logo (apv) i logo (pss) - … · posle ubiranja povrće je izloženo procesima kvarenja izazvano...

REPUBLIKA SRBIJA

SEKRETARIJAT ZA POLJOPRIVREDU, VODOPRIVREDU I ŠUMARSTVO AP VOJVODINE

POLJOPRIVREDNA SAVETODAVNA SLUŽBA AP VOJVODINE

˝Aktuelni savetnik˝

Tema broja: ˝Unapređenje konkurentnosti u poljoprivredi i dostizanje standarda kvaliteta˝

Godina 2, broj 9, Ruma, Oktobar, 2013.

Priređivač: PSS Ruma d.o.o Ruma

2013. Novi Sad

Republika Srbija, Sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Autonomne Pokrajine Vojvodine

Poljoprivredna Savetodavna Služba AP Vojvodine ˝Aktuelni savetnik˝

Priređivač: PSS Ruma d.o.o. Ruma Godina 2, broj 9, Ruma, Oktobar, 2013.

2

S A D R Ž A J PREDGOVOR...........................................................................................................................

3

Đuro Paić Opšti uslovi kvaliteta povrća The General conditions of vegetable quality............................................................................

4 Goran Drobnjak Preventivne mere kontrole korova u organskoj proizvodnji Preventive measures of weed control in organic production..................................................

8

Lazar Klještanović Izbor parcela za podizanje višegodišnjeg zasada u organskoj proizvodnji The selection of land for growing perennial crops in organic production..............................

12

Sanda Klještanović Proređivanje plodova jabuke u organskoj proizvodnji Apple thinning in organic production.....................................................................................

16

Gorica Kozobarić Integralni pristup suzbijanja jabučnog smotavca (Carpocapsa pomonella) Integrated approach to combating Carpocapsa moth (Carpocapsa pomonella).....................

20

Pera Markić Bolest papaka kod visoko mlečnih krava Hoof disease at high yielding dairy cows.................................................................................

25 Uglješa Trkulja Opravdanost investicije i pokazatelji stabilnosti poljoprivrednog gazdinstva Justification of investment and stability indicators of agricultural farm.................................

29




3

PREDGOVOR

Intezitet razvoja poljoprivrednih sistema budućnosti zavisiće od novih znanja, od primene naučnih

rezultata i od promene svesti da pored proizvodnje dovoljne količine hrane, ona mora ispunjavati određene norme i u pogledu kvaliteta, a proizvodni proces ne sme stvoriti štetne efekte na životnu sredinu. Razvoj nauke i tehnologije, omogućiće postepeni prelaz ka kontrolisanoj konvencionalnoj proizvodnji, zatim dalji razvoj integralne i organske proizvodnje i održive poljoprivrede. Obradom tema o kvalitetu povrća, integralnoj i organskoj proizvodnji i zaštiti bilja, dobrobiti životinja i ukazivanjem na značaj analize poljoprivrednog gazdinstva, imali smo želju da damo doprinos razvoju proizvodnje zasnovane na svetskim trendovima i standardima. Posebna pažnja posvećena je smanjenju gubitaka u poljoprivrednoj proizvodnji, kontroli proizvodnje i dobijanju zdravstveno bezbednih i kvalitetnih proizvoda uz ukazivanje na značaj analize ekonomske isplativosti ulaganja u proizvodnju. Odabrane teme imaju zajednički cilj da se na postavkama održivog razvoja u povoljnim agroekološkim uslovima proizvodi kvalitetna i bezbedna hrana u okviru porodičnog gazdinstva kao osnova za kvalitetniji život sadašnjih i budućih generacija.

PSS Ruma

direktor Nedeljka Jekić




4

OPŠTI USLOVI KVALITETA POVRĆA

Đuro Paić

Izvod: Pod povrćem se podrazumevaju plodovi i drugi jestivi delovi povrtarskih biljaka list, lukovice, glavice, krtole, korenje, cvast, mahune i stablo, koji su namenjeni za ljudsku ishranu u svežem stanju ili posle kulinarske pripreme. Proizvodnja se odvija na otvorenom polju, vrtovima, ili kao njivski usev i zaštićenom prostoru različitog tipa od kojih su najčešći visoki i poluvisoki plastenici. Sveže povrće je veoma važan prehrambeni proizvod koji organizmu obezbeđuje neophodne sastojke za održavanje dobrog zdravlja i sposobnosti (vitamini, mineralne materije, organske kiseline i dr). Cilj rada je upoznavanje proizvođača sa opštim uslovima kvaliteta povrća, kritičnim tačkama u proizvodnji koje se odnose na uslove berbe, transporta i čuvanja, a koji je usklađen sa Zakonom o bezbednosti hrane (Sl.gl RS 41/2009) i Pravilnikom o kvalitetu voća, povrća i pečuraka. Ključne reči: povrće, berba, transport, čuvanje

THE GENERAL CONDITIONS OF VEGETABLE QUALITY

Abstract: Vegetables are considered as eatable parts of vegetable plants: leaf, bulbs, heads, tubers, roots, inflorescence, pods and a stem, which are intended for human consumption as fresh or after cooking preparation in any way. Production takes place at open fields, gardens, or as field crops in greenhouses of various types, of which the most common are high and half high greenhouses. Fresh vegetables are a very important type of food product which provides the body the necessary ingredients to maintain good health and ability (vitamins, minerals, organic acids, etc.). The aim of this stady I introducing the manufacturer with the general conditions of vegetable quality, critical points in the production which are related with the conditions of harvest, transport and storage, which is coordinated with the Law on Food Safety (Sl.gl RS 41/2009) and the Regulation on the quality of fruit, vegetables and mushrooms. Keywords: vegetables, harvest, transport, storage

UVOD

Kod nas postoje veoma dobri uslovi za gajenje većine povrtarskih useva, počev od zemljišta, klime i mogućnosti navodnjavanja kao glavnih činioca proizvodnje.Međutim, iz raznih razloga to se nedovoljno koristi, pa su prinosi još uvek mali i zaostaju u odnosu na Evropske zemlje, kako po prinosu po jedinici površine, tako i po kvalitetu proizvoda. [1] Često puta se dešava da deo proizvodnje nepotrebno izgubimo usled neadekvatnog manipulisanja proizvodima od njive do pijace ili prerađivača.

OPŠTI USLOVI KVALITETA

1. Povrće treba da je zrelo- tehnološki zrelo 2. Da je sveže. 3. Bez prljavštine i preterano ovlaženo. 4. Sadržaj pesticida u granicama dozvoljenog 5. Da nema stran i neprirodan miris i ukus, bez stranih primesa.

o Uvod o Opšti uslovi kvaliteta o Berba i priprema za tržište i pripremu o Transport i čuvanje o Literatura




5

6. Bez uboja, naprslina ili oštećenja od strane štetnih organizama(za svaku vrstu su pravilnikom određene

tolerancije). 7. Povrće ne sme biti kvašeno. Peru se samo delovi koji su bili u zemljištu pri čemu se koristi higijenski

ispravna voda.Posle pranja povrće se mora ocediti. [2]

BERBA I PRIPREMA ZA TRŽIŠTE I PRERADU

Berba povrća može biti ručna i mehanizovana ili kombinacijom ova dva načina. Da bi se sačuvao kvalitetan proizvod berba treba da bude pravovremena i kvalitetna u tehnološkoj ili fiziološkoj zrelosti u zavisnosti od vrste, sorte i zahteva tržišta. Uvođenjem odgovarajućeg sortimenta i setvenih rokova obezbeđuje se kontinuitet u berbi pri čemu se održava kvalitet i prinos povrća. Tabela 1. Pregled povrtarskih kultura po epohama zrenja [2] VRSTA VREME PRISPEĆA - MESEC boranija 7-9 grašak 5-9 celer 5-11 cvekla 6-11 dinja,lubenica 7-9 krastavci 5-9 kelj 5-11 kupus ,karfiol 6-11 luk beli,luk crni 3-8 mrkva,peršun,paštrnjak 6-11 paprika,paradajz 6-10 salata 3-10 spanać 3-5, 9-11 tikva 6-9

Zakasnela berba negativno utiče na prinos i kvalitet proizvoda. Gubici mogu biti veći od 30 % pa i više. Povrće treba da je sortirano, ujednačenog zrenja i krupnoće, očišćeno od zemlje, lišća, delova biljke. Takođe, se moraju odstraniti oštećeni i truli plodovi. Sortiranje i pakovanje može da se vrši na njivi ili u prostorijama predviđenim i opremljenim za pakovanje.

TRANSPORT I ČUVANJE

Posle ubiranja povrće je izloženo procesima kvarenja izazvano delovanjem raznih mikroorganizama i enzima, kao i unutrašnjim promenama, hemijskim razlaganjem produkata fotosinteze (disimilacija), čime se narušava kvalitet i početna hranljiva vrednost. Transportna sredstva moraju da obezbede očuvanje kvaliteta do tržišta ili preradnih kapaciteta. Treba da su prilagođena za prevoz odgovarajućih proizvoda. Pre utovara transportna sredstva treba da su oprana i očišćena od ostataka drugih roba i stranih mirisa. Proizvod očuvati tako da prilikom transporta ne dođe do oštećenja, uboja, nagnječenja, prljanja, zagrevanja, sušenja i drugih neželjenih pojava. Povrće mora biti zaštićeno od sunca, prašine, kiše i dr. U isto vreme treba obezbediti potrebno provetravanje i rashlađivanje ukoliko se transport vrši na dalje relacije. Za usporavanje ovih procesa najčešće se koristi mera snižavanja temerature u toku transporta i čuvanja.




