logo (apv) i logo (pss)

REPUBLIKA SRBIJA

SEKRETARIJAT ZA POLJOPRIVREDU, VODOPRIVREDU I ŠUMARSTVO AP VOJVODINE

POLJOPRIVREDNA SAVETODAVNA SLUŽBA AP VOJVODINE

˝Aktuelni savetnik˝

Godina 4, broj 11, Vrbas, novembar, 2015.

Priređivač: PSS Vrbas doo, Vrbas

2015. Novi Sad

S A D R Ž A J

PREDGOVOR............................................................................................................................

3

Katarina Radonjić Štetočine uskladištenih žita i njihovo suzbijanje Pests stored grains and their resistance....................................................................................

4

Vladimir Rankov Bela slačica (Sinapis alba L.) kao zelenaško đubrivo White mustard (Sinapis alba L.) as green manure.....................................................................

9

Milan Kosovac Priprema i podešavanje agregata za oranje Preparation and adjusting of plowing.......................................................................................

13

Emilija Bajac Ekonomski pokazatelji proizvodnje paradajza u plasteniku Economic indicators production of tomato in the greenhouse..................................................

20

Aleksandar Repček Kabasta hraniva u ishrani krava Forafes for caws.........................................................................................................................

24

Aleksandar Vidić Aflatoksin Aflatoxin.....................................................................................................................................

28

Republika Srbija, Sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Autonomne Pokrajine Vojvodine

Poljoprivredna Savetodavna Služba AP Vojvodine ˝Aktuelni savetnik˝

Priređivač: PSS Vrbas Godina 4, broj 11, Vrbas, novembar, 2015.

3

PREDGOVOR Savetodavci PSS Vrbasa se u svom radu sreću sa različitim problemima na terenu, pa su i njihovi tekstovi u skladu sa tim problemima vrlo različiti. Ponekad je u radu potrebno nekoga i naučiti nešto novo, podsetiti na nešto zaboravljeno, a vrlo često ukazati na probleme koji se uz male korekcije moguće rešiti. Skladišne štetočine i problemi koji nastaju njihovim delovanjem vrlo često predstavljaju veliki problem u toku čuvanja poljoprivrednih proizvoda. Čuvanje poljoprivrednih zrnastih proizvoda obavlja se u vrlo različitim skladištima, u kojima su uslovi očuvanja kvaliteta i zdravstvenog stanja proizvoda od primarnog značaja. Zato je vrlo važno učiniti sve da se proizvodi sačuvaju od štetočina, sa što manje hemijskih tretiranja. Bela slačica je zadnjih godina kultura koja se sve češće koristi ne samo kao zelenišno đubrivo već i kao biološki način smanjenja populacije repine nematode. Koliko je ovo značajno govori i činjenica o sve većim površinama koje trajno ili na duži niz godina gubimo za proizvodnju šećerne repe. Oranje predstavlja jednu od najznačajnijih operacija u sklopu ukupne biljne proizvodnje. Da bi oranje bilo kvalitetno potrebno je znati pripremiti i podesiti sve parametre kako na plugovima tako i traktor i uskladiti ih tako da se na parceli dobije ujednačena i dobra podloga za sve kasnije operacije. Greške pri radu sa agregatima za oranje su vrlo česte kako zbog nepoznavanja rada i podešavanja samih agregata tako i zbog neobučenosti samih traktorista. Proizvodnja paradajza u zatvorenom prostoru na području delovanja PSS Vrbas nije velika, ali je broj plastenika u stalnom porastu, pa su znatno povećane mogućnosti za značajno proširenje ove kulture. Ekonomski pokazatelji treba da budu od presudnog značaja za odlučivanje o vrsti koja će se gajiti u plasteničkoj proizvodnji. Zato je vrlo važno imati prikaz troškova i poslova koje treba uraditi da bi ta proizvodnja bila uspešna. Stočarstvo je grana poljoprivrede koja je podložna svim uticajima kako u biljnoj tako i u prerađivačkoj proizvodnji. Vrlo često njen uspeh zavisi od kvaliteta hrane, pa je spravljanje i čuvanje te hrane od izuzetne važnosti. Svako pa i najmanje saznanje koje će poboljšati kvalitet te hrane je od velike važnosti za proizvođače mleka, mesa i drugih proizvoda u stočarstvu. Koliki je značaj kvalitetno pripravljene hrane dovoljan je pokazatelj pojava sadržaja aflatoksina u mleku, koja nam zadnjih godina donosi nebrojeno problema. Rukovodilac savetodavne službe: Katarina Radonić, dopl.ing.




4

ŠTETOČINE USKLADIŠTENIH ŽITA I NJIHOVO SUZBIJANJE

Katarina Radonić Izvod: U toku proizvodnje kukuruza, pšenice, ječma i ostalih žitarica dolazi do razvoja štetnih insekata, koji svojim delovanjem oštećuju zrno, a mogu se uneti i u skladišta gde nastavljaju svoj razvoj. U samim skladištima se razvijaju štetočine koje dodatno uništavaju ili značajno doprinose pogoršanju kvaliteta uskladištenih proizvoda. Ključne reči: štetočine, insekti, suzbijanje

PESTS STORED GRAINS AND THEIR RESISTANCE Excerpt: Production of corn, wheat , barley and other grains follows development of insect pests. Their actions are damages of grain, which continuing after entered in the warehouse. In the warehouses evolving specific pests which further destroyed or significantly contribute to the deterioration of stored products quality Keywords: pests, insects, control

UVOD

Procenjuje se da u svetu u toku proizvodnje hrane nastaju gubici od 48%.” Gubici hrane u polju su oko 35%, koji obuhvataju gubitke nastale pod uticajem insekata (oko 12 %), patogena (12%), korova (10%) i sisara i ptica (oko 1%).“ [1] Gubici u skladištima variraju od 9% u razvijenim zemljama (SAD), do 20 % i više procenata u nerazvijenim i zemljama u razvoju. Štete na proizvodima u skladištima ogledaju se kako u smanjenju količine (težine) tako i u smanjenju kvaliteta i upotrebne vrednosti zrna. Da bi se smanjili ovako veliki gubici potrebno je pravilno osmisliti strategiju suzbijanja štetočina u skladištima i održavanja higijenskih uslova u samim skladištima kao i na svim pratećim poslovima i tehnici koja se koristi tokom skladištenja. Da bi se efikasnost suzbijanja i održavanja skladišnog prostora uspešno držala pod kontrolom potrebno je poznavati vrste i razvojni ciklus skladišnih štetočina, uslove ekosistema u samom skladištu, mogućnosti suzbijanja fizičkim, hemijskim ili biološkim merama,

NAJZNAČAJNIJE ŠTETOČINE USKLADIŠTENOG ŽITA

Najznačajnije ekonomske štetočine zrna žita u našoj zemlji, a i u svetu su žižci, pšenični - Sitophilus granarius, pirinčani - Sitophilus oryzae i kukuruzni - Sitophilus zeamais. Pored žižaka značajne štete prave i moljci, Žitni moljac Sitotroga cerealella Oliv., Plodia interpunctella Hbn - bakrenasti moljac i dr. Sitophilus zeamais Motsch – kukuruzni žižak (Sl. 1.) Odrasli insekti su riđosmeđe do crne boje, veličine od 3,5 do 4,5 cm.Hitinska površina je sjajna, tačkasta udubljenja su gruba duboka i oštrih ivica. Pege na pokriocima su pravilnih ivica, dugačke, kosog položaja i svetlije braon boje.”Drugi članak pipaka je skovo dva puta duži od trećeg.“ [2] Odrasla larva je apodna, duga 4-5 mm, bele boje sa braon glavom,

o Uvod o Najznačajnije štetočine uskladištenog žita o Suzbijanje štetnih insekata u skladištima o Zaključak o Literatura




5

naborana sa leđne strane, prekrivena sa retkom dlačicama. Lutka je slobodna u početku bela, kasnije potamni, veličine od 3-5 mm. Kukuruzni žižak je dobar letač. Rasprostranjenost: Rasprostranjen je u svim reonima uzgoja kukuruza. Naročito je brojan u tropskim i suptropskim klimatima. Pošto je dobar letač može se širiti i direktno letenjem. Ipak najviše se širi putem transporta kukuruza, pirinča, pšenice skriven u zrnu gde se odvija njegov razvoj od jajeta do imaga. Biologija: Tokom godine razvija nekoliko generacija. Prezimljava u stadijumu imaga. Nakon dopunske ishrane i kopulacije, ženka polaže jaa u zrnu kukuruza izgrizajući mali otvor u kome položi jaje, zatim taj otvor zatvara želatinoznom materijom. U jednom zrnu moguće je da više ženki polože jaja. Larve se razvijaju u samom zrnu, praveći i najveće štete izgrizajući unutrašnjost zrna. Larva se presvlači pet puta, a razviće traje 4-6 nedelja. U našoj zemlji može živeti u polju ali ne može i prezimeti. Štetnost: Štetan je i imago i larva. Larva prišinjava najznačajnije štete uništavajući unutrašnjost zrna, zagađujući ga izmetom. Štete u semenskim uevima su još značajnije jer ovakva zrna nemaju klijavost. Napadnuta zrna gube težinu, kvalitet im je znatno smanjen, često nisu za upotrebu i kao stočna hrana. Ovakva zrna su zgrudvana, imaju neprijatan miris, gube boju, lošeg su ukusa,i nisu pogodni za ishranu. Ako se ovakvim zrnima hrani stoka nastaju različiti zdravstveni problemi. Smatra se da kukuruzni žižak može izazvati jače zagrevanje u skladištima od ostalih žižaka. „U brojnim zemljama , sa tropskom klimom, kukuruzni žižak izleće na polja kukuruza i napada kukuruz u klipu, najintenzivnije na usevima koji su udaljeni 800 m od skladišta.“[3] Sitophilus granarius L. žitni žižak (Sl. 2.): Sličan je kukuruznom žižku, ali je nešto manji od 3-4,5 mm, i ne leti.Larva je kao i kod ostalih žižaka bele boje, bez nogu i naraste do 3mm.Nalazi se u svim skladištima širom Srbije, kako u silosima, podnim skladištima tako i u ambarima. Živi i razmnožava se isključivo u zatvorenom gde god ima žita bilo koje vrste. Glavnu ulogu u širenju ove štetočine ima čovek, u toku transporta zaražene robe, ambalaže i transportnih sredstava.Kosmopolitska je vrsta i raširena je u celom svetu, svuda gde se gaje žita. Odrasli insekt živi i do godinu dana, tokom godine ima od 3-4 generacije u hladnim skladištima. U silosima gde su temperature više može imati od 6-8 generacija. Optimalna temperatura za razvoj i oštećenja je oko 28 stepeni celziusa.Veliku ulogu u razmnožavanju predstavlja vlaga zrna, ukoliko je ona 10% i manje ne dolazi od razmnožavanja. U našoj zemlji žitni ili pšenični šišak je narasprostranjenija vrsta i štetočina u skladištima.(Sl.8.) Sitophilus oryzae L.- pirinčani žižak: Nešto je manji od kukuruznog i žitnog žižka, dužine od 2,5 – 4 mm. Larva je slična žitnom žižku dužine oko 2,5-3 mm. Za razliku od žitnog žižka češći je u toplijem klimatu.U našim skladištima ima godišnje 3-4 generacije. Ženka polaže i do 500 jaja, a u jednom zrnu može da se razvije više od jedne larve, što nije slučaj kod ostalih žižaka. Odrasli insekti mogu da lete i po nekim autorima mogu da izvrše zarazu i u polju. U našim skladištima je vrlo čest posebno u onima gde je temperatura visočija, a štete koje pričinjava su vrlo značajne.

