lxii cobiss.sr-id 17426178 - puma.vojvodina.gov.rs · 31. maj 2006. slu@beni list apv broj 8 -...

"Slu`beni list APV" izlazi po po-trebi, na pet jezika: srpskom, ma-|arskom, slova~kom, rumunskom irusinskom. - Rukopisi se ne vra}aju: -

Oglasi po tarifi.

Novi Sad

31. maj 2006.

Broj 8 Godina LXII

Godi{wa pretplata 2900 dinara(akontacija). - Rok za reklamacije 15 dana.

- Redakcija i administracija: Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81.

YU ISSN 0353-8427COBISS.SR-ID 17426178

269.

Na osnovu ~lana 19. stav 4. Zakona o planirawu i izgrad-wi ("Slu`beni glasnik RS" br. 47/03 i 34/06) i ~lana 21. stav1. ta~ka 2. Statuta Autonomne Pokrajine Vojvodine ("Slu-`beni list APV" br. 17/91),

Skup{tina Autonomne Pokrajine Vojvodine, uz sagla-snost Republi~ke agencije za prostorno planirawe, na sedni-ci odrànoj 24. maja 2006. godine, donela je

ODLUKUO DONO[EWU PROSTORNOG PLANA PODRU^JAPOSEBNE NAMENE SPECIJALNOG REZERVATA

PRIRODEDELIBLATSKA PE[ÂRA

^lan 1.

Donosi se Prostorni plan podru~ja posebne namene spe-cijalnog rezervata prirode Deliblatska pe{~ara (u daqemtekstu: Prostorni plan) koji je sastavni deo ove Odluke.

^lan 2.

Prostornim planom utvr|uju se koncepcije planskih re-{ewa, reìma i uslova kori{}ewa, organizacije, ure|ewa iza{tite podru~ja obuhva}enog Prostornim planom na terito-rijama op{tina: Alibunar, Vr{ac, Bela Crkva, Kovin i Pan-~evo.

^lan 3.

Prostorni plan sastoji se iz tekstualnog dela i grafi~-kog prikaza. Grafi~ki deo Prostornog plana sadrì refe-ralne karte u razmeri 1:50.000 i to: osnovna namena povr{inai saobra}ajna infrastruktura; infrastrukturni sistemi;prirodni resursi, za{tita ìvotne sredine i prirodnih ikulturnih dobara; i referalnu kartu u razmeri 1:100.000 mre-à naseqa, funkcija i javnih slu`bi.

Grafi~ke prikaze iz stava 2. ovog ~lana, izra|ene u 11primeraka, overava svojim potpisom Pokrajinski sekretar zaarhitekturu, urbanizam i graditeqstvo.

^lan 4.

Prostorni plan se ostvaruje prostornim i urbanisti~-kim planovima, planovima i programima razvoja i propisimai op{tim aktima donetim za wegovo sprovo|ewe.

^lan 5.

Ugovor o implementaciji Prostornog plana, koji je sa-stavni deo Prostornog plana, zakqu~uje Republi~ka agencijaza prostorno planirawe - Organizaciona jedinica za terito-riju AP Vojvodine u Novom Sadu, Pokrajinski sekretarijatza arhitekturu, urbanizam i graditeqstvo, Pokrajinski se-kretarijat za za{titu ìvotne sredine i odrìvi razvoj, Po-

krajinski sekretarijat za privredu, Pokrajinski sekretari-jat za poqoprivredu, vodoprivredu i {umarstvo, Pokrajinskisekretarijat za energetiku i mineralne sirovine, Pokrajin-ski sekretarijat za obrazovawe i kulturu, Zavod za za{tituprirode Srbije - radna jedinica u Novom Sadu, Zavod za za-{titu spomenika kulture Pan~evo, JP "Vojvodina {ume", [G"Banat" Pan~evo i skup{tine op{tina: Alibunar, Bela Cr-kva, Vr{ac, Kovin i Pan~evo.

^lan 6.

Po jedan primerak grafi~kih prikaza iz ~lana 3. stav 2.ove Odluke ~uva se trajno u Skup{tini AP Vojvodine, skup-{tinama op{tina: Alibunar, Bela Crkva, Vr{ac, Kovin iPan~evo, u ministarstvu nadle`nom za poslove prostornogplanirawa i urbanizma, u Republi~koj agenciji za prostornoplanirawe i u JP za prostorno i urbanisti~ko planirawe iprojektovawe "Zavod za urbanizam Vojvodine" Novi Sad, a podva primerka u Pokrajinskom sekretarijatu za arhitekturu,urbanizam i graditeqstvo.

Analiti~ka dokumentaciona osnova na kojoj se zasnivaProstorni plan ~uva se u Pokrajinskom sekretarijatu za ar-hitekturu, urbanizam i graditeqstvo.

^lan 7.

Pravo na neposredan uvid u grafi~ke prikaze iz ~lana 3.stav 2. Odluke imaju pravna i fizi~ka lica, pod uslovima i nana~in koji bliè propisuje ministar nadleàn za posloveprostornog planirawa i urbanizma.

^lan 8.

Prostorni i urbanisti~ki planovi, planovi i programirazvoja koji se donose po posebnim propisima, propisi i dru-gi op{ti akti uskladi}e se sa odredbama ove Odluke u roku od2 godine od dana wenog stupawa na snagu.

Prostorni i urbanisti~ki planovi, planovi i programirazvoja doneti do dana stupawa na snagu ove Odluke, primewu-ju se u delovima koji nisu u suprotnosti sa ovom Odlukom.

^lan 9.

Tekstualni deo Prostornog plana objavquje se u "Slu-`benom listu Autonomne Pokrajine Vojvodine".

^lan 10.

Ova Odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavqiva-wa u "Slu`benom listu Autonomne Pokrajine Vojvodine".

Skup{tina Autonomne Pokrajine Vojvodine

01 Broj: 35-1/2006.Novi Sad, 24. maja 2006. god.

PotpredsednikSkup{tine AP Vojvodine,Borislav Novakovi}, s. r.

SLU@BENI LIST APVStrana 286 - Broj 8 31. maj 2006.

PROSTORNI PLAN PODRU^JA POSEBNE NAMENE SPECIJALNOG REZERVATA PRIRODEDELIBLATSKA PE[ÂRA

Naru~ilac aktivnosti:REPUBLIKA SRBIJAAUTONOMNA POKRAJINA VOJVODINAPOKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZAARHITEKTURU, URBANIZAM I GRADITEQSTVO

Pokrajinski sekretarVladimir Zelenovi}, dipl. in`. ma{.

Nosilac aktivnosti:REPUBLIKA SRBIJAREPUBLI^KA AGENCIJA ZAPROSTORNO PLANIRAWEORGANIZACIONA JEDINICA ZA TERITORIJUAUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE

Direktor organizacione jediniceza teritoriju APV

Dr Predrag [i|anin

Obra|iva~:JP ZAVOD ZA URBANIZAM VOJVODINE,NOVI SAD

E-2161

Odgovorni planermr Qubica Proti} Eremi}, dipl. in`. hort.

DirektorPerica Manojlovi}, dipl. in`. saob.

UVOD 287 1. POLAZNE OSNOVE 287

1.1. OBUHVAT PROSTORNOG PLANA 287 1.2. OBAVEZE, USLOVI I SMERNICE IZ

PLANSKIH DOKUMENATA VI[EG RE-DA

288 1.3. SKRA]ENI PRIKAZ POSTOJE]EG

STAWA

290 1.3.1. Prirodne karakteristike podru~ja 290 1.3.2. Stanovni{tvo 293 1.3.3. Mreà i funkcije naseqa 293 1.3.4. Ruralna podru~ja 293 1.3.5. Javne slu`be i komunalna opremqenost na-

seqa

294 1.3.6. Privreda 295 1.3.7. [ume i {umsko zemqi{te 296 1.3.8. Lov i lovna podru~ja 296 1.3.9. Saobra}aj i infrastrukturni sistemi 296

1.3.10. @ivotna sredina 298 1.3.11. Prirodna dobra 299 1.3.12. Nepokretna kulturna dobra 299 1.3.13. Ugroènost podru~ja od elementarnih ne-

pogoda

300 1.4. OGRANIÊWA I POTENCIJALI POD-

RU^JA PLANA

301

2. CIQEVI PROSTORNOG RAZVOJA 304 2.1. OP[TI CIQEVI 304 2.2. POSEBNI CIQEVI 304

2.2.1. Ciqevi razvoja po pojedinim oblastima 304

3. GRANICE CELINA I PODCELINA POSEBNE NAMENE, ZONA ZA[TITE I UTICAJNO PODRU^JE

307

4. POLO@AJ I REGIONALNI ASPEKTI RAZVOJA PODRU^JA POSEBNE NAME-NE

307

5. NAMENA POVR[INA SA BILANSI-MA PLANIRANIH NAMENA I SADR-@AJA

308

6. PRAVILA KORI[]EWA, URE\EWA I ZA[TITE PLANSKOG PODRU^JA

309

6.1. PRIRODNA DOBRA 309 6.1.1. Ure|ewe i kori{}ewe podru~ja prirodnih

vrednosti prema utvr|enom reìmu za{ti-te

309 6.1.2. Za{tita prirodnih dobara 310

6.2. KORI[]EWE I ZA[TITA PRIROD-NIH RESURSA

311

6.2.1. Poqoprivredno zemqi{te 311 6.2.2. [ume i {umsko zemqi{te 311 6.2.3. Lov i lovna podru~ja 312 6.2.4. Ribolov i ribolovna podru~ja 312 6.2.5. Vodoprivreda 313 6.2.6. Mineralne sirovine 314

6.3. RAZVOJ I URE\EWE MRE@E NASEQA 314 6.4. PROSTORNI RAZVOJ I URE\EWE RU-

RALNIH PODRU^JA

315 6.5. PROSTORNI RAZVOJ I RAZME[TAJ

PRIVREDNIH DELATNOSTI

316 6.5.1. Poqoprivreda 316 6.5.2. [umarstvo 317 6.5.3. Mala privreda, trgovina i ugostiteqstvo 317 6.5.4. Turizam 318

6.6. PROSTORNI RAZVOJ I RAZME[TAJ JAVNIH SLU@BI

320

6.7. PROSTORNI RAZVOJ, RAZME[TAJ I KORI[]EWE INFRASTRUKTURNIH SISTEMA I PRAVILA GRA\EWA

321 6.7.1. Saobra}aj 321 6.7.2. Vodoprivredna infrastruktura 323 6.7.3. Energetska infrastruktura 324 6.7.4. Elektroenergetska infrastruktura 327 6.7.5. Telekomunikaciona i RTV infrastruktura 328

6.8. ZA[TITA @IVOTNE SREDINE 329 6.9. ZA[TITA KULTURNIH DOBARA 330

6.10. BILANSI PRIRODNIH RESURSA 330 6.11. KORI[]EWE I URE\EWE PROSTORA

OD INTERESA ZA ODBRANU ZEMQE I ZA[TITU OD ELEMENTARNIH NEPO-GODA

331 6.12. USLOVI ZA IZGRADWU OBJEKATA,

URE\EWE I KORI[]EWE PROSTORA

332

SADR@AJ

SLU@BENI LIST APV31. maj 2006. Broj 8 - Strana 287

UVOD

Izradi Prostornog plana podru~ja posebne namene Spe-cijalnog rezervata prirode Deliblatska pe{~ara pristupilose na osnovu Odluke o izradi Prostornog plana podru~ja po-sebne namene Specijalnog rezervata prirode Deliblatska pe-{~ara ("Slu`beni list APV", broj 17/03), ~iji je sastavnideo Program izrade Prostornog plana podru~ja posebne name-ne Specijalnog rezervata prirode Deliblatska pe{~ara.

Sadràj i osnovna re{ewa ovog Plana utvr|eni su u skla-du sa odredbama Zakona o planirawu i izgradwi ("Slu`beniglasnik Republike Srbije", broj 47/03), Pravilnika o sadrì-

ni i izradi planskih dokumenata ("Slu`beni glasnik Repu-blike Srbije", broj 60/03) i Zakona o Prostornom planu Repu-blike Srbije ("Slu`beni glasnik Republike Srbije", broj13/96). Zakonski okvir za izradu ovog Plana predstavqaju ta-ko|e Uredba o za{titi Specijalnog rezervata prirode Deli-blatska pe{~ara ("Slu`beni glasnik Republike Srbije",broj 3/02), Zakon o za{titi ìvotne sredine ("Slu`beni gla-snik Republike Srbije", broj 135/04), Zakon o za{titi ìvot-ne sredine ("Slu`beni glasnik Republike Srbije", broj 66/91,67/93, 48/94, 44/95, 53/95 i 135/04), Uredba o za{titi prirodnihretkosti ("Slu`beni glasnik Republike Srbije", broj 3/93 i50/93), Zakon o kulturnim dobrima ("Slu`beni glasnik Repu-blike Srbije", broj 71/94), kao i drugi propisi od zna~aja zaure|ewe, kori{}ewe i za{titu obuhva}enog podru~ja.

Prvu fazu izrade planskog dokumenta, u skladu sa Zako-nom, predstavqa Strategija razvoja planskog podru~ja, koja jeverifikovana od strane Komisije za stru~nu kontrolu i jav-ni uvid dana 16.11.2004. godine, odnosno 18.11.2004. godine.Ovaj dokument predstavqa polaznu osnovu za izradu Predlogaprostornog plana podru~ja posebne namene Specijalnog re-zervata prirode Deliblatska pe{~ara.

Za iznalaèwe optimalnih planskih re{ewa tako|e jekori{}ena relevantna informaciona, studijska i tehni~kadokumentacija, kao i aktuelna planska, urbanisti~ka i drugadokumentacija za ovo podru~je.

U toku rada angaòvani su stru~waci iz raznih oblasti:za oblast za{tite prirode iz Zavoda za za{titu prirode Sr-bije - Radna jedinica u Novom Sadu, za oblast {umarstva, lo-va i ribolova iz JP "Vojvodina{ume" [G "Banat" Pan~evo,Vodoprivrednog preduze}a "Podunavqe" Kovin, JP "VodeVojvodine" Novi Sad, lova~kih udruèwa iz Alibunara, Vr-{ca, Bele Crkve, Kovina, Pan~eva, za oblast eksploatacijemineralnih sirovina, termalnih voda i energetike iz Pokra-jinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine isa Elektrotehni~kog fakulteta u Beogradu. Ostvarena je sa-radwa sa nadle`nim Odelewima op{tina Alibunar, Vr{ac,Bela Crkva, Kovin i Pan~evo, kao i sa zainteresovanim dru-{tvenim organizacijama, posebno iz oblasti sporta i turi-zma.

1. POLAZNE OSNOVE

1.1. OBUHVAT PROSTORNOG PLANA

Podru~je Prostornog plana podru~ja posebne namene Spe-cijalnog rezervata prirode Deliblatska pe{~ara (u daqemtekstu Plan) obuhvata ukupnu povr{inu od 111 196,43 ha, nakojoj se nalaze slede}e cele katastarske op{tine:

1. Alibunar, Banatski Karlovac, Nikolinci - op{tinaAlibunar;

2. Uqma, Izbi{te, [u{ara - op{tina Vr{ac;3. Dupqaja, Grebenac, Kajtasovo, Vra~ev Gaj, Banatska Pa-

lanka sa Starom Palankom - op{tina Bela Crkva;4. Dubovac, [umarak, Gaj i Malo Bavani{te, Deliblato,

Mramorak - op{tina Kovin;5. Dolovo - op{tina Pan~evo.

6.12.1. SRP Deliblatska pe{~ara 332 6.12.2. Podru~je izvan granice SRP Deliblatska

pe{~ara

332

7. PROCENA EKONOMSKE OPRAVDANO-STI I SOCIJALNE PRIHVATQIVO-STI PLANIRANIH AKTIVNOSTI, OBJEKATA I FUNKCIJA POSEBNE NAMENE

333

8. IMPLEMENTACIJA PLANA 334 8.1. LISTA PRIORITETNIH AKTIVNO-

STI ZA IMPLEMENTACIJU PLANA

334 8.2. UÊSNICI U IMPLEMENTACIJI

PLANA

336 8.3. MERE I INSTRUMENTI ZA REALIZA-

CIJU PLANA

336 UGOVOR O IMPLEMENTACIJI

PPPPN SRP DELIBLATSKA PE[Â-RA

GRAFI^KI PRIKAZ REFERALNE KARTE Razmera

1. OSNOVNA NAMENA POVR[INA I SAOBRA]AJNA INFRASTRUKTURA

1:50 000

2. MRE@A NASEQA, FUNKCIJA I JAV-NIH SLU@BI

1:100 000

3. INFRASTRUKTURNI SISTEMI 1:50 000 4. PRIRODNI RESURSI, ZA[TITA @I-

VOTNE SREDINE I PRIRODNIH I KULTURNIH DOBARA

1:50 000 TEMATSKA KARTA

1. CELINE I PODCELINE POSEBNE NAMENE, ZONE ZA[TITE I UTI-CAJNO PODRU^JE

1:135 000 PRILOZI PLANA

1. Odluka o izradi Prostornog plana pod-ru~ja posebne namene Specijalnog rezerv-ata prirode Deliblatska pe{~ara

2. Struktura kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta po kategorijama, 2004. godine

3. Pedolo{ka karta

Tabela 1-1: Povr{ine op{tina i broj naseqa na podru~ju Plana

R. Op{tina Povr{ina u ha Broj KO Broj naseqa

br. ukupna u obuhvatu % ukup. u obuhvatu ukup. u obuhvatu

1. Alibunar 60 135,26 24 085,49 40.05 10 3 10 3

2. Bela Crkva 35 334,13 16 091,79 45.54 20 5 8 5

3. Vr{ac 79 994,76 14 901,65 18.63 24 3 24 3

4. Kovin 73 002,28 44 380,78 60.79 10 5 10 6

5. Pan~evo 75 665,00 11 736,72 15.51 12 1 10 1

Ukupno 324 131,43 111 196,43 34,31 76 17 62 18


Podru~je Specijalnog rezervata prirode Deliblatska pe-{~ara obuhvata ukupnu povr{inu od 34829,32 ha od ~ega je34609,32 ha na teritoriji AP Vojvodine, odnosno u obuhvatuovog Plana. Planom se zadràvaju odredbe Uredbe o za{titiSpecijalnog rezervata prirode Deliblatska pe{~ara ("Sl.glasnik RS" br. 3/2002) u pogledu granice Specijalnog rezerv-ata prirode Deliblatska pe{~ara i granica reìma I, II i IIIstepena za{tite za podru~je koje je u obuhvatu Plana.

Granica obuhvata Plana

Granica podru~ja obuhva}enog Planom utvr|ena je Odlu-kom o izradi Prostornog plana podru~ja posebne namene Spe-cijalnog rezervata prirode Deliblatska pe{~ara ("Sl. listAPV" broj 17/2003) i predstavqa sastavni deo ovog dokumen-ta.

Granica podru~ja Specijalnog rezervata prirode Deli-blatska pe{~ara

Granica podru~ja Specijalnog rezervata prirode Deli-blatska pe{~ara (u daqem tekstu SRP Deliblatska pe{~ara)je definisana Uredbom o za{titi Specijalnog rezervata pri-rode Deliblatska pe{~ara ("Sl. glasnik RS", br. 3/2002) (udaqem tekstu Uredba). Povr{ina SRP Deliblatska pe{~arautvr|ena Uredbom iznosi 34829,32 ha. Ovim Planom je, u skla-du sa Odlukom o izradi Prostornog plana podru~ja posebnenamene Specijalnog rezervata prirode Deliblatska pe{~ara("Sl. list APV" broj 17/2003) i wome utvr|enom granicom ob-uhvata Plana, tretiran deo SRP Deliblatska pe{~ara koji senalazi na teritoriji AP Vojvodine i ~ija povr{ina iznosi34609,32 ha. Izvan granica obuhvata Plana ostalo je podru~jeAde @ilava (92 ha) i deo akvatorije Dunava (128 ha). OvimPlanom se ne predlaè izmena Uredbom utvr|ene graniceSRP Deliblatska pe{~ara na teritoriji AP Vojvodine.

Planom je, u skadu sa Uredbom, definisana i podela na zo-ne za{tite unutar obuhva}enog dela SRP Deliblatska pe{~a-ra:

1. reìm za{tite I stepena, koji obuhvata povr{inuod 2261,80 ha (6,53%),

2. reìm za{tite II stepena, koji obuhvata povr{inuod 8218,59 ha (23,75%),

3. reìm za{tite III stepena, koji obuhvata povr{inuod 24128,93 ha (69,72%).

1.2. OBAVEZE, USLOVI I SMERNICE IZ PLAN-SKIH DOKUMENATA VI[EG REDA

PROSTORNI PLAN REPUBLIKE SRBIJE je osnovniplan vi{eg reda, ~ija se re{ewa razra|uju ovim Planom. Pro-storni planovi op{tina, koji pokrivaju ovo podru~je, prime-weni su u delovima koji nisu u suprotnosti sa osnovnim ciqe-vima izrade ovog Plana.

Osnovne smernice za kori{}ewe i ure|ewe {uma i {um-skog zemqi{ta na osnovu Prostornog plana Republike Srbi-je, odnose se na unapre|ewe stawa {uma i pove}awe povr{inapod {umama.

Ju`no-banatski okrug, treba da dostigne optimalnu {u-movitost od 17,9%. U ciqu pove}awa povr{ine pod {umama

daju se slede}e smernice koje }e se realizovati kroz prostor-ne planove:

- utvrditi povr{ine za po{umqavawe i prevo|ewe degra-diranog zemqi{ta u {umsko;

- obezbediti trajnost, sistemati~nost i integralnost ugazdovawu {umama i {umskim podru~jima;

- izvr{iti bonitirawe zemqi{ta radi razgrani~ewa ze-mqi{ta na poqoprivredno i {umsko.

Prema odredbama Prostornog plana Republike Srbije de-lovi podru~ja obuhva}eni Planom pripadaju razli~itim poja-sevima intenzivnog razvoja:

- dunavsko-savski pojas intezivnog razvoja I zna~aja;- pojas intezivnog razvoja II zna~aja od Beograda, preko

Pan~eva, Alibunara i Vr{ca, do rumunske granice;- pojas intenzivnog razvoja III zna~aja od Vr{ca do Bele

Crkve.

U skladu sa planskom orjentacijom ka policentri~nomrazvoju i razme{taju aktivnosti, naseqa Kovin, Alibunar iBela Crkva su svrstani u kategoriju malih industrijskih cen-tara.

Prema Prostornom planu Republike Srbije podru~je obu-hva}eno izradom Plana pripada turisti~koj regiji Deli-blatska pe{~ara u okviru Centralne turisti~ke zone II ste-pena nacionalnog ranga. Kao vode}a turisti~ka aktivnost jeletwa rekreacija, dok su ostale izletni~ke, nauti~ke, ekolo-{ke.

Prema Prostornom planu Republike Srbije plansko pod-ru~je SRP Deliblatska pe{~ara pripada vo}arsko-vinogra-darsko-sto~arskom rejonu {to i nije karakteristi~no za pod-ru~je Vojvodine, gde ve}ina prostora pripada ratarskom rejo-nu. Razvoj poqoprivrede na za{ti}enom prirodnom dobrutreba uskladiti sa ustanovqenim reìmima za{tite. Smer-nice razvoja poqoprivrede na ostalom poqoprivrednom ze-mqi{tu odnose se na:

- ~uvawe povr{ina i plodnosti poqoprivrednog zemqi-{ta uporedo sa preduzimawem celovitih i efikasnih merao~uvawa drugih prirodnih resursa za potrebe dugoro~nog raz-voja;

- potpunije iskori{}avawe komparativnih prednosti po-jedinih podru~ja za ekonomski racionalnu proizvodwu zdrav-stveno bezbedne hrane, kako za doma}e trì{te, tako i za iz-voz;

- stvarawe uslova za obnovu, opstanak i razvoj porodi~nihpoqoprivrednih gazdinstava na podru~jima koja su zahva}enaprocesima depopulacije;

- podsticawe sitnih poqoprivrednih gazdinstava u prav-cu pove}awa robnosti, putem intenzivne proizvodwe povr}a,vo}a, gro`|a, lekovitog biqa i drugih proizvoda;

- brzi razvoj seoskih podru~ja kroz razvojne programe iprojekte sa "~istim tehnologijama";

- poboq{awe bonitetne strukture obradivih povr{inastrogom i delotvornom za{titom najplodnijih zemqi{ta odpreuzimawa u nepoqoprivredne svrhe.

Osnovni pravci razvoja lovstva su pove}awe brojnostipopulacije sitne i krupne divqa~i, poboq{awe strukturekrupne divqa~i, o~uvawe retkih i ugroènih vrsta divqa~ii ostale faune.

Prostorni plan Republike Srbije svojom koncepcijom udomenu saobra}ajne infrastrukture je inicirao saobra}ajnekapacitete koji se odnose na prostor i okruèwe SRP Deli-blatska pe{~ara.

U okviru koncepta èlezni~ke mreè Republike Srbije,na podru~ju obuhvata Plana egzistira}e slede}e èlezni~kepruge:

Op{tine Broj naseqa Broj stanovnika

Alibunar 3 10 491

Vr{ac 3 5 702

Bela Crkva 5 4 563

Kovin 6 11 828

Pan~evo 1 6 835

UKUPNO 18 39 419

Tabela 1-2: Broj stanovnika 2002. godine na podru~ju Plana:


- Beograd - Pan~evo - Vr{ac - Republika Rumunija;- Pan~evo - Kovin - Smederevo;- Vr{ac - Bela Crkva.

U okviru koncepta drumskog saobra}aja planirani su sle-de}i kapaciteti:

- magistralni put Pan~evo - Vr{ac - Republika Rumunija;- regionalni put R-123 (banatska magistrala) \ala - Se-

~aw - Deliblato - Kovin -Smederevo;- regionalni put R-7 Uqma - Bela Crkva - granica Rumuni-

je.

Konceptom vazdu{nog saobra}aja u okviru gravitacionogpodru~ja ovog prostora egzistira}e mawi aerodromi u Pan~e-vu, Kovinu, Vr{cu i Beloj Crkvi. Osnovni kapacitet u tran-sferu putnika i CARGO saobra}aja za ovaj deo Srbije je ae-rodrom Beograd.

Podru~je obuhvata Plana tangira me|unarodni plovniput reke Dunav, kao i kanal iz sistema DTD. Ovi potencija-li u domenu vodnog saobra}aja treba da se ukqu~e u sistempreraspodele putnika i roba, kao i da svojim budu}im kapaci-tetima (marine, pristani{ta i sl.) doprinesu afirmacijiovog prostora kroz omogu}avawe integralnog prevoza svih za-interesovanih korisnika.

Predmetni prostor pripada banatskom regionalnom si-stemu kori{}ewa, ure|ewa i za{tite re~nih voda. Banatskisistem ~ini ve} postoje}a mreà kanala hidrosistema DTD,koji }e se pro{irivati na pojedinim podru~jima novim ele-mentima, kao i nizom postrojewa za pre~i{}avawe otpadnihvoda u ciqu o~uvawa i unapre|ewa kvaliteta vode.

Podru~je obuhva}eno ovim Planom pripada Ju`no-banat-skom regionalnom sistemu za vodosnabdevawe koji se oslawana kori{}ewe osnovne izdani, kao i aluvion regionalnog zna-~aja Kovin - Dubovac - Banatska Palanka. Tako|e, postoji mo-gu}nost prebacivawa odre|ene koli~ine vode iz aluviona sadesne obale Dunava. Iz ovog sistema vr{ilo bi se vodosnab-devawe naseqa u slede}im op{tinama: Kovin, Pan~evo, Opo-vo, Vr{ac, Plandi{te i Bela Crkva.

U snabdevawu naseqa vodom, prioritetno i maksimalnobi}e kori{}ena lokalna izvori{ta podzemnih i povr{in-skih voda, a nedostaju}e koli~ine bi}e obezbe|ivane iz veli-kih regionalnih sistema, sa oslawawem na izvori{ta koja suzakonom za{ti}ena od zaga|ewa.

Voda za tehnolo{ke potrebe bi}e zahvatana, po pravilu,iz vodotokova.

Smernice u oblasti energetike su:

- pove}awe proizvodwe energije i oslawawe na sopstveneizvore zasniva}e se prevashodno na kori{}ewu lignita i hi-dropotencijala; mawi deo iskopanog lignita (najvi{e 10%)bi}e kori{}en za proizvodwu su{enog lignita i za druge po-trebe; za ve}e kori{}ewe ugqa u industriji i {irokoj potro-{wi neophodno je pove}ati kapacitete postrojewa za opleme-wivawe lignita i otvoriti nove rudnike sa podzemnom eks-ploatacijom;

- pove}awe proizvodwe i istraènosti rezervi nafte iprirodnog gasa; intenzivirawe istraìvawa nafte i prirod-nog gasa; intenzivirawe istraìvawa i pove}awe proizvodweu inostranstvu (putem koncesija);

poboq{awe stepena iskori{}ewa nafte iz postoje}ih inovih leì{ta (primenom savremenih sekundarnih i terci-jarnih metoda eksploatacije);

- kori{}ewe obnovqivih izvora energije, naro~ito od2000., prevashodno za zadovoqavawe niskotemperaturnih to-plotnih potreba (kori{}ewe za autonomne i lokalne svrhe, uokviru tzv. male energetike); prioritet }e imati razvoj ma-lih sistema centralizovanog snabdevawa toplotnom energi-

jom (u gradskim naseqima i/ili mawim centrima, poqopri-vrednim kombinatima, bawama itd.), na bazi kori{}ewa geo-termalne energije, biomase i celuloznih otpadaka iz poqo-privrede; rekonstruisawe/izgradwa sto~nih farmi, radi pro-izvodwe biogasa (biogoriva); kori{}ewe sun~eve energije ienergije vetra za specifi~ne lokalne namene;

- poboq{awe kvaliteta rada i pouzdanosti postoje}eelektroprenosne mreè i magistralne naftne i gasne mreè,kao i daqi razvoj tih sistema/mreà;

- gasifikacija gradova u Republici Srbiji, na bazi uskla-|enih koncepcija gasifikacije i toplifikacije, u svrhu zado-voqavawa potreba {iroke potro{we;

- racionalno kori{}ewe i {tedwa neobnovqivih resursai proizvedene energije i stimulisawe primene novih tehno-logija proizvodwe energije, naro~ito onih koje doprinose ra-cionalnom kori{}ewu, {tedwi energije i za{titi ìvotnesredine;

- smawewe konflikata izme|u kori{}ewa energetskihresursa i za{tite ìvotne sredine (naseqa, stanovni{tvo,zemqi{te itd.) i preduzimawe odgovaraju}ih mera za sanira-we negativnih posledica (programi rekultivacije/revitali-zacije, otklawawe {teta itd.);

- izgradwa 400 kV dalekovoda Drmno - Kikinda u oblastisistema osnovne prenosne elektroenergetske mreè.

