljena lica s Kosova i Metohije. Uredbom je ustanovljen Komesarijat za raseljena lica Vla-de Republike Crne Gore, koji vodi evidenciju raseljenih lica, koordinira raspodelu pomo-}i, obezbe|uje sme{taj i uspostavlja uslove za povratak i integraciju.

Za poloàj i status izbeglica i raseljenih lica u Crnoj Gori od posebnog zna~aja su:Zakon o zapo{ljavanju, Zakon o prebivali{tu i boravi{tu, Zakon o crnogorskom dràvljan-stvu, Zakon o zapo{ljavanju stranaca, Zakon o zdravstvenoj za{titi i nacrti zakona o drà-vljanstvu, azilu i li~noj karti282, ~ije se usvajanje o~ekuje u drugoj polovini 2006. godine.

118

280 Nezvani~na informacija o broju izbeglica koji su izgubili status je da takvih lica ima 1.217. Izvor: Kome-sarijat za raseljena lica Republike Crne Gore.

281 Slu`beni list RCG 37/92.282 Zakon o zapo{ljavanju, Slu`beni list RCG, br.05/02, Zakon o prebivali{tu i boravi{tu Crne Gore, Slu`beni

list RCG, br.45/93 i 27/ 24, Zakon o crnogorskom dràvljanstvu, Slu`beni list RCG, 1999, Zakon o zapo-{ljavanju stranaca, Slu`beni list RCG, 2003, Zakon o zdravstvenoj za{titi, Slu`beni list RCG, br. 39/04.

Hrvatska BiH Kosovo Slovenija

0,1%8,8%23,0%

68,0%

Grafik 1. Pregled u~e{}a raseljenih lica i izbeglica uCrnoj Gori u odnosu na njihovo poreklo

Izvor: Komesarijat za raseljena lica Republike Crne Gore.

U Crnoj Gori nema su{tinske razlike u poloàju izbeglica i raseljenih lica, poseb-no u oblasti pruànja pomo}i, zapo{ljavanja i drugim oblastima ìvota iako su raseljenalica jo{ uvek i dràvljani Dràvne zajednice Srbija i Crna Gora.

2. Nacionalna strategija za trajno re{avanje problema izbeglica i interno raseljenih lica

Vlada Republike Crne Gore je 7. marta 2005. godine usvojila Nacionalnu strate-giju za trajno re{avanje problema izbeglica i interno raseljenih lica, kojom se defini{u pi-tanja povratka i repatrijacije, kao i pitanja integracije.

Nacionalnu strategiju za trajno re{avanje problema izbeglica i interno internoraseljenih lica u Crnoj Gori pripremila je Komisija koju je formirala Vlada Republi-ke Crne Gore zajedno s radnim timovima. ^lanovi radnih timova bili su predstavni-ci resornih ministarstava, nadle`nih institucija i me|unarodnih organizacija koje de-luju u Crnoj Gori.

Jedan od ranije identifikovanih problema bio je i taj {to zakonska i podzakonskaregulativa nije uvek uzimala u obzir specifi~nosti problema izbeglica i interno raseljenihlica i ~esto je bila rezultat privremenih mera i reakcija na aktuelna de{avanja. Rezultat ta-kvog pristupa bio je da su zna~ajna prava izbeglih i raseljenih garantovana me|unarod-nim konvencijama i standardima, posebno u oblasti zapo{ljavanja, bila uskra}ena ili bit-no ograni~ena.

Iako se kategorije izbeglica i raseljenih lica sa stanovi{ta me|unarodnog prava nemogu tretirati na isti na~in, u Crnoj Gori njihov status je gotovo u potpunosti istovetan.

Cilj Strategije za trajno re{avanje problema izbeglica i interno raseljenih lica je dase u periodu od 2005. do 2008. godine, u zavisnosti od mogu}nosti Crne Gore, prona|uoptimalna re{enja za izbeglice i interno raseljena lica. U pogledu trajnih re{enja, Strate-gija se zasniva na tri osnovna pravca:

1. Repatrijacija izbeglica i povratak interno raseljenih lica,2. Lokalna integracija,3. Odlazak u tre}e zemlje.

119

Iako Ustavna povelja Dràvne zajednice Srbija i Crna Gora primat da-je dràvljanstvu dràva ~lanica, jasno je odre|eno da dràvljani dràva~lanica istovremeno jesu dràvljani SCG i da uìvaju sva prava i oba-veze u drugoj dràvi ~lanici, osim izbornog.

Raseljena lica s Kosova i Metohije su dràvljani Srbije, i u Cr-noj Gori im moraju biti garantovana sva prava predvi|ena Ustavnompoveljom i Ustavom Crne Gore, osim aktivnog i pasivnog bira~kog pra-va, koje jedino mogu uìvati na prostoru Republike Srbije (~lan 7Ustavne povelje SCG).

Nacionalna strategija prepoznaje i razra|uje sve pomenute elemente i njihovukonkretizaciju kroz sme{taj, zapo{ljavanje, zdravstvenu za{titu, obrazovanje, socijalnuza{titu, nov~anu pomo}, integraciju, kao i mere za njihovo sprovo|enje.

Osnovni principi na kojima po~iva re{avanje problema sme{taja jesu raspoloìvasredstva, urbanisti~ki planovi op{tina i uklju~ivanje lokalnog stanovni{tva u programe.To konkretno zna~i izgradnja 2.300 stanova za individualno stanovanje, 300 stanova zahraniteljske porodice, pomo} u izgradnji 1.700 stambenih objekata u vlasni{tvu korisni-ka, zatim kori{}enje i ~uvanje ku}a i imanja za 400 doma}instava, kao i sme{taj u insti-tucijama socijalne i medicinske za{tite za 950 korisnika u periodu 2005-2007. godine.

Na osnovu Zakona o zdravstvenoj za{titi, Vlada Crne Gore }e obezbediti sredstvaza primarnu zdravstvenu za{titu licima kojima je priznat status izbeglice, odnosno ra-seljenog lica, a Ministrstvo zdravlja treba da pripremi podzakonske akte kojima }e se re-gulisati kori{tenje ovog prava.

Izbeglicama i interno raseljenim licima bi}e omogu}eno pravo na pred{kolsko,osnovno i srednje obrazovanje u {kolama ~iji je osniva~ dràva, kao i mogu}nost pristupavisokom obrazovanju. Kad je re~ o obrazovanju, osnovno i srednje obrazovanje je besplat-no i za interno raseljena lica i za izbeglice, a visoko{kolsko obrazovanje moè biti besplat-no samo za raseljena lica. Izbegla lica ne mogu ostvarivati pravo na besplatno visoko{kol-sko obrazovanje

U oblasti socijalne za{tite izbeglicama i interno raseljenim licima, u skladu sa eko-nomskim mogu}nostima Crne Gore, bi}e pruène usluge u re{avanju porodi~no-pravneproblematike (psihosocijalna i pravna pomo} u slu~aju nasilja u porodici, za{tita `rtava tr-govine ljudima, pravna pomo} u slu~aju razvoda braka) a onima koji ne ostvaruju nika-kve prihode i nemaju imovinu bi}e obezbe|ena nov~ana pomo}. Pravo na materijalnoobezbe|enje porodice u Crnoj Gori imaju samo lica koja su dràvljani Crne Gore. Ovo za-konsko re{enje nije u skladu sa ~lanom 7 Ustavne povelje SCG, koje i raseljenim licima,dràvljanima Srbije i SCG daje pravni osnov za ostvarivanje prava na socijalnu za{titu uCrnoj Gori. ^lan 42 Povelje o ljudskim i manjinskim pravima trebalo bi {ire tuma~iti ka-da je re~ o raseljenim licima i izmenom postoje}ih zakonskih re{enja omogu}iti raseljeni-ma da uìvaju i pravo na socijalno obezbe|enje i socijalno osiguranje u Crnoj Gori.

Strategijom je predvi|eno da se Zakonom o crnogorskom dràvljanstvu utvrdeuslovi pod kojima izbeglica moè ste}i crnogorsko dràvljanstvo, a Crna Gora }e, u

120

U Nacionalnoj strategiji se pogre{no polazi od pretpostavke da zakono-davstvo Crne Gore ne diskrimini{e izbeglice i raseljena lica u oblastizapo{ljavanja, me|utim od 2002. godine, sa usvajanjem Zakona o za-po{ljavanju, o kojem }e kasnije biti re~i, izbegla i interno raseljena licastavljena su u diskriminatoran poloàj suprotan ~lanu 17 stavu 2 Kon-vencije o statusu izbeglica odnosno Principu 22 stav b Vode}ih princi-pa UN za interno raseljenje.

skladu sa ~lanom 34. Konvencije o izbeglicama u najve}oj meri, saglasno svojim eko-nomskim i drugim mogu}nostima, omogu}iti naturalizaciju izbeglica. Pitanje dràvljan-stva IRL u Crnoj Gori moè postati pitanje od pravnog zna~aja u slu~aju progla{enja ne-zavisnosti Crne Gore odnosno nezavisnosti Kosova i Metohije. U ovom trenutku raselje-na lica, kao dràvljani Srbije moraju uìvati sva prava kao i dràvljani Crne Gore, osimizbornog (~lan 7 Ustavne povelje SCG).

Crna Gora }e u bilateralnim razgovorima sa razvijenim zemljama Zapada prove-ravati mogu}nosti ostvarenja odlaska izbeglih i interno raseljenih lica u tre}e zemlje,kroz uspostavljanje bilateralnih ugovora i organizovanje informativnih kampanja. Premare~ima predstavnika Komesarijata za raseljena lica u Crnoj Gori preseljenje izbeglih/ra-seljenih u tre}e zemlje nije mogu}e realizovati u ovom trenutku, iako je interesovanje sa-mih izbeglih i interno raseljenih najvi{e za takvu vrstu re{enja.

Uz sveobuhvatnu koordinaciju Ministarstva rada i socijalnog staranja, aktivnostina realizaciji Nacionalne strategije za trajno re{avanje pitanja izbeglica i interno raselje-nih lica predstavlja}e sihronizovan proces svih zainteresovanih, kako onih na koje sestrategija direktno odnosi, tako i dràve Crne Gore i njenih gra|ana.

Podr{ka me|unarodnih organizacija klju~na je za realizaciju Strategije.Tokom prve godine primene akcionog plana Nacionalne strategije uspe{no se re-

alizuju slede}e aktivnosti:– Pravno-organizaciona reforma Komesarijata za raseljena lica,– Revizija statusa izbeglica,– Izdavanje novih legitimacija i zdravstvenih knjiìca,– Izgradnja 28 stambenih jedinica (Podgorica, Berane, Kola{in),– Programi povratka,– Informativna kampanja “Godine povratka” TV CG (uz podr~ku UNHCR)Reforma Komesarijata povezana je sa usvajanjem Zakona o azilu. Nacrt reforme

predvi|a da Komesarijat bude nadleàn za Prijemni centar za traìoce azila.Izgra|eno je 64 stambenih jedinica do kraja 2005. godine iako je strategijom bilo

predvi|ena izgradnja 28 stambenih jedinica: po jedna zgrada sa stanovima izgra|ena jeu Kola{inu, Beranama i Podgorici. Korisnici ovih stanova su uglavnom interno raseljenalica sa Kosova i Metohije.

121

Tabela 2. Planirani tro{kovi integracije izbeglica i interno raseljenih lica(u milionima eura)

Mere u oblasti Iznos

Stanovanje 45,60

Kolektivni centri 9,40

Zapo{ljavanje 3,00

Zdravstveno osiguranje i socijalna pomo} 29,86

Redovno {kolovanje 13,04

UKUPNO 100,9

Interesovanje me|unarodnih donatora za Strategiju nije bilo na visokom nivou kao{to se o~ekivalo. Razlog tome bi mogao biti u ~injenici da se donatorska konferencija2005. godine odigrala tokom leta, {to nije najpogodniji period za takvu aktivnost.

3. Izbeglice u Crnoj Gori

Danas, skoro petnaest godina nakon {to su prve izbeglice registrovane, u Crnoj Go-ri boravi 8.474 izbeglica, od kojih je 5.269 do{lo iz Bosne i Hercegovine, 1.817 iz Hrvat-ske, dok je 26 lica iz Slovenije. Dodatnih 1.083 izbeglica ro|eno je u Crnoj Gori, a 496(ili 5,9 odsto) me|u njima u izbegli{tvu. U izbegli~koj populaciji brojnije su ène (55,3odsto). Ve}ina izbeglica ima izme|u 18 i 60 godina (62,8 odsto), {to zna~i da spadaju uradno aktivno stanovni{tvo. U {kolskom uzrastu je 9 odsto izbeglica (izme|u 7 i 14 godi-na), dok je skoro 7 odsto u godinama u kojima se obi~no poha|a srednja {kola (izme|u 14i 18 godina starosti). Prose~na starost izbegli~ke populacije je 39,01 godina starosti.

Izbegli~ka populacija u Crnoj Gori je relativno dobro obrazovana. Polovina izbe-glica ima zavr{enu srednju {kolu, dok neki oblik vi{e {kole ima 10,6 odsto lica. Visoko-{kolsko obrazovanje ima 8,7 odsto, a tu je i 14 magistara i 8 doktora nauka. Zavr{enuosnovnu {kolu ima 11,5 odsto izbeglica. Samo 2,1 odsto ovih lica nema nikakvo obrazo-vanje, dok 4,8 odsto lica nema zavr{enu osnovnu {kolu. Popis izbeglica pokazuje da jeobrazovna struktura izbeglica iz Bosne i Hercegovine povoljnija od obrazovne struktureizbeglica iz Hrvatske.

Procenat izbegli~kih doma}instava sme{tenih u kolektivnim centrima i porodi~-nim naseljima iznosi 19,1 odsto. Kod prijatelja i rodbine sme{teno je 13,3 odsto doma-}instava. U sopstvenom stanu/ku}i sme{teno je 32,3 odsto doma}instava, dok se isto to-liko (32,3 odsto) doma}instava nalazi u iznajmljenom sme{taju. Preostalih 3 odsto kori-sti druge vidove sme{taja.

Tokom boravka u Crnoj Gori odre|eni broj izbeglica je re{io pitanje sme{taja. Upore|enju s prvim godinama izbegli{tva, broj doma}instava koja danas ìve u sopstve-nom ili iznajmljenom sme{taju je pove}an. Ovo je delom posledica ~injenice da je jedanbroj porodica stekao vlasni{tvo nad stambenim prostorom u kojem ìvi zahvaljuju}i po-vra}enoj imovini u Bosni i Hercegovini, i delom u Hrvatskoj.

4. Inteno raseljena lica u Crnoj Gori

Ve}ina interno raseljenih lica koja borave u Crnoj Gori ro|ena je na Kosovu(11.814 lica ili 65,5 odsto). Slede lica koja su ro|ena u Crnoj Gori – 3.763 ili 20.9 odsto,od kojih su 1.483 interno raseljena lica ro|ena u Crnoj Gori u raseljeni{tvu. Relativno ve-liki broj interno raseljenih lica (1.542) ro|en je van granica biv{ih jugoslovenskih repu-blika, a me|u njima je vi{e od 90 odsto lica crnogorske nacionalnosti poreklom s terito-rije severozapadne Albanije (podru~je Vrake i Skadra). U Srbiji je ro|eno 579 ili 3,2 od-sto interno raseljenih lica dok ne{to manje od 2 odsto ili 349 lica pripada po mestu ro|e-nja ostalim prostorima biv{e Jugoslavije.

122

U Crnoj Gori je registrovano ukupno 5.164 doma}instava interno raseljenih s Ko-sova i Metohije. Za razliku od strukture doma}instava izbeglica u kojima preovla|ujujedno~lana i dvo~lana doma}instva, raseljeni~ka doma}instva sa Kosova i Metohije suuglavnom vi{e~lana. Gotovo polovina doma}instava interno raseljenih lica ima ~etiri ilivi{e ~lanova. Moè se re}i da je raseljeni~ka populacija u Crnoj Gori veoma mlada (pro-sek starosti je 29,44 godina).

Me|u interno raseljenim licima, najbrojniji su Crnogorci (32,2 odsto), slede Srbi(25 odsto), Romi i Egip}ani (17,3 odsto i 8,7 odsto), Muslimani (10,2 odsto), Bo{njaci(1,8 odsto), Albanci (2,6 odsto) i ostali (2,1 odsto).

Obrazovna struktura interno raseljenih je izrazito nepovoljna, {to je delom uzro-kovano zna~ajnim u~e{}em romske populacije koja ima lo{iju obrazovnu strukturu. ê-tvrtina interno raseljenih lica starijih od 14 godina nema osnovno obrazovanje. Skoro~etvrtina (22,7 odsto) raseljenih ima zavr{enu samo osnovnu {kolu. Srednju {kolu zavr-{ilo je 34,3 odsto populacije, dok neku od diploma vi{ih {kola ima 7,9 odsto interno ra-seljenih lica. Svaka deseta osoba me|u interno raseljenim licima ima visoko{kolskoobrazovanje.

O ekonomskoj situaciji interno raseljenih lica u Crnoj Gori najbolje govori struk-tura ove populacije u odnosu na radno angaòvanje: od ukupnog broja raseljenika s Ko-sova i Metohije, 44,3 odsto su izdràvana lica, dok je nezaposlenih 39,4 odsto. Ukupnogledano, to ~ini ~ak 83,7% raseljeni~ke populacije u Crnoj Gori koja nije radno angaò-vana. Povremeno radi, naj~e{}e u sferi sive ekonomije, 7,6 odsto populacije. Dràvni po-sao ima svega 1,3 odsto lica dok je regularno u privatnom sektoru zaposleno 0,8 odstointerno raseljenih lica. Penziju prima 6,7 odsto interno raseljenih lica.

Romi i Egip}ani ~ine zna~ajan deo populacije interno raseljenih u Crnoj Gori (26odsto). Nepoznavanje jezika, slabo obrazovanje i dru{tvena isklju~enost, ~ine ovu popu-laciju naro~ito ugroènom. Istraìvanje283 je pokazalo da je u 25,9 odsto slu~ajevaosnovni izvor prihoda za romska doma}instva u Crnoj Gori to {to je neko od ~lanova po-vremeno ili stalno zaposlen; zna~ajan deo (jedna petina) zara|uje sakupljanjem sekun-darnih sirovina i njihovom prodajom, dok je vi{e od 15 odsto porodica raseljenih Romai Egip}ana kao osnovni izvor prihoda navelo prosja~enje.

Najve}i broj raseljenih lica s Kosova i Metohije (36,9 odsto raseljeni~ke popula-cije) ìvi u iznajmljenim stanovima, 20,7 odsto ìvi kod prijatelja ili ro|aka, 12,6 odstou sopstvenoj ku}i, 22,9 interno raseljenih ìvi u kolektivnim centrima, 5,1 odsto u privre-menim objektima i 1,8 odsto u ostalim vidovima smje{taja.

U 2005. godini znatno je smanjen broj kolektivnih centara za sme{taj izbeglih iinterno raseljenih lica. Trenutno je samo jedan kolektivni centar pod patronatom Kome-sarijata za raseljena lica – “Trudbenik” u Nik{i}u u kome su sme{tena 154 lica, sa dvaobroka dnevno. U Kampu “Konik” u Podgorici, uz pomo} UNHCR, Crvenog krsta i Ko-mesarijata obezbe|uju se sredstva za odràvanje i adaptaciju objekata i infrastrukture.

123

283 Institut za strate{ke studije i prognoze, Istraìvanje o doma}instvima Roma, A{kalija i Egip}ana, izbjeglicai interno raseljenih lica u Crnoj Gori, 2003, str. 24.

I pored preporuke Vlade Republike Srbije da vlasnici odmarali{ta iz Srbije u kojasu sme{tena interno raseljena lica povuku tu`be za iseljenja iz ovih objekata, nijedno odpreduze}a to nije uradilo, a raseljeni svaki dan o~ekuju iseljenja i deloàciju.

U cilju prevazilaènja ovog problema, UNHCR je porodicama koje su morale danapuste zvani~ne kolektivne centre obezbedio sredstva kroz dva vida pomo}i: za one ko-ji su imali plac i ispunjavali druge kriterijume obezbe|en je gra|evinski materijal, a zaostale je odre|ena nov~ana pomo} prema broju ~lanova porodice. Raseljena lica su do-bila 500 dolara za sama~ko doma}instvo, za doma}instvo s dva do tri ~lana 1.000 dola-ra, za doma}instvo sa ~etiri do {est ~lanova 1.500 dolara, a za doma}instvo s vi{e od {est~lanova 2000 dolara. Ukupan broj korisnika ove pomo}i u 2005. godini bio je 38 inter-no raseljeni~kih porodica sa 152 ~lana i 7 izbegli~kih porodica sa 20 ~lanova.

Zaklju~no s 1. septembrom 2005. godine, Komesarijat za raseljena lica obezbedioje sredstva od milion evra za pla}anje elektri~ne energije za ostale kolektivne centre, na-kon ~ega Komesarijat nema daljih obaveze po ovom osnovu.

U Crnoj Gori nema relevantnih podataka koji ukazuju na dràvljanstvo interno ra-seljenih lica. Pretpostavlja se da najve}i broj ima dràvljanstvo Republike Srbije. Tako|e,nema podataka o dràvljanstvu za lica koja su poreklom s teritorije severozapadne Alba-nije (podru~je Vrake i Skadra), a trenutno kao interno raseljena lica borave u Crnoj Gori.

5. Regulisanje statusnih pitanja i dokumenata interno raseljenih i izbeglica

Najve}i broj interno raseljenih lica u Crnoj Gori nije u mogu}nosti da samostalnopribavi li~na dokumenta i oni su u jo{ nepovoljnijem poloàju od interno raseljenih kojiborave u Srbiji. Mati~ne knjige s Kosova i Metohije dislocirane su u unutra{njost Srbije,a u ranijim mestima prebivali{ta raseljenih sa Kosova i Metohije ostao je veliki broj do-kumenata, posebno dokumenata iz radnog odnosa i diploma o zavr{enoj {koli. Uz svu is-poljenu neefikasnost mati~nih i katastarskih slu`bi koje su izme{tene sa Kosova i Meto-hije, interno raseljena lica u Crnoj Gori izloèna su dodatnim tro{kovima putovanja i bi-rokratskom odnosu administracije.

Radi {to potpunijeg ostvarenja principa 20 Vode}ih principa UN o internom rase-ljenju, koji govori o potrebi efikasnog izdavanja dokumenata za IRL, lokalne vlasti u Cr-noj Gori trebale bi vi{e da koriste mogu}nost da molbenim putem od izme{tenih op{tin-skih administracija sa Kosova i Metohije koja se nalaze u Srbiji traè odgovaraju}e izvo-de iz mati~nih knjiga. To bi smanjilo tro{kove koje raseljeni imaju pri pribavljanju ovihvrlo va`nih dokumenata.

Po{tanski saobra}aj izme|u Crne Gore i Kosova i Metohije ne funkcioni{e, a zbogbezbedonosnih razloga najve}i broj interno raseljenih ne moè li~no da pribavi potrebnadokumenta. U posebno te{kom poloàju su interno raseljena lica koja nikad nisu bila re-gistrovana i moraju da pro|u kroz dugotrajnu i komplikovanu proceduru naknadnog upi-sa. To je naj~e{}i slu~aj kod romske zajednice.

124

Veliki doprinos prevazilaènju ovog problema i u 2005. godini, dale su humanitarneorganizacije koje deluju u Crnoj Gori, odnosno na Kosovu i Metohiji (ARC, MPDL i CRP),koje su za interno raseljene pribavile vi{e od 200 dokumenata. Izme|u Crne Gore i UNMIKadministracije ne postoji sporazum o uzajamnom priznavanju dokumenata. Taj problem jeposebno izraèn kod regulisanja penzija jer Crna Gora ne priznaje dokumenta overena odUMNIK administracije. Zbog administrativno-birokratskih odnosa slu`bi u Srbiji takva do-kumenta se ~esto ne mogu – ili se vrlo te{ko mogu – pribaviti u Fondu PiO Srbije.

125

Slu~aj B. S. profesorke iz \akovice

Nakon 28 godina, 10 meseci i 17 dana provedenih na radnom mestuprofesorke u \akovici na Kosovu i Metohiji, i 5 godina staà u Ulci-nju (Crna Gora), 25. avgusta 2003. godine B.S. je predala zahtev zapenzionisanje nadle`noj filijali u Crnoj Gori. Uz zahtev je priloìla svupotrebnu dokumentaciju i formulare M4 i M5 o li~nom dohotku i pri-manjima izdatim od Penzijske administracije Kosova, overene pe~a-tom UNMIK.

Nakon {est meseci dobila je prvostepeno re{enje kojim se odbi-ja njen zahtev za penzionisanje uz obrazloènje da nadle`ni PIO u Cr-noj Gori ne prihvata dokumenta o staù s Kosova overena od UNMIK.

B.S. i u drugostepenom postupku poku{ava da samostalno priba-vi dokumenta iz Fonda PiO Srbije, ali ne uspeva. Nadle`ni i prvostepe-ni i drugostepeni organ Fonda PIO Crne Gore i pored zakonske obave-ze da slu`benim putem pribave dokumentaciju od Fonda PiO Srbije, tone ~ine.

B.S. se tu`bom obra}a Upravnom sudu Republike Crne Gore ko-ji presudom od 22. septembra 2005. godine odbija tu`bu. ObrazloènjeUpravnog suda je „da dostavljeni obrasci nisu izdati od strane nadle-`nog Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, jer se utvr|ivanje pra-va iz penzijskog i invalidskog osiguranja organizacije za osiguranje vr-{i u skladu s propisima koji se primenjuju na teritoriji Republike za ~i-je je podru~je ona nadle`na.”

Re{enje za ovaj i sli~ne slu~ajeve je da se uklone administrativ-ne prepreke, uspostavi saradnja Fonda PIO Srbije i Crne Gore, ili sklo-pe sporazumi o priznavanju dokumenata sa UNMIK-om. U konkret-nom slu~aju jedino se moè pokrenuti zahtev za obnovu postupka predUpravnim sudom Republike Crne Gore, ali da se pri tom, ponude nove~injenice i obrasci izdati od Fonda PiO Srbije.

Dve i po godine nakon predaje zahteva za penzionisanje, B.S.jo{ uvek nije ni blizu re{enja svog problema, iako ispunjava sve usloveza ostvarivanje prava na penziju.

Izbeglice iz BiH i Hrvatske imaju sli~ne prepreke za povratak i integraciju u Cr-noj Gori kao i u Srbiji. U pitanju su naj~e{}e problemi u vezi sa ostvarivanjem prava napenziju, povra}aj imovine i pribavljanje li~nih dokumenata.

U Republici Hrvatskoj su zakonodavstvo i sudska praksa napustili kategoriju stanar-skih prava, a izbeglice iz gradova su ve}inom imale samo stanarska prava na stanovima, paje nepriznavanjem ove kategorije onemogu}en povratak izbeglica u urbane sredine.

Veliki broj izbeglih iz BiH i Hrvatske nije u mogu}nosti da samostalno pribavi po-trebna dokumenta za regulisanje statusa u zemlji porekla (imovina, penzije i dr.) ili u Cr-noj Gori ({kolovanje, zapo{ljavanje, zdravstvena legitimacija). Posebno su izraèni pro-blemi kada su mati~ne knjige uni{tene ili nisu dostupne te je potrebno voditi postupak na-knadnog upisa.

U Republici Hrvatskoj u rodni list se ne unosi vi{e JMBG (jedinstveni mati~ni brojgra|ana) {to dodatno oteàva postupak i regulisanje drugih statusnih prava u izbegli{tvu.Na primer, zdravstvene legitimacije koje se od oktobra 2005. godine izdaju za le~enje uCrnoj Gori moraju sadràvati JMBG, u protivnom ne}e biti izdate.

U BiH su izraèni problemi, posebno za stara i bolesna lica, povezani sa otkupompovra}enih stanova, regulisanjem radnopravnog statusa i penzijama.

Do 2003. godine me|unarodne humanitarne organizacije su organizovale prevozautobusima za posete izbeglih ranijim mestima prebivali{ta u BiH i Hrvatskoj (prose~nojedanput mese~no za 50 osoba). Tokom tih poseta izbegli su mogli pribaviti li~na doku-manta neposredno ili uz pomo} pravnih slu`bi tih organizacija. U poslednje dve godineto se radi jedino kroz saradnju me|unarodnih organizacija koje deluju u Crnoj Gori i or-ganizacija u ovim dràvama. Kako se broj tih organizacija i sredstava za ove nameneznatno smanjuje, postupak pribavljanja je veoma oteàn i usporen.