Slika 1. Sitophilus zeamais Motsch Slika 2. Sitophilus granarius L. žitni žiža Rhizopertha dominica F.-žitni kukuljičar (Sl. 3.) “Imago je dug od 2,3 - 3 mm, valjkastog oblika, tamnosmeđe do rđaste boje. Glava mu je okrenuta nadole i gotovo cela pokrivena vratnim štitom. Prednja ivica vratnog štita je




6

zaobljena i jako nazubljena, a cela površina pokrivena tačkastim udubljenjima. Pokrioci su sa uzdužnim linijama. Drugi par krila je razvijen. Prednja tri članka pipaka su testerasto nazubljena i veća od ostalih.“ [4] Larva je bele boje sa braon glavom, savijena, pokrivena dlačicama, duga oko 3mm, ima 3-4 larvena uzrasta. Jaja su kruškolikog oblika, bele boje, a ženka može da položi i do 500 jaja. Odlaže ih u brazdice zrna ili na oštećenjima, pojedinačno ili u skupinama. Lutka je bele boje dugačka oko 3 mm. Rasprostranjenje: Poreklom je iz Indije, danas je rasprostranjena u svim našim skladištima. Za razvoj joj je potrebna viša temperatura pa je znatno brojnija u toplim skladištima. Štetnost: Štetan je imago koji na semenkama izgriza nepravilne šupljine,može da se ubuši i u drvene delove. Larva se ubušuje u zrno u blizini klice, može da izgrize celokupnu sadržinuzrna, ostane samo pokožica. Svoj celokupni razvoj završava u unutrašnjosti zrna. Jako napadnuta zrna imaju neprijatan jak miris na med.

Slika 3. Rhizopertha dominica F.-žitni kukuljičar Slika 4. Plodia interpunctella Hbn- bakrenasti moljac Plodia interpunctella Hbn- bakrenasti moljac ( Sl. 4.) Dve trećine prednjeg para krila kod ovog moljca su izrazito bakrenaste boje (otuda ime) dok je ostali deo sivo obojen. Dugačak je oko 9mm, a raspon krila mu je do 18 mm. Gusenica je prljavo sive boje, po telu ima crne tačkice i obrasla je dlačicama. Ima glavu tamno obojenu, naraste do 17 mm. Ženka polaže oko 300 jaja, iz kojih se legu gusenice. Gusenice ostaju u površinskim slojevima upredajući površinski sloj zrna sa paučinom i izmetom. Ovaj sloj u kome se guenice vide, nemaju skrivenu zarazu, nije za upotrebu u ishrani ljudi i životinja. Ova paučina dodatno otežava mere zaštite. Bakrenasti moljac je izraziti polifag, napada veliki broj poljoprivrednih proizvoda. Sitotroga cerealella Oliv. Žitni moljac ( Sl. 5. ) Leptir ima vrlo uska i na vrhovima zašiljena krila, koja na donjim ivicama imaju duge resice. Prednja krila imaju žuto smeđu boju dok su zadnja siva. Zadnji par krila ima oštro zasečen klinasti deo koji je važan u determinaciji vrste. Gusenice su smeđe, narastu do 7 mm. Biologija i štetnost: U našoj zemlji predstavlja jednu od najznačajnijih štetočina kukuruza, napada i sve druge vrste žita.Velike štete pričinjava semenskim usevima raznog žita jer se ubušuje oko klice koju odmah oštećuje. Ukoliko se zaraza pojavi u podnim skladištima, štetu pričinjava do dubine oko 30 cm. Ovaj moljac ne pravi paučinu, jer je razvoj gusenica u unutrašnjosti zrna. (Sl .7.) Često se nalazi u polju, kada se u toku berbe može uneti direktno u skladišta gde nastavlja svoj razvoj. Ženka polaže jaja na zrnu, može položiti oko 50 jaja. Ispilele gusenice se ubušuju u zrno i izjedaju njegovu unutrašnjost, posle čega prelaze na druga zrna. U našim klimatskim uslovima moljac ima 2-4 generacije, zavisno od temperature, kada temperatura padne ispod 10 stepeni celziusa prestaje sa ishranom. Prezimljava u stadiumu gusenice ili lutke. U proleće leptir izleće kroz rupu koju mu je napravila larva. Leptir živi 1-2 nedelje. Nemapogon granella L. – ambarski moljac ( Sl. 6. ) Ovaj moljac spada u značajne štetočine žita, posebno napada pšenicu i raž, u manjoj meri kukuruz i ječam. Ženka polaže jaja na zrnima u gomilama po 20 jaja. Ispilele gusenice se ubušuju u zrno oštećujući klicu. Larve su žućkasto bele, imaju dve smeđe pruge na vratnom štitu, glava im je smeđa.




7

Odrasle su duge oko 10 mm. Kao i ostali moljci zrna upreda paučinom do dubine 10 cm. Za razvoj joj je potrebna vlažna sredina.

Slika 5. Sitotroga cerealella Oliv. Žitni moljac Slika 6. Nemapogon granella L. – ambarski moljac Osim štetnih insekata štete na uskladištenim žitaricama u značajnoj meri mogu naneti i glodari (Mus musculus – domaći miš, Rattus norvegicus – sivi pacov, Rattus rattus – crni pacov) . U skldištima gde imaju pristup ptice mogu naneti velike štete ne samo hraneći se semenkama već i prljajući i zagađujući svojim izmetom, perjem i dr., kako same uskladištene proizvode tako i prostor u i oko skladišta. U važnije štetočine među pticama su divlji golub (Columba livia Gm), domaći vrabac (Passer domesticus), gačac (Corvus frugilegus L.) i druge.

Slika 7. Oštećenja od žitnog moljca Slika 8. Oštećenja od žitnog žižka

SUZBIJANJE ŠTETNIH INSEKATA U SKLADIŠTIMA

Uspešna zaštita uskladištenog žita podrazumeva skup mera i procedura koje se moraju ispoštovati da bi se krajnja mera, hemijsko tretiranje, svelo na minimum. Preventivne mere suzbijanja štetnih insekata Priprema skladišta za prijem semena žita sastoji se od nekoliko važnih poslova koji se moraju odraditi. Tehnička popravka skladišta kao što su popravke ulaza i izlaza robe u i iz skladišta, proveriti dali krov ili neko drugo mesto na skladištu prokišnjava, dali su instalacije ispravne idr. Proveriti sušare, ventilaciju i svu tehničku opremu za pravilno održavanje vlage i temperature u objektima.Čišćenje skladišta od preostalih zaliha, mehaničko čišćenje, pranje podova i zidova, jakim mlazom vode (vatrogasni šmrk i slično).Uraditi dezinsekciju i deratizaciju praznih skladišta. Vrlo je važno uspostaviti monitoring štetočina u sladištu, što olakšava dalju zaštitu i praćenje kretanja populacije i brojnosti. Proizvođačima su danas dostupne razne mehaničke klopke za praćenje kretanja i vrsta populacije štetnih insekata. U praksi dobri rezultati dobijaju se upotrebom feromonskih klopki idr. Za uspešnu preventivnu zaštitu od izuzetnog značaja je poznavanje biologije štetnih insekata, vrste koja dominira u skladištu, ekoloških uslova koji vladaju u samom skladištu idr. Prilikom prijema robe potrebno je utvrditi kvalitet i zdravstveno stanje da bi se




8

nestandardna roba odmah odvajala od zdrave. Da bi se pravilno rukovalo merama zaštite u velikim skladištima neophodno je prisustvo stručnih lica, koja se moraju redovno edukovati. Fizičke mere suzbijanja štetnih insekata u skladištima Ova mera se zasniva na poznavanju biologije insekata i njihove osetljivosti u toku razvoja na visoke ili niske temperature. Primena niskih i visokih temperatura u savremenim skladištima može se smatrati i kao direktna mera suzbijanja štetnih insekata. U tim skladištima ugrađeni su uređaji mojima se na jednostavan način smanjuje ili povećava temperatura u različitim vremenskim periodima i na taj način se direktno utiče na životnu sredinu insekata u samom skladištu, temperatura je različita za svaki insekt. Biološke mere suzbijanja štetnih insekata u skladištima Ova mera podrazumeva poznavanje prirodnih neprijatelja štetočina u skladištu i način njihovog delovanja na insekte. Cilj bioloških mera borbe je smanjenje upotrebe insekticida kao i pomoć u sprečavanju pojave rezistentnosti zbog česte upotrebe insekticida iste vrste. U našim skladištima biološko suzbijanje štetnih insekata je simbolično, vrlo malo se koristi. Poznate predatorske vrste koje napadaju jaja i larve većeg broja insekata su Xylocoris flavipes i Teretriosoma nigrescens. Za redukciju vrste Sitophilus spp. koristi se parazitoid Anisopteromalus calandrea. Za redukciju populacije insekata u skladištima mogu se koristiti i preparati gram pozitivnih bakterija Bacillus thuringiensis, koji se inače koriste u biljnoj proizvodnji. Kao biološki preparati mogu se koristiti i metaboliti biljnih vrsta, etarska ulja raznih biljaka i dr.. U zaštiti od skladišnih štetočina uvode se i regulatori rasta insekata, koji deluju na poremećaj razvojnih faza insekata, njihovo potomstvo i uopšte na hormonalne poremećaje insekata. Još jedan način biološke zaštite u skladištima je i upotreba inertnih prašiva kao što su pesak, kaolin, pepeo, glina, diatomejska zemlj i dr. Ove supstance deluju na insekte tako što ih isušuju, desikuju. Vrlo su efikasni, ali negativno deluju na zdravlje zaposlenih pa im je primena ograničena. Hemijske metode suzbijanja štetnih insekata u skladištima Hemijske mere suzbijanja su upotreba sintetičkih klasičnih insekticida i fumiganata. Ova mera je i najefikasnije suzbijanje, ali i najnepoželjnije sa stanovišta zdravlja ljudi. Za tretiranja se uglavnom koriste kontaktni insekticidi koji se primenjuju diretno na zrno skladištenog proizvoda. Način primene može biti različit, a jedan od najčešćih je preko pokretne trake, sistem za primenu se pričvrsti pored pokretne trake i diznama se rasprskava insekticid na robu u pokretu. Za ovu namenu kod nas su registrovani insekticidi na bazi deltametrina, dihlorvosa, pirimifos-metila i malationa, deltametrin+sinergist piperonil butoksid. Insekticidi se koriste i za tretman praznog skladišta. Najčešće primenjivani način je fumigacija upotrebom peleta ili tableta aluminium - fosfida ili magnezijum – fosfida prilikom prijema robe u silo jame. Veliki problem u primeni ovih insekticida je pojava rezistentnosti kod insekata ili smanjenje efikasnosti. Zbog ove pojave povećava se broj tretmana, a vrlo često i preporučene doze primene.