Sa stanovi{ta organizacije, ure|ewa i kori{}ewa pro-stora Republike Srbije, osnovni ciq je ravnomerniji terito-rijalni razme{taj stanovni{tva i wegovo intenzivnije obna-vqawe, odnosno pove}awe udela mla|ih kontigenata u emigra-cionim podru~jima i podru~jima sa visokim indeksom stare-wa.

Prema Prostornom planu Republike Srbije op{tine uobuhvatu Plana pripadaju podru~jima sa razli~itom prose~-nom gustinom naseqenosti. Op{tina Alibunar pripada pod-ru~ju sa prose~nom gustinom naseqenosti mawom od 50 sta-novnika na 1 km2, op{tine Bela Crkva, Vr{ac i Kovin pod-ru~ju sa prose~nom gustinom naseqenosti od 50-74 stanovnikana 1 km2, a op{tina Pan~evo podru~ju sa prose~nom gustinomnaseqenosti od 150-199 stanovnika na 1 km2.

Prostornim planom Republike Srbije utvr|ena je hije-rarhijski diferencirana mreà gradova, prema kojoj su Pan-~evo i Vr{ac regionalni centri, sa pripadaju}im gravitaci-onim podru~jima. Gravitacionoj zoni Pan~eva pripadaju, iz-me|u ostalih, naseqa op{tine Kovin i op{tine Alibunar, agravitacionoj zoni Vr{ca pripadaju naseqa op{tine BelaCrkva.

Koncepcija razvoja sela i unapre|ewa kvaliteta ìvqe-wa u seoskim podru~jima predpostavqa uspostavqawe odgova-raju}eg stepena koordinacije i kombinovanog razvoja poqo-privrede i drugih privrednih, uslu`nih i posredni~kih de-latnosti, od malih industrijskih pogona, zanatstva, trgovine,servisnih i finansijskih usluga, do turizma i doma}e radino-sti.

U Planu su date preporuke za organizaciju javnih slu`biprema hijerarhijskom nivou naseqa, koje polaze od postoje}ihmreà javnih slu`bi i sa predpostavkom da }e se budu}i raz-voj u ovom sektoru prilago|avati ekonomskim, institucio-nalnim i svojinskim promenama, kao i planerskim propozici-jama utvr|enim Planom.

Prema Prostornom planu Republike Srbije i merama za-{tite ìvotne sredine, koje je potrebno preduzimati u odno-su na stepen zaga|enosti, predmetni prostor pripada 8. kate-goriji.

Za{tita prirodnih dobara obuhvata za{titu izuzetnih ijedinstvenih delova prirode, karakteristi~nih predstavnikapojedinih ekosistema, prirodnih predela oko kulturno-isto-rijskih spomenika i za{titnih zona oko za{ti}enih prirod-nih dobara.


Ciqevi za{tite biodiverziteta obuhvataju wegovo o~u-vawe, istraìvawa, pra}ewe stawa i odràvawe u skladu sapolitikom odrìvog razvoja. Ciq za{tite prirodnih dobaraje weno pribliàvawe nivou za{tite razvijenih evropskihdràva. Prioritet u za{titi prirode u Vojvodini imaju vo-deni tokovi i obalna podru~ja, kao i stepska i pe{~araskapodru~ja. Prostornim planom Republike Srbije predlaè sesticawe me|unarodnog statusa za{tite za celinu za{ti}enogprirodnog dobra SRP Deliblatska pe{~ara, odnosno upis uSvetsku listu za{ti}ene prirodne i kulturne ba{tine(UNESCO).

Osnovna na~ela za{tite kulturnih dobara, a koja su odzna~aja za podru~je obuhva}eno Planom su:

- kulturna dobra {tite se integralno sa prostorom u ko-me se nalaze;

- kulturna dobra tretiraju se kao razvojni potencijalpodru~ja u kome se nalaze;

- za{tita kulturnih dobara je integralni deo razvoja dru-{tva;

- nasle|e koje iz raznih razloga nije obuhva}eno reìmomza{tite, uvodi se u taj reìm;

- u postupku planirawa, mere za{tite se predvi|aju i zadobra koja uìvaju prethodnu za{titu, kao i dobra koja jo{uvek nisu adekvatno vrednovana i za{ti}ena.

1.3. SKRA]ENI PRIKAZ POSTOJE]EG STAWA

1.3.1. Prirodne karakteristike podru~ja

Klimatske karakteristike

Klima pe{~are klasifikovana je kao izmewena konti-nentalna klima panonskog tipa, sa jasnim elementima stepskeklime. Ona pripada subhumidnoj klimi suvqeg tipa.

Vrednosti pojedinih klimatskih elemenata daju odre|enespecifi~nosti Pe{~ari u odnosu na okruèwe.

Sredwe maksimalne temperature su niè za 0,7 - 1,1° C odprose~ne sredwe maksimalne temperature za podru~je Vojvo-dine, a sredwe minimalne temperature su na [u{ari ispodnule od decembra do aprila. Apsolutni maksimum temperatu-re vazduha je +40° C, a apsolutni minimum -30° C. Najve}i brojmraznih dana je u januaru i to na prostoru Deliblato-Grebe-nac-Banatska Palanka. Od jula do kraja septembra indeks su-{e je ispod 20.

U pogledu padavina u toku godine, juni ima maksimalnekoli~ine padavina (96,6 mm [u{ara, 94,2 mm Flamunda); mi-nimalne koli~ine padavina su u februaru, izuzetno u martu.

Prema sredwim mese~nim vrednostima relativne vla`no-sti vazduha, najvla`niji su meseci decembar i januar, a najsu-vqi april i septembar.

Prose~no trajawe sun~evog sjaja iznosi 2.150 ~asova.

Prisutna je dominacija vetrova iz dva suprotna pravca:jugoistoka i severozapada. Iz svih ostalih pravaca vetrovi

duvaju u 122 ‰. Prose~na ja~ina vetrova, izraèna u bofori-

ma, iznosi iz pravca jugoistoka 3,8; iz pravca jug-jugoistok 3,5;iz pravca istoka 3,2; iz pravca istok-jugoistok 3,1. Osnovnakarakteristika ovog prostora je da najve}i vetrovi nisu i naj-ja~i.

Seizmika

Prema karti makroseizmi~ke rejonizacije za povratniperiod od 50 godina, izdate od strane Seizmolo{kog zavodaSrbije u Beogradu 1987. godine, podru~je u obuhvatu Plana na-

lazi se u zoni od 7o MCS skale. Zemqotres ovog intenzitetapredstavqa relativno ograni~avaju}i faktor razvoja.

Geolo{ke i geomorfolo{ke karakteristike

Celina SRP Deliblatska pe{~ara daje izgled zasvo|enei talasaste grede ~ije visine postepeno rastu, idu}i od jugoi-stoka prema severozapadu. Stepenasto izdizawe primetno je iidu}i od jugozapada prema severoistoku.

Najniì pojas, koji se naziva niski pesak, sa prose~nimnadmorskim visinama od 75 do 85 metara, prostire se od inun-dacionih terena uz Dunav od Banatske Palanke pa do Dubovca.Sredwi pojas (sredwi pesak), sa prose~nim nadmorskim visi-nama od 65 do 100 metara, prostire se od trase pomenutog putado zami{qenog pojasa koji povezuje Hatarice sa naseqem Kaj-tasovo. Pojas visokog peska, koji ide od pomenute linije, imaprose~no visinske kote od 100 do 135 metara nadmorske visi-ne.

U oblikovawu reqefa je dominirao fluvijalni faktor.U niskom pesku debqine sloja se kre}u od 5 do 30 m, u sredwempesku od 9 do 50 m, u visokom pesku od 20 do 100 m, s tim {tose u ovom pojasu na ve}im povr{inama, na podlozi peska, nala-zi i les.

Hidrogeolo{ke karakteristike

U hidrogeolo{kom pogledu ju`ni Banat predstavqa naj-sloèniji deo Vojvodine {to je posledica litostratigraf-ske i tektonske gra|e ovog terena.

Na ovom podru~ju prisutno je vi{e geomorfolo{kih i hi-drogeolo{kih celina, sa naglim prelazima jednih u druge.Najve}i deo predstavqa visok teren same pe{~are, koja zboggotovo iskqu~ivo peskovitog sastava su{tinski predstavqaprostrano sabirno podru~je.

Na najve}em delu SRP Deliblatska pe{~ara osnovni vo-donosni kompleks je debqine 50 metara, i nalazi se na dubiniod 100 do 150 metara. Ova izdan iskliwava prema Dunavu (nadubini od 25 do 50 metara), a iskliwavawem u drugim smerovi-ma, uklapa se u osnovni vodonosni kompleks podru~ja ju`nogBanata (na dubini od 75 do 100 pa i 125 metara). Formirana iz-dan, kao posledica hidrogeolo{kih odlika peskovite sredinei postojawa vodonepropusne podine, ima svoje prirodne izli-ve i izvore po obodu pe{~are, i uti~e na wihov reìm pod-zemnih voda.

Aluvijalna ravan Dunava je u visinskom pogledu nià odusporenih voda Dunava, a reìm podzemnih voda se formirapod uticajem doticaja podzemnih voda iz zale|a SRP Deli-blatska pe{~ara i Dunava.

Na ovom podru~ju se nalaze zna~ajni resursi podzemnihvoda:

- duboke izdani u SRP Deliblatska pe{~ara; - izdani osnovnog vodonosnog kompleksa na obodu SRP De-

liblatska pe{~ara, posebno jugozapadno od Vr{ca;- izdani u aluvijalnoj ravni Dunava (od Kovina do u{}a

kanala Hs DTD u Dunav), koje se prihrawuju usporenim voda-ma Dunava, i predstavqaju najzna~ajnije potencijalno izvori-{te za regionalno vodosnabdevawe stanovni{tva ju`nog Ba-nata definisano Prostornim planom Republike Srbije i Vo-doprivrednom osnovom Republike Srbije.

Na obodu SRP Deliblatska pe{~ara su mestimi~no zastu-pqene arteske izdani sa samoizlivaju}im bunarima.

Hidrolo{ke karakteristike ju`nog Banata

Predmetno podru~je ima specifi~ne hidrogeografske ihidrolo{ke odlike koje se veoma razlikuju od susednih pod-ru~ja. Na podru~ju SRP Deliblatska pe{~ara nema nikakvihhidrografskih oblika, osim nekoliko bara, koje se formira-ju na mestima sa povi{enim nivoom podzemnih voda. Zbog ve-


like propustqivosti tla, atmosferske vode brzo poniru u ni-è slojeve, pa povr{inski ostaju bez dovoqno vlage. Pesak setokom leta i usled duvawa ko{ave isu{uje i do 0,5 m dubine ina 4 % vla`nosti. Me|utim, blizina Tami{a, Kara{a i naro-~ito Dunava ima veliki uticaj na nivo podzemnih voda.

Od prirodnih vodotokova dominantan je Dunav, sa svojimpermanentno usporenim reìmom. Tu je jo{ nizvodni tok Ka-ra{a, me|udràvni neregulisani vodotok sa malim kapacite-tom minor korita i ~estim izlivawem i plavqewem poqo-privrednog zemqi{ta, nizvodni tok Nere (po obodu) me|udr-àvne grani~ne reke sa Rumunijom, sa svojim buji~nim reì-mom i izraènom erozijom priobaqa.

Tu je i mawi prirodni vodotok Dolova~ki Begej, koji gra-vitira vodotoku Nadel, i koji je u vi{e navrata produbqivani pro{irivan sa nekoliko krakova.

Na podru~ju obuhvata Plana nalaze se Belocrkvanska je-zera, nastala eksploatacijom {qunka, zatim jezera na Crnojbari (Gorwe, Veliko i Dowe) i akumulacija Kraqevac kodDeliblata, a postoje uslovi za akumulisawe vode (vi{enamen-ska akumulacija) na Dolova~kom Begeju.

Pedologija

Regija Ju`ni Banat u kojoj se nalazi SRP Deliblatska pe-{~ara, karakteristi~no je podru~je ~ernozema (karbonatni ibeskarbonatni sa ranim znacima zabarivawa). Na podru~juSRP Deliblatska pe{~ara preovla|uju u velikoj meri pesko-vita zemqi{ta.

Delovi u kojima se SRP Deliblatska pe{~ara naslawa na~ernozeme ~ini peskoviti ~ernozem. Zapadno od SRP Deli-blatska pe{~ara, u podru~ju naseqa Dolovo, zna~ajne su povr-{ine pod ~ernozemom i livadskom crnicom, a u blizini nase-qa Mramorak i Deliblato ima znatnih povr{ina pod livad-skom crnicom. Na potezu izme|u naseqa Kovin i Dubovac, uzDunav, susre}emo znatne povr{ine pod raznim varijetetimaritskih crnica (peskovitih, zaslawenih, te{kih). Neposred-no uz sam tok Dunava, na wegovim re~nim adama i u pribre`jureke Kara{ preovla|uju aluvijalna zemqi{ta.

Sva zemqi{ta tipa ~ernozema su visokih proizvodnih po-tencijala, osim zaslawenih i te{kih ritskih crnica. Pesko-vita zemqi{ta su u celini niskih proizvodnih vrednosti.

Podru~je obuhvata Plana, koje zahvata prostor od 111.196ha, u pedolo{kom smislu karakteri{e ~ak 40 tipova, podti-pova, varijeteta i formi zemqi{ta. Osnovne karakteristikegrupa zemqi{ta su:

êrnozemi (55.172 ha ili 49,60%) sa svojim podtipovima,varijetetima i formama zauzimaju dominantne povr{ine napodru~ju obuhvata Plana. Nalaze se prvenstveno na lesnim za-ravnima i lesnim terasama, a samo delimi~no na suvoj i oce-ditoj aluvijalnoj terasi Dunava.

Odlikuju se relativno dubokim humusnim horizontom, ve-oma povoqnim hemijskim, fizi~kim, vodno-vazdu{nim i pro-izvodnim osobinama. Ova zemqi{ta su laka za obradu. Najve-}im delom to su prvoklasna zemqi{ta za poqoprivrednu pro-izvodwu i predstavqaju najve}e prirodno bogatstvo Vojvodi-ne.

Inicijalna zemqi{ta i sme|a stepska zemqi{ta i antro-pogeni peskovi (31.948 ha ili 28,73%) su jako peskovita ze-mqi{ta slabo snabdevena humusom, azotom i fosforom. Napodru~ju obuhvata Plana, usled nièg nivoa podzemnih voda,ona predstavqaju apsolutno {umska zemqi{ta.

Ritska zemqi{ta (9.022 ha ili 8,12%) ~ine grupu hidro-morfnog zemqi{ta. Predstavqaju ih ritske crnice i ritskesmonice. Veoma se razlikuju po svojim hemijskim, fizi~kim,vodno-vazdu{nim i proizvodnim karakteristikama.

Ritske crnice i ritske smonice su potencijalno plodnazemqi{ta, koja zahtevaju uvo|ewe vodnog reìma i primenuintenzivne agrotehnike. U poqoprivrednoj proizvodwi ko-riste se za wivske kulture.

Aluvijalna zemqi{ta (6.494 ha ili 5,83%) su formiranau priobaqu reka Dunava, Kara{a i Nere. Karakteri{e ihlak{i mehani~ki sastav i smawena prisutnost humusa i biq-nih hraniva. Ova zemqi{ta su laka za obradu, a veoma su po-godna za gajewe povrtarskih i wivskih kultura.

Livadska crnica (3.992 ha ili 3,59%) se odlikuje relativ-no dubokim humusnim horizontom, odli~nom strukturom, po-voqnim vodno-vazdu{nim, hemijskim i proizvodnim karakte-ristikama. Po svojim osobinama spada u prvoklasna zemqi-{ta na kojima se, sa punim uspehom, mogu gajiti sve poqopri-vredne kulture.

Slatine (2.381 ha ili 2,14%) su defektna zemqi{ta kojasu zbog {tetnih soli, absorbovanog natrijuma i lo{ih fizi~-kih karakteristika, vi{e ili mawe nepodobna za biqnu pro-izvodwu. Za sada se koriste kao veoma oskudni pa{waci.

Mo~varna zemqi{ta (1.729 ha ili 1,56%) su prevlaènazemqi{ta koja se naj~e{}e nalaze du` obala reka, bara i je-zera. Ova zemqi{ta nisu pogodna za poqoprivrednu proiz-vodwu.

Tresetno zemqi{te (275 ha ili 0,25%) se u AP Vojvodininalazi na svega 420 ha, tako da se ovaj prostor moè smatratiprirodnom retko{}u.

Smonice (201 ha ili 0,18%) se prostiru u ju`nom delu po-smatranog prostora, na obodu granice SRP Deliblatska pe-{~ara. Odlikuju se dubokim humusnim horizontom, te{kimmehani~kim sastavom. Vodno vazdu{ne osobine ovih zemqi-{ta su nezadovoqavaju}e. Te{ka su za obradu. Koriste se zawivske kulture, delimi~no za vinogradarstvo i vo}arstvo,ali su proizvodni efekti slabiji nego na zemqi{tima vi{ihklasa.

Prilog br.1: Pedolo{ka karta PPPPN SRP Deliblat-ska pe{~ara

Flora i vegetacija

Raznovrsnu i bogatu floru SRP Deliblatska pe{~ara ~i-ni oko 900 vrsta vi{ih biqaka, me|u kojima su mnoge retko-sti, relikti, kao i vrste ~ije je rasprostrawewe ograni~enona Panonsku niziju (panonski endemi) i weno okruèwe (pa-nonski subendemi). Sve ove vrste su od naro~itog nau~nog zna-~aja. Me|u vrstama, od kojih su mnoge zakonom za{ti}ene, is-ti~u se one za koje je SRP Deliblatska pe{~ara jedino nala-zi{te u Vojvodini i Srbiji. Takve su: banatski boùr (Paeo-nia oficinallis subsp. banatica), stepski boùr (Paeonia tenuifolia),pan~i}ev pelen (Artemisia pancicii), {erpet (Rindera umbellata),kockavica Degenova (Fritilaria degeniana) i mnoge druge.

Ve}ina ovih vrsta, kao i pe{~arsko smiqe (Helichrysumarenarium), imaju populacije svedene na granicu opstanka iprema kriterijumima Me|unarodne asocijacije za za{tituprirode (IUCN) svrstane su u grupu vrsta u opasnosti da i{-~eznu, ~ije je o~uvawe jedan od prioriteta za{tite prirode.Sve navedene vrste, pored kleke (Juniperus communis) - jedinogsamoniklog ~etinara Panonske nizije, te pe{~arskog koviqa(Stipa joanis) specifi~ne su za SRP Deliblatska pe{~ara.

U vegetaciji SRP Deliblatska pe{~ara izdvaja se vi{ezajednica pe{~arskih, stepskih, {umo-stepskih i mo~varnihtipova, ~iji su prostorni, mozai~ni raspored, a ~esto i jedin-stvena kombinacija vrsta, kqu~ni ~inioci ekolo{ke ravno-teè i opstanka ìvog sveta. Na rastresitom, poluvezanompesku, sa minimalnim koli~inama organskih materija, razvi-ja se, samo na ovom podru~ju prisutna zajednica, koja je zbog to-ga nazvana Festucetum vaginatae deliblaticum.


Osnovnu stepsku fitocenozu, floristi~ki najbogatiju, sajedinstvenom kombinacijom biqnih vrsta stepe predstavqaChrysopogonetum pannonicum, dok se u uslovima intenzivne is-pa{e javqa travni pokriva~ niskog tipa, koji je posebno zna-~ajan za opstanak specifi~ne faune ovog podru~ja.

[ume SRP Deliblatska pe{~ara predstavqaju prelaz iz-me|u termofilnih i mezofilnih hrastovih {uma, a posebanpe~at im daje zajednica ~iji su graditeqi pasdren (Rhamnustinctoria i Rh.catarctica) i virgilijanski hrast (Quercus virgilia-na), karakteristi~ni samo za ovaj prostor.

Fauna

Kao rariteti u fauni SRP Deliblatska pe{~ara isti~use, pre svega, vrste stepskih stani{ta.

Me|u insektima zna~ajna je prvenstveno entomofauna go-log peska, inicijalnih zajednica peska, pe{~arske i stepskevegetacije. Utvr|en je i znatan broj endema, pa ~ak i rodova ivrsta ~ije je uobi~ajeno rasprostrawewe u severnoafri~kimpustiwama.

Pro{irewem granica, kojim je SRP Deliblatska pe{~a-ra obuhvatio i deo Dunava, ritova i dunavskih ada, ukupna bi-olo{ka raznovrsnost za{ti}enog prirodnog dobra zna~ajno jeoboga}ena komponentom ihtiofaune. U prvom redu treba spo-menuti vrste riba od ekonomskog zna~aja, zatim vrste koje suza{ti}ene kao prirodne retkosti, ali i neizbe`ne introdu-kovane (alohtone) vrste.

SRP Deliblatska pe{~ara, sa 24 registrovane vrste vodo-zemaca i gmizavaca, predstavqa faunisti~ki veoma bogato i,istovremeno, po biogeografskim karakteristikama herpeto-faune, jedinstveno podru~je u Evropi, koje je uz to, zbog sklo-pa autohtonih biotopa stepskog tipa i wihovog ukupnog bio-diverziteta, prototip biogenetskog rezervata.

Po ornitolo{kim vrednostima SRP Deliblatska pe{~a-ra sa {irim okruèwem, sa ukupno 171 vrstom gnezdarica, naprvom je mestu po zna~aju u Srbiji. U grupi najugroènijihptica na{e zemqe, Evrope, pa i sveta su grabqivice, me|u ko-jima su na Deliblatskoj pe{~ari zastupqene mnoge veoma ret-ke vrste, kao {to su banatski soko (Falco herrug), orao krsta{(Aquila heliaca), orao klikta{ (Aquila pomarina) i mnoge druge,koje se nalaze i na svetskoj Crvenoj listi. Wihov opstanakdirektno je uslovqen o~uvawem pa{wa~kih povr{ina sa te-kunicom, koja predstavqa osnov wihove ishrane.

SRP Deliblatska pe{~ara predstavqa posebno povoqnopodru~je za gne`|ewe mnogih vrsta ptica iz reda peva~ica,kao i vrsta iz redova prilago|enih stepskim i polupustiw-skim uslovima klime, a posebno se izdvajaju vrste kojima jeSRP Deliblatska pe{~ara najva`nije, ili jedno od najva`ni-jih gnezdili{ta u Vojvodini i Srbiji.

Na podru~ju Dubova~kog rita i delom ade îbuklije gne-zdi se ~ak 55 vrsta ptica i postoji jedna od najve}ih me{ovi-tih kolonija ~apqi i kormorana u Srbiji, u kojoj se gnezdioko 700 parova ukupno 8 vrsta ptica.

Strmi odseci preko kojih se SRP Deliblatska pe{~aranaslawa na Dunav stani{te su jedne od najve}ih kolonija la-ste bregunice (Riparia riparia) u Evropi (preko 15000 parova).Prostranstvo Dunava predstavqa zna~ajno sredwe-evropskoodmori{te ptica mo~varica na prole}noj i jesewoj seobi -prose~no se ovde zadràva oko 80.000 ptica pripadnika 25 vr-sta, od ~ega ve}inu predstavqaju liske i divqe patke, ali ~e-sto i preko 5000 divqih gusaka i 10.000 kormorana.

Teriofaunu SRP Deliblatska pe{~ara u celini, ~iniukupno 39 vrsta, pri ~emu obele`je fauni daju vrste koje pri-padaju stepi i {umo-stepi. Me|u stepskim predstavnicima senalaze i najzna~ajnije retke i ugroène vrste, kao {to su: u

na{oj zemqi jedino ovde registrovan, stepski sko~imi{ (Sici-sta subtilis), slepo ku~e (Spalax leucodon), kome je SRP Deli-blatska pe{~ara jedno od tri preostala nalazi{ta u Vojvodi-ni i tekunica (Spermophylus citellus). Slepo ku~e i tekunica na-laze se na Crvenoj listi ugroènih vrsta sveta (IUCN, 1996.),sa statusom "rawivih vrsta".

Kuriozitet SRP Deliblatska pe{~ara je i prisustvo vu-ka (Canis lupus), vrste sa Crvene liste Evrope i za{ti}ene,kao prirodna retkost, na podru~ju Vojvodine.

Mineralne sirovine

Mineralne sirovine na ovom podru~ju ~ine: nafta i gas,{qunak, ugaq, opekarska glina i treset.

Sa aspekta kori{}ewa energetskih izvora (gas, nafta, ge-otermalna energija) prema Prostornom planu Republike Sr-bije SRP Deliblatska pe{~ara spada u podru~je visoke per-spektivnosti. Iz tih razloga na predmetnom podru~ju plani-ra se izvo|ewe istra`nih radova (istra`ne bu{otine). Me-|utim, kako se radi o veoma labilnoj sredini, prema woj semora trajno obazrivo odnositi i koristiti je samo pa`qivimi dosledno sprovedenim reìmom za{tite i daqe izgradwe iunapre|ewem prirodne sredine.

Na podru~ju obuhvata Plana locirana su gasna, naftna ileì{ta geotermalne vode: "Mramorak", "Tilva" i "Niko-linci". Ova leì{ta imaju dovoqno potencijala za daqu eks-ploataciju, kako postoje}eg tako i pove}anog intenziteta.

Velike zalihe {qunka se nalaze u ju`nom delu teritori-je op{tine Bela Crkva (najve}e u na{oj zemqi), uz tok rekeNere. Eksploatacija traje dugi niz godina, {to za posledicuima stvarawe poznatih belocrkvanskih jezera. Jezera na koji-ma je zavr{ena eksploatacija {qunka danas predstavqajuatraktivne turisti~ke lokalitete, ~ija je valorizacija, saaspekta turizma, u toku.

Na Planom obuhva}enom podru~ju se nalazi deo Kostola~-ko-kovinskog lignitskog basena, kao deo jednog od ~etiri naj-ve}a lignitska basena u zemqi. U inundaciji Dunava je u tokueksploatacija ugqa na povr{inskom kopu Kovin, podvodnimna~inom otkopavawa. Na istom kopu se, pored ugqa, vadi i{qunak. Planira se da se na postoje}em lokalitetu, u nebra-wenom delu inundacije Dunava, nastavi eksploatacija nared-nih 10 godina, imaju}i u vidu da su na potezu Kovin - M. Bava-ni{te - Dubovac, u prethodnom periodu otkrivene velike re-zerve kvalitetnog lignita u iznosu od 270.000.000 t, a koji seprema rezultatima istraìvawa iz 2003/4 godine mogu pro{i-riti na 400.000.000 t. Na ovom podru~ju se, izuzev objekata zaregionalno vodosnabdevawe Banata, u narednom periodu nemogu planirati drugi sadràji, a zemqi{te }e se koristitiiskqu~ivo u poqoprivredne svrhe.

Da bi se sagledao eventualni uticaj rudnika "Kovin" naglavni vodonosni horizont Kovin-Dubovac, potrebno je da seurade odgovaraju}a hidrogeolo{ka doistraìvawa u ciquutvr|ivawa uticaja eksploatacije ugqa na podzemne vode napotezu Dubovac - Bela Crkva kako u inundaciji Dunava, takoi u brawenom delu - potencijalnom izvori{tu i tako proverimogu}nost odrìvog kori{}ewa oba mineralna resursa (i nesamo to ve} i {qunka).

Tako|e, neophodno je uraditi i studijska i druga istraìvawai analize, kojima }e se utvrditi uticaj rada rudnika na ì-votnu sredinu, sa merama za{tite i detaqnim programimapra}ewa tih uticaja.

Opekarska glina se vadi na podru~ju op{tine Pan~evo,Alibunar i Vr{ac, gde su locirane i ciglane. Problem sana-cije i rekultivacije nakon eksploatacionog perioda je i ovdeprisutan, kao i na ve}ini lokacija na teritoriji Vojvodine.Svi korisnici se obavezuju da sprovedu rekultivaciju degra-


diranih povr{ina, u skladu sa vaè}om zakonskom regulati-vom.

Na posmatranom podru~ju nalazi{te treseta nalazi se ju-goisto~no od Gaja na potezu prema Dubovcu (nalazi{te "Veli-ki lap"). Na ovom leì{tu su u prethodnom periodu utvr|enei overene bilansne rezerve vrlo kvalitetnog treseta a proce-weno je da se na {irem podru~ju nalaze velike koli~ine po-tencijalnih rezervi.

S obzirom da su nizijske tresave po me|unarodnim kon-vencijama svrstane u prioritetna stani{ta za za{titu, po-trebno je izvr{iti detaqna istraìvawa postoje}ih tresavasa aspekta za{tite biolo{ke raznovrsnosti u ciqu sagleda-vawa eventualne mogu}nosti kori{}ewa.

Vodni resursi

Zna~ajne vodne resurse, na posmatranom podru~ju ~ine:podzemne vode, geotermalne vode i reka Dunav.

Na ovom podru~ju se nalaze zna~ajni resursi podzemnih voda:duboke izdani u SRP Deliblatska pe{~ara; izdani osnovnogvodonosnog kompleksa na obodu SRP Deliblatska pe{~ara,posebno jugozapadno od Vr{ca; izdani u aluvijalnoj ravni Du-nava (od Kovina do u{}a kanala HS DTD u Dunav) koje se pri-hrawuju usporenim vodama Dunava.

Prema Vodoprivrednoj osnovi Republike Srbije aluvijonizme|u Kovina i Dubovca predstavqa jedno od dva najve}a iz-vori{ta pitke vode u Srbiji. Zbog izuzetne va`nosti resur-sa, ovo podru~je se defini{e kao potencijalno izvori{te zaregionalno vodosnabdevawe stanovni{tva ju`nog Banata.