Uredbom o raseljenim licima i vi{egodi{njom postoje}om praksom definisano je da:

� Komesarijat vodi evidenciju o raseljenim licima, uskla|uje pruànje pomo}idrugih organa i organizacija i stara se o ravnomernom i pravovremenom pruà-

126

Slu~aj S. K., izbeglice iz BiH

S. K., izbeglici iz Bosne i Hercegovine, predratnom penzioneru, u~iteljui direktoru osnovne {kole, Fond PiO Republike Srpske utvr|uje najniùpenziju u visini nekvalifikovanog radnika, i pored ~injenice da je pred-ratni penzioner, a od dokumenata poseduje isplatni predratni penzijski~ek, jer su ostala dokumenta u ratu uni{tena. Uprkos brojnim nastojanji-ma da ovu situaciju promeni, S.K. ve} punih 10 godina prima najmanjupenziju. Tek na intervenciju me|unarodnih humanitarnih organizacija, uIstorijskom arhivu Federacije BiH prona|ena je diploma srednje u~itelj-ske {kole i zatraèno uskla|ivanje penzije. Postupak je jo{ u toku.

S.K. ima 79 godina, te{ko je bolestan i ìvi u nezvani~nom Ko-lektivnom centru “Vrela Ribni~ka” u Podgorici.

nju pomo}i; obezbe|uje sme{taj odnosno razme{taj raseljenih lica; obezbe|ujeuslove za njihov povratak na podru~ja koja su napustili ili na druga podru~ja ko-ja odredi Vlada, odnosno do njihovog trajnog zbrinjavanja;

� MUP donosi re{enja o priznavanju i gubljenju statusa raseljenog lica; odlu~uje poàlbi na prvostepena re{enja, donosi pravilnik o obrascu kartona raseljenog lica,legitimaciji raseljenog lica i podacima koji se evidentiraju, i vodi evidenciju o pod-netim zahtevima za izdavanje legitimacija raseljenih lica i o donetim re{enjima.

Raseljeni~ke legitimacije izdaje MUP. Isti organ vodi evidenciju o podnetim zah-tevima za priznavanje statusa raseljenog lica, re{enjima o priznavanju statusa raseljenoglica, izdatim legitimacijama raseljenog lica, odbijenim zahtevima i re{enjima o prestan-ku statusa raseljenog lica. I prvostepeni i organ koji odlu~uje po àlbi na prvostepeno re-{enje je MUP, {to je problemati~no.

Popis izbeglih lica u Crnoj Gori zavr{en je u leto 2004. godine, ali rezultati jo{ ni-su objavljeni jer je u toku drugostepeni upravni postupak i razmatranje àlbi na re{enjao prestanku izbegli~kog statusa. Procene da }e vi{e od hiljadu lica ostati bez statusa na-me}u pitanje njihovog daljeg statusa i poloàja. U posebno te{kom poloàju bi}e lica ko-ja nemaju dokumenta mati~nih zemalja, li~nu kartu i paso{, a bez ovih dokumenata i iz-begli~ke legitimacije ne mogu pre}i granicu. Zakoni o azilu i dràvljanstvu nisu doneti,{to }e dodatno oteàvati poloàj ovih ljudi.

U zavr{nom aktu konferencije koja je usvojila Konvenciju o statusu izbeglica od1951. godine isti~e se u poglavlju VI ta~ka 182 da je potrebno osigurati jedinstvo izbe-gli~ke porodice i za{titu maloletnih izbeglica.

Ta~ka 184. – Prema na~elu jedinstva porodice, ako glava porodice ispunjava kri-terijume za sticanje izbegli~kog statusa, ~lanovima njegove porodice tako|e }e se odo-briti izbegli~ki status.

127

Slu~aj porodice P. iz Sarajeva

Porodica P. (otac, majka i jedan sin) 1991. stigla je u izbegli{tvo u Cr-nu Goru. Majka je po ro|enju Crnogorka, otac dràvljanin BiH, sin, pomestu ro|enja, tako|e dràvljanin BiH. U izbegli{tvu se rodio i drugisin. Re{enjem MUP, a zbog povra}ene imovine u Sarajevu, sada su po-lovina ~lanova porodice dràvljani Crne Gore, a druga polovina, otac ijedan sin – stranci, jer im je ukinut izbegli~ki status.

Jedan sin moè redovno nastaviti {kolovanje uz sve eventualnebeneficije i pogodnosti, a drugi bez izbegli~kog statusa, mora pla}ati tro-{kove studiranja kao stranac i uz ogromne pote{ko}e da se po zavr{etku{kolovanja eventualno zaposli, i to samo po osnovu Zakona o zapo{lja-vanju stranaca. Na prvostepeno re{enje uloèna je àlba u kojoj je istak-nut zna~aj spajanja porodice, uz o~ekivanja da drugostepeni upravni or-gan àlbu usvoji, a porodica ostane zajedno, s regulisanim statusom.

Ta~ka 185. – U pogledu ~lanova porodice na koje se moè primeniti princip jedin-stva porodice minimalan zahtev je da se on odnosi na bra~nog druga i maloletnu decu.

O~igledno je da se u ovom slu~aju nisu po{tovali standardi koji vaè u me|una-rodnom pravu.

6. Dràvljanstvo

Sticanje jugoslovenskog dràvljanstva za dràvljane republika biv{e SFRJ re{ava-no je na razli~ite na~ine u zavisnosti od toga da li su stekli prebivali{te na teritoriji SRJpre ili posle dana progla{enja Ustava SRJ, 27. aprila 1992. godine. Pored toga, ustavnimodredbama data su i {iroka diskreciona ovla{}enja organima nadle`nim da odlu~uju o dr-àvljanstvu onih izbeglica koji su boravi{te na teritoriji SRJ stekli nakon 27. aprila 1992.godine. Vremenska odrednica odlu~uju}a je za na~in sticanja jugoslovenskog dràvljan-stva, ali je zna~ajan broj raseljenih lica primljen u jugoslovensko dràvljanstvo (drà-vljanstvo Srbije ili dràvljanstvo Crne Gore). Me|utim, nadle`ni savezni organ koji jedonosio odluke nikad nije izvestio organe u Crnoj Gori o broju raseljenih lica iz Crne Go-re koja su primljena u dràvljanstvo.

Tako|e, jedan broj dràvljana republika biv{e SFRJ do{ao je u Crnu Goru pre do-no{enja Uredbe o zbrinjavanju raseljenih lica (1992. godine i ranije). Na taj na~in je Cr-na Gora naturalizovala odre|en broj lica284 koja su zbog progona morala da napuste pre-bivali{te i do|u u Crnu Goru.

^lanom 9 Zakona o crnogorskom dràvljanstvu propisano je da ”u crnogorsko dr-àvljanstvo moè biti primljen dràvljanin druge republike ~lanice ili druge dràve kojije navr{io 18 godina ìvota i ima prebivali{te na teritoriji Republike Crne Gore najmanje10 godina pre podno{enja zahteva za prijem u dràvljanstvo”. Problem je, me|utim, to{to izbeglice u Crnoj Gori nemaju prebivali{te, ve} samo boravi{te, tako da po ovomosnovu ne mogu, ~ak, ni teoretski da steknu crnogorsko dràvljanstvo.

U Beogradu, 29. oktobra 2002. godine, Savezna Republika Jugoslavija i Bosna iHercegovina zaklju~ile su Ugovor o dvojnom dràvljanstvu. Prema ovom ugovoru drà-vljanin jedne dràve ugovornice moè ste}i dràvljanstvo druge dràve ugovornice, bezprestanka ranijeg dràvljanstva, ako ispunjava jedan od slede}ih uslova:

1. da ima prijavljen boravak u trajanju tri godine na teritoriji dràve ugovornice ~i-je dràvljanstvo sti~e ili

2. da ima prijavljen boravak najmanje godinu dana ako je u braku sa dràvljani-nom druge dràve ugovornice ili

3. da je u braku sa dràvljaninom druge dràve najmanje tri godine, a boravi u ino-stranstvu.

Primena ovog Ugovora u Crnoj Gori fakti~ki zna~i da skoro sve izbeglice iz Bo-sne i Hercegovine koje imaju boravi{te u Crnoj Gori sti~u pravo na crnogorsko dràvljan-

128

284 Precizni podaci o broju lica koja su na ovaj na~in stekla dràvljanstvo nisu dostupni.

stvo, ako to èle. Ovaj Ugovor se u Crnoj Gori apsolutno ne primenjuje niti je bilo ko odizbeglih iz BiH stekao dvojno dràvljanstvo po ovom osnovu.

Nacrtom zakona o crnogorskom dràvljanstvu propisano je da lice kome je priznatstatus izbeglice moè ste}i crnogorsko dràvljanstvo ako ispunjava slede}e uslove:

1. da je navr{ilo 18 godina ìvota ili je, po drugim zakonskim osnovama, postalopunoletno,

2. da ima otpust iz dràvljanstva druge dràve ili da podnese dokaz da }e otpustdobiti ako bude primljeno u crnogorsko dràvljanstvo,

3. da u Crnoj Gori zakonito i stalno boravi, u skladu s propisima koji odgovara-ju odgovaraju}im me|unarodnim standardima, tokom perioda od 10 godina,

4. da u Crnoj Gori i drugoj dràvi nije pravosna`no osu|eno na bezuslovnu kaznuzatvora u trajanju duèm od jedne godine za krivi~no delo za koje se goni poslu`benoj du`nosti ili da su prestale pravne posledice osude,

5. da po{tuje pravni poredak Crne Gore, kao i da za njegov prijem nema pravnihsmetnji u pogledu bezbednosti i javnog poretka,

6. da je izmirilo dospele poreske i druge zakonske obaveze.

Budu}i da nemaju stalan boravak izbeglice i raseljena lica nemaju legalnog osno-va da dobiju dràvljanstvo. Doga|a se ~ak da dràvni slu`benici odbiju da prime zahte-ve za dobijanje dràvljanstva od izbeglica ili raseljenih lica iako je to njihova zakonskaobaveza.

Otpust iz dràvljanstva druge dràve, kao uslov za dobijanje crnogorskog drà-vljanstva, vrlo je problemati~an za izbegli~ku populaciju. Odricanje od hrvatskog drà-vljanstva radi sticanja crnogorskog u potpunosti bi zakomplikovalo poloàj izbeglih lica,kada je re~ o postupcima obnove uni{tene imovine u Hrvatskoj, postupanja pred sudovi-ma itd.

Ovaj problem, za izbegli~ku populaciju u Crnoj Gori bi mogao da bude prevazi-|en prihvatanjem re{enja iz ~lana 23 stav 2 Zakona o dràvljanstvu Republike Srbije.Dovoljna bi bila pismena izjava kojom bi izbeglo lice Crnu Goru prihvatilo, kao svojudràvu, time bi steklo crnogorsko dràvljanstvo, a ne bi izgubilo ono koje ve} ima.

7. Repatrijacija izbeglica i povratak interno raseljenih lica

Osnovni principi repatrijacije su dobrovoljnost, sigurnost i dostojanstvo, {to zna-~i da lica koja se vra}aju svojim ku}ama moraju sama doneti odluku o svom povratku,pri ~emu se moraju {tititi njihovo dostojanstvo i sigurnost. Oni ne smeju biti predmet ma-nipulisanja, a njihovo izja{njavanje o tome da li èle da ostanu ili da se vrate mora bitibez pritisaka, zasnovano na realnim procenama i odgovaraju}im garancijama.

Pretpostavka stvaranja povoljnijih uslova za povratak jeste regionalni pristup pro-blemu, uz sna`no prisustvo me|unarodne zajednice.

Organizacije koje su u Crnoj Gori pomagale u realizaciji povratka izbeglica i in-terno raseljenih lica su: Visoki Komesarijat za izbeglice Ujedinjenih Nacija (UNHCR),

129

Ameri~ki komitet za izbeglice (ARC), Me|unarodna katoli~ka organizacija za migracije(ICMC), Me|unarodna organizacija za migracije (IOM), [vajcarska direkcija za razvoj isaradnju – humanitarno-pravna kancelarija (SDC-HPK), Pokret za mir, razoruànje i slo-bodu (MPDL), i druge. Najzna~ajniji nosioci programa povratka izbeglica iz Crne Goreu ranija mesta prebivali{ta su UNHCR i Ameri~ki komitet za izbeglice (ARC) .

Osnovna prepreka povratku u Hrvatsku jeste nere{eno pitanje stanarskih prava, jo{uvek neizvr{en povratak privatne imovine, sporost u obnovi o{te}ene imovine, incidenti spovratnicima i ekonomska situacija. I pored nekoliko informativnih kampanja za promo-ciju stambenog zbrinjavanja, samo tridesetak izbeglih podnelo je zahtev za stambeno zbri-njavanje u Republici Hrvatskoj, a ve}ina zahteva za obnovu jo{ uvek nije re{ena.

Prisustvo me|unarodne zajednice u Bosni i Hercegovini stvorilo je povoljne uslo-ve povratka, a proces implementacije imovinskih zakona je zavr{en. Najozbiljniji pro-blem povratka u BiH jeste izuzetno te{ka ekonomska situacija i ekonomska neodrìvostpovratka.

Iako postoji interes za obnovu i povratak i u BiH i u Hrvatsku, zbog smanjenjasredstava i broja organizacija koje se bave povratkom izbeglih, u 2005. godini organizo-vano je vra}eno 28 osoba kojima se pruàju usluge transporta i pravna pomo}, ali ne iobnova o{te}enih objekata, kao ranijih godina. Povratnici – izbeglice iz Crne Gore obno-vu mogu ostvariti samo uz pomo} lokalnih organa vlasti u sredinama povratka.

Prema podacima kojima raspolaè Ministarstvo unutra{njih poslova RepublikeCrne Gore (MUP), 2.029 lica iz Crne Gore zatraìlo je prestanak statusa raseljenog licazbog povratka u Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku. Prema informacijama MUP, neka licavratila su se u ranije mesto prebivali{ta, ali o tome nisu obavestila podru~nu jedinicu Mi-nistarstva u kojoj su evidentirana kao raseljena lica.

Iskustvo je pokazalo da su mnoge izbeglice realizovale povratak samo u formal-nom smislu, kako bi ostvarile povra}aj imovine, penzijska prava, prava iz radnog odno-sa i sl. Nakon zavr{etka postupka ostvarivanja mogu}ih prava, vratili su se u Crnu Goru.U uslovima ponovnog dolaska, izbeglice uglavnom borave bez dokumenata ili sa doku-mentima ostvarenim u ranijim mestima prebivali{ta. Pored toga, povratak izbeglica i in-terno raseljenih lica uslovljen je povra}ajem predratnih prava koja su ta lica imala u ze-mljama porekla (pravo na povra}aj imovine, pravo na penziju, socijalno i invalidsko osi-guranje, pravo na povra}aj stanarskog prava, pravo na obnovu poru{enih ku}a i sl.). Ne-jasno}e oko ovih lica bi}e re{ene kona~nim zavr{etkom postupka registracije i okon~a-njem drugostepenog upravnog postupka koji je u zavr{noj fazi.

Uslovi za povratak raseljenih lica na Kosovo i Metohiju su najnepovoljniji. Bez-bednosna situacija jo{ uvek je izuzetno nepovoljna, imovina nije u potpunosti vra}ena ilije o{te}ena, spaljena i uni{tena. Nedefinisan status Kosova i ugroèn poloàj nealbanskihzajednica dodatno oteàvaju proces povratka. Ne postoje osnovne pretpostavke niti oba-vezuju}e aktivnosti koje podrazumevaju uspe{an povratak. Raseljena lica nisu u mogu}-nosti da uti~u na promenu situacije na Kosovu, tako da neizvesnost i dalje karakteri{e nji-hov poloàj. U 2005. godini organizovan je veliki broj sastanaka i susreta izme|u dràv-nih organa Crne Gore, privremenih institucija na Kosovu i me|unarodnih organizacija.Uo~ljivo je da, ipak, nedostaje bolja koordinacija svih aktera na realizaciji povratka ra-

130

seljenih, a posebno razmena podataka i zajedni~ki projekti me|unarodne zajednice, dr-àvnih organa i lokalnih organa s Kosova i Metohije. Za razliku od ustanovljenih pravana povra}aj imovine, pravo na obnovu poru{ene imovine na Kosovu i Metohiji nije re-gulisano propisima. To zna~i da su lica kojima je o{te}ena imovina prepu{tena ume{no-sti pronalaènja me|unarodnih organizacija koje imaju materijalna sredstva i programekoji omogu}avaju obnovu.

U poslednje dve godine uo~ljivo je smanjenje broja me|unarodnih organizacija,sredstava i programa kojima bi se uspe{no re{avao problem raseljeni{tva.

Poloàj raseljenih u Crnoj Gori dodatno oteàva niz neregulisanih pitanja izme|uCrne Gore i Srbije, a posebno platnog prometa i ostvarivanja prinadle`nosti – plate, pen-zije, de~jeg dodatka i sli~no.

Crna Gora smatra da su interno raseljena lica dràvljani Srbije, a posledica toga jeda su ova lica li{ena velikog broja politi~kih, ekonomskih i socijalnih prava.

Zbog razo~aranosti i sporih pomaka u pobolj{anju ukupne situacije na Kosovu,mnoga raseljena lica prodala su imovinu ili ispituju mogu}nost da to u~ine.

U periodu od 2000. godine na Kosovo je iz Crne Gore vra}eno 791 raseljeno lice,a u 2005. godini 115. Op{ta je karakteristika da se povratak gotovo isklju~ivo odvija ururalnim sredinama, i da je u strukturi povratnika ubedljivo najvi{e Roma, A{kalija,Egip}ana i Bo{njaka, a gotovo neznatan broj Srba i Crnogoraca.

8. Zapo{ljavanje izbeglica i interno raseljenih lica

U prethodnom periodu, dve humanitarne organizacije su obezbe|ivale pomo} iz-beglicama i interno raseljenim licima u re{avanju problema zapo{ljavanja. Humanitar-na organizacija Alter Modus iz Podgorice i nema~ka humanitarna organizacija Helpobezbedile su izbeglim i raseljenim licima podr{ku u vidu mikrokredita za otpo~injanjesopstvenog biznisa.

Alter Modus je od 1999. godine realizovao 2630 mikrokredita ukupne vrednosti3,69 miliona evra, od ~ega za izbeglice 2286, a 344 kredita za interno raseljena lica.

Prose~na vrednost odobrenih zajmova izbeglicama je 1.421 evra, dok je prose~navrednost odobrenih zajmova raseljenim licima 1.290 evra.

Humanitarna organizacija Help implementirala je vi{e projekata pomo}i izbegli-cama i interno raseljenim licima od kojih su najva`niji: Reciklaà u Crnoj Gori i Unapre-|enje mera za samozapo{ljavanje socijalno ugroènih grupa. Na ovaj na~in je oko 430osoba dobilo razne alate i sredstva za proizvodnju i ostvarilo osnovne preduslove za sa-mostalan rad i izdràvanje porodice. Ovi projekti imali su poseban zna~aj za Rome i dru-ge manjinske, socijalno ugroène grupe.

Do 2002. godine, odnosno do dono{enja novog Zakona o zapo{ljavanju, poloàjizbeglica i interno raseljenih u pogledu zapo{ljavanja je bio istovetan s poloàjem rezi-denata. Izbeglica ili interno raseljeno lice se moglo zaposliti bez ograni~enja. Radne knji-ìce su izbeglicama i interno raseljenim licima izdavane na nivou op{tine od Sekretarija-ta za rad ili Sekretarijata za dru{tvene delatnosti (zavisno od imena organa u op{tini).

131

Od 2002. godine, izbeglice i interno raseljena lica se obra}aju Zavodu za zapo{lja-vanje za izdavanje odobrenja za rad, a nakon dobijanja dozvole za rad obra}aju se op{tin-skim sekretarijatima radi izdavanja radne knjiìce. Dakle, od 2002. godine uslov za do-bijanje radne knjiìce je posedovanje dozvole za rad, koju izdaje Zavod za zapo{ljava-nje. Podaci o zapo{ljavanju izbeglica i interno raseljenih lica ne postoje, niti se posebnoevidentiraju u Zavodu za zapo{ljavanje.

Po~etkom maja 2003. godine, Vlada Republike Crne Gore usvojila je Uredbu ozapo{ljavanju nerezidentnih fizi~kih lica. Prema ovoj Uredbi, ustanovljen je poreski si-stem za poslodavce koji angaùju nerezidente u Crnoj Gori u delatnostima u kojima seostvaruje profit. Poslodavac mora podneti zahtev Zavodu za zapo{ljavanje obja{njavaju-}i za{to èli da angaùje nerezidenta. Ako se zahtev odobri, poslodavac je duàn da pla-ti 2,5 evra za svaki dan radnog angaòvanja nerezidenta, odnosno 1,25 evra ako je nere-zident angaòvan u poljoprivrednoj delatnosti. U istoj kategoriji kao i nerezidentna li-ca su i izbeglice i raseljena lica i pored ~injenice da mnogi od njih u Crnoj Gori ì-ve duè od 10 godina.

Konvencijom o statusu izbeglica iz 1951. godine (~lan 17) predvi|eno je da se me-re ograni~enja nametnute strancima ili zaposlenju stranaca radi za{tite doma}eg trì{tane}e primenjivati na izbeglice koje tri godine borave u doti~noj zemlji, imaju bra~nogdruga ili dete doma}eg dràvljanina, ali taj stav u Crnoj Gori ne sprovodi. Istovremeno,kr{i se i Princip 22 stav b Vode}ih principa o internom raseljenju UN, koji nedvosmisle-no nalaè da interno raseljena lica ,,ne smeju biti izloèna diskriminaciji na osnovu svo-je raseljenosti’’, izme|u ostalog i u pogledu prava ,,da slobodno traè zaposlenje i u~e-stvuju u privrednim aktivnostima’’. O~igledno je re~ i o nepo{tovanju ve} pomenutog~lana 7 Ustavne povelje SCG, ali i ~lana 40 Povelje o ljudskim i manjinskim pravima igra|anskim slobodama, kojom je garantovano pravo na rad za sve dràvljane SCG. Me-|unarodni standardi o zapo{ljavanju izbeglica i raseljenih lica nisu primenjeni u pozitiv-nom zakonodavstu Crne Gore pa je nu`na izmena ovih propisa i njihovo uskla|ivanje same|unarodnim standardima.

Poseban problem imaju izbegla i interno raseljena lica koja nakon zavr{etka sred-nje {kole ili fakulteta u Crnoj Gori moraju da ispune pripravni~ki sta`. Iako su najduìdeo svog ìvota proveli u Crnoj Gori i tu zavr{ili {kolovanje samo zahvaljuju}i “dobroj

132

Prema Zakonu o zapo{ljavanju i radu stranaca: „Stranac se moè zapo-sliti, odnosno zaklju~iti ugovor o radu, ako ima odobrenje za stalno na-stanjenje, odnosno za privremeni boravak u Republici i ako dobije rad-nu dozvolu” (~l. 2). Radna dozvola je dokument na osnovu kojeg po-slodavac moè da zaklju~i ugovor o radu ili poseban ugovor sa stran-cem; radnu dozvolu za stranca izdaje Zavod za zapo{ljavanje Crne Go-re. Vlada Republike Crne Gore, u skladu s migracionom politikom, sta-njem i kretanjem na trì{tu rada, godi{nje utvr|uje broj radnih dozvolaza strance.

volji” odgovornih u preduze}ima, mogu zavr{iti i pripravni~ki sta`. Pripravni~ki statuspodrazumeva uspostavljanje radnog odnosa, {to povla~i gore opisane probleme.

Nacrtom zakona o azilu predvi|eno je da se mere ograni~enja rada stranaca ne}eprimenjivati na izbeglo lice koje ispunjava jedan od slede}ih uslova: da boravi najmanjepet godina na teritoriji Crne Gore, da je u braku sa dràvljaninom Crne Gore, da najma-nje jedno njihovo dete ima dràvljanstvo Crne Gore. Tako|e je predvi|eno da se izbegli-ce u pogledu prava iz radnog odnosa, zdravstvene za{tite i penzijsko invalidskog osigu-ranja izjedna~avaju sa dràvljanima Crne Gore.

9. Zdravstvena i socijalna za{tita

Zdravstvenu za{titu izbeglim i interno raseljenim licima od 1990. godine pruàle sujavne zdravstvene ustanove pod gotovo istim uslovima kao i crnogorskim gra|anima kojisu osiguranici Fonda za zdravstvo. Zdravstvena za{tita takvim licima pruàla se na osno-vu legitimacija koje izdaje MUP za izbegla lica, odnosno Komesarijat za raseljena lica.

Od oktobra 2005. godine svim izbeglicama kojima je potvr|en status, Fond zazdravstvo izdaje posebne zdravstvene legitimacije kojima im je omogu}ena zdravstvenaza{tita.

Sli~no kao i u Srbiji, pojava novih legitimacija za izbeglice izazvala je zabunu upogledu vaènja starih legitimacija bez obzira {to je MUP Crne Gore potvrdio validnoststarih legitimacija dok se administrativni postupak oko registracije ne zavr{i. Izbeglice sapotvr|enim statusom dobijaju posebne zdravstvene legitimacije, ali da bi ih dobili mora-ju imati JMBG, {to pojedine izbeglice iz Hrvatske ne mogu.

Interno raseljena lica koja borave u Crnoj Gori suo~ena su s te{ko}ama u pristupuzdravstvenim ustanovama u Srbiji kod ve}ih intervencija koje nisu dostupne u Crnoj Go-ri. Naime, Fond zdravstvenog osiguranja Srbije ne priznaje tro{kove medicinskih uslugapruènih interno raseljenim licima koja dolaze iz Crne Gore. Fond zdravstvene za{titeCrne Gore ne refundira tro{kove le~enja u Srbiji, uz obrazloènje da se radi o dràvlja-nima Republike Srbije.

Zakonom o socijalnoj za{titi Republike Crne Gore, socijalna pomo} predvi|ena je sa-mo za dràvljane Crne Gore ako ispunjavaju zakonom predvi|ene uslove. Izbeglice i inter-no raseljena lica mogu ostvariti socijalnu pomo} jedino ako postanu dràvljani Crne Gore.Stav Vlade Republike Crne Gore je da raseljeni s Kosova i Metohije nisu dràvljani CrneGore i da ona zato nema obavezu da im obezbedi dugoro~nu socijalnu pomo} kao za svojedràvljane. Ovakvo zakonsko re{enje suprotno je smislu ~lana 7 Ustavne povelje SCG.

Interno raseljena lica u Crnoj Gori mogu ostvariti pravo na de~ji dodatak jedino uop{tini Zubin Potok na Kosovu i Metohiji.

Ostvarivanje ovog prava zahteva ogromne tro{kove raseljenih lica, putovanje, pri-bavljanje potrebne dokumentacije uz birokratsko-administrativne prepreke u mati~nimslu`bama i administrativnim centrima.

Prema informacijama Saveza izbeglih i raseljenih, oko 400 porodica ostvarilo jepravo na de~iji dodatak.

133

Poslednjih godina znatno je smanjena me|unarodna humanitarna pomo}. Malo-brojne me|unarodne humanitarne organizacije koje su nastavile da rade u Crnoj Gori, de-finisale su kriterijume za dodelu pomo}i manje prema potrebama, a vi{e prema raspolo-ìvim budètima.

10. Obrazovanje

Izbeglice i interno raseljena lica su konstantno uklju~eni u redovni formalni obra-zovni sistem, ~ime im je u potpunosti obezbe|eno obrazovanje. Sve do {kolske 2004/05godine izbeglice su imale i pravo na besplatno {kolovanje na fakultetima, odnosno {ko-lovanje pod istim uslovima kao i domicilno stanovni{tvo, sem prava na stipendije. Od2004.godine uslovi studiranja za izbeglice su isti kao i za strance, dok se raseljenalica prilikom upisa i {kolovanja na visoko{kolskim ustanovama tretiraju isto kaodràvljani Crne Gore.

Me|u interno raseljenim licima s Kosova ima oko 5.500 Roma. Postoji niz proble-ma povezanih sa uklju~ivanjem Roma u proces obrazovanja: velika nepismenost (76 od-sto), slaba ekonomska mo} porodica koje su uglavnom na ivici egzistencije, tradiciona-lan na~in ìvota, pri ~emu deca i odrasli nemaju elementarnih uslova za odràvanje higi-jene i normalan psihofizi~ki razvoj. Tu je i jezi~ka barijera, jer romska deca ne govoresrpski jezik.

Interno raseljeni Romi predstavljaju najsiroma{niji i najugroèniji deo raselje-nog stanovni{tva. Zbog toga je Ministarstvo prosvete i nauke realizovalo niz poseb-nih programa koji su obuhvatili decu pred{kolskog i osnovnog obrazovanja, a u sarad-nji sa UNICEF-om, Fondom za otvoreno dru{tvo, Pedago{kim centrom, nevladinimorganizacijama koje se bave problemima raseljenih lica, Crvenim krstom i drugimme|unarodnim organizacijama. Tako|e je u osnovnim {kolama organizovana vanna-stavna aktivnost za romsku decu u cilju prevazilaènja jezi~ke barijere i kvalitetnijesocijalizacije.