ZAKLJUČAK

Radeći deset godina na zaštiti poljoprivrednih zrnastih proizvoda u skladištima, odnosno silosima, zaključili smo da je neophodno, najpre, održavati higijenu objekata. Uraditi sve preventivne mere zaštite od skladišnih štetočina. Ne dozvoliti pojavu žarišta, koja najčešće uzrokuju stare zalihe proizvoda. Prilikom prijema obavezno pregledati proizvode na prisustvo štetnih insekata. Tokom skladištenja periodično proveravati prisustvo štetočina i po potrebi, blagovremeno intervenisati. [5] Literatura: [1] P.Kljajić,Radmila Almaši ., (2004) Biljni lekar Značaj i problematika uskladištenih proizvoda [2] Kolektiv autora., (2002) Bolesti,štetočine i korovi kukuruza i njihovo suzbijanje [3] Čamprag,D.,Tatjana Kereši.,Pero Štrbac., (2001) Štetočine semena ratarskih kultura u polju i skladištu [4] Kolektiv autora.,(1998) Priručnik izveštajne i prognozne službe zaštite poljoprivrednih kultura [5] Katarina Radonić., (2004) Biljni lekar, Suzbijanje štetočina uskladištenih zrnastih poljoprivrednih proizvoda u silosima F.S.H. Elan Srbobra




9

BELA SLAČICA (Sinapis alba L.) KAO ZELENAŠKO ĐUBRIVO

Rankov Vladimir Izvod: Bela slačica vodi poreklo iz Indije. Rimljani su prvi počeli da primenjuju senf od slačice, a prvi pisani zapisi u kome se spominje senf potiče još od pre 3000 godina. Arapi su proširili gajenje slačice u Španiji, a u XII veku je doneta na teritoriju sadašnje Nemačke i Velike Britanije. U Evropi se najviše gaji u Velikoj Britaniji, Holandiji, Nemačkoj i Danskoj. Najveći potrošač bele slačice je Francuska. U Srbiji se gaji na relativno maloj površini, uglavnom u Vojvodini. [1]. Ključne reči: bela slačica, poreklo, rasprotranjenost

WHITE MUSTARD (Sinapis alba L.) AS GREEN MANURE

Abstract: White mustard has its origin in India. Romans first began to apply sehf mustard, and the first written records which mentioned mustard dates back to 3000 years ago. Arabs have extended the cultivation of mustard in Spain, and in the twelfth century was made on the territory of present Germany and Great Britain. In Europe, most grown in the UK, the Netherlands, Germany and Denmark. The largest consumer of white mustard is France. In Serbia, it is grown in a relatively small area, mainly in Vojvodina. [1] Keywords: white mustard, the origin, the prevalence

UVOD Bela slačica je jednogodišnja biljna vrsta, dobro razvijenog vretenastog korenovog sistema, a prosečna visina biljke je oko 90 cm, dok crna slačica može da dostigne i dva metra. Listovi su perasto zarezani. Stabljika je uspravna, razgranata, prekrivena dlačicama. Cvetovi su sitniji, žuti, skupljeni u grozdaste cvasti. Seme je svetlo smeđe boje.

Sl. 1 – Izgled biljke i semena bele slačice

o Uvod o Hemijski sastav o Lekovita svojstva i upotreba o Proizvodnja bele slačice o Proizvodnja bele slačice na oglednom polju PSS Vrbas u 2015. godini o Zaključak o Literatura




10

HEMIJSKI SASTAV Slačica se gaji radi semena i kao zelenišno đubrivo. Seme sadržo oko 30 % ulja koje je slično suncukretovom, zatim belančevina oko 25 %, ugljenih hidrata 34 %, oko 1 % etarskog ulja, koje se koristi u kozmetici i medicini. Od mineralnih materija sadrži fosfor (800 mg/100 gr), kalijum (732 mg/100 gr) i kalcijum (500 mg/100 gr). Seme još sadrži vitamin A, tiamin, riboflavin i niacin. Seme je dobar izvor omega 3-masnih kiselina. Takođe sadrži aromatično ulje i glikozid sinalbin, koji daje osećaj vreline u ustima. [1]

LEKOVITA SVOJSTVA I UPOTREBA Za lek se koristi seme. Bela slačica se upotrebljava u lečenju reume, neuralgija, šećerne bolesti, nesanice, zapaljenja plućne maramice. Deluje kao iritant, stimulant, diuretik, laxativ, digestiv, rubefaciens. U preteranoj dozi izaziva jaku hiperemiju. Bela slačica se koristi u prehrambenoj industriji, posebno u proizvodnji senfa i u kulinarstvu. Bela i crna slačica se koriste i kao zelenišno đubrivo. Kod engleskoh farmera, bela slačica se više koristi za ovu svrhu. U našim uslovima ratarenja, ovakav način đubrenja još uvek nije našao širu primenu i zainteresovanost poljoprivrednih proizvođača.[1]

PROIZVODNJA BELE SLAČICE

Zahtevi prema zemljištu Slačica nema velike zehteve prema zemljištu. Odgovaraju joj zemljišta neutralne do blago kisele reakcije, nepodnosi kisela zemljišta. Gaji se u plodoredu posle žitarica, grahorice, krompira, šećerne repe. Netreba je gajiti nakon suncokreta, soje, kupusa, uljane repice i drugih vrsta iz familije krstašica (fam. Brassicaceae ). [2] Osnovna obrada i predsetvena priprema Osnovnu obradu obaviti tanjiranjem ili gruberom na dubini 15-20 cm. Nakon kvalitetne osnovne obrade zemljišta obaviti predsetvenu pripremu zemljišta na dubini setvenog sloja, najčešće germinatorom, i to u dva prohoda. [2] Đubrenje useva Đubrenje useva se obavlja u zavisnosti od preduseva, a potrebe bele slačice za hranivima su sledeće:

- 40 kg/ha N - 60 kg/ha P2O5 i - 40 kg/ha K2O

Potrebna količina mineralnih hraniva se unosi predsetveno, a folijarno prihranjivanje sa dodatkom bora značajno utiče na povećanje prinosa, i zelene mase. [1]

Vrsta Količina

semena kg/ha Vreme setve Upotreba

Đubrenje

azotom

kg/ha

Prinos suve

materije dt/ha

Suva masa

korena dt/ha

Bela slačica (normalna) 15-20 15.08. do

15.09. Zelenišno đubrivo 0-40 30-40 10-15

Bela slačica (rezistentna na

repinu nematodu) 20

15.07. do

15.08.

Zelenišno đubrivo

Smanjenje

nematode u

zemljištu

30-40 30-40 10-15




11

Setva Setva se obavlja od polovine jula do polovine avgusta, sa količinom oko 20 kg/ha, na dubini 2-3 cm. Preporučljivo je da se nakon setve obavi valjanje, naročito u sušnim uslovima. [2] Bela slačica (normalna) ne suzbija nematode, već je biljka domaćin, a samim tim ih i umnožava.[1] Zaštita useva Zaštita useva slačice od korova obavlja se samo u situacijama ako imamo veću populaciju divljeg sirka na parceli, međutim zbog dobrog zasenjivanja zemljišta smanjena je populacija korovskih vrsta, tako da ova mera nege useva se uglavnom neprimenjuje. Zaštita useva od štetočina, buvača i repičinog sjajnika se obavlja preventivno.

Sl. 2 – Štetočine i korovi u beloj slačici

Usitnjavanje zelene mase Usitnjavanje zelene mase radi se tanjiranjem. Najbolji momenat za tanjiranje je kad je usev u fazi formiranja cvetnih pupoljaka i u momentu formiranja mahuna (u oktobru ili početkom novembra). [1][2]

Sl.3- Usitnjavanje zelene mase

PROIZVODNJA BELE SLAČICE NA OGLEDNOM POLJU PSS VRBAS U 2015. GODINI

Na oglednom polju PSS Vrbas, u Zmajevu, zasnovana je proizvodnja bele slačice za zelenišno đubrivo, na površini od 9 ha. Nakon skidanja preduseva, ozime pšenice, obrada zemljišta je obavljena teškom tanjiračom u dva prohoda, na dubini 18-20 cm. Đubrenje useva rađeno je na osnovu agrohemijske analize zemljišta [3], i predsetveno unešeno 62,5 kg/ha fosfora (120 kg/ha MAP-a) i 46 kg/ha azota (100 kg/ha UREA).

REZULTATI ISPITIVANJA UZORKA ZEMLJIŠTA [3] LABORATORIJSKI REZULTATI Tabla: Ogledno polje-Zmajevo Predusev: Ozima pšenica

Uzorak Dubina SRPS ISO 10390 - KCl

SRPS ISO 10390 – H2O

SRPS ISO 10693, CaCO3

LA-DM-3-401 Humus

Azot LA-DM-3-403 P2O5

LA-DM-3-403 K2O

1 pH pH % % % mg/100g zemljišta

mg/100g zemljišta

P31/2014 0-30 7,49 8,26 7,68 4,06 0,2 20,4 28,6




12

Setva je obavljena 15.07.2015. godine, sortom „Sirte“, u količini 22 kg/ha, na dubini 2 cm.