6

Tabela 2.Temperaturni uslovi prilikom transporta [2]

VRSTA TEMPERATURA DUŽINA TRANSPORTA paradajz zreli 0 4 dana paradajz poluzreli 10 “ boranija 7-10 “ grašak 0-1 “ spanać 0-5 “ krompir 5-20 7 dana

Pravilnim čuvanjem povrća produžava se period korišćenje svežeg povrća za ljudsku ishranu. Pakovanje treba da bude usklađeno na osnovu zahteva tržišta i propisanih normi za svaku vrstu povrća. Ambalaža može biti od različitih materijala, različite veličine i oblika najčešće od drveta, plastike, kartona. Svaki od ovih materijala ima određene prednost i nedostatke u pogledu čuvanja i očuvanja kvaliteta povrća. Tabela 3. Uslovi za čuvanje pojedinih vrsta povrća [2]

VRSTA TEMPERATURA ˚ C REL.VL.VADUHA % ODRŽIVOST grašak mladi -0,5-0,5 85-90 6-7 nedelja boranija 0,2-4 85 2-4 “ paradajz -1-0,5 80-85 3-6 “ paprika 0,5-0,5 75-85 5-6 “ spanać 0,5-0,5 90-95 8-10 “ mrkva 0-2 85-90 5-6 meseci cvekla -1-1 85-90 5-7 “ karfiol -1,5-(-1) 85-90 6-7 “ kupus -1-0 80-90 6-7 “ bundeva 10-12 70-75 4-6 “




7

Slika 1. Pakovanje i plasman proizvoda u skladu sa standardima

Literatura: [1] Prof dr Zoran Ilić, Prof dr Elazar Falik, Prof dr Mile Dardić; Berba, sortiranje, pakovanje i čuvanje povrća. [2] Pravilnik o kvalitetu voća i povrća; Sl. list S.C.G br.31/2003




8

PREVENTIVNE MERE KONTROLE KOROVA U ORGANSKOJ PROIZVODNJI

Goran Drobnjak

Izvod: Sve biljke koje rastu na proizvodnim površinama među gajenim biljkama mimo volje čoveka, označavaju se kao korovske biljke ili korovi. [2] Korovi predstavljaju konkurenciju gajenim biljkama u pogledu svetlosti, vode i hranljivih materija.Domaćini su štetnim insektima i prouzrokovačima bolesti.Na taj način dovode do smanjenja prinosa i kvaliteta gajenih biljaka. Suzbijanje korova u organskoj proizvodnji otežano je činjenicom da je u ovoj proizvodnji zakonom zabranjena upotreba sredstava za zaštitu sintetičko hemijskog porekla. Kontrola korova predstavlja jednu od najosetljivijih tačaka u ovoj proizvodnji. Ona mora biti sveobuhvatna, uključujući poznavanje svih činilaca koji utiču na proizvodnju i uvažavanje preventivnih mera. Ključne reči : korovi, preventivne mere, direktne mere

PREVENTIVE MEASURES OF WEED CONTROL IN ORGANIC PRODUCTION

Abstract: All the plants that grow in the production areas between cultivated plants against the will of the man, are signified as weed plant or weeds [2]. Weeds compete with cultivated plants for light, water and nutrients. They are hosts for harmful insects and causative agents of disease. On that way they are lead to a reduction of yield and the quality of crops. Weed control in organic production is difficult caused by the fact that in this production the law prohibits the use of funds for the protection of synthetic chemical origin. Weed control is one of the most sensitive points in this production. It must be comprehensive, including knowledge of all the factors that affect the production and accept the preventive measures. Keywords : weeds, preventive measures, direct measures

UVOD

Suzbijanje korova obuhvata raznovrsne mere i postupke koji imaju za cilj da smanje populaciju korovskih biljaka. Korovske biljke su tokom dugog perioda vremena u borbi za opstanak stekle takve biološke i ekološke osobine, koje ih čine znatno otpornijim u odnosu na gajeni usev. [1] Zbog svega toga ova borba mora biti sveobuhvatna i prilagođena gajenoj biljci, korovskoj flori i ekološkim uslovima proizvodnje. Uspešnost borbe protiv korova u organskoj proizvodnji zavisi od poznavanja više faktora: zemljišnih uslova, klime, plodoreda, istorije polja, raspoložive mehanizacije, raspoložive radne snage, cene radne snage, poznavanja bioloških i ekoloških osobina korova... Sve mere koje se primenjuju u suzbijanju korova mogu se podeliti u dve kategorije:

o preventivne mere borbe o direktne mere borbe

o Uvod o Preventivne mere o Zaključak o Literatura




9

PREVENTIVNE MERE

Preventivne mere suzbijanja korova su sve one mere kojima se eliminiše izvor zakorovljavanja poljoprivrednih površina. Ove mere imaju za cilj da spreče pojavu i mogućnost prenošenja i širenja semena s jedne površine na drugu i da onemoguće dalje povećanje zakorovljavanja poljoprivrednih površina. [1] U ove mere borbe spadaju i sve one agrotehničke mere koje doprinose bržem početnom razvoju i razvoju gajenih biljaka uopšte i na taj način povećavaju konkurentnost gajenih biljaka u odnosu na korove. Preventivne mere borbe su: upotreba dobro zgorelog stajnjaka i komposta, upotreba semena bez prisustva korova, uklanjanje korova sa nepoljoprivrednih površina, čišćenje poljoprivrednih mašina i opreme, plodored, đubrenje, upotreba kvalitetnog semena, izbor sorte ili hibrida, vreme setve i gustina setve. Upotreba dobro zgorelog stajnjaka i komposta Stajnjak i kompost predstavljaju važna đubriva u organskoj proizvodnji. Međutim njihova upotreba nosi opasnost širenja korova. U stajnjaku se mogu nalaziti relativno velike količine semena korovskih biljaka. Ovo seme potiče iz hrane koju je stoka pojela ili iz prostirke. Utvrđeno je da se u 60 tona stajnjaka može naći od 300.000 do 480.000 klijavih semena korova. [1] Zbog toga je neophodno da se za đubrenje koristi dobro zgoreli stajnjak koji je proizveden razlaganjem organske materije na višim temperaturama u toku dužeg vremenskog perioda. Na taj način se znatno smanjuje klijavost semena korova i doprinosi bezbednijoj upotrebi stajnjaka. U kompost se ne smeju stavljati korovske biljke koje su formirale seme. Pri proizvodnji komposta proces humifikacije treba da se odvija do kraja i na taj način se smanjuje klijavost semena korova. Upotreba semena bez prisustva korova Zakonskom regulativom je regulisano dozvoljeno prisustvo semena korova u deklarisanom semenu kulturnog bilja. U organskoj proizvodnji se često koristi i seme iz sopstvene proizvodnje. Važno je napomenuti da takvo seme mora biti dobro očišćeno da bi se sprečilo širenje korova. Uklanjanje korova sa nepoljoprivrednih površina Ekonomska dvorišta i farme, silosi i skladišta kabaste stočne hrane, hangari za čuvanje poljoprivredne mehanizacije su mesta na kojima je intenzivan promet poljoprivrednih proizvoda i na kojima se može naći značajna količina semena korovskih biljaka. Zbog toga održavanje čistoće ovih prostora u značajnoj meri mogu da spreče širenje korova na poljoprivredne površine. Kanali, međe, neobrađene površine oko parcela predstavljaju takođe stalni izvor zakorovljavanja obradivih površina. Ovakve površine se moraju zato održavati čistim putem košenja Čišćenje poljoprivrednih mašina i opreme Na poljoprivrednim mašinama i opremi se može nakupiti značajna količina reproduktivnih organa korova. Naročito se velike količine semena korova se mogu zadržati na kombajnima i prelaskom sa parcele na parcelu doprineti povećanju zakorovljenosti. Zbog toga održavanje čistoće poljoprivrednih mašina i opreme doprinosi sprečavanju širenja korova. Plodored Pravilnim plodoredom to jest smenjivanjem useva retkog i gustog sklopa doprinosi se smanjenju ukupnog broja korova. Đubrenje Pravilnim đubrenjem gajenih biljaka se doprinosi njihovom ubrzanom rastu i doprinosi povećanju konkurencije u odnosu na korove.




10

Upotreba kvalitetnog semena Upotrebom semena dobre klijavosti i energije klijanja doprinosi se ubrzanom početnom rastu i tako povećava konkurencija u odnosu na korove. Izbor sorte ili hibrida Na jače zakorovljenim parcelama se izborom sorti ili hibrida robusnije građe povećava konkurentnost gajenih biljaka. Vreme setve Ranija ili pravovremena setva pomaže usevu da se ranije razvije i zaseni korove. Sa druge strane postoji pristup koji odlaže setvu do kraja optimalnog roka, a u međuvremenu se višestukom površinskom obradom uništavaju korovi. Gustina setve i sadnje Setvom većeg broja biljaka od optimalne povećava se konkurentnost na jako zakorovljenim parcelama. Sa druge strane to nosi opasnost od jačeg razvoja bolesti. Kod nekih povrtarskih kultura povećava se razmak između redova, a smanjuje u redu. Između redova se obavlja međuredna kultivacija, a gušći sklop u redu brže zatvori prostor i suzbije korov. Na jače zakorovljenim parcelama favorizuje se sadnja umesto setve. Slika 1. Biofarma Mamužić, Ljutovo




11

Slika 2. Pavlovci, Sreten Klisarić, konverzija

ZAKLJUČAK Suzbijanje korova predstavlja jednu od najvažnijih mera za uspeh organske proizvodnje. Ono mora biti sveobuhvatno sa posebnim naglaskom na preventivne mere. Ove mere treba da spreče širenje korova na parceli i da doprinesu većoj konkurenciji biljaka u odnosu na korove. Njihov značaj je mnogo veći u organskoj nego u kovecionalnoj proizvodnji, jer ovde nemamo široku mogućnost ispravljanja grešaka uz pomoć herbicida. Važno je napomenuti da u organskoj proizvodnji cilj nije potpuno uništiti korove, već regulisati zakorovljenost i držati korove pod kontrolom. Literatura [1] Korovi kukuruza – Biologija i suzbijanje-Lidija Stefanović, Borivoje Šinžar ″Institut za kukuruz Zemun polje″ Beograd 1993. [2] Opšte ratarstvo-prof.dr.Ilija Komljenović