Va`niji projekti su: De~iji vrti} kao porodi~ni centar, Projekat otvorene {kole, [ko-la je jedini put iz bede, Romska obrazovna incijativa. Ovim projektima su obuhva}eniRomi u op{tinama Podgorica, Nik{i} i Berane, {to ~ini 2/3 romske dece u osnovnomobrazovanju u Crnoj Gori.

Ukupan broj interno raseljenih lica sa Kosova upisanih u osnovne {kole u 2003/04.{kolskoj godini bio je 1.692, dok je u srednjim {kolama bilo 493 polaznika. U poslednjedve godine Ministarstvo prosvete i nauke dodelilo je besplatne ud`benike i pribor svimromskim u~enicima koji su se upisali u prvi razred osnovne {kole. Na fakultetu u Nik{i-}u, radi obezbe|enja romskog nastavnog kadra, upisano je {est romskih studenata na od-seku za vaspita~e. U poslednje tri godine broj romske dece u osnovnom obrazovanju go-di{nje se pove}avao za oko 20 odsto.

U osnovnom obrazovanju {kolske 2004/05. godine upisano je 1.169 romskih u~e-nika, {to ~ini 1,6 odsto ukupnog broja u~enika u osnovnom obrazovanju Crne Gore.

134

Kretanje broja romskih u~enika u osnovnom obrazovanju:[k. god. 2001/02 2002/03 2003/04 2004/05

.................................................................................................................Br. u~. Roma 536 826 1.006 1.169

U cilju implementacije nacionalnog Akcionog plana Dekade Roma, Ministarstvoprosvete preduzima potrebne mere kako bi stvorilo neophodne uslove za upis romskihu~enika

11. Pravo svojine

Na osnovu Zakona o svojinskopravnim odnosima Slu`beni list SFRJ, br.6/80 i36/90 i Slu`beni list SRJ, br. 29/96 propisano je da: “Strano fizi~ko lice moè, pod uslo-vom uzajamnosti, sticati pravo svojine na stanu u stambenoj zgradi kao i dràvljanin Sr-bije i Crne Gore”.

Kako se izbeglice tretiraju kao strani dràvljani, a pitanje uzajamnosti nije reguli-sano sa dràvama biv{e SFRJ, izbeglice na legalan na~in ne mogu sticati pravo svojine.U praksi, s novim Zakonom o lokalnoj samoupravi, pojedine op{tine odobravaju da iz-beglice legalizuju imovinu kupljenu u Crnoj Gori. Interno raseljena lica mogu sticatiimovinu u Crnoj Gori bez zakonskih ograni~enja.

12. Pravo na udruìvanje

Zakonom o nevladinim organizacijama u Crnoj Gori regulisano je pitanje udru-ìvanja. Ovaj zakon pruà {iroke zakonske i prakti~ne mogu}nosti uzdruìvanja izbe-glih i interno raseljenih lica. U Crnoj Gori trenutno je aktivno petnaestak nevladinih or-ganizacija koje se bave pitanjima izbeglica i interno raseljenih lica, osnovanih mahomod izbeglica i interno raseljenih lica koji ìve u Crnoj Gori, a deluje i krovna organiza-cija Savez izbeglih i interno raseljenih.

Savez je formiran na incijativu sedam udruènja, a kasnije mu se pridruìlo jo{njih devet, tako da sada okuplja ukupno 16 udrènja izbeglih i interno raseljenih lica.

Osnovne aktivnosti udruènja su povratak na Kosovo i Metohiju, pruànjepravno-administrativnih usluga, informativna aktivnost i pruànje humanitarne i dru-ge pomo}i.

13. Pravo na intelektualnu svojinu

U pogledu za{tite intelektualne svojine izbeglice i raseljena lica uìvaju za{titu ko-ja se daje i dràvljanima Crne Gore, a od 1. januara 2006. godine stupio je na snagu Za-kon o za{titi intelektualne svojine, uskla|en s me|unarodnim standardima.

135

14. Specifi~nosti statusa izbeglica i raseljnih licau Crnoj Gori

Incijativa “Mapa puta” i Deklaracija o regionalnom re{avanju pitanja izbeglica iraseljenih lica, u prvoj godini primene, nisu dale o~ekivane konkretne rezultate.

Iako je Konvencijom o statusu izbeglica preporu~eno da je poèljan standard iz-jedna~avanje sa domicilnim stanovni{tvom u pogledu prava rada, odnosno da se mereograni~enja nametnute strancima ne primenjuju na izbeglice koje tri godine borave u do-ti~noj zemlji, imaju bra~nog druga ili dete doma}eg dràvljanina, to se u Crnoj Gori nesprovodi.

I kod sticanja dràvljanstva postoje restriktivni uslovi koji nisu u skladu s me|u-narodnim standardima i Evropskom konvencijom o dràvljanstvu. Vaè}i zakon o drà-vljanstvu oteàva uslove sticanja dràvljanstva zbog toga {to kao preduslov za sticanjedràvljanstva naturalizacijom predvi|a period od 10 godina neprekidnog boravka u Cr-noj Gori, a izbeglice nemaju prebivali{te ve} samo boravi{te.

Konvencijom o statusu izbeglica iz 1951. godine predvi|eno je da posle tri godi-ne boravka u odre|enoj zemlji, sve izbeglice na teritoriji dràva potpisnica Konvencijeuìvaju osloba|anje od zakonodavnog reciprociteta (^lan 7 stav 2).

Me|u najva`nijim pitanjima su sticanje prava svojine na nepokretnostima, regi-stracija i otvaranje firmi i preduze}a, pa bez obzira na materijalne mogu}nosti i donaci-je, u Crnoj Gori, zbog ograni~avaju}ih faktora, nema osnovnih pretpostavki da se izbe-glice na kvalitetan na~in integri{u u sredinu izbegli{tva.

Jo{ 28. februra 2005. godine zavr{ena je javna rasprava o nacrtima Zakona o dr-àvljanstvu, Zakona o azilu i Zakona o li~noj karti, koji jo{ nisu u{li u skup{tinsku pro-ceduru, a kojima }e se znatan broj ovih pitanja bolje i kvalitetnije regulisati. Realno jeo~ekivati da }e ovi zakoni biti usvojeni tek u drugoj polovini 2006. godine.

Nu`no je uskladiti i Zakon o zapo{ljavanju s me|unarodnim konvencijama i stan-dardima i doneti odgovaraju}e podzakonske akte iz ove oblasti.

Interno raseljeni s Kosova i Metohije pre{li bi iz statusa raseljenih u status izbe-glih, pod uslovom da Crna Gora postane samostalna dràva. Ve} u ovom trenutku, statusraseljenih i izbeglih u potpunosti je izjedna~en u ostvarivanju ve}ine ekonomskih i soci-jalnih prava; npr., u oblasti zdravstva, obrazovanja, udruìvanja, za{tite intelektualnesvojine, izbeglice i raseljena lica uìvaju za{titu kao i dràvljani Crne Gore. Time CrnaGora ispunjava svoje obaveze iz Konvencije o statusu izbeglica, ali po{tuje i odredbeUstavne povelje priznaju}i raseljenim dràvljanima Republike Srbije prava koja u CrnojGori pripadaju crnogorskim dràvljanima (~lan 7 Ustavne povelje SCG). Tretman jednaktretmanu doma}ih dràvljana garantuje se i u pogledu pristupa pred sudovima.

Mere ograni~enja izbeglicama i raseljenim licima, a radi za{tite doma}eg trì{tarada, primenjuju se u oblasti zapo{ljavanja na ova lica isto kao i na strance. Tu je najve-}i problem za poloàj i izbeglih i interno raseljenih lica, o ~emu je ve} bilo re~i. I u obla-sti socijalne za{tite, crnogorske vlasti ne prave razliku izme|u izbeglih lica, koja nisu dr-àvljani SCG i interno raseljenih lica, koja su dràvljani SCG i Republike Srbije.

136


� Svi u~esnici u trajnom re{avanju pitanja izbegli{tva i raseljeni{tva (zakonodav-ci, vlade, sudski, upravni i drugi dràvni organi, Evropski sud za ljudska prava,me|unarodne i nacionalne organizacije) moraju imati regionalni pristup re{ava-nju ovog problema.

� Neophodno je da svi dràvni organi pred kojima izbeglice i interno raseljena li-ca ostvaruju svoja pojedina~na prava po{tuju usvojene zakone, pojednostave iubrzaju proceduru odlu~ivanja, pruàju}i pri tom pomo}, kako bi se izbegle op-strukcije i olak{alo ostvarivanje prava ovih lica.

� Neophodno je izvr{iti usagla{avanje i me|usobno informisanje svih organizaci-ja koje se bave za{titom izbeglica i raseljenih lica u regionu, i obezbediti tran-sparentnost njihovog rada i rezultata.

� Uklju~ivanje izbeglica, interno raseljenih lica i njihovih organizacija u procesdono{enja i realizacije programa za trajno re{avanje problema njihovog statusa,pospe{ilo bi procese re{avanja problema izbeglica i raseljenih lica i doprinelodemokratizaciji i afirmaciji celog postupka.

15.1. Povratak izbeglica

� Uspostaviti direktne mehanizme izme|u Crne Gore, BiH, Hrvatske i me|una-rodnih organizacija u cilju realizacije i konkretizacije ve} postoje}ih sporazumana nivou dràvne zajednice i potpisati nove bilateralne sporazume o izbeglica-ma izme|u Dràvne zajednice Srbija i Crna Gora i ovih dràva (do sada CrnaGora nije potpisala ni jedan sporazum o izbeglicama sa ovim dràvama),

� Uspostaviti Protokol o organizovanom i odrìvom povratku i utvrditi procedurepovratka,

� Organizovati informativne kampanje sa upoznavanjem prava u zemljama pore-kla i uslovima odrìvog povratka, uz u~e{}e predstavnika organa lokalne vlastiiz mesta povratka.

15.2. Integracija izbeglica u Crnoj Gori

Vlasti u Crnoj Gori treba da:

� Donesu Zakon o dràvljanstvu RCG, Zakon o azilu i Zakon o li~noj karti i omo-gu}e efikasniju proceduru dodeljivanja dràvljanstva,

� Izvr{e izmene i dopune Zakona o zapo{ljavanju, Zakona o radu i Uredbe o rad-nom angaòvanju nerezidentnih fizi~kih lica u cilju punog po{tovanja Konven-cije o statusu izbeglica iz 1951. godine, Principa o internom raseljenju UN iUstavne povelje SCG

� Donesu podzakonske akte iz oblasti zdravstvene za{tite,

� Postignu dogovor o dvojnom dràvljanstvu s Hrvatskom, a postoje}i dràvniugovor sa BiH po{tuju ili potpi{u novi,

137

� Okon~aju postupak registracije izbeglica uz pridràvanje definisanih kriterijuma,

� Intenziviraju aktivnosti na realizaciji programa definisanih Nacionalnom strate-gijom.

15.3. Interno raseljena lica

� Incirati pitanja uspostavljanja bezbednosti, slobode kretanja, prava iz radnog od-nosa, socijalne i zdravstvene za{tite, obrazovanja, pristupa i u~e{}a u javnom ì-votu, te u~e{}a u institucijama samouprave na Kosovu kao bitne preduslove zapovratak na Kosovo, a kroz intenzivniju saradnju dràvnih organa Crne Gore,UNMIK i lokalne vlasti,

� Pospe{iti rekonstrukciju o{te}ene imovine kroz bolju saradnju i koordinaciju same|unarodnim organizacijama koje deluju u Crnoj Gori i na Kosovu, te uspo-staviti razli~ite oblike saradnje izme|u dràvnih organa Crne Gore, privremenihinstitucija na Kosovu i me|unarodnih organizacija,

� Razviti programe stimulativne repatrijacije,

� Sprovesti zakonodavne i administratvne reforme koje se ti~u raseljenih lica,

� Uz u~e{}e predstavnika UNMIK, UNHCR i lokalnih organa vlasti organizovatiinformativne kampanje, kako bi raseljena lica bila upoznata s pravima na Koso-vu i pravima u raseljeni{tvu,

� Inicirati re{avanje me|usobnog priznavanja dokumenata izme|u Crne Gore iUNMIK,

� Uspostaviti efikasne zakonske i administrativne procedure sa Srbijom, UNMIK-om i me|unarodnim humanitarnim organizacijama o re{avanju statusnih pitanjaraseljenih i pribavljanju dokumenata,

� U skladu s me|unarodnim konvencijama i standardima i Principima o internojraseljenosti, regulisati status raseljenih lica kroz izmene Zakona o zapo{ljavanju,Zakona o radu i Uredbe o radnom angaòvanju nerezidentnih fizi~kih lica,

� Intenzivirati realizaciju programskih zadataka utvr|enih Nacionalnom strategi-jom (sme{taj, {kolovanje, pravo na rad, zdravstvena i socijalna za{tita i dr.), aposebno programe i projekte namenjene manjinskim i ugroènim grupama,

� Napraviti dogovore sa odgovornima u penzijskim slu`bama Crne Gore, Srbije iUNMIK i izna}i odgovaraju}a re{enja za ostvarivanje i prijem penzija premamestu boravi{ta,

� Otvoriti administrativne centre – kancelarije za raseljena lica u Crnoj Gori, uz~iju bi se pomo} re{avali administrativni, tehni~ki i pravni problemi i statusnapitanja raseljenih lica i organizovale druge aktivnosti usmerene ka trajnom re{a-vanju tih problema. Kancelarije bi trebalo otvoriti, uz pomo} lokalne samoupra-ve i Koordinacionog centra, u Baru, Beranama i Podgorici.

138

IIVV PPOOVVRRAATTNNIICCII NNAA OOSSNNOOVVUU UUGGOOVVOORRAA

OO RREEAADDMMIISSIIJJII II AAZZIILLAANNTTII

Azil je za{tita koju dràva daje strancima priznaju}i im status izbeglice. PremaUstavnoj povelji Srbije i Crne Gore285, Skup{tina Dràvne zajednice du`na je da do-nese propise u vezi sa upravljanjem migratornom politikom, davanjem izbegli~kogstatusa azilantima, viznim sistemom i integrisanim upravljanjem dràvnih granica uskladu sa standardima Evropske unije. Pravo na azil je zagarantovano Poveljom oljudskim i manjinskim pravima i gra|anskim slobodama286 koja je sastavni deoUstavne povelje:

Garancije Ustavne povelje su {ire od onih u Konvenciji UN o statusu izbeglica iz1951. godine, u smislu da predvi|aju pruànje za{tite osobama koje su progonjene naosnovu pola, boje koè i jezika, {to u Konvenciji ne predstavlja osnov za dobijanje izbe-gli~kog statusa. Ipak, i Ustavna povelja i Ustav Srbije predvi|aju regulisanje sistema azi-la odvojenim zakonima. Parlament SCG je u martu 2005. godine usvojio Zakon o azi-lu287. Zakon ne precizira procedure za prijem i za{titu azilanata, ve} samo garantuje pra-vo na traènje azila. Crna Gora je u decembru 2004. godine prihvatila nacrte Zakona onadzoru dràvne granice (usvojen 23. novembra 2005.), Zakona o azilu i Zakona o stran-cima.288 O~ekuje se da }e 2006. godine svaka republika usvojiti sopstvene sveobuhvat-ne zakone o azilu u skladu s me|unarodnim standardima.289

Srbija i Crna Gora je trenutno jedina zemlja u regionu koja nema izgra|en sistemazilantske za{tite, zbog ~ega se UNHCR bavi slu~ajevima u vezi s priznavanjem izbe-

139

’’Svaki stranac koji osnovano strahuje od progona zbog svoje rase, bo-je, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti, pripadnosti ne-koj grupi, ili politi~kih uverenja ima pravo na uto~i{te u Srbiji i CrnojGori’’ (~lan 38).

285 Slu`beni list SRJ, br 1/03.286 Slu`beni list SRJ, br 6/03.287 Slu`beni list SRJ br. 12/05.288 European Council on Refugees and Exiles - Country Report 2004 – Serbia & Montenegro at para.18289 European Council on Refugees and Exiles - Country Report 2004 – Serbia & Montenegro at para.22

gli~kog statusa dràvljana van prostora biv{e Jugoslavije.290 U ovom trenuku, Srbiji i Cr-noj Gori nedostaje odgovaraju}a infrastruktura, naro~ito prijemni centri za azilante, kaoi obu~eno osoblje. “Sada{nja praksa uklju~uje ~este slu~ajeve deportacije azilanata (re-foulement) bez prava na àlbu sa odloènim/suspenzivnim dejstvom i neadekvatne uslo-ve prihvata lica koja su u postupku traènja azila, uklju~uju}i pritvor azilanata u sudskompostupku i tokom ispitivanja njihovih zahteva za azil.”291 Iskustvo UNHCR je pokazaloda je SCG zemlja u koju ne pristiè veliki broj azilanata.292 Me|utim, Srbija i Crna Go-ra je bila prva u svetu kao zemlja porekla traìlaca azila, sa 21.927 zahteva koje su ulo-ìli njeni gra|ani u 2005. godini.293

Prema Strategiji za pridruìvanje EU294, “cilj na{e dràve je da potpi{e i ratifiku-je sporazume o readmisiji sa svim dràvama ~lanicama EU, svim kandidatima i potenci-jalnim kandidatima za ~lanstvo”. Imaju}i u vidu pregovore SCG o asocijaciji i stabiliza-ciji sa EU, koji se vode na nivou dràvne zajednice, SCG se suo~ava, s jedne strane, saizazovom zaklju~ivanja ugovora o readmisiji kao preduslovu za ulazak u punopravno~lanstvo EU, a s druge strane treba da obezbedi punu afirmaciju ljudskih prava povratni-ka prilikom njihove reintegracije u SCG.

1. Evropski institucionalno-pravni okvir regulisanjapolitike azila

Evropska unija i u oblasti migracija prati politiku reformi koju zemlje kandidatisprovode. Jedna od tri radne grupe za pregovore sa EU, formirane na nivou Dràvne za-jednice, pregovara}e o pitanjima viza, azila, kontrole granica, migracija. Nakon dobija-nja Studije o izvodljivosti za priklju~enje EU u aprilu 2004, Srbija i Crna Gora bi treba-lo da zaklju~i Sporazum o asocijaciji i stabilizaciji koji }e sadràti i odredbe vezane zaove teme. To je karakteristika sporazuma koje su potpisale Hrvatska i Makedonija. Da-kle, u aktima koji su, pre svega, ekonomsko-trgovinskog karaktera na}i }e se i ~lanoviposve}eni migracionoj politici SCG. Ovo je sna`na poruka EU, koja }e i u ovoj oblastiod Srbije i Crne Gore da o~ekuje punu saradnju i istinske reforme.

EU je iskazala svoje mi{ljenje i kroz Studiju o izvodljivosti, u odeljku 3.6.2,posve}enom problemu azila, viza i migracija. ,,Ustavni spor o podeli nadle`nosti uti~ena blagovremeno usvajanje zakonodavstava u ovoj oblasti. Usled toga, SCG zaostajeza zemljama u regionu. Okvirni zakon na nivou Dràvne zajednice usvojen je u Parla-mentu. Dva republi~ka zakona, koja obuhvataju procedure, u poodmakloj su fazi, uz

140

290 Susedne zemlje ve} imaju svoje dobro definisane sisteme azila: Zakon o azilu Republike Hrvatske donet je18. juna 2003. godine; Bosna i Hercegovina je usvojila Zakon o kretanju i boravku stranaca i azilu 18. jula2003. godine; Zakon o azilu i privremenoj za{titi Republike Makedonije usvojen je 16. jula; Zakon o aziluAlbanije je donet 14. decembra 1998. godine, a bugarski Zakon o azilu usvojen je 16. maja 2002. godine.

291 Group 484, 2004 Report on Human Rights of Refugees, IDPs, Returnees and Asylum-Seekers in Serbia andMontengro, 2005

292 Asylum seekers and UNHCR Mandate refugees with BO Belgrade293 UNHCR, Asylum Levels and Trends in Industrialized Countries 2005, March 2006.294 Strategija za pridruìvanje EU, Vlada Republike Srbije, 2005.

zna~ajnu pomo} UNHCR.295 Posebna pa`nja posve}ena je i pitanju readmisije, i kon-statovan je pozitivan razvoj doga|aja. Potpisano je i primenjuje se 13 sporazuma sa 15zemalja. Ipak, proces daljeg zaklju~ivanja sporazuma o readmisiji usporen je u odno-su na period pre marta 2003. godine. Od tada pa do dana{njeg dana nije potpisan nije-dan sporazum. Usporena aktivnost dràve na ovom polju je mogu}i razlog zao{trava-nja viznog reìma Francuske prema SCG. Pozitivna ocena, data u Studiji, moè biti za-menjena negativnim stavom EU ako se proces zaklju~enja sporazuma o readmisiji nenastavi na dinami~niji na~in.

U 2006. godini, godini napornih pregovora sa EU, Srbiju i Crnu Goru verovatnoo~ekuje i usvajanje republi~kih zakona o azilu. Pred stru~nom javno{}u stoji zadatak po-maganja da re{enja u budu}em propisu budu u skladu sa standardima UN i EU.296

Ilegalna imigracija i dalje predstavlja problem. U 2004. godini bilo je 1.053 ilegalnihulazaka u Srbiju, u pore|enju sa 2003. godinom, kada ih je bilo 862. Najnoviji podaci za2005. godinu navode 486 nelegalnih ulazaka. U Crnoj Gori je broj nelegalnih ulazaka za pr-vih pet meseci 2005. godine bio 238, u pore|enju sa 94 u 2004. godini.297

2. Ljudska prava dràvljana SCG koji su podvrgnutiprocesu readmisije

U toku je povratak velikog broja dràvljana Srbije i Crne Gore kojima je odbijenzahtev za azil u zemljama Zapadne Evrope ili im je ukinuta privremena za{tita dodelje-na u cilju njihovog humanitarnog zbrinjavanja tokom trajanja sukoba na prostoru biv{eJugoslavije. Povratak tih ljudi odvija se, izme|u ostalog, na osnovu obaveza koje je Sr-bija i Crna Gora preuzela potpisuju}i ugovore o readmisiji. Prema procenama SavetaEvrope iz zemalja EU bi}e vra}eno izme|u 50.000 i 100.000 ljudi, me|u kojima je naj-ve}i broj Roma i to najvi{e iz Nema~ke (50.000).298 Neke procene govore o vi{e od150.000 ljudi. Ni u dràvama s kojima su zaklju~eni ugovori o readmisiji, a ni u Srbiji iCrnoj Gori ne postoji sistem kontrole odlaska i prihvata tih ljudi. IOM, koji sprovodi pro-gram jednokratne nov~ane pomo}i povratnicima iz Nema~ke, ima statisti~ku obradu ko-risnika na osnovu koje je mogu}e ste}i sliku o broju i strukturi tih ljudi.299 Prema naci-onalnoj pripadnosti od ukupnog broja dobrovoljnih povratnika 63,37 odsto su se izjasni-li kao Romi; 19,02 odsto kao Muslimani-Bo{njaci i 10,93 odsto kao Srbi.

141

295 Commission of the European Communities, Communication from the Commission on the preparedness ofSerbia and Montenegro to negotiate a Stabilisation and Association Agreement with the European Union,Chapter 3.6.2. April 2005.

296 V. Petronijevi}, Grupa 484, Problem azilantske zastite- uporedna iskustva - draft, 2005.297 European Commission, Progress Report Serbia nad Montenegro, November 2005.298 CoE, DoC. 9990, Report of the Committee on Migration, Refugees and Population (Rapporteur: Mr Einar-

sson), October 2003.299 IOM, GARP, Assistance Programme of the Government of the Federal Republic of Germany in Repatria-

tion; REAG, Programme of Reintegration and Emigration for Asylum Seekers in Germany – Programme ofFinancial Aid to Refugees, January 2005.

Uslovi pod kojima se ti ljudi vra}aju i pod kojima poku{avaju da zapo~nu novi ì-vot u nekada{njoj domovini su vi{e nego te{ki. Mnogi se vra}aju bez ikakve imovine, bez

142

Naj~e{}a mesta povratka su:1. Beograd 17,00%2. Novi Pazar 5,54%3. Tutin 5,30%4. Surdulica 4,99%5. Nis 4,88%6. Zrenjanin 4,35%7. Leskovac 4,35%8. Vranje 4,35%9. Sjenica 2,79%

� Prema {kolskoj spremi postoji podela: na povratnike s nezavr-{enom osnovnom {kolom – 39,90%, sa zavr{enom osnovnom{kolom – 31,48; sa zavr{enom srednjom {kolom – 27,72% i sazavr{enim fakultetom – 0,90%.

� 53,28% od ukupnog broja povratnika je izjavilo da nema nika-kvo radno iskustvo.

Na osnovu IOM-ove ankete sprovedene na ukupnom broju po-vratnika iz SR Nema~ke, njihove potrebe su slede}e:

� 100% ispitanih je nezaposleno, a od tog broja 66,08% zainte-resovano je za posao, 4,48% bi prihvatilo prekvalifikaciju;

� 100% povratnika prihvata nova~anu pomo};

� 17,75% izjavilo je da im je potrebna medicinska pomo};

� 80% izjavilo je da im treba pomo} prilikom va|enja li~nih do-kumenata ili u drugim administrativnim pitanjima;

� 35% je zatraìlo pomo} prilikom upisa dece u {kolu, kao i zadodatne ~asove srpskog jezika;

� 7,41% je zatraìlo stipendiju za dalje {kolovanje dece;

� 4,34% je zainteresovano za mikro kredit za privatni biznis;

� 75% je zainteresovano za pomo} prilikom obezbe|enja sme{ta-ja (pomo} u izgradnji ili adaptaciji postoje~ih objekata u njiho-vom vlasni{tvu, ili u iznajmljivanju stana po povratku u SCG).

IOM, GARP, Program pomo}i vlade Savezne Republike Nema~-

ke pri repatrijaciji; REAG, Program reintegracije i emigracije za azi-

lante u Nema~koj – Program pruànja finansijske pomo}i izbeglim li-

cima, Januar 2005.

obezbe|enog sme{taja i bez dokumenata. De{ava se da u procesu readmisije porodice bu-du razdvojene. Povratak nekad zna~i da }e deci biti prekinuto {kolovanje, a bolesnicimale~enje. U posebno te{koj situaciji nalaze se deca povratnika; mnoga od njih ne govoreni romski ni srpski jezik, ne mogu da nostrifikuju diplome i ne mogu da se upi{u u {ko-le. Zbog te{kih uslova ìvota u kojima su se na{li nakon povratka, mnogi ljudi poku{a-vaju da ilegalnim kanalima ponovo do|u do zemalja Zapadne Evrope.300

U domenu ostvarivanja osnovnih gra|anskih, socijalnih, ekonomskih i kulturnihprava na ovu grupu lica se ne odnosi nijedan od organizovanih institucionalnih oblikapruànja pomo}i i ekonomskog osnaìvanja. Iako bi Strategija za smanjenje siroma{tvai Strategija za osnaìvanje i integraciju Roma trebalo da se primenjuju i na ovu dru{tve-nu grupu, ne postoji osnovni normativno-pravni okvir niti program saradnje dràvnih iinstitucija lokalne samouprave koji bi to omogu}io.

Pravni vakuum u kome se nalaze je uzrok i njihove potpune „sistemske nevidlji-vosti“ – nisu registrovani, ne nalaze se u kolektivnim centrima, nemaju li~na dokumen-ta, a sa aspekta dràve oni ~ak ne postoje ni kao evidentiran broj. Pored toga, ova lica ~e-sto nemaju ni alternativnu mreù ro|aka ili prijatelja koji bi im pomogli u makar delimi~-nom adaptiranju na novu sredinu.

Dru{tvena grupa povratnika nije homogena u smislu strukture i rasprostranjenostisiroma{tva i identi~ne potrebe za dru{tvenom intervencijom. Dubina i o{trina socijalnepotrebe najvi{e zavise od vrste i stepena obrazovanja, starosti, zdravstvenog stanja ieventualnog postojanja hroni~nih bolesti, pola, broja dece, vremena provedenog u ino-stranstvu u traènju ili kori{}enju socijalne pomo}i, povratka u gradske ili seoske sredi-ne i, naravno etni~ke razlike Roma naspram neroma. Potrebno je dalje istraìvanje o ni-voima ugroènosti medju samim povratnicima kako bi se osmislio i sproveo program po-mo}i za najugroènije. înjenica je da zbog dugog izbivanja iz zemlje i primetnog pro-blema s jezikom i pokidanom ili nikad uspostavljenom dru{tvenom mreòm (prijatelja,rodbine i suseda), povratnicima nije nimalo lako da uspostave mreù neformalnih kona-takata koja bi im obezbedila elementarne uslove za dru{tvenu integraciju.