Prva sistematska i organizovana istraìvawa termomi-neralnih voda i hidrogeotermalne energije u Vojvodini zapo-~eta su jo{ 1969. godine. Proizvodwa termomineralnih vodai geotermalne energije u Vojvodini po~iwe 1978. godine ubalneoterapiji i za zagrevawe sportskih i poqoprivrednihobjekata. Na osnovu svetskih i doma}ih iskustava, ocewuje seda bi se geotermalne vode Panonskog basena Vojvodine, s ob-zirom na wene fizi~ko-hemijske i geotermalne karakteri-stike, mogle koristiti: u poqoprivredi za zagrevawe stakle-nika, u sto~arstvu i ìvinarstvu za zagrevawe farmi, u indu-striji kao tehnolo{ka topla voda, u balneoterapiji i sport-sko-rekreaciono-turisti~kim centrima, za zagrevawe naseqai drugih objekata, za snabdevawe stanovni{tva sanitarnomtoplom vodom, u ribarstvu. Najve}i problem u kori{}ewu su

visoka ulagawa i nedostatak finansijskih sredstava.1) Danasse na posmatranom podru~ju, geotermalne vode koriste na te-ritoriji op{tine Alibunar, na lokalitetu Devoja~ki bunar,za sportsko-rekreativne objekte.

Reka Dunav je op{tepoznati prirodni resurs, ~iji je zna-~aj jednako vredan i u pogledu prirodnih karakteristika bit-nih za o~uvawe karakteristi~ne flore i faune, za razvoj tu-rizma, kao i za razvoj vodnog (putni~nog i teretnog) saobra-}aja i povezivawe evropskih zemaqa.

1.3.2. Stanovni{tvo

Analiza demografskog razvoja naseqa u obuhvatu Planaizvr{ena je na osnovu zvani~nih statisti~kih podataka popi-sa stanovni{tva u periodu 1948-2002. godine.

Prema posledwem popisu stanovni{tva 2002. godine u 18naseqa u obuhvatu Plana ìvi 39419 stanovnika. Najmawe na-seqe [umarak (op{tina Kovin), ima svega 180 stanovnika,dok je najmnogoqudnije Dolovo (op{tina Pan~evo), sa 6835stanovnika. Distribucija stanovni{tva prema veli~inskimkategorijama u ovih 18 naseqa ukazuje da je prose~na popula-ciona veli~ina 2190 stanovnika, od toga je {est naseqa maweod 1000 stanovnika, a samo dva su u kategoriji od 5001-10000.

Analiza demografskog razvoja podru~ja u obuhvatu Pla-na ukazala je da je proces senilizacije zahvatio stanovni-{tvo. U analiziranom periodu do{lo je do pada ukupnogbroja stanovnika, pove}awa kontigenta starog stanovni-{tva (ekstremno visok indeks starewa), veoma blagog pora-sta ukupnog broja doma}instava i pada prose~ne veli~inedoma}instva, kao posledice procesa raslojavawa doma}in-stava. Prose~na veli~ina doma}instva je opadala od 4,1 do3,2 ~lana po doma}instvu. Radni kontigent ~ini 61,2% ukup-ne populacije, a ~etvrtina populacije je poqoprivrednostanovni{tvo, od ~ega je oko 60% aktivno. Obrazovnastruktura stanovni{tva je nepovoqna, {to se negativno od-raàva i na aktivnost stanovni{tva i efekte tih aktivno-sti. U populaciji starijoj od 10 godina 4,6% je nepismenostanovni{tvo. Od stanovni{tva starijeg od 15 godina bez{kolske spreme je 7,6% i kada se tome dodaju stanovnici sanajvi{e zavr{enom osnovnom {kolom to iznosi preko 60%ovog kontigenta.

Na osnovu svega moè se oceniti da je op{ta demografskasituacija na posmatranom podru~ju nepovoqna. Osnovnestrukture stanovni{tva su takve da ne}e obezbediti poboq-{awe demografske situacije ni u narednom periodu.

1.3.3. Mreà i funkcije naseqa

Mreù naseqa na podru~ju u obuhvatu Plana ~ini 18 nase-qa prose~ne veli~ine 2.190 stanovnika, od toga su samo Ali-bunar (3.431 st.), centar op{tine i Banatski Karlovac (5.820st.) centri sloènije strukture delatnosti i funkcija (osta-lo su seoska naseqa).

Ostvareni demografski i privredni razvoj naseqa nijedoveo do promena u prostornoj organizaciji posmatranog pod-

ru~ja koje obuhvata 1.111 km2, {to je neposredno izraèno ugustini naseqenosti, prose~noj veli~ini naseqa, promenamau veli~inskoj i hijerarhijskoj strukturi naseqa, kao i ufunkcionalnoj neizdiferenciranosti podru~ja.

Na posmatranom podru~ju formirana je mreà naseqa re-

lativno male gustine (na svakih 100 km2 nalazi se u proseku1,6 naseqa), {to je ispod pokrajinskog proseka (u AP Vojvo-

dini se nalazi 2,2 naseqa na 100 km2). Prose~na veli~ina na-seqa u AP Vojvodini iznosi 4.351 stanovnika, a u naseqimaposmatranog podru~ja 2.190 stanovnika, {to ukazuje na to da jeusitwenost naseqa i mala gustina mreè naseqa posledicanepovoqnih prirodnih uslova za nastawivawe.

Gustina naseqenosti na podru~ju obuhvata Plana iznosi

29 st/km2, najve}a je u delu koji pripada op{tini Pan~evo (58

st/km2 ), a najniù gustinu imaju naseqa op{tine Kovin (27

st/km2 ).

Najve}i broj naseqa (6) je u kategoriji do 1.000 stanovni-ka. Prose~na veli~ina naseqa (2190 stanovnika) pripada ka-tegoriji naseqa od 1.000-3.000 stanovnika. U naseqima od3.000 - 5.000 stanovnika se nalazi 43,06 % ukupnog stanovni-{tva u obuhvatu Plana.

1.3.4. Ruralna podru~ja

Nastanak i razvoj naseqa na podru~ju obuhvata Planauslovqen je prirodnim i stvorenim ~iniocima, koji nisu pod-jednako uticali na odre|ivawe poloàja naseqa, niti su to-kom istorije ravnomerno uticali na wihov razvoj. Najbitni-ji faktori koji su bili od presudnog zna~aja za poloàj nase-qa su prirodni faktori: SRP Deliblatska pe{~ara, reka Du-nav i poqoprivredne povr{ine koje okruùju SRP Deliblat-ska pe{~ara.

1 Izvor podataka: Informacija o mogu}nostima kori{}ewa ter-momineralnih voda na podru~ju APV, IV APV, novembar 2003.


Analiziraju}i genetsko-morfolo{ki izgled naseqa uo-~ava se specifi~na urbanisti~ka struktura kao posledicaspecifi~ne geneze, formirana tokom XVII i XVIII veka. Ve-}ina naseqa je planske kompozicije geometrijskog karakteraortogonalne {eme ulica, koliko to dopu{taju lokalni geo-morfolo{ki uslovi. Ova naseqa su u literaturi poznata kaopanonska naseqa kolonizacionog tipa sa izvesnim odstupa-wima zbog topografskih uslova terena, te se unekoliko raz-likuju od vojvo|anskih naseqa uobi~ajenog izgleda. Ku}e u na-seqima su u{orene i zbijene jedna pored druge. Ulice su pra-ve i {iroke kod ve}ine naseqa.

Pored 18 naseqa, na podru~ju obuhvata Plana postoje i sa-la{i, koji su razbacani po lesnim uzvi{ewima i gredama. Uatarima naseqa ju`nog oboda SRP Deliblatska pe{~ara po-stoje ve}e skupine sala{a (Skorenova~ki rit, Beli breg, Sta-ro selo), a neki sala{i su pretvoreni u naseqa (Siget u Ma-lo Bavani{te i Emanuelovac u [umarak).

Kao posledica odvijawa neke od poqoprivrednih aktiv-nosti (vinogradarstvo, sto~arstvo) ostale su skupine objeka-ta (vinogradarske ku}ice), koje su sada napu{tene a lociranesu na prostorima koji i danas nose ime Mramora~ki, Deli-blatski i Dubova~ki vinogradi. Objekti koji su sluìli sto-~arstvu su i{~ezli, a nalazili su se u SRP Deliblatska pe-{~ara, kao skupine koliba u kojima su boravili ~obani.

Proces ekonomske, demografske, socijalne i kulturne re-vitalizacije ruralnih podru~ja bi se mogao otvoriti afirm-acijom koncepta integralnog i odrìvog razvoja, ~ije najva-

`nije komponente ~ine proizvodwa biolo{ki kvalitetnehrane, razvoj turizma i male privrede.

1 Izvor podataka: Informacija o mogu}nostima kori{}e-wa termomineralnih voda na podru~ju APV, IV APV, novem-bar, 2003. god.

1.3.5. Javne slu`be i komunalna opremqenost naseqa

Razvijenost javnih slu`bi u obuhva}enim naseqima ana-lizirana je u skladu sa odredbama Prostornog plana Republi-ke Srbije. Ukupno posmatrano, najlo{ije stawe je u oblastisocijalne za{tite, jer ni u jednom nasequ, ukqu~uju}i i Ali-bunar, kao centar op{tine, ne postoji ni jedan sadràj iz oveoblasti. Pred{kolsko vaspitawe i obrazovawe je zastupqenou ve}ini naseqa, s tim {to je prete`no obuhva}en pred{kol-ski uzrast (5 - 7 god.). Osnovno obrazovawe je zastupqeno usvim naseqima, bilo da postoji osnovna {kola, ili se u~eni-ci upu}uju u susedno naseqe, {to je uskla|eno sa veli~inomnaseqa, odnosno brojem u~enika. Zdravstvena za{tita je re-{ena na nivou op{tine tako {to svi op{tinski centri ima-ju domove zdravqa, a naseqa zdravstvene stanice ili ambulan-te, sa stalno ili povremeno prisutnim lekarom, {to je u di-rektnoj zavisnosti od veli~ine naseqa. Delatnost kulture jenedovoqno razvijena, mada u ve}ini naseqa postoje objektidoma kulture; biblioteke su formirane u sastavu doma kultu-re ili {kole. Sportski tereni (uglavnom fudbalska igrali-{ta) tako|e postoje u skoro svim naseqima. Ve}a naseqa ima-ju fiskulturne sale uz {kolske objekte.

Tabela 1-3: Prikaz javnih sadràja po naseqima

Op{tina - naseqe -

Osnovna {kola Sred.

{kola.

De~ija ustano.

Socij. za{tita

Zdravst. za{tita

Apoteka Dom

kulture

Biblioteka Sport.

tereni

ALIBUNAR

ALIBUNAR ++ + - + + + + +

B. KARLOVAC + + - + + + + +

NIKOLINCI + + - + + + + +

VR[AC

UQMA + + - + + + + +

IZBI[TE + + - +* + ± ± +

[U[ARA +* - - +* - - - -

BELA CRKVA

GREBENAC + - + + + +({k) +

DUPQAJA +* - - - - - - -

KAJTASOVO +* - - - - - - -

VRAÊV GAJ + + - + + + +({k) +

BAN.PALANKA + + - + + + +({k) +

KOVIN

MRAMORAK + + - + + + +

DELIBLATO + + - + + + + +

[UMARAK +* - - + - - - -

DUBOVAC + + - + + +

GAJ + + - + + + + +

M. BAVANI[TE +* - - - - - - -

PANÊVO

DOLOVO + + - + + + + +

Napomena:

* zbog veli~ine naseqa nije opravdano formirati ukupansadràj u nasequ, ve} se potrebe zadovoqavaju u drugom nase-qu op{tine.

± postoji objekat koji nije u funkciji.+ ({k) sadràj se nalazi u okviru {kole.

Sagledavaju}i stawe razvijenosti javnih funkcija u celi-ni, moè se zakqu~iti da je potrebno ulagati u svakom smisluu unapre|ewe i razvoj svake pojedina~ne delatnosti, ~ime bise podigao zdravstveni, obrazovni i kulturni nivo stanovni-{tva podru~ja.

Komunalna opremqenost svih seoskih naseqa je sli~na,{to podrazumeva slede}e:


- sva naseqa imaju izgra|ene vodovode, ali je prisutanproblem nedovoqne snabdevenosti vodom, kako stambenih de-lova naseqa, tako i radnih kompleksa i turisti~kih lokali-teta;

- neizgra|enost sistema za odvo|ewe otpadnih voda (odvo-|ewe se vr{i putem septi~kih jama, koje ~esto nisu izgra|enepo propisima);

- izgra|enu gasovodnu infrastrukturu imaju sva naseqaop{tine Alibunar (Alibunar, Banatski Karlovac i Niko-linci);

- izgra|enu gasovodnu infrastrukturu imaju sva naseqaop{tine Vr{ac (Uqma i Izbi{te);

- u op{tini Bela Crkva ni jedno naseqe nema izgra|enugasovodnu infrastrukturu;

- izgra|enu gasovodnu infrastrukturu u op{tini Kovinima naseqe Mramorak, a u op{tini Pan~evo ima naseqe Do-lovo;

- sva naseqa imaju elektroenergetsku infrastrukturu itelefoniju.

1.3.6. Privreda

Dominantna aktivnost u ve}ini naseqa je poqoprivreda,dok su prate}e funkcije stanovawa iz oblasti tercijarnogsektora i dru{tvenih delatnosti nedovoqno razvijene u od-nosu na potrebe stanovni{tva. Ovakva situacija uti~e na da-qu depopulaciju ovih naseqa, kao i na prelivawe zna~ajnihsredstava u razvijene gradske centre, u kojima ovo stanovni-{tvo zadovoqava veliki deo svojih potreba u oblasti trgovi-ne i uslu`nih delatnosti, kao i u oblasti dru{tvene nadgrad-we. Iako su ove tendencije prisutne ve} dugi niz godina, zna-~ajnijih dru{tvenih aktivnosti (na lokalnom, regionalnom irepubli~kom nivou), u smislu prevazilaèwa navedenih pro-blema, nije bilo.

Poqoprivreda

Na prostoru SRP Deliblatska pe{~ara dominira poqo-privredna proizvodwa u uslovima suvog ratarewa.

Dominantne wivske kulture su p{enica, kukuruz, soja,suncokret, {e}erna repa a odnos povr{ina mewa se iz godineu godinu i uslovqen je trì{nim uslovima.

Sto~arska proizvodwa je u konstantnom opadawu a posto-je}i kapaciteti za sme{taj stoke su u lo{em stawu.

Vo}arsko-vinogradarski zasadi nisu zastupqeni u meri ukojoj bi mogli biti s obzirom na pogodnosti prostora, a za sa-da su formirani uglavnom na usitwenim posedima sa dostaprore|enim i ostarelim zasadima.

Poqoprivredna proizvodwa u za{ti}enim podru~jima, ukoje spada i SRP Deliblatska pe{~ara, ima ograni~ewa, kojaproisti~u iz potrebe da se ona uskladi sa reìmom za{titeekolo{ke celine u kojoj se odvija. U dosada{woj praksi nisuiskori{}ene mogu}nosti bavqewa poqoprivredom (sto~ar-stvom) u okviru samog SRP Deliblatska pe{~ara, {to je ne-gativno uticalo na o~uvawe i za{titu prirode, a posebno nao~uvawe pa{wa~kih povr{ina, koje su, zbog nedostatka ispa-{e, pretvorene u {ikare.

Poqoprivreda ima najvi{e izraènu razvojnu komple-mentarnost sa turizmom, uz vi{estruke obostrane pozitivneuticaje. Na osnovu sagledavawa strukture poqoprivrednihpovr{ina prema na~inu kori{}ewa, moè se zakqu~iti dapostoje}a struktura poqoprivredne proizvodwe ne moè zna-~ajnije uticati na poboq{awe strukture i kvaliteta turi-sti~kog proizvoda subregiona.

[umarstvo kao privredna grana

Jedna od funkcija {uma Banatskog {umskog podru~ja, u~ijem je okviru i podru~je obuhva}eno izradom ovog Plana jei proizvodna funkcija.

U okviru [G "Banat" Pan~evo, {ume SRP Deliblatskape{~ara u zoni III stepena za{tite se koriste uglavnom kaoogrevno i sitno tehni~ko drvo tvrdih li{}ara (bagrem).Ovim se delimi~no podmiruju potrebe okolnog stanovni{tvau ovim sortimentima. Meki li{}ari na povr{inama van SRPDeliblatska pe{~ara se koriste kao industrijsko drvo.

Mawi korisnici {uma u obuhvatu ovog Plana (vodopri-vreda, poqoprivredni kombinati i privatna lica), tako|e,koriste {ume za tehni~ko i ogrevno drvo.

Plasman drvnih proizvoda se vr{i u preduze}ima drvneindustrije u Pan~evu, Kawiì, Zabre`ju i Sremskoj Mitro-vici, a postoje i mawi kapaciteti za rezawe trupaca.

Turizam

Subregion Ju`ni Banat ima periferan geografsko-sao-bra}ajni poloàj u odnosu na teritoriju Vojvodine i Srbije,sa izraènom prigrani~nom pozicijom. U odnosu na druge tu-risti~ki zna~ajne prostorno-geografske celine na teritori-ji Srbije, ovo podru~je ima povoqan poloàj prema Dunavu i\erdapskoj regiji, koja se svrstava u turisti~ki najvrednijedelove Srbije, {to moè do}i do izraàja u razvoju turizmakroz komplementarne odnose ove dve prostorne celine.

U pogledu spoqa{we saobra}ajne povezanosti (i turi-sti~ke dostupnosti) najve}i zna~aj ima magistralni pravacPan~evo-Alibunar-Vr{ac-Rumunija (E-70), koga prati è-lezni~ka pruga istog ranga, a koji se znatnim delom pokla-pa sa veoma prometnim isto~noevropskim turisti~kimpravcem. Ovim saobra}ajnicama je podru~je povezano sa jed-nom od najfrekventnijih saobra}ajnica Evrope - Korido-rom 10. Veliki zna~aj u turisti~koj dostupnosti bi moglaimati transevropska dunavska saobra}ajnica (vodeni kori-dor).

Unutra{wa saobra}ajna povezanost obezbe|ena je prekopostoje}ih regionalnih (Kovin-Bela Crkva, Bela Crkva -Vr-{ac) i lokalnih putnih pravaca, ~ija bi mreà morala bitidopuwena da bi se ostvarila kvalitetna dostupnost do posto-je}ih i budu}ih zna~ajnih turisti~kih lokaliteta, kao i me-|usobna povezanost pojedinih naseqa i obezbedila kvalitet-na veza sa centrima u okruèwu (Kovin-Smederevo, Beograd,Pan~evo...).

Raznolika hidrografska mreà posmatranog podru~ja, usadejstvu sa drugim prirodnim elementima i pojavama, dopri-nosi ukupnoj turisti~koj atraktivnosti i rekreativnoj funk-cionalnosti subregiona (reke Dunav, Nera, Kara{, kanalDTD - OKM, mawi vodotoci, ve{ta~ka jezera, zabarene povr-{ine, izvori pitke vode, podzemne pitke i geotermalne vode).

Turisti~ka vrednost prirodnih potencijala ovog podru~-ja je zna~ajna, ve} zbog same ~iwenice da SRP Deliblatska pe-{~ara, po svojim ukupnim karakteristikama, predstavqa zna-~ajnu turisti~ku vrednost. Dinski reqef, specifi~na klima,raznovrsnost flore i faune, ~ine ovaj prostor izuzetno pri-vla~nim za posetioce raznih interesovawa.

SRP Deliblatska pe{~ara sa neposrednim okruèwem jevrlo atraktivna i pogodna za razvoj ekolo{kog, lovnog, ribo-lovnog, nauti~kog i rekreativnog turizma. Postoje}i i po-tencijalni turisti~ki lokaliteti su Devoja~ki bunar, âr-dak, [umarak, Dubova~ki rit, deo Podunavqa, dowi deo doli-ne Kara{a i turisti~ki lokaliteti Zagaji~kih brda i Duma-~e. Svi ovi lokaliteti, izuzev Devoja~kog bunara i ârdaka,nalaze se na perifernim delovima SRP Deliblatska pe{~a-ra. Zbog ustanovqenih reìma za{tite nema uslova za izgrad-wu novih turisti~kih punktova u okviru samog SRP Deli-blatska pe{~ara. Stara Palanka, zbog svog poloàja, bi mo-gla da preuzme ulogu nosioca razvoja turizma na ovom prosto-ru, a sva okolna naseqa bi mogla da budu ukqu~ena u formira-we adekvatne turisti~ke ponude.


Mada na ovom podru~ju postoje odre|eni turisti~ki kapa-citeti, do sada ostvareni rezultati u oblasti turisti~keprivrede se ne mogu oceniti kao zadovoqavaju}i.

Ostale grane privrede

Na podru~ju obuhvata Plana (van SRP Deliblatska pe-{~ara) industrija je neravnomerno razvijena, a delatnostitercijarnog sektora jo{ uvek nisu dostigle nivo koji zahtevasavremeni standard ìvqewa.

Prema Uredbi, u SRP Deliblatska pe{~ara na prostorupod reìmom za{tite I stepena zabrawena je svaka delatnost(aktivnost) osim nau~nih istraìvawa i kontrolisane eduka-cije. Na podru~ju reìma za{tite II i III stepena zabrawuje seizgradwa industrijskih i drugih objekata ~iji rad i postoja-we mogu izazvati nepovoqne promene kvaliteta zemqi{ta,vode, vazduha, ìvog sveta i lepote predela, odnosno izvo|e-we radova koji mogu naru{iti morfolo{ke i hidrolo{ke ka-rakteristike terena i integritet prostora.

1.3.7. [ume i {umsko zemqi{te

Mozai~an raspored razli~itih tipova zemqi{ta uti~ena pojavu razli~itih tipova vegetacije. Osnovni tipovi {u-ma na podru~ju SRP Deliblatska pe{~ara su {ume lu`wakasa |ur|evkom na pararendzinama na pesku (lu`wak u prvomspratu i |ur|evak u prizemnoj flori) i {ume krupnolisnogmedunca na sirozemu i pesku do po~etne i sredwe faze orga-nogene pararendzine ( pionirske vrste, borovi i bagrem naplitkim zemqi{tima sa malo humusa).

Vegetaciju SRP Deliblatska pe{~ara ~ini {umska, `bu-nasta i travna vegetacija. [umsku vegetaciju ~ine bagrem, cr-ni i beli bor i u mawoj meri lipa, hrast, topola i ostali li-

{}ari. Bagremove {ume su najbrojnije, ali i najslabijeg kva-liteta. Ve}i deo borovih sastojina je stradao u poàru. U alu-vijalnoj ravni Dunava zastupqeni su razli~iti tipovi {umatopole i vrbe.

SRP Deliblatska pe{~ara je pod trostepenim reìmomza{tite. Najve}i deo povr{ine zauzimaju {ume u III stepenuza{tite (87,4% od ukupne povr{ine {uma), a najvrednije {u-me, sa aspekta za{tite prirode, su u I i II stepenu i ~ine12,6% povr{ine.

[ume van SRP Deliblatska pe{~ara su nedovoqno zastu-pqene, kao i {umsko zemqi{te. [ume se nalaze u priobaquDunava, uz Osnovnu kanalsku mreù ({ume vodoprivrede) i uokviru poqoprivrednih kombinata i dobara u ataru naseqa.Neznatne povr{ine {uma su u privatnom vlasni{tvu.

U priobaqu Dunava u okviru VP "Podunavqe" iz Kovinase nalaze {ume doma}ih i EA topola sa delimi~nim u~e{}emprirodnih sastojina vrba i tvrdih li{}ara. Uz Osnovnu ka-nalsku mreù se nalaze ve{ta~ke sastojine doma}ih i EA to-pola, vrba, poqskog jasena i bresta u vidu za{titnih pojaseva.Ove {ume su nedovoqno zastupqene i delimi~no degradirane.

Nedovoqna {umovitost okruèwa SRP Deliblatska pe-{~ara uti~e na pogor{awe mikroklimatskih uslova i smawe-we prinosa u poqoprivredi (uticaji vetra i eolske erozije).Nagli prekid vegetacije na granici za{ti}enog prirodnogdobra i okruèwa negativno uti~e i na bio-ekolo{ko staweprirodnog dobra.

Van{umsko zelenilo (linijsko zelenilo atara i naseq-sko zelenilo) je, tako|e, nedovoqno razvijeno. U naseqimanedostaju kategorije zelenih povr{ina javnog kori{}ewa iza{titno zelenilo.

Tabela 1-4: Pregled ukupnih povr{ina {umskog zemqi{ta po op{tinama

R. br.

Op{tina Uk.pov. dela op{tine u obuhvatu Plana (ha)

Ukupna povr{ina {umskog zemqi{ta u obuhvatu Plana (ha)

% uk. {umskog zemqi{.

ostali privatno ukupno

1. Alibunar 24085,48 1667,80 19,42 1687,23 7,01

2. Bela Crkva 16091,79 2225,23 543,67 2768,91 17,21

3. Vr{ac 14901,65 2207,71 100,31 2308,03 15,49

4. Kovin 44380,78 10342,49 62,75 10405,24 23,45

5. Pan~evo 11736,72 22,16 0,49 22,65 0,19

UKUPNO 111 196,43 16 465,40 726,67 17 192,08 15,46

1.3.8. Lov i lovna podru~ja

Ve}i deo SRP Deliblatska pe{~ara je u sastavu lovi{ta"Deliblatska pe{~ara". Lovno-ribolovni centar "Labudovookno" je, tako|e u sastavu ovog lovi{ta, a obuhvata deo Podu-navqa. Glavne gajene vrste divqa~i su jelen obi~an, srna, di-vqa sviwa i divqa patka gluvara, koje su ujedno i vrste tro-fejne divqa~i. U ogra|enom delu lovi{ta "Dragi}ev hat" segaji obi~an jelen i divqa sviwa.

Sem gajenih vrsta divqa~i u lovi{tu su zastupqeni: zec,fazan, poqska jarebica i drugi sisari i ptice, koji su lovo-stajem za{ti}ene vrste, divqa~ van reìma za{tite i mnogo-brojne trajno za{ti}ene vrste (vuk, ris, vidra, orao, jastreb,soko i druge vrste).

Lovi{tem "Deliblatska pe{~ara" gazduje [G "Banat" izPan~eva. Susedna lovi{ta naseqavaju izuzev jelena-obi~nog,iste vrste divqa~i (srna, zec, fazan, poqska jarebica i divqapatka - gluvara). To su lovi{ta lova~kih udruèwa: "SredwiBanat" na delu teritorije op{tine Alibunar, "Vr{a~ka ku-la" na delu teritorije op{tine Vr{ac, "Nera" na delu teri-torije op{tine Bela Crkva, "Ju`ni Banat" na delu teritori-

je op{tine Kovin i lovi{te "Tami{" koje se nalazi na teri-toriji op{tine Pan~evo.

Lovno-ribolovni centar "Labudovo okno" je, tako|e, u sa-stavu ovog lovi{ta, a obuhvata deo Podunavqa. U okviru za-{ti}enog podru~ja evidentirano je oko 50 vrsta riba, grupi-sanih u 13 familija, razli~itog stepena istraènosti i zna-~aja.

Posledwih decenija sastav ihtiofaune vodenih ekosiste-ma SRP Deliblatska pe{~ara je izmewen i naru{en prome-nom ekolo{kih uslova.

1.3.9. Saobra}aj i infrastrukturni sistemi

Na podru~ju obuhvata Plana egzistiraju kapaciteti svihoblika saobra}aja preko sistema puteva, èlezni~kih pruga,kanala DTD i plovnog puta reke Dunav.

Geosaobra}ajni poloàj ovog prostora je ekscentri~an uodnosu na postoje}e drumske saobra}ajne kapacitete i mreèVojvodine i Srbije. Putevi iz sistema kategorisane i rekon-struisane putne mreè su:


- M - 1.9 Pan~evo - Vr{ac;- M - 24 Pan~evo - Kovin;- M - 7.1. Uqma - Bela Crkva;- R - 123 Kovin - Deliblato - Banatski Karlovac;- R - 115 Kovin - Bela Crkva.

U postoje}em stawu, putna mreà nije sistemski formi-rana i ne postoji integralnost povezivawa izme|u razli~i-tih vidova saobra}aja.

Izgra|enost postoje}ih kategorisanih puteva, koji omo-gu}uju dostupnost SRP Deliblatska pe{~ara iz vi{e prava-ca, ne zadovoqava osnovne kriterijume komfora i nivoe sao-bra}ajne usluge, te trase prolaze kroz naseqa. U saobra}aj-nim tokovima su prisutne sve strukture vozila, a elementiovih puteva ne zadovoqavaju osnovne kriterijume bezbedno-sti.

Sistem nekategorisanih puteva ~ine pristupni i {umskiputevi koji su utvr|eni u {umskoj privrednoj osnovi .

Nekategorisani putevi u okviru SRP Deliblatska pe-{~ara uglavnom povezuju pojedine va`nije lokalitete ({um-ske ku}e, vidikovce - osmatra~nice i sl.) i u funkciji su za-{tite od akcidentnih situacija i za{tite i odràvawa eko-sistema. Ovi putevi imaju ograni~enu prohodnost, jer su bezsavremene podloge, osim puta [u{ara - Deliblato, koji je,zbog svoje izgra|enosti, poprimio i druge, neèqene funkci-je (odvijawe javnog saobra}aja). Utvr|eni sistem nekategori-sanih puteva ima polinomnu funkciju prilaza pojedinim lo-kalitetima kao i funkciju za{tite u slu~ajevima akcidentnesituacije .

Na podru~ju obuhvata Plana postoje kapaciteti èle-zni~kog saobra}aja koji se minorno koriste. Izuzetak je è-lezni~ka pruga Beograd - Pan~evo - Vr{ac - granica (Rumuni-ja), koja je u putni~ko-robnoj eksploataciji, ali sa eksploata-cionim karakteristikama daleko ispod evropskih standarda.@elezni~ke pruge Vladimirovac - Kovin i Vr{ac - Bela Cr-kva se ne koriste, osim povremeno kao industrijski koloseci.Kapaciteti èlezni~kog saobra}aja, uz modernizaciju, pred-stavqaju dobru osnovu za uspostavqawe integralnog saobra-}aja u funkciji ovog prostora .

Vodni saobra}aj na prostoru obuhva}enom Planom zastu-pqen je preko glavnog plovnog puta reke Dunav i plovnog pu-ta kanala iz sistema DTD, ali prevozni kapaciteti se kori-ste daleko ispod mogu}nosti. Vodni potencijali ovog prosto-ra daju odli~ne prostorne i infrastrukturne mogu}nosti zabudu}u afirmaciju.