Sl. 4 i 5 – Setva bele slačice na oglednom polju PSS Vrbas Bela slačica nakon nicanja dobro zatvara površinu, tako da nije bilo potrebe za primenu herbicida u borbi protiv korova.

Sl. 6,7,8 i 9 – Bela slačica na oglednom polju PSS Vrbas

ZAKLJUČAK Gajenjem slačice i njenim unošenjem u zemljište, povećavamo rad mikroorganizama, a samim tim ona se koristi u borbi protiv nematoda u zemljištu. Ovo je prva godina ispitivanja uticaja bele slačice na brojnost nematoda u zemljištu na oglednom polju PSS Vrbas, tako da će ispitivanja biti nastavljena i sledeće godine, i u tom kontekstu pratiće se brojnost nematoda, sadržaj azota, sadržaj vlage u zemljištu. S obzirom da bela slačica može da se gaji i kao zelenišno đubrivo, ispitivanja će biti nastavljena i u tom pravcu, jer bela slečica kao zelenišno đubrivo štiti od gubitka nitrata u zemljištu, koji se umesto ispiranja taloži u samim biljkama. Literatura: [1] www.agropartner.rs/Bela [2] ''Nematode u šećernoj repi'', dr Tihomir Gujančić [3] Rezultati ispitivanja zemljišta (Agrohemijska laboratorija PSS Vrbas) [4] www.dijetalnaishrana.com/zacini/slačica

http://www.agropartner.rs/Bela

http://www.dijetalnaishrana.com/zacini/slačica




13

PRIPREMA I PОDЕŠАVАNJЕ АGRЕGАТА ZA ОRАNJЕ

Milan Kosovac, dipl.ing.

Izvоd: Оrаnjе prеdstаvlја оdsеcаnjе i prеvrtаnjе pоvršinskоg slоја, kојi је izgubiо svојu strukturu, dа bi sе nа pоvršinu izbаciо slој sа rеgеnеrisаnоm, izrаžеnоm strukturоm. Оrаnjеm sе mеnjа niz fizičkih оsоbinа zеmlјištа, а nа tај nаčin i hеmiјskе i biоlоškе оsоbinе. Zbоg pоvеćаnе аеrаciје i mikrоbiоlоškе аktivnоsti mikrооrgаnizаmа, pојаčаvа sе minеrаlizаciја оrgаnskе mаtеriје, а timе i plоdnоst. Klјučnе rеči: Оdsеcаnjе i prеvrtаnjе, trаktоr, pоdеšаvаnjе, rukоvаnjе, оdržаvаnjе

PREPARATION AND ADJUSTING OF PLOWING

Аbstrаct: Plowing represents cutting and overturning a surface layer, which has lost its structure in order to dispose the layer with a regenerated and expressed structure. As a result of plowing, series of physical properties of the soil are changing, and thus the chemical and biological properties change as well. Due to increased aeration and microbial activity of microorganisms, the mineralization of organic matter is increasing, and so is fertility. Keywords: Slicing and tumbling, tractor, adjustment, operation, maintenance

UVOD

Osnovni zаdаtаk оbrаdе zеmlјištа је u оstvаrivаnju njеgоvе pоvоlјnе strukturе zа kliјаnjе sеmеnа, nicаnjе i rаzvој usеvа: pоstојаnо lеžištе zа sеmе - dоbаr kаpilаrni sistеm - pоvršinа zеmlјištа bеz stvаrаnjа pоkоricе - pоvоlјnа strukturа - nеsmеtаnа infiltrаciја i аеrаciја. Ispunjеnjе nаvеdеnih zаhtеvа zаvisi оd tipа zеmlјištа, оdnоsnо о njеgоvој tеksturi i strukturi. Zа svаki tip zеmlјištа, а prеmа njеgоvim оsоbinаmа, trеbа prеcizirаti i dеfinisаti nајpriklаdniјi i nајеfikаsniјi nаčin оbrаdе zеmlјištа - nаučnо zаsnоvаnо, zаvisnо i оdrživо srеdstvо prоizvоdnjе. Prеmа nаčinu i principu оsnоvnе оbrаdе, rаzlikuје sе kоnvеnciоnаlnа i kоnzеrvаciјskа оbrаdа. U nаšеm pоdručјu, јоš uvеk је nајzаstuplјеniја kоnvеnciоnаlnа оbrаdа. Plugovi se koriste za osnovnu kоnvеnciоnаlnu obradu zemlјišta, kojom treba da se obezbede najpovolјniji uslovi za rast i razvoj bilјaka. Raoni nošeni plugоvi su nајzаstuplјеniјi i sastojе se iz niza međusobno povezanih delova koji na taj način čine jednu funkcionalnu celinu. Osnovni zadatak pluga kao celine je da vrši horizontalno i vertikalno odsecanje plastice zemlјišta, koja se usled rada pluga podiže, drobi, prevrće, sitni, mrvi i meša, pomoću pojedinih radnih delova pluga. Nadzemni bilјni ostaci i ravnomerno rastureno đubrivo se usitne, zatrpaju i delimično izmešaju sa zemlјištem. Obradu zemlјišta treba izvoditi u pravi čas, kada je zemlјište fizički zrelo za obradu sa najpovolјnijim sаdržајеm vlage. Raoni nošeni plugovi se sastoje iz sledećih delova: uređaja za prikopčavanje pluga za traktor, rama, plužne daske, pera plužne daske, plaza sa petom, kozlaca, crtala i uređaja za podešavanje radnog zahvata. Pored ovih delova na plugu se mogu naći i predplužnjak, podrivač i točak za podešavanje dubine rada.

o Uvod o Priprema traktora o Rukovanje plugom u radu o Održavanje pluga o Opšte mere bezbednosti i mere zaštite na radu o Moguće neispravnosti pri radu i njihovo otklanjanje o Literatura




14

PRIPREMA TRAKTORA

Proveriti pritisak u pneumaticima traktora. Po potrebi napumpati gume po preporuci proizvođača traktora. Zаvisno od plugа, prilagoditi unutrаšnji razmak prednjih i zаdnjih tоčkоvа (razmak prednjih tоčkоvа veći od zаdnjih za 2-10 cm). Širina zаdnjih tоčkоvа traktora trеbа dа budе jednaka ili manja od zahvata plužnog tela. Po potrebi traktor opteretiti tеgоvimа zbog sigurnog upravlјanja traktorom.

Ru=3b+(100 do 150 mm) Ru-razmaktockova (unutrašnje ivice) b – radni zahvat jednog plužnog tela Po potrebi traktor opteretiti tegovima zbog sigurnog upravljanja traktorom.

Sl. 1: Poluge hidraulika Plug treba da stoji vertikalno na dno brazde. Ukoliko postoji nagnutost, ručicom za izravnavanje (promenom dužine navojnog vretena) dovodimo plug u želјeno stanje. Ukoliko na traktorskim polugama postoji mogućnost podešavanja navojnih vretena, u tom slučaju navojna vretena namontirati kao na slici 1, jer u оvоm položaju hidraulika traktora trpi najmanja opterećenja. Donje traktorske pluge (U) prilikom oranja treba dа imaјu maksimalnu slobodu bočnog pomeranja. Stabilizatorski lanci (S) za vreme oranja ne smeju biti zategnuti.

Sl.2: Priprema pluga

• Radne organe pluga (plužne daske, raonike, crtalo, deflektor) očistiti od zaštitne boje. • Proveriti da li su svi vezivni elementi pritegnuti, a mesta predviđena za podmazivanje, podmazati.

Prikоpčаvаnjе pluga za traktor Vožnjom unazad traktor se postavi nоrmаlnо na poprečnu osovinu pluga. Spojimo donje hidraulične poluge sa poprečnom osovinom pluga i osiguramo osiguračima.




15

Podesiti dužinu gornje traktorske poluge (''tоpling'') na dužinu prema odgovarajućem otvoru na vertikalnom uporniku pluga, vodeći računa da visina tačke kačenja na plugu u radu, bude nešto viša od visine priklјučne tačke na traktoru. Ubaciti osovinicu i osiguramo. Pri oranju obratiti pažnju na uputstva proizvođača traktora, pri određivanju položaja regulacije hidrauličnog sistema.

RUKOVANJE PLUGOM U RADU

Centar vuče je tаčka gde se seku zamišlјene linije produžetka donjih podiznih poluga hidraulika i gornja poluga (''topling''). Оnа sе mora nalaziti između prednje i zаdnjе osovine traktora. Centar otpora plužnog tela je tаčka koja se nalazi 2-3 cm iznad sastavne linije raonika i plužne daske, a na 1/3 širine zahvata plužnog tela od vrha raonika.

Sl.3 Sl. 4 Centar otpora pluga nalazi se na polоvini linije koja spaja centar otpora prvog plužnog tela sa centrom otpora zadnjeg plužnog tela. (Slika 3) Pre početka oranja neophodno je pravilno podesiti plug. Podešavanje pluga morа da sе vrši u horizontalnoj i vertikalnoj ravni.( Slika 4)

Sl.5 Sl. 6 Podešavanje pluga u horizontalnoj ravni Pravilan položaj prednjeg plužnog tela je kada je peta (kraj) raonika u istoj liniji sa unutrašnjom stranom prednjeg i zadnjeg točka traktora, to jest da ih ta linija dodiruje. Sl. 7




16

Ukoliko raonik na prvom plužnom telu ne doseže do zida brazde, plug pomeriti udesno da prva brazda zahvata radni zahvat pluga 25 cm; 30 cm ili 35 cm, zavisno kаkо је pоdеšеn plug. Pomeranje ostvarujemo:

• Pomeranjem pluga po poprečnoj osovini (grubo podešavanje) • Zaokretanjem poprečne osovine pomoću podesivača širine brazde (fino podešavanje). Pomeranje pluga po

porečnoj osovini, ili pomeranje poprečne osovine, vrši se kada se plug spusti na zemlјu, otpuste zavrtnji na graničnicima i navrtke na uzengiji podesivača širine brazde. Guranjem pomeramo poprečnu osovinu ulevo ili desno, prema potrebi, a zatim stegnemo zavrtnje na graničnicima i navrtke na uzengiji podesivača.