U decembru 2005. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava otvorilo je na aero-dromu Beograd kancelariju za prijem povratnika. îne je pravnik koji se nalazi u samojkancelariji na aerodromu i socijalni radnik koji je u Ministarstvu. Nadle`nost te kancela-rije je, za sada, davanje besplatne informativne i pravne pomo}i. Ministarstvo za ljudskai manjinska prava i centar MARRI (The Migration, Asylum, Refugees Regional Initiati-ve) pripremaju strategiju za reintegraciju povratnika. Zasad je napravljana radna verzijaNacrta strategije za reintegraciju povratnika. Predstavnik Grupe 484 bio je koordinatorizrade Nacrta strategtije.

143

300 Vi{e o problemima povratnika pre i tokom povratka i nakon {to se vrate u zemlju: Grupa 484, Povratak izZapadne Evrope, avgust 2005.

2.1. Povratak manjina s Kosova i Metohije u Srbiju iCrnu Goru kao u “bezbedni deo zemlje”(Internal Flight – Alternativa interne za{tite) 301

Pripadnici manjinskih etni~kih zajednica s Kosova i Metohije, u najve}em bro-ju Roma koji se na osnovu ugovora o readmisiji vra}aju u Srbiju i Crnu Goru, predsta-vljaju jednu od najugroènijih grupa u {irokom spektru ranjivih grupa, koje zahtevajuposebnu brigu dràve. Mnogi od njih nikad nisu ostvarili nikakve kulturne, socijalneili ekonomske veze sa Srbijom ili Crnom Gorom ili su ostvarene veze davno pokidane.Vra}anjem u socijalni i kulturni kontekst kome ne pripadaju i koji doìvljavaju kaostran, ova lica prepu{taju se sama sebi i potpunoj socijalnoj i kulturnoj izolaciji i eko-nomskoj bedi. Jezi~ka barijera i neposedovanje li~nih dokumenata ometaju njihov pri-stup obrazovanju, zvani~nom trì{tu rada i zdravstvenoj i socijalnoj za{titi. Oni ne mo-gu da se oslone na mreù porodi~nih i ostalih dru{tvenih veza, koja bi im pomogla umakar delimi~nom prilago|avanju. Za razliku od izbeglica i ve}ine interno raseljenihlica, lokalno stanovni{tvo ih ni u kom slu~aju ne prihvata. Bez institucionalne pomo}i,{anse tih lica da se prilagode novoj sredini, ekonomski adaptiraju i socijalno i kultur-no integri{u veoma su male.

Iako su bili prinu|eni da najmanje dva puta prisilno napuste svoje domove, jed-nom kad su napustili Kosovo i Metohiju, a drugi put kad su napustili svoje domove uevropskim dràvama koje su im privremeno obezbedile humanitarnu ili druge oblike vre-menski ograni~ene za{tite, lica s Kosova i Metohije u Srbiji ne uìvaju status interno ra-seljenih lica i ograni~ene olak{ice koje ovaj status daje. Stav vlasti je da ne garantuju sta-tus raseljenog lica osobama kojima je odbijen zahtev za azil ili ukinuta privremena za{ti-ta u dràvama s kojima je zaklju~en ugovor o readmisiji. Kosovski povratnici su u pot-punom pravnom vakuumu.

U avgustu 2004. UNHCR je preporu~io zemljama Zapadne Evrope da nastaveda pruàju za{titu azilantima, pripadnicima manjina sa KiM i ljudima iz me{ovitihbrakova i da ih, pre svega iz bezbednosnih razloga, ne vra}aju na KiM, ali ni u dru-ge delove Srbije i Crne Gore gde bi se na{li u stanju internog raseljenja, odnosno usituaciji da ne mogu da ostvare osnovna ljudska prava.302 UNHCR navodi da takveosobe, ako se vrate, mogu biti suo~ene sa ogromnim problemima, jer se nisu stekliuslovi za pravnu reintegraciju i ekonomski opstanak. Prisilni povratak i sekundarnoraseljenje prouzrokuju nepotrebne patnje i ponovne te{ko}e za porodice, nedostatakstatusa, probleme u pristupu pravima, pravne probleme (dokumenta), a mo`da i sta-nje bezdràvljanstva.

144

301 Pretpostavka da traìlac azila moè da dobije za{titu u drugom delu svoje zemlje (Internal Flight) i da mustoga nije potrebna me|unarodna za{tita.

302 UNHCR, The possibility of applying the internal flight or relocation alternative within Serbia and Monte-negro to certain persons originating from Kosovo and belonging to ethnic minorities there, August 2004.

2.2. Povratak dece bez pratnje, `rtava trgovine ljudima i drugih lica u stanju posebne ugroènosti

Odsustvo koordinacije i razmene informacija izme|u zemalja koje vra}aju ova li-ca i Srbije i Crne Gore kao zemlje prihvata glavna je smetnja registraciji ovih lica i utvr-|ivanju stanja potrebe u kojoj se neka od njih nalaze, kako bi im se pruìle odgovaraju-}e vrste pomo}i. Dràve koje vra}aju povratnike u Srbiju i Crnu Goru naj~e{}e ne dosta-vljaju ni elementarne podatke o njima i njihovim utvr|enim statusima u tim zemljama (li-ca koja su hroni~ni bolesnici, lica koja nisu u stanju da se sama o sebi staraju, vra}anjedece bez roditelja, vra}anje porodica bez muà, odnosno oca koji je jedini hranilac vi{e~-lanih porodica itd.). Ova ~injenica Srbiji i Crnoj Gori dodatno oteàva adekvatno plani-ranje i organizovanje, prikupljanje i razmenu informacija izme|u centralne vlasti, terito-rijalne autonomije, lokalnih samouprava i me|unarodnih organizacija, i re{avanje kon-kretnih problema ove vrste najugroènijih povratnika. Prema dosad dostupnim podaci-ma, izgleda da zakoni o za{titi podataka o li~nosti, odnosno standardi za{tite prava na pri-vatnost u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima predstavljaju neku vrstu problema-ti~nog pravno zasnovanog opravdavanja dràva koje vra}aju navedene kategorije lica dane sara|uju sa Srbijom i Crnom Gorom, {to u uslovima i ina~e lo{e koordinacije i plani-ranja izme|u razli~itih organizacija, nivoa vlasti i donatora smanjuje mogu}nost adekvat-nog socijalnog odgovora na izazove prihvata ovih kategorija najugroènijih lica.

Prema stanovi{tu UNHCR, lica u situaciji posebne ugroènosti imaju posebne po-trebe koje treba uzeti u obzir u kontekstu povratka, naro~ito kad se imaju u vidu neade-kvatne usluge u institucijama zdravstvene za{tite i socijalnog staranja.303 U dokumentuUNHCR kategorije posebno ugroènih grupa su izdvojene posebno u kontekstu procesapovratka direktno na Kosovo i Metohiju, ali predloèna struktura posebno ugroènih gru-pa primenjiva je i na kategorizaciju povratnika s obzirom na stepen njihove ugroènostii postojanje potrebe za institucionalnim reagovanjem prilikom povratka u uì deo Srbijei Crne Gore. Posebno ugroène grupe u tom smislu su:

– @rtve trgovine ljudima – ène, deca, ali i mu{karci;– Hroni~ni bolesnici ili druga te{ko obelela lica ~ije stanje zahteva specijalizova-

nu medicinsku intervenciju koja moè da se dobije samo u odre|enim delovimadràve povrata;

– Lica koja pate od te{kih i hroni~nih du{evnih bolesti (uklju~uju}i poreme}ajeizazvane postraumatskim stresom) ~ije stanje zahteva specijalizovanu medicin-sku pomo} odre|ene vrste koja moè da se dobije samo u odre|enim delovimadràve povrata;

– Lica sa ozbiljnim hendikepom (uklju~uju}i i njihove staratelje), ~ije stanje zavi-si od dostupnosti sistema za pruànje specijalizovane podr{ke;

– Starije osobe bez pratnje koje nemaju ro|ake ili bilo koji drugi oblik podr{ke za-jednice;

145

303 UNHCR, Position on the Continued International Protection Needs of Individuals from Kosovo, March 2005.

– Deca odvojena od roditelja ili ro|aka, za koje povratak sigurno ne moè biti unjihovom najboljem interesu.

Obrazovna intergracija, psiho-socijalni i zdravstveni razvoj dece povratnika, bri-ga je pre svega dràve u koju se vra}aju, ali do povratka dece odvojene od roditelja, ~ijisu ro|aci ili staratelji identifikovani, treba da do|e nakon odgovaraju}eg obave{tenja ko-je je unapred upu}eno i nakon {to je dràva povratka izvr{ila odgovaraju}e pripreme, ta-ko da nema nikakve praznine u pruànju detetu nege i za{tite.304

3. Povratak na Kosovo

Na Kosovu ne postoje institucije koje bi pomogle povratnicima pri reintegraciji udru{tvo: nema informacionih centara, nema asistencije, nema sme{taja, nema medicinskei psihosocijalne pomo}i i ne organizuju se ~asovi u~enja jezika za povratnike koji ~estogovore samo jezik zemlje prihvata. Me|unarodna i lokalna uprava na Kosovu nije uloì-la dovoljno napora u re{avanje problema povratnika. Propust da se prepozna problem po-vratka imao je mnoge prakti~ne implikacije, a najva`niji je nedostatak budètskih sred-stava za izgradnju adekvatnih institucija za prihvat povratnika.305

Albanci i pripadnici drugih naroda s Kosova vra}aju se u ovu pokrajinu iz Zapad-ne Evrope (od druge polovine 1999) u skladu sa posebnim ugovorima izme|u UNMIK izainteresovanih dràva, bez u~e{}a Srbije i Crne Gore. Svake nedelje, iz Nema~ke, Veli-ke Britanije i drugih zapadnoevropskih zemalja, na pri{tinski aerodrom sle}u avioni s pri-silno deportovanim ljudima.

Nema~ka je doma}in najve}em broju izbeglica s Kosova. U aprilu 2005. godineUNMIK je zaklju~io sporazum s Nema~kom o otpo~injanju povratka pripadnika a{kalijskei egipatske zajednice. U dogovorenom sporazumu (agreed note) predlaè se povratak oko300 osoba mese~no, A{kalija i Egip}ana, po~ev od maja 2005, da bi se od jula 2005. taj

146

Revidirane i dopunjene Memorandume o razumevanju, UNMIK je pot-pisao sa:

1. Nema~kom – prisilni povratak ve}inom Albanaca, A{kalija iEgip}ana

2. [vedskom – isto kao i sa Nema~kom3. [vajcarskom – prisilni povratak ve}inom Albanaca – prego-

vara se o deportacijama A{kalija i Egip}ana.

S Francuskom postoji namera da se pregovara o potpisivanjuMemoranduma.

304 Ibid.305 Ombudsperson Institution in Kosovo, Fifth Annual Report 2004 – 2005, addressed to the Special Represen-

tative of the Secretary-General of the United Nations, 11 July 2005 at page 42.

broj mese~no pove}avao na 500 osoba. Predvi|eno je da od 2006. broj povratnika ne bu-de ograni~en. UNMIK tvrdi da je ovakav sporazum u saglasnosti s pozicijom UNHCR izmarta 2005. U tom dokumentu UNHCR isti~e da na Kosovu postoji ve}a tolerancija pre-ma pripadnicima a{kalijske i egipatske manjine i da im uglavnom nije potrebna me|una-rodna za{tita, kao i da je pripadnicima ovih grupa omogu}eno da podnesu individualnezahteve za kontinuiranu me|unarodnu za{titu.306 Prema sporazumu, Nema~ka je du`na daobavesti UNMIK ~etrdeset dana unapred o nameravanom prisilnom povratku, nakon ~egaUNMIK sprovodi „detaljnu proveru“. Nacrt UNMIK dokumenta obja{njava mehanizme zaproces prisilnih povrataka za period od 18 meseci, od aprila 2005. do septembra 2006. Ovajdokument obuhvata plan za detaljnu procenu stepena bezbednosti i operativne uslove zapripremu prijema i sme{taja prisilnih povratnika. Nije, me|utim, u potpunosti jasno da li}e svaki pojedina~ni slu~aj biti ispitan ({to je potrebno da bi se garantovala sigurnost po-vratnicima), ili }e ispitivanje obuhvatiti samo op{tu procenu celokupne situacije u op{tinipovratka. Dokument je pomalo nerealan u pogledu kapaciteta za prihvat ljudi, i predvi|ada }e biti revidiran i dopunjavan svaka tri meseca po{to se podrazumeva da }e bezbedono-sna situacija biti pobolj{ana. Mogu}nost pogor{anja situacije, me|utim, nije razmotrena. Sobzirom na o~ekivano pobolj{anje bezbedonosne situacije, plan je da se skrati period oba-ve{tavanja, a srazmerno tome, i u skladu sa sporazumom, porastao bi broj zahteva za pri-silni povratak.307 Prema informacijama IDMC, postoje slu~ajevi prisilnog povratka izbe-glica o kojima je UNMIK bio obave{ten prekasno ili uop{te nije bio obave{ten308. S obzi-rom na to da su kapaciteti za procenu stanja bezbednosti ograni~eni, smanjen period oba-ve{tavanja i porast prisilnih povrataka mogli bi da dovedu do povratka ljudi bez adekvat-nih garancija za njihovu bezbednost, {to bi pove}alo rizik od sekundarnog raseljenja. 309

Nekoliko zemalja je prisilno deportovalo izbeglice tvrde}i da, iako ne postoje bez-bednosni uslovi za povratak u mesta porekla, oni mogu da se vrate u druge delove Srbijei Crne Gore, u skladu s principima “alternative internog bekstva” (internal flight alterna-tive). Ovakva praksa za rezultat ima sekundarno raseljenje povratnika. Prema navodimaUNHCR, ovakvom praksom „kao da se zanemaruje etni~ko ~i{}enje i na taj na~in suprot-stavlja na~elima Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti iz Juna 1999, koja insistira na bez-bednom i neograni~enom povratku svih izbeglica i raseljenih lica u njihove domove”.310

Prema procenama UNMIK i Nema~ke, nakon provere bezbednosti (screening) naKosovo bi realno bilo vra}eno ne vi{e od 20 odsto predvi|enih povratnika. Ova procena,me|utim, ne uklju~uje deportaciju vi{e od stotinu A{kalija i Egip}ana kojima je za{titaukinuta pre odre|enog vremena, ali koji jo{ nisu vra}eni.311 Prvi let iz Nema~ke na Ko-

147

306 UNHCR, Position on the Continued International Protection Needs of Individuals from Kosovo, March2005, para. 14 i 15.

307 Norwegian Refugee Council and IDMC, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Return Prospect andDenial of Local Integration, 22 September 2005, pp. 12-13.

308 Ibid., p. 12.309 Ibid., p. 11310 Ibid., p. 13311 Ombudsperson Institution in Kosovo, Fifth Annual Report 2004–2005, addressed to the Special Represen-

tative of the Secretary-General of the United Nations, 11 July 2005, pp. 43-44; Refugees International (RI),Kosovo: Roma returns stalled by security concerns, politics and discrimination, 27 June 2005.

sovo, kojim je vra}eno pet A{kalija, bio je 19. maja 2005. Slede}im letovima, u maju ipo~etkom juna, stiglo je jo{ 14 A{kalija i Egip}ana.

[to se ti~e romske zajednice, sporazum UNMIK i Nema~ke navodi: „U pogleduo~ekivanog pobolj{anja situacije Roma na Kosovu, UNMIK pristaje na mogu}nost po-vratka po~inilaca krivi~nih dela, pripadnika romske zajednice koji su osu|eni na kaznuzatvora u trajanju od najmanje 2 godine, ili na vi{e zatvorskih kazni ~ija je ukupna du`i-na najmanje 2 godine i kojima nije neophodna (me|unarodna) za{tita.”312

S obzirom na lo{u bezbednosnu situaciju na Kosovu i na to da UNHCR ostaje pristavu da je raseljenim Romima s Kosova neophodna me|unarodna za{tita, ostaje neobja-{njivo UNMIK-ovo iniciranje povratka pripadnika romske zajednice prihvatom ozbiljnihprestupnika.313 Ombudsman za Kosovo Marek Antoni Novicki zagovara zabranu povrat-ka pripadnika romske, a{kalijske i egipatske (RAE) manjine na Kosovo. U komunikaci-ji s vlastima Italije, Nema~ke, [vedske i Velike Britanije, ombudsman je naveo da bi po-vratak Roma, A{kalija i Egip}ana na Kosovo u ovom trenutku za te ljude zna~io ozbiljanrizik i te{ko}u, i da ne bi bio u skladu sa standardima ljudskih prava. On je posebno apo-strofirao izve{taj generalnog sekretara privremene misije uprave Ujedinjenih nacija naKosovu S/2005/88 iz februara 2005, u kojem se navodi da „Vlada nije preuzela dovolj-no mera da kazni zlo~ine po etni~koj osnovi, da postavi sistem, da nadgleda i cenzuri{ekr{enje jezi~kih prava i promovi{e kulturu ljudskih prava i tolerancije“.

Ombudsman je dobio odgovor od Nema~ke, u kome se ka`e da je povratak manji-na na Kosovo obustavljen (za A{kalije i Egip}ane u 2004, a za Srbe i Rome 31. marta2003) i da su povraci sprovedeni samo uz stroge konsultacije s nadle`nom upravom UNna Kosovu. U odgovoru [vedske se navodi da je [vedska u novembru 2004. potpisala saUNMIK Memorandum o razumevanju, koji isklju~uje povratak Roma, A{kalija i Egip-}ana na Kosovo. U tom pismu se, me|utim, navodi da u skladu s pozicijom UNHCR umartu 2005, A{kalijima i Egip}anima nije vi{e neophodna me|unarodna za{tita314. Om-budsman je dobio informaciju od specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN, da jeUNMIK, na osnovu stava UNHCR, odlu~io da dozvoli ograni~en povratak pripadnikaa{kalijske i egipatske zajedice u mesta gde je procenjeno da je njihov povratak izvodljivi bezbedan; to je UNMIK-ova kancelarija za povratak i zajednice utvrdila na osnovu sva-kog pojedina~nog slu~aja. Specijalni izaslanik tako|e nagla{ava da }e se o potrebi da serazviju kapaciteti za integraciju na Kosovu raspravljati s Privremenim institucijama lo-kalne samouprave (PISG), UNMIK-om, IOM-om kao i s predstavnicima me|unarodnezajednice na Kosovu. 315 Kancelarije za povratak i zajednice (ORC) i op{tine su, me|u-tim, bile nepripremljene da pomognu u procesu prisilnih povrataka.316

148

312 ERRC, In the aftermath of ethnic cleansing: Continued persecution of Roma, Ashkalis, Egyptians and othersperceived as “Gypsies” in Kosovo, Memorandum of the European Roma Rights Centre, 27 June 2005, p. 15.

313 Ombudsperson Institution in Kosovo, Fifth Annual Report 2004–2005, addressed to the Special Represen-tative of the Secretary-General of the United Nations, 11 July 2005, pp. 43-44.

314 Ibid., pp. 131-132.315 Ibid., p. 139.316 Refugees International (RI), Kosovo: Roma returns stalled by security concerns, politics and discrimina-

tion, 27 June 2005.

Neke evropske zemlje ignori{u zdravstveno stanje pojedinih povratnika. Norve-{ka i Nema~ka insistiraju na deportaciji na Kosovo, bez obzira na to da li su posrediosobe koje se le~e. Finska je avionom deportovala jednu porodicu uprkos ~injenici daje majka bila u osmom mesecu trudno}e, a kasnije i ènu koja je mesec dana pre togapro{la kroz komplikovan poro|aj i jo{ uvek imala krvarenje. Pored toga, iako UNMIKnije bio na vreme obave{ten o njihovom povratku, Finska je odbila da primi nazad tuporodicu.317

U decembru 2005. godine UNMIK je objavio dokument o prisilnom povratku na-vode}i da ne}e prihvatati prisilne povratke pripadnika odre|enih grupa kojima je neop-hodna me|unarodna za{tita u skladu sa stavom UNHCR. To su: Srbi sa Kosova, Romi,Albanci, Bo{njaci koji su poreklom iz delova Kosova gde su ~inili manjinsko stanovni-{tvo; osobe s Kosova koje se suo~avaju s bilo kakvim problemima u vezi sa za{titom,uklju~uju}i i fizi~ku opasnost; Albanci sa Kosova koji su u me{ovitim brakovima, licame{ovite etni~ke pripadnosti i kosovski Albanci, Goranci i Bo{njaci koji su bili lojalnisrpskom reìmu. Prisilni povratak pripadnika a{kalijske ili egipatske zajednice bi}e ogra-ni~eno prihva}en, tj. bi}e prihva}en samo na odre|enim lokacijama. Pored toga, UNMIKne}e prihvatati prisilni povratak ugroènih grupa, npr. lica kojima je potrebna medicin-ska nega, starih lica bez pratioca, i spre~i}e razdvajanje porodica.318

Tamo gde su povratnici ve}inom Albanci, UNMIK proverava ime, broj ~lanovaporodice, i lokaciju povratka, ali uglavnom ne ulazi u celokupno stanje319.

Kada su posredi A{kalije ili Egip}ani, UNMIK proverava svaki pojedina~an slu-~aj uklju~uju}i i terenske posete radi provere uslova sme{taja u njihovim sopstvenim ku-}ama ili kod doma}ina iz lokalne zajednice; proveravaju se i dostupnost usluga, zdrav-stveno stanje ~lanova porodice, prisustvo dece i ugroènih grupa. U skladu s Memoran-dumom o razumevanju potpisanim s Nema~kom, od maja 2005. godine na Kosovo jevra}eno 300 A{kalija i Egip}ana. UNMIK je 15 novembra 2005. odbio da prihvati 33 pri-padnike RAE manjine i vratio ih je u Nema~ku. Slu`benici UNMIK se nalaze i na aero-dromu i proveravaju svaki avion pre nego {to se putnici iskrcaju, kako bi se uverili da unjemu nema nikog za koga nisu dali saglasnost da bude prisilno vra}en.320

3.1. Pristup socijalnoj i humanitarnoj pomo}i

U propisima ne postoji diskriminicija u pogledu pristupa uslugama u slu~aju kadaje osoba registrovana; zbog te{ke ekonomske situacije, me|utim, kapaciteti tih usluga suveoma ograni~eni. Stanovnici Kosova ne moraju da imaju radne ili zdravstvene knjiìcekako bi imali pristup uslugama; dostupnost je bazirana na samoj registraciji.

149

317 Ombudsperson Institution in Kosovo, Fifth Annual Report 2004–2005, addressed to the Special Represen-tative of the Secretary-General of the United Nations, 11 July 2005, p. 43.

318 UNMIK, Office of Returns and Communities, Background Note on Forced Returns Policy, December 2005.319 Izvor: UNMIK.320 Izvor: UNMIK.

Postoji opasnost da ljudska prava prisilnih povratnika budu ponovo ugroèna zbog~injenice da se njima ne pruà nikakva vrsta humanitarne pomo}i nakon repatrijacije. Naprimer, Sadri Ramadani (47) vra}en je iz [vedske u Beograd 26. marta 2006. godine saènom i dvoje dece. Njegov zahtev za stalni boravak u [vedskoj je odbijen, uprkos uve-renju da njegova èna i }erka pate od post-traumatskog poreme}aja i da su le~ene u psi-hijatrijskoj bolnici u [vedskoj. G. Ramadani je oti{ao u Gnjilane, odakle je poreklom igde jo{ uvek ìve neki njegovi ro|aci. Njegov sin, A.R. (13) govori samo romski i {ved-ski, i zbog toga ne moè da poha|a ni srpsku ni albansku {kolu, a {kolovanje na romskomna Kosovu ne postoji.

Drugi slu~aj: I.H. je 9. decmbra 2004. deportovan s porodicom iz Nema~ke u Po-dujevo. I.H. ima dvanaestogodi{nju }erku, koja je ro|ena u Nema~koj, gde je poha|ala{kolu, i koja albanski govori veoma slabo. Za devoj~icu je povratak na Kosovo bio veli-ka trauma. Cela porodica je napustila Kosovo i oti{la u Novi Sad, a sada planiraju da po-novo odu u neku od zemalja Evropske unije.321 Odre|eni broj prisilnih povratnika kojisu pristali na intervju ERRC, planiraju odlazak u neke od zemalja Evropske unije. Mno-ga od tih lica su u opasnosti da postanu `rtve trgovine ljudima ili drugih ozbiljnih oblikakr{enja ljudskih prava.322

Zna~ajan broj povrataka mogao bi dodatno da destabilizuje krhku bezbednosnu si-tuaciju na Kosovu. Kao {to je prethodno re~eno u „Stavu o kontinuiranoj me|unarodnojza{titi lica sa Kosova“ iz marta 2005. godine, UNHCR defini{e kao rizi~ne grupe kosov-ske Srbe, Rome i Albance u delovima Kosova gde su oni manjinsko stanovni{tvo. Po pre-poruci UNHCR, pripadnici ovih grupa trebalo bi da se vra}aju isklju~ivo dobrovoljno.Iako je stanje procenjeno kao bolje za A{kalije, Egip}ane, Bo{njake i Gorance, UNHCRnagla{ava da pripadnici tih grupa jo{ uvek mogu imati individulane validne zahteve zaza{titom. Postoji, me|utim, veliki pritisak na UNHCR i UNMIK da ublaè svoju politi-ku povratka. U zajedni~kom pismu, Danska, [vedska, Norve{ka i Island kritikuju doku-ment UNHCR, navode}i da zabrana povratka manjina na Kosovo „moè nenamerno dadovede do etni~kog ~i{}enja na Kosovu“.323

4. Ljudska prava azilanata u SCG

U odsustvu zakona o azilu Republike Srbije i Republike Crne Gore i prati}ih in-stitucija, UNHCR u Srbiji i Crnoj Gori nastavio je da vodi proceduru utvrdjivanja izbe-gli~kog statusa ljudi van prostora biv{e Jugoslavije. Radi se uglavnom o ljudima koji suuhva}eni pri ilegalnom ulasku ili boravku u SCG, ali ima i ljudi koji su imali legalni bo-ravak u Srbiji i Crnoj Gori i koji su dobrovoljno pristupili UNHCR. Tako|e, jedan broj

150

321 ERRC, In the aftermath of ethnic cleansing: Continued persecution of Roma, Ashkalis, Egyptians and ot-hers perceived as “Gypsies” in Kosovo, Memorandum of the European Roma Rights Centre, 27 June 2005,p. 16.

322 Ibid., p. 3.323 Norwegian Refugee Council and IDMC, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Return Prospect and

Denial of Local Integration, 22 September 2005, p. 12

azilanata u{ao je u proceduru preko prijavne kancelarije UNHCR na aerodromu Beograd.Na drugim grani~nim prelazima, UNHCR nema registracione centre. Ukoliko im UN-HCR prizna izbegli~ki status, te ljude ~eka preseljenje u tre}e zemlje – uglavnom SAD iKanadu.

Dràvaljani Iraka uìvaju privremenu za{titu u SCG, odnosno UNHCR se brine onjima dok se nalaze na teritoriji SCG. Iako se vode kao osobe koje su u{le u proceduruUNHCR, ta organizacija ne ispituje osnovanost njihovih zahteva za me|unarodnom za-{titom sve dok se ne promeni bezbednosna situacija u Iraku. U Srbiji i Crnoj Gori bilo je19 dràvljana Iraka koji su uìvali ovakvu vrstu privremene za{tite.324

U 2005. godini ukupno 55 stranih dràvljana u{lo je u proceduru UNHCR za pri-znavanje izbegli~kog statusa. Izbegli~ki status dobilo je je 11 osoba (tri porodice) – 10turskih dràvljana i jedna Uzbekistanka. Me|u traìocima azila, najvi{e je bilo dràvlja-na Banglade{a (8), Gruzije (7) i Indije (5).

UNHCR nema podataka o slu~ajevima vra}anja traìlaca azila na teritoriju gde binjihov ìvot ili sloboda bili ugroèni (refoulement), ali pri sada{njem neure|enom stanjuu pogledu azilantske za{tite, takva mogu}nost ostaje velika. Prema nezvani~nim proce-nama, u 2005 godini, 27.000 stranih dràvljana nije dobilo dozvolu da u|u u Srbiji i Cr-nu Goru i me|u njima je sigurno bilo potencijalnih traìlaca azila. UNHCR je, tako|e,spre~io repatrijaciju jednog gra|ana Iraka koji je trebalo da bude deportovan jer mu je uSrbiji i Crnoj Gori istekla putna isprava.

Kao {to je ve} re~eno Srbija i Crna Gora donela je okvirni zakon o azilu u martu2005. godine. To je zakon na nivou dràvne zajednice koji samo na~elno garantuje pra-vo da se azil traì i uìva, ali u Srbiji, skoro da nema pomaka u cilju usvajanja detaljnihzakona o azilu u skladu sa me|unarodnim standardima. U Crnoj Gori, predlog zakona jepripremljen za izglasavanje u Skup{tini, dok je u Srbiji sve i dalje na nivou nacrta. Uzroktakvog ka{njenja na nivou Srbije je pre svega u institucionalnoj neorganizovanosti kojukarakteri{u animozitet me|u pojedinim ministarstvima.