12

IZBOR PARCELE ZA PODIZANJE VIŠEGODIŠNJIH ZASADA U ORGANSKOJ

PROIZVODNJI

Lazar Klještanović Izvod: Planiranje podizanja višegodišnjih zasada traje najmanje godinu dana i za to vreme treba identifikovati rejon, izabrati i pripremiti parcelu za sadnju, izabrati voćnu vrstu, podlogu, sortu i sistem gajenja. U organskim zasadima voća i vinove loze mogu se gajiti sve sorte koje se gaje i u klasičnim zasadima. Uspešna zaštita od bolesti i štetočina, višegodišnjih zasada u organskoj proizvodnji je jednostavnija ako u zasadu nema izrazito osetljivih sorata, a najbolje je ako gajene sorte imaju genetsku otpornost na jednu ili više bolesti i štetočina. Izborom pravog rejona i parcele za organsku proizvodnju treba smanjiti zavisnost zasada od spoljnih faktora i obezbediti prostornu izolaciju od postojećih i mogućih izvora zagađenja. Ocena rejona i parcele vrši se na osnovu analize pedoklimatskih faktora. Ključne reči: organski zasad, izbor parcele

THE SELECTION OF LAND FOR GROWING PERENNIAL CROPS IN ORGANIC PRODUCTION

Abstract: Planning for growing perennial crops lasts at least a year and during that time we need to identify the area, choose and prepare the land for planting, choose a type of fruit, it’s base, sort and breeding system. In organic crops of fruit and vine can be grown all the varieties of sorts that are grown in classic growing. The successful protection from diseases and pests at perennial crops in organic production is simpler, if there aren’t any extremely sensitive varieties, and the recommendation is that cultivated sorts have a genetic resistance to one or more diseases and pests. Choosing the right regions and land for organic production it should reduce dependence of crops from external factors and provide spatial isolation of existing and potential sources of pollution. Rating regions and plot is based on the analysis pedoclimatic factors. Keywords: organic crop, parcel choice

UVOD

Svi faktori koji su od značaja pri podizanju višegodišnjih zasada u konvencionalnoj proizvodnji, važni su i za organsku. Izbor parcele uključuje analizu klimatskih elemenata, položaja i zemljišta. Dobra drenaža zemljišta i cirkulacija vazduha su od ključnog značaja za kontrolu bolesti i prisustvo određenih korova. [1]

o Uvod o Pedoklimatski faktori o Položaj i izolacija parcele o Zaključak o Literatura




13

PEDOKLIMATSKI FAKTORI

Relativna vlažnost vazduha – Za većinu voćnih vrsta i vinograda optimalna relativna vlažnost je oko 75%. Rejoni sa reletivnom vlažnošću vazduha manjom od 80 % su povoljni za organsku proizvodnju jer imaju manji potencijal za razvoj bolesti i štetnih insekata. Dnevne temperature – Optimalne dnevne temperature za većinu voćnih vrsta i vinove loze su u intervalu od -5°C do +35°C. Treba izbegavati parcele gde je česta pojava prolećnih mrazeva i gde su zimske temperature niže od -10°C (nepovoljno za stone sorte vinove loze i rane sorte voća). U takvim rejonima treba gajiti sorte kasnijeg cvetanja i zrenja, a rezidba se vrši kasnije. Visoke dnevne temperature utiču na ređu pojavu bolesti i štetočina. Dnevne temperature preko 40°C prave ožegotine na plodovima i bobicama pa u takvim rejonima treba vršita zasenčavanje zasada i defolijaciju raditi u manjem obimu. Dužina dana i intezitet svetlosti – Južne ekspozicije i ravni i blago nagnuti tereni imaju veći intezitet svetlosti što povoljno utiče na fotosintetu, a samim tim i na bolji kvalitet i obojenost plodova kao i raniju berbu čime se skraćuje period izloženosti zasada riziku od pojave bolesti i štetočinama. Slika 1.Blago nagnuta parcela sa Slika 2. Ravna parcela sa zaštitnom prirodnom izolacijom sa jedne strane pojasom -izolacijom sa dve strane




14

Padavine – Rejoni sa padavinama preko 600 mm koje imaju dobar raspored su pogodni za podizanje višegodišnjih zasada. U rejonima sa manjim padavinama obavezno planirati sisteme za navodnjavanje. Voda za navodnjavanje organskih zasada mora biti odgovarajućeg kvaliteta. Brzina vetra – Treba izbegavati rejone sa jakim vetrovima. Na parceli su poželjni blagi vetrovi, jer utiču na bolje oprašivanje cvetova i smanjenje relativne vlažnosti u zasadu. Zemljišni sistem – Pre sadnje obavezno treba uraditi agrohemijsku analizu zemljišta i analizu zemljišta na prisustvo teških metala i pesticida, a po potrebi i analizu fizičkih osobina zemljišta i analizu zemljišta na prisustvo nematoda i drugih štetnih zemljišnih organizama. Na osnovu dobijenih rezultata treba se odlučiti za voćnu vrstu, podlogu i sortu kao i meliorativno đubrenje i ostale popravke zemljišta. Posebnu pažnju treba obratiti na rH vrednost i sadržaj kreča u zemljištu. Sve jagodaste voćne vrsta, a posebno borovnica i brusnica zahtevaju kisela i beskarbonatna zemljišta. Zemljišta sa sadržajem kreča većim od 5% nisu pogogodna za gajenje većine koštičavih voćnih vrsta i kruške ako je kalemljena na dunji. Nadmorska visina parcele trebalo bi da bude veća od 200 m. Na višim nadmorskim visinama kvalitet i obojenost plodova je bolja, a pojava bolesti i štetočina manja. Na nižim nadmorskim visinama treba saditi otporne sorte i sorte kraće vegetacije.

POLOŽAJ I IZOLACIJA PARCELE Ujednačene i ne previše nagnute parcele su pogodne za organsku proizvodnju, jer se mogu lakše i pravovremeno održavati i negovati. Poželjni su prirodni elementi u blizini zasada (žive ograde, manje drveće, žbunovi, vodene površine...) jer povećavaju stabilnost ekosistema i pružaju zaštitu od vetra, smanjuju evapotranspiraciju, obezbeđuju stanište za korisne insekte i ptice. Izborom parcele treba obezbediti prostornu izolaciju od mogućih izvora zagađenja. Najbolje je ako se obezbedi prirodna izolacija (šume, livade, vodene površine...). Višegodišnji konvencionalni zasadi u blizini parcele nisu poželjni. Veliki problem predstavlja nemogućnost planiranja setvene strukture na susednim, tuđim parcelama. Kod većih parcela moguće je formirati prostornu izolaciju, od susednih parcela, setvom ili sadnjom biljnih vrsta bujnog i intezivnog rasta. Slika 3. Dva organska zasada voća kao izolacija jedan drugom




15

Slika 4. Organski zasad orah-kajsija Slika 5. Organski zasad jabuke

ZAKLJUČAK

Preporuka je da se uređenje i priprema parcele za podizanje zasada urade pre sertifikacije. Odmah posle sadnje zasad treba prijavita kao organski, kako bi prelazni period, koji traje 1-3 godine, protekao dok zasad ne dođe u punu rodnost. Literatura: [1] Branka Lazić, Jovan Babović, Zoran Keserović, Nada Korać i dr. Organska poljoprivreda, Novi Sad 2008.




16

PROREĐIVANJE PLODOVA JABUKE U ORGANSKOJ PROIZVODNJI

Sanda Klještanović

Izvod: Proređivanje plodova je jedna od najefikasnijih pomotehničkih mera kojom se poboljšava kvalitet plodova, osigurava rodnost, smanjuju troškovi zaštite i nege zasada. Za efikasnost ove pomotehničke mere je značajno poznavanje vremena, načina i inteziteta primene u odnosu na sortu, starost i bujnost stabla i oprašivanje i zametanje plodova. Kod ručnog proređivanja je kao orjentacioni pokazatelj optimalnog broja plodova po grani navedena primena diska.

Ključne reči: proređivanje, plod, jabuka, disk

APPLE THINNING IN ORGANIC PRODUCTION

Abstract:Thinning is one of the most effective pomotechnical measures that will improve fruit quality and ensures the productivity, reduce the cost of care and protection of crops.To measure the effectiveness of this pomotechnical measure it is significant to know the time, manner and intensity of use in relation to the sort, age and stem overgrowth and pollination and fruit budding. For manual thinning as an orientatntional indication for the optimal number of fruits per branch is specified the application of disc. Keywords: thinning, fruit, apple, disc

UVOD

Kod nekih sorti jabuke je česta pojava da stabla u pojedinim godinama rađaju obilno, a potom počinju da rađaju neredovno. U godinama sa velikim prinosima dobija se jabuka sa malim procentom kvalitetnih plodova. Da bi stabla umereno rađala svake godine, neophodno je proređivanje plodova. Iako se rezidbom pokušava napraviti ravnoteža između rasta i rodnosti, ova mera je nedovoljna, pa se primenjuje proređivanje plodova. Ovom pomotehničkom merom dobijaju se kvalitetni plodovi, otklanja alternativno rađanje, olakšava berba i ostvaruje bolji finansijski rezultat. [1]

SPREČAVANJE ALTERNATIVNOG RAĐANJA

U povoljnim godinama, kada je na raspolaganju dovoljno asimilata, a slabo zametanje plodova, voćno stablo formira veliki broj rodnih pupoljaka. Sledeće godine, stablo pati od manjka asimilata, jer su oni utrošeni na mlade plodove. U isto vreme, prisustvo plodova inhibira formiranje cvetnih pupoljaka, te u slučaju visokog zametanja plodova može doći do pojave alternativne rodnosti. Pojava alternativnog rađanja posledica je međusobne borbe za asimilatima između plodova i pupoljaka, kao i odnosa sadržaja biljnih regulatora koji se sintetišu u semenkama i mladim plodovima. Kritični faktor redovne rodnosti jeste odnos između broja plodova i lisne mase. Optimalni odnos list/plod za sprečavanje alternativne rodnosti je 30-40 listova po plodu. Stanje alternativnog rađanja se redovno javlja, osim ako se ne interveniše uklanjanjem suvišnih cvetova ili plodova.