Dozvoljeno je zakretati poprečnu osovinu samo kada traktor stoji i sa spuštenim plugom Podešavanje pluga u vertikalnoj ravni – regulisanje radne dubine Podešavanje pluga u vertikalnoj ravni vrši se gornjom traktorskom polugom hidraulika – ''toplingom''. Plug se postavi u horizontalan položaj u odnosu na zemlјište, tako da sva plužna tela leže u istoj ravni i rade (oru) na istoj dubini.

Sl. 8 Sl. 9 Plug je ispravno podešen kada svako plužno telo ore na istoj dubini, a dno brazde je hоrizоntаlnо. Nagnutost pluga u desnu ili levu stranu ispravlјamo pomoću navojnog vretena desne traktorske poluge, dok nosači plužnih glava (gredelјi) ne zauzmu ugao 90 ° sa zemlјištem. Kad je plug u hоrizоntаlnоm položaju, svako plužno telo će orati na istoj dubini (položaj 3). Ako je plug nagnut unazad [2], prednje plužno telo ćе orati pliće. Skraćivanjem gornje traktorske poluge, plug se dovodi uz horizontalan položaj. Kod položaja 1, gde je plug nagnut napred, zadnja glava pliće ore, plaz je odignut od dna brazde. Ovo ispravlјamo produženjem traktorske poluge, dok plug ne dovedemo u ispravan položaj [3]. Dubina rada Podešavanje radne dubine pluga vrši se hidraulikom traktora (pogledati uputstvo proizvođača traktora). Kod traktora koji nemaju kontrolu vuče, zbog jednake dubine oranja, koristi se točak za održavanje dubine (dodatna oprema). Kod otežanih uslova rada različitih otpora zemlјišta, zbog jednake dubine oranja i rasterećenja hidraulike, preporučlјivo je da ga imaju i plugovi koji rade sa traktorima koji imaju kontrolu vuče. Podešavanje radne dubine pomoću točka za održavanje dubine vrši se podizanjem i spuštanjem točka okretanjem navojnog vretena.

Sl. 10:Diskosno crtalo Sl. 11:Nožasto crtalo




17

Da dno brazde bude čisto i plastica vertikalno odsečena, služi nam diskosno crtalo (dodatna oprema), koje se montira na zadnje plužno telo. Položaj crtala zavisi od dubine oranja. Pri dublјem oranju crtalo treba podići, toliko da glavčina crtala treba da bude iznad zemlјe oko 4 cm. Kod plićeg oranja, crtalo se spusti prema raoniku na visinu od 3 cm оd vrhа rаоnikа. Zakretanjem kolenaste osovine trеbа podesiti bočni položaj diskosnog crtala tako da odseca zemlјište 1-2 cm od plaza prema neoranom delu zemlјišta. Pоtоm stegnuti otpuštene navrtke. (slika 10) Na plugove se može montirati nožasto crtalo na zadnjoj plužnoj glavi, koje je naročito pogodno za peskovita zemlјišta. (slika 11) Sl. 12: Deflektori Sl. 13: Plug Za bolјe prevrtanje i zaoravanje bilјnih ostataka na plužne glave se mogu ugraditi deflektori (dodatna oprema). (slika 12) Ocena kvalitetа rada pluga (slika 13): • sva radna tela prave isti greben brazde, • kretanje pluga je postojano i stabilno, • radni zahvat ujednačen, normalan, zadat, • oranje ravnomerno, • zaoravanje bilјnih ostataka potpuno, • nеmа bočnog zanošenja pluga, • nema nаginjаnjа pluga na petu - plaz ili na vrh raonika. Otkačinjanje pluga

• Spustiti plug na tvrdu i ravnu podlogu, • Hidrauliku traktora staviti u regulaciju položaja, • Osloboditi gornju traktorsku polugu vađenjem osovinice, • Spustiti podupirač pluga u odgovarajući otvor, ubacimo osovinicu i osigurati • Skinuti prvo desnu, a zatim i levu hidrauličnu polugu sa poprečne osovine pluga.

ODRŽAVANJE PLUGA

1. Da bi plug dobro služio godinama, treba ga održavati u tehnički ispravnom stanju. Pre nego što sе pređe na

poslove održavanja, čišćenja i sl. spustiti plug na ravnu podlogu, zaustaviti rad motora traktora, povući ručnu kočnicu, izvaditi klјuč za startovanje.

2. Kod prvog puštanja u rad, proveriti i po potrebi protegnuti sve navrtke. Posle svakih 15 sati rada ponoviti proveru.

3. Sva mesta za podmazivanje redovno podmazivati. Preporučuje se podmazivanje navoja na zavrtnjima, radi lakšeg odvrtanja i sprečavanja korozije. Navojno vreteno točka za regulaciju dubine oranja nije poželјno podmazivati zbog leplјenja prašine.

4. Pohabane plužne daske i ostale radne delove blagovremeno zameniti novim, da ne bi došlo do oštećenja drugih vitalnih delova. Zatuplјene raonike zameniti novim ili otkovanim raonicima, da bi sе smanjiо otpor i potrošnjа goriva, a pоbоlјšао kvalitet oranja.

5. Posle završetka sezone oranja, kao i pri uskladištenju pluga na duže vreme, plug očistiti, a zatim oprati mlazom vode. Radne površine pluga osušiti i namazati antikorozivnim sredstvom ne koristiti izrađeno ulјe. Predviđena mesta za podmazivanje, pоslе pranja i sušеnjа, podmazati.




18

OPŠTE MERE BEZBEDNOSTI I MERE ZAŠTITE NA RADU

1. Za vreme rada agregata (traktor-raoni plug) niko se ne sme voziti na poteznici traktora ili sedeti na rudi, ili drugom delu pluga.

2. Posebnu pažnju obratiti na šilјate i isturene delove – velika opasnost od povreda. 3. Pre početka rada upoznajte se sa delovima pluga i načinom rukovanja. 4. Prilikom prikopčavanja i otkačinjanja oruđa, kao i rada, posebnu pažnju obratite na mere zaštite na radu i opšte

propise o bezbednosti. 5. Pre kretanja u saobraćaj, agregat proveriti da li zadovolјava uslove bezbednosti u saobraćaju i tehničku

ispravnost. 6. Pre nego što traktor krene u transport ili u rad, vozač mora proveriti da se neko ne nalazi između traktora i

oruđa. 7. Oruđe mora biti agregatirano na traktor originalnim osovinicama i osigurano osiguračima da ne bi došlo do

neželјenih posledica u transportu i u radu. 8. Prilikom prikopčavanja traktora za plug, paziti da kategorija prikopčavanja (prečnik rukavca) budu identične sa

traktorskim. 9. Nikad ne stajati između traktora i pluga kada spolјa upravlјamo hidraulikom traktora. 10. Pre kretanja u transport, na plugu, proveriti delove koji određuju sigurnost pri transportu, vidlјiva oštećenja,

zamor materijala, ispravni osigurači. 11. U transportu, uvek moramo voditi računa da obezbedimo dovolјno mesta za prolaz bočnog najisturenijeg dela

pluga. 12. U toku vožnje nikada ne napuštajte kabinu traktora. 13. Rukovaoc opremom treba da nosi radno odelo koje prijanja uz telo i bezbednu obuću. 14. U javnom saobraćaju treba se pridržavati saobraćajnih propisa. 15. Obratiti pažnju da se na parceli za obradu ne nalaze lјudi i životinje. Rukovaoc agregatom je odgovoran za

njihovu bezbednost. 16. Postupke nege, održavanja i podešavanja, izvoditi samo na spuštenoj mašini i za vreme stajanja agregata. 17. Plug parkirati na vodoravnoj i tvrdoj podlozi i obezbediti od prevrtanja. 18. Pre svakog napuštanja traktora, spustiti plug na zemlјu, ugasiti motor, izvaditi kontakt klјuč, povući parkirnu

kočnicu.

MOGUĆE NEISPRAVNOSTI PRI RADU I NJIHOVO OTKLANJANJE Plug teško prodire u zemlјište:

• Skratiti ''topling'', • Zameniti raonike ili ih naoštriti.

Plug ne dostiže želјenu dubinu rada: • Podеsiti točak za regulaciju dubine, • Spustiti hidrauličnе pоlugе traktora, • Skratiti ''topling'', • Zameniti raonike ili ih naoštriti.

Plužna tela oru nejednake dubine: • Dovesti plug u horizontalan položaj, podešavanjem dužine ''toplinga'', • Ručicom navojnog vretena podizne poluge podesiti nagib pluga, • Prvo plužno telo ima veći radni zahvat od zadnjeg: smanjiti radni zahvat prvog plužnog tela.

Sastavi prohoda imaju breg: • Prvo plužno telo ore dublјe od zadnjeg: ručicom navojnog vretena podizne poluge podesiti nagib pluga

izjednačavajući dubinu oranja plužnog tela. • Prvo plužno telo ore pliće od zadnjeg: ručicom navojnog vretena podizne poluge podesiti nagib pluga

izjednačavajući dubinu oranja plužnog tela.




19

Literatura: [1] Lаzić V., Тurаn Ј. ''Еksplоаtаciја аgrеgаtа zа оsnоvnu оbrаdu'' Nоvi Sаd, 1997. [2] Simikić М., Sаvin L., Тоmić М. ''Uticај kоsе vučе nа vučnе kаrаktеristikе trаktоrа tоčkаšа nа rаzličitim zеmlјišnim pоdlоgаmа'', Nоvi Sаd, 2011. [3] Cеrоvčеc Đ. ''Pоdеšаvаnjе plugа rаvnjаkа'' Zаgrеb, 2014 [4] Fеrgusоn Shеrmаn ''Plоw book“, Michigan, 1940. [5] Bајkin А., Đukić N., Маlinоvić N., ''Маšinе zа sеоski pоsеd'' Nоvi Sаd, 1985.