U cilju ja~anja budu}ih kapaciteta azilantske za{tite, UNHCR sprovodi treninge zapripadnike policije u Srbiji i organizuje studijske posete radi upoznavanja predstavnikavlasti sa sistemima azila u susednim zemljama. Nakon usvajanja zakona o azilu UNHCRplanira obuku za pravosudne organe i civilni sektor.

151

324 Na Kosovu je 2005. bilo 18 traìlaca azila koji su prolazili proceduru UNHCR.

I ) Zemlje iz kojih dolaze azilanti:

II) Broj osoba koje su podnele zahev za ailMuskarci 48@ene 7Malolene osobe bez pratnje 1Malolene osobe sa porodicom 5UKUPNO osoba 55UKUPNO (slu~ajeva) 47

III) Broj osoba kojima je priznat azil

Mu{karci 7@ene 4Maloletne osobe bez pratnje 0Malolene osobe sa porodicom 6UKUPNO osoba 11* UKUPNO (slu~ajeva) 3**

* 10 osoba podnelo zahtev 2004.** 2 slu~aja sa zahtevima podnetim 2004.

152

Januar– Jun 2005 Jul –Decembar 2005 UKUPNO

Albanija 1 1 2

Bugarska 1 2 3

Banglade{ 8 0 8

Gruzija 5 2 7

Indija 5 0 5

Iran 0 2 2

Irak 0 5 5

Moldavija 0 3 3

Mongolija 0 4 4

Maroko 0 3 3

Holandija 1 0 1

Nigerija 0 1 1

Palestina 0 1 1

Rusija 0 4 4

[ri Lanka 0 1 1

Tunis 0 1 1

Turska 1 0 1

Uzbekistan 1 0 1

UKUPNO 55

IV ) Broj osoba koje su (prvostepeno) odbijeneMu{karci 19@ene 5Maloletne osobe bez pratnje 0Maloletne osobe sa porodicom 2UKUPNO osoba 24UKUPNO zahteva (slu~ajeva) 20

Onima kojima je UNHCR odbio zahtev za azil, IOM organizuje povratak u zemljuporekla. U 2005. bio je samo jedan slu~aj dobrovoljnog povratka traìoca azila. Jedan Al-banac odustao je od zahteva za azil i dobrovoljno se preko IOM vratio u Albaniju.

4.1. Vra}anje dràvljana tre}ih zemalja na osnovu ugovora o readmisiji

Srbija i Crna Gora potpisala je sporazume o readmisiji sa 15 zemalja EU i okru-ènja.325 Svi ti sporazumi pored vra}anja svojih dràvljana predvi|aju i vra}anje drà-vljana tre}ih zemalja i lica bez dràvljanstva koji su preko teritorije jedne strane ugovor-nice do{li na teritoriju druge dràve potpisnice sporazuma. Nisu, me|utim, dostupni po-daci na koji na~in se ti sporazumi sprovode {to se ti~e vra}anja dràvljana tre}ih zema-lja na teritoriju Srbije i Crne Gore, niti su dostupni podaci koliko je ljudi vra}eno u su-sedne zemlje nakon {to su sa tih teritorija u{li u SCG.

Generalno, zemlje zapadne Evrope ne vra}aju gra|ane tre}ih u SCG po{to nemani zakona ni kapaciteta za prihvat azilanata. De{avaju se, ipak, izuzeci. Radi priznavna-ja izbegli~kog statusa, UNHCR je uzeo u proceduru dvojicu dràvljana Moldavije kojisu vra}ena u SCG sa teritorije Hrvatske na osnovu ugovora o readmisiji.

4.2. Procedura za utvr|ivanje izbegli~kog statusa – pitanja ka`njavanja, pritvora i sme{taja azilanata

U odnosu na 2004. godinu, ni{ta se mnogo nije promenilo u pogledu prihvata i ka-`njavanja azilanata. Veoma je neujedna~ena praksa postupanja policijskih uprava u raz-li~itim delovima Srbije. Negde ljude koji su uhva}eni pri ilegalnom prelasku granice, akoji su iskazali zahtev za azil, direktno prosle|uju UNHCR, a negde policija traìoce azi-la prosle|uje lokalnom sudiji za prekr{aje koji ih osu|uje na zatvorsku kaznu uglavnomod dve do tri nedelje zbog ilegalnog ulaska ili boravka u zemlji. Tokom prekr{ajnog po-stupka i za vreme izdràvanja kazne traìoci azila nemaju pristup advokatu. Treba re}i dadecu i ène policija odmah prosle|uje UNHCR

153

325 Do sada su potpisani sporazumi o readmisiji sa slede}im zemljama: Nema~kom, [vajcarskom, [vedskom,Danskom, Italijom, Belgijom, Holandijom, Luksemburgom, Austrijom, Slova~kom, Ma|arskom, Sloveni-jom, Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom i Bugarskom.

Nakon {to odsluè kaznu, MUP ih prebacuje u Centar za prihvat stranaca, za-tvorenom tipu institucije u okviru okru`nog zatvore u Padinskoj skeli. Tu su uglav-nom sme{teni strani dràvaljani koji ~ekaju da im se utvrdi identitet i reguli{u papiriza povratak u zemlju porekla nakon {to su odsluìli kaznu za po~injeno krivi~no delou Srbiji.

UNHCR, po pravilu, osobe za koje postoje ozbiljne indicije da im je potrebna me-|unarodna za{tita preuzima iz pritvorskih uslova i obezbe|uje poseban sme{taj. U prito-vrskim uslovima, uglavnom ostaju osobe bez dokumenata ~iji identitet ne moè da budeutvr|en. Te osobe su ili namerno uni{tile svoja dokumenta, kako ne bi mogli da budu vra-}ene u zemlju porekla, ili su im ih oduzeli krijum~ari ljudima.

4.3 Pristup humanitarnoj i pravnoj pomo}i

Osim UNHCR, organizacije koje pomaù azilantima su: Crveni krst Srbije i CrneGore, ~ije se pomo} uglavnom sastoji od ode}e i osnovnih ìvotnih namirnica, NVOAmiti pruà psihosocijalnu pomo}, ali UNHCR uglavnom organizuje sve aktivnosti u ve-zi sa potrebama azilanata.

UNHCR nisu poznati slu~ajevi da je neki azilant poku{ao da re{i neko pitanje nasudu u Srbiji i Crnoj Gori. Po{to skoro da nemaju nikakva prava osim prava privreme-nog boravka, njihov status u zemlji je takav da se drè po strani dok su u UNHCR-ovojproceduri, odnosno izbegavaju kontakt sa svim organima vlasti.

U slu~aju da se azilant zbog nekog prekr{aja, ili re|e krivi~nog dela na|e na sudu,UNHCR mu organizuje besplatnu pravnu pomo}.

4.4. Pristup trì{tu rada i socijalnim uslugama

Traìoci azila i izbeglice kojima je UNHCR priznao status, nemaju nikakva socijal-na i ekonomska prava dok borave na teritoriji Srbije i Crne Gore. Mnogi rade na crno po-ljoprivredne i gra|evisnke poslove i potpuno su neza{ti}eni od eksploatacije ili prevare.

4.5. Dokumenta, izbor mesta stanovanja i slobode kretanja

Kao i prethodnih godina u Srbiji i Crnoj Gori, traìoci azila nemaju ure|en bo-ravak kod policije, ve} im policija toleri{e boravak dok god se UNHCR brine o njima.UNHCR izdaje dve vrste li~nih dokumenata – za ljude koji su u proceduru za utvr|i-vanje izbegli~kog statusa i za ljude kojima je priznat izbegli~ki status. U pripremi no-vog zakona o li~noj karti, vlasti Srbije razmatraju mogu}nost izdavanja li~ne karte zastrance.

U Srbiji i Crnoj Gori ljudi koji su u{li u proceduru UNHCR za priznavanje izbe-gli~kog statusa mogu da se kre}u po zemlji, uz prethodno odobrenje policije.

UNHCR je traìocima azila obezbe|ivao sme{taj u motelu „Hiljadu ruà“ (10 ki-lometara jugoisto~no od Beograda) do decembra 2005. Nakon tog datuma, na osnovuugovora sa jednom gra|evinskom firmom, UNHCR sme{ta azilante u radni~ke barake u

154

delu Novog Beograda „Savski nasip“. Tu traìoci azila imaju redovne dnevne obroke, alisu uslovi sme{taja generalno gori nego u motelu „Hiljadu ruà“. Ukoliko ima novca, tra-ìlac azila moè da pla}a privatni sme{taj, odnosno da iznajmi sobu ili stan.

Osobama kojima je priznat izbegli~ki status, UNHCR nudi 100 dolara mese~nokao asistenciju za nalaènje sopstvenog privatnog sme{taja, dok ~ekaju preseljenje utre}e zemlje. Ne postoji ograni~enje za mesto gde izbeglice mogu da potraè sme{taj,ali ih UNHCR savetuje da to bude Beograd ili njegova okolina zbog blizine kancelari-je UNHCR.

De{ava se da ljudi napuste sme{taj UNHCR i ilegalnim putem nastave ka Zapad-noj Evropi, ~ak i u slu~ajevima kad im UNHCR nagovesti da }e njihov zahtev za azil bi-ti pozitivno re{en i da ih o~ekuje preseljenje u tre}u zemlju.

4.6. Pravo na obrazovanje i zdravstvenu za{titu

Deca azilanata imaju pravo samo na osnovno obrazovanje, i upisuju se samo u jed-nu osnovnu {kolu u Beogradu.

Tro{kove le~enja azilanata u lokalnim zdravstvenim institucijama pokriva UNHCR.


5.1. Op{te preporuke za proces integracije povratnika u SCG326

� Nastavljanje aktivnosti sa ciljem zaklju~ivanja sporazuma o readmisiji i ulaskana takozvanu “Belu {engensku listu”;

� Pra}enje procesa migracija u regionu i u~estvovanje u institucijama i forumimasaveta Evrope i EU koje se odnose na ovu oblast;

� Unapre|enje saradnje i razmene iskustava sa svim dràvama u regionu u vezi sapitanjem integracije povratnika;

� Formiranje sveobuhvatne baze podataka o broju i strukturi povratnika po op{ti-nama u SCG, kako bi se planovi integracije mogli uskladiti sa lokalnim mogu}-nostima;

� Uspostavljanje tesne saradnje sa dràvama prijema koje bi prilikom sprovo|e-nja ugovora o readmisiji trebalo da pruè podatke o povratnicima na{im organi-ma;

� Saradnja razli~itih dràvnih institucija i lokalnih samouprava u cilju koordini-sanja ve} postoje}ih programa pomo}i, saradnje sa donatorima i definisanja bu-du}ih jedinstvenih programa pomo}i u procesu integracije;

� Obezbe|ivanje bolje informisanosti svih institucija (na nivou dràvne zajednice,teritorijalnih autonomija, lokalne samouprave, javnih slu`bi) o me|unarodnim

155

326 Preuzeto iz radne verzija Nacrta strategije za reintegraciju povratnika, februar 2006.

standardima u domenu readmisije, obavezama SCG po tom osnovu kao i obave-zama SCG u domenu garantovanja uìvanja ljudskih prava povratnicima poosnovu readmisije;

� Ja~anje kapaciteta lokalnih ustanova kako bi mogle da odgovore na osnovneprobleme integracije povratnika (uklju~uju}i programe edukacije za obrazovne,socijalne i zdravstvene ustanove);

� Sprovo|enje informativne kampanje o stvarnim potrebama povratnika, vode}ira~una o kulturnim i jezi~kim ograni~enjima, pre svega prema Romima povrat-nicima;

� Uspostavljanje olak{ane procedure za dobijanje dokumenata, kao preduslovu zapristup drugim pravima;

� Podr{ka programima finansiranja stambene izgradnje koji bi uklju~ili i re{ava-nje stambenih problema socijalno ugroènih povratnika;

� Podr{ka projekata za pobolj{anje uslova ìvota u zajednicama u koje se povrat-nici integri{u (izgradnja osnovne infrastrukture: voda, kanalizacija, elektri~naenergija, putevi);

� Razvijanje posebnih programa i mera usmerenih na obave{tavanje povratnika onjihovim pravima za slu~aj nezaposlenosti i podsticanje novog zapo{ljavanja uovoj populaciji;

� Sprovo|enje posebnih programa u obrazovanju koji bi povratnicima omogu}iliu~enje srpskog jezika, kao i programe koji bi im omogu}ili da odrè i razvijuznanje stranih jezika koje su usvojili u zemlji prijema.

5.1.2. Pripadnici manjina s Kosova – povratnici iz ZapadneEvrope

� Dràvni organi Srbije i Crne Gore, u saradnji sa me|unarodnim i nevladinim or-ganizacijama, trebalo bi da se zalaù kod vlada zapadnih zemalja da ne vra-}aju manjine sa Kosova u Srbiju i Crnu Goru kao u bezbedni deo zemlje itrebalo bi da se angaùju na prihvatu i pomo}i ljudima koji su se ve} vratili.

� Oni pripadnici manjine sa Kosova i Metohije koji su ve} vra}eni u Srbijui Crnu Goru kao u bezbedni deo zemlje, trebalo bi da dobiju posebnu za{ti-tu kao interno raseljena lica – pri ~emu treba razmotriti mogu}nost priznava-nja raseljeni~kog statusa i davanje mandata Komesarijatu za izbeglice Srbije(kao institucije sa velikom infrastrukturom i iskustvom) u re{avanju problematih ljudi.

5.2. Azilantska za{tita

� Vlasti Srbije i Crne Gore treba {to pre da usvoje sveobuhvatne zakone o azilu uskladu sa me|unarodnim i evropskim standardima. Treba eliminisati mogu}nostvra}anja azilanta na teritoriju gde bi mogao da bude izloèn progonu (refoulement).

156

� Treba uspostaviti prate}e institucije, centre za prihvat azilanata, formirati dr`av-na tela i stru~ne slu`be koje bi preuzele ulogu koju sada ima UNHCR u za{tititra`ilaca azila;

� Nu`no je intenzivirati stru~nu obuku za predstavnike vlasti, nevladinog sektorai medija u domenu me|unarodne za{tite izbeglica.

157

VV TTRRGGOOVVIINNAA LLJJUUDDIIMMAA

II KKRRIIJJUUMM^̂AARREENNJJEE LLJJUUDDII

Posle oruànih sukoba i raspada Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije,prostor jugoisto~ne Evrope ostao je podeljen na mnogobrojne zava|ene, sukobljene dr-àvice, ali istovremeno ujedinjen u siroma{tvu, bedi, sivoj ekonomiji. To je novonastaledràve trajno povezalo sa transnacionalnim organizovanim kriminalom. Kriminal ne bi-ra nacionalnost, ne zazire od ljudi razli~ite vere; on okuplja sve one koji u novcu, profi-tu i boga}enju vide smisao i svrhu sopstvenog postojanja. Trgovci decom, ènama i mu-{karcima, kao i krijum~ari ljudi, uspostavljaju ~vrste veze i uspostavljaju sopstvene ka-nale kako bi ovaj vid ilegalnog poslovanja tekao nesmetano.

U odsustvu sistema egzaktnog pra}enja i analize, ve}ina me|unarodnih, nevladinih ivladinih organizacija daje razli~ite ocene o razmerama pojave trgovine ljudskim bi}ima usvetu i u ovom regionu. Izve{taji UN tako govore da svake godine oko 700.000 èna i de-ce iz celog sveta postanu `rtve trgovine ljudima, a {vedska nevladina organizacija Kvinnatill Kvinna procenjuje da oko 500.000 èna iz celog sveta svake godine budu preba~ene uzemlje zapadne Evrope u poloàju lica kojima se trguje.327 Prema procenama Me|unarod-ne organizacije za migracije, pribli`no 12 odsto od ukupnog broja `rtava trgovine ljudskimbi}ima ~ine deca.328 Prema podacima MARRI, oko 100.000 ilegalnih migranata prelazipreko teritorije zemalja jugoisto~ne Evrope, a oko 15 odsto je poreklom iz zemalja na{egregiona.329 Podaci projekta grupe istraìva~a s podru~ja jugoisto~ne Evrope govore da iz-me|u 600.000 i 800.000 ljudi u svetu na razli~ite na~ine postanu plen trgovaca ljudima i bi-vaju eksploatisani od onih koji takve usluge koriste (nedeljnik Vreme, 22. septembar 2005,str. 17). Prema istom izvoru, ameri~ki Federalni istra`ni biro (FBI) raspolaè podacima dase u ovom vidu nelegalne trgovine obrne oko 9,5 milijardi dolara za godinu dana.330

Kao {to trgovci ljudima sara|uju u obavljanju svoga „posla”, tako i policije u re-gionu poku{avaju da im se zajedni~kim snagama suprotstave. Centar SECI (South-EastCooperation Initiative – Inicijativa za saradnju u jugoisto~noj Evropi), sa sedi{tem u Bu-kure{tu, u saradnji sa dvanaest zemalja regiona od 2002. godine kontinuirano radi na su-

159

327 Viktimolo{ko dru{tvo Srbije, Trgovina ljudima u Srbiji, Beograd, 2004, str. 24.328 IOM Kosovo (2002), Return and Reintegration Project, Situation Report, February 2000 – December 2002.329 Migration, Asylum, Refugees Regional Initiative (www. marri-rc.org/Strategy and Activities-Migrations),

2005–2006.330 V. Petronijevi}, Grupa 484, Ka beloj {engenskoj listi, 2005, str. 26.

zbijanju ‘prekograni~nog kriminala’. Prepoznav{i trgovinu ljudima kao jedan od najte-ìh oblika kr{enja ljudskih prava i jednu od najsna`nijih grana organizovanog kriminalau regionu, SECI je u saradnji sa dràvama regiona organizovao ’Operaciju Mira`’ da bisuzbio trgovinu ljudima. Na osnovu informacija koje su iz dràva regiona stigle u centarSECI u Bukure{tu, glavne rute za trgovinu ljudima bile su:

1. Ukrajina – Moldavija – Rumunija – Srbija i Crna Gora2. Ukrajina – Moldavija – Rumunija – Bugarska – Turska3. Srbija i Crna Gora – BiH – Hrvatska – Slovenija4. Hrvatska – Slovenija – EU”.331

1. Univerzalni dokumenti

U pogledu zabrane ropstva i prinudnog rada, dràvnu zajednicu SCG obavezuje,pored odredaba Pakta o gra|anskim i politi~kim pravima (PGP), i veliki broj me|unarod-nih ugovora o zabrani ropstva i drànja u ropskom poloàju.332 Ratifikacijom ovih ugo-vora preuzeta je obaveza za{tite odre|enih prava, uz obavezu suzbijanja i ka`njavanjasvih oblika ropstva, poloàja sli~nih ropstvu, prevoza lica u ropskom poloàju, trgovineljudskim bi}ima i prisilnog rada. SCG je 16. maja potpisala jo{ jedan vaàn me|unarod-ni ugovor u ovoj oblasti – Konvenciju Saveta Evrope o akciji protiv trgovine ljudskimbi}ima.333

Zamisao o dono{enju me|unarodnog dokumenta koji bi se odnosio na borbu or-ganizovanog kriminala realizovana je usvajanjem Konvencije Ujedinjenih nacija pro-tiv transnacionalnog organizovanog kriminala, Protokola za prevenciju, suzbijanjei ka`njavanje trgovine ljudskim bi}ima, naro~ito ènama i decom (Prvi protokol) iProtokola protiv krijum~arenja migranata kopnom, morem i vazduhom u Palermu,u Italiji (Drugi protokol), decembra 2000. godine.

^lan 1. odre|uje da je svrha ove Konvencije ,,da na efikasniji na~in unapredi sa-radnju u pogledu spre~avanja i borbe protiv transnacionalnog organizovanog kriminala”.Potom slede odredbe o pojmovima u Konvenciji. Tako se ,,grupom za organizovani kri-minal” smatra organizovana grupa od tri ili vi{e lica, koja postoji u izvesnom vremen-skom periodu i koja deluje sporazumno u cilju ~injenja jednog ili vi{e te{kih zlo~ina ilikrivi~nih dela definisanih ovom Konvencijom, radi zadobijanja, posredno ili neposred-no, finansijske ili druge materijalne koristi” (^lan 2. a). U ~lanu 3 stav 2 odre|eno je i da}e se krivi~no delo smatrati transnacionalnim ,,ukoliko je krivi~no delo izvr{eno u vi{edràva, odnosno u~injeno u jednoj dràvi, ali je ve}i deo priprema, rukovo|enja ili kon-trole obavljen u nekoj drugoj dràvi”. Krivi~no delo je transnacionalno i ako je ,,u~inje-no u jednoj dràvi, ali je u njega uklju~ena grupa za organizovani kriminal koja se bavikriminalnim aktivnostima u vi{e dràva ili je u~injeno u jednoj dràvi, ali su bitne posle-dice nastupile u nekoj drugoj dràvi”.

160

331 Istraìva~ki tim nedeljnika Vreme, „Trgovina ljudima – Novo ime starog posla”, 29. septembar 2005.332 Beogradski centar za ljudska prava, Ljudska prava u Srbiji i Crnoj Gori 2005, 2006, str. 93.333 http://conventions.coe.int/Treaty/Commun/ChercheSig.asp?NT=197&CM=8&DF=25/11/2005&CL=ENG;

Trgovina ljudima i krijum~arenje ljudi jesu deo transnacionalno organizovanihkriminalnih aktivnosti. înjenje ovih krivi~nih dela povezano je s prelaskom dràvnihgranica, involviranjem dràvnih struktura u njihovo izvr{enje, uspostavljanjem mreà sa-u~esnika u mnogim dràvama itd.

Osnovna svrha Protokola je i “da spre~i i da se bori protiv” trgovine ljudima i daolak{a me|unarodnu saradnju u toj borbi. Potpisnici su u obavezi da prepoznaju trgovi-nu ljudima kao krivi~no delo i me|usobno sara|uju kako bi se ostvarili ciljevi Protokola– da obezbedi za{titu privatnosti `rtava i fizi~ku za{titu; da obezbedi pravnu pomo}, obe-{te}enje i osnovnu socijalnu za{titu koja obuhvata sme{taj, zdravstvenu za{titu, pravnupomo} i obrazovanje ili obuku u zavisnosti od starosti, pola i potreba `rtve, sa posebnombrigom o deci `rtvama.

[to se ti~e povratka `rtava trgovine ljudima, od dràva se zahteva da “razrade” za-kone koji bi omogu}avali `rtvama trgovine ljudima da ostanu u toj zemlji, privremeno ilistalno, “u odgovaraju}em slu~aju” na osnovu humanitarnosti i saose}anja. Dràve su ta-ko|e postigle dogovor oko readmisije i oko obezbe|ivanja pomo}i pri repatrijaciji svo-jih dràvljana, sa posebnim osvrtom na li~na dokumenta.

Srbija i Crna Gora su potpisale Protokol 12. decembra 2000, a ratifikovale ga6. septembra 2001. godine. 334

2. Krijum~arenje ljudi

Krijum~arenje migranata, koje se obavlja u uslovima koji ugroàvaju ili poniàva-ju `rtvu, podrazumeva migrante koji su pristali na krijum~arenje. @rtve trgovine, me|u-tim, nisu nikad dale svoj pristanak ili ako u po~etku jesu, taj pristanak je izazvan silom,zavo|enjem ili zlostavljanjem. Krijum~arenje se zavr{ava dolaskom migranata do kraj-njeg odredi{ta, a trgovina obuhvata i nastavak eksploatacije `rtava, radi zarade trgovcaili “vlasnika”. Protokol za borbu protiv krijum~arenja migranata kopnom, morem ivazduhom je relevantan me|unarodni sporazum, koji se primenjuje uz KonvencijuUN protiv transnacionalnog kriminala.

161

334 Slu`beni list SRJ, br. 6/01.

Trgovina ljudskim bi}ima ”zna~i vrbovanje, prevoènje, prebacivanje,skrivanje i primanje lica, putem pretnje silom ili upotrebom sile ili dru-gih oblika prisile, otmice, prevare, obmane, zloupotrebe ovla{}enja ilite{kog poloàja, ili davanja ili primanja novca ili koristi da bi se dobiopristanak lica koje ima kontrolu nad drugim licem, u cilju eksploatacije.Eksploatacija obuhvata, kao minimum, eksploataciju prostitucije drugihlica ili druge oblike seksualne eksploatacije, prinudni rad ili slu`bu, rop-stvo ili odnos sli~an ropstvu, servitut ili uklanjanje organa. (~l. 3).

3. Srbija (bez Kosova)

3.1. Zakonska re{enja vezana za trgovinu ljudima i krijum~arenje ljudi

Tokom 2003. godine, preduzeti su va`ni koraci da se izmeni kaznena politika u po-gledu najteìh krivi~nih dela. Zna~ajnu izmenu predstavlja ugra|ivanje zabrane trgovineljudskim bi}ima u Povelju o ljudskim i manjinskim pravima i gra|anskim slobodama dr-àvne zajednice Srbije i Crne Gore (~lan 13). Na ovaj na~in ropstvo, kao i njegovi savre-meni oblici, izri~ito su zabranjeni najvi{im pravnim aktom dràvne zajednice. Ustavi dr-àva ~lanica, koji ne propisuju zabranu drànja u ropskom poloàju, trebalo bi da se utom smislu usklade s Ustavnom poveljom, ~iji je sastavni deo Povelja o ljudskim i ma-njinskim pravima i gra|anskim slobodama. Iste godine u KZ Srbije uneta je odredba ko-ja reguli{e trgovinu ljudskim bi}ima (~l. 111b, st. 1 KZRS, Sl. glasnik RS, br. 39/03).335

Krivi~no delo trgovine ljudima, u smislu ~lana 111b, stav 1 Krivi~nog zakona RS,koji vi{e nije u primeni, a koji se oslanja na definiciju iz Prvog protokola Konvencije UNo borbi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala iz 2000. godine (ratifikovanuod Skup{tine SRJ u junu 2001) – glasi:

Ko silom ili pretnjom, dovo|enjem u zabludu ili odràvanjem u za-bludi, zloupotrebom ovla{}enja, poverenja, odnosa zavisnosti ili te{kih pri-lika drugog: vrbuje, prevozi, prebacuje, predaje, prodaje, kupuje, posredu-je u predaji ili prodaji, sakriva ili drì drugo lice, a s ciljem sticanja nekekoristi, eksploatacije njegovog rada, vr{enja kriminalne delatnosti, prosti-tucije ili prosja~enja, upotrebe u pornografske svrhe, radi oduzimanja delatela za presa|ivanje ili radi kori{}enja u oruànim sukobima, kazni}e se za-tvorom od jedne do deset godina.

Novi Krivi~ni zakonik koji je Skup{tina Srbije usvojila 29. septembra, a koji jestupio na snagu u januaru 2006, sadrì donekle izmenjenu i dopunjenu definiciju krivi~-nog dela trgovine ljudima (~l. 388 KZRS, Sl. glasnik RS, br. 85/05). Dodati su novi na-~ini izvr{enja (zadràvanje li~nih isprava ili davanje i primanje novca ili druge koristi) iciljevi izvr{enja krivi~nog dela (sticanje neke koristi, prinudni rad, druge vrste seksualneeksploatacije, uspostavljanje ropskog ili njemu sli~nog odnosa). Kazna je poo{trena, po-dizanjem zakonskog minimuma za osnovni oblik krivi~nog dela (sa jedne do deset na dvedo deset godina zatvora). Pored toga, u odnosu na prethodno zakonsko re{enje, kazne supoo{trene u slu~aju da nastupi smrt o{te}enog (sa najmanje 5 na najmanje 10 godina za-tvora) i u slu~aju da je krivi~no delo u~inila organizovana grupa (sa najmanje 3 na naj-manje 5 godina zatvora). Dok je staro zakonsko re{enje predvi|alo ka`njavanje u~iniocai ako nije upotrebio silu, pretnju ili neki drugi od navedenih na~ina izvr{enja krivi~nog

162

335 Ibid., str. 94.

dela prema licu koje je mla|e od 14 godina, novo re{enje sada pro{iruje tu za{titu na svamaloletna lica, {to predstavlja pozitivnu promenu.336 Novim KZ Srbije kao posebno kri-vi~no delo predvi|ena je i trgovina decom radi usvojenja (~l. 389).337

Iako se novi propisi Republike Srbije oslanjaju na relevantne me|unarodne doku-mente, postoje i izvesni propusti: prvo, propisanim krivi~nim delom nije jasno odre|enoda je pristanak `rtve na eksploataciju s krivi~nopravnog aspekta potpuno irelevantan ida ga ne uzima u obzir Protokol za prevenciju, suzbijanje i ka`njavanje trgovine ljudskimbi}ima, naro~ito ènama i decom ( ~lan 3, stav b); drugo, zakonodavac je propustio dapredvidi kvalifikovani oblik izvr{enja krivi~nog dela trgovine ljudima ako se ovo delou~ini prema vi{e lica, otmicom ili na naro~ito svirep ili naro~ito poniàvaju}i na~in, {toje u neskladu s Protokolom za prevenciju, suzbijanje i ka`njavanje trgovine ljudskim bi-}ima, naro~ito ènama i decom (~lan 3, stav a).