o Uvod o Sprečavanje alternativnog rađanja o Vreme proređivanja o Način proređivanja o Zaključak o Literatura




17

Uklanjanjem plodova inicira se obilnije cvetanje u narednoj godini. Optimalnim intezitetom proređivanja treba uspostaviti ravnotežu između rasta i rodnosti. [2]

VREME PROREĐIVANJA

Proređivanje se može vršiti u različitim fazama cvetanja i porasta plodova u zavisnosti od cilja. Nakon junskog otpadanja, mali je efekat proređivanja na otklanjanje alternativnog rađanja. U uslovima gde prolećni mrazevi ne predstavljaju opasnost, najbolje je obaviti proređivanje cvetova ili cvasti. Na ovaj način moguće je sačuvati asimilate koji bi bili utrošeni na razvoj suvišnih plodova. Rano proređivanje je rizično, jer se ne mogu predvideti pojave mrazeva, intezitet zametanja plodova i prirodnog opadanja plodova. Najveća prosečna masa plodova u ogledima kod sorte fudži je dobijena kada su stabla proređena ručno 7 dana nakon punog cvetanja uz dopunsko proređivanje 60 dana nakon punog cvetanja. Ako se proređivanje radi samo sa ciljem popravke kvaliteta, uklanjanja oštećenih i loše razvijenih plodova, može se obaviti i nakon junskog otpadanja. Proređivanje u fazi cvetanja, ne može biti zamena ručnom proređivanju nakon junskog otpadanja plodova. [2] Slika 1.Cvetovi jabuke pre proređivanja.

NAČINI PROREĐIVANJA Ravnoteža između rasta i rodnosti se jednim delom održava rezidbom, koja ne sme da bude oštra, da se ne bi podsticao vegetativni rast.Postoji više načina proređivanja plodova u organskoj proizvodnji:

ručno proređivanje mehaničko proređivanje hemijsko proređivanje

Ručno proređivanje cvetova se obavlja od faze crvenog pupoljka do faze balona.Moguće je na slabo bujnim stablima i manjim površinama, jer je radno intenzivan posao.Ovo je pouzdan metod za uspostavljanje redovne rodnosti kod sorti sklonih alternativnom rađanju. Ručno proređivanje plodova ima za cilj bolji kvalitet plodova, jer se postiže bolja krupnoća i obojenost, bolji ukus, podstiče cvetanje naredne godine i smanjuju se troškovi klasiranja. Pri proređivanju, peteljke treba ostavljati na stablu, ostavljati po jedan plod u cvasti i uklanjati sitne, oštećene i plodove u senci.




18

Mehaničko proređivanje se vrši posebnim priključnim mašinama, koje se koriste u fenofazama od zelenog do crvenog pupoljka. Mane ovog načina proređivanja se ogledaju u tome da se koriste samo kod određenih uzgojnih oblika, može da dovede do oštećenja drveta, problem mogu biti mrazevi (rano se obavlja) i ima efekta na rast mladara. [3] Slika 1. Zametnuti plodovi pre proređivanja

Slika 3. Equillifruit disk za određivanje optimalnog broja plodova u odnosu na debljinu grane




19

Hemijsko proređivanje cvetova i plodova je u organskoj proizvodnji ograničeno izborom dozvoljenih preparata. Pojedini organski fungicidi i insekticidi mogu da imaju efekta na opadanje plodova. To su kaustične materije koje se primenjuju pretežno za proređivanje cvetova i deluju tako što oštećuju tkivo kruničnih listića, tučka i antere, pa ne dolazi do oplodnje. Oplođeni cvetovi nisu osetljivi na kaustične materije. Mogu da se koriste Neudosan, krečni sumpor ili amonijum tiosulfat. Treba voditi računa o koncentracijama i vremenu primene.

ZAKLJUČAK

Uticaj proređivanja na formiranje rodnih pupoljaka je rezultat više procesa. Prisustvo plodova inhibira formiranje pupoljaka, pa njihovo uklanjanje dovodi do obilnijeg cvetanja naredne godine. Rano uklanjanje plodova može dovesti do pojačanog rasta mladara, samim tim do veće bujnosti i slabijeg formiranja rodnih pupoljaka. Veoma je važno da se optimalnim intezitetom proređivanja uspostavi ravnoteža između vegetativnog rasta i rodnosti. Ručno proređivanje plodova je skupa pomotehnička mera, ali je isplativa u organskoj proizvodnji s obzirom na višu cenu dobijenih proizvoda. Hemijsko proređivanje treba dodatno ispitati na osetljivost pojedinih sorti i propratne efekte na korisne organizme. Literatura: [1] Zoran Keserović, Nada Korać i saradnici, Proizvodnja voća i grožđa na malim površinama, Novi Sad, 2008.. [2] Zoran Keserović, Biserka Vračević i saradnici, Priručnik za proređivanje plodovajabuke, Novi Sad, 2009. [3] Branka Lazić, Jovan Babović, Zoran Keserović, Nada Korać i dr. Organska poljoprivreda, Novi Sad 2008.




20

INTEGRALNI PRISTUP SUZBIJANJA JABUČNOG SMOTAVCA (CARPOCAPSA

POMONELLA)

Gorica Kozobarić

Izvod: Jabukin smotavac se ubraja u ekonomski najznačajnije štetočine jabuke u našoj zemlji. Javlja se svake godine i ugrožava rod i proizvodnju ove voćne vrste, jer izaziva crvljivost plodova i prevremeno opadanje. Tržišna vrednost ovakvih plodova je smanjena, kao i mogućnost njihovog čuvanja, jer su podložniji truljenju. Zbog nekontrolisanog širenja i značajnog smanjenja prinosa jabuke, potreban je novi integralni pristup suzbijanju ove štetočine. Da bi se rešili ovi problemi neophodno je sprovođenje i kombinovanje svih mera gajenja i nege useva. Ključne reči: jabukin smotavac, jabuka, integralna zaštita.

INTEGRATED APPROACH TO COMBATING CODLING MOTH (CARPOCAPSA

POMONELLA)

Abstract: Apple moth is one of economically the most important apple pest in our country. It occurs every year and threatens the crops and the production of this fruit, because it causes that the warmly fruit and prematuredecline. The market value of these fruits is reduced and the possibility of their storage, because they are more susceptible to decay. Because of uncontrolled spreading and a significant reduction in apple yields, it is necessary a new integrated approach in repression of this pest. To solve these problems it is necessary to implement and combine all the measures of cultivation and crop care. Keywords: apple moth, apple, integrated protection.

UVOD

Integralna zaštita predstavlja sistem zaštite bilja koji podrazumeva korišćenje svih raspoloživih metoda suzbijanja štetočina, prouzrokovača bolesti i korova (gajenje otpornih sorti, agrotehničke, mehaničke, biološke, hemijske i dr.) u cilju sprečavanja porasta njihove brojnosti preko granice kod koje dolazi do ekonomski značajnih šteta. Primena sistema integralne zaštite bilja dovodi do manje upotrebe pesticida, pa prema tome i jeftinije zaštite, a smanjuje se i zagađenje životne sredine. U zasadima jabuke direktni troškovi zaštite mogu biti smanjeni i do 40%. [1] Osim toga praćenjem štetnih agenasa (vizuelno, zbunjivači, feromonske klopke, kartonski lovni pojasevi, fenološki model, podaci sa meteorološke stanice, softveri za praćenje) doprinese donošenju optimalnih odluka o tretiranju. Praćenjem prisustva, razvojnih faza, intenziteta pojave i kretanja štetočine, blagovremenim izlovljavljanjem, zbunjivanjem i smanjivanjem parenja, direktno se utiče na potomstvo i brojnost štetočine, a samim tim i smanjujemo primenu preparata, da bi se omogućili maksimalni efekti zaštite koja bi bila biološki, ekološki i ekonomski opravdana.

MORFOLOGOJA I CIKLUS RAZVIĆA Imago: tamnosive boje, dužina tela je 7-9 mm, a raspon krila je 15-20 mm. Na prednjim krilima primećuju se svetlije i tamnije uže i šire crte i pruge. Na bočnoj strani krila uz sam rub nalazi se tkz.distalna pega koja je obrubljena zlatnožutim ovojem, sastavljenih od tri zlatne crte, a u sredini je tamno crveno.

o Uvod o Morfologija i ciklus razvića o Prognozno izveštajna služba o Mere berbe o Zaključak o Literatura




21

Slika 1. Imago na plodu Slika 2. Imago u feromonskoj klopci

Jaja su spljoštena, ovalna i providno bela, veličine 1,3 x 1 mm. Larva je žute boje, a kao odrasla gusenica ružičaste boje. Glava je smeđa sa tamnim pegama, a vratni štit je svetlosmeđe boje sa crnim pegama. Odrasla gusenica je duga 15-20 mm.

Slika 3. Jaje na plodu-crveni oreol Slika 4. Larva i oštećenje na plodu

Lutka je duga 8-12 mm, mrka i nalazi se u svilenom kokonu. Lutka ženke je veća od lutke mužjaka. [4]

U literaturi se navodi da ova vrsta ima 2 generacije godišnje. U zadnje vreme na našem području kao uzrok globalnog zagrevanja u povoljnim godinama za rast i razvoj, ima i treću generaciju, što dodatno usložnjava borbu protiv ove štetočine. Donji prag razvoja je 10ºC, gornji prag razvoja 31,1ºC. [5] Prezimljava L4 u belom kokonu ispod kore drveta. Obično se ulutkava tokom aprila, a krajem meseca se već mogu pojaviti prvi leptiri. Masovno piljenje je obično tokom maja. Maksimalan let nastupa obično sredinom maja ili početkom juna. Mužjaci se pojavljuju nešto ranije od ženki. Ženke polažu 30-50 jaja (prva generacija manje) na plodove ili blizu njih, na grane i listove.