20

EKONOMSKI POKAZATELJI PROIZVODNJE PARADAJZA U PLASTENIKU

Emilija Bajac, dipl. ing. Izvod: Paradajz je jednogodišnja kultura koja se u Srbiji uzgaja na dva načina :na otvorenom polju i u plastenicima.Na taj način paradajz je dostupan na tržištu i van sezone, kada se postiže veća cena po kilogramu. U plastenicima postoji prolećna i rana jesenja setva paradajza a između ove dve setve se uzgaja neka druga povrtarska kultura npr salata ili krastavac. Za uspešnu proizvodnju i visoke prinose neophodno je primeniti sve agrotehničke mere ali najveći uticaj na finansijski rezultat ima kretanje cene paradajza na tržištu tokom godine. Kako bi odredili ekonomičnost ove proizvodnje neophodno je imati uvid u kalkulaciju proizvodnje paradajza u zatvorenom. Ključne reči: paradajz, agrotehničke mere, ekonomičnost, kalkulacija proizvodnje

ECONOMIC INDICATORS PRODUCTION OF TOMATO IN THE GREENHOUSE

Abstract: Tomato is an annual crop that is grown in Serbiain two ways: open field and in greenhouses. Thus tomatoes available on the market and out of season, when reaching a higher price per kilogram. In the greenhouses there is spring and early autumn sowing tomato and between these two sowing grown another vegetable crop eg lettuce or cucumber. It is necessary to apply all production practices for successful production and high yields. The biggest impact on the financial results is changes on market price tomatoes during the year. To determine the economy of this production is necessary to have proper calculation of indoors tomatoes production. Keywords: tomato, cultural practices, cost, calculation of production

UVOD

Povrtarska proizvodnja u Srbiji je u ekspanziji i površine pod povrtarskom proizvodnjom iz godine u godinu se povećavaju zbog sve veće tražnje kako na domaćem tako i na svetskom tržištu. Povrtarska proizvodnja spada u intezivne proizvodnje jer zahteva visoka ulaganja i veliki broj časova ljudskog rada. Paradajz se u Srbiji uzgaja na otvorenom i u zatvorenom prostoru. Paradajz spada u jednu od najzastupljenijih povrtarskih biljaka u svetskim razmerama, i spada u najprofitabilnije povrtarske kulture. Površine pod paradajzom (plasteničko/staklenička proizvodnja) u toku 2014. godine iznosile su 9162 ha sa proizvodnjom 127562 t i prosečnim prinosom oko 13 tona. Na teritoriji PSS Vrbasa te površine iznose oko 50 ha [1] U strukturi potrošnje paradajza Srbija se nalazi na samom vrhu sa 16kg po stanovniku godišnje, a ujedno je paradajz i najprodavanija namirnica na svetskoj pijaci posle banana. [2] Paradajz ima izuzetan hemijski sastav zbog čega zauzima važno mesto u ljudskoj ishrani.94% ploda paradajza čini voda 4,7% ugljeni hidratui 1%proteini i 0,2% masti.Ima malu energetsku vrednost a obiluje vitaminima i mineralima. (Vitamin C, betakaroten, vitamin B, K, E). Sadrži likopen, kalijum , natrijum, kalcijum i gvožđe kao i kancero zaštitne elemente.

o Uvod o Investiranje u osnovna sredstva o Agrotehničke mere u proizvodnji paradajza u plasteniku o Kalkulacija proizvodnje paradajza u plasteniku o Zaključak o Literatura




21

INVESTIRANJE U OSNOVNA SREDSTVA Proizvodnja paradajza u zatvorenom podrazumeva i visoka početna ulaganja u opremu. Nabavka opreme za plastenike podrazumeva investiranje u konstrukciju, PE foliju, sistem za navodnjavanje i ostala neophodna sredstva za proizvodnju. Troškovi nabavke osnovnih sredstava za plastenik dimenzija 8x50m prikazani su u tabeli 1. Tabela 1. Troškovi osnovnih sredstava Elementi Cena objekta 8*50m Аmortizacioni

period(god) Godišnja amortizacija (din)

Noseća konstrukcija 192000 10 19200 PE folija dupla 55200 4 13800 Sistem za navodnjavanje 30000 5 6000 Оstala infrastruktura 30000 5 6000 Svega 307200 45000 Nabavku osnovnih sredstava moguće je finansirati delom iz sopstvenih sredstava a delom iz raznih poljoprivrednih fondova, korišćenjem sredstava pomoću konkursa MPZŽS i Sekretarijata za poljoprivredu vodoprivredu i šumarstvo APV pomoću kojih je moguće obezbediti 40-50% sredstava od ukupne vrednosti investicije.

AGROTEHNIČKE MERE U PROIZVODNJI PARADAJZA U PLASTENIKU Proizvodnja paradajza je veoma kompleksna i zavisi od mnogih faktora. Veoma je važno ispoštovati sve agrotehničke mere i pravovremeno reagovati kako bi proizvodnja bila stabilna i kontinuirana. Kvalitet ploda paradajza određuje se na osnovu suve materije, šećera i organskih kiselina. U Srbiji su cenjene sorte koje imaju izbalansiran odnos šećera i kiselina, dok u zapadnoj i južnoj Evropi više cene plodove sa većom količinom šećera u odnosu na sadržaj kiselina. Neke od agrotehničkih mera koje treba ispoštovvati u proizvodnji paradajza u plasteniku su sledeće: [5]

• Pravovremena i pravilna priprema zemljišta koju prate osnovne analize zemljišta i kvalitet vode za navodnjavanje

• Izbor sorte • Nabavka sertifikovanog semenskog materijala • Proizvodnja mladog, zdravog i kvalitetnog rasada • Rasađivanje u pravilnom sklopu (broj biljaka maksimalno 25000 biljaka po hektaru) [3] • Pravilno održavanje temperature i vlažnosti vazduha u proizvodnim objektima • Pravilna oplodnja cvetova gajenih biljaka • Pravilno navodnjavanje • Pravilna primena mineralnih i organskih đubriva u osnovnoj obradi i tokom vegetacije • Pravilna i pravovremena primena pesticida i poštovanje ekotoksikoloških parametara u proizvodnji

zdravstveno bezbednih proizvoda

KALKULACIJA PROIZVODNJE PARADAJZA U PLASTENIKU Ukoliko se ispoštuju sve agrotehničke mere moguće je postići visoke prinose. Kalkulacija proizvodnje paradajza u jednom proizvodnom ciklusu u plasteniku prikazana je u tabeli 2. Tabela 2: Kalkulacija proizvodnje paradajza u plasteniku dimenzija 8x50m Јedinica mere Коličina Cena (RSD) Ukupno (RSD) Paradajz kg 10000 40 400000 Ukupan prihod Rasad paradajza kom 1400 12 16800 Hraniva: Glistenjak t 0,18 6840 1230




22

Оsnovna mineralna đubriva kg 30 80 2400 Vodorastvorljiva đubriva kg 100 180 18000 Pesticidi lit/kg 4800 Polinacija košnica 1 8400 8400 Kanap kg 4-5 240 1000 Prstenovi kom 6000 2,4 14400 Radna snaga radni dan 150 900 135000 Оstali troškovi 5% 8400 Аmortizacija 45000 Ambalaža (drvene gajbice) 3000 Ukupni troškovi proizvodnje 258430 Dobit 141570 Koeficijent ekonomičnosti 1,55 Rentabilnost 44,62 Rok povraćaja (godina) 2,24 U strukturi troškova proizodnje paradajza u plastenicima najveći udeo ima radna snaga. 135000 din. Ovakav način proizvodnje spada u intezivne i podrazumeva angažovanje ljudskog rada tokom celog procesa proizvodnje a uspešnost proizvodnje u velikoj meri zavisi upravo od pravovremenog i kvalitetnog angažovanja ljudskog faktora. Od troškova mogli bi se još izdvojiti i troškovi đubriva kako onih koja se koriste u osovnoj pripremi tako i đubriva u prihrani. Optimizacija upotrebe đubriva je neophodna kako bi se postigao željeni ekonomski efekat i ostvarili visoki prinosi po jedinici površine. Najbolje je raditi analizu zemljišta i na taj način odrediti neophodne količine đubriva. Što se tiče troškova saadnje moguće je koristiti sopstveno seme ili kupljeni rasad u zavisnosti od potreba i mogućnosti gazdinstva. Ukoliko se roba plasira na tržište neophodno je imati i potrebnu ambalažu u vidu gajbi ili boksova. Sve ovo uvećava cenu koštanja paradajza. Ekonomičnost proizvodnje posmatranog gazdinstva je pokazatelj ekonomskog poslovanja. Predstavlja odnos između ostvarenog učinka i utrošenih elemenata reprodukcije. Ekonomičnost kao ekonomski princip poslovanja ima šire zahteve od produktivnosti rada, jer uključuje pored živog ljudskog rada i ostale uložene faktore proizvodnje [4] Prema tome, ekonomičnost je težnja da se postojeći raspoloživi materijalni i ljudski potencijali koriste na takav način da daju maksimalne rezultate. Zahtev je da se ostvare što bolji rezultati uz što manje trošenje radne snage, sredstava i vremena. Koeficijent ekonomičnosti ovog gazdinstva je 1,55. Koeficijent ekonomičnosti pokazuje da se na svaki dinar nastalih troškova ostvari 1,55 dinara vrednosti proizvodnje, odnosno vrednost proizvodnje je za 56% veća od troškova, što se može smatrati dobrim odnosom. Rentabilnost predstavlja konačni i definitivni izraz finansijskog rezultata koji predstavlja sveukupan uspeh preduzeća. [4] Znači, rentabilnost je odlučujuće merilo efikasnosti korišćenja sredstava, merilo uspeha privređivačke aktivnosti i poslovanja preduzeća. U ovom slučaju stopa rentabilnosti je 44,62 i ona pokazuje koliko se dinara dobija, na sto dinara angažovanih sredstava. Ako je stopa rentabilnosti veća, sredstva su efikasnije angažovana, jer se ostvaruje veća dobit sa datim sredstvima. Treći pokazatelj je rok povraćaja koji pokazuje koliko godina je neophodno da bi se u potpunosti povratila investicija. U ovom primeru je rok povraćaja 2,24 godine što se može smatrati kraćim rokom povraćaja jer proizvođač nakon 2,24 godine isplaćuje investiciju i nastavlja da ostvaruje čistu dobit.

ZAKLJUČAK Proizvodnja povrća u plastenicima u Srbiji je zadnjih godina u ekspanziji zbog bržeg obrta kapitala i ostvarene veće dobiti po jedinici površine. Proizvodnja paradajza u plastenicima pokazala se kao ekonomična, a ako se uzme u obzir da u istom plasteniku tokom godine moguće je uzgajati još nekoliko kultura (salata, cveće) i tako ostvariti kontinuitet i veći obrt možemo reći da je plastenička proizvodnja višestruko isplativa. Ono što predstvlja kočnicu proizvodnje u plastenicima su visoki početni troškovi koji se tiču nabavke opreme za plastenike, međutim deo tih sredstava moguće je dobiti iz raznih nacionalnih fondova za poljoprivrednike.Drugi činilac, veoma bitan, je pronalazak tržišta za ovakav visoko kvalitetan proizvod što nas usmerava ka povezivanju proizvođača, stvaranju proizvoda pod jednom tržišnom markom i organizovanom logistikom i nastupom prema zelenim pijacama i trgovačkim lancima.