Vazdu{ni saobra}aj za potrebe ovog podru~ja se odvijapreko aerodroma Sur~in (za putni~ki i kargo saobra}aj), ko-ji u potpunosti zadovoqava sada{we obime zahteva. Mawi ae-rodromi na ovom prostoru su locirani u Vr{cu (za mawe avi-one), Kovinu i Beloj Crkvi. Za potrebe poqoprivredne avi-jacije postoje poletno-sletne travnate staze u svim op{tina-ma obuhva}enim Planom. Postoje}a infrastruktura daje do-bru osnovu za daqi razvoj vazdu{nog saobra}aja.

Vodoprivredna infrastruktura

Stanovni{tvo se snabdeva pija}om vodom organizovano,na lokalnom nivou. Jedino se sva naseqa op{tine Bela Crkvasnabdevaju vodom iz centralnog izvori{ta "Straà".

Na obodima SRP Deliblatska pe{~ara izdan je mesti-mi~no arteska (samoizlivni bunari), kao na primer u op{ti-ni Alibunar. Seoska naseqa zahvataju prose~no 1-6 l/s, a op-{tinski centri od 13 (Alibunar), do 55 l/s na izvori{tuStraà, za celu belocrkvansku op{tinu. U op{tini Kovinse za stanovni{tvo zahvata 32 l/s, uz dodatnih 20 l/s za indu-striju.

Kvalitet podzemnih voda na podru~ju obuhvata Planauglavnom zadovoqava kriterijume vode za pi}e, kao i sa izvo-

ri{ta "Straà", dok je u ostalim naseqima registrovan po-ve}an sadràj gvo`|a, mangana ili amonijaka iznad MDK.Ubudu}e je na ovom podru~ju dovoqan prvi stepen prerade si-rove podzemne vode do nivoa kvaliteta vode za pi}e (aeraci-ja, filtracija i dezinfekcija), a u priobaqu Dunava, zbogpli}ih nivoa i ve}e podlo`nosti zaga|ewu, drugi stepen (po-red navedenih mera za prvi stepen potreban je i hemijskitretman).

[to se odvo|ewa vode ti~e, kanalizaciona mreà za pri-hvat otpadnih voda skoro nigde nije izgra|ena, sem delimi~nou Alibunaru i Banatskom Karlovcu, ve} se otpadne vode di-rektno upu{taju u vodotokove (kanale) bez prethodnog pre~i-{}avawa, ili se upu{taju u podzemqe putem upijaju}ih buna-ra. U narednom periodu bi trebalo, u skladu sa finansijskimmogu}nostima, pre}i na potpuno mehani~ko i biolo{ko pre-~i{}avawe otpadnih voda u naseqima.

Sistemi za odvodwavawe poqoprivrednog zemqi{ta subrojni, sa gustom kanalskom mreòm i mnogobrojnim crpnimstanicama. Zadatak ovih sistema je da blagovremeno odveduvi{ak vode sa poqoprivrednog zemqi{ta, ali ~esto i da pri-hvate atmosferske vode iz mawih naseqa.

Najgu{}a mreà i najve}i crpni kapaciteti su na niskomterenu u priobaqu Dunava, koji je pod permanentnim uticajemuspora Dunava, izazvanog branom \erdap. Tu se nalaze i povr-{ine pod drenaòm. Ovim sistemima se potpuno diriguje re-ìmom podzemnih voda na ovom zaista ugroènom podru~ju(doticaji vode i sa severa, sa SRP Deliblatska pe{~ara, i sajuga, iz Dunava). Pitawe odvo|ewa suvi{nih povr{inskih ipodzemnih voda sa ovog podru~ja ima prvorazredni prioritet.

Sisteme za{tite od poplava Dunava ~ine:

- nasipi uz levu obalu Dunava (sa ustavama) i za{titni si-stemi (kanali, samoizlivni bunari i crpne stanice), kojimase podvirne i procedne vode usporenog Dunava kroz nasip pri-kupqaju i prepumpavaju nazad u Dunav);

- desni nasip Nere koji {titi podru~je od ~estih izliva-wa ove buji~ne reke;

- nasipi uz HS DTD {tite podru~je od dirigovanog reì-ma HS DTD (uzvodno od ustave Kajtasovo) i reìma Dunavakoji se proteè kanalom HS DTD nizvodno od ustave Kajtaso-vo.

Velike vode Kara{a se izlivaju po podru~ju bez za{tite.U zoni visokog terena je obala uglavnom za{ti}ena obalou-tvrdama, a tok se mestimi~no reguli{e naperima.

Osnovna ograni~ewa na ovom prostoru vezana su za:

- ugroàvawe uspostavqenog vodnog reìma na Dunavu(akumulacija), na kanalu DTD, rekama Kara{ i Nera (uspor),drena`nom sistemu "Nera-Kara{-Kajtasovo" i Belocrkvan-skim jezerima;

- ugroàvawe sistema za navodwavawe;- za{tita kvaliteta vode, kako povr{inskih, tako i pod-

zemnih.

Energetska infrastruktura

Postoje}a gasovodna mreà na podru~ju obuhvata Plana,povezana je u jedinstveni gasovodni sistem Republike Srbije.Izgra|eni su slede}i gasovodi:

- MG-01 f 323.9 mm Mokrin - Pan~evo, kapaciteta 25 000m3/~as;

- gasovod visokog pritiska Pan~evo-Tilva, pre~nika 8",kapaciteta 10 000 m3/~as;

- bu{otinski gasovodi od bu{otina do SOS (sabirno-ot-premna stanica) Tilva;

- razvodni gasovod od MG-01 do naseqa Alibunar, pre~ni-ka 4", kapaciteta 2500m3/~as;


- razvodni gasovod od SOS Tilva do naseqa Banatski Kar-lovac i Nikolinci, pre~nika 4", kapaciteta 2500 m3/~as;

- razvodni gasovod od SOS Tilva do naseqa Uqma i Izbi-{te, pre~nika 4", kapaciteta 2500 m3/~as;

- razvodni gasovod od gasovoda Pan~evo - Tilva do naseqaMramorak i Dolovo, pre~nika 4", kapaciteta 2500 m3/~as.

Postoje}i kapaciteti i izgra|enost gasovodne mreè vanSRP Deliblatska pe{~ara pruàju mogu}nost wenog pro{i-rewa i daqe izgradwe u ciqu gasifikacije svih naseqa naovom podru~ju, {to nema uticaja na o~uvawe prirode u okvirugranica SRP Deliblatska pe{~ara. Gasovodne instalacije,koje se nalaze u okviru samog SRP Deliblatska pe{~ara ne-maju uticaja na okruèwe, jer su sve instalacije izgra|enepodzemno, tako da se transport gasa vr{i u zatvorenom siste-mu.

Na podru~ju obuhvata Plana ne postoje izgra|eni nafto-vodi.

Na podru~ju obuhvata Plana locirana su slede}a leì-{ta gasa, nafte, podzemne vode: leì{te "Mramorak", leì-{te "Tilva" i leì{te "Nikolinci".

Na podru~ju obuhvata Plana evidentirane su slede}e ga-sne, naftne i hidrotermalne razradne i proizvodne bu{oti-ne:

- 14 gasnih bu{otina koje su u proizvodwi (9 u SRP Deli-blatska pe{~ara);

- 5 gasnih bu{otina koje nisu u proizvodwi (1 u SRP De-liblatska pe{~ara);

- 1 naftna bu{otina koja je u proizvodwi;- 1 naftna bu{otina koja nije u proizvodwi;- 2 bu{otine vode koje su u proizvodwi;- 13 konzerviranih bu{otina (3 u SRP Deliblatska pe-

{~ara);- 14 negativnih bu{otina (2 u SRP Deliblatska pe{~ara).

U granicama obuhvata Plana hidrogeotermalni potenci-jali ispitani su samo na nivou prospekcijskih istraìvawa ito severno od poteza Banatsko Novo Selo-Mali Lug-Parta,gde su u proteklom periodu izbu{ene tri istra`ne bu{otinena {irem podru~ju Banatskog Karlovca i Alibunara.

Turisti~ka organizacija "Devoja~ki bunar" iz Alibuna-ra, koristi hidrotermalnu bu{otinu Db-1/H za otvoreni re-kreacioni bazen od 1986. godine. Bu{otina je optimalne izda-{nosti 7,4 l/s i temperature vode 24 °C.

Podru~je obuhvata Plana u pogledu snabdevawa elektri~-nom energijom nije jedinstveno. Pojedini delovi podru~jasnabdevaju se iz raznih pravaca. Na datom prostoru postojiizgra|ena prenosna mreà sa pripadaju}im trafostanicamarazli~itog naponskog nivoa od 110 kV i 400 kV, distributiv-na sredwenaponska 35 kV, 20 kV i 10 kV, kao i niskonaponska0,4 kV i pripadaju}e trafostanice.

Postoje}e kapacitete elektroenergetske infrastrukturekarakteri{e neprilago|enost zahtevima stalno rastu}e po-tro{we. Izgra|enost prenosne i distributivne mreè je za-dovoqavaju}a u pogledu pokrivenosti prostora, ali ne i u po-gledu kapaciteta i tehni~kih karakteristika vodova i di-stributivnih trafostanica.

Snabdevawe elektri~nom energijom potro{a~a na pro-storu obuhva}enom Planom obezbe|eno je iz trafostanica TS110/20 kV "Bela Crkva", instalisane snage 31 kVA, TS 110/20kV "Vr{ac 2", instalisane snage 31 kVA, TS 110/35 kV "Vr-{ac 1", instalisane snage 2h20 kVA, ", TS 110/20 kV "Alibu-nar", instalisane snage 2h31 kVA, TS 110/20 kV "Kovin", in-stalisane snage 31 kVA, TS 110/20 kV "Pan~evo 4", instalisa-ne snage 2h31 kVA.

Na podru~ju Deliblatske pe{~are izgra|en je 400 kV da-lekovod 453 Pan~evo - TE Drmno, kao i 110 kV dalekovodi

151/2 Pan~evo -Alibunar, 151/3 kV Alibunar - Vr{ac , 1156Vr{ac 2 - Vr{ac 1, 1002 Vr{ac - Bela Crkva. Ovi dalekovo-di ~ine i deo osnovne prenosne elektroenergetske mreè zateritoriju AP Vojvodine.

Ve}i deo prenosne mreè je odgovaraju}eg kvaliteta. Deosredwenaponske mreè je gra|en za 10 kV naponski nivo, te semora rekonstruisati ili zameniti. Kapaciteti izgra|enihtrafostanica tako|e su nezadovoqavaju}i, te je potrebno unarednom periodu pove}ati instalisanu snagu trafoa i iz-graditi nove kapacitete.

Sekundarna (niskonaponska) mreà neposredno napaja po-tro{a~e i moè se konstatovati da ona pokriva sva naseqenamesta podru~ja, kao i pojedina~ne turisti~ke lokalitete.

Postoje}a niskonaponska mreà je najve}im delom vazdu-{na, kablovski na~in napajawa uglavnom je zastupqen u ve}imgradskim naseqima. Rekonstrukcija niskonaponske mreè unaseqima je delimi~no izvr{ena, te je potrebno u potpunostiistu izvr{iti.

Skoro svi izletni~ki lokaliteti u obuhvatu Plana susnabdeveni elektri~nom energijom. Potrebno je pove}ati si-gurnost i kvalitet napajawa.

Javna rasveta u naseqima, kao i na turisti~kim lokalite-tima nije potrebnog nivoa.

Postoje}a elektroenergetska mreà sa nezadovoqavaju-}im karakteristikama, predstavqa smetwu daqem razvojupodru~ja.

Telekomunikaciona infrastruktura, kojom su obuhva}enitelekomunikacioni objekti, telefonske centrale, spojni pu-tevi i primarna mreà u naseqima ve}im delom, i po kvali-tetu, i po kapacitetu je na zadovoqavaju}em nivou. Sekundar-na mreà nije na zadovoqavaju}em nivou, veliki deo je izgra-|en nadzemno i nedovoqnog kapaciteta.

U mawim naseqima, jo{ uvek nije izvr{ena automatizaci-ja i digitalizacija telekomunikacione opreme i sistema.Spojni putevi izme|u telefonskih centrala ve}im delomostvareni su opti~kim kablovima uz glavne putne pravce, amawim delom koaksijalnim kablovima i radio-relejnom ve-zom. Spojni putevi, koji nisu ostvareni opti~kim kablovima,su malih kapaciteta te se telekomunikacioni saobra}aj odvi-ja oteàno.

Mesna TT mreà u ve}ini naseqa tako|e nije osavremewe-na, sekundarna mreà je uglavnom jo{ uvek vazdu{na.

Za potrebe sistema GSM mreè mobilnih telekomunika-cija na podru~ju obuhvata Plana izgra|ene su bazne radio-sta-nice, radio-relejne stanice i pripadaju}i antenski stubovina slede}im lokacijama: u Beloj Crkvi, Alibunaru, Vr{cu,Uqmi, Dolovu, Banatskom Karlovcu i na lokalitetu Devoja~-ki bunar.

1.3.10. @ivotna sredina

Uticaj ~oveka na unapre|ewe i usmeravawe razvoja SRPDeliblatska pe{~ara i wegovog okruèwa je neophodan zbogosnovne karakteristike wegovog biotopa, odnosno ireverzi-bilnosti evolucije. Deflacioni procesi izazivaju nestabil-nost ekosistema i {ire dezertifikaciju zemqi{ta, ~esto uzvelike {tete.

U naseqima svih op{tina koja se nalaze u obuhvatu Pla-na, prisutna je eolska erozija zbog maweg procenta {umovito-sti, nedostatka za{titnog zelenila i neadekvatnog kori{}e-wa poqoprivrednog zemqi{ta. Nedostatak {umskog zelenilase moè prevazi}i sadwom pojaseva drve}a i grmqa uz posto-je}e i planirane puteve, uz kanalsku mreù i naro~ito poqo-


privredne povr{ine, {to bi doprinelo smawewu uticaja ve-trova i eolske erozije.

Neadekvatno vodosnabdevawe naseqa je izazvano nedo-statkom vode zbog ugroènog, ranije uspostavqenog reìmana Dunavu. Posebno treba obratiti pa`wu na o~uvawe prio-balnih voda, jer je zbog izgradwe \erdapa izazvan uspor Duna-va, {to ima za posledicu taloèwe organskog i neorganskogmaterijala i ~ini ove vode nepodesnim za kori{}ewe u nave-denom kontekstu.

U domenu poqoprivredne proizvodwe, nekontrolisanaprimena hemijskih sredstava za{tite i ve{ta~kog |ubrivaizaziva zaga|ewe zemqi{ta, {to ima uticaja i na kvalitetproizvoda.

Eksploatacija mineralnih sirovina ima negativnog uti-caja na zemqi{te, prvenstveno u pogledu wegovog zauze}a ,po-reme}aju strukture zemqi{ta, a otvarawem pozajmi{ta dola-zi i do promene namene kori{}ewa zemqi{ta.

Ovi degradirani prostori zahtevaju rekultivaciju, nakonzavr{etka eksploatacije.

Funkcionisawe regionalnog puta , obzirom na obim sao-bra}aja, ima u maloj meri negativne refleksije na okolinu (u pogledu migracija odre|enih vrsta faune i sl.).

Nedovoqna i neadekvatna komunalna opremqenost nase-qa za posledicu ima zaga|ewe svih prirodnih resursa.

1.3.11. Prirodna dobra

SRP Deliblatska pe{~ara, sa mo}nim naslagama eolskogpeska i izraènim dinskim reqefom, te prisutnim pe{~ar-skim, stepskim i {umskim ekosistemima, sa karakteristi~-nim mozaikom ìvotnih zajednica i tipi~nim predstavnici-ma flore i faune, predstavqa prirodni fenomen jedinstvenu Evropi. Specifi~na flora i vegetacija obiluje rariteti-ma, reliktima, endemima i subendemima, a me|u prirodnimretkostima brojne su i ìvotiwske vrste kojima je SRP De-liblatska pe{~ara jedino, ili jedno od retkih stani{ta kodnas. Ovaj prostor, kao najve}a oaza pe{~arsko-stepske i {um-ske vegetacije koja je nekada dominirala Panonskom nizijom,jedan je od najva`nijih evropskih centara biolo{ke raznovr-snosti i najzna~ajnije je stepsko podru~je na prostoru ju`no-slovenskih zemaqa. Kao takva, SRP Deliblatska pe{~ara je ijedinstven nau~ni poligon. Istovremeno, ovo podru~je je ve-kovima pod uticajem ~oveka, a naro~ito za posledwih gotovodvesto godina intenzivnih radova u {umarstvu, koji su u mno-gome izmenili predeoni lik SRP Deliblatska pe{~ara.

Pored SRP Deliblatska pe{~ara, u obuhvatu Plana nala-ze se i druga zna~ajna prirodna podru~ja ~ije je vrednovawe,ili postupak za{tite, u toku.

Jedno od wih je podru~je za{ti}eno Re{ewem o prethod-noj za{titi ("Slu`beni glasnik Republike Srbije" broj112/2003) bara "Kraqevac" sa "Va{ari{tem" i "Obzovikom",interesantan hidrolo{ki fenomen, stani{te vodene flore ifaune, kao i zna~ajno stani{te tekunice (Spermophilus citel-lus) - prirodne retkosti i globalno ugroène vrste. Ovo pri-rodno dobro pokriva oko 160 ha i, uz o~uvawe prirodnih vred-nosti, predstavqa idealno mesto za sportski ribolov, turi-zam i rekreaciju, kao i izvo|ewe edukativnih programa u pri-rodi.

Kao prirodni nastavak SRP Deliblatska pe{~ara pruà-ju se pa{waci na lokalitetu Hatarice (sa desne strane putaGaj-Dubovac), kao i pa{waci na atraktivno zatalasanom re-qefu Malog peska (s leve i desne strane puta Dubovac-BelaCrkva, iza kanala). Oba lokaliteta predstavqaju zna~ajnastani{ta prirodnih retkosti u flori i fauni (gorocvet, te-kunica, slepo ku~e, hranidbena podru~ja i gnezdili{ta dnev-

nih ptica grabqivica) koja uìvaju poseban status za{titena osnovu Uredbe o za{titi prirodnih retkosti ("Slu`beniglasnik Republike Srbije" broj 50/93 i 93/93). Ovi prostoritreba da se i u budu}nosti koriste kao pa{waci, bez preora-vawa, po{umqavawa i izgradwe, a mogu se veoma dobro uklo-piti u specifi~nu turisti~ku ponudu podru~ja (posmatraweprirode, pe{a~ewe, jahawe, {kola u prirodi i sl.).

U obuhvatu Plana, naro~ito na delu aluvijalne ravni Du-nava, izme|u sela Gaj i Dubovac, nalaze se fragmenti nizij-skih tresava. One danas predstavqaju najre|e ekosisteme Pa-nonske nizije. Po kategorizaciji IUCN-e svrstane su me|ufragilne (veoma osetqive) ekosisteme, kod kojih i najmawapromena abioti~kih i bioti~kih faktora (nestanak samo 1-2vrste) povla~i za sobom wihovo potpuno nestajawe. Uz to sunizijske tresave centri biodiverziteta, ~ije je o~uvawe oba-veza na{e zemqe po Deklaraciji potpisanoj u Rio de @anei-ru 1992. godine, kojom se na{a zemqa obavezala da dosledno ina ekolo{kim principima zasnovano, sprovodi politiku o~u-vawa biolo{ke raznovrsnosti na svojoj teritoriji. Nizijsketresave su, s obzirom na svoje poreklo, okvir ìvota relikt-nih biqnih vrsta, koje danas karakteri{u visokoplaninskapodru~ja.

Kao tipove vla`nih stani{ta koja se ne mogu obnoviti(jer su nastala u specifi~nim uslovima pro{losti) Ramsar-ska konvencija (na 8-moj konferenciji, 2002. godine) identi-fikuje tresave, zajedno sa mangrovama i koralnim grebenima,kao najrawivije i najugroènije zbog gubitka i degradacijestani{ta, kojima su neophodne urgentne prioritetne aktiv-nosti za{tite i o~uvawa (Global of Wetland Resources and Pri-orities for Wetland Inventory). Stoga je nizijske tresave na ovompodru~ju nu`no o~uvati kao rezervoar regionalne i globalnebiolo{ke raznovrsnosti.

Veoma atraktivan predeo jo{ o~uvane prirode predsta-vqa i re~ica Nera, ~ije }e u{}e biti ukqu~eno u budu}e Ram-sarsko podru~je. Ve} prva istraìvawa flore i vegetacijeovoga podru~ja isti~u wegov zna~aj za nauku i za{titu priro-de. Stoga ovaj vodotok sa ritskim {umama i livadama uz wegatreba sa~uvati, uz mogu}nost kori{}ewa za nauku i edukaciju,kao i specijalne vidove turizma.

Na severo-zapadnom obodu SRP Deliblatska pe{~ara, uzvikend naseqe "Vekerle", nalazi se nevelika povr{ina sa iz-uzetno gustom populacijom stepskog boùra (Peonia tenuifolia),vrste koja predstavqa prirodnu retkost u Srbiji, a moè sesmatrati simbolom SRP Deliblatska pe{~ara. Ovaj prostortreba o~uvati bez izgradwe, preoravawa i po{umqavawa, akao takav moè doprineti turisti~koj ponudi, naro~ito uokviru sadràja na lokalitetu "Devoja~ki bunar".

U odnosu na prirodne resurse i planove za wihovo kori-{}ewe (pro{irewe povr{inskog kopa ugqa, formirawe pe-peli{ta) na podru~ju Kovin-Dubovac, isti~emo da ovaj pro-stor neposredno naleè na granice SRP "Deliblatska pe-{~ara", IBA podru~je "Ram-Dubovac", kao i budu}e Ramsarskopodru~je. Sem toga nalazi se ve}im delom u okviru projekto-vanih granica Rezervata biosfere, u okviru koga se promovi-{e razvoj lokalnih zajednica uskla|en i zasnovan na za{titiprirode (poqoprivreda - proizvodwa zdrave hrane, tradicio-nalni zanati, turizam). Kako se navedeni prostor uz to nala-zi na podru~ju izvori{ta podzemnih voda, wegova budu}a na-mena treba da bude vodosnabdevawe, ne samo ju`nog regiona,ve} i sredweg Banata.

1.3.12. Nepokretna kulturna dobra

Dosada{wa arheolo{ka istraìvawa iako nedovoqna,pokazala su da je ovo podru~je bilo naseqeno u preistorij-skom dobu. Arheolo{ka nalazi{ta Star~evo, @idovar i Du-pqaja pokazuju trajawe kultura na tlu Banata jo{ od paleoli-ta. Tragovi rimske kulture tako|e su vidqivi na ovom pod-ru~ju. U periodu od I -IV veka tu su ìvela sarmatska pleme-


na. Velika seoba naroda (IV - IX vek) je zahvatila i podru~jeju`nog Banata. Krajem IX veka ovo je podru~je, iako u okviruUgarske dràve, bilo popri{te politi~kih i kulturnih uti-caja Vizantije.

îtava teritorija dana{we Vojvodine se na{la pod vla-{}u Turaka padom Banata 1522. godine. Kao za{tita od upadaTuraka na ju`nim granicama Habzbur{ke monarhije obrazo-vana je vojna granica. Ju`ni Banat je iz strate{kih razlogatrebalo naseliti, pa je doseqavawe desetina hiqada porodi-ca raznih narodnosti sprovo|eno planski, uz vrlo povoqneuslove.

Tokom XVIII veka i kasnije po~iwe zna~ajniji razvoj Voj-vodine, pa i ju`nog Banata: po~iwe izgradwa velikih melio-racionih kanala, intenzivna gradwa èlezni~ke mreè,formiraju se slobodni kraqevski gradovi, kada po~iwe i wi-hov privredni razvoj...

Prostor obuhva}en Planom je kulturolo{ki i istorijskiizuzetno zanimqiv. Posebnu vrednost predstavqa ~iwenicada se kulturno-istorijski razvoj odvijao u uslovima heteroge-ne etni~ke strukture.

U arheolo{kom pogledu ovaj prostor nije dovoqno istra-èn jer se smatrao trajnim, nenastawenim prostorom zbog"negostoqubive" ìvotne sredine (debele naslage sitnog ilako pokretqivog peska i nedostatka vode). Prema onome {toje do sada poznato, stara naseqa su osnovana po obodnom deluSRP Deliblatska pe{~ara, u blizini re~nih tokova (Dunavai Kara{a), na prostorima gde se danas nalaze Dubovac, Kajta-sovo, Grebenac, Gaj.... Tragovi postojawa naseqa datiraju jo{iz gvozdenog doba i sredweg veka.

Naseqa na ovom prostoru su planski izgra|ena i sa~uvanana originalnoj regulacionoj matrici. Mogu}nost prezentaci-je narodnog graditeqstva kroz etno-parkove posebno je izra-èna u selima koja gravitiraju Beloj Crkvi i jezerima odno-sno obali Dunava.

Kao zna~ajni pojedina~ni objekti se izdvajaju sakralniobjekti progla{eni za spomenike kulture, evidentirana kul-turna dobra industrijskog nasle|a, kao i pojedina~ni objektivezani za zna~ajne li~nosti.

Spomenici kulture su crkve u Dolovu, Grebencu i Deli-blatu izgra|ene krajem XVII i u XVIII veku. Wihov zna~aj zaistoriju i kulturu je veliki, jer se ne ograni~ava samo na ver-ske pobude, iz kojih su nastale, ve} se pro{iruje i na kultur-ne i ekonomske veze koje su ti objekti u sredwem veku imali.

Objekti industrijskog nasle|a su stari mlinovi i zgradeèlezni~kih stanica, koji su evidentirani kao kulturna do-bra.

Osnovni problem za{tite nepokretnih kulturnih dobaraje nedostatak dokumentacije, odnosno nedovoqna istraènostprostora.

1.3.13. Ugroènost podru~ja od elementarnih nepogoda

Zemqotres

Na osnovu dosada{we seizmi~ke aktivnosti i karte mi-kroseizmi~ke rejonizacije teritorije Vojvodine, podru~jeobuhvata Plana ugroèno je pojavom zemqotresa intenziteta7° MCS skale. U slu~aju pojave zemqotresa ovog intenzitetamogu se o~ekivati masovnija te{ka o{te}ewa na zgradamagra|enim od ~erpi}a i naboja obzirom na nepovoqan kvalitetgra|evinskog fonda u naseqima. Masovnija lak{a o{te}ewapretrpeli bi objekti izgra|eni od opeke i prefabrikovanihmaterijala.

Naseqa, koja se nalaze na podru~ju obuhvata Plana karak-teri{e mali stepen izgra|enosti, sa dosta neizgra|enih po-

vr{ina u svom tkivu i veliki procenat zgrada gra|enih ne-kvalitetnim gra|evinskim materijalima.

Poplave

Podru~je je veoma karakteristi~no po svojim hidrogeo-grafskim i hidrolo{kim odlikama. Zbog velike propustqi-vosti tla atmosferske vode brzo poniru u niè slojeve pa po-vr{inski ostaju bez dovoqno vlage. Me|utim, blizina Tami-{a, Kara{a i naro~ito Dunava ima veliki uticaj na nivo pod-zemnih voda. Od prirodnih vodotoka dominantan je Dunav, ko-ji na ovom delu ima izuzetno erozivno dejstvo na izgra|eninasip usled usporenog (povi{enog) vodostaja zbog izgradweHE "\erdap" tako da su niski tereni priobaqa, koji pripada-ju u ve}em delu KO Gaj i mawem delu KO Dubovac, izloèninegativnom dejstvu. Nizvodni tok Kara{a, sa malim kapaci-tetom minor korita, ~estim izlivawem i plavqewem poqo-privrednog zemqi{ta i nizvodni tok Nere sa svojim buji~-nim reìmom i izraènom eolskom erozijom priobaqa, tako-|e imaju uticaja na ovo podru~je.

Ovo podru~je se od poplava {titi izgra|enim objektimaza za{titu od poplava i to odbrambenim nasipom na levoj oba-li Dunava i glavnim kanalom DTD sa dirigovanim reìmomoticawa voda, koji ima zadatak da sve velike vode koje dolazeiz susedne Rumunije (osim voda reke Nere) evakui{e u Dunav.

Olujni vetar

Olujni vetar spada u grupu opasnih hidrometeorolo{kihpojava i to naro~ito kada udari vetra prelaze 17,2 m/sek ilikada se javqa u vidu pijavice ili tornada, {to je karakteri-sti~no za jugoisto~ni Banat. Ovo podru~je karakteri{e veli-ki broj dana u toku godine sa dominacijom vetrova iz dva su-protna pravca: jugoistoka i severozapada i stoga se svrstava unajugroènije podru~je od dejstva olujnih vetrova u Vojvodi-ni.

Nestabilnost ekosistema SRP Deliblatska pe{~ara iza-ziva pesak koji pokre}u olujni vetrovi i koji ugroàva vege-taciju i razvoj uèg i {ireg okruèwa.

Poàri

Naseqa u okviru obuhvata Plana spadaju u grupu malih na-seqa seoskog tipa, sa prete`no prizemnim objektima, veli-kim dvori{tima i {irokim ulicama, bez velikih koncentra-cija zapaqivog materijala, tako da su mogu}i poàri mawihrazmera i lokalnog karaktera, bez {irih posledica.

Ekstremni uslovi u SRP Deliblatska pe{~ara i dosada-{we pojave poàra okarakterisale su ovaj {umski komplekskao jedan od najugroènijih u na{oj zemqi. Specifi~nostovog {umskog kompleksa je {to je izrazito osetqiv na izbi-jawe poàra imaju}i u vidu strukturu zasada (oko 4300 ha ilioko 26% je pod ~etinarima) i klimatske uslove (u~estali ja-ki vetrovi). Poseban problem predstavqa neprohodnost i ne-pristupa~nost pojedinim delovima {uma. U pogledu vrste dr-ve}a, od ~etinara je najzastupqeniji bor koji je ujedno i naju-groèniji, jer su se poàri naj~e{}e pojavqivali ba{ na po-vr{inama zasa|enim ovim ~etinarom. Od li{}ara najzastu-pqeniji je bagrem, koji pokriva 66% povr{ina {uma, a zatimtopola, crni orah, ameri~ki jasen i lipa.

Sne`ni nanosi i poledice

Na osnovu hidrometeorolo{kih podataka i iskustava uodbrani od sne`nih nanosa i poledice na saobra}ajnicama, naovom podru~ju evidentirana su tzv. kriti~na mesta na putevi-ma i èlezni~kim prugama. To su deonice magistralnog putaM-1/9 (E-70) Beograd-Pan~evo-Vr{ac-granica i to na delu pu-ta Vladimirovac-Alibunar i Nikolinci-Uqma i èqezni~-ka pruga Beograd-Vr{ac na delu Alibunar-Banatski Karlo-vac.