22

PROGNOZNO IZVEŠTAJNA SLUŽBA

Sprovođenje mera integralne zaštite biljaka se ne može zamisliti bez praćenja tj. kratkoročne prognoze. PIS na teritoriji cele Srbije prati kretanje ovog štetnog organizma, povezuje biologiju štetnog organizma sa biljkom domaćinom. [5] Jabukov smotavac se prati od sredine aprila pa sve do berbe. Kod ove štetočine je najbitnije registrovati datum pojave prvih leptira, početak odlaganja jaja, početak piljenja jaja, pojavu prvih gusenica i početak ulutkavanja. PIS prati ove momente i podaci su dostupni na sajtu www.pisvojvodina.com. Da bi blagovremeno primenili mere borbe neophodan je stručni kadar koji poznaje biologiju insekta i raspoloživi alati tipa automatskih meteoroloških stanica (METOS). U okviru meteoroloških stanica postoje matematički modeli za izračunavanje bioloških događaja smotavca. Brzina razvoja insekata je u direktnoj zavisnosti od temperature vazduha. Zato je za korišćenje matematičkih modela razvoja insekata potrebno prikupljati podatke o temperaturi vazduha. Slika 5. METOS Slika 6. Talasasti kartonski lovni pojas

Postavljanje kartonskih lovnih pojaseva u zasadima jabuke ima za cilj preciznije praćenje razvoja štetočine i dinamike izletanja imaga nove generacije. Oko stabala jabuke na visini od 60-80 cm treba od juna pa nadalje postaviti prsten od talasastog kartona širine 15-20 cm i obima dovoljnog da obuhvati stablo. Za prvu generaciju lovne pojaseve treba postavljati u maju i skidati polovinom juna, a za drugu generaciju treba ih postavljati u julu, a skidati tokom jeseni i zime. Feromoni su seksualni mirisi i najčešće privlače samo jednu, tačno određenu vrstu. U prirodi jedinke ispuštaju feromone kako bi se pronašle. Upotrebom feromona se dobijaju veoma korisni podaci o pojavi, brojnosti i dinamici pojave vrsta koje mogu biti štetne. Klopke se postaljaju u krune i svakodnevno ili svaki drugi dan broje i uklanjaju ulovljeni mužjaci. Feromonskim klopkama može se odrediti početak, maksimum i kraj leta leptira, ali broj uhvaćenih leptira ipak ne obezbeđuje nikakve pokazatelje o realnoj štetnosti.

Slika 7. Feromonska klopka




23

Zbunjivači (ometači parenja) sprečavaju mužjaka da nađu ženke. Mali dispenzeri u kojima se nalazi sintetisan miris ženke jabukinog smotavca postavljaju se u voćnjak, na periferiji krune. Klopka služi kao lažna ženka i stvara konfuziju kod mužjaka.

Slika 8. Zbunjivači –levo klopka, desno prah sa mirisom ženke

MERE BORBE Od gajenih kontinentalnih voćaka, jabuka po pravilu ima najveću upotrebu pesticide po jedinici površine, sa najvećim brojem zaštitnih tretmana.Ukoliko se ne sprovode adekvatne mere suzbijanja ove štetočine, štete mogu iznositi i 100%. [1] U cilju smanjenja broja tretmana tokom sezone neophodna je primena svih raspoloživih mera. Za praćenje ove štetočine potrebno je snimanje terena. Napušteni voćnjaci, alternativni domaćini (kruška, breskva), skladišta i gomile trulih plodova su izvor infestacije koji ne treba zanemariti i treba ukloniti. Dobra mera smanjivanja brojnosti je i sakupljanje i uništavanje crvljivih plodova iz voćnjaka.Talasaste lovne kartone treba uklanjati i spaljivati svakih dvadesetak dana i postavljati nove. Neophodno je praćenje biologije štetočine i klimatskih uslova za svaki razvojni stadijum. Treba znati da niske temperature tokom zime bez snega, koji im služi kao izolacija, mogu doprineti propadanju larvi. Usled obilnih kiša tokom piljenja jaja može doći do propadanja istih. Suviše hladno ili suviše toplo vreme ne pogoduju parenju i polaganja jaja smotavca. Biološke mere: Jabukin smotavac u prirodi ima dosta prirodnih nepriljatelja (Thysanoptera, Heteroptera, Coleoptera i Acarina). Jabukin smotavac ima specifične parazitoide (Elodia tragica, Trichomma enecator, Pristomerus vulnerator, Ephialtes extensor, Ephialtes caudatus, Ascogaster quadrientatus i Trichogramma sp.) (Cutin,1974), predatore i bolesti (granuloza), koji mogu održavati populaciju jabukinog smotavca na nivou koji ne ugrožava biljku hraniteljku (Fuxa, Tanada, 1987). [2] Potrebno je sprovesti monitoring smotavca (kretanja i brojnost ove štetočine u okruženju). Iskoristiti prirodne neprijatelje: ptice(detlići, senice itd, hrane se larvama). U istočnom SAD se koriste parazitoidi i to najbitniji je parazitoid jaja T. Minutum. Za jabučni smotavac, poznato je 29 vrsta na larvama i lutkama od kojih su najpoznatiji Macrocentrus, Charmon, i Ascogaste. Muve Tachinidae postoji oko 12 takvih vrsta ( Errynis torticis je najvažnija). [6] Virus granuloze se primenjuje u suzbijanju larvi smotavca izazivajući njihovo uginuće. Nedostaci preparata koji sadrze viruse su sporo delovanje, uzak spektar delovanja, velika zavisnost od klimatskih faktora, fotolabilnost, pa tako i kratkotrajno delovanje. Kako je virus efikasan u kratkom periodu termin njegove primene je od ključne važnosti. Prvo tretiranje se vrši u periodu piljenja larvi, a sledeći tretmani se zavisno od vremena izvode u intervalu od 10-12 dana ako je vreme prohladno, odnosno 7 dana. Biopesticidi na bazi bakterije (Bacillus thyriganensis var. Kurstaki) se koristi za gusenice leptira.Registrovani preparati su: D-Stop, Z-Stop i Novodor FC .Unešena u telo insekta putem hrane bakterija proizvodi toksične kristale koji razaraju crevni sistem insekta. Zbog želudačnog delovanja preparati na bazi ove bakterije nisu opasni za korisne insekte. Štetočine prestaju sa ishranom jedan do dva dana nakon unošenja preparata, a uginu nakon 3-5 dana. Zbog foto labilnosti nema dugo rezidualno delovanje, 7-8 dana, pa je potrebno ponovno tretiranje useva.




24

Zbunjivači (ometanje parenja): Može biti jedina potrebna mera u slučajevima niske ili umerene populacije štetočine. Proređivanje plodova, bez obzira da li se radi hemijski ili ručno, utiče na povećanje efikasnosti insekticida. Rigorozno se mora suzbiti prva generacija, ako se ona ne suzbije dobro, kasnije je potreban veći broj tretiranja sa neizvesnim uspehom. Godišnje je potrebno vršiti tri do 11 ciljanih tretmana protiv ove štetočine. Usled učestale primene insekticida, u mnogim zasadima jabuke je zabeležena smanjena efikasnost insekticida organofosforni insekticidi i piretroidi. Hemijski tretmani u zasadima naizmenična primena insekticida različitog mehanizma delovanja ima ključnu ulogu u sprečavanju crvljivosti plodova. Poslednjih godina se često dešava da maksimalne temperature tokom proleća dostižu i do 30 ºC. Tada je razvoj jabučnog smotavca mnogo brži, a zadovoljavajuća efikasnost insekticida je kraća zbog brže razgradnje. Pri višim temperaturama treba skraćivati razmake između tretiranja. Proređivanje plodova, bez obzira da li se radi hemijski ili ručno, utiče na povećanje efikasnosti insekticida. Da bi primenjeni insekticid ispoljio punu efikasnost potrebno je koristiti preporuke PIS, koristiti feromonske klopke i vizuelnim osmatranjima pratiti razvoj štetočine u zasadima. Tabela 1. Najčešće korišćeni insekticidi za suzbijanje jabučnog smotavca su: R.br. Preparat Konc.

Količina

preparata po hektaru

a.m.

1.

Rimon

0,1%

1 l/ha

novaluron

2. Harpun 0,1% 1 l/ha piriproksifen 3. Coragen 20-

SC 0,02% 0,2 l/ha hlorantraniliprol

4. Mospilan 0,025% 0,25 kg/ha acetamiprid 5. Calipso 0,035% 0,35l/ha tiakloprid 6. Imidan 50-

WP 0,25% 2,5 kg/ha fosmet

7. Runner 240-SC

0,06 % 0,6 l/ha metoksifenozid

8. Avaunt 15-EC

0,033-0,05%

0,35-0,5 l/ha indoksakarb

.

ZAKLJUČAK

Integralna zaštita je ekonomski opravdana. Može biti jedina potrebna mera u slučajevima niske ili umerene populacije štetočine. Pri visokom pritisku štetočine može da se koristi da umanji povrede i da potpomogne tradicionalnim merama suzbijanja. Krajnji cilj je proizvesti zdravstveno bezbedan proizvod i očuvanje zdravlja ljudi. Takođe, pravilnom i racionalnom primenom pesticida odlaže se ili sprečava pojava rezistentnosti štetnog organizma, smanjuju se količine ostataka pesticida i štetan uticaj na korisne insekte. Upoznavanje javnog mnjenja u vidu edukacija, sprovođenjem projekata i ukljućivanjem pojedinaca u sistem integralne proizvodnje smanjujemo zagađenje životne sredine. Literatura [1] Obradović, A., Radivojević, D., Vajgand, D., Rekanović, E. (2013): Priručnik za integralnu proizvodnju i zaštitu jabuke. Institut za primenu nauke u poljoprivredi Beograd, str.135-162. [2] Krnjajić, S., Injac, M., (2000): Jabukin smotavac (Cydia pomonella) Tortricideae. Biljni lekar, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, vol. 28, br. 6, str. 526-528, [3] Milenković, S., Kalentić, M., Stefanović, E., Milenković, A. (2011): Vodič za organsku proizvodnju jabuke. Serbia organika, Zemun, str.30-34. [4] Grupa autora, (1983): Priručnik izveštajne i prognozne službe zaštite poljoprivrednih kultura. Beograd, Savez društva za zaštitu bilja Jugoslavije, str. 484-489.