Me|utim, najozbiljniji propust u novom, izmenjenom srpskom Krivi~nom zako-niku predstavlja smanjivanje zakonskog minimuma za delo trgovine ljudima u~injenoprema maloletnom licu sa najmanje 5 na najmanje 3 godine zatvora. Budu}i da je op{te-prihva}en stav da kaznena politika treba da bude o{trija upravo kada su u pitanju malo-letne `rtve, razlog za ovakvu izmenu je potpuno neshvatljiv.

Novouvedeno krivi~no delo trgovine decom radi usvojenja (~l. 389 KZ RS) pred-vi|a ka`njavanje ukoliko je trgovina radi usvojenja u~injena nad licem koje nije navr{i-lo 14 godina (dete prema KZ RS). Prema ~lanu 1 Konvencije o pravima deteta i ~lanu 3,stav (d) Prvog protokola, detetom se ima smatrati svako lice mla|e od 18 godina, {to zna-~i da ovo zakonsko re{enje odstupa od me|unarodnog standarda kad uskra}uje za{titu de-ci uzrasta izme|u 14 i 18 godina.338

,,Uz navedene nedostatke i nejasno}e, va`no je napomenuti da doma}e zakono-davstvo ne inkrimini{e kupovinu usluga koje pruàju `rtve trgovine ljudima. U tom smi-slu Preporuka 1545 (2002) Parlamentarne skup{tine Saveta Evrope o kampanji protiv tr-govine ènama insistira na ka`njavanju kupca koji je svestan da kupuje seksualne uslu-ge od ène koja je `rtva trgovine ljudskim bi}ima. Tako bi kaznena politika bila uperenane samo protiv trgovaca ljudskim bi}ima ve} i protiv onih koji se njihovim uslugama ko-riste.’’339

U skladu sa Zakonom o kretanju i boravku stranaca (Sl. List SRJ, br 68/02), pri-padnici policije su u obavezi da prevezu stranu dràvljanku koja ne poseduje li~na doku-menata, uklju~uju}i i mogu}e `rtve trgovine ljudima, u Centar za prijem stranih dràvlja-na radi sme{taja tokom procesa deportacije. U skladu sa Sporazumom potpisanim izme-|u Saveznog ministarstva unutra{njih poslova i IOM u avgustu 2001, Centar obezbe|u-je sme{taj i hranu za `rtve trgovine ljudima, uz nov~anu nadoknadu IOM. Od 2003. po-

163

336 Srpsko krivi~no zakonodavstvo razlikuje dete (lice koje nije navr{ilo 14 godina), maloletnika (lice koje jenavr{ilo 14 godina, a nije navr{ilo 18 godina) i maloletno lice (lice koje nije navr{ilo 18 godina (~l. 112, st.8, 9 i 10 KZRS).

337 Beogradski centar za ljudska prava, Ljudska prava u Srbiji i Crnoj Gori 2005, 2006, str. 94.338 Ibid., str. 95.339 Ibid., str. 95.

licija sve vi{e upu}uje potencijalne `rtve trgovine ljudima direktno u skloni{ta u Beogra-du ili u kancelarije IOM na razgovor. Ukoliko se ustanovi da se ne radi o `rtvama trgo-vine ljudima, strani dràvljani koji ne poseduju odgovaraju}u dokumentaciju mogu bitioptuèni za krivi~na dela bavljenja prostitucijom, nelegalnog prelaska granice i nelegal-nog boravka na teritoriji Srbije. Kazne mogu biti nov~ane ili do 40 dana zatvora.340

Krijum~arenje ljudi podrazumeva posredovanje, odnosno u~estvovanje u obez-be|ivanju ilegalnog ulaska u drugu zemlju osobama koje su s tim saglasne i to s ciljemostvarivanja direktne ili indirektne materijalne koristi, ali bez namere eksploatacije ovihosoba.341

S tim u vezi, prethodno zakonodavstvo Srbije propisivalo je kaznu zatvora dojedne godine za lice koje bez propisane dozvole pre|e ili poku{a da pre|e granicuSCG, naoruàno ili uz upotrebu nasilja (~l. 249 OKZ RS). Za lice koje se bavi nedo-zvoljenim prebacivanjem drugih lica preko granice SCG, ili iz koristoljublja omogu-}ava drugom nedozvoljeni prelaz granice bila je propisana kazna od {est meseci dopet godina zatvora. Nije, me|utim, bilo obaveze da se za{tite prava lica koja se pre-bacuju. Ugroàvanje ìvota ili bezbednosti krijum~arenih migranata, nehumano ili po-niàvaju}e postupanje, uklju~uju}i tu i eksploataciju migranata, nisu bili predvi|enikao kvalifikovani oblik krivi~nog dela, {to predstavlja odstupanje od standarda posta-vljenog u Drugom protokolu Konvencije UN o borbi protiv transnacionalnog organi-zovanog kriminala (~l. 6 st. 3).

,,Novi KZ Srbije u stavu 2 ~lana 350 predvi|a zabranu krijum~arenja ljudi, odre-|uju}i da }e se onaj ko u nameri da pribavi kakvu korist omogu}ava drugom nedozvo-ljen prelaz granice SCG ili nedozvoljen boravak ili tranzit kroz SCG licu koje nije drà-vljanin SCG, kazniti zatvorom od 3 meseca do 6 godina. Stavom 3 istog ~lana navodi seugroàvanje ìvota ili zdravlja lica ~iji se prelazak omogu}ava kao oteàvaju}a okolnostza u~inioca i propisuje se kazna zatvora od jedne do deset godina. Ova novina predsta-vlja razradu i dopunu ~lana 249 prethodnog OKZ RS.”342 Napredak u odnosu na ranijezakonsko re{enje postoji, ali prime}ujemo i jedan nedostatak koji bi u praksi mogao daizazove izvesne nedoumice, pa i ozbiljne probleme. Naime, stav 2 ~lana 350 odnosi sesamo na krijum~arena lica koja su strani dràvljani. Postavlja se pitanje {ta je sa dràvlja-nima SCG koji se krijum~are.

Kada je posredi ilegalni ulazak i boravak lica na teritoriji SCG, Zakon o kretanjui boravku stranaca (~l. 34, st. 4), propisuje da se privremeni boravak u SCG ne}e odobri-ti strancu koji je na nedozvoljen na~in u{ao u SCG, a nije mu priznat status izbeglice, od-nosno nije mu priznato pravo azila. Kao za{titna mera predvi|eno je udaljenje stranca steritorije SCG (~l. 35). U Zakonu ne postoji mera o dozvoli privremenog boravka za `r-tve trgovine ljudima, mada su tokom 2004. godine doneti podzakonski akti koji to omo-gu}uju. Da bi se obezbedio vi{i stepen za{tite, zakone koji se odnose na strance i azil tre-

164

340 R. Surtees, Drugi godi{nji izve{taj o `rtvama trgovine ljudima u Jugoisto~noj Evropi, 2005, [vajcarska:IOM, 2005, str. 530-531.

341 Preuzeto iz nedeljnika Vreme, 22. septembar 2005, str. 15.342 Ibid., str. 97.

ba osavremeniti i uskladiti s relevantnim me|unarodnim standardima.343 S tim u vezi po-sebnu pa`nju je potrebno obratiti i na za{titu prava krijum~arenih lica, te je potrebno iz-meniti odgovaraju}e odredbe zakona radi njegovog uskla|ivanja sa ~lanovima 5, 6 (stav1, ta~ka (c)), 16 i 18 Drugog protokola Konvencije UN o borbi protiv transnacionalnogorganizovanog kriminala.344

Najva`nija obaveza koju dràva ima u krivi~nim postupcima vezanim za krivi~nodelo trgovine ljudima jeste za{tita i obe{te}enje `rtava. Zakonom o organizaciji i nad-le`nosti dràvnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala (Sl. glasnik RS, br.67/03) predvi|eni su mehanizmi za{tite svedoka u krivi~nom postupku. Propisano je da}e ,,na obrazloèni predlog zainteresovanog lica, sud odlu~iti o za{titi li~nih podatakasvedoka ili o{te}enog (~l. 15m), a ako prisustvo svedoka ili o{te}enog na glavnom pre-tresu nije mogu}e obezbediti, oni se mogu saslu{ati putem video konferencijske veze iliputem me|unarodne krivi~nopravne pomo}i (~l. 15lj).345

U aprilu 2002. godine u Srbiji je osnovan Republi~ki tim za borbu protiv trgo-vine ljudima. U Republi~kom timu postoje ~etiri radne grupe za slede}e oblasti:

� prevencija i edukacija (koordinator grupe – ASTRA),

� pomo} `rtvama kroz uspostavljanje mehanizama za za{titu `rtava (koordinatorgrupe – Ministarstvo za rad, zapo{ljavanje i socijalnu politiku),

� suzbijanje trgovine decom (koordinator grupe – nevladina organizacija Beosup-port),

� sprovo|enje zakona (koordinator grupe – Ministarstvo pravde).Nacionalni koordinator je februara 2004. godine formirao Savetodavno telo za

borbu protiv trgovine ljudima; ono obuhvata:

� nacionalnog koordinatora i njegove saradnike,

� koordinatore svih radnih grupa, i

� predstavnike Misije OEBS, IOM i UNICEF.Klju~na uloga Savetodavnog tela je da pomaè i podràva napore nacionalnog ko-

ordinatora u koordinaciji i realizaciji mera i aktivnosti u borbi protiv trgovine ljudima. Utu svrhu Savetodavno telo se preko koordinatora radnih grupa povezuje sa ostalim ~lano-vima Republi~kog tima kako bi se omogu}ili brà komunikacija i redovan protok infor-macija me|u akterima.

Odlukom Vlade Srbije iz oktobra 2004. godine (Odluka Vlade Srbije br. 02-6783/2004-I, Sl. glasnik RS, br. 113, 15. oktobar 2004, str. 2) formiran je Savet za bor-bu protiv trgovine ljudima, u kome su slede}i ministri:

� ministar unutra{njih poslova;

� ministar pravde;

165

343 SCG je obavezna da, u skladu sa ~lanom 7, st. 1 Prvog protokola, razmotri usvajanje zakonskih ili drugihodgovaraju}ih mera koje `rtvama trgovine ljudima dozvoljavaju da na njenoj teritoriji ostanu privremenoili, u odre|enim slu~ajevima, trajno i time ih izuzme iz kategorije ilegalnih migranata.

344 V. Petronijevi}, Grupa 484, Ka beloj {engenskoj listi, Beograd, str. 29.345 Beogradski centar za ljudska prava, navedeno delo, str. 97.

� ministar rada, zapo{ljavanja i socijalne politike;

� ministar zdravlja;

� ministar prosvete i sporta;

� ministar finansija.Savetom rukovodi ministar nadleàn za unutra{nje poslove.

Uloga Saveta je da defini{e nacionalnu politiku borbe protiv trgovine ljudima. Sa-vet razmatra izve{taje relevantnih me|unarodnih tela, zauzima stavove i predlaè mereza sprovo|enje preporuka za borbu protiv trgovine ljudima, datih od me|unarodnih tela.Savet propisuje i usvaja strate{ke i sveop{te ciljeve u borbi protiv trgovine ljudima.

U toku 2004. godine odràna su dva sastanka Republi~kog tima za suzbijanje tr-govine ljudima. Prvi sastanak je odràn 23. januara 2004. godine. Na sastanku je odlu~e-no da se formira posebna Radna grupa za decu (dotad je za decu bila nadle`na podgrupaRadne grupe za prevenciju i edukaciju).346

U Beogradu je 26. maja 2005. godine, u organizaciji Misije OEBS u Srbiji i CrnojGori, odràna konferencija posve}ena problemu trgovine ljudima u jugoisto~noj Evropi.Tom prilikom Specijalni predstavnik OEBS za borbu protiv trgovine ljudima Helga Kon-rad zatraìla je reviziju mehanizama u toj borbi. Obra}aju}i se u~esnicima konferencijeu Beogradu, izjavila je da se me|unarodna zajednica nalazi na raskrsnici u borbi protivtrgovine ljudima. Uprkos napretku, malo ~injenica ukazuje na to da je postignut uspeh usuzbijanju te vrste kriminala. Potrebno je suo~iti se s datim stanjem i razmotriti sve stra-tegije koje bi mogle doprineti njegovom pobolj{anju. Ona je tako|e pozvala vlade zema-lja u~esnica da ustanove mere koje bi omogu}ile konfiskaciju imovine osu|enih za trgo-vinu ljudima.347

Va`no je ista}i da je jula 2004. godine ministar unutra{njih poslova Republike Sr-bije doneo instrukciju (MUP, D. br. 5131/2004) na osnovu koje }e se, ukoliko Slu`ba zakoordinaciju pomo}i `rtvama trgovine ljudima (formirana u decembru 2003, Sl. glasnikRS, br. 121/03) oceni da odre|enoj osobi treba pruìti za{titu i tretman kao `rtvi trgovineljudima, odobriti toj osobi privremeni boravak u zemlji, i to iz humanitarnih razloga u tra-janju od tri meseca (u svrhu oporavka i povratka u zemlju porekla), zatim {est meseci(ukoliko sara|uje sa organima vlasti u otkrivanju krivi~nih dela i izvr{ilaca) odnosno jed-ne godine (ukoliko aktivno u~estvuje u sudskom postupku kao svedok ili o{te}eni). Pri-vremeni boravak od jedne godine odobri}e se i ukoliko to zahtevaju razlozi li~ne bezbed-nosti `rtve. Od marta do maja 2005. godine sedam `rtava se prijavilo i dobilo dozvolu zatromese~ni boravak. Postoje dva razloga za zabrinutost {to se ti~e sada{nje procedure zadobijanje dozvole za privremeni boravak: prvo, obavezna administrativna taksa od 4.700dinara (oko 75$), od koje ne mogu biti izuzete ni osobe koje nisu u mogu}nosti da je pla-te, i drugo, obezbe|ivanje dozvole za {estomese~ni boravak obavezuje `rtvu da u~estvujeu pravnom postupku u Srbiji348. Na inicijativu IOM, izmenama Zakona o republi~kim ad-

166

346 NVO Astra (www.astra.org.yu).347 One World Southeast Europe (http://ssla.oneworld.net/article/view/112189/1/).348 R. Surtees, navedeno delo, str. 537.

ministartivnim taksama, ~lanom 35, ukinuta je obaveza pla}anja ove takse za `rtve trgo-vine ljudima. Primena ovako izmenjenog zakona planirana je za jul 2006. godine.

Septembra 2005. godine usvojen je i Zakon o programu za{tite u~esnika u krivi~nompostupku.349 Zakonom se predvi|aju vanredna sredstva za{tite, koja }e se primenjivati sa-mo kod najteìh krivi~nih dela, izme|u ostalog i u slu~ajevima organizovanog kriminala.Predlog predvi|a ~etiri vrste za{titnih mera: fizi~ku za{titu li~nosti i imovine, zatim prome-nu prebivali{ta ili preme{tanje u drugu zavodsku ustanovu, prikrivanje identiteta i podatakao vlasni{tvu i, kao krajnje sredstvo, promenu identiteta. Predvi|ena je me|unarodna sarad-nja u sprovo|enju Programa, na osnovu ratifikovanog me|unarodnog ugovora ili reciproci-teta. Zakon je stupio na snagu 1. januara 2006. godine.350

167

Trgovina ljudima

„Mladen Dalmacija (30), zvani „Mla|a“ i „Pop“, jedan od vode}ih tr-govaca ljudima s na{ih prostora, uhap{en je u subotu u Bolonji”, pi{ebeogradski dnevnik Politika. (Politika, 28. decembar 2005).

List navodi da je za sada neizvesno da li }e Dalmacija biti izru-~en vlastima na{e zemlje, gde ga ~eka osam godina zatvora zbog poku-{aja da u Italiju prokrijum~ari dve dràvljanke Ukrajne radi bavljenjaprostitucijom.

Za Dalamacijom su vlasti SCG raspisale me|unarodnu poterni-cu 13. aprila, mesec dana po otvaranju istrage protiv bra~nog para Vla-dimira i Tatjane Dudi}, kao i Dragana Andrija{evi}a.

Oni su u optu`nici, koju je potpisao tuìlac Specijalnog suda uBeogradu Miroljub Vitorovi}, ozna~eni kao ~lanovi organizovane kri-minalne grupe koju je osnovao Mladen Dalmacija.

Posle su|enja u njegovom odsustvu, Vladimir je osu|en na {estgodina, Tatjana na ~etiri, dok je Andrija{evi}u izre~ena kazna od tri go-dine zatvora.

Presudu je 30. septembra izreklo ve}e sudije Radmile Dragi~e-vi} – Di~i}, kada je Mladen Dalmacija osu|en na osam godina zatvora,kao organizator ove kriminalne grupe.

Specijalnost Dalmacijinog klana bile su devojke iz Ukrajine.Mamili su ih pri~om o dobroj zaradi u Nema~koj, a ideja je zapravo bi-la da ih primoraju na bavljenje prostitucijom u Italiji.

Devojkama iz Ukrajine, uz la`no predstavljanje ponu|en je posaobebi – siterke, radnice u kafi}u ili egzoti~ne plesa~ice uz mogu}nost za-rade i do ~etri stotine evra. Dve devojke O.N. i O.I. su zbog lo{eg mate-rijalnog stanja poverovale u ovu pri~u i pristale na primamljiv predlog.

Grupa Mladena Dalmacije otkrivena je prislu{kivanjem telefonskihrazgovora u kojima su njeni ~lanovi ugovarali prodaju jo{ {est devojaka.

349 Slu`beni glasnik RS 85/05.350 Beogradski centar za ljudska prava, navedeno delo, str. 98.

SCG je zemlja porekla, tranzita i krajnjeg odredi{ta trgovine ljudima. @rtve, ot-krivene na teritoriji SCG dolaze iz Ukrajine, Rusije, Rumunije, Bugarske, Litvanije,Moldavije, Gruzije i iz zemalja biv{e Jugoslavije. Prema nezvani~nim rezultatima istra-ìvanja IOM, Vlada, nevladine organizacije ili me|unarodne organizacije pruìle su po-mo} za 39 `rtava trgovine ljudima, stranih dràvljana (uklju~uju}i 8 maloletnih lica) uSrbiji tokom 2005, a pomo} je obezbe|ena i za 15 srpskih dràvljana (uklju~uju}i 7 ma-loletnih lica), kako u SCG tako i u drugim delovima regiona. Istraìvanje ukazuje na ve-}i broj `rtava prinudnog rada nego seksualne eksploatacije me|u stranim dràvljanima– ovaj odnos nije poznat za srpske dràvljane. Prijave trgovine ljudima su u 24 slu~ajapodnete policiji tokom 2005. za 35 `rtava, od kojih su 22 maloletna lica. Trinaestoro odtih maloletnika (12 èna i jedan mu{karac) bilo je seksualno eksploatisano, osmoro (4mu{karca i 4 ène) kori{}eno za pro{nju, a jedno lice je prisiljeno na brak; osmoro ma-loletnika su bili Romi ({est ih je kori{}eno za pro{nju, a dva su bila podvrgnuta seksu-alnoj eksploataciji). Broj Roma, zbrinutih `rtava trgovine ljudima (zajedno sa pripadni-cima drugih manjina) neproporcionalan je ukupnom broju zbrinutih `rtava. Romi pred-stavljaju posebno ugroènu grupu u pogledu trgovine ljudima.352 Jedina maloletna `r-tva stranog dràvljanstva je bila iz Bugarske. Sve punoletne osobe bile su ènslog pola:10 iz SCG, 2 iz Ukrajine, 1 iz Rumunije.353 Krajnja odredi{ta za `rtve u inostranstvu su

168

Krijum~arenje ljudi

Protiv tri kineska dràvljana i devet dràvljana SCG podneta je prijavaza krivi~no delo krijum~arenja kineskih imigranata kroz region Balka-na do Zapadne Evrope. Deset od dvanaest osumnji~enih su u pritvorudok je navodni vo|a lanca, identifikovan u optu`nici kao Huang Hong-hui, i dalje na slobodi, zajedno sa drugim osumnji~enim, srpskim drà-vljaninom. Verovatno }e obojici biti su|eno u odsustvu. Tuìoci Okru-`nog suda u Beogradu su izjavili da im nije poznat ta~an broj prokri-jum~arenih ilegalnih imigranata iz Kine koje su od, po~etka 2004. doavgusta 2005, krijum~arili pripadnici ove grupe, napla}uju}i 8.300 evrapo imigrantu. U optu`nici se po~inioci opisuju kao “izuzetno okrutni ibrutalni” i navodi se doga|aj iz aprila pro{le godine kada je ova grupaotela dvanaest kineskih dràvljana u Pekingu. Taoci su, navodno, drà-ni negde na severu Bosne, gde su ih otmi~ari tukli i iznu|ivali novac odnjihovih porodica, prete}i saka}enjem i odsecanjem prstiju. Beogradskijavni tuìlac izjavljuje da „Srbija, ne}e vi{e predstavljati pogodno tle zakaravane koji prevoze belo roblje”. 351

351 Serbianna, “Members of Chinese-Serbian human trafficking ring indicted in Belgrade”, >http://www.ser-bianna.com/news/2006/01027.html< January 9, 2006.

352 R. Surtees, navedeno delo, str. 515.353 US Department of State, Country Report for Serbia and Montenegro 2004, February 2005, pp. 15-16.

Albanija, BiH, Hrvatska i Zapadna Evropa (uglavnom Italija), kao i Kosovo, pokrajinapod upravom UN. Vi{e od polovine (52 odsto) èna `rtava koje se prevoze na Kosovoprolaze kroz Srbiju.354 Mali procenat `rtava trgovine ljudima u Srbiji su raseljena lica.Ali iako je mali, taj procenat je ipak zna~ajan s obzirom na veli~inu i ugroènost rase-ljeni~ke populacije u Srbiji. 355

169

354 Amnesty International, Kosovo (Serbia and Montenegro) -So does it mean that we have the rights?- Protec-ting the human rights of women and girls trafficked for forced prostitution in Kosovo, AI Index: EUR70/010/2004, May 6, 2004, p. 13.

355 R. Surtees, navedeno delo, str. 517-518.356 Ibid, str. 495.357 Izvor: IOM Beograd.

Poreklo 2005

Srbi 25 + 1 dete

Romi 15

Ma|ari 1

Ukupno 41 + 1 dete

Izvor po regionima i zemljama 2005Ukupno po nacionalnoj

pripadnosti

Bugarska 1

22 stranca + 1 dete

Rumunija 3 + 1 dete

Moldavija 8

Ukrajina 6

Rusija 1

Irak 1

Gruzija 1

Kongo 1

Srbija i Crna Gora 41 + 1 dete 41 domicilno lice + 1 dete

Ukupno 63 + 2 deteta

2001 2002 2003 2004 Total

Strani dràvljani 36 53 37 43 169

Dràvljani Srbije 1 10 13 21 45

BROJ @RTAVA TRGOVINE LJUDIMA U SRBIJI ILI POREKLOM IZ SRBIJE, OD 2001. DO 2004.356

Slu~ajevi u kojima je asistirao IOM Beograd, pojedina~no za svaku zemlju357

Slu~ajevi dràvljana SCG u kojima je asistirao IOM BEOGRAD, po etni~koj strukturi

Predstavljaju}i Odboru Izve{taj o radu MUP od maja do novembra 2005, i govo-re}i o trgovini ljudima i krijum~arenju ljudi ministar unutra{njih poslova Dragan Jo~i}naveo je ,,da je Srbija va`no tranzitno podru~je prema zapadnoj Evropi, ali i da deo `r-tava ostaje u Srbiji”. Kao glavne pravce trgovine on je naveo Albaniju i Rumuniju, a kao„obe}anu zemlju“ za kriminalce naveo je aerodrom Slatina u Pri{tini, „jer je podru~jeKosova potpuno nekontrolisano u pogledu kriminala i trgovine ljudima“.

U nedozvoljenom prelasku granice otkriveno je 706 osoba, od kojih je 300 Alba-naca, a ostali su iz Rumunije, Moldavije i Turske, rekao je Jo~i} i dodao da su u skloni-{te za ène sme{tene 194 `rtve trgovine ljudima, od kojih su 137 strane dràvljanke, a 57dràvljanke SCG.358

Podaci kojima raspolaè NVO Astra nesumnjivo ukazuju na to da ve} nekolikogodina me|u `rtvama trgovine ljudima dominiraju dràvljani/dràvljanke SCG. ,,U 71,11odsto (96) slu~ajeva radilo se o dràvljankama/dràvljanima Srbije. Strane dràvljan-ke/dràvljani, kojih je bilo 28,89 odsto (39), dolaze iz Ukrajine (10); Moldavije (9); Ru-munije (6); Ma|arske (4); Bugarske (3); Francuske (2), i po jedna dràvljanka/dràvlja-nin Hrvatske, BiH, Albanije i Iraka.’’359

3.2. Pravo na zdravstvenu za{titu

@rtve trgovine ljudima obi~no trpe vi{e vrsta zlostavljanja istovremeno. One bivajuseksualno eksploatisane, silovane, fizi~ki maltretirane i zapla{ivane.360 @rtve su ~esto izlo-ène seksualno prenosivim bolestima, fizi~kom maltretiranju, psihi~kim traumama i obi~noim se uskra}uje zdravstvena nega tokom zarobljeni{tva.361 @rtve trgovine ljudima susre}use s fizi~kim povredama, kao {to su polomljene kosti, postraumatski poreme}aj, razni gine-kolo{ki problemi, uklju~uju}i seksualno prenosive bolesti, i suicidni nagone.362 Neki vido-vi medicinske nege i pomo}i obezbe|eni su u prihvatili{tima za `rtve trgovine ljudima.

Problem sa ostvarivanjem prava na zdravstvenu za{titu `rtava trgovine ljudima le-ì i u tome {to ceo sistem pruànja zdravstvene podr{ke po~iva na civilnom dru{tvu i me-|unarodnim organizacijama. Dràva ne odvaja budètska sredstva za ovu namenu. NVOAstra pruà direktnu pomo} `rtvama koja, izme|u ostalog, podrazumeva i psiholo{ku po-mo} i hitnu medicinsku negu. Sredstva za ovu vrstu aktivnosti ASTRA obezbe|uje pri-kupljanjem donacija me|unarodnih organizacija, dok podr{ka dràve izostaje.

3.3 Pravo na pomo}

U Srbiji postoje dva prihvatili{ta za `rtve trgovine ljudima, i oba su sme{tena uBeogradu.

Nevladina organizacija Savetovali{te za borbu protiv nasilja u porodici rukovodiprivremenim prihvatili{tem u kome se pruàju sme{taj, medicinska, pravna i psiholo{ka

170

358 http://www.danas.co.yu/20051227/dogadjajdana, 27. decembar 2005. godine.359 NVO Astra, Program Astra SOS telefon i direktna pomo} `rtvama trgovine ljudima, 2004-2005.360 R. Surtees, navedeno delo, str. 526-527.361 Ibid., str. 512.362 Ibid.,str. 527.

pomo} `rtvama trgovine ljudima, i stranim i dràvljanima Srbije i Crne Gore. Nevladinaorganizacija Atina rukovodi centrom za dugoro~no-prelazni sme{taj za `rtve trgovine lju-dima koje imaju dràvljanstvo SCG, a posebno se bavi njihovom reintegracijom. Ne po-stoje prihvatili{ta van teritorije Beograda.

Mnoge `rtve stranog porekla nisu primale nikakvu vrstu pomo}i i bile su deporto-vane363. Vlada je vi{e usredsre|ena na vra}anje `rtava u njihove zemlje, i dosad se Srbi-ja smatrala pre svega zemljom tranzita. Me|utim, Srbija sve vi{e postaje i zemlja pore-kla i zemlja krajnjeg odredi{ta. 364

Prema podacima NVO ASTRA, u toku 2004-2005. godine, ova organizacija pru-ìla je pomo} u 135 slu~ajeva, od kojih 128 èna dok je 7 osoba bilo mu{kog pola (me-|u mu{karcima je samo jedan bio punoletan).

4. Crna Gora

Trgovina ljudima je ozbiljan problem u Crnoj Gori. Zbog svog geografskog polo-àja Crna Gora je zemlja porekla, tranzita i krajnjeg odredi{ta, a njeni dràvljani, poseb-no maloletna lica, meta su trgovaca ljudima. @ene, mu{karci i deca uglavnom se vrbujuradi prostitucije, prisilnog rada, pro{enja, pa ~ak i va|enja i prodaje organa365.