Erupcije nafte i gasa


Opasnostima od erupcije nafte i gasa najvi{e su izloè-na podru~ja na kojima se nalaze naftna i gasna poqa sa viso-kim slojnim pritiscima znatno iznad hidrostati~kih. Naprostoru SRP Deliblatska pe{~ara, u potezu od Devoja~kogbunara prema jugu ka nasequ [u{ara, nalaze se gasna poqaTilva i Mramorak kao i 9 eksploatacionih gasnih bu{otinasa prate}om infrastrukturom.

Kod aktivnih bu{otina, u slu~aju eventualne erupcije, naugroènost okoline uti~u mnogi faktori, kao {to su klimat-ski uslovi (godi{we doba, vazdu{na strujawa), konfiguraci-ja terena, blizina naseqa i drugo. Tako|e, u slu~aju erupcijepostoji i opasnost od poàra ve}ih razmera i {irewa otrov-nih gasova, {to predstavqa neposrednu opasnost za sav ìvisvet u okolini. U slu~aju erupcije bez poàra, okolina moèbiti zaga|ena slanom vodom, ugqovodonicima, ugqen dioksi-dom itd.

Do nekontrolisanih erupcija moè do}i i na bu{otinamau toku istraìvawa i razrade. Nastajawe nekontrolisaniherupcija gasa moè se svesti na najmawu meru striktnom pri-menom i po{tovawem propisanih preventivnih mera i wiho-vim doslednim sprovo|ewem u svim fazama rada na bu{otini.

Grad i su{a

Podru~je obuhvata Plana ne spada u podru~je ugroènogradom, ve} je podlo`no samo povremenim prodorima olujnihi gradobitnih oblaka. Klimatski uslovi, koji imaju tenden-ciju mewawa u smislu pove}awa broja dana sa visokim tempe-raturama bez padavina, znatno uti~u na pojavu su{e koja najve-}u u~estalost ima u vegetacionom periodu, kada su poqopri-vredne kulture najosetqivije i kada su {tete od ove nepogodeu to vreme najve}e.

1.4. OGRANIÊWA I POTENCIJALI PODRU^JAPLANA

Podru~je obuhvata Plana predstavqa podru~je sa zna~aj-nim razvojnim potencijalima u pogledu prirodnih resursa -specifi~na klima, zemqi{ta za razli~ite vidove proizvod-we, raznolika hidrografska mreà, bogata i raznovrsna flo-ra i fauna u okviru SRP Deliblatska pe{~ara. Afirmaci-jom koncepta integralnog i odrìvog razvoja, ~ije najva`nijekomponente ~ine proizvodwa zdrave hrane, razvoj turizma imale privrede, na ovom podru~ju bi se mogao ostvariti procesekonomske, demografske, socijalne i kulturne revitalizaci-je ruralnih podru~ja.

Za{tita prirode

Kao posledwa i najve}a oaza pe{~arsko-stepske i {umskevegetacije, koja je nekad dominirala Panonskom nizijom, SRPDeliblatska pe{~ara je jedan od najva`nijih centara biodi-verziteta u Srbiji i Evropi. Bogatstvo flore (oko 900 vrsta,podvrsta i varijeteta) sadrì varijetete, relikte, endeme isubendeme, a me|u varijetetima faune isti~u se vrste step-skih stani{ta.

Prirodne resurse za{ti}enog prirodnog dobra, koje je po-trebno uskla|eno koristiti, ~ine:

- {ume i {umske kulture;- travne povr{ine namewene ispa{i;- lovna fauna;- fauna riba.

Osnovnu vrednost za{ti}enog prostora SRP Deliblatskape{~ara ~ine povr{ine pod pe{~arskom i stepskom vegeta-cijom. Mozai~ni raspored razli~itih ekosistema i biodiver-ziteta su glavne osobenosti predeonih vrednosti SRP Deli-blatska pe{~ara.

Ukupna povr{ina pod {umama i {umskim zemqi{tem uobuhvatu Plana je 17 192,08 ha, {to ~ini {umovitost od15,46%.

U SRP Deliblatska pe{~ara se nalazi 16 998,48 ha {uma.Najve}i deo u SRP Deliblatska pe{~ara zauzimaju {ume u IIIstepenu za{tite (87,4% od ukupne povr{ine {uma), dok su naj-vrednije {ume, sa aspekta za{tite prirode, u I i II stepenu za-{tite, a wihova povr{ina iznosi 12,6%. [umovitost SRPDeliblatska pe{~ara iznosi 48,80%.

Na podru~ju SRP Deliblatska pe{~ara u {umarstvu suprisutni procesi koji dovode do degradacije postoje}ih {umai pretvarawa pa{wa~kih povr{ina u `bunaste. Evidentiranje i nedostatak autohtonih {uma.

Prostor van SRP Deliblatska pe{~ara, a u okviru obu-hvata Plana, ima {umovitost od 0,93% {to ukazuje na nagliprekid {umske vegetacije izme|u SRP Deliblatska pe{~arai okruèwa. Odsustvo {umske vegetacije u okruèwu SRPDeliblatska pe{~ara negativno se odraàva na stawe za{ti-}enog prirodnog dobra i uti~e na stvarawe nepovoqnih mi-kroklimatskih uslova ukupnog prostora. Posledice male {u-movitosti okruèwa SRP Deliblatska pe{~ara i nepostoja-wa vetroza{titnih pojaseva su olujni vetrovi iz pravca jugo-istoka, eolska i re~na erozija, dezertifikacija zemqi{ta ismawen protok i za{tita biqnih i ìvotiwskih vrsta izme-|u me|usobno izolovanih biotopa.

Divqa~ predstavqa zna~ajan prirodni potencijal na pod-ru~ju obuhvata Plana, zbog povoqnih stani{nih uslova, aukupna povr{ina lovi{ta iznosi 33610 ha. U lovi{tu su za-stupqene razne vrste gajene krupne i sitne divqa~i i brojnevrste prirodnih retkosti. Mati~ni fond divqa~i sa realnimprirastom trebalo bi da obezbedi trajno odràvawe ekonom-skog kapaciteta lovi{ta. U tom kontekstu bi trebalo stvori-ti uslove za:

- za{titu, gajewe, lov, ure|ivawe i odràvawe lovi{ta uciqu odràvawa ekolo{ke ravnoteè u prirodi;

- trajno odràvawe ekonomskog kapaciteta lovi{ta krozobnavqawe i prirast divqa~i glavnih gajenih vrsta i odrà-vawe stabilnih stani{nih uslova;

- poboq{awe uslova stani{ta i za{titu retkih i prore-|enih vrsta, na osnovu posebnog programa;

- usmeravawe glavnog vida kori{}ewa divqa~i na lovni iekolo{ki turizam.

U okviru za{ti}enog podru~ja, evidentirano je oko 50 vr-sta riba, grupisanih u 13 familija, razli~itog stepena istra-ènosti i zna~aja. U ciqu za{tite i unapre|ewa ukupnog ri-bqeg fonda u narednom periodu neophodno je obezbediti mo-nitoring uslova stani{ta, odnosno kvalitet i reìm voda ipreduzimati mere na suzbijawu negativnih pojava, tj. vr{itiza{titu ugroènih vrsta ribe - prema me|unarodnim i naci-onalnim kriterijumima i standardima.

Obzirom da SRP Deliblatska pe{~ara daje mogu}nostrazvoja tradicionalnog bavqewa sportskim i privrednim ri-bolovom, trebalo bi razvijati ribolovni turizam i privred-ni ribolov. Budu}e gazdovawe vodnim resursima bi trebalousmeriti na pove}awe ribqe produkcije Dunava i plavne zo-ne.

Stanovni{tvo

Projekcija ukupnog broja stanovnika za naredni planskiperiod ukazuje na nastavak negativnih tendencija, pre svega ustarosnoj strukturi stanovnika. Proces depopulacije, zajed-no sa lo{om obrazovnom strukturom stanovni{tva, svakakopredstavqaju ograni~avaju}i faktor razvoja podru~ja.

Na osnovu utvr|enih biodinami~kih karakteristika po-pulacije, dosada{wih razvojnih tendencija, planiranih me-


ra demografske politike, kao i prognoziranog privrednog iukupnog dru{tvenog razvoja, u periodu 2002-2022. god. moèse pretpostaviti da }e ukupan broj stanovnika blago opada-ti po prose~noj godi{woj stopi od -0,3 %. To nije velikipad, te se kvantitet ukupnog stanovni{tva ne}e mnogo pro-meniti, pa ne treba o~ekivati da }e to zna~ajnije remetitisveukupan razvoj. Zna~ajniji }e biti uticaj kvaliteta sta-novni{tva, jer negativan prirodni prira{taj stanovni{tva

zna~i wegovo starewe, a taj poodmakli proces zao{trava}eprobleme obezbe|ivawa dovoqnog broja radno sposobnogstanovni{tva, popuwavawe penzionih fondova i zbriwava-wa ostarelog stanovni{tva. Tako }e 2022. godine, u obuhvatuPlana, ìveti oko 36920 stanovnika. Prose~na veli~ina do-ma}instva iznosi}e oko 3,0 ~lana po doma}instvu, a ukupanbroj doma}instava bi}e oko 12407.

Naseqe Broj stanovnika Pros. stopa rasta Broj

doma}instava Prose~na veli~ina doma-

}instva

2002. 2021. 2002/21 2002. 2021. 2002. 2021.

Alibunar 3431 3350 -0,13 1166 1155 2,9 2,9

B.Karlovac 5820 5800 -0,02 1985 2000 2,9 2,9

Nikolinci 1240 870 -1,9 408 300 3,1 2,9

B.Palanka 837 690 -1,0 227 200 3,7 3,5

Vra~ev Gaj 1568 1300 -1,0 479 420 3,3 3,1

Grebenac 1017 670 -2,2 340 250 3,0 2,7

Dupqaja 854 700 -1,1 262 220 3,3 3,2

Kajtasovo 287 230 -1,2 89 77 3,2 3,0

Izbi{te 1728 1580 -0,5 548 525 3,2 3,0

Uqma 3598 3350 -0,4 1089 1050 3,3 3,2

[u{ara 376 320 -0,8 139 120 2,7 2,7

Gaj 3302 3180 -0,2 989 995 3,3 3,2

Deliblato 3498 3370 -0,2 1011 990 3,5 3,4

Dubovac 1283 1150 -0,7 373 350 3,4 3,3

Malo Bavani{te 420 335 -1,2 136 115 3,1 3,0

Mramorak 3145 2930 -0,4 1075 1050 2,9 2,8

[umarak 180 195 0,4 59 65 3,1 3,0

Dolovo 6835 6900 0,05 2119 2225 3,2 3,1

Ukupno 39419 36920 -0,3 12494 12407 3,2 3,0

Tabela 1-5: Projekcija stanovni{tva, broja doma}instava i prose~ne veli~ine doma}instva

Mreà naseqa

Naseqa na podru~ju obuhvata Plana, ~ija se veli~ina pobroju stanovnika kre}e u odnosu skoro 1:40 ([umarak 180, aDolovo 6835 stanovnika), odlikuju slede}e karakteristike:

niska gustina naseqenosti (28 stanovnika/km2), mali stepenizgra|enosti, dosta neizgra|enih povr{ina u naseqskom tki-vu, {to omogu}uje daqu izgradwu u wima i trasnformaciju kaboqem ure|ewu i organizaciji u okviru postoje}ih granica.Nedostatak stanova nije vidno izraèn, pa je, pored stanova-wa sopstvenih stanovnika, mogu}e lak{e obezbediti prostorza povremeni boravak posetilaca zainteresovanih za SRPDeliblatska pe{~ara, pod uslovom osavremewavawa.

Objekti socijalnih aktivnosti i usluga u ve}ini naseqapostoje (vi{e u udaqenijim: Alibunar, Banatski Karlovac,Dolovo) i ~ine jezgra koja }e se daqe razviti shodno potreba-ma sopstvenog stanovni{tva i posetilaca usmerenih na SRPDeliblatska pe{~ara.

Privreda

Osnovne razvojne potencijale na podru~ju obuhvata Plana~ine prirodne i radom stvorene vrednosti. Prirodne pogod-nosti predstavqaju osnovni potencijal razvoja ovog podru~ja,a prioritet treba da bude intenzivirawe razli~itih vidovaturizma i proizvodwa zdrave hrane.

Zemqi{te koje okruùje SRP Deliblatska pe{~ara pru-à {irok dijapazon mogu}nosti za razvoj raznih oblika po-qoprivrede.

Osnov za razvoj poqoprivrede predstavqaju prirodnipreduslovi:

- zemqi{ni fond solidnog kvaliteta koji se moè kori-stiti za ratarsku, povrtarsku, ali i vo}arsku i vinogradarskuproizvodwu;

- mogu}nost iskori{}avawa prirodnih pa{waka za uzgojkrupnih i sitnih preìvara, kao i mogu}nost formirawa ve-{ta~kih livada kao krmne baze za tu vrstu uzgoja stoke;

- mogu}nost ve{ta~kog uzgoja lekovitog biqa; - povoqni preduslovi za p~elarstvo.

Podru~je obuhvata Plana, sa raspoloìvim prirodnim,kulturno-istorijskim, ekolo{kim i drugim vrednostima, imadobre predispozicije za razvoj turizma. Veoma je povoqan po-loàj u odnosu na beogradsko turisti~ko trì{te (najve}audaqenost pojedinih lokaliteta ne prelazi 110 km), koje emi-tuje brojnu i raznovrsnu tra`wu, a posebno onu koja je vezanaza izletni~ki, nauti~ki, lovni, ribolovni, sportsko-rekrea-tivni, ekolo{ki, kulturni i manifestacioni turizam. Zna-~ajan udeo u turisti~kom trì{tu moè da ima i trì{teVojvodine, severne i centralne Srbije. [to se ti~e inostra-nog trì{ta, u budu}nosti se moè ra~unati na one segmenteturisti~kog proizvoda koji }e se formirati na bazi nauti~-kih potencijala Dunava, ekolo{kih i ambijentalnih vredno-sti SRP Deliblatska pe{~ara, mogu}nosti lova, kao i tran-zitne pozicije podru~ja.

Infrastruktura

U oblasti saobra}ajne infrastrukture postoje}i izgra-|eni potencijali (drumski i èlezni~ki) predstavqaju dobruosnovu za nadogradwu, rekonstrukciju i modernizaciju sao-bra}aja, ~ime bi se omogu}io brz i lak pristup ovom podru~juiz ve}ih gradskih aglomeracija.

Voda i vodni reìm su vitalni resurs ovog podru~ja ipredstavqaju faktor razvoja, ali tako|e i faktor ograni~e-


wa za ostvarewe razvojnih planova na prostoru op{tine. Sto-ga, za potrebe realizacije prostornog i urbanisti~kog plani-rawa, neopodno je sagledati potencijale vodnog reìma,ostvarenog stepena iskori{}ewa vodnog potencijala kao iuticaja reìma na podru~je obuhva}eno planskim aktom. Uokviru analize voda i vodnih resursa neophodno je sagledatipostoje}e stawe vodoprivrednih resursa, objekata, kao i ce-lokupne problematike sa definisawem planova i smernicarazvoja vodoprivrede na predmetnom podru~ju u narednom vre-menskom periodu.

Hidrografske osobenosti podru~ja u obuhvatu Plana, ko-li~ine voda koje proti~u i rezerve podzemnih voda, predsta-vqaju izvanredan resurs i faktor razvoja.

U isto vreme, hidrotehni~ka problematika koja je posle-dica prirodnih hidrolo{kih uslova, konfiguracije terena,ali i zna~ajnih qudskih zahvata na izmeni vodnog reìma,predstavqa i faktor ograni~ewa za ostvarewe razvojnih pla-nova na podru~ju. Za eliminaciju uticaja vodotokova na pod-ru~ju je izgra|ena veoma sloèna hidrotehni~ka infrastruk-tura.

U oblasti vodoprivrede na podru~ju koje je obuhva}enoPlanom, nalaze se kapitalni vodoprivredni objekti od zna~a-ja za vodoprivredu i stanovni{tvo koje ìvi na tom prostoru:za{titni objekti za odbranu od poplava, sistemi za odvodwa-vawe i navodwavawe, plovni kanali, priobaqe \erdapa, pri-rodni vodotokovi, ve{ta~ka jezera i dr.

Na podru~ju obuhvata Plana konstatovana su zna~ajna le-ì{ta pitke vode. Vodoprivredna osnova Republike Srbije,koja je doneta 2002. godine, ukazuje da prilikom izrade progra-ma istraìvawa potencijalnih izvori{ta posebnu pa`wutreba posvetiti nameni povr{ina {ire zone i analizi mo-gu}nosti vi{enamenskog kori{}ewa prostora, odnosno pro-blemu koji je u velikoj meri prisutan na podru~ju Kovin-Du-bovac.

Prioriteti vodoprivrednog razvoja su rezervacija pro-stora na potesu Kovin-Dubovac-Banatska Palanka za potrebeizvori{ta regionalnog vodovoda, izgradwa postrojewa zapreradu vode za pi}e i glavnog distributivnog pravca ka Ki-kindi, regulacija reka Nere i Kara{, kao i regulacija vodo-toka Jaruga (ali bez bitne promene toka, odnosno korita rekai vodotoka) i izgradwa ribwaka na brawenim i nebrawenimpovr{inama u skladu sa Uredbom o za{titi SRP Deliblatskape{~ara.

U oblasti energetske infrastrukture postoje}i kapaci-teti i izgra|enost gasovodne infrastruture pruàju mogu}-nost wenog daqeg razvoja i pro{irewa, u ciqu gasifikacijesvih naseqa. Prioritet razvoja na predmetnom podru~ju je ga-sifikacija naseqa koja jo{ nisu dobila gas.

Elektroenergetski potencijali na podru~ju Plana stva-raju uslove za rekonstrukciju i izgradwu elektroenergetskemreè kao razvojnog prioriteta u ovoj oblasti.

Kori{}ewe obnovqivih izvora energije, hidropotencija-la na ve} postoje}em vodoprivrednom objektu HS DTD Kajta-sovo, izgradwom minihidroelektrane.

U oblasti telekomunikacione i RTV infrastruktureprioriteti su izgradwa novih opti~kih kablova, automatskihtelefonskih centrala, kablovske mreè, sistema mobilne te-lefonije i kablovskog distributivnog sistema.

Mineralne sirovine

Na podru~ju obuhvata Plana ustanovqene su rezerve raz-li~itih mineralnih sirovina: ugqa (lignit), treseta, {qun-ka, nafte i gasa i geotermalnih voda. Eksploatacija ovih si-rovina mora biti u potpunosti uskla|ena sa obavezom za{ti-te SRP Deliblatska pe{~ara.

Kori{}ewe alternativnih oblika energije

Kori{}ewem alternativnih oblika energije uti~e se narast ìvotnog standarda, o~uvawe i za{titu ìvotne sredi-ne.

Na osnovu svetskih i doma}ih iskustava, ocewuje se da bise potencijali geotermalnih voda Panonskog basena Vojvodi-ne, s obzirom na fizi~ko-hemijske i geotermalne odlike, mo-gle koristiti u slede}im oblastima: poqoprivredi za zagre-vawe staklenika, u sto~arstvu i ìvinarstvu za zagrevawefarmi, u industriji kao tehnolo{ka voda, u balneoterapiji isportsko-turisti~kim centrima za zagrevawe objekata, u ri-barstvu i sl.

Energetski potencijal biomase je skoncentrisan u otpa-cima iz poqoprivrede, {umske i drvoprera|iva~ke proizvod-we (98% otpaci iz poqoprivrede, 1,5% otpaci iz {umske pro-izvodwe i 0,5% otpaci iz drvoprera|iva~ke proizvodwe).

Zbog specifi~nih uslova i osobina energetska valoriza-cija biqnih ostataka poqoprivrede racionalna je uz ograni-~ewe da se vr{i neposredno sagorevawe u stawu nastanka iprikupqawa sa minimumom transporta i manipulacije i pri-preme. Iz tih razloga treba teìti kori{}ewu biomase u ne-posrednoj blizini mesta nastanka, u prvom redu u ciqu zado-voqewa energetskih potreba same poqoprivredne proizvod-we.

Biogas se proizvodi i koristi prvenstveno iz razlogaekonomi~nog upravqawa stajskim |ubrivom, radi optimiza-cije dohodka po hektaru obradive povr{ine, za{tite ~oveko-ve sredine i radne okoline i iz potrebe snabdevawa farmisopstvenom energijom.

Sun~evo zra~ewe moè da se koristi za dobijawe toplot-nih i hemijskih izvora energije, za transformaciju u meha-ni~ku i elektri~nu energiju. Ograni~avaju}i faktor kori-{}ewa sun~eve energije je velika po~etna investicija, a po-trebne su i velike povr{ine za instalisawe sun~evih kolek-tora. Kori{}ewe sun~eve energije treba kombinovati sa ne-kim drugim vidom konvencionalne energije, zbog nemogu}no-sti adekvatne akumulacije i kori{}ewa tokom cele godine.

Kori{}ewe energije vetra podrazumeva postavqawe ve-trewa~a, {to predstavqa delikatan i odgovoran posao. Stogaizboru lokacije prethodi niz prethodnih aktivnosti (kori-{}ewe meteorolo{kih podataka, terenska ispitivawa, regi-onalna ispitivawa, verifikacija lokacija itd.). Uticaj naokolinu postavqawa vetrewa~a su: raspoloìvost zemqi{ta,televizijske i radio smetwe, buka, estetika, uticaj na bios-feru i ostala lokalna ograni~ewa. Procewivawe ekonomi~-nosti vetrewa~a je kompleksno. Jedinstveni parametar s ko-jim se moè porediti s ostalim izvorima energije je proiz-vodna cena energije, odnosno vreme otplate investicije.

Osnovna ograni~ewa u kori{}ewu alternativnih ener-getskih izvora se nalaze u zahtevu da energije iz ovih izvorabudu konkurentne konvencionalnoj. Razlozi u zastoju razvojaovih izvora leè i u:

- nedovoqnom programskom povezivawu nau~no-istraì-va~kih i proizvodnih organizacija;

- nedovoqnoj obave{tenosti investitora i odgovaraju}ihdràvnih organa o stawu razvoja tehnologija i mogu}im efek-tima supstitucije, odnosno smawewa energetskih tro{kovaeksploatacije primenom ovih izvora energije;

- ve}im investicionim tro{kovima nego za klasi~ne si-steme i odsustvom stimulativnih mera finansijsko-kreditnei poreske politike za wihovo kori{}ewe.

Za{tita ìvotne sredine

Deflacioni procesi, prisutni na ovom prostoru su iza-zvali u odre|enoj meri nestabilnost ekosistema i dezertifi-kaciju zemqi{ta, ~esto uz velike {tete.


U naseqima svih op{tina koja se nalaze u obuhvatu Pla-na, prisutna je eolska erozija zbog maweg procenta {umovito-sti, nedostatka za{titnog zelenila i neadekvatnog kori{}e-wa poqoprivrednog zemqi{ta.

Oteàno vodosnabdevawe naseqa je izazvano nedostatkomvode zbog neadekvatno uspostavqenog reìma na Dunavu. Po-seban problem predstavqa o~uvawe priobalnih voda, jer jezbog izgradwe \erdapa izazvan uspor Dunava, {to ima za po-sledicu taloèwe organskog i neorganskog materijala i ~iniove vode nepodesnim za kori{}ewe u navedenom kontekstu.

Nedovoqna komunalna opremqenost naseqa za posledicuima zaga|ewe svih prirodnih resursa: vode, vazduha i zemqi-{ta.

Neposredno okruèwe se intezivno koristi za ratarskuproizvodwu, uz veliku primenu ve{ta~kog |ubriva i hemij-skih sredstava za{tite, {to negativno uti~e na kvalitet ze-mqi{ta, a indirektno i na podzemne vode.

Divqe deponije i neadekvatno odlagawe komunalnog otpa-da po naseqima predstavqaju izvore degradacije zemqi{ta, aindirektno i podzemnih voda i vazduha.

Da bi se vazduh, kao prirodni resurs za{titio, potrebnoje uspostaviti monitoring kvaliteta vazduha, ~iji bi rezulta-ti ukazali na potrebu primene odre|enih mera, posebno izpravca Pan~eva.

2. CIQEVI PROSTORNOG RAZVOJA

2.1. OP[TI CIQEVI

Op{ti ciqevi razvoja podru~ja obuhva}enog izradomPlana proisti~u iz usvojenih ciqeva i opredeqewa prostor-nog razvoja Republike Srbije i specifi~nosti ovog podru~jau prostorno-funkcionalnom smislu:

- postizawe racionalne organizacije i ure|ewa prostora,uskla|ivawem wegovog kori{}ewa sa mogu}nostima i ograni-~ewima u raspolagawu prirodnim i stvorenim vrednostima isa potrebama dugoro~nog socijalnog i ekonomskog razvoja(Prostorni plan Republike Srbije);

- obezbe|ewe prostornih uslova za realizaciju konceptatrajno odrìvog razvoja podru~ja, naro~ito u oblasti sfereìvotne sredine, ekonomske i dru{tvene sfere;

- obezbe|ewe adekvatne prevencije, minimizirawa, moni-toringa i kontrole svih oblika zaga|ivawa;

- definisawe prostornih uslova razvoja podru~ja, kao de-la integralnog upravqawa u okviru celokupnog sistema za-{tite ìvotne sredine.

2.2. POSEBNI CIQEVI

Posebni ciqevi su:

- za{tita, o~uvawe i unapre|ivawe vrednih i ugroènih irevitalizacija degradiranih podru~ja;

- integracija za{tite ìvotne sredine u sve pojedina~ne,sektorske politike i strategije razvoja;

- planirawe i odrìvo kori{}ewe prirodnih resursa, do-bara i energije;

- uvo|ewe energetski ekonomi~nijih tehnologija i poste-peni prelazak na maksimalno mogu}e kori{}ewe obnovqenihprirodnih resursa;

- podsticawe proizvodwe i primene tehnologija koje sma-wuju zaga|ivawe ìvotne sredine i proizvodwu otpada;

- maksimalno mogu}e smawewe, u skladu sa dostignutimstepenom dru{tveno-ekonomskog razvoja, svih aktivnosti ko-je imaju negativne efekte na prirodni sistem SRP Deliblat-ska pe{~ara.

2.2.1. Ciqevi razvoja po pojedinim oblastima

Stanovni{tvo

U oblasti demografskog kretawa osnovni ciq je uspora-vawe procesa depopulacije podru~ja i spre~avawe daqeg po-gor{awa vitalnih karakteristika populacije.

Mreà naseqa

Za budu}i razvoj i razme{taj naseqa na podru~ju obuhvataPlana, ciqevi su:

- podsticawe daqeg razvoja postoje}ih naseqa, uz usmera-vawe promena u strukturi delatnosti, sa ciqem da se ostvare{to povoqniji odnosi izme|u privrednih i neprivrednih de-latnosti;

- kori{}ewe ve}e mogu}nosti komplementarnog razvojanaseqa koja se nalaze u samoj kontaktnoj zoni sa SRP Deli-blatska pe{~ara ([u{ara, Dubovac, [umarak, Banatska Pa-lanka sa Starom Palankom) uz usagla{enost sa uslovima za-{tite i kori{}ewa SRP Deliblatska pe{~ara;

- smawewe razlika u nivoima socio-ekonomske razvijeno-sti i naseqenosti pojedinih delova podru~ja.

Ciqevi koji se odnose na ure|ewe naseqa su:

- opremawe naseqa javnim slu`bama u skladu sa smernica-ma datim Prostornim planom Republike Srbije i osavreme-wavawe postoje}ih sadràja;

- poboq{awe komunalne opremqenosti naseqa izgrad-wom novih i rekonstrukcijom postoje}ih mreà infrastruk-ture;

- re{avawe problema deponovawa komunalnog i drugog ot-pada u skladu sa vaè}im zakonskim propisima.

Privreda

U oblasti privrede posebni ciqevi su vezani za utvr|i-vawe strategije razvoja podru~ja kompatibilne sa osnovnimciqevima za{tite, razvoja i unapre|ewa prirodnog komplek-sa (za{ti}eni delovi prirode).

U oblasti poqoprivrede u SRP Deliblatska pe{~arautvr|uju se slede}i ciqevi:

- kontrolisana ispa{a autohtonim rasama goveda i ovaca(uz utvr|ivawe kapaciteta i na~ina pa{arewa) u reìmu za-{tite II stepena (na za to odre|enim podru~jima), i intezivi-rawe ispa{e u reìmu za{tite III stepena;

- stimulisawe tradicionalnih na~ina kori{}ewa poqo-privrednih povr{ina u reìmu za{tite III stepena (vinogra-darstvo, vo}arstvo);

- redovno ko{ewe travnih povr{ina do zasnivawa pa{wa-ka;

- razvoj p~elarstva;- organizovano sakupqawe lekovitog biqa.

Za deo podru~ja u obuhvatu Plana, izvan SRP Deliblatskape{~ara, ciqevi su:

- razvoj sela treba tretirati integralno sa organizaci-jom i ure|ewem seoskog atara;

- poqoprivredno gazdinstvo treba da zadrì svoju bazi~-nu funkciju u ekonomskoj i socijalnoj reprodukciji sela;

- razvoj zadrugarstva, jer su, na posmatranom podru~ju kaoi u drugim delovima zemqe, posedi relativno usitweni.

Ciqevi gazdovawa {umama na podru~ju Plana su:

- za{tita, o~uvawe i unapre|ewe stawa i funkcija {um-skih ekosistema u skladu sa principima odrìvog razvoja;

- kori{}ewe {uma u okviru rekreativno-turisti~kih, na-u~no istraìva~kih, obrazovno-vaspitnih i privrednih ak-tivnosti u skladu sa ekolo{kim principima;

- pove}awe doprinosa {uma za{titi prirodnih vredno-sti, unapre|ewu lovstva, vodosnabdevawa, za{titi vodnog ipoqoprivrednog zemqi{ta, proizvodwi zdrave hrane i dr.