25

[5] Grupa autora, (2010): Praktikum za praćenje i prognozu štetnih organizama. Novi Sad, str. 79-84. [6] Biddinger, D., Rajotte, E. (2012): Biološka kontrola u voćnjacima. Penn State University, Entomology.




26

BOLEST PAPAKA KOD VISOKO MLEČNIH KRAVA

Pera Markić

Izvod: U savremenom menadžmentu mlečnih farmi treba voditi brigu o stanju nogu i papaka. Traume papaka koje nastaju usled mehaničkih povreda, metaboličkih poremećaja ili infektivnih uzročnika uzrokuju pojave boli i stresa manjeg ili većeg intenziteta. Krave izložene stresu uzimaju manje krme što pak uzrokuje smanjenje mlečnosti. Istraživanja upozoravaju da krave s bolestima papaka daju od 10 do 40% manje mleka. Stres izazvan funkcionalnim poremećajem papaka uzrokuje i značajne reproduktivne tegobe. Najveći problem današnje proizvodnje mleka je kratak životni vek krave, izazvan funkcionalnim poremećajima papaka. Ključne reči: mlečne krave, korekcija papaka, uzroci šepavosti

HOOF DISEASE AT HIGH YIELDING DAIRY COWS

Abstract: The modern management of dairy farms should be able to take care of the legs and hoofs. Hoofs trauma could be a result of mechanical injury, metabolic disorders or infectious agents which cause the occurrence of pain and stress of a smaller or greater intensity. Cows exposed to stress takes less feed, which causes a reduction of milk production. The research has warned that cows with hoof diseases provide 10 to 40% less milk. Stress caused by dysfunction hooves causes significant reproductive problems. The biggest problem today in production of milk is the short life of cows, caused by functional disorders of the hoof. Key words: diary cows, hoof corection, limp causes

UVOD U savremenoj mlekarskoj proizvodnji u svetu i kod nas najčešći razlozi povećanih veterinarskih troškova preranog izlučivanja su mastitis, poremećaji reprodukcije i šepavost. Šepavost mlečnih krava predstavlja veliki problem iz više razloga, jer osim što životinju boli noga ili noge,ona daje 10-40% manje mleka, ne ulazi u estrus ili može pobaciti. Zbog toga je vidljivo da je zdravlje papaka mlečnih krava važan preduslov visoke i stabilne proizvodnje, jer šepava krava jede manje hrane i više leži, prilikom mužnje mora stajati i trpi bolove, a poznato je da se oksitocin - hormon koji omogućuje mužnju luči samo kod krava koje se osjećaju prijatno,dok se normalan reproduktivni ciklus javlja samo kod zdravih životinja. U postupke koji mogu sprečiti šepavost, svakako spada redovna korekcija papaka, koju bi u pravilu trebalo provoditi dvaput godišnje. Treba istaknuti da korekcija papaka u većini slučajeva može sprečiti šepavost uzrokovanu mehaničkim delovanjem i u manjoj meri šepavost uzrokovanu delovanjem mikroorganizama, dok ostale uzroke šepavosti može izazvati ili sprečiti samo farmer, vlasnik krava. Najefikasniji način suzbijanja obolenja papaka i smanjenja gubitaka koje ona prouzrokuju u uslovima intenzivne govedarske proizvodnje su preventivne mere i postupci, kao i podizanje nivoa biotehničkog razmišljanja kod svih zaposlenih u govedarskoj proizvodnji, dok lečenje sanira probleme kod obolelih grla, ali ne eliminiše gubitke proizvođača. [1]

o Uvod o (Bio) mehanički uzorci šepavosti o Osnove anatomije o Metabolički uzroci šepavosti o Zaključak o Literatura




27

(BIO) MEHANIČKI UZROCI ŠEPAVOSTI

Prouzrokovači šepavost krava mogu biti:

mehanički, mikrobiološki i metabolički

Izazvani su delovanjem mehaničke sile “spolja ili iznutra” na papke ili noge. Ovde spadaju traumatski čir, bolest bele linije, nagaz na strano telo ili lomovi kostiju ekstremiteta. Lomovi kostiju uglavnom završavaju izlučenjem i u takvim situacijama praktično se ništa ne može napraviti za ozdravljenje. U ostalim slučajevima životinjama se može pomoći i prognoza za ozdravljenje je uglavnom pozitivna, zavisno od toga koliko je nogu ili papaka zahvaćeno oštećenjem i koliko problemi traju. Papak uz pravilnu i stručnu pomoć može zaceliti, ali samo do određene granice oštećenja i naravno, potrebno je vreme. Gubici nastali troškovima lečenja, padu mlečnosti, padu plodnosti i porastom prinudnog klanja, znatno doprinose značaju ovog problema.

OSNOVE ANATOMIJE

Papak se sastoji od dve celine - zida i tabanskog dela. Zid papka proizvodi koža u delu koji se zove kruna ili krunište. Koža je tvrda i neelastična i papku daje stabilnost i sprečava da se on “raskoli” pod opterećenjem. Tabanski deo papka je mekan i elastičan, i baš kao đon na cipeli omogućava ugodno hodanje, a njega proizvodi živi deo papka koji se naziva korium. Korium je nežno i vrlo prokrvljeno tkivo koje oblaže papčanu kost i ublažava delovanje mehaničkih sila koje nastaju prilikom kretanja, dodatnu amortizaciju daju masni jastučići koji se nalaze između papčane kosti i koriuma. Za neometanu proizvodnju rožine papka potrebna je stalna opskrbljenost koriuma krvlju. Spoj između tabanskog dela i zida papka naziva se bela linija. Dakle, krava stoji na vrhovima prstiju i sva njena težina (600-900 kg) raspoređena je na vrlo maloj površini. Zato je od izuzetne važnosti da su visine unutrašnjeg i spoljašnjeg papka svake noge iste, kako bi težina bila ravnomerno raspoređena između njih. U krava koje su držane u staji to je jedino moguće redovnim sprovođenjem korekcije papaka. Korekciju papaka mora provesti stručna osoba koja je obučena za taj posao, nestručna osoba vrlo lako može zdravu kravu učiniti šepavom. Nikakve improvizacije ne dolaze u obzir, krave su velike i snažne životinje i u radu s njima treba uvek biti oprezan. Traumatski čir Traumatski čir je nezarazna povreda živog dela papka, tzv. koriuma, nastala uglavnom kao posedica preraslosti papaka. Papci rastu 5-7 mm mesečno tokom celog života, građeni su od proteina keratina baš kao i dlaka i rogovi. Krave koje su u staji, za razliku od srodnika koji žive u prirodi, bez obzira na podlogu kojom se kreću ne mogu potrošiti svu rožinu koja izraste. Krave vezane uz jasle na debeloj prostirci uopšte ne troše papke, već oni u takvim uslovima trunu. Uzroci nastanka traumatskog čira U gotovo 100% slučajeva traumatskog čira on se javlja na spoljnim papcima zadnjih nogu. Traumatski čir može se javiti na prednjim nogama, ali retko, to na unutrašnjim papcima koji rastu brže od spoljnih. Spoljni papci zadnjih nogu rastu brže od unutrašnjih papaka i što više rastu nose veću težinu. Rastom papaka opterećenje prelazi na petni deo papka, položaj papčane kosti se menja i ona svojim zadnjim delom počinje vršiti pritisak na korium i ometati dotok krvi u njega. Deo koriuma u koji ne dolazi krv zbog pritiska papčane kosti odumre i prestane proizvoditi rožinu. U tabanskom delu nastane rupa kroz koju kost istiskuje korium izvan papka, uzrokujući bolove i šepavost. Kod goveda zadnje noge, zbog svog položaja, nose 2/3 telesne mase životinje. Kod visoko mlečnih krava problem dodatno uzrokuje veličina vimena koje širi zadnje noge, čime se još više opterećuju spoljni papci. Traumatski čir nastaje kao posledica preopterećenja papka, stoga je jedino logično rasteretiti papak da bi se povreda sanirala. Rasterećenje se provodi korištenjem ortopedskog bloka koji se postavlja na zdravi papak, koji preuzima opterećenje da bi oštećeni papak mogao zarasti. Papku treba oko četiri nedelje da zaraste, po isteku četvrte nedelje blok treba skinuti da se spreči nastanak traumatskog čira na zdravom papku. Ortopedski blokovi izrađuju se od drveta, plastike ili gume. [2] ŠEPAVOST I NJEGA PAPAKA MLIJEČNIH KRAVA




28

Bolest bele linije Nastaje kao posledica povrede/oštećenja bele linije, koja je spoj tvrdog zida papka i elastičnoga tabanskog dela zbog razlike između tih delova papka. Bela linija mora biti mekana, a time je vrlo osetljiva na oštećenja. Dva su razloga nastanka bolesti bele linije - zbog preraslosti papaka ili zbog oštećenja nastalog udarom ili nagazom na oštar predmet - betonski rub ili metalnu armaturu poda. Kod preraslog papka u vlažnim uslovima tabanski deo trune, a zid papka ne trune, zbog toga zid umesto tabana postaje nosiva površina i zbog opterećenja se počinje širiti. To širenje izaziva naprezanje bele linije i pukotine u njoj. U te pukotine ulazi stajski đubrivo ili zemlja u kojima se nalaze anaerobne bakterije, koje se u tim za njih idealnim uslovima počinju razmnožavati i izazovu upalu koriuma. Posledica je stvaranje plikova gnojnog sadržaja koji se sa žarišta upale šire na celi korium, uzrokujući odvajanje koriuma od tabanskog dela papka. Od samoga mehaničkog oštećenja bele linije pa do šepavosti mogu proći i nedelje, sve dok bakterije ne dospeju do koriuma. Simptomi se jave vrlo naglo, praktično preko noći i vrlo su dramatični. Krava trpi jake bolove, nogu drži u vazduhu i nevoljno staje na nju. Lečenje je korektivno, orezivanje papka do žarišta upale da bi se ispustio gnojni sadržaj. Orezivanje omogućuje i pristup vazduha u papak, čime se stvaraju nepovoljni uslovi za bakterije koje uzrokuju upalu. Bez intervencije gnojni sadržaj sam iscuri iz papka. Najvažnije je simptome uočiti što pre i reagovati brzo pre nego upala zahvati ceo korium. Prilikom redovne korekcije treba dobro očistiti i pregledati belu liniju i sva oštećenja/pukotine izrezati, ne kopajući pritom rupe u papku. Bolesti bele linije naročito su sklone krave s papcima deformiranim zbog laminitisa. Vlaga u stajama doprinosi omekšavanju papaka, a time je on podložniji povredama. Nagaz na strano telo Šepavost uzrokovana nagazom na čvrst, oštar kamen ili sličan predmet koji probije tabanski deo i trenutno prouzrokuje šepavost. Najvažnije je brzo reagovati i odstraniti takav predmet iz papka. Kod redovne korekcije papaka, ukoliko krave izlaze iz staje na pašnjak, tabanski deo papka preventivno treba ostaviti nešto veće debljine, da bi se dodatno zaštitio korium u slučaju nagaza na strano telo. [2]