23

Literatura: [1]Republicki zavod za statistiku- baza podataka, biljna prozvodnja- proizvodnja paradajza [2] www.agronomija.rs/2014/rana-proizvodnja-paradajza/ [3] http://www.pogodak.rs/blog/proizvodnja-paradajza-u-plastenicima/ [4] http://www.poljoberza.net/PG14_2.aspx [5] Časopis Agrosvet broj 65, Mart 2015, Osnove povrtarske proizvodnje str 13, Agromarket doo

http://www.agronomija.rs/2014/rana-proizvodnja-paradajza/

http://www.pogodak.rs/blog/proizvodnja-paradajza-u-plastenicima/

http://www.poljoberza.net/PG14_2.aspx




24

KABASTA HRANIVA U ISHRANI KRAVA

Aleksandar Repček, dipl.ing

Izvod: Kabasta hraniva se karakterišu time što imaju veći udeo vlakana (prema uobičajenoj definiciji - iznad 18% sirove celuloze), voluminozna su i u osnovi predstavljaju vegetativni deo različitih vrsta biljaka. Zastupljenost dostupne (svarljive) energije u ovim hranivima je niža po jedinici mase ili zapremine nego kod koncentrata. Pri tome veći deo energije nalazi se u obliku celuloze i hemiceluloze. Ključne reči: kabasta hrana, celuloza, hemiceluloza, energija

FORAFES FOR CAWS

Abstract: Forages are characterized by having a higher proportion of fiber (according to the usual definition - over 18% crude fiber), are voluminous and basically represent the vegetative part of different species of plants. The representation of the available (digestible) energy in these feedstuffs is lower per unit weight or volume than the concentrates. Thereby a larger part of the energy is in the form of cellulose and hemicellulose. Keywords: fodder, cellulose, hemicellulose, energy

UVOD

U kabasta hraniva spadaju: 1. Zelena hrana sa prirodnih ili sejanih travnjaka koju obično predstavlja smeša trava i leguminoza; 2. Zelena hraniva sa oranica među kojima su više zastupljene leguminoze, najviše lucerka i crvena detelina, od

žitarica se sreću zeleni kukuruz i sirak, a ređe i strna žita; često se koriste i ozime ili jare mešavine strnih žita i nekih leguminoza (ječam+grahorica ili grašak, ovas+grahorica ili grašak, pšenica+grahorica ili grašak i sl.); od ostalih biljnih vrsta u upotrebi su uljana repica, perko, stočni kelj i dr.

3. Konzervisana kabasta hrana: seno, silaža i senaža graminea, leguminoza ili njihovih mešavina; 4. Sporedni proizvodi ratarstva: slama, pleva, ljuske, glave i lišće šećerne repe itd.

KVALITET KABASTE HRANE U OBROCIMA ZA KRAVE

Trave (familija Poaceae) i leguminoze (familija Fabaceae) su osnovna kabasta hraniva kojima se hrane krave. U ranim fazama svog razvoja ova kabasta hraniva su izvanredni izvor proteina, minerala, vitamina i drugih hranljivih materija. Kvalitetna kabasta hrana može da čini i više od 60% suve materije (SM) obroka, u uslovima kada krave konzumiraju 2,5 do 3 kg SM/100 kg telesne mase (TM). U dobro izbalansiranim obrocima ova hraniva mogu da obezbede veći deo hranljivih materija i energije za krave u laktaciji [1] Kod trava i leguminoza protein je lociran najviše u listu. Leguminoze sadrže više proteina u istom stadijumu razvića. Udeo sirovog proteina u leguminozama varira između 15 i 23% a u travama od 8 do 18% SM [2] U stablu su zastupljena pretežno vlakna i to u većoj meri kod trava nego kod leguminoza u istoj fazi razvića. Međutim, vlakna su kod trava manje lignificirana nego kod leguminoza, pa su stoga svarljivija i bolje se koriste u organizmu krave. Nasuprot tome, leguminoze imaju veće količine ćelijskog sadržaja (sočnije su) i u njemu više rastvorenih hranljivih materija čija je hranljiva vrednost veoma visoka. Time se kompenzira nešto niža svarljivost vlakana što rezultira u većoj hranljivoj vrednosti leguminoza pri istom stadijumu razvića. Pored toga, ustanovljeno je da se vlakna iz leguminoza brže fermentišu u buragu, usled čega krave mogu da konzumiraju više leguminoza nego trava.

o Uvod o Kvalitet kabaste hrane u obrocima za krave o Činioci koji utiču na vrednost kabastih hraniva o Optimalno korišćenje kabaste hrane o Zaključak o Literatura




25

Slika br. 1 Polje lucerke pred kosidbu

ČINIOCI KOJI UTIČU NA HRANLJIVU VREDNOST KABASTIH HRANIVA Najvažniji činilac koji utiče na hranljivu vrednost trava i leguminoza je stadijum razvića ili fenofaza razvoja u momentu košenja za ishranu ili konzervisanje. Kako biljka postaje zrelija tako se smanjuje udeo proteina, energije, kalcijuma i fosfora, a povećava zastupljenost vlakana. Ovo je praćeno i sa povećanjem procenta lignina, koji je nesvarljiv i za životinju nedostupan, usled čega opada energetska vrednost hraniva. [3] Opadanje hranljive vrednosti trava i leguminoza sa zrelošću nastupa usled smanjenja udela lista, kao svarljivijeg dela biljke (sa većim udelom proteina) i povećanja udela stabljike kao manje svarljivog dela (sa većim udelom vlakana, posebno lignina). Usled toga se smanjuje energetska vrednost hraniva. Na hranljivu vrednost kabastih hraniva utiču i drugi činioci. Na primer, mogu da postoje značajne razlike u hemijskom sastavu pojedinih biljnih vrsta, varijeteta. Zastupljenost proteina, udeo lista, vlakana, antinutritivnih i toksičnih materija varira od vrste do vrste. Posle košenja biljne ćelije nastavljaju da dišu. U toku sušenja hraniva dolazi do smanjenja svarljive energije u senu. Kada na pokošen materijal padne kiša to takođe smanjuje udeo rastvorljivih hranljivih materija u hranivu, a gubi se i deo lista. Baliranje suviše suvog sena koje je krto i lomljivo može da dovede do značajnih gubitaka lista. Metode spremanja kojima se sušenje ubrzava, izbegava izloženost kiši i smanjuje gubitak lista, omogućuju dobijanje sena veće hranljive vrednosti. Pri čuvanju (lagerovanju) sena procenat vlage mora da bude niži od 14%. Seno koje se lageruje vlažnije gubi hranljivu vrednost usled zagrevanja i kvarenja. Preterano vlažna silaža može da produži fermentaciju, usled čega se gube rastvorljive hranljive materije. Preterano suva silaža je dobra podloga za razvoj plesni, kvarenje i pregrevanje. Zrnevlje žitarica, ako se lageruje suviše vlažno, takođe može da se zagreje, uplesnivi i pokvari. Tabela 1. Uticaj faze razvoja na udeo sirovih proteina i vlakana u SM hraniva, %

Faza razvoja Udeo lista Udeo proteina NDF ADF TRAVE Pre klasanja >50 >18 < 55 < 33 Početak klasanja 40-50 13-18 55-60 33-38 Klasanje 30-40 8-12 61-65 39-41 Posle klasanja 20-30 < 8 >65 >41 LEGUMINOZE Pre cvetanja 40-50 >19 < 40 < 31 Početak cvetanja 35-45 17-19 40-46 31-35 Sredina cvetanja 25-40 13-16 47-51 36-41

Puno cvetanje < 30 < 13 >51 >41




26

Uticaj vremenskih uslova može značajno da smanji koncentraciju hranljivih materija hraniva koja se čuvaju napolju. Pri rukovanju ovim hranivima javljaju se znatni gubici usled rastura. činioci kao što su kiša, oblik i raspored kamara i trajanje čuvanja utiču na gubitke hranljivih materija u hranivu. Uticaj klime može da bude značajan činilac. Visoka temperatura, posebno tokom noći, ubrzava sazrevanje biljaka u porastu. Pri visokoj temperaturi se manje svarljivih ugljenih hidrata deponuje u biljkama, a stvara se više vlakana. U hladnijim klimatskim uslovima biljke akumuliraju više svarljivih ugljenih hidrata i proteina, tako da je njihova hranljiva vrednost veća. Sunce ima značajan uticaj na razvoj biljaka. Pri sunčanom vremenu dobija se biljni materijal veće hranljive vrednosti nego pri oblačnom odnosno vremenu sa malo sunca. Grad, mraz i druge vremenske nepogode mogu da ozlede list i da umanje hranljivu vrednost biljaka. Snabdevenost biljaka vodom takođe ima uticaja na njihov razvoj. Ako je nedostatak vode izraženiji, to može da dovede do stresa i zastoja u razvoju biljke, što za rezultat ima povećanje udela vlakna i smanjenje hranljive vrednosti hraniva. Sastav zemljišta obično nema velikog uticaja na energetsku vrednost biljaka, ali ima na udeo pojedinih mineralnih materija. Povećan udeo azota u zemljištu može da poveća sadržaj ukupnih proteina u biljkama i ubrza sazrevanje trava, ali ima mali uticaj na svarljivost trava. Visok nivo đubrenja azotom može da dovede do povećanja udela nitrata u biljkama. Mnoge bolesti biljaka, korovi i insekti mogu takođe da utiču na njihovu hranljivu vrednost.