Ciqevi razvoja turizma, na podru~ju obuhvata Plana, re-alizova}e se kroz slede}e zadatke:

- utvr|ivawe osnova za kompleksno sagledavawe razvojaturizma, sa ciqem obezbe|ewa wegovog integralnog razvoja;


- valorizacija potencijala turisti~ke ponude za inostra-ni i doma}i turizam;

- organizovawe zaokruène turisti~ke ponude datog pod-ru~ja koja sadrì afirmisane motive i omogu}ava afirmisa-we novih motiva, posebno ekoturizma;

- pove}awe stepena iskori{}enosti kapaciteta;- pove}awe turisti~kog prometa u okvirima koje ne}e

ugroziti prirodnu i kulturnu ba{tinu, kroz profilisaweturisti~kog proizvoda ~iji je osnovni sadràj tzv. ekoturi-zam (cikloturizam, stari zanati, etno nasle|e...);

- razvoj turizma }e inicirati razvoj lokalne zajednice,odrìvim kori{}ewem postoje}ih resursa i wihovim razvo-jem (zdrava hrana, stari zanati, manifestacije);

- organizovawe, ure|ivawe, za{tita i kori{}ewe turi-sti~kih lokaliteta uz primenu kriterijuma i standarda za-{tite ìvotne sredine, prirodne i kulturne ba{tine;

- stimulisawe zdravstvene i sportske rekreacije i eduka-cije dece i omladine.

Infrastruktura

Osnovni ciqevi dugoro~nog razvoja saobra}ajne infra-strukture, na podru~ju obuhvata Plana, su:

- utvr|ivawe optimalne saobra}ajne mreè koja }e opslu-ìvati sve sadràje, uz uvaàvawe ekonomskih, tehni~ko-teh-nolo{kih, prostorno-funkcionalnih i ekolo{kih kriteri-juma;

- obezbe|ewe prostornih uslova za pravilno funkcioni-sawe svih saobra}ajnih sistema, u zoni ili blizini podru~jaSRP Deliblatska pe{~ara,

- budu}i plan saobra}ajne infrastrukture treba da jeustanovqen na bazi strate{kih opredeqewa Republike Srbi-je i AP Vojvodine;

- dinamika realizacije planiranog saobra}ajnog sistemabi}e zasnovana na saobra}ajno-ekonomskim, funkcionalnim iekolo{kim principima, gde je saobra}ajna infrastrukturasamo inicijalni faktor sveobuhvatnog razvoja ovog podru~ja.

Ciqevi dugoro~nog razvoja vodoprivredne infrastruktu-re su:

- racionalno kori{}ewe voda, a naro~ito voda za pi}e;- izgradwa fabrike vode regionalnog vodovoda Dubovac -

Kikinda;- prioritet u kori{}ewu voda ima planska racionaliza-

cija potro{we i vi{ekratno kori{}ewe voda u tehnolo{kimprocesima;

- poboq{awe snabdevawa vodom svih korisnika;- izgradwa sistema za odvo|ewe otpadnih voda;- pre~i{}avawe otpadnih voda;- osigurawe povoqnog reìma kori{}ewa i za{tite pod-

zemnih voda;- sanacija podru~ja zahva}enih eolskom erozijom;- usagla{avawe razvoja sistema vodovoda i kanalizacije

sa potrebama;- za{tita kvaliteta podzemnih i povr{inskih voda;- za{tita naseqa, industrijskih kompleksa i poqopri-

vrednih povr{ina od spoqnih i unutra{wih voda;- pro{irewe drena`nog sistema pored Dunava i kanala

DTD;- regulacija Nere za velike i male vode;- regulacija Kara{a za velike vode;- povi{ewe kote krune nasipa i oja~awe kosina nasipa,

kao mere za{tite od poplava.

U oblasti energetike utvr|uju se slede}i ciqevi:

- poboq{awe kvaliteta rada i pouzdanosti postoje}e ma-gistralne gasovodne mreè, kao i daqi razvoj tih siste-ma/mreà;

- daqa gasifikacija naseqa, na bazi uskla|enih planovagasifikacije i toplifikacije, u svrhu zadovoqavawa potreba{iroke potro{we;

- izgradwa gasovoda za gasifikaciju naseqa Vra~ev Gaj;

- gasifikacija naseqa Gaj, izgradwom razvodnog gasovodaiz pravca naseqa Kovin uz put R-115;

- gasifikacija naseqa Deliblato, izgradwom razvodnoggasovoda iz pravca naseqa Mramorak uz lokalni put Mramo-rak-Deliblato;

- daqa eksploatacija postoje}ih bu{otina (prirodnog ga-sa, nafte i podzemne vode) na celom podru~ju obuhvata Plana;

- izgradwa istra`nih i konturno istra`nih bu{otina naprostoru izvan granica SRP Deliblatska pe{~ara;

- izgradwa objekata koji prate eksploataciju nafte, gasai termomineralnih voda (sabirni sistemi, pristupni putevii sl.) vr{i}e se na ovim istra`nim odnosno eksploatacionimprostorima;

- racionalno kori{}ewe i {tedwa neobnovqivih resur-sa, {tedwa proizvedene energije i stimulisawe primene no-vih tehnologija proizvodwe energije, naro~ito onih koje do-prinose racionalnom kori{}ewu, {tedwi energije i za{ti-ti ìvotne sredine;

- izgradwa mini-hidroelektrane na postoje}em objektuHS DTD Kajtasovo;

- razvoj i kori{}ewe alternativnih oblika energije kao{to su geotermalna energija, biomasa, biogas, sun~eva energi-ja, energija vetra;

- smawewe konflikata izme|u kori{}ewa energetskihresursa i za{tite ìvotne sredine (naseqa, stanovni{tvo,zemqi{te itd.) i preduzimawe odgovaraju}ih mera za sanira-we negativnih posledica (programi rekultivacije / revitali-zacije, otklawawe {teta itd.).

U oblasti telekomunikacionog i RTV sistema utvr|uju seslede}i ciqevi:

- obezbe|ewe potrebnog broja telefonskih prikqu~aka zasve korisnike;

- obezbe|ewe mreè visokog kvaliteta, pouzdanosti i ras-poloìvosti izgradwom jedinstvene transportne mreè;

- izgradwa me|umesnih telekomunikacionih sistemaPTT, za osigurawe kvaliteta me|umesnih veza dovoqnog kapa-citeta;

- uvo|ewe mobilnih usluga zasnovanih na radio prenosu;- izgradwa moderne pristupne kablovske mreè, za obez-

be|ewe {irokopojasnih servisa;- razvoj javnih, komercijalnih i lokalnih radio i TV pro-

grama, uz konstantno pra}ewe i ukqu~ivawe novih tehnologi-ja u skladu sa svetskim trendovima;

- izgradwa mikrotalasnih sistema za distribuciju radioi televizijskih programa u seoskim i mawim gradskim sredi-nama izolovanim ostrvima KDS.


U kontekstu odrìvog razvoja ovog podru~ja, a u skladu sauslovima aktivne za{tite, ciqevi su:

- za{tita i pra}ewe stawa biqnih i ìvotiwskih vrsta,wihovih populacija i o~uvawe stani{ta;

- o~uvawe dinskog reqefa i drugih pejza`nih vrednosti,koje predstavqaju izvorne i originalne osobenosti ovog pro-stora;

- adekvatno infrastrukturno opremawe naseqa i turi-sti~kih lokaliteta, koje }e biti u funkciji za{tite svihprirodnih resursa;

- kori{}ewe poqoprivrednog zemqi{ta na adekvatan na-~in (adekvatna obrada i zakonski propisano kori{}ewe he-mijskih sredstava);

- za{tita zemqi{ta od dezertifikacije;- za{tita naseqa od eolske erozije;- uspostavqawe savremenog na~ina upravqawa komunal-

nim otpadom, u skladu sa Nacionalnom strategijom upravqa-wa otpadom.

Za{tita prirodnih dobara

Prioritetni ciqevi za{tite, kori{}ewa i razvoja ovogprirodnog dobra su bazirani na principima aktivne za{tite


sa svim elementima ograni~ewa, na~ina i obima kori{}ewakoji treba da obezbede o~uvawe svih vidova ustanovqene bio-lo{ke raznovrsnosti. Ciqevi su:

- za{tita i pra}ewe stawa biqnih i ìvotiwskih vrsta,wihovih populacija i stani{ta;

- upravqawe populacijama prirodnih retkosti;- o~uvawe dinskog reqefa i ostalih prirodnih vrednosti;- o~uvawe raznovrsnosti ekosistema biqnog i ìvotiw-

skog sveta i mozai~nog rasporeda ìvotnih zajednica;- kontrolisano skupqawe biqnih i ìvotiwskih vrsta;- odràvawe travnih povr{ina, nega i obnova autohtonih

li{}ara i uklawawe borova u skladu sa reìmima za{tite;- revitalizacija poàri{ta u ciqu uspostavqawa trav-

nih stani{ta (otvarawe pozajmi{ta nije dozvoqeno);- zamena degradiranih bagremovih sastojina i potpomaga-

we sukcesije `bunaste u {umsku zajednicu autohtonih li{}a-ra;

- nau~no istraìva~ki rad i monitoring, vaspitno obra-zovne aktivnosti i prezentacija prirodnog dobra;

- saradwa u okviru nacionalne i me|unarodne mreè za-{ti}enih prirodnih podru~ja,

- za{tita biodiverziteta, odnosno o~uvawe genetskog,specijskog i ekosistemskog biodiverziteta;

- o~uvawe prostora van SRP Deliblatska pe{~ara - bara"Kraqevac" i u{}e Nere.

Za{tita i kori{}ewe prirodnih resursa

Posebni ciqevi za{tite i kori{}ewa {uma i {umskogzemqi{ta su:

a) na podru~ju SRP Deliblatska pe{~ara- sprovo|ewe trostepenog reìma za{tite i kori{}ewe

{uma u skladu sa reìmima za{tite;- za{tita, unapre|ewe i obnova prirodne sredine kroz

sprovo|ewe biolo{kih i tehni~kih mera radi spre~avawa de-flacije;

- nega i obnova autohtonih li{}ara, uklawawe zate~enihborova, gde je propisano reìmima za{tite;

- spontana ili planska revitalizacija poàri{ta;- zamena degradiranih bagremovih sastojina i potpomaga-

we sukcesije `bunaste u {umsku zajednicu autohtonih li{}a-ra.

b) na podru~ju obuhvata Plana, van SRP Deliblatska pe-{~ara:

- pove}awe {umovitosti ukupnog podru~ja u skladu saProstornim planom Republike Srbije;

- za{tita {ireg podru~ja SRP Deliblatska pe{~ara oddezertifikacije peskom formirawem {umskog i van{umskogzelenila upravno na pravac duvawa dominantnog vetra;

- za{tita priobaqa Dunava od re~ne erozije;- {irewe, povezivawe i za{tita biqaka i ìvotiwa kroz

stvarawe vegetacijskih koridora izme|u me|usobno udaqenihbiotopa kao mera ure|ivawa predela;

- poboq{awe mikroklimatskih uslova i pozitivnih uti-caja u oblasti poqoprivrede i vodoprivrede kroz formirawevan{umskog zelenila u okviru saobra}ajne infrastrukture,uz vodotoke i u okviru poqoprivrednog kompleksa (u op{ti-nama Bela Crkva, Vr{ac, Alibunar, Kovin i Pan~evo);

- za{tita pojedina~nih degradacionih punktova (deponi-je, pozajmi{ta, kopovi);

- za{tita naseqa i izvori{ta vode od {tetnih uticajaformirawem za{titnog zelenila;

- uno{ewe autohtonih vrsta i smawivawe upotrebe pesti-cida i ve{ta~kih |ubriva;

- razvijawe proizvodnih funkcija {uma u skladu sa wiho-vom osnovnom namenom.

Lov

Posebni ciqevi u oblasti lovstva u lovi{tu JP "Vojvo-dina{ume" i lova~kih udruèwa su:

- za{tita, gajewe, lov i odràvawe lovi{ta u ciqu o~uva-wa ekolo{ke ravnoteè u prirodi;

- za{tita, lov i kori{}ewe drugih lovostajem za{ti}e-nih vrsta divqa~i, koje stalno ili povremeno ìve u lovi-{tu;

- trajno odràvawe ekonomskog kapaciteta lovi{ta krozobnavqawe i prirast divqa~i glavnih gajenih vrsta;

- poboq{awe uslova stani{ta gajenih vrsta divqa~i i za-{tita retkih, prore|enih i ugroènih vrsta;

- usmeravawe glavnog vida kori{}ewa turizma na lovni iekolo{ki (fotosafari), posebno u lovi{tu JP "Vojvodina-{ume" i adekvatno opremawe prostora.

Ribolov

Posebni ciqevi u okviru gazdovawa ribolovnom faunomsu:

- o~uvawe i unapre|ivawe stawa ribqeg fonda, kroz stva-rawe povoqnijih uslova stani{ta;

- sprovo|ewe gazdovawa ribolovnim vodama u za{ti}enomprirodnom dobru u skladu sa propisanim reìmom za{tite;

- pra}ewe i prou~avawe populacije svih zna~ajnih, poseb-no retkih i ugroènih vrsta.

Mineralne sirovine

Ciqevi u oblasti eksploatacije mineralnih sirovina su:

- racionalno iskori{}avawe sirovina, uz izbegavawe ra-ubovawa leì{ta i degradacije drugih resursa u neposrednojblizini leì{ta;

- smawewe degradacije sredine u procesu eksploatacijemineralnih sirovina;

- sanacija i rekultivacija degradiranog zemqi{ta;- eksploatacija leì{ta mineralnih sirovina:- leì{te "Mramorak" (nafta i prirodni gas),- leì{te "Tilva" (nafta i prirodni gas),- leì{te "Nikolinci" (nafta i prirodni gas),- Kovinski ugqonosni basen rudnik "Kovin" (ugaq i {qu-

nak),- leì{te "Ba~in Breg, Dolovo" (opekarska glina),- ciglana "Stoiqkovi}" Uqma, lokalitet "krug fabrike"

(opekarska glina),- leì{te "Kalvarija" (opekarska glina),- leì{te "Pozjalovo" (opekarska glina),- kompanija a.d.[qunkara "Bela Crkva" Bela Crkva, lo-

kalitet "Jezero {qunkara" ({qunak i pesak),- leì{te "@arkovac" kod Kovina ({qunak).

Granice eksploatacionih prostora date su prema uslovi-ma dobijenim od Pokrajinskog sekretarijata za energetiku imineralne sirovine (Referalna karta br. 4). Za potrebe pro-{irewa eksploatacionog prostora treba se obratiti nadle-`nom sekretarijatu, koje }e taj zahtev obraditi i izdati re-{ewe kojim se to odobrava ili ne, i definisati granice eks-ploatacionog prostora.

Za{tita kulturnih dobara

Osnovne aktivnosti vezane za za{titu i kori{}ewe kul-turnih dobara treba da se odvijaju u dva pravca:

1. za{tita, negovawe i prezentacija spomenika kulture idrugih, evidentiranih

kulturnih dobara;2. istraìvawe, otkrivawe i prou~avawe novih nepokret-

nih kulturnih dobara, uz po{tovawe ciqeva utvr|enih ovimPlanom:

- o~uvawe temeqa nacionalne kulture, kao i kultura kojesu postojale pre pojave nacionalnih kultura, ili su se para-lelno razvijale;

- organizovano razvijawe svesti o zna~aju kulturnog na-sle|a za ìvot i rad, kao bitnog preduslova za o~uvawe naci-onalnog identiteta;

- reintegracija nepokretnih kulturnih dobara u savreme-ni ìvotni ambijent;


- razvijawe slu`be za{tite kulturnih dobara, kako bi do-bila ulogu aktivnog u~esnika u oblikovawu prostora;

- za{tita kulturnog nasle|a mora biti stalna, sveobu-hvatna i efikasna.

3. GRANICE CELINA I PODCELINA POSEBNENAMENE,

ZONA ZA[TITE I UTICAJNO PODRU^JE

Podru~je obuhva}eno izradom Plana ~ine dve, u prostor-no-funkcionalnom smislu, razli~ite celine (Tematska kartabr. 1):

1. podru~je SRP Deliblatska pe{~ara (34 609,32 ha);2. uticajno podru~je koje ~ini prostor izme|u granice

SRP Deliblatska pe{~ara i granice obuhvata Plana (76587,11 ha).

PODRU^JE SRP DELIBLATSKA PE[ÂRA

Na podru~ju SRP Deliblatska pe{~ara, ustanovqena supodru~ja sa razli~itim reìmima za{tite: reìm za{titeI stepena povr{ine 2261,80 ha, reìm za{tite II stepenapovr{ine 8218,59 ha i reìm za{tite III stepena povr{ine24128,93 ha. Granice pojedinih reìma za{tite su defini-

sane Uredbom (Referalna karta br. 4, Tematska karta br.1).

Na podru~ju SRP Deliblatska pe{~ara kao posebnafunkcionalna celina utvr|eno je lovi{te "Deliblatska pe-{~ara", a kao podcelina ogra|eni delovi lovi{ta "Dragi}evHat".

Pored ovoga, Planom su kao prostorno-funkcionalne ce-line posebne namene utvr|eni turisti~ki lokaliteti Devo-ja~ki bunar i ârdak, kao i postoje}e zone ku}a za odmor.

UTICAJNO PODRU^JE

Ovo podru~je ~ine poqoprivredno zemqi{te, {umsko ze-mqi{te, vodno zemqi{te, gra|evinska podru~ja naseqa u ob-uhvatu Plana, zone ku}a za odmor, radne zone izvan naseqa ipovr{ine pod me|unaseqskom i regionalnom infrastruktu-rom.

Osnovnu karakteristiku ovog podru~ja ~ini da planiraneaktivnosti nemaju negativnog uticaja na podru~je SRP Deli-blatska pe{~ara, ~ime su u wenom okruèwu obezbe|eniuslovi za o~uvawe stabilnosti ekosistema ovog prirodnog do-bra.

BILANS POVR[INA PLANIRANIH CELINA I PODCELINA POSEBNE NAMENE, ZONA ZA[TITE I UTICAJ-NOG PODRU^JA

Tabela 3-1: Bilans povr{ina

R.br. NAZIV Povr{ina u ha

1. SRP Deliblatska pe{~ara 34 609, 32

1.1.

1.2.

ZONE RAZLIÎTIH RE@IMA ZA[TITE - reìm za{tite I stepena - reìm za{tite II stepena - reìm za{tite III stepena PODCELINE POSEBNE NAMENE - lovi{te "Deliblatska pe{~ara" - lovi{te "Dragi}ev hat" - turisti~ki lokalitet "Devoja~ki bunar" - turisti~ki lokalitet "ârdak" - zone ku}a za odmor

2 261,80

8 218,59 24 128,93

28 942,00 2 142,00

35,50 17,50

221,34

2. UTICAJNO PODRU^JE 76 587,11

- poqoprivredno zemqi{te i ribwaci - {umsko zemqi{te - vodno zemqi{te - gra|evinski rejoni naseqa - zone ku}a za odmor - radne zone izvan naseqa - me|unaseqska i regionalna infrastruktura

66 603,73 304,95 462,60

4 094,96 726,58 194,67

3 473,87

4. POLO@AJ I REGIONALNI ASPEKTI RAZVOJAPODRU^JA POSEBNE NAMENE

SRP Deliblatska pe{~ara pripada prostornom komplek-su ju`nog Banata. Wen geosaobra}ajni poloàj se moè sma-trati vrlo povoqnim, jer ga opsluùju ~etiri vida saobra}a-ja, koji se me|usobno integralno dopuwuju, nude}i visok nivokomfora i saobra}ajne usluge svim potencijalnim korisni-cima. Da je geosaobra}ajni poloàj povoqan pokazuje i wenoukqu~ewe u sistem evropskog multimodalnog saobra}aja, ~iji}e se kapaciteti u budu}nosti implementirati na ovom pro-storu.

Sistem saobra}ajnih pravaca i puteva najvi{eg hijerar-hijskog nivoa u okviru ovog prostora ~ine:

- magistralni put M-1/9 (Pan~evo - Vr{ac); - magistralni put M-24 (Pan~evo - Kovin - Smederevo);- magistralni put M-7/1 (Zrewanin - Vr{ac);

- regionalni put R-115 (Kovin - Bela Crkva);- planirani regionalni put Kovin - Alibunar - Se~aw

("banatska magistrala").

@elezni~ki saobra}aj na ovom prostoru je prisutan pre-ko me|unarodne pruge Beograd - Pan~evo - Vr{ac - granica(Rumunija), kao i preko lokalnih èlezni~kih pruga. Najva-`nije èlezni~ke stanice su u Pan~evu, Vladimirovcu i Vr-{cu.

Vodni saobra}aj je zastupqen preko me|unarodnog plov-nog puta reke Dunav, kao i preko kanala DTD sistema OKM.Na Dunavu egzistira pristani{te u Beogradu, Pan~evu, Kovi-nu. Planiran je pristan za mawe brodove u Dubovcu i prista-ni{te u Staroj Palanci.

Vazdu{ni saobra}aj se za korisnike ovog prostora oba-vqa preko aerodroma Beograd, kao i mawih aerodroma u Vr-{cu, Pan~evu i Kovinu.


Postoje}a i budu}a saobra}ajna infrastruktura omogu}u-ju regionalni razvoj ovog podru~ja, kao i wegovo ukqu~ewe uevropske turisti~ke destinacije, naro~ito ako se uspostaviintegralno povezivawe svih vidova saobra}aja.

Za planirawe naseqa, sela i ruralnog podru~ja u obuhva-tu Plana neophodno je primeniti jedinstven nivo planirawa,imaju}i u vidu da naseqa koja su u obuhvatu Plana nisu eko-nomski, organizaciono, institucionalno i kadrovski sposob-na za obavqawe kompleksnih zadataka prostornog razvoja naprincipima odrìvog razvoja.

Obzirom da su prirodne vrednosti SRP Deliblatska pe-{~ara dobile i me|unarodnu verifikaciju, regionalniaspekt razvoja planskog podru~ja dobio je svoju me|unarodnudimenziju. U tom smislu, celokupan kompleks za{tite, kori-{}ewa i unapre|ewa prostora nije mogu}e lokalizovati samona za{ti}eno podru~je i wegovo najuè okruèwe.

U skladu sa posmatrawem uticajnih faktora, nezavisno odadministrativnih granica, utvr|eno je da je podru~je SRP De-liblatska pe{~ara izloèno vi{estrukim uticajima slede-}ih faktora:

- zahtevi me|unarodnih Konvencija i projekata;- zona uticaja vr{a~ke i belocrkvanske op{tine;- uticajna zona Beograda i Pan~eva;- uticaj reke Dunav u svom celokupnom toku (imaju}i u vi-

du mogu}a zaga|ewa u gorwem toku);

- uticaj magistralnih, posebno me|unarodnih putnih pra-vaca (drumskih, èlezni~kih i vodnih);

- eventualni uticaj podru~ja sa desne strane reke Dunav(teritorija op{tina Poàrevac i Smederevo), sa nepovoq-nim uticajima objekata i aktivnosti.

Uticaj regionalnog okruèwa na prostor SRP Deliblat-ska pe{~ara stalno je prisutan i nadaqe }e, tokom planskogperioda, bitno uticati na stvarawe uslova i mogu}nost o~u-vawa te posebno vredne prirodne sredine.

5. NAMENA POVR[INA SA BILANSIMA PLANI-RANIH NAMENA I SADR@AJA

Ukupno podru~je obuhva}eno Planom iznosi 111.196,43 ha,od ~ega SRP Deliblatska pe{~ara zauzima povr{inu od34.609,32 ha odnosno 31,12%.

U SRP Deliblatska pe{~ara ustanovqena su tri reìmaza{tite sa slede}im povr{inama:

Tabela 5-1: Reìmi za{tite u SRP Deliblatska pe{~ara

Reìm za{tite Povr{ina (ha) %

I stepen 2.261,80 6,53

II stepen 8.218,59 23,75

III stepen 24.128,93 69,72

Ukupno SRP Deliblatska pe{~ara 34.609,32 100

Ukupno podru~je obuhva}eno Planom deli se, prema kategorijama kori{}ewa zemqi{ta (Referalna karta br.1), na slede-}e povr{ine:

Tabela 5-2: Osnovna namena povr{ina

Osnovne kategorije kori{}ewa zemqi{ta 2004. god.1 2024. god.

ha % ha %

A. [umsko zemqi{te 17.192,08 15,46 17.303,43 15,56

- u SRP Deliblatska pe{~ara 16.998,48 15,29 16.998,48 15,29

- izvan SRP Deliblatska pe{~ara 193,60 0,17 304,952 0,27

B. Poqoprivredno zemqi{te3 83.588,37 75,17 82.533,69 74,22

- u SRP Deliblatska pe{~ara 16.064,18 14,45 16.064,18 14,45

- izvan SRP Deliblatska pe{~ara 67.524,19 60,72 66.469,51 59,77

V. Vodno zemqi{te 1.465,60 1,32 1.465,60 1,32

- u SRP Deliblatska pe{~ara (reka Dunav)

1.003,00

0,90

1.003,00

0,90

-izvan SRP Deliblatska pe{~ara 462,60 0,42 462,60 0,42

G. Neplodno zemqi{te 8.950,38 8,05 9.893,71 8,90

- gra|evinski rejoni naseqa 4.094,96 3,68 4.094,96 3,68

- vikend zone (u SRP Deliblatska pe{~ara) - (izvan SRP Deliblatska pe{~ara ) -

977,92 (221,34) (756,58)

0,88 977,92 (221,34) (756,58)

0,88

- radne zone izvan naseqa 194,67 0,18 194,67 0,18

- saobra}ajni objekti i koridori (u SRP Del. pe{~ara 235,05 ha) - (izvan SRP Deliblatska pe{~ara) -

1.990,57 (235,05)

(1.755,52)

1,79 2.653,38 (235,05)

(2.418,33)

2,39

- objekti vodoprivrede (kanali, nasipi, crpne stanice i dr.)

909,24

0,82

1055,54

0,95

- ribwaci - - 134,22 0,12

- ostalo neplodno zemqi{te 783,02 0,70 783,02 0,70

UKUPNO (A+B+V+G) 111.196,43 100 111.196,43 100

2 Podaci dobijeni od RGZ - Slu`ba za katastar nepokretnosti op{tina koje se nalaze u obuhvatu Plana3 U planskom periodu pove}a}e se povr{ine pod van{umskim zelenilom4 Povr{ina poqop. zemq. koja se nalazi izvan zona ku}a za odmor (vikend zone) i gra|evinskih rejona naseqa

Poqoprivredno zemqi{te zauzima i daqe najve}u povr{i-nu i ona iznosi 82.533,69 ha odnosno ne{to vi{e od 74% od ukup-ne povr{ine. U planskom periodu do}i }e do smawewa ovih po-vr{ina najvi{e zbog izgradwe planirane saobra}ajne infra-strukture (662,81 ha) i objekata vodoprivrede (146,30 ha).

Kategorija neplodno zemqi{te }e se pove}ati u planskomperiodu za oko 0,85 % i ima}e u~e{}e u ukupnoj povr{ini od8,9%. Na pove}awe }e najvi{e uticati realizacija planiraneinfrastrukture, koja iznosi oko 809 ha odnosno 0,70%, dok suostale kategorije neznatno zastupqene (ribwak 0,12%).


[umsko zemqi{te zauzima povr{inu od 17.192,08 ha odno-sno 15,46% od ukupne povr{ine. îne ga {ume i {umsko ze-mqi{te u SRP Deliblatska pe{~ara, priobaqu Dunava, kaoi u ataru koje ~ine mawi zasadi uz kanale, puteve i u okvirupoqoprivrednih objekata. Najve}i deo povr{ina nalazi se uSRP Deliblatska pe{~ara i iznosi 16.998,48 ha (15,29% odukupne povr{ine) a samo 194 ha odnosno 0,17% od ukupne po-vr{ine se nalazi van SRP Deliblatska pe{~ara. Na planira-no pove}awe, koje se odnosi na podru~je van SRP Deliblatskape{~ara, najvi{e uticaja }e imati formirawe van{umskogzelenila uz puteve i radne zone u ataru i formirawe vetroza-{titnih pojaseva i sl.

Povr{ina gra|evinskih rejona naseqa u obuhvatu Planapreuzeta je iz vaè}e prostorne i urbanisti~ke dokumentaci-je tako da ukupna povr{ina iznosi 4.095 ha. Vikend zone zau-zimaju povr{inu od oko 978 ha i predstavqaju postoje}e vi-kend zone.

6. PRAVILA KORI[]EWA, URE\EWA I ZA[TITEPLANSKOG PODRU^JA

6.1. PRIRODNA DOBRA

6.1.1. Ure|ewe i kori{}ewe podru~ja prirodnih vredno-sti prema utvr|enom

reìmu za{tite

Svest o svim ugroàvaju}im faktorima, potrebi da seproblemi koje sa sobom nose prevazi|u i nu`nost da se SRPDeliblatska pe{~ara posmatra, pre svega, kao za{ti}enoprirodno dobro, sa Zakonom utvr|enim obavezama koje iz to-ga proisti~u za sve u~esnike u wenoj za{titi, upravqawu ikori{}ewu, uslovqavaju i mogu}e pravce razvoja i ure|ivawaovog prirodnog dobra.

O~uvawe travnih povr{ina, kao osnovnog atributa za-{ti}enog prirodnog dobra, mogu}e je jedino, uz wihovo odgo-varaju}e kori{}ewe, koje je istovremeno osnova razvoja ovo-ga podru~ja i {ireg regiona.

Delatnost vezana od davnina za podru~je SRP Deliblat-ska pe{~ara sa {irim okruèwem je sto~arstvo - tradicio-nalno pa{arewe, danas locirano samo na obodne pa{wake.Zabrana pa{arewa sedamdesetih godina, na prostoru tada-{weg SRP Deliblatska pe{~ara, nije dovela samo do zarasta-wa nekada{wih pa{waka i stvarawa danas ~esto neprohodnih{ikara gloga (~ime su ugroèna stani{ta mnogih prirodnihretkosti), ve} i do postepenog smawivawa sto~nog fonda inapu{tawa ekstenzivnog uzgoja goveda i ovaca u okolnim na-seqima.