4.1. Zakonska re{enja za trgovinu ljudima i krijum~arenje ljudi

Crna Gora je pove}ala svoje napore u borbi protiv trgovine ljudima koriste}i pri-tom sve vi{e sredstava. Vlada bi morala da produì implementaciju zakona za borbu pro-tiv trgovine ljudima i da omogu}i potpunu primenu memoranduma o razumevanju izme-|u vlade i NVO tako {to bi stavila u prvi plan postupanje i davanje preporuka za pomo}mogu}im `rtvama. Zbog mogu}nosti slobodne diskrecione procene sudija i tuìlaca, na-stavljena je i nedoslednost u su|enju za slu~ajeve trgovine ljudima. Vlada bi trebalo daobezbedi dodatnu obuku u sudstvu kako bi se pove}ao senzibilitet i pokazala posve}e-nost za borbu protiv trgovine ljudima.366

Tokom 2003. i 2004 godine crnogorska Skup{tina usvojila je nekoliko reformskihzakona u oblasti krivi~nopravne za{tite: Krivi~ni zakonik (Sl. list RCG, br. 70/03), Zako-nik o krivi~nom postupku (Sl. list RCG, br. 71/03), Zakon o dràvnom tuìocu (Sl. listRCG, br. 69/03), Zakon o za{titi svjedoka (Sl. list RCG, 65/04).

Krivi~ni zakonik je u ~lanu 444 predvideo krivi~no delo trgovine ljudima. Osnov-ni oblik krivi~nog dela oslanja se na standard uspostavljen Prvim protokolom. Ono {to jepropust crnogorskog zakonodavca jeste nedostatak odredbe kojom bi se jasno odrediloda je pristanak `rtve na eksploataciju potpuno irelevantan s krivi~no pravnog aspekta.

171

363 Ibid., str.513.364 Ibid, str. 531-532.365 UNDP, Montenegro MDG Report, 2004 at pg.21.366 U.S. State Department, Trafficking in Persons Report: Human Trafficking & Modern-day Slavery, Serbia-

Montenegro (and Kosovo), June 2005.

Prigovor koji smo istakli u vezi sa odre|enjem krivi~nog dela trgovine decom radi usvo-jenja u Krivi~nom zakoniku RS, moèmo uputiti i crnogorskom zakonodavcu u vezi saistim krivi~nim delom odre|enim u ~lanu 445 Krivi~nog zakonika CG. I ovde je re~ o kr-{enju odredbe Konvencije o pravima deteta.

Kada je re~ o krivi~nom delu krijum~arenja ljudi stav 2. ~lana 405, KZ Crne Go-re propisuje da }e se onaj ko se bavi nedozvoljenim prebacivanjem drugih lica preko gra-nice SCG ili iz koristoljublja omogu}ava drugom nedozvoljeni prelaz granice, kazniti za-tvorom od 6 meseci do jedne godine. Me|utim, ova odredba ne uspostavlja adekvatnuza{titu prava krijum~arenih lica. Ugroàvanje ìvota ili bezbednosti krijum~arenih mi-granata, nehumano ili poniàvaju}e postupanje, uklju~uju}i tu i eksploataciju migranata,nisu predvi|eni kao kvalifikovani oblik krivi~nog dela, {to predstavlja odstupanje odstandarda postavljenog u Drugom protokolu (~lan 6, stav 3).367

Crna Gora je u~inila zna~ajan iskorak i u oblasti za{tite i obe{te}enje `rtava. Kra-jem 2003. godine, crnogorska Skup{tina usvojila je Zakonik o krivi~nom postupku sa no-vom sistematikom i novim odredbama u odnosu na prethodni, savezni ZKP. Glava 30 Za-konika sadrì posebne odredbe o postupku za krivi~na dela izvr{ena na organizovan na-~in (~l. 507 – 529). Predvi|eni su i institut za{ti}enog svedoka tj. svedoka saradnika (~l.511 – 518), mere tajnog nadzora (~l. 237 – 242), postupak privremenog oduzimanja pred-meta i imovinske koristi (~l. 523 – 529) i postupak za{tite svedoka (~l. 108 – 112). Kra-jem 2003. godine usvojen je i Zakon o tuìocu (Sl. list RCG 69/03), kojim je predvi|eninstitut Specijalnog tuìoca za suzbijanje organizovanog kriminala (~l. 66 – 82). Prvi spe-cijalni tuìlac Stojanka Radovi} izabrana je u junu 2004. Njen mandat traje 5 godina iona moè biti ponovo izabrana.

Prvog januara 2005. Crna Gora je po~ela da primenjuje Zakon o za{titi svedoka,koji omogu}ava punu bezbednost svim `rtvama zlo~ina. Ovim zakonom se obezbe|ujufizi~ka i pravnotehni~ka za{tita `rtve, za{tita i promena identiteta, i promena prebivali-{ta. Jo{ uvek nije poznat slu~aj primene ovog zakona.

Postoje velika zaka{njenja u krivi~nom gonjenju za ove slu~ajeve. Jedna od `rta-va, poreklom iz Letonije imala je privremeno boravi{te skoro dve godine u prihvatili{tuu Podgorici zbog svedo~enja na sudu.

U sada{njem predlogu Zakona o strancima, u ~lanu 62 navodi se da se stranim `r-tvama odobrava privremeni boravak: tri meseca u periodu razmatranja, i period od do-datnih {est meseci ukoliko `rtva u~estvuje u krivi~nom postupku.. Ministarstvo unutra-{njih poslova sa~inilo je nacrt uputstva kojim se reguli{e privremeni status `rtve trgovi-ne ljudima.368 Mnoge od ̀ rtava koje su strani dràvljani/ke dobrovoljno se vra}aju u svo-je zemlje porekla uz pomo} IOM.369

172

367 Beogradski centar za ljudska prava, navedeno delo, str. 96.368 R. Surtees, navedeno delo, str. 429.369 Ibid., str. 429-430.

U 2005. godini prihvatili{te za `rtve trgovine ljudima Crnogorskog ènskog lobi-ja primilo je 28 `rtava, 13 punoletnih èna, 7 maloletnih, 4 mu{karca iz Banglade{a (kri-jum~arenje) i 4 maloletna lica iz Rumunije (prisilno pro{enje). U januaru 2006. u prihva-tili{te su stigle tri nove `rtve; dve iz Ukrajine i jedna iz Crne Gore, a trenutno se u pri-hvatili{tu nalaze 4 ène.

Prema podacima dobijenim od nacionalnog koordinatora za borbu protiv trgovineljudima Bojana Obrenovi}a, prose~an period boravka u skloni{tu je 28 dana. Prose~nastarost `rtve je 23 godine, a kre}e se u rasponu od 13 do 37 godina. Od aprila kada je for-miran Specijalni tim, MUP je podneo 11 krivi~nih prijava protiv 25 izvr{ilaca krivi~nogdela trgovine ljudima gde je bilo 17 `rtava trgovine. U toku 2005. godine podneto jeukupno 5 krivi~nih prijava protiv 7 izvr{ilaca zbog osnovane sumnje da su po~inili kri-vi~no delo trgovine ljudima, gde je bilo 8 `rtava trgovine. Po osnovu krivi~nog dela po-sredovanje u vr{enju prostitucije (koje je u tesnoj vezi s krivi~nim delom trgovine ljudi-ma) podnete su 2 krivi~ne prijave, protiv 2 izvr{ioca, gde su bile 3 `rtve). Tokom 2005.godine izre~ene su 3 presude: presuda Vi{eg suda u Podgorici iz novembra, kojom su 4lica osu|ena zbog krivi~nog dela trgovine ljudima na kazne zatvora u trajanju od 2,5 do5 godina; presuda Osnovnog suda u Podgorici iz decembra, kojom je jednom izvr{iocuizre~ena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci zbog krivi~nog dela trgovine ljudima i pre-suda Vi{eg suda u Bijelom Polju iz novembra, kojom je preina~ena kazna zatvora u tra-janju od 5 meseci u kaznu zatvora u trajanju od jedne godine.

173

370 Ibid., str. 400.

2000 2001 2002 2003 2004 Total

Strani dràvljani 14 5 9 4 10 42

Dràvljani Crne Gore 0 0 2 3 5 10

BROJ @RTAVA TRGOVINE LJUDIMA U CRNOJ GORI ILI POREKLOM IZ CRNE

GORE, OD 2000. DO 2004.370

174

Slu~aj S. ^ 371

S. ^., 28-godi{nja majka dvoje dece, pretrpela je ozbiljno fizi~ko i seksualno zlostavlja-nje tokom tri godine sa ozbiljnim povredama: sedam polomljenih kostiju, unutra{nje po-vrede, oìljci od lisica, opekotine od cigareta na genitalijama, modrice u ustima. Ona jenavela da su je crnogorski politi~ari, sudije, policajci i civili mu~ili i silovali, kao i drugeisto~noevropske ène koje su, poput nje, postale `rtve trgovine ljudima i koje su bile ko-ri{}ene kao seksualni robovi.

Krivi~na istraga pod komandom istra`nog sudije Ane Vukovi} je zapo~ela 2002, a~etvoro ljudi, izme|u ostalih i zamenik dràvnog tuìoca Zoran Piperovi} bili su uhap{enina osnovu sumnje da su bili uklju~eni u trgovinu ènama koje su prisiljavane da se baveprostitucijom. U aprilu 2003. Vukovi}eva je objavila da je istraga zavr{ena i da je slu~ajpredat javnom tuìocu. Tridesetog maja 2003. slu~aj je odba~en zbog nedostatka dokaza.

OEBS je, uz podr{ku nekoliko NVO pod vo|stvom Sigurne ku}e, zahtevao 16.maja, 2003. ponovno otvaranje slu~aja. Pod me|unarodnim pritiskom, crnogorska Vladaje dozvolila OEBS i Savetu Evrope da zajedno rade na istraìvanju ovog slu~aja. OEBSi Savet Evrope podneli su 30. sepembra 2003. zajedni~ki izve{taj sa zaklju~kom da je bi-lo mnogo propusta vezanih za ovaj slu~aj kako od policije tako i od sudstva, zahtevaju}ihitnu ponovnu istragu.

Vukovi}eva je 5. novembra 2003. uputila pismo u koje se kaè da su joj pretili ida su njeni telefonski razgovori bili prislu{kivani zbog njenih poku{aja da ispita ume{a-nost zvani~nika u ovaj slu~aj.

Novi javni tuìlac Vesna Medenica nije mogla da ponovo otvori slu~aj zbog toga{to je S.^. preme{tena u tre}u zemlju uz pomo} OEBS, koji nije hteo da da informacijeo njoj. Iako se veruje da su mnogi dràvni zvani~nici ume{ani u ovaj slu~aj, nijedna odoptu`bi nije potvr|ena.

U aprilu 2004. godine crnogorska vlada ponovo otvara istragu, a izve{taj vladineKomisije iz novembra 2004. opravdava crnogorske funkcionere. U izve{taju se umanju-je ozbiljnost optu`bi, podriva karakter `rtve i zahteva da se naglase tvrdnje Vlade da suoptu`be zapravo deo politi~ke zavere. Priznaje se da vlasti nisu uspele da primene Zakono boravku i kretanju stranaca, ali se ne priznaje da je S.^. `rtva trgovine ljudima, sa za-klju~kom da je dobrovoljno pristala na bavljenje prostitucijom. OEBS je tim povodomjavno izrazio svoje nezadovoljstvo:

„Izve{taj komisije ne odgovara op{tim zadacima policije i sudstva navedenim u iz-ve{taju OEBS i Saveta Evrope… Trgovina ljudima je ozbiljno kr{enje ljudskih prava. Lo-kalne vlasti su obavezne da prepoznaju ova lica kao `rtve, a ne kao zlo~ince... Na~in nakoji izve{taj predstavlja karakter moldavske dràvljanke ne pomaè u nastojanjima da senastavi borba protiv ovakvih oblika organizovanog kriminala u Crnoj Gori.”

Crnogorske vlasti su obavezane i doma}im i me|unarodnim normama da ova licaizru~e pred lice pravde, da osobu poput S.^. ne tretiraju kao zlo~inca, ve} kao `rtvu, i dajoj pruè podr{ku i obe{te}enje. Do danas nikom nije su|eno za prisiljavanje na prostitu-ciju i mu~enje. S.^. jo{ uvek nije primila nikakvu nadoknadu.

371 Amnesty International, Serbia and Montenegro: A wasted year. The continuing failure to fulfil key humanrights commitments made to the Council of Europe, March 2005; Dusan Pavlovic, Nations in Transit 2005:Serbia and Montenegro with an addendum on Kosovo, Freedom House, 2005, p. 29; Herschbach, R, Initi-ative to Help Fight Human Trafficking in Three SEE Countries, Southeast European Times, April 5, 2005.

Nakon politi~kog skandala povezanog sa slu~ajem S.^., vlada je preduzela mno-ge reforme, kao {to je uspostavljanje instituta nacionalnog koordinatora u 2004, formira-nje projektnog odbora i radne grupe za borbu protiv trgovine ljudima, postavljanje jav-nog tuìoca za organizovani kriminal i osnivanje posebnog odeljenja policije za borbuprotiv trgovine ljudima.

Kancelarija nacionalnog koordinatora u organizacionom pogledu pripada Vla-di RCG – Generalnom sekretarijatu Vlade. Nacionalni koordinator je za svoj rad nepo-sredno odgovoran potpredsedniku Vlade za politi~ki sistem i unutra{nju politiku, koji jezaduèn i za koordinaciju aktivnosti usmerenih protiv trafikinga.

Kancelarija koordinira aktivnosti nadle`nih tela dràvne uprave, me|unarodnihorganizacija i nevladinih organizacija na implementaciji Nacionalne strategije za borbuprotiv trgovine ljudskim bi}ima, ~iji su ciljevi kvalitetna za{tite `rtava, prevencija i kri-vi~no gonjenje izvr{ilaca; koordinira sastanke Projektnog odbora i Radne grupe za im-plementaciju Strategije Vlade RCG; u~estvuje u radu me|unarodnih konferencija, pre-zentuje pred me|unarodnim organizacijama uspehe koji se postiù na polju borbe protivtrgovine ljudima; prati primenu i sprovo|enje akcionih planova resornih ministarstava uovoj oblasti; o svom radu i postignutim rezultatima podnosi odgovaraju}e izvje{taje Vla-di RCG.

Projektni odbor predstavlja najbolji vid dobre saradnje predstavnika Vlade RCG,predstavnika me|unarodnih organizacija i predstavnika nevladinog sektora u Crnoj Go-ri. Projektni odbor je nevladino telo koje okuplja predstavnike svih relevantnih tela an-gaòvanih u borbi protiv trgovine ljudima. Projektni odbor usvojio je dva izuzetno zna-~ajna dokumenta koja bi trebalo bitno da unaprede kvalitet rada ovog tela: Eti~ki kodeks– Kodeks pona{anja i Poslovnik o radu, kojima se ure|uju na~in rada Projektnog odborai druga va`na pitanja zna~ajna za njegov rad

Radi {to uspe{nije implementacije nacionalne strategije formiran je i neophodaninstitucionalni okvir – Radna grupa za pra}enje i implementaciju aktivnosti koje su defi-nisane strategijom.

Radna grupa uklju~uje predstavnike (na nivou pomo}nika ministara): Ministar-stva unutra{njih poslova, Ministarstva zdravlja, Ministarstva rada i socijalnog staranja,Ministarstva pravde, Ministarstva prosvete i nauke, dràvnog tuìoca, OEBS, SavjetaEvrope, IOM, kao i predstavnike Kancelarije nacionalnog koordinatora za borbu protivtrgovine ljudima i Ameri~kog konzulata u Podgorici u svojstvu posmatra~a.

Resorna ministarstva (~lanovi Radne grupe) sa~inila su odvojene Akcione plano-ve koji proizilaze iz Strategije i defini{u obaveze i ciljeve s precizno odre|enim vremen-skim okvirom, odgovornom osobom i predlogom budèta. Radna grupa sastaje se mese~-no i prezentira progres u realizaciji obaveza predvi|enih Akcionim planovima.372

Kao i u Republici Srbiji, ministar unutra{njih poslova Crne Gore doneo je Uput-stvo o uslovima i na~inu regulisanja boravka stranih dràvljana – `rtava trgovine ljudi-ma (MUP CG 011-05-48445). Odredbe ta dva akta su vrlo sli~ne.

175

372 www. antitrafficking.vlada.cg.yu.


Zlostavljanje je zajedni~ko za sve strane dràvljane koji su bili `rtve seksualneeksploatacije u Crnoj Gori. U 100 odsto slu~ajeva, `rtve kojima je pruèna pomo} bi-le su zlostavljane tokom zarobljeni{tva 2002, 2003. i 2004.373 @rtvama ~esto nije pru-àna nikakva medicinska pomo} tokom zarobljeni{tva, bile su izloène seksualno pre-nosivim bolestima i trpele te{ke fizi~ke i psihi~ke traume.374 Medicinske usluge supruàne `rtvama od slu~aja do slu~aja. Postoji potreba za posebnim ginekolo{kim i psi-holo{kim pregledima i programima vezanim za zlostavljane osobe. Neke od `rtava sesuo~avaju sa diskriminacijom zdravstvenih radnika koji ih tretiraju kao prostitutkezbog nepoznavanja fenomena trgovine ljudima.375 Ovakva situacija karakteristi~na jei za 2005. godinu.

4.3. Pravo na pomo}

@rtvama trgovine ljudima bila su dostupna dva oblika pomo}i: pribavljanje doku-menata i pruànje informacija, i pravna pomo}.

Jedinice za borbu protiv trgovine ljudima bave se identifikovanjem mogu}ih `rta-va kojima je potrebna pomo}; me|utim, mnogi odbijaju pomo} upravo zato {to ih to svr-stava u kategoriju `rtava i sramoti njihove porodice, te radije pori~u da su bili prisiljenina rad.376

Iako postoje prihvatili{ta u Podgorici kojima rukovode nevladine organizacije, nepostoje mesta koja obezbe|uju sme{taj `rtvama u drugim delovima Crne Gore.377 Poredtoga, ne postoje posebni programi pomo}i za maloletna lica.378

Po~etkom 2006. kompletna finansijaska odgovornost za izdràvanje prihvatili{taCrnogorskog ènskog lobija preba~ena je sa IOM na Vladu Crne Gore. Identifikovani sumnogi problemi tokom uprave vlade nad prihvatili{tem. Nisu bila obezbe|ivana sredstvaza pravnu ili psiholo{ku pomo}. IOM je prethodno obezbe|ivao sredstva za obe vrste po-mo}i, kao i sredstva za higijenu, ode}u i specijalizovanu zdravstvenu pomo}. U prihva-tili{tu postoje dodatni problemi kao {to je neredovno pla}anje funkcionalnih tro{kovauklju~uju}i i plate zaposlenih. Kako bi se naglasili brojni problemi, uprava prihvatili{taprijavila je slu~aj maloletnog lica obolelog od hepatitisa C. Po{to se u prihvatili{tu neobezbe|uje ni najosnovnija medicinska pomo}, ne postoje ni odobrena sredstva za kupo-vinu lekova za le~enje hepatitisa C.

176

373 R. Surtees, navedeno delo, str. 414.374 Ibid, str. 414-415.375 Ibid., str. 428.376 Ibid., str. 425-426 i str. 251.377 Ibid, str. 427.378 Ibid, str. 430.

5. Kosovo

I Kosovo predstavlja mesto porekla, tranzita i krajnjeg odredi{ta trgovine ljudi-ma.379 Sve ve}i broj èna i devojaka se vrbuje na Kosovu za seksualnu industriju380, izatim odvodi u albanske delove Makedonije, u Italiju i druge delove Zapadne Evropepreko Albanije. 381

5.1. Zakonska re{enja vezana za trgovinu ljudimai krijum~arenje ljudi

Specijalni izaslanik generalnog sekretara UN objavio je 19. januara 2001. UredbuUNMIK 2001/4 o zabrani trgovine ljudima na Kosovu. Ova uredba se zasniva na Proto-kolu o trgovini ljudima i inkrimini{e trgovinu ljudima kao krivi~no delo za koje je pred-vi|ena kazna od 2 do 12 godina zatvora; u slu~aju da se radi o maloletnom licu, najve}akazna je 15 godina zatvora. Kaznama podleù i optuèni za organizaciju trgovine ljudi-ma, za njeno pomaganje kao i za oduzimanje li~nih dokumenata od `rtava trgovine lju-dima. Inkriminisano je i svesno kori{}enje usluga `rtava ili podvo|enje `rtava trgovineljudima, koje podleè zatvorskim kaznama u rasponu od 6 meseci do 5 godina, a u slu-~aju da je `rtva maloletnik, predvi|ena je kazna zatvora u trajanju od 10 godina.

Uredbom se predvi|a niz mera za za{titu prava èna `rtava trgovine ljudima: do-brovoljna repatrijacija (koja ne treba da se odlaè zbog istrage), pravna pomo}, za{titasvedoka i alternative svedo~enju uìvo; zabrana kori{}enja pro{losti `rtve kao dokaza nasudu, zabrana prisustva javnosti; obezbe|ivanje nadoknade `rtvama trgovine ljudima.382

Pored toga, `rtve trgovine ljudima ne smeju biti krivi~no gonjene za nelegalno bavljenjeprostitucijom ili zbog nelegalnog ulaska na teritoriju Kosova; me|utim, ove olak{iceistovremeno povla~e dodatni teret za `rtvu, koja mora da obezbedi dokaze da je zaista `r-tva trgovine ljudima.383

U Privremenom krivi~nom zakonu Kosova (UNMIK/URED/2003/25, Sl. list, 6.jul 2003) predvi|ena su i krivi~na dela trgovine ljudima (~lan 139) i krijum~arenja ljudi(~lan 138), kao i druga s njima povezana krivi~na dela. Za razliku od Krivi~nog zakoni-ka Republike Srbije i Krivi~nog zakonika Crne Gore, Privremeni krivi~ni zakon Kosovautvr|uje krivi~nopravnu irlevantnost pristanka `rtve.

177

379 Amnesty International, Kosovo (Serbia and Montenegro) So does it mean that we have the rights? Protec-ting the human rights of women and girls trafficked for forced prostitution in Kosovo, AI Index: EUR70/010/2004, May 6, 2004, p.13; R. Surtees, Second Annual Report on Victims of Trafficking in South Ea-stern Europe, 2005,, Switzerland: IOM, 2005, p. 250.

380 Amnesty International, Kosovo (Serbia and Montenegro) So does it mean that we have the rights? Protec-ting the human rights of women and girls trafficked for forced prostitution in Kosovo, AI Index: EUR70/010/2004, May 6, 2004, p. 19.

381 Ibid., p. 22.382 R. Surtees, navedeno delo, str. 291.383 Amnesty International, Kosovo (Serbia and Montenegro) , navedeno delo, str. 24.

Broj `rtava kojima je pruèna pomo} na Kosovu nije precizan odraz realnogstanja. Preko svoje slu`be za istraìvanje trgovine ljudima, UNMIK je napravio bazupodataka u mestima gde postoji sumnja o postojanju trgovine ljudima. Broj èna re-gistrovanih u ovoj bazi varira od 1,028 u 2001. do 1,727 u 2002, 1,096 u 2003. i 425u 2004.

IOM-ovi podaci, odnosno Izve{taj Jedinice za borbu protiv trgovine ljudima(od februara 2000. do juna 2005) navode da su tokom ovog perioda imali 474 korisni-ka (`rtve). Od toga su 214 èna bile iz Moldavije, 89 iz Rumunije, 58 iz Ukrajine, 28 izBugarske, 24 iz Albanije, 53 sa Kosova, 3 iz Rusije, 3 iz Srbije, jedna iz Slova~ke i jed-na iz Nigerije.

Tokom ovog perioda 77 (16,26 odsto) `rtava bila su maloletna lica. Dva de~akakojima je pri reintegraciji asistirao IOM iz Pri{tine, imali su samo 13 godina. Pro-

178

2000 2001 2002 2003 2004 Total

Strani dràvljani 113 135 86 60 60 454

Stanovnici Kosova 54 67 165 192 90 568

BROJ @RTAVA TRGOVINE LJUDIMA NA KOSOVU ILI POREKLOM S KOSOVA od2000. do 2004.384

ZEMLJE POREKLA @RTAVA TRGOVINE LJUDIMA KOJIMA JE PRU@ENA POMO]NA KOSOVU od 2000. do 2004.385

Zemlja porekla 2000 2001 2002 2003 2004 Total

Albanija 2 1 9 7 27 46

Bugarska 10 4 6 4 2 26

Moldavija 72 71 32 24 24 223

Rumunija 20 36 19 9 4 88

Rusija 1 2 0 0 0 3

Srbija 0 1 0 4 1 6

Slova~ka 0 0 0 0 1 1

Slovenija 0 0 0 0 1 1

Tajland 0 0 0 2 0 2

Ukrajina 8 20 20 10 0 58

Ukupno 113 135 86 60 60 454

384 R. Surtees, navedeno delo, p. 251.385 Ibid., p. 255.

se~na starost `rtava je od 18 do 24 godine (53,58 odsto). Ve}i broj stekao je neku vrstuobrazovanja, a samo 2,03 odsto nisu imali nikakvo obrazovanje. Veoma je interesantanpodatak da su u 76,35 odsto slu~ajeva `rtve ìvele sa svojim porodicama u vreme kad suvrbovane. Skoro 41 odsto `rtava koje su bile zaposlene u svojim zemljama porekla zara-|ivale su manje od 50 dolara mese~no. Prvi razlog odlaska u inostranstvo za 76,09 odsto`rtava je bio da na|u posao, a 45 odsto `rtava su Moldavke.

@rtve trgovine ljudima obi~no svesno donose odluku da odu u inostranstvo u po-trazi za boljim ìvotom. Mali procenat (7,21), `rtava koje su zavr{ile na Kosovu bile suotete. Interesantno je to da su u 48,65 odsto slu~ajeva osobe koje su vrbovale bile ène,a u 42,34 odsto mu{karci.

U skladu sa podacima IOM broj `rtava s Kosova po godinama je slede}i: 6 u2001, 12 u 2002, 17 u 2003, 11 u 2004. i 7 do juna 2005. Od toga je bilo 47 osoba al-banske nacionalnosti s Kosova, 2 RAE, 1 kosovska Srpkinja, jedna Bosanka i jedna Go-ranka; 10 `rtava su iz Pri{tine, 12 iz Gnjilana, 6 iz Pe}i, 5 iz Uro{evca, 6 iz Mitrovice,5 iz \akovice, 5 iz Vu~itrna, 2 iz Prizrena, 1 iz Lipljana i 1 iz Ka~anika. Veoma vaànpodatak je to da su od 53 `rtve koje je IOM pomogao 67 odsto bila deca (osobe mla|eod 18 godina).

Po dolasku na Kosovo ène su odvo|ene u barove, restorane ili klubove, gde bibile prodate novom vlasniku ili bi po~ele da rade za trgovca. Neke ène su po~ele kaokonobarice dok su druge primorane da se bave prostitucijom odmah po dolasku. Doka-zi na su|enju u okru`nom sudu u Pri{tini pokazuju kako su ène koje su unajmljene darade kao plesa~ice u pri{tinskom klubu Miami Beach primoravane na prostituciju. @enesu obja{njavale kako su im mu{terije pla}ale – od 50DM do 2400DM za vreme prove-deno u jednoj od kabina koje su se nalazile oko podijuma za igru ili za seksualnu uslu-gu u hotelu ili privatnom stanu.387 @ene su uglavnom `rtve seksualne eksploatacije, aliprisutan je i prinudni rad, prosja~enje i dvostruka eksploatacija, pre svega kad su posre-di deca ili mu{ke `rtve388.

179

386 IOM Kosovo, Izve{taj Jedinice za borbu protiv trgovine ljudima (od februara 2000. do juna 2005), 2005,str. 12.

387 Amnesty International, Kosovo (Serbia and Montenegro) So does it mean that we have the rights? Protec-ting the human rights of women and girls trafficked for forced prostitution in Kosovo, AI Index: EUR70/010/2004, May 6, 2004, p.14.