OPTIMALNO KORIŠĆENJE KABASTE HRANE Vrednost biljne hrane u ishrani goveda određuje njen prinos SM po jedinici površine i hranljiva vrednost te SM. Sa zrenjem biljke raste ukupan prinos SM, ali njena hranljiva vrednost veoma brzo opada. Najveća hranljiva vrednost SM je u vegetativnoj fazi razvoja biljaka. Međutim, u tom periodu je prinos SM mali. Kako biljka ulazi u reproduktivnu fazu i počinje da cveta, ukupan prinos SM raste ali njena svarljivost i iskoristivost opada. Usled toga se maksimalni prinos svarljive SM postiže ranije nego maksimalni prinos ukupne SM. Kod trava maksimalni prinos svarljive SM ostvaruje se pri kraju faze klasanja i na početku faze metličenja, dok je kod leguminoza to u fazi butonizacije (stvaranja pupoljaka). Ne može se mnogo učiniti da se spreči opadanje hranljive vrednosti hraniva u kasnijim fazama razvoja. Posle dostizanja optimalne faze za korišćenje biljne mase svakim danom kašnjenja korišćenja smanjuje se i količina mleka krave hranjene takvom hranom. Postoji više strategija za postizanje maksimalnog iskorišćenja hranljive vrednosti hraniva. To su: ispaša, sa takvim brojem životinja na pregonu, koji odgovara brzini razvoja hraniva, sejanje mešavine trava i leguminoza koje imaju različitu brzinu razvoja u toku sezone (usklađivanje tih brzina), košenje biljne mase u ranim fazama razvoja i njeno konzervisanje u formi sena ili silaže, ishrana, s jedne strane hranivima manje hranljive vrednosti krava na kraju laktacije ili u zasušenju, a s druge, davanje kvalitetnijih hraniva u fazi povećane proizvodnje mleka. Postupak spremanja, posebno konzervisanih hraniva, ima veliki uticaj na njihov kvalitet. Pri tome se mora obratiti pažnja na već pomenute detalje: fazu razvoja u vreme košenja i postupak konzervisanja sa ciljem dobijanja hraniva koja će životinje moći više da konzumiraju, i na taj način u organizam unesu veću količinu hranljivih materija.

Slika br. 2 Lucerka na početku cvetanja




27

Tabela 2. Kvalitet sena lucerke košene u različitim fazama razvoja sa preporukama za korišćenje. Faza razvoja pri košenju

ADF % SM

NDF %SM

SSM %TM

KSM %TM

RVH Moguća primena u ishrani goveda

Pre cvetanja >31 >40 >65 >3,0 >151 Visoko proizvodne krave I sve krave na početku laktacije

Početak cvetanja

31-35 40-46 62-65 2,6-3,0 125-150 Prosečne krave I mlade junice, odlično za popravljanje kondicije

Sredina cvetanja

36-40 47-53 58-61 2,3-2,5 103-124 Junad u tovu, starije junice, retko za krave (niže proizvodnje)

Kraj cvetanja 41-42 54-60 56-57 2,0-2,2 87-102 Junad ili zasušene krave, uzdržni obrok

Posle cvetanja 43-45 61-65 53-55 1,8-1,9 74-86 Kvalitet koji nezadovoljava

ZAKLJUČAK

Trave i leguminoze su veoma dobri izvori proteina, karotina, kalcijuma i drugih minerala ako se koriste na pravi način. Kabasta hraniva odličnog kvaliteta su neophodna za ishranu visokoproizvodnih krava gde mogu da čine i do 2/3 SM obroka. Zelena hrana može da se koristi putem ispaše ili košenja, ako je dobro organizovana, može da bude odličan izvor hranljivih materija, a da bi pašnjak bio zaista dobar mora se održavati, đubriti i adekvatno koristiti. Košenje zelene hrane ima u odnosu na pašu određenih prednosti ali i nedostataka. Pozitivno je što se time smanjuju gubici u hranljivim materijama, a negativno je što vremenski uslovi mogu da otežaju, pa i onemoguće košenje zelene mase. Konzervisanje kabastih hraniva postiže se sledećim postupcima: sušenjem (seno), siliranjem sa nižim (30-40%) udelom suve materije (silaža) i siliranjem sa višim udelom (40-50%) suve materije (senaža). Ovi postupci, svaki za sebe, ima određenih prednosti i nedostataka. Ipak treba reći da je siliranje postalo rasprostranjen postupak konzervisanja kabastih hraniva kod nas i u svetu. Pošto je u obrocima za visokoproizvodne krave veoma značajan udeo SM, senaža (posebno lucerke) se sve više koristi. Literatura: [1] Jovanović i sar. (1997). Ishrana domaćih životinja. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad [2] Goran Grubić, Milan Adamović:(1998) Ishrana visokoproizvodnih krava. Poljoprivredni fakultet, Beograd [3] Zeremski,D., Pavličević A., Adamović M., Grubić G. (1989): Uslovljenost produktivnosti goveda vrstom i kvalitetom kabaste hrane. Poljoprivreda. 344-345: 44. Beograd.




28

AFLATOXIN

Aleksandar Vidić, dipl.ing Izvod: Danas se ponovo postavlja pitanje aflatoksin-a i njegova pojava u mleku. Svedocimo smo da se i ove godine dešavaju isključenja, odnosno ne primanja mleka pojedinih farmi od strane mlekara. Aflatoksini su u stvari mikotoksini kojega stvaraju gljive i to vrste Aspergillus. Sami aflatoksini se stvaraju kako na parcelama tako i u samim skladištima stočne hrane. Izvor kontaminacije sa aflatoksinom u našem podneblju mogu biti: kukuruz, suncokret, soja, mleko i meso. Ključne reči: mikotoksin, aflatoksin, mleko

AFLATOXIN Abstract: Question of aflatoxin and its occurrence in cow milk is present again after 3 years. In this year we have occurring exclusion, or not receiving individual farm milk by dairies. Aflatoxins are mycotoxins created by the Aspergillus species fungi. Aflatoxins, as a product of fungi, are developed on field or later in the feed wearhouses. Crops which could be contaminated by aflatoxin in our climate condidtions are corn, sunflower, soy, and follows animal products like milk and meat. Keywords: mycotoxins, aflatoxin, mil

UVOD

Aflatoksini su otkriveni 1960. godine u Velikoj Britaniji. Naime posle velikih gubitaka ćurki, izolovana je plesan Aspergilus flavus, u brašnu kikirikija kojim su se hranile. Aflatoksini se smatraju najkanceroznijim materijama. Dospevaju u organizam životinja unosom kontaminirane hrane. U organizmu životinja metaboliše se u jetri i zato ona prva strada.

NAČIN DOSPEĆA U ORGANIZAM

Glavni izvori kontaminacije aflatoksinom su: kukuruz, suncokret, soja ali i seme bundeve, badem, sušeno voće, pirinadž pa i seno. [1]

Aflatoksin je proizvod metabolizma gljiva iz vrste Aspergillus i to najčešće iz Aspergillus flavus i Aspergillus parasiticus. Ove gljive ne sintetišu ih stalno, moguće je detektovati navedene gljive a da sam aflatoksin nije prisutan. Tek u specifičnim uslovima, stresnim za ove gljive, kao što su odbrambena ili nepovoljni klimatski uslovi oni ih izlučuju.

o Uvod o Način dospeća u organizam o Dejstvo toksina o Toksičnost kod ljudi o Dozvoljene granice aflatoksina u mleku o Način uklanjanja aflatoksina iz stočne hrane o Zaključak o Literatura




29

DEJSTVO TOKSINA Kada toksin dospe u organizam životinje, putem hrane, on se metaboliše u jetri do alfatoksina M1 koji je manje toksičan. Prvi znaci delovanja se uočavaju kao zapaljenski procesi gastrointestinalnog trakta, uzrokuju masnu degeneraciju jetre, krvarenje i rak jetre. U zavisnosti od vrste životinja posledice su različite tako da krupni preživari bolje podnose intoksikaciju nego monogastrične životinje.

TOKSIČNOST KOD LJUDI Gljive roda Aspergillus su aerobni organizmi i za njihov razvoj je neophodna toplija klima od 25 pa do 42 oC. Pored toga odgovara im niska vlažnost vazduha. Izvor intoksikacije kod ljudi je najčešće mleko, mlečni proizvodi i meso. Do sada nije razvijen postupak kojim se sprečava razvoj ovih gljiva niti potpuno otklanjanje toksina iz proizvoda. Deca su najosetljivija kategorija kod uticaja aflatoksina. Kod stalne izloženosti i u velikim koncentracijama dolazi do smetnji u fizičkom i psihičkom razvoju.

DOZVOLJENE GRANICE AFLATOKSINA U MLEKU Na teritoriji Evropske Unije važe sledeća ograničenja za aflatoksina [1] važi da je granična vrednost 50 nanograma po litru (0,050 μg·L−1) kod svežeg mleka, termički obrađenog i fabričkog mleka kao i 25 nanograma po litru (0,025 μg·L−1) u hrani za bebe. Za hranu za bebe i malu decu važi granica od svega 10 nanograma po kilogramu (0,010 μg·kg−1) opasnog aflatoksina B1. [2] Kod nas je 0,250 μg·L−1 .

NAČIN UKLANJANA AFLATOKSINA IZ STOČNE HRANE

Na svu sreću postoji rešenje uklanjanja aflatoksina iz stočne hrane.Glavna supstanca je zeolite koja se u organizmu domaćih životinja, u digestivnom traktu, vezuje sa aflatoksinom i čini jedinjenje koje životinja nemože da resorbuje već ga putem izlučevina izbacuje iz organizma. Na tržištu postoji dosta preparata koji u sebi sadrže zeolit, a preporuke stručnjaka i proizvodjača da se ti preparati dodaju koncentrovanoj hrani i to u odnosu 2 do 5 kg po toni hrane. Nasuprot ovome prekomerna upotreba ove supstance može dovesti i do blokade resorpcije mikro elemenata koji su itekako važni za normalan rast, razviće, život životinje a samim tim i za njenu proizvodnju. U savremenom stočarstvu, prilikom ulaza svakog pojedinačnog hraniva u obrok životinja, predhodno je potrebno izvršiti analize kako hemijske – nutritivne tako i na prisustvo toksina u hrani.

ZAKLJUČAK

Aflatoksine se smatraju jednim od najkancerogenijih materija. Staraju ga gljive iz roda Aspergillus. Stalna izloženost u velikim koncentracijama dovodi do masne degeneracije jetre, krvarenja pa čak i raka jetre. Pored jetre ugroženi su i organi gastrointestinalnog trakta. Pojavu aflatoksina uzrokuju visoke temperature i niska vlažnost vazduha. Upotrebom odgovarajućih preparata na bazi zeolite onemogućuje se daljni metabolizam aflatoksina i on se izlučuje iz organizma životinje. Dobrom poljoprivrednom praksom kako na parcelama sa usevima tako i u samim skladištima za stočnu hranu možemo izbeći neželjene posledice. Literatura: [1] Abbas Hamed K. (2005). Aflatoxin and Food Safety. [2] Verordnung (EU) Nr. 165/2010

http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2010:050:0008:0012:DE:PDF

logo (apv) i logo (pss)

Documents