METABOLIČKI UZROCI ŠEPAVOSTI

Laminitis je bolest papaka koja se uočava upalom koriuma, a posledica je šepavost i trajna deformacija papaka. Obično se javlja uoči teljenja i u ranoj fazi laktacije. Istraživanja su jasno dokazala vezu između acidoze i laminitisa. Acidoza je metabolička bolest koja je posledica zakiseljavanja buraga. Normalan pH-buraga je od 6,2 do 6,5, a varira zavisno od vrste hraniva. ishranom velikim količinama krmiva bogatih lako svarljivim ugljenohidratima u buragu nastaje burna razgradnja, pH se smanjuje ispod 6, jer pri takvoj ishrani, bez voluminozne krme, životinja proizvodi malo pljuvačke (pH-pljuvačke goveda je 8-8,5) čija je funkcija i pomoć u održavanju optimalnog pH. Kad pH padne ispod 6 (burag se zakiseli), smanjuje se količina bakterija koje razgrađuju celulozu, a povećava broj bakterija koje razgrađuju skrob. Tako se povećava udeo propionske kiseline koja utiče na razvoj bakterija mlečno kiselinskog vrenja, a mlečna kiselina još više smanjuje pH i pogoduje pojavi acidoze. Mlečna kiselina, histamini i endotoksini oštećuju sluzokožu buraga, pa bakterije iz njega ulaze u krvotok. Bakterije iz buraga nošene krvlju u koriumu izazivaju upalne reakcije, odumiranje kapilara i smanjuju dotok krvi u korium, što izaziva bolove i šepavost. Zbog oštećenja i odumiranja pojedinih delova koriuma, papak ostaje trajno deformiran. Opasnosti su izložene krave odmah nakon teljenja pa do 120. dana laktacije. Istraživanja su pokazala da su od laminitisa najugroženije prvotelke, dok je kod starijih krava pojava laminitisa ređa. Promenu načina ishrane treba sprovoditi postepeno, da se mikroflora buraga stigne prilagoditi. Posledica laminitisa su deformisani papci koji se više ne mogu izravnati (stalno rastu deformisani), ali se redovnim korekcijama dva ili više puta godišnje kravi olakšava stajanje. Krave s takvim deformisanim papcima sklone su traumatskim čirevima i bolestima belelinije (upala koriuma). Glavna preventiva ove bolesti je izbalansirana ishrana koja sprečava nastanak acidoze. [3]




29

Izgledi papaka kojima je neophodna korekcija, posle koje se može ustanoviti koja je bolest u pitanju Slika 1. Slika 2.

Slika 3. Slika 4.

ZAKLJUČAK

Negu papaka u stadima mlečnih krava treba sprovoditi redovno, najmanje jedanput godišnje, poželjno bi bilo dvaput godišnje. Nega papaka počinje već kod steonih junica. Redovna nega sprečava javljanje problema s papcima koje je u poodmakloj fazi teže i skuplje sanirati. Literatura: [1] I. Hadžić, B. Anđelić, G. Buzadžić, V. Hudina, I. Pavlović, Rasprostranjenost oboljenja papaka populacije goveda u zapatu [2] T. Mesić, Mljekarski list, HZPSS, Šepavost i njega papaka mlječnih krava [3] Z. Kozlina, Značaj nege papaka kod mlečnih krava




30

OPRAVDANOST INVESTICIJE I POKAZATELJ STABILNOSTI POLJOPRIVREDNOG GAZDINSTVA

Uglješa Trkulja

Izvod: U ovom radu, objašnjeni su neki osnovni pojmovi koje se tiču investicija, njihovog planiranja, proračuna i pokazatelja stanja i stabilnosti poljoprivrednog gazdinstva. Od značaja za razvoj gazdinstva, posebno su istaknuti i objašnjeni pojmovi investicije, ekonomičnost, rentabilnost i akumulativnost, koji mogu da se primene u planiranju razvoja gazdinstva. Ključne reči: investicije, gazdinstvo, razvoj

JUSTIFICATION OF INVESTMENT AND STABILITY INDICATORS OF AGRICULTURAL FARM

Abstract: In this study are explained some basic terms which are related to investments, their planning, budget status and stability indicators of the agricultural farm. In development of agricultural farms, particularly are emphasized and explained the terms of investment, economy, profitability and accumulation, which can be applied in planning the development of agricultural farm. Keywords: investment, farm, development

UVOD Opstanak i razvoj poljoprivrednog gazdinstva ne može se zamisliti bez ulaganja. Razvoj se odvija proširenjem proizvodne osnove ili investiranjem u povećanje intenzivnosti proizvodnje. Obzirom da i jedan i drugi način podrazumevaju značajna ulaganja koja iziskuju finansijska naprezanja poljoprivrednika, neophodno je napraviti što precizniji plan ulaganja i izradom više scenarija na kritičnim tačkama smanjiti rizik koji svaka nova investicija u određenom stepenu nosi sa sobom. Sam proces planiranja investicije započinje rađanjem ideje o neophodnosti daljeg razvoja poljoprivrednog gazdinstva koji je sve brži i zahtevniji. Eksterni faktori koji utiču na poljoprivredno gazdinstvo, vremenom postaju sve nepredvidljiviji, brži i imaju sve veći uticaj na krajnji finansijski rezultat poljoprivrednog gazdinstva. Stagniranje i zadržavanje na jednom te istom stepenu razvoja duži niz godina, nesumnjivo znači nazadovanje i sve izvesnije napuštanje poljoprivredne proizvodnje.

OCENA FINANSIJSKOG POLOŽAJA PG

Mogućnost eksternog zaduživanja zavisi od finansijskog ugleda PG koje ono uživa, kao i njegovim finansijskim položajem. [3] Finansijski ugled PG i njegov finansijski položaj su međusobno uslovljeni i tesno povezani. Bez dobrog finansijskog položaja, svakako da nema dobrog finansijskog ugleda PG. Od finansijskog ugleda, ili šire rečeno njegovog boniteta, zavisiće mogućnost PG da pribavi izvore finansiranja za svoju tekuću i razvojnu aktivnost. Ocena finansijskog položaja PG zasniva se na analizi finansijske ravnoteže, analizi pasive sa aspekta vlasništva tj. analizi zaduženosti, analizi mogućnosti održavanja realne vrednosti sopstvenog kapitala u uslovima inflacije i analizi reproduktivne sposobnosti.

o Uvod o Ocena finansijskog položaja gazdinstva o Investicije o Rentabilnost o Zaključak o Literatura




31

Finansijski položaj PG, posmatran sa aspekta predmetnih analiza kvalifikuje se kao: dobar, prihvatljiv i loš.

1. Dobar je onaj finansijski položaj PG, ako njegova finansijska ravnoteža obezbeđuje likvidnost na dugi rok, ako je njegova finansijska struktura takva da obezbeđuje nezavisnost u vođenju vlastite poslovne politike i istovremeno pruža sigurnost poveriocima i ako PG može obezbediti finansiranje dela proširene reprodukcije iz sopstvenih izvora finansiranja. [1]

2. Loš finansijksi položaj PG proističe iz narušene finansijske ravnoteže koja ne obezbeđuje održavanje likvidnosti na dugi rok, loše finansijske strukture i nemogućnosti da PG finansira prostu reprodukciju iz vlastitih izvora finansiranja.

3. Prihvatljiv je onaj finansijski položaj PG u kom postoji ekvilibrijum ili apsolutna jednakost između dugoročno vezanih sredstava i kvalitetnih izvora (sopstveni kapital uvećan za dugoročni dug), čime se samo obezbeđuje likvidnost ali se ne garantuje i sigurnost jer nedostaje likvidna rezerva. Finansijska struktura kod PG, čiji se položaj kvalifikuje kao prihvatljiv, obezbeđuje mu relativnu nezavisnost, ali ne optimizira rentabilnost sopstvenih ulaganja. Na kraju prihvatljiv finansijski položaj imaju ono PG koje je u stanju da iz vlastitih izvora finansiraju samo prostu reprodukciju.

INVESTICIJE

Investicije predstavljaju onaj deo dohotka koji se u procesu njegove konačne raspodele i upotrebe nije potrošio, nego je upotrebljen za zamenu istrošenih i dotrajalih sredstava kao i za izgradnju novih kapaciteta. Investicije po njihovoj nameni dele se na: investicije u fiksne fondove (osnovne fondove) i investicije u obrtne fondove. Bruto-investicija je razume se onaj deo dohotka koji u procesu njegove konačne raspodele i upotrebe nije potrošen nego je i upotrebljen za održavanje postojećih, zamenu istrošenih i rashodovanih i izgradnju novih fiksnih fondova i povećanje obrtnih fondova. Odnos izmedu ukupnih bruto-investicija i odgovarajućeg dohotka u okviru obračunskog ili posmatranog perioda naziva se u teoriji privrednog razvoja – stopa investicija. Neto-investicija podrazumeva onaj deo dohotka koji se u procesu njegove raspodele i konačne upotrebe u okviru obračunskog ili posmatranog perioda upotrebljen za izgradnju novih fiksnih i za povećanje obrtnih fondova.