Stoga je u budu}em gazdovawu za{ti}enim prirodnim do-brom neophodno stimulisati pa{arewe na za to predvi|enimlokalitetima (uz odgovaraju}e napore dràve i lokalne upra-ve i u~e{}e svih zainteresovanih subjekata), uz utvr|ivawevrste stoke i kapaciteta pa{waka za svaki pojedina~ni loka-litet. U funkciji za{tite posebnih prirodnih vrednosti -~i{}ewa zaraslih travnih povr{ina (sa pozitivnim ekonom-skim efektom), potrebno je uvesti i pregonsku (ili povreme-nu stacionarnu) ispa{u koza odgovaraju}ih rasa. Imaju}i uvidu prisustvo vuka u SRP Deliblatska pe{~ara, neophodnoje obezbediti odgovaraju}e ~uvawe stada kao preventiva mogu-}ih {teta (uobi~ajeni "samopas" u okolini lugarnica ne bitrebalo da bude na~in napasawa stoke).

Formirawe stada pojedinih rasa stoke (kako na obodnimpa{wacima, tako i na kompleksima za{ti}ene prirode kakvisu Korn, Volovska pa{a ili Kravan) potrebno je ostvariti usaradwi sa odgovaraju}im institucijama, a u slu`bi formi-rawa banke gena doma}ih rasa ovaca i goveda.

Ekstenzivno pa{arawe, sa ~obanskim nastambama izra|e-nim u tradicionalnom stilu, uz prisustvo autohtonih rasa ov-

~arskih pasa i proizvodwa mesa i mle~nih proizvoda sa atri-butima zdrave hrane i upotrebnih predmeta u pastirskom ì-votu kao suvenira, doprinelo bi ukupnim vrednostima za{ti-}enog prirodnog dobra i wihovoj promociji i prezentacijikroz specijalne vidove, pa ~ak i masovni turizam.

Ovako kompleksno sto~arstvo moè predstavqati osnovurazvoja ~itavog regiona, a posebno interes lokalnih zajedni-ca koji, kao bitnu komponentu rezervata biosfere, isti~e Se-viqska strategija.

Lovstvo, p~elarstvo, kori{}ewe lekovitog biqa, tako|esu vezani za opstanak izvornog mozai~nog rasporeda travnih,`bunastih i {umskih povr{ina, odnosno o~uvawe i pro{iri-vawe travnih povr{ina - potrebnih divqa~i, p~elarima zaizvanrednu p~eliwu pa{u rascvetalih livada, sa velikimbrojem stepskih vrsta lekovitog i aromati~nog biqa.

Zone za{tite, reìmi i mere (prostorni raspored zona)

Utvr|ivawem zona za{tite u samom SRP Deliblatska pe-{~ara izdvojeni su prirodno najvredniji delovi prostora iopredeqena namena dobijenih celina. Pri zonirawu su kon-sultovane i preporuke Seviqske strategije (M&B - rezervatibiosfere) i Zakonski okvir za mreù rezervata biosfere,kako bi za{tita prirode i razvoj celokupnog podru~ja bili upunom skladu.

U osnovi zonirawa, kroz trostepeni reìm za{tite (uskladu sa vaè}im zakonom), zonom I stepena za{tite obuhva-}eni su prostori koje treba sa~uvati kao takve - najvrednijesa aspekta za{tite prirode, za koje se kao obaveza propisujeo~uvawe, uz preduzimawe za to neophodnih mera.

Me|u lokalitetima ukqu~enim u zonu reìma za{tite Istepena nalazi se "Crni vrh", predeona celina, za{ti}ena ne-prekidno od 1912. godine, sa o~uvanim iskonskim odlikamamozai~nog rasporeda {umskih sastojina autohtonih li{}arai travnih zajednica Chrysopogonetum panonicum Stjep. - Ves., iFestuceto/Potentilletum arenariae Stjep. / Ves., karakteristi~-nih za podru~je SRP Deliblatska pe{~ara. Za ovu predeonucelinu, kao i ostale prostore u okviru zone reìma za{titeI stepena, zna~ajno je prisustvo mnogih vrsta prirodnih ret-kosti, kao {to su kockavica degenova, vi{e vrsta orhideja,ov~ije runo i mnoge druge. Reìm za{tite I stepena uìvaju idelovi podru~ja Dunava - Dubova~ki rit i ada @ilava, kaostani{te mnogih za{ti}enih vrsta ornitofaune, me|u kojimaposebno treba ista}i globalno ugroène vrste kakve su malikormoran, plovka crnka, crni ibis i prdavac.

Zonom II stepena za{tite obuhva}eni su prostori na koji-ma je radi o~uvawa izvornih prirodnih vrednosti potrebnopreduzimati posebne mere unapre|ivawa (~i{}ewe od `buwa,odgovaraju}i tretman postoje}ih {umskih zasada, pa{arewe).

Vi{e od 50% povr{ina u okviru zone reìma za{tite IIstepena nalazi se pod iskonskim pe{~arskim i stepskimtravnim zajednicama i pa{wacima, najvrednijim stani{timaza o~uvawe biolo{ke raznovrsnosti ~itave Panonske nizije,Evrope i sveta. Me|u prirodnim retkostima ovih prostoranalaze se i globalno ugroène vrste kao {to su orao krsta{,stepski soko, tekunica i slepo ku~e, kao i zna~ajan broj pe-{~arskih i stepskih biqaka (pe{~arsko smiwe, stepski bo-ùr, pan~i}ev pelen - za koje Deliblatska pe{~ara predsta-vqa jedino ili jedno od retkih nalazi{ta kod nas). Zna~ajnikompleksi u okviru ove zone za{tite su: Korn, Brandibul,Kravan, Volovska pa{a, Dubova~ki pa{waci, Stevanova rav-nica, Zagaji~ka brda i dr.

U zoni III stepena za{tite, gde se omogu}uje odvijawe ve-}ine delatnosti u funkciji razvoja, potrebno je delovati uciqu pove}awa ukupnih vrednosti za{ti}enog prirodnog do-bra (prirodnih, kulturnih, estetskih) i time obezbediti ade-kvatnu za{titu i razumno kori{}ewe.


U okviru prostora pod reìmom za{tite III stepena, na-laze se najve}e povr{ine {uma bagrema i bora, zajednica au-tohtonih `buwa, kao i vodenih i mo~varnih stani{ta. Oviprostori, mada najmawe vredni sa aspekta o~uvawa specifi~-ne biolo{ke raznovrsnosti, predstavqaju svojevrstan, dana-{wi okvir prirodnih vrednosti SRP Deliblatska pe{~ara.

Zonirawem su, na osnovu valorizacije prirodnih vredno-sti i mogu}nosti wihovog o~uvawa i unapre|ivawa, izdvojeneprostorne celine posebne za{tite prirode5: kompleksi u cen-tralnom delu za{ti}enog prirodnog dobra, i podru~ja naobodnim delovima, kojima su u najve}oj mogu}oj meri obuhva-}ene prirodne vrednosti i retkosti, kao i pejsa`no-ambijen-talna bogatstva celokupnog prostora. Prostorne celine 12kompleksa uìvaju iskqu~ivo reìm I i II stepena za{tite,dok se kod podru~ja, pored reìma I i II stepena za{tite poja-vquje, u funkciji razvoja, i reìm III stepena za{tite.

Ostale zna~ajne prostorne celine koje nisu mogle bitiobuhva}ene kompleksima ili podru~jima, ali je wihovo ukqu-~ivawe u zone reìma I i II stepena za{tite u funkciji stva-rawa koridora za o~uvawe posebnih prirodnih vrednosti, supojedina~ne ve}e travne povr{ine, stani{ta prirodnih ret-kosti, zna~ajni pejsaì i prirodni spomenici, kao i eksperi-mentalne povr{ine.

U zoni reìma I stepena za{tite dozvoqeno je jedino iz-vo|ewe radwi koje su neophodne radi o~uvawa i unapre|iva-wa prirodnih vrednosti, kao {to je spre~avawe zarastawatravnih povr{ina i obrastawa vodenih povr{ina, sanitarnilov i ribolov, kao i nau~no istraìva~ki rad.

U zoni reìma II stepena za{tite propisane su, izme|uostalog i slede}e potrebne, dozvoqene i zabrawene radwe:

- zate~ene zasade borova neophodno je, nakon ophodwe,ukloniti - ne ~istom se~om, ve} se~om na pruge u intervalu odnekoliko godina, zavisno od veli~ine sastojine - kako bi seomogu}io spontani razvoj travne vegetacije;

- zate~ene sastojine bagrema (koje uglavnom predstavqajumawe pojedina~ne povr{ine) treba ostaviti bez ikakvih ra-dova - da "zamatore", kako bi ova alohtona vrsta vremenom ne-stala i ustupila mesto izvornoj vegetaciji;

- poàri{ta se ili prepu{taju sukcesiji travne vegeta-cije, ili se po{umqavaju borovima na mawim povr{inama, umozai~nom rasporedu, ili na pruge (u skladu sa preporukamadatim u "Programu mera za sanaciju i revitalizaciju SRP De-liblatska pe{~ara nakon dejstva poàra iz avgusta 1996. go-dine");

- dozvoqene su radwe kojima se unapre|uju prirodne vred-nosti, nau~no istraìva~ki rad, kontrolisana edukacija ispecijalni vidovi turizma, kontrolisan lov, sportski ribo-lov;

- na povr{inama namewenim o~uvawu travnih podru~ja do-zvoqena je i neophodna kontrolisana ispa{a (uz utvr|ivawevrste stoke, kapaciteta, na~ina pa{arewa),

- zabraweno je svako po{umqavawe (osim odre|enih delo-va poàri{ta).

U zoni reìma III stepena za{tite potrebno je, izme|uostalog:

- potpomagawe prirodne obnove i uspostavqawe sastojinaautohtonih li{}ara;

- sadwa kultura belog i crnog bora samo na mestima gde jeto neophodno, na mawim povr{inama, mozai~no, normalno napravac ko{ave (kao mere preventive od poàra), uz preduzi-mawe svih potrebnih mera nege, kako bi se uspostavio sprat`buwa neophodan za o~uvawe i unapre|ivawe biolo{ke ra-znovrsnosti SRP Deliblatska pe{~ara;

- melioracija degradiranih bagremovih sastojina (koje~ine najve}i deo {umskih povr{ina i sve su degradirane);

- stimulisawe tradicionalnih na~ina kori{}ewa na po-

qoprivrednim povr{inama (vinogradarstvo, vo}arstvo) iproizvodwa zdrave hrane;

- stimulisawe sto~arstva, uzgoj autohtonih rasa doma}ihìvotiwa i izgradwa sto~arskih objekata u tradicionalnomstilu (i kao osnov lokalne turisti~ke ponude),

- stimulisawe proizvodwe sadnog i semenskog materijalaugroènih biqnih vrsta kao

osnove za wihovo ponovno naseqavawe na prostore sa ko-jih su nestale.

Me|u dozvoqenim aktivnostima u okviru ove zone su, po-red navedenih i p~elarewe, lov, privredni i sportski ribo-lov, kontrolisano kori{}ewe "sporednih {umskih proizvo-da", razvoj turisti~ko rekreativnih aktivnosti.

U okviru ove zone nalaze se turisti~ki lokaliteti Devo-ja~ki bunar i ârdak, kao i zone ku}a za odmor, koje se kao iz-gra|ene povr{ine zadràvaju, uz zabranu wihovog daqeg {i-rewa. Ukupna povr{ina turisti~kih lokaliteta iznosi oko53 ha dok povr{ina zona ku}a za odmor iznosi oko 222 ha (ma-li deo "vikend zone" kod Palfi kolonije od oko 25 ha, povr-{ina od oko 55 ha kod Devoja~kog bunara i ostale povr{inekod naseqa [umarak, Dubovac i deo Mramora~kih vinograda).

Od zabrawenih aktivnosti posebno isti~emo slede}e:

- po{umqavawe travnih povr{ina ve}ih od 1 ha;- zamena autohtonih {uma sastojinama alohtonih vrsta;- ~ista se~a na velikim povr{inama borovih kultura;- uno{ewe alohtonih vrsta biqaka i ìvotiwa, bez pret-

hodno pribavqenog mi{qewa nadle`nog zavoda za za{tituprirode;

- {irewe postoje}e mreè saobra}ajnica;- {irewe postoje}ih izgra|enih povr{ina (dozvoqena je

rekonstrukcija postoje}ih objekata u granicama utvr|enihzona);

- svi ostali radovi i aktivnosti koji su na bilo koji na-~in u suprotnosti sa osnovnom namenom za{ti}enog prirod-nog dobra.

Odnos povr{ina razli~itih reìma za{tite unutarukupnog za{ti}enog prirodnog dobra je 30,36 % I i II stepena: 69,65 % III stepena. Posmatraju}i u~e{}e pojedinih biotop-tipova u zonama za{tite uo~qivo je da je najve}i broj sa|enih- proizvodnih {uma ostao van podru~ja reìma I i II stepenaza{tite, u zoni reìma III stepena za{tite.

Na taj na~in je u punoj meri omogu}eno gazdovawe, odnosnogajewe, unapre|ivawe i kori{}ewe {uma kao prirodnog re-sursa. Uredbom o za{titi SRP Deliblatska pe{~ara je tako-|e data mogu}nost razvoja ({umarstva, lovstva, poqoprivre-de, turizma) uskla|enog sa osnovnom namenom prirodnog do-bra, odnosno trajno kori{}ewe koje promovi{e i ideja re-zervata biosfere (UNESCO - M&B).

6.1.2. Za{tita prirodnih dobara

SRP Deliblatska pe{~ara je jedinstveno i neponovqivoogledalo istorije prirode i ~ovekovog trajawa u woj i, kaotakva, predstavqa zna~ajni genetski resurs na{e Planete.

Neponovqive prirodne vrednosti, u Evropi jedinstvenoggeomorfolo{kog fenomena, svrstavaju SRP Deliblatska pe-{~ara u jedan od nau~nih poligona, ne samo nacionalnog, ve}i svetskog zna~aja. Od prvih istraìva~kih radova sa po~et-ka pro{log veka do danas, mnogi stru~waci bavili su se Ba-natskom pe{~arom u okviru fundamentalnih i primewenihnauka. O tome svedo~i preko 600 bibliografskih jedinica,objavqenih u stru~nim i nau~nim ~asopisima i referisanihna brojnim skupovima, me|u kojima su i tri me|narodna sim-pozijuma posve}ena za{titi i unapre|ivawu SRP Deliblat-ska pe{~ara.

Pored izuzetnog nau~nog zna~aja, SRP Deliblatska pe-{~ara je od neprocewive vrednosti za obrazovawe. Postojawe

5 Podaci dobijeni od Zavoda za za{titu prirode Srbije, Radna jedini-ca u Novom Sadu


mozaik - kompleksa razli~itih tipova ekosistema na ovomprostoru, pruà mogu}nost upoznavawa funkcionisawa pri-rodnih zakonitosti, nastajawa prirodnih specifi~nosti iuticaja qudskog delovawa na prirodu.

Panonske pe{~are, kao stani{ta izuzetno bogatog i ra-znovrsnog ìvog sveta, ~esto sastavqenog od "specijalista" -specifi~nih vrsta biqaka i ìvotiwa koje nastawuju samoodre|ena stani{ta na peskovima, Evropska zajednica prihva-ta kao prioritete u za{titi stani{ta, uz obavezu wihovogo~uvawa kroz posebne programe. Istovremeno, u okviru pro-grama LIFE - Natura, podràvaju se mere o~uvawa i obnove pri-rodnih stani{ta biqaka i ìvotiwa. Ovaj program treba dadoprinese i boqem ostvarivawu Fauna - Flora - Habitat smerni-ca, kao i smernica za za{titu ptica u Evropskoj uniji, te dapotpomogne izgradwu mreè za{ti}enih podru~ja u okviruevropskog programa Natura 2000.

Trenutno se u Austriji realizuje Life - Natura projekat,koji ima za ciq trajno o~uvawe i razvoj posledwih fragmena-ta panonskih pe{~ara, uz te{wu saradwu i intenzivniju raz-menu informacija u oblasti za{tite prirode, pre svega izme-|u Austrije, Ma|arske, Slova~ke i Srbije. Uz odgovaraju}uza{titu na nacionalnom nivou i prekograni~nu i me|udràv-nu saradwu, izrada ovog Plana je jo{ jedan doprinos ostvari-vawu postavqenog ciqa.

Me|unarodnu verifikaciju su prirodne vrednosti SRPDeliblatska pe{~ara dobile i wenim ukqu~ivawem u listu

najzna~ajnijih stani{ta ptica u Evropi. (IBA, N0 038 i N0

039), uz konstataciju da je to jedinstveno i verovatno najzna-~ajnije podru~je za ptice iz biv{e Jugoslavije na evropskomnivou, i da mu je stoga potrebna hitna i adekvatna za{tita ra-di o~uvawa autohtonih stani{ta i ornitofaune u wima. Ugranicama SRP Deliblatska pe{~ara danas su izdvojena dvaIBA podru~ja: IBA Deliblatska pe{~ara, na povr{ini od38.000 ha (YU16SE) i IBA "Ram - Dubovac" povr{ine od 12.000ha (YU34SE). Ovo je samo potvrda nacionalnog vrednovawapodru~ja - naime prema Atlasu ptica gnezdarica Jugoslavije,izdatom 1988. godine, geografski prostor koji obuhvata SRPDeliblatska pe{~ara (UTN 50h50 km - kvadrat) je svrstan unajbogatije i najvrednije podru~je, sa preko 150 vrsta gnezda-rica.

Deo SRP Deliblatska pe{~ara koji obuhvata podru~je Duna-va, Dubova~kog rita, dunavskih ada i vla`nih livada, kao iu{}e re~ica Kara{ i Nera ima, ve} i samo po svojim ornito-lo{kim vrednostima, sve atribute da bude progla{en kao me-|unarodno zna~ajno vla`no podru~je - po Ramsarskoj konven-ciji. Stoga je u pripremi dokumentacija neophodna za uvr{te-we SRP Deliblatska pe{~ara u listu Ramsarskih podru~ja.

Posebno zna~ajno sa aspekta za{tite i mudrog kori{}e-wa prirode je mesto SRP Deliblatska pe{~ara u svetskojmreì rezervata biosfere (UNESCO M&B program). Naime,ovo za{ti}eno prirodno dobro je, 1997. godine, uvr{teno nanacionalnu listu podru~ja za rezervate biosfere i u toku jepriprema dokumentacije za wegovu nominaciju kod odgovara-ju}e komisije UNESCO-a. Predvi|eno je da granica budu}egrezervata biosfere "Deliblatska pe{~ara" obuhvati, sem za-{ti}enog prirodnog dobra SRP Deliblatska pe{~ara pod-ru~ja naseqa koja se na wega naslawaju, a po slobodnom izbo-ru lokalnog stanovni{tva. Stoga razvoj regiona uskla|en sapotrebama za{tite prirode, u skladu sa Seviqskom strategi-jom, treba da bude jedan od ciqeva i ovoga Plana.

6.2. KORI[]EWE I ZA[TITA PRIRODNIHRESURSA

SRP Deliblatska pe{~ara je pretrpela promene pod an-tropogenim uticajem, {to je uslovilo izmewenu pe{~arsko-stepsku vegetaciju i smawena je izvorna biolo{ka raznovr-snost. Zbog potrebe o~uvawa posebnih prirodnih vrednostiovog podru~ja, neophodna je primena aktivnih mera za{tite.

Trajno odrìvo upravqawe i kori{}ewe {umskih, biq-nih, ìvotiwskih i ostalih prirodnih resursa }e se vr{itiuz puno po{tovawe odredaba iz Uredbe, {to }e na najboqi mo-gu}i na~in izbalansirati potrebe {umarstva, turizma i dru-gih mogu}ih privrednih delatnosti i za{tite prirode, kao idrugih interesa, posebno u odnosu na lokalnu zajednicu.

Izrada programa upravqawa prirodnim resursima trebada uvaì interese za{tite prirode, lokalne zajednice i po-stoje}ih privrednih delatnosti: {umarstvo, sto~arstvo, ra-tarstvo, lov, ribolov, sakupqawe {umskih plodova, itd. Ko-ri{}ewe prirodnih resursa mora biti na principu odrìvo-sti.

Kori{}ewe mineralnih sirovina na podru~ju obuhvataPlana tako|e mora biti zasnovano na principu odrìvosti,{to podrazumeva izuzetno pa`qive i izbalansirane aktivno-sti u tom smislu.

6.2.1. Poqoprivredno zemqi{te

U ukupnom bilansu obuhva}enih povr{ina, poqoprivred-no zemqi{te u~estvuje sa oko 76,82%. U okviru poqoprivred-nog zemqi{ta oranice i ba{te ~ine 71,89%, a vo}waci i vi-nogradi oko 1,53%. Najve}i deo povr{ina pod oranicama i ba-{tama nalazi se na teritorijama katastarskih op{tina Do-lovo, Uqma, Izbi{te. Najizraènija koncentracija povr{i-na pod vo}wacima i vinogradima je na delovima teritorijakatastarskih op{tina Nikolinci, Grebenac, Vra~ev Gaj. Po-vr{ine pod vo}wacima i vinogradima su usitwene i prilago-|ene konfiguraciji terena, sa zastarelim i prore|enim zasa-dima, dok planta`nih vo}waka i vinograda ima malo. Na ovimprostorima je prisutna izgradwa vo}arsko-vinogradarskihku}a, koje ~esto prerastaju u vikend-ku}e, odnosno stambeneobjekte.

Prilog br. 2: - Struktura kori{}ewa poqoprivrednog ze-mqi{ta po kategorijama

Iz ove tabele jasno se sagledava da se, u katastarskim op-{tinama lociranim u zapadnom delu obuhvata Plana, proce-nat povr{ina pod poqoprivrednim zemqi{tem kre}e i preko90%.

Isto~ni i jugoisto~ni delovi posmatranog podru~ja suznatno oskudniji po procentu ukupnog poqoprivrednog ze-mqi{ta i ovaj procenat u tri K.O. ne prelazi 50%: BanatskaPalanka 38,43%, Dubovac 44,08%, Kajtasovo 45,94%.

Ovakva op{ta situacija pruà zna~ajne preduslove za da-qe unapre|ewe poqoprivredne proizvodwe.


[ume i {umsko zemqi{te SRP Deliblatska pe{~ara

Od ukupne povr{ine pod {umama u SRP Deliblatska pe-{~ara od 16.998,48 ha, najve}i deo povr{ina se nalazi u III ste-penu za{tite (14.866,31 ha) odnosno 87,4%.

Najvrednije {ume sa aspekta za{tite prirode su {ume I iII stepena za{tite (2.132,17 ha) odnosno 12,6%.

Globalna orijentacija u kori{}ewu {uma SRP Deliblat-ska pe{~ara }e biti usagla{ena sa reìmima za{tite. Topodrazumeva melioraciju i uzgoj i za{titu postoje}ih {umauz favorizovawe autohtonih li{}ara u SRP Deliblatska pe-{~ara.

Gazdovawe postoje}im {umama }e obuhvatiti radove:- melioraciju degradiranih bagremovih sastojina;- spontanu i plansku revitalizaciju poàri{ta;- mere za{tite od poàra odràvawem postoje}ih i pro-

secawem novih proseka uz mozai~an raspored {umskih kultu-ra;


- zamenu bagremovih sastojina autohtonim li{}arima isukcesiju `bunaste vegetacije u {umsku;

- prirodnu obnovu autohtonih li{}ara na odre|enim lo-kalitetima;

- kontrolisano sakupqawe biqnih i ìvotiwskih vrstaradi odràvawa wihovog optimalnog stawa;

- za{titu {uma (od biqnih i entomolo{kih bolesti, di-vqa~i, stoke i poàra);

- kori{}ewe {uma u III stepenu za{tite uz obavezu uskla-|ivawa sa propisanim reìmima i merama za{tite.

Ostale {ume i {umsko zemqi{te i van{umsko zelenilo

Ostale {ume i {umsko zemqi{te se nalaze na mawim po-vr{inama u neposrednom okruèwu pe{~are ({ume [G "Ba-nat", PIK Kovin) i uz vodotok Dunava i Osnovnu kanalskumreù ({ume vodoprivrede). Neznatne povr{ine pod {umamasu u privatnom vlasni{tvu.

Planirani radovi na po{umqavawu prostora izvan gra-nica SRP Deliblatska pe{~ara, a u obuhvatu Plana, }e obu-hvatiti:

- mere nege i za{tite postoje}ih {uma koje treba podi}ina kvalitetniji nivo uz maksimalno o~uvawe postoje}eg {um-skog fonda;

- formirawe novih povr{ina pod {umama na {umskom ze-mqi{tu i povr{inama zapu{tenih pa{waka, neobra|enih,erodiranih i na drugi na~in degradiranih povr{ina, kao i nazemqi{tima nepogodnim za poqoprivrednu proizvodwu (VI,VII i VIII bonitetna klasa) koriste}i prvenstveno autohtoneli{}arske vrste;

- formirawe ritskih {uma u forlandu i priobaqu Duna-va, mawih vodotokova i Osnovne kanalske mreè u funkcijiza{tite nasipa i odbrane od talasa. [umski za{titni pojaspored Dunava podi}i u {irini od 50-100m i u funkciji za{ti-te od aerozaga|ewa SRP Deliblatska pe{~ara od pepeli{tatermoelektrana Drmno i Kostolac. Na taj na~in }e se povra-titi ekolo{ka autohtona ba{tina biqnog i ìvotiwskogsveta pored Dunava, koji je neposredno povezan sa SRP Deli-blatska pe{~ara. U brawenom pojasu Dunava i uz Osnovnu iDetaqnu kanalsku mreù formirati za{titne {ume, koje bibile {tit od aerozaga|ewa SRP Deliblatska pe{~ara i nase-qa i zna~ajan resurs za razvoj turizma. Koristiti autohtoneme{ovite {umske sastojine li{}arskih vrsta (doma}a topo-la, vrba, jasen, brest) i druge prvenstveno autohtone vrste li-{}ara;

- formirawe za{titnog zelenila uz puteve u okviru lini-je eksproprijacije u vidu autohtonih li{}ara i {ibqa na me-|usobnom rastojawu grupa koje zavisi od ranga saobra}ajnice,odnosno brzine odvijawa saobra}aja. Na taj na~in }e se popra-viti mikroklimatski uslovi, uslovi vizuelnog vo|ewa sao-bra}aja, povezati me|usobno udaqeni biotopi i stvoriti ve-getacijski koridori za protok biqnih i ìvotiwskih vrsta;

- formirawe van{umskog zelenila u okviru poqopri-vrednog kompleksa radi za{tite od vetra i pove}awa prinosau poqoprivredi. U tom smislu je potrebno formirati poqo-za{titne (vetroza{titne) pojaseve naro~ito na teritorijiop{tina Vr{ac, Bela Crkva, Alibunar, Kovin i Pan~evo,koje spadaju u najvetrovitija podru~ja u Vojvodini. Preporu-~uju se vi{eredni aùrni vetroza{titni pojasevi {irine do30m na najugroènijim deonicama;

- formirawe mawih povr{ina pod za{titnim zelenilomoko deponija komunalnog otpada, radnih kompleksa u ataru na-seqa i podizawe remiza radi pruàwa za{tite divqa~i;

- formirawe zelenih povr{ina svih kategorija u gra|e-vinskom rejonu naseqa koja su u obuhvatu Plana, posebno ze-lenih povr{ina javnog kori{}ewa i za{titnog zelenila.

[umama i {umskim zemqi{tem koje pripadaju banatskom{umskom podru~ju u obuhvatu Plana, gazdova}e se na osnovuOp{te osnove i posebnih osnova gazdovawa {umama. [umamau privatnoj svojini }e se gazdovati na osnovu Op{te osnove iprograma gazdovawa. [umama vodoprivrede ({ume uz kanal-sku mreù i Dunav) }e se gazdovati na osnovu Posebnih osno-

va. Osnove i programi se odnose na desetogodi{we gazdovawe{umama, a wihovo sprovo|ewe }e se obezbediti kroz godi{weizvo|a~ke planove uz uvaàvawe Zakona o {umama.

Sve posebne osnove kojima se gazduje u SRP Deliblatskape{~ara treba usaglasiti sa vaè}om Uredbom o za{titi iuslovima Zavoda za za{titu prirode Srbije.

Nove povr{ine pod {umama i za{titno - van{umsko zele-nilo }e se formirati u skladu sa vaè}om zakonskom regula-tivom iz oblasti {umarstva, vodoprivrede, poqoprivrede isaobra}aja.

Za formirawe vetroza{titnih i poqoza{titnih pojase-va u okviru saobra}ajne infrastrukture i poqoprivrednogzemqi{ta, obavezna je izrada studije koja bi ocenila oprav-danost podizawa ovih pojaseva koji bi bili van linije putnogpojasa i zauzimali poqoprivredno zemqi{te, na prose~no2% povr{ine teritorije op{tine, ne ra~unaju}i povr{inekoje su u sastavu SRP Deliblatska pe{~ara. Projektnom do-kumentacijom }e se odrediti tipovi pojaseva, wihova {irina,me|usobna rastojawa i konkretan izbor vrsta u skladu sauslovima stani{ta.


U obuhvatu Plana je celina lovi{ta "Deliblatska pe-{~ara" kojim gazduje JP "Vojvodina{ume" [G "Banat" izPan~eva i delovi pet lovi{ta lova~kih udruèwa iz Alibu-nara, Vr{ca, Bele Crkve, Kovina i Pan~eva.

U lovi{te "Deliblatska pe{~ara" plansko gazdovawe,koje je u skladu sa Uredbom, }e biti usmereno na:

- poboq{awe uslova stani{ta (o~uvawe {umo-stepskih~istina i me{ovitih {umskih sastojina);

- obezbe|ewe vode u lovi{tu i izgradwu lovno-tehni~kihobjekata u lovi{tu;

- za{titu retkih i prore|enih vrsta divqa~i (ptice: oraokrsta{, banatski soko, mali kormoran, crni ibis, plovkacrnka i prdavac i sisari: tekunica i vuk) po posebnim Pro-gramima;

- postizawe ekonomskog kapaciteta lovi{ta dobrom prog-nozom dinamike razvoja populacije divqa~i (uve}awem ma-ti~nog fonda uz uvaàvawe realnog prirasta divqa~i, gubi-taka i odstrela);

- ogra|ivawe novog dela lovi{ta u SRP Deliblatska pe-{~ara, u sklopu dovr{ewa Programa intenzivnog uzgoja jele-na i divqih sviwa za uzgojni centar "Dragi}ev hat";

- naseqavawe divqa~i u lovi{te (izgradwa prihvatili-{ta za fazane i naseqavawe jelena obi~nog i divqih sviwa uogra|eni deo lovi{ta);

- eksperimentalnu proizvodwu velikog tetreba na osnovuposebnog Programa;

- odstrel divqa~i u okviru lovnog turizma i favorizova-we fotosafarija i posmatrawa ptica.