388 R. Surtees, navedeno delo, p. 248-250.

“Imam 21 godinu i iz Moldavije sam. Imam sina od 4 godine. Njegovotac nas je napustio kad se on rodio, a moja porodica nije u mogu}no-sti da nas izdràva, posao koji sam radila nije pokrivao ni na{e najo-snovnije potrebe. Plata mi je bila 15 dolara mese~no, a u poslednje vre-me nije bila ni ispla}ivana. Mnoge mlade ène iz mog mesta su odlazi-le u inostranstvo da rade.” 386

5.2. Sloboda kretanja

Sloboda kretanja `rtava trgovine ljudima je ograni~ena na mnoge na~ine. Ograni-~enja slobode po~inju na samom po~etku procesa trgovine, kada se `rtvi oduzima paso{ili druga putna dokumenta. Bez dokumenata, èna moè da bude uhap{ena zbog nelegal-nog kretanja ili drugih prestupa. Pored ovih pravnih prepreka slobodnom kretanju, èneobi~no zaklju~avaju u sobe, ili ih ~uvaju straàri, ili im se preti psihi~kim i fizi~kim na-siljem.390


@ene i devojke koje postanu `rtve trgovine ljudima izloène su mu~enju, uklju~u-ju}i silovanje i druge oblike okrutnog, neljudskog i poniàvaju}eg opho|enja, ~ime se kr-{e njihova prava u skladu sa ~lanom 7 Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kimpravima, ~lanom 3 Evropske konvencije o ljudskim pravima i ~lanom 37 Konvencije opravima deteta. Vi{e od polovine èna koje je IOM ispitivao, rekle su da su bile fizi~kizlostavljane od vlasnika bara, a 25 odsto izjavile su da su ih prebijali zaposleni u baru,mu{terije ili drugi ljudi.391 Bez obzira na zadobijene povrede, mnogim `rtvama nije pru-èna medicinska pomo}. U 2002. godini samo 10 odsto `rtava imalo je pristup zdravstve-noj pomo}i, dok 36 odsto nije imalo nikakvu vrstu medicinske nege. Ve}ina `rtava su pri-siljavane na seksualne odnose bez za{tite, a izme|u 30 i 40 odsto su povremeno koristi-

180

Odeljenje UNMIK-ove policije za trgovinu ljudima uhapsilo je 13 oso-ba optuènih za krivi~no delo trgovine ljudima od 22. februara do 3.marta 2005. Na osnovu provera, nadzora i drugih operacija, istra`ni ti-movi su uspeli da spasu ~etiri `rtve, jednu u Pri{tini, dve u Gnjilanu ijednu u Prizrenu. U pri{tinskom okrugu, uhap{eni su mu{karac i èna,vlasnici kafi}a u kojem je `rtva primoravana da se bavi prostitucijom.U gnjilanskom okrugu, gde je spasena `rtva, nakon prisilnog bavljenjaprostitucijom, bila prodata zbog prinudnog braka, uhap{ene su ~etiriosumnji~ene osobe. U prizrenskom okrugu, u jednom restoranu, u skla-du sa informacijama dobijenim od rumunske carinske policije, regio-nalni istra`ni tim uspeo je da spasi jednu ènu i uhapsi tri osumnji~eneosobe. @rtva je dràna tamo protiv svoje volje i pretrpela je te{ko fizi~-ko maltretiranje. 389

389 L. Ibraj, “13 Arrests in 10 Days on Human Trafficking Charges”, OneWorld Southeast Europe, SEE Por-tal, March 3, 2005.

390 Amnesty International, Kosovo (Serbia and Montenegro) So does it mean that we have the rights? Protec-ting the human rights of women and girls trafficked for forced prostitution in Kosovo, AI Index: EUR70/010/2004, May 6, 2004 p.13-14; R. Surtees, navedeno delo, p. 283.

391 Amnesty International, Kosovo, navedeno delo, p. 15.

le prezervative. Mnoge `rtve su obolele od seksualno prenosivih bolesti.392 Postoje i pri-jave da su ène primoravane na abortus.393 @rtve kojima je pruèna pomo} imale su pri-stup medicinskoj i psiholo{koj pomo}i. Deset ginekolo{kih klinika odre|eno je da pruèspecijalizovanu pomo} `rtvama trgovine ljudima i prostitutkama. Ove klinike su, me|u-tim, zatvorene zbog nedostatka sredstava. 394

5.4. Pravo na pomo}

Me|unarodni standardi zahtevaju od dràva da obezbede odgovaraju}u za{titu iusluge za ène koje su `rtve nasilja.395 @ene oslobo|ene iz kandì trgovine ljudima ne-maju obezbe|enu pravnu pomo} u trenutku kada podleù policijskoj istrazi. Istraga i raz-govori obavljaju se bez prisustva pripadnika policije ènskog pola. @rtve trgovine ljudi-ma treba da odlu~e da li }e u}i u program repatrijacije samo nekoliko sati po oslobo|e-nju. Od njih se zahteva da u~estvuju u pravnim postupcima, a nije im obezbe|ena za{ti-ta kao svedocima.396 Ne postoje posebne procedure za devojke koje imaju manje od 18godina397 i ne postoje procedure za deportaciju.398

Za{tita i pomo} svedocima, kao {to je navedeno u Odeljku 10 Uredbe UNMIK2001/4 o zabrani trgovine ljudima na Kosovu, tek treba da budu primenjeni, i to tri godi-ne od progla{enja Uredbe.399 Nacrt direktive iz septembra 2003. navodi proceduru podkojom `rtva trgovine ljudima moè da se prijavi za pomo} i obe{te}enje. Ona mora daobezbedi dokazni materijal kako bi dobila besplatnu pomo} prevodioca i pravnog savet-nika; privremeni sme{taj, psiholo{ku, medicinsku i socijalnu pomo}; pomo} kod reinte-gracije i/ili povratka; nov~anu pomo} i obe{te}enje. Re{enje se donosi u roku od 30 da-na od podno{enja prijave.400 Op{ta preporuka 19. Komiteta UN o eliminaciji svih vido-va diskriminacije èna (CEDAW) i UNHCHR-ova smernica 9.1 predvi|aju “da `rtve tr-govine ljudima imaju pravo na adekvatnu pravnu za{titu, uklju~uju}i i sredstva za pot-pun oporavak, u slu~ajevima gde je to izvodljivo. Ove vrste pravne za{tite mogu biti kri-

181

Osigurati da pravo na informaciju, pomo} ili momentalnu podr{ku nijediskreciono, ve} dostupno kao pravo svim osobama koje su identifiko-vane kao `rtve trgovine ljudima.

UNHCHR smernica 4.5.

392 R. Surtees, navedeno delo, p.269.393 Amnesty International, Kosovo (Serbia and Montenegro), navedeno delo, p.17.394 R. Surtees, navedeno delo, p. 289-290.395 General Recommendation 19 of the UN CEDAW; Articles 6 and 7 of the Trafficking Protocol; Articles 24

and 25 of the Convention on Transnational Organised Crime.396 Amnesty International, Kosovo (Serbia and Montenegro), navedeno delo, str. 41.397 Ibid., p. 34.398 R. Surtees, navedeno delo, str. 286.399 Amnesty International, Kosovo (Serbia and Montenegro), navedeno delo, str. 32.400 Ibid, p. 32.

vi~ne, civilno-pravne ili upravne prirode”. S obzirom na posebnu ugroènost `rtava (usmislu ponovne trgovine, poniènja ili zlostavljanja), pravna za{tita mora biti dostupna`rtvama u najkra}em mogu}em roku.401 Tako|e, pravna za{tita mora biti dostupna beznametanja tereta `rtvi trgovine ljudima da dokaè da je zaista bila u tom poloàju.402

Mnoge nevladine organizacije imaju programe za pomo}, kao i prihvatili{ta za `r-tve nasilja tokom procesa trgovine ljudima. Ovi sistemi podr{ke nisu razvijeni i nemajukapacitete za dugoro~no pruànje pomo}i.403 Obi~no su dostupna dva tipa pomo}i: na-bavka li~nih dokumenata za `rtve trgovine ljudima, i pravne informacije o op{tem statu-su i u~e{}u u pravnim postupcima protiv trgovine ljudima.404 Dozvola za privremeni bo-ravak se daje u skladu sa Odredbom UNMIK 2001/4, poglavlje 4, svedoku koji ostaje naKosovu dokle god to vlasti budu zahtevale.405

6. Preporuke

6.1. Zakonska re{enja u vezi s trgovinom ljudima i krijum~arenjem ljudi

� Odredbe Krivi~nog zakonika (KZ) Srbije i Krivi~nog zakonika Crne Gore kojese odnose na krivi~no delo trgovine ljudima treba dopuniti stavom o krivi~no-pravnoj ireleventnosti pristanka `rtve na eksploataciju u skladu sa ~lanom 3 sta-vom b Prvog protokola.

� Izmeniti odredbu stava 3 ~lana 388 KZ Srbije, kojom je odre|eno krivi~no delotrgovine ljudima u smislu pove}anja minimuma zatvorske kazne za u~inioceovog krivi~nog dela kada je `rtva maloletno lice.

� Dodati novi stav ~lanu 388 KZ Srbije kojim }e biti uveden kvalifikovani oblikizvr{enja krivi~nog dela trgovine ljudima ukoliko je delo u~injeno prema vi{e li-ca, otmicom ili na naro~ito svirep ili naro~ito poniàvaju}i na~in, a {to je u skla-du sa Prvim protokolom (~lan 3, stav a).

� Izmeniti odredbu ~lana 389 KZ Srbije u skladu sa ~lanom 1 Konvencije o pra-vima deteta i ~lanom 3 stavom d Prvog protokola u smislu odre|enja pojma de-teta kao svakog lica mla|eg od 18 godina.

� U skladu s Preporukom Saveta Evrope br. 1545 iz 2002 godine, odredbu kojomje odre|eno krivi~no delo trgovine ljudima treba dopuniti u doma}em krivi~nomzakonodavstvu i posebnim stavom o ka`njavanju lica koja svesno kupuju uslu-ge `rtava trgovine ljudima.

182

401 R. Surtees, navedeno delo, str. 285.402 Amnesty International, Kosovo (Serbia and Montenegro), navedeno delo, str. 33.403 R. Surtees, navedeno delo, str. 288.404 Ibid., p. 292.405 Ibid., p. 293.

� Zakonodavci na prostoru SCG trebalo bi da inkrimini{u i krijum~arenje drà-vljana SCG.

� U Srbiji bi trebalo usvojiti Nacionalni plan akcije za borbu protiv trgovine lju-dima.

� Na prostoru Kosova neophodno je usvajanje svih neophodnih prate}ih dokume-nata i podzakonskih akata radi realizacije akcionog plana za borbu protiv trgo-vine ljudima, to jest vo|enja konkretnih akcija policije protiv organizovanogkriminala.


� Vlada Srbije, Vlada Crne Gore, Privremene institucije na Kosovu, trebalo bi daizgrade sistem zdravstvene za{tite za `rtve trgovine ljudima, koji bi bio uteme-ljen na stabilnom nov~anom finansiranju iz budètskih sredstava.

� Potrebno je obezbediti nov~anu podr{ku organizacijama civilnog dru{tva kojepruàju zdravstvenu podr{ku `rtvama ve} duì niz godina.

� Trebalo bi razmotriti mogu}nost otvaranja posebnih klinika za `rtve trgovineljudima gde bi im bila pruàna sva neophodna medicinska pomo}, pre svega gi-nekolo{ki pregledi i psihoterapija, ali i le~enje najteìh zaraznih bolesti (hepati-tis C). Za ove institucije sredstva moraju biti obezbe|ena iz budèta.

6.3. Pravo na pomo}

� U Srbiji (uklju~uju}i Kosovo) i Crnoj Gori neophodno je uspostaviti sistem pri-hvatili{ta koji }e imati svu neophodnu infrastrukturu i finasijsku podr{ku nadle-`nih dràvnih organa.

� Servisiranje tro{kova odràvanja prihvatili{ta za `rtve trgovine ljudima, i ispla-ta zarada zaposlenima moraju imati redovnu dinamiku

� U saradnji sa civilnim dru{tvom, Vlada Srbije, Crne Gore i Privremene institu-cije na Kosovu treba da uspostave sistem besplatne pravne pomo}i `rtvama tr-govine ljudima, s posebim akcentom na pomo} `rtvama u postupcima za nakna-du {tete

� Neophodno je usvojiti programe pomo}i i podr{ke maloletnim `rtvama trgovineljudima

� Neophodno je usvojiti programe za zapo{ljavenje `rtava trgovine ljudima.

183

LLIISSTTAA SSAAGGOOVVOORRNNIIKKAA SSAA KKOOJJIIMMAA SSUU SSEE^̂LLAANNOOVVII TTIIMMAA ZZAA IIZZRRAADDUU IIZZVVEE[[TTAAJJAASSUUSSRREELLII UU TTOOKKUU IISSTTRRAA@@IIVVAANNJJAA

SRBIJA

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Srbije i Crne GoreAnne-Maria ]ukovi}, Sekretarijat za romsku nacionalnu strategiju

UNHCRAndrej Mahe~i}, portparolVesna Petkovi}, portparolDu{an Aralica, slu`ba za pravnu za{titu izbeglicaVladimir Jovanovi}, slu`ba za pravnu za{titu izbeglicaVesna Vu~i}, slu`benik odeljenja za repatriacijuDavor Rako, nacionalni slu`benik za pravnu za{titu

OEBSRuìca Banda, vi{i pomo}nik za demokratizaciju

Mreà humanitarnih pravnih kancelarija NHLOMirjana Milojevi}, pravnikBoò Vuk~evi}, pravnik

PraksisIvanka Kosti}, izvr{ni direktorAleksandra Jovanovi}, koordinator projektaAna Goci}, mla|i pravni savetnikRadomir Koji}, mla|i pravni savetnik\or|ije Vukovi}, pravni savetnik/koordinatorBiljana Zlatanovi}, SGBV/koordinator

Balkanski centar za migracija i humanitarne aktivnostiMiladin [krbi}

185

CRNA GORA

Ministarstvo za socijalno staranje i dje~iju za{titu Crne GoreSneàna Miju{kovi}, pomo}nik ministra

Komesarijat za raseljena lica Crne GoreIvanka Koji}, zaduèna za socijalna pitanjaRanko â|enovi}, zaduèn za kolektivne centre

UNHCRRobin Ruth Ellis, {ef kancelarije, Podgorica

MPDLSlobodan Ra{~anin, pravni savetnik

Savez raseljenih i izbeglih CGMilenko Jovanovi}, predsednik

ANIMAIrena Kova~evi}, advokat

KOSOVO I METOHIJA

UNMIKKilian Kleinschmidt, Deputy Director, Office of Communities, Returns and Mino-

rity AffairsKarsten Luethke, Repatriations Adviser, Office of Communities, Returns and Mi-

nority AffairsLaura Gheorghe, Legal Officer, Policy and Research Unit, Office of Communiti-

es, Returns and Minority AffairsLaurie Wiseberg, Minority Rights Advisor and Executive Officer For Return to

Roma Mahalla Project

Civil Rights program KosovoBeqir Krasniqi, Legal ManagerAferdita Gashi, Program Assistant

UNHCRQuang Bui, Senior Protection Officer

FraktalSr|an Popovi}

186

AAKKRROONNIIMMII

ARC – Ameri~ki savet za izbegliceBiH – Bosna i HercegovinaCEB – Razvojna banka Saveta EvropeDRC – Danski savet za izbegliceEAR – Evropska agencija za rekonstrukcijuECRI – Evropska komisija protiv rasizma i netolerancijeEU – Evropska unijaFBI – Federalni istra`ni biroGARP – Program pomo}i vlade Savezne Republike Nema~ke pri repatrijacijiGCIM – Globalna komisija za me|unarodne migracijeGTZ – Nema~ka organizacija za tehni~ku saradnjuHPD – Direkcija za stambena i imovinska pitanjaHRW – Human Rights WatchICMC – Me|unarodna katoli~ka organizacija za migracijeICMPD – Me|unarodni centar za razvoj migracione politikeIDMC – Centar za monitoring internog raseljenjaIFRC – Me|unarodna federacija dru{tava Crvenog krsta i Crvenog polumesecaIOM – Me|unarodna organizacija za migracijeIRL – interno raseljena licaJMBG – Jedinstveni mati~ni broj gra|anaKFOR – Me|unarodne vojne snage na KosovuKiM – Kosovo i MetohijaKPA – Kosovska imovinska agencijaMARRI – Regionalna inicijativa za migracije, azil i izbegliceMDG – Milenijumski razvojni ciljeviMKCK, ICRC – Me|unarodni komitet Crvenog krstaMNSS – Minimalni nivo socijalne sigurnostiMOP – Materijalno obezbe|enje porodiceMOP – Materijalno obezbe|enje porodiceMPDL – Pokret za mir, razoru`anje i sloboduMSF – Lekari bez granicaMUP – Ministarstvo unutra{njih poslovaNHLO – Mre`a humanitarnih pravnih kancelarija

187

NRC – Norve{ki savet za izbegliceNSZ – Nacionalna slu`ba za zapo{ljavanjeNVO – nevladina organizacijaOEBS, OSCE – Organizacija za evropsku bezbednost i saradnjuOHCHR – Kancelarija visokog komesara UN za ljudska pravaORC – Kancelarije za povratak i zajedniceOVK – Oslobodila~ka vojska KosovaPIO – Penziono i invalidsko osiguranjePISG – Privremene institucije lokalne samoupraveRAE – Romi, A{kalije i Egip}aniREAG – Program reintegracije i emigracije za azilante u Nema~kojRTS – Radio televizija SrbijeSCG – Srbija i Crna GoraSCG – Srbija i Crna GoraSDC – [vajcarska direkcija za razvoj i saradnjuSDF – Srpski demokratski forumSDS – Srpska demokratska strankaSFRJ – Socijalisti~ka Federativna Republika JugoslavijaSIRP – Program stanovanja i integracije izbeglica u SrbijiSPGS – specijalni predstavnik generalnog sekretara UNSRJ – Savezna Republika JugoslavijaSSS – Strategija za smanjenje siroma{tvaUN – Ujedinjene nacijeUNDP – Program za razvoj Ujedinjenih nacijaUNHCR – Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbegliceUNICEF – Fond Ujedinjenih nacija za decuUNMIK – Misija UN na Kosovu i MetohijiUNOCHA – Kancelarija UN za koordinaciju humanitarnih aktivnostiUSAID – Agencija Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava za me|unarodni razvojWFP – Svetski program za hranuWHO – Svetska zdravstvena organizacija

188

BBIIBBLLIIOOGGRRAAFFIIJJAA

– A comprehensive review of the situation in Kosovo (Report by Kai Eide, Spe-cial Envoy of the UN Secretary General) (S/2005/635), 7 October 2005.

– A. Abdikeeva, et al., Roma Poverty and the Roma National Strategies: The Ca-ses of Albania, Greece and Serbia, Macro Study, United Kingdom: Minority Rights Gro-up International, 2005.

– Amnesty International, Bosnia and Herzegovina, Behind closed gates: ethnic di-scrimination in employment, (AI Index: EUR 63/001/2006) January 26, 2006.

– Amnesty International, Kosovo (Serbia and Montenegro) So does it mean thatwe have the rights? Protecting the human rights of women and girls trafficked for forcedprostitution in Kosovo, AI Index: EUR 70/010/2004, May 6, 2004.

– Amnesty International, Serbia and Montenegro: A wasted year. The continuing fa-ilure to fulfil key human rights commitments made to the Council of Europe, March 2005.

– Argument/Centar za prava manjina, Romi – posedovanje li~nih dokumenata, de-cembar 2005.

– Beogradski centar za ljudska prava, Ljudska prava u Srbiji i Crnoj Gori 2005, 2006.– C. Tuetsch, Kosovo’s Burdensome Path to Economic Development and Interet-

hnic Coexistence: FAST Risk Profile Kosovo, Bern: Swisspeace, 2005.– CoE, DoC. 9990, Report of the Committee on Migration, Refugees and Popula-

tion (Rapporteur: Mr Einarsson), October 2003.– Commission of the European Communities, Communication from the Commis-

sion on the preparedness of Serbia and Montenegro to negotiate a Stabilisation and As-sociation Agreement with the European Union, Chapter 3.6.2. April 2005.

– Council of Europe, Serbia and Montenegro: Compliance with obligations andcommitments and implementation of the post-accession co-operation programme TenthReport (October 2005– January 2006), January, 2006.

– Danski savet za izbeglice, SDF Hrvatska, SDF Srbija, Radionica i kampanjajavnog zagovaranja, Povratak u Hrvatsku – re{avanje preostalih pravnih pitanja i pita-nja vezanih za incidente, Beograd, 23. septembar 2005.

– Du{an Pavlovi}, Freedom House, Nations in Transit 2005: Serbia and Montene-gro with an addendum on Kosovo, 2005.

– E. Multanen, Grupa 484, Adekvatno uklju~ivanje izbeglica i raseljenih lica uStrategiju za smanjenje siroma{tva, 2003.

– ERRC, In the aftermath of ethnic cleansing: Continued persecution of Roma,Ashkalis, Egyptians and others perceived as “Gypsies” in Kosovo, Memorandum of theEuropean Roma Rights Centre, 27 June 2005.

189

– European Commission against Racism and Intolerance, Third Report on Croa-tia, adopted on 17 December 2004 published on 14 June 2005.

– European Commission, Progress Report Croatia, November 2005.– European Commission, Progress Report Serbia and Montenegro, November 2005.– European Council on Refugees and Exiles – Country Report 2004 – Serbia &

Montenegro, 2005.– F. Terdevci, Kosovo Explosive tensions, Kosovo: Transitions Online, 15 July 2005.– Feasibility Study on the Development of a Regional Migration Centre, Prepared

for Grupa 484 by Martin Baldwin-Edwards and Liz Mestheneos, March 2006.– G. Matkovi}, Overview of Poverty and Social Exclusion in the Western Balkans.

Paper prepared for the Conference “Western Balkans Forum on Social Inclusion and Mil-lennium Development Goals” held on 23-24 June 2005, in Tirana, Albania.

– GCIM, Migration in an Interconnected World: New Directions for Action, Oc-tober 2005.

– Grupa 484, Izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine i interno raseljena licasa Kosova u Srbiji: Siroma{tvo i pristup pravima, dokument pripremljen za konferenci-ju Zaboravljena kriza?, oktobar 2005.

– Grupa 484, Ljudska prava izbeglica, raseljenih lica, povratnika i azilanata u Sr-biji i Crnoj Gori, Izve{taj za 2004, april 2005.

– Grupa 484, Ostanak izbeglica u Srbiji: Integracija i zagovaranje za korisnike ko-ji napu{taju kolektivne centre: Zavr{ni izve{taj sa preporukama, Beograd, decembar 2005.

– Group 484, Povratak iz Zapadne Evrope, Avgust 2005.– Grupa 484, Studije o izbegli{tvu, 2005.– Human Rights Watch, Country Summary for Bosnia and Herzegovina, January 2006.– Human Rights Watch, Country Summary for Croatia, January 2006.– Human Rights Watch, Country Summary for Serbia and Montenegro, January 2006.– IFHR, Serbia: Discrimination and Corruption, the Flaws in the Health Care

System International Fact-finding Mission, April 2005.– Institut za strate{ke studije i prognoze, Istra`ivanje o doma}instvima Roma,

A{kalija i Egip}ana, izbjeglica i interno raseljenih lica u Crnoj Gori, 2003.– IOM, GARP, Program pomo}i vlade Savezne Republike Nema~ke pri repatrija-

ciji; REAG, Program reintegracije i emigracije za azilante u Nema~koj – Program pru-`anja finansijske pomo}i izbeglim licima, Januar 2005.

– IOM Kosovo, Counter-Trafficking Unit Situation Report ( February 2000 to Ju-ne 2005), 2005.

– IOM Kosovo, Return and Reintegration Project, Situation Report, February2000-December 2002.

– L. Hammond, Households Economy Assessment: The Situation of InternallyDisplaced Persons in Serbia and Montenegro by The Food Economy Group for theICRC, April 2005.

– N. Mailman, Kosovo: UN delay in responding to lead poisoning threatens Ro-ma, Refugees International (RI), 23 September 2005.

– M. Ra~i}, ARC, Guide for Refugees and Displaced Persons, 2004.– Me|uagencijska radna grupa za interno raseljena lica, Analiza situacije interno

raseljenih lica sa Kosova u Srbiji i Crnoj Gori: zakon i praksa, oktobar 2004.

190

– MKCK, Situacija interno raseljenih lica u Srbiji i Crnoj Gori, maj 2005.– Nacionalna strategija za re{avanje problema izbeglica i raseljenih lica, Vlada– Republike Srbije, 2003.– Norwegian Refugee Council Internal Displacement Monitoring Centre (IDMC)

formerly Global IDP Database, Profile of Internal Displacement: Serbia and Montene-gro, (Compilation of the information available in the Global IDP Database of theNorwegian Refugee Council), September 27, 2005.

– Norwegian Refugee Council Internal Displacement Monitoring Centre (IDMC)formerly Global IDP Project, IDPs from Kosovo: stuck between uncertain return pro-spects and denial of local integration, September 2005.

– Ombudsperson Institution in Kosovo, Fifth Annual Report 2004 – 2005, addressedto the Special Representative of the Secretary-General of the United Nations, 11 July 2005.

– OSCE and the Ministry of Environment and Planning Working Group on the ac-cess to housing and property rights in Kosovo, December 2005.

– OSCE, OSCE Mission to Croatia concerned returnees may lose homes (Printversion) Zagreb, 8 April 2005.

– OSCE, Izvje{}e o povratku izbjeglica u Hrvatsku i statusu provedbe sarajevskeMinistarske deklaracije iz sije~nja 2005. godine o povratku izbjeglica, jul 2005.

– Refugees International (RI), Kosovo: Roma returns stalled by security concerns,politics and discrimination, 27 June 2005.

– R. Surtees, Second Annual Report on Victims of Trafficking in South Eastern Eu-rope, 2005, (Switzerland: IOM) 2005.

– SDC/SDR, Zbirka ~lanaka, Kopaonik, November 2002.– SDF Hrvatska, Analiza “Road Map”, prijedloga Vlade RH o rje{enju izbjegli~-

kog pitanja, Septembar 2005.– SGSC, Report of the Secretary-General on the United Nations Interim Admini-

stration Mission in Kosovo, S/2005/335: 05-33918 (E), 23 May 2005.– Strategija za pridru`ivanje EU, Vlada Republike Srbije, 2005.– Strategija za smanjenje siromap{tva, Vlada Republike Srbije, 2003.– The Helsinki Committee for Human Rights in Bosnia and Herzegovina, Human

Rights Report in Bosnia and Herzegovina (the analysis for the period January – Decem-ber 2005), January 2006.

– UNDP, Human Development Report Serbia 2005: The Strength of Diversity,Belgrade, 2005.

– UNDP, Montenegro MDG Report, 2004.– UNGA, The report of the Representative of the Secretary-General on the human

rights of internally displaced persons, Walter Kälin, submitted in accordance with Gene-ral Assembly resolution 58/177 and Commission on Human Rights resolution 2005/46A/60/338, 7 September 2005.

– UNHCR, Asylum Levels and Trends in Industrialized Countries 2005, March 2006.– UNHCR, Collective Accommodation of Refugees and IDPs in Serbia and Mon-

tenegro (as at 01 November 2005), Belgrade, November 2005.– UNHCR, Closing the Circle: From Emergency Humanitarian Relief to Sustai-

nable Returns in South Eastern Europe, April 2004

191

– UNHCR, IDPs in Serbia and Montenegro (other than Kosovo) by Current Pla-ce of Asylum (as at 01 November 2005), Belgrade, November 2005

– UNHCR, Kosovo: Minority Voluntary Return, January 2006.– UNHCR Operations in Serbia and Montenegro, Briefing Note, November 2005.– UNHCR, Position on the Continued International Protection Needs of Individu-

als from Kosovo, March 2005.– UNHCR, Refugees in Serbia and Montenegro (other than Kosovo) by Country

of Origin and Current Place of Asylum (as at 01 November 2005), November 2005.– UNHCR, The possibility of applying the internal flight or relocation alternative

within Serbia and Montenegro to certain persons originating from Kosovo and belongingto ethnic minorities there, August 2004.

– UNHCR, The State of the World’s Refugees, 2006.– UNHCR, Update on Conditions for Return to Bosnia and Herzegovina, January

2005.– UNHCR/Komesarijat za izbeglice Republike Srbije, Registracija izbeglica,

mart-april 2001.– United Nations, Human Rights Committee, Eighty-first session, Summary Record

of The 22107th Meeting, Held at the Palais Wilson, Geneva, on Monday, 19 July 2004.– United Nations, Concluding Observations of the Committee on Economic, So-

cial and Cultural Rights, Serbia and Montenegro, Unedited Version, E/C.12/1/Add.108,Thirty-fourth session, 25 April – 13 May 2005.

– UNMIK, Office of Returns and Communities, Background Note on Forced Re-turns Policy, December 2005.

– US Department of State, Country Report for Serbia and Montenegro 2004, Fe-bruary 2005.

– US State Department, Trafficking in Persons Report: Human Trafficking & Mo-dern-day Slavery, Serbia-Montenegro (and Kosovo), June 2005.

– V. Petronijevi}, Grupa 484, Problem azilantske zastite– uporedna iskustva –draft, 2005.

– V. Petronijevi}, Group 484, Ka beloj [engen listi, 2005.– WFP/CES MECON, Poverty in Serbia, June 2001.– Viktimolo{ko dru{tvo Srbije, Trgovina ljudima u Srbiji, Beograd, 2004.

192

Izdava~:Grupa 484Gra~ani~ka 10, Beograd

Za izdava~aVesna Goli}

Lektura i korekturaSlavica Mileti}

UrednikDanilo Raki}

Priprema za {tampuStandard II

Tira`500 primeraka

Godina izdanjamaj 2006.

193

194

CIP