RENTABILNOST

Rentabilnost je ekonomski princip poslovanja koji izražava konačni uspeh PG. Rentabilnost ima za cilj da sa manjom količinom angažovanih sredstava ostvari veći razultat. Poslovni razultat se izražava preko ostvarenog prihoda, dohotka i čistog dohotka. Povećanje rentabilnosti omogućava ostvarivanje principa proširene reprodukcije. Rentabilnost poljoprivrednog gazdinstva meri se odnosom ukupnog prihoda, dohotka i čistog dohotka prema prosečno angažovanim sredstvima: 1. R = UP/AS*100 2. R = D/AS*100 3. R = ČD/AS*100 Rentabilnost pokazuje koliko je ostvareno ukupnog prihoda, dohotka ili čistog dohotka po 1 dinaru angažovanih sredstava. Realnije iskazivanje rentabilnosti je preko čistog dohotka koji posle izmirenja obaveza ostaje. Suština ocene rentabilnosti (ekonomske ocene za investiciju) je procena povećanja materijalne osnove u projektovanom ekonomskom veku investicije. Izvor informacija za ocenu rentabilnosti je "ekonomski tok " koji predstavlja sintetički sadržaj informacija o poslovnim događajima, koji utiču na kretanje ekonomskog potencijala investicije. U dinamičkom pristupu ocene rentabilnosti koriste se sledeće metode, kojima se valorizuju neto efekti investicija: 1. - Metoda perioda povratka investicionih ulaganja 2. - Metoda neto sadašnje vrednosti projekta 3. - Metoda interne stope rentabilnosti projekta

1. Period povraćaja investicije pokazuje neophodno vreme da se iz neto priliva iz ekonomskog toka nadoknade sva investiciona ulaganja. Drugim rečima, to je vremenski period (n) u kome se suma neto priliva (suma npr) izjednačava sa visinom ukupnih ulaganja (C).

2. Neto sadašnja vrednost (NSV) predstavlja razliku između sadašnje vrednosti neto priliva i sadašnje vrednosti investicionih ulaganja. Investicija se prihvata ako je NSV>0.

UP-ukupan prihod D-dohodak ČD-čist dohodak AS-sredstva prosečno angažovana




32

k*= ISR - interna stopa prinosa ili ona diskontna stopa koja svodi NSV na nulu. NRi= neto prilivi ili neto tok projekta N= ekonomski vek projekta [1] 3- Interna stopa rentabilnosti ( ISR ), može se interpretirati kao prosečna godišnja stopa prinosa investicije. Pr=Pp+(Sop(Pn-Pp)/Sop-Sno) Pr=Interna stopa rentabilnosti( ISR) Pp=Diskontna stopa uz koju je sadašnja vrednost poslednji put pozitivna Pn= Diskontna stopa uz koju je sadašnja vrednost poslednji put negativna Sop=Sadašnja vrednost investicije uz diskontnu stopu r Sno= Sadašnja vrednost investicije uz diskontnu stopu n Njena vrednost pokazuje pod kojom godišnjom kamatnom stopom bi trebalo uložiti u banku iznos jednak sadašnjoj vrednosti ulaganja, da bi se ostvario isti efekat kao kod ulaganja u analiziranu investiciju. Osnovni kriterijum za prihvatanje projekta je ISR>k (kamate na oročena sredstva). Između neto sadašnje vrednosti i interne stope rentabilnosti postoji direktna veza, koja se može prikazati na sledeći način: NSV>0 ® ISR >k NSV=0 ® ISR=k NSV<0 ® ISR<k 3. Ekonomičnost Ekonomičnost predstavlja ekonomski princip poslovanja koji obezbeđuje maksimalni proizvodni učinak uz minimalno trošenje komponenata proizvodnje. Suština ekonomičnosti je u štednji i ekonomisanju elemenata proizvodnje PG. Značaj ekonomičnosti ogleda se u smanjivanju troškova PG. Ako je ekonomičnost veća od 1, investicija je opravdana. E = Prosečni prihodi/Prosečni rashodi ili 4. Akumulativnost U robnoj privredi akumulativnost se određuje kao kontinuirano odvajanje dela prisvojenog profita, radi uvećana kapitala, proširivanja i usavršavanja proizvodnje. Svaki robni proizvođač - rukovođen sopstvenim interesom - mora stalno da izdvaja deo ostvarenog prihoda (profita) za proširenu reprodukciju, jer se samo tako mogu u uslovima konkurencije na tržištu obezbediti dobri poslovni rezultati i potrebna tržišna sigurnost. Proces formiranja fondova novčane akumulacije na PG označava se kao akumulacija kapitala i tako akumulirana sredstva nazivaju se novčana akumulacija. Stvarna akumulacija postoji kada se raspoloživa novčana sredstva stvarno upotrebe za poboljšanje uslova proizvodnje. Stopa akumulativnosti = (Dobit / Ukupna ulaganja) * 100 5. Reproduktivna sposobnost Reproduktivnu sposobnost čini deo novostvorene vrednosti i dohotka koji se u robnom obliku i vrednosnom izrazu može izdvojiti za prostu i proširenu reprodukciju. R' - stopa reproduktivne sposobnosti A - akumulacija Am - deo amortizacije koji se troši za ove namene i D - ostvareni dohodak. [1]




33

6. Investicija i dobit po radniku IPR= Veličina investicije/broj radnika DPR= Dobit/broj radnika 7. Likvidnost Racio tekuće (opšte) likvidnosti (Current Ratio) poredi sredstva koja će se pretvoriti u novac u roku od godinu dana sa obavezama koje moraju biti plaćene u roku od godinu dana i predstavlja meru sposobnosti PG da izmiri svoje kratkoročne obaveze. Dobija se kao količnik tekuće aktive (obrtnih sredstava) i tekuće pasive (kratkoročnih obaveza). Racio tekuće likvidnosti bi trebalo da iznosi najmanje 1, jer racio manji od 1 govori o tome da PG nedostaju likvidna sredstva za izmirenje dospelih kratkoročnih obaveza. Takvo PG se mora osloniti na zaduživanje ili na stalni priliv novca od poslovnih prihoda za finansiranje kratkoročnih obaveza. Racio tekuće likvidnosti veći od 1 govori o dobroj kreditnoj sposobnosti PG i dobroj likvidnosti. Ipak, previsok racio tekuće likvidnosti može da upućuje na neefikasnost korišćenja gotovine i ostalih kratkoročnih sredstava. Prilikom tumačenja ovog racia treba biti veoma obazriv jer visok racio tekuće likvidnosti može biti posledica visokih zaliha, zatim visokih potraživanja od kupaca koja ne mogu biti naplaćena ili pak dugoročnog zaduživanja čiji je kratkoročni efekat povećanje gotovine. Koeficijent tekuće likvidnosti (odnos između tekuće aktive i tekućih obaveza) kratkoročna imovina (obrtna sredstva) KTL= ---------------------------------------------------------- kratkoročne obaveze 8. Solventnost Solventnost je sposobnost PG da u roku udovolji svojim obavezama, odnosno da novčanim sredstvima podmiri u roku svoje novčane obaveze. Solventnost je platežna sposobnost koja se može izraziti koeficijentom solventnosti. Koeficijen solventnosti se može izraziti na jedan od mnogih načina: raspoloživa novčana sredstva obaveze S= ------------------------------------------------ ili --------------------------------------- dospele novčane obaveze sopstveni kapital Optimalno je kad je S=1. Preporuka je novijih gledišta da svaki dinar obaveza treba da se pokriva sa dva dinara sredstava. 9. Dugoročna zaduženost Zaduženost PG ispituje se analizom pasive bilansa stanja, sa aspekta vlasništva nad izvorima finansiranja. Izvori finansiranja (pasiva) PG sa vlasničkog aspekta dele se na sopstvene i pozajmljene izvore. Sopstvene izvore čini sopstveni kapital koji predstavlja garantnu supstancu PG. Pozajmljeni izvori PG predstavljaju tuđe vlasništvo i rokovi raspoloživosti ovih izvora nisu trajni. Pokazatelj samostalnosti PG= sopstveni kapital/ukupni izvori finansiranja Pokazatelj zaduženosti PG = tuđi izvori/ ukupni izvori finansiranja Pokazatelj sigurnosti PG = sopstveni kapital/tuđi izvori 10. Koeficijent pokrića ukupnog duga Koeficijent pokrića ukupnog duga - utvrđuje se iz odnosa poslovnog dobitka i kamate sa glavnicom duga. Poslovni dobitak Koeficijent pokrića ukupnog duga = ————————————————— (Kamata + otplata glavnice) x (1/(1 – p))




34

U navedenoj formuli upotrebljeni simbol "p" označava stopu poreza na dobitak. Pri tome, važi pravilo što je koeficijent pokrića ukupnog duga niži utoliko je stepen rizika PG veći, i obrnuto, što je koeficijent pokrića ukupnog duga viši utoliko je stepen rizika PG niži, naravno sve to posmatrano sa aspekta poverilaca PG. [1] [2]

ZAKLJUČAK

Radi detaljnijeg sagledavanja stanja i sposobnosti PG da investira neophodno je posvetiti veću pažnju planiranju investicija i konsultovati se sa poljoprivrednom stručnom službom. Literatura: [1] D. Živković, B. Sekulić, S. Pucar, Ekonomika poljoprivrede br.3, 2009. [2] D. Milić, L. Ivanović, S. Ivanović, Ekonomika poljoprivrede br 4. 2009. [3] M. Jovanović, V. Vukoje, D. Maletić, Agroekonomika br36, Novi Sad, 2007.

logo (apv) i logo (pss) - … · posle ubiranja povrće je izloženo procesima kvarenja izazvano...

Documents