Lovi{tem "Deliblatska pe{~ara" i ostalim lovi{timau obuhvatu Plana se gazduje na osnovu lovnih osnova i godi-{wih planova gazdovawa.

U svim lovi{tima lova~kih udruèwa uz sprovo|eweosnovnih planskih mera u okviru gazdovawa lovi{tem bi}estvoreni boqi uslovi za razvoj lovnog turizma.

U lovi{tima predvideti:- izgradwu lovno-tehni~kih objekata u zavisnosti od broj-

nog stawa divqa~i, a graditi ih od prirodnih materijala iuklopiti u prirodni ambijent lovi{ta;

- ogra|ivawe delova lovi{ta radi intenzivnog gajewa iza{tite i lova divqa~i;

- izgradwu lovno-proizvodnih objekata (prihvatili{taza fazane);

- podizawe remiza na onim mestima u lovi{tu gde nemaprirodnih povr{ina koje mogu da pruè za{titu divqa~i.Podizawem jednogodi{wih ili vi{egodi{wih zasada na ma-


wim povr{inama u lovi{tu stvoriti uslove koji }e pruìtiuto~i{te, zaklon i ishranu divqa~i. Jednogodi{we remizezasnivati od razli~itih grupa jednogodi{wih biqaka (legu-minoza, vlatastih trava ili korenasto-krtolastih biqaka).Vi{egodi{we remize podizati od me{ovitih vi{espratnihdrvenastih vrsta u zavisnosti od uslova sredine. Vi{egodi-{we remize }e sem stvarawa boqih uslova za za{titu divqa-~i, imati ekonomsku funkciju (kroz plasman drvne mase) i ve-}u koncentraciju divqa~i na malom prostoru;

- izgradwu prolaza za nisku i krupnu lovnu divqa~ u okvi-ru saobra}ajne infrastrukture radi stvarawa ekolo{kih ko-ridora za wihovo kretawe.

6.2.4. Ribolov i ribolovna podru~ja

Obzirom da SRP Deliblatska pe{~ara daje mogu}nostrazvoja tradicionalnog bavqewa sportskim i privrednim ri-bolovom, trebalo bi razvijati ribolovni turizam i privred-ni ribolov.

Budu}e gazdovawe vodnim resursima treba usmeriti napove}awe ribqe produkcije Dunava i plavne zone.

Radi ure|ivawa podru~ja ribolova neophodo je:- obezbe|ewe monitoringa uslova stani{ta, odnosno kva-

liteta i reìma voda; - preduzimawe mera na suzbijawu negativnih pojava;- za{tita ugroènih vrsta ribe - prema me|unarodnim i

nacionalnim kriterijumima - standardima.

Osim toga, potrebno je:- organizovati ~uvarsku slu`bu;- urediti ribolovna mesta;- urediti pristupe vodotocima.

Sve aktivnosti u oblasti ribarstva u granicama SRP De-liblatska pe{~ara treba da se odvijaju u skladu sa Uredbom oza{titi SRP Deliblatska pe{~ara, programom za{tite irazvoja SRP Deliblatska pe{~ara a van granica SRP Deli-blatska pe{~ara u skladu sa vaè}im ribolovnim osnovamaza to podru~je, na osnovu Zakona o ribarstvu.

Kori{}ewe ribolovne faune u vidu sportskog ribolovaje mogu}e u reìmu II stepena za{tite, na osnovu godi{wihplanova gazdovawa.

Neophodno je izraditi jedinstven Sredwero~ni programribarstva za ribolovno podru~je, a nakon izrade ovog progra-ma ustanoviti mogu}nost komercijalnog ribolova.

Posebnim programima isplanirati i definisati selek-tivni ribolov, ribolov u nau~no-istraìva~ke svrhe i vrsteprirodnih retkosti. Potrebno je odrediti kapacitet celogpodru~ja, kao i pojedinih zona za sportski ribolov i razvojsportsko-ribolovnog turizma.

6.2.5. Vodoprivreda

Osnovne smernice za razvoj vodoprivredne infrastruktu-re definisane su strate{kim dokumentima u oblasti vodo-privrede: u Vodoprivrednoj osnovi Republike Srbije iEvropskoj direktivi o vodama.

Dinamika razvoja vodoprivrede na ovom podru~ju, zasno-vana je na konceptu odrìvog razvoja, uz napomenu da je usledmalih ulagawa u ovu oblast, u protekloj deceniji gotovo ugro-èna funkcionalnost postoje}ih vodoprivrednih sistema.

U prvoj fazi realizacije Plana (do 2009. god.) treba obez-bediti potrebnu funkcionalnost i pouzdanost postoje}ih vo-doprivrednih sistema, kao i inicijalna ulagawa za unapre|e-we u oblasti kori{}ewa voda i to:

eliminacijom uzroka eventualnih {teta na podru~ju od{tetnog dejstva voda (sanacija ugroènih segmenata sistema;obezbe|ewe optimalnog reìma odràvawa sistema),

stvarawem preduslova za sprovo|ewe smernica u oblastivodosnabdevawa (definisawe izvori{ta i za{tita prirod-nih resursa pitke vode),

obezbe|ewem tehni~ko-tehnolo{kih preduslova zasprovo|ewe smernica u oblasti za{tite voda od zaga|ewa(priprema investicione tehni~ke dokumentacije - projekatanaseqskih kanalizacionih sistema i izbor savremenih teh-ni~ko-tehnolo{kih re{ewa postrojewa za pre~i{}avawe ot-padnih voda, ure|ewe kontrolisanog prikupqawa i odvodapre~i{}enih otpadnih voda);

obezbe|ewem tehni~ko-tehnolo{kih preduslova zasprovo|ewe smernica u oblasti navodwavawa (priprema in-vesticione tehni~ke dokumentacije-studija mogu}nostiformirawa ure|enih kompleksa poqoprivrednog zemqi{tasa savremenim sistemima za navodwavawe).

Do kraja planskog perioda, na podru~ju obuhvata Planatreba obezbediti pove}awe pouzdanosti za{titnih sistemanastavkom izgradwe zapo~etih delova postoje}ih i dograd-wom novih delova sistema, kao i obezbe|ewem tehni~ko-teh-nolo{kih preduslova za sprovo|ewe smernica u svim ostalimoblastima vodoprivrede.

Problemu o~uvawa priobalnih voda na delu izvori{taKovin - Dubovac - Banatska Palanka mora se posvetiti poseb-na pa`wa, jer je uspor Dunava usled izgradwe \erdapa izazvaotaloèwe materijala organskog i neorganskog porekla, saznatnim koli~inama te{kih metala i stvarawe uslova za eu-trofikaciju jezera sa svim negativnim posledicama po kori-{}ewe ovih voda. Iz tog razloga je prostor u priobaqu Duna-va na tom potesu rezervisan za potrebe vodosnabdevawa sta-novni{tva Ju`nog Banata. Obzirom da je u toku izrada studi-je ~iji su predmet hidrogeolo{ki istra`ni radovi na potesuKovin - Dubovac - Banatska Palanka, ta~na mikrolokacija bu-du}eg izvori{ta bi}e definisana prema rezultatima te stu-dije.

U ciqu za{tite vodnih resursa, na predmetnom potesu us-postavi}e se zone i pojasevi sanitarne za{tite izvori{ta, uskladu sa Zakonom o vodama.

U zoni neposredne za{tite izvori{ta "Kovin-Dubovac-Banatska Palanka", zabraweno je gra|ewe svih vrsta investi-cionih objekata, osim objekata vodosnabdevawa, pristup li-cima koja nisu zaposlena, transportovawe otrova, obrada ze-mqi{ta uz kori{}ewe |ubriva, pesticida i herbicida, ne-plansko sa|ewe drve}a, bacawe i deponovawe otpada i ispu-{tawe bilo kakvih otpadnih voda.

U uòj zoni za{tite, pored ograni~ewa navedenih za zonuneposredne za{tite, zabrawena je izgradwa puteva, kopawekanala i izvo|ewe zemqanih radova, kori{}ewe zemqi{ta nana~in koji moè ugroziti ispravnost i koli~inu vode i zaga-|ivawe na bilo koji na~in podzemnih i povr{inskih voda.

U {iroj zoni za{tite zabrawuje se: izgradwa investicio-nih objekata u granama industrijske proizvodwe ~ije otpadnevode sadrè opasne i {tetne materije; izgradwa prate}ihobjekata (septi~ke jame, staje i sl.) u naseqima Gaj, Dubovac,Banatska Palanka, bez prethodno pribavqene saglasnosti isanitarne dozvole; skladi{tewe i upotreba otpadnih {tet-nih materija; izgradwa septi~kih jama i sahrawivawe uginu-lih ìvotiwa u blizini vodotoka i kanala u {iroj zoni za-{tite do 50 m; bacawe i deponovawe otpada; obavqawe poqo-privredne proizvodwe bez uspostavqene kontrole i nadzorahemijskog i biolo{kog sastava podzemne vode na kontrolnimpunktovima lociranim u {iroj zoni za{tite.

Tako|e, potrebno je uspostaviti pojas za{tite oko magi-stralnih cevovoda od izvori{ta do postrojewa za preradu vo-de za pi}e, u {irini od 5 m sa obe strane cevovoda. U ovom po-jasu zabrawuje se gradwa svih vrsta investicionih objekata,osim vodoprivrednih objekata i objekata za vodosnabdevawe,i postavqawe ure|aja i obavqawe aktivnosti koje mogu na bi-


lo koji na~in zagaditi vodu i ugroziti stabilnost funkcijecevovoda.

U oblasti za{tite voda od prvorazrednog je zna~aja iz-gradwa komunalne infrastrukture i postrojewa za pre~i-{}avawe naseqskih i industrijskih otpadnih voda, odnosnokomunalne infrastrukture i postrojewa u svim naseqima uzoni mogu}eg uticaja na resurse kvalitetnih podzemnih voda.

Odràvawe i eventualne rekonstrukcije postoje}ih vodo-privrednih sistema na podru~ju obuhvata Plana moraju bitiobezbe|eni u svim uslovima kori{}ewa ovog prostora i u bu-du}e.

Neophodno je stalno odràvawe sistema za{tite od po-plava, prema sada{wem i budu}em, eventualno izmewenom, re-ìmu.

Potrebno je za{titi naseqena mesta Banatski Karlovaci Nikolinci od suvi{nih povr{inskih voda iz zale|a (vi{ihterena).

U ciqu regulisawa reìma, a u okviru me|udràvne sa-radwe sa Rumunijom, izvr{i}e se regulacija Nere za male ivelike vode i regulacija Kara{a za velike vode.

Predstoji regulacija prirodnog vodotoka "Jaruga" (uokviru postoje}eg korita), kao dela drena`nog sistema "Ne-ra-Kara{-Kajtasovo".

Planirana je i sanacija regulacionih gra|evina na u{}ukanala HS DTD u Dunav i za{tita obala kanala DTD posta-vqawem kamenog naba~aja u zoni ureza vode.

U ciqu pove}awa, u sada{wem trenutku, male proto~no-sti hidrosistema DTD, na ve} postoje}im objektima hidrosi-stema predvi|a se izgradwa mini hidroelektrana, i to na po-stoje}em objektu u Kajtasovu.

Ne planira se zna~ajnije pro{irewe sistema za odvodwa-vawe, ve} samo odràvawe (~i{}ewe od zamuqewa i rastiwa),i eventualna rekonstrukcija postoje}ih. Mogu}e je budu}edvonamensko kori{}ewe postoje}ih sistema (i za potrebe na-vodwavawa).

Realno je o~ekivati ulagawa u navodwavawe, pre svegazbog postoje}ih sistema za navodwavawe, koja zna~ajno umawu-ju inicijalna ulagawa u infrastrukturu za dovod vode do po-qoprivrednih kompleksa. U tome je evidentna prednost u od-nosu na druga podru~ja, gde se trenutno grade ~itavi sistemivodozahvata i dovodnih cevovoda do kompleksa poqoprived-nog zemqi{ta.

Ure|ewe otvorenih kanala i izvo|ewe regulacionih ra-dova na podru~ju obuhvata Plana, bi}e definisano izradomodgovaraju}e projektno-tehni~ke dokumentacije i prethodnimuslovima Javnog vodoprivrednog preduze}a "Vode Vojvodine"- Novi Sad.

6.2.6. Mineralne sirovine

Ovim Planom se utvr|uje da se u SRP Deliblatska pe{~a-ra u reìmima za{tite I i II stepena sve bu{otine za eksplo-ataciju mineralnih sirovina moraju zatvoriti (likvidira-ti). U granicama SRP Deliblatska pe{~ara zabrawuje se iz-gradwa istra`nih i konturno istra`nih bu{otina (nafta,prirodni gas). Van granica SRP dozvoqeni su istra`ni rado-vi odosno izgradwa istra`nih i konturno istra`nih bu{to-tina, na odobrenom istra`nom prostoru od nadle`nog Pokra-jinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine.

Eksploatacija leì{ta {qunka uz tok reke Nere i daqe}e se nastaviti. Do pro{irewa ili otvarawa novih kopova,zemqi{te }e se koristiti u poqoprivredne svrhe.

Planom je predvi|ena eksploatacija ugqa na povr{in-skom kopu Kovin, podvodnim na~inom otkopavawa, uz obave-zna hidrogeolo{ka doistraìvawa u ciqu utvr|ivawa utica-ja eksploatacije ugqa na podzemne vode i ìvotnu sredinu, sapredlogom mera za{tite i izradom detaqnih programa pra}e-wa tih uticaja. Na ovom prostoru zemqi{te se moè koristi-ti iskqu~ivo u poqoprivredne svrhe.

Eksploatacija gline na postoje}im leì{tima }e se i da-qe nastaviti uz obavezu sanacije i rekultivacije.

S obzirom da tresave predstavqaju veoma osetqive ekosi-steme, koji se odlikuju izuzetno velikim biodiverzitetom,potrebno je izvr{iti detaqna istraìvawa postoje}ih tre-sava sa aspekta za{tite biolo{ke raznovrsnosti u ciqu sa-gledavawa eventualne mogu}nosti kori{}ewa.

Na podru~ju obuhvata Plana, van SRP Deliblatska pe-{~ara, mogu se planirati istraìvawa i ekploatacija pod-zemnih voda i geotermalnih izvora, u skladu sa Dugoro~nomstrategijom i politikom razvoja geolo{kih istraìvawa napodru~ju AP Vojvodine.

Geotermalne vode mogu se koristiti van granica SRP De-liblatska pe{~ara u radnim zonama, u svrhu bawskog turizmai poqoprivrednoj proizvodwi za zagrevawe plastenika i sta-klenika, a transport se moè vr{iti kroz SRP Deliblatskape{~ara uz uslove Zavoda za za{titu prirode (svakako vangranica zona pod reìmom za{tite I stepena).

6.3. RAZVOJ I URE\EWE MRE@E NASEQA

Zajednice naseqa i podru~ja wihovih intenzivnih unutra-{wih veza odre|eni su, prema postavkama Prostornog planaRepublike Srbije, na osnovu slede}ih kriterijuma:

- zna~aj i uloga naseqa kao centra u mreì naseqa:- veli~ina naseqa;- stepen razvijenosti javnih slu`bi.- kao centar rada:- stepen koncentracije radnih mesta;- zone intenzivnih veza (stanovawe - rad).- zone intenzivnih transformacija naseqa: - populacione promene (smer i intenzitet promena);

- intenzitet promena funkcionalne strukture.- morfolo{ki sklop terena i uslovi za povezivawe nase-

qa;- pravci i zone tradicionalnih veza naseqa u okolnom

prostoru;- principi ujedna~enije distribucije regionalnog razvo-

ja.

Ovakve zajednice naseqa (funkcionalna podru~ja) proiz-ilaze iz stepena razvijenosti mreè naseqa, razvojnih poten-cijala, stepena uticaja centara razvoja i nivoa integrisano-sti prostornih struktura u regiji.

Projekcija mreè naseqa na posmatranom podru~ju izvr-{ena je na osnovu kompleksnog sagledavawa postoje}ih ipredpostavqenih prirodnih i stvorenih uslova za naseqava-we na prostoru obuhva}enom Planom. Najzna~ajniji elementiu projekciji su bili:

- nerazvijenost hijerarhije naseqa po kriterijumu aglo-meracije stanovni{tva i izrazite funkcionalne diferenci-jacije;

- nepostojawe izrazite prostorne dominacije naseqagradskog karaktera;

- topografski poloàj naseqa u odnosu na reqefno-mor-folo{ke celine;

- prostorno-geografski poloàj naseqa u odnosu na sao-bra}ajnice i radne povr{ine.

Prostorno-funkcionalna organizacija podru~ja ura|enaje sa ciqem da se obezbedi:

- racionalizacija upravqawa i efikasnije obavqawe po-slova iz domena svakodnevnih potreba gra|ana;


- organizacija javnih slu`bi uskla|enija sa potrebama,mogu}nostima i interesima lokalnih zajednica;

- efikasnije koordinirawe aktivnosti i programa lokal-nih zajednica.

Podru~je obuhva}eno Planom, u skladu sa kriterijumimai ciqevima, organizuje se u okviru 5 op{tinskih funkcio-nalnih podru~ja (Alibunar, Bela Crkva, Vr{ac, Kovin iPan~evo).

Diferencijacija u zna~aju naseqa, u mreì naseqa na pod-ru~ju obuhvata Plana dovela je do izdvajawa slede}ih nivoa(Referalna karta br. 2):

- zaseok (mawi broj ku}a na lokalitetima starih naseqasa autenti~nom arhitekturom) - Beli Breg;

- primarno seosko naseqe (poqoprivredna naseqa sa mi-nimalnom opremqeno{}u javnim uslugama i slu`bama, bezikakvih spoqnih funkcija prema susednim naseqima) - Du-pqaja, Kajtasovo, [u{ara, Malo Bavani{te;

- centar zajednice naseqa (pored unutra{we imaju razvi-jene i spoqne funkcije prema primarnim naseqima) - Banat-ska Palanka, Grebenac, Uqma, Gaj, Dubovac;

- lokalni centar (naseqe najvi{e kategorije u regional-no-teritorijalnoj organizaciji mreè seoskih naseqa obu-hva}enih Planom. Naseqa ove kategorije imaju visok stepenopremqenosti) - Vra~ev Gaj, Izbi{te, Nikolinci, BanatskiKarlovac, Dolovo, Mramorak, Deliblato;

- op{tinski centar - Alibunar.

Mreà naseqa i centara obuhva}enih Planom ima slede-}u funkcionalnu diferencijaciju naseqa:

1. Funkcionalno podru~je op{tine Alibunar obuhvatadva lokalna centra Banatski Karlovac i Nikolinci, kojigravitiraju op{tinskom centru Alibunar.

2. Funkcionalno podru~je op{tine Bela Crkva obuhvataslede}a naseqa raspore|ena u funkcionalne podceline:

- primarno seosko naseqe Kajtasovo za zadovoqewe osnov-nih potreba zdravstvene za{tite i osnovnog obrazovawa gra-vitira Grebencu, kao centru zajednice naseqa, dok primarnoseosko naseqe Dupqaja gravitira Jasenovu, zbog blizine i do-sada{we oslowenosti na ovo naseqe;

- Grebenac i Banatska Palanka sa Starom Palankom, kaocentri zajednice naseqa, gravitiraju Vra~ev Gaju koji je lo-kalni centar i ima visok stepen opremqenosti.

3. Funkcionalno podru~je op{tine Vr{ac obuhvata pri-marno seosko naseqe [u{aru, koje gravitira Izbi{tu kaocentru zajednice naseqa. Uqma, kao lokalni centar sa posto-je}im i planiranim javnim slu`bama moè da zadovoqi po-trebe naseqa [u{ara i Izbi{te.

4. Funkcionalno podru~je op{tine Kovin obuhvata slede-}a naseqa raspore|ena u funkcionalne podceline:

- primarno seosko naseqe Malo Bavani{te i zaseok BeliBreg gravitiraju Gaju, kao centru zajednice naseqa;

- primarno seosko naseqe [umarak gravitira Dubovcu,kao centru zajednice naseqa;

- Mramorak i Deliblato, kao lokalni centri, imaju najvi-{i stepen opremqenosti koji zadovoqava potrebe.

5. Funkcionalno podru~je op{tine Pan~evo obuhvata jed-no naseqe, Dolovo koje je lokalni centar, a koje gravitiraPan~evu, kao op{tinskom centru.

6.4. PROSTORNI RAZVOJ I URE\EWE RURALNIHPODRU^JA

Planirawe sela i ruralnih podru~ja u Srbiji ima osnovuu planskom dokumentu najvi{eg ranga, Prostornom planu Re-publike Srbije, prema kome koncepcija razvoja na{ih sela iunapre|ewe kvaliteta ìvqewa u seoskim podru~jima polaziod na~ela vi{efunkcionalnog/integralnog razvoja. Ova kon-cepcija podrazumeva koordinaciju i kombinovani razvoj po-qoprivrede i drugih privrednih, uslu`nih i posredni~kihdelatnosti.

Uloga dràve u operacionalizaciji ovakve koncepcijerazvoja sela obuhvata:

- integrisawe sela u socijalni, privredni i kulturni raz-voj;

- povezivawe sela u sistem naseqa i komunikacija sa cen-trima vi{eg reda (revitalizacijom postoje}e i izgradwomnove infrastrukture);

- integrisani razvoj i ure|ewe sela i atara;- aktivirawe lokalnih razvojnih potencijala seoskog

podru~ja zasnovanih na doma}instvu/gazdinstvu kao osnovnojproizvodnoj i socio-kulturnoj kategoriji na selu.

Granice gra|evinskih rejona su preuzete iz vaè}e pro-storno-planske i urbanisti~ke dokumentacije. Promene gra-nica gra|evinskih rejona izvr{i}e se preispitivawem iutvr|ivawem prostornim planovima op{tina i odgovaraju-}im urbanisti~kim planovima. Ovim Planom se daju smerni-ce da promene granica gra|evinskih rejona teè optimizaci-ji naseqa u celokupnom obuhvatu Plana.

Izgradwa na gra|evinskom zemqi{tu u gra|evinskim re-jonima naseqa u obuhvatu Plana, odvija}e se prema uslovimautvr|enim urbanisti~kim planom odgovaraju}e regulacionerazrade.

Van gra|evinskih rejona, na teritorijama katastarskihop{tina u obuhvatu Plana, mogu}e je graditi:

- objekte u funkciji turizma, na lokalitetima i prosto-rima predvi|enim Planom;

- objekte u funkciji poqoprivrede (ekonomija, ma{inskipark, proizvodwa sto~ne hrane, ribwaci i sl.);

- uzgajali{ta divqa~i sa prate}im sadràjima;- mawe objekte u okviru vo}arsko-vinogradarskih zona;- ku}e za odmor u okviru utvr|enih vikend-zona;- objekte putne privrede uz saobra}ajnice, u okviru sao-

bra}ajnih koridora;- objekte neophodne za sprovo|ewe za{tite i kori{}ewa

SRP Deliblatska pe{~ara i drugih za{ti}enih lokaliteta;- objekte vezane za za{titu od elementarnih nepogoda;- objekte u funkciji infrastrukturnih sistema.

Izgradwa na turisti~kim lokalitetima, u okviru vikend-zona i na novoplaniranim poqoprivrednim kompleksima }ese obavezno vr{iti na osnovu urbanisti~kih planova odgova-raju}e regulacione razrade. Za ostale nabrojane sadràje, vr-sta urbanisti~ke razrade zavisi}e od planirane lokacije, po-stoje}e opremqenosti i dr.

Izgradwa van gra|evinskih rejona naseqa vr{i}e se pre-ma uslovima utvr|enim prostornim planom op{tina, u skladusa Zakonom.

Postoje}i sala{i se zadràvaju s tim da je mogu}a i iz-gradwa novih sala{a, ukoliko postoji interes i ekonomskaosnova za to. Pri rekonstrukciji i izgradwi novih sala{amoraju se po{tovati higijensko-tehni~ki uslovi za organiza-ciju poqoprivrednog doma}instva. Rekonstrukcija i izgrad-wa sala{a moè se dozvoliti i u ciqu stvarawa prostora po-godnih za kulturne i umetni~ke delatnosti (galerije, umet-ni~ke kolonije i sl.).

Zate~ena prostorna organizacija naseqa, koja se nalaze uobuhvatu Plana, pruà mogu}nost odvijawa planiranih na-seqskih funkcija koja proisti~u iz wihove budu}e uloge u za-{titi i kori{}ewu SRP Deliblatska pe{~ara.

U narednom periodu treba iskoristiti ve}e mogu}nostikomplementarnog razvoja naseqa koja se nalaze u kontaktnojzoni SRP Deliblatska pe{~ara, i iz tih razloga izvr{itiodre|ene prostorne rekonstrukcije unutar naseqa. To su na-ro~ito naseqa Banatska Palanka sa Starom Palankom (op-{tina Bela Crkva), [u{ara (op{tina Vr{ac) i Dubovac i[umarak (op{tina Kovin).

Prostorno ure|ewe svih naseqa u obuhvatu Plana, trebada se bazira na formirawu potpune komunalne opremqenosti


naseqa (snabdevawe vodom, odvo|ewe otpadnih i atmosfer-skih voda, gasifikacija i kvalitetno snabdevawe elektri~-nom i telekomunikacionom infrastrukturom).

Naseqa Banatska Palanka sa Starom Palankom, Grebe-nac, Kajtasovo, Dupqaja i Vra~ev Gaj (op{tina Bela Crkva)

Turisti~ki lokaliteti i centar za vodni turizam u Sta-roj Palanci, izgradwa etno-istorijskog i arheolo{kog par-ka, ukqu~ivawe naseqa Grebenac i Kajtasovo u etno-ekolo-{ki projekat turisti~ke ponude kao i blizina Belocrkvan-skih jezera, planirani su sadràji koji }e doprineti razvojune samo naseqa nego i op{tine Bela Crkva, na ~ijem se pod-ru~ju nalaze navedeni sadràji.

Naseqa [u{ara, Uqma i Izbi{te (op{tina Vr{ac)

Naseqe [u{ara ostvaruje direktan kontakt sa SRP De-liblatska pe{~ara, odnosno granica gra|evinskog rejonaovog naseqa se naslawa na granicu SRP Deliblatska pe{~a-ra.

Za ovo naseqe je planiran razvoj seoskog turizma i iz-gradwa malih pogona za finalnu preradu prehrambenih pro-izvoda zdrave hrane (su{ara lekovitog biqa, xemara, medara)zbog izuzetne blizine vo}arsko-vinogradarske zone.

Naseqa Uqma i Izbi{te su ve}a naseqa na ~iji razvoj }e naj-vi{e uticati razvoj privrednih delatnosti op{tine Vr{ac.

Alibunar, Banatski Karlovac i Nikolinci (op{tinaAlibunar)

Na podru~ju op{tine Alibunar, a u SRP Deliblatska pe-{~ara, nalazi se turisti~ki lokalitet Devoja~ki bunar, kojije od primarnog zna~aja za ceo prostor u obuhvatu Plana. Ovajlokalitet }e i daqe ostati najfrekventniji turisti~ki lo-kalitet. Planirani daqi razvoj ovog turisti~kog lokaliteta(opremawe sportsko-rekreativnim sadràjima uz kori{}ewegeotermalnog izvora kao i rekonstrukcija postoje}e i izgrad-wa planirane infrastrukture) doprine}e razvoju ne samookolnih naseqa, ve} i celog podru~ja u obuhvatu Plana.

Tako|e, planirana trasa magistralnog polu-auto puta M-1.9. Pan~evo-Vr{ac, kao i regionalni put Devoja~ki bunar-Vekerle-Dolovo doprine}e razvoju ovog podru~ja kroz tran-zitni turizam i boqoj vezi ovog dela Ju`nog Banata sa {irimokruèwem.

Veoma zna~ajno za ova naseqa je i mogu}nost razvoja povr-tarske proizvodwe, kori{}ewem geotermalne vode iz bu{o-tina za staklenike i plastenike, razvoj vo}arstva i vinogra-darstva, izgradwa planiranog ribwaka u KO Nikolinci i dr.

Dubovac, [umarak, Deliblato, Mramorak, Gaj i Malo Ba-vani{te (op{tina Kovin).

Podru~je op{tine Kovin zauzima najve}u povr{inu u ob-uhvatu Plana (¬61%) i razvoj naseqa na ovom podru~ju je u iz-uzetnoj zavisnosti od realizacije planiranih mera u oblastiturizma, poqoprivrede i eksploatacije mineralnih sirovi-na.

Planom utvr|en daqi razvoj turisti~kog lokalitetaârdak, koji se nalazi u samom SRP Deliblatska pe{~ara ipredstavqa najkvalitetniji turisti~ki lokalitet, doprine-}e naro~ito razvoju naseqa [umarak i Dubovac, u kojima jeplaniran seoski, kulturno-manifestacioni (planiran jePark skulptura) i eko-turizam, uz razvoj tradicionalnih za-nata, ~iji bi proizvodi upotpunili turisti~ku ponudu, kao irazvoj lovnog turizma u atarima ovih sela.

Velike pa{wa~ke povr{ine su veoma pogodne za razvojsto~arstva, {to }e omogu}iti izgradwu mawih prera|iva~kihkapaciteta u radnim zonama naseqa.

Bara "Kraqevac" sa "Va{ari{tem" i "Obzovikom" jezna~ajno prirodno dobro koje je planirano za sportski ribo-lov, turizam i rekreaciju, a koje se nalazi izme|u naseqaMramorak i Deliblato, i ima}e zna~ajan uticaj za razvoj ovihnaseqa.

Veliki razvojni potencijal ovog podru~ja predstavqa re-ka Dunav, rudnik "Kovin" kao i izgradwa planiranih lokal-nih puteva i rekonstrukcija postoje}ih regionalnih puteva.

6.5. PROSTORNI RAZVOJ I RAZME[TAJ PRIVRED-NIH DELATNOSTI

Prostorni razme{taj privrednih kapaciteta u obuhvatuPlana ima niz ograni~ewa, koja proisti~u iz potrebe uskla-|ivawa sa reìmima za{tite ovog prostora. Za sve projekte,u smislu Zakona o proceni uticaja na ìvotnu sredinu, nadle-`ni organ }e, u skladu sa Zakonom, utvrditi potrebu izradeStudije o proceni uticaja na ìvotnu sredinu.

6.5.1. Poqoprivreda

Razvoj poqoprivrede se, zbog specifi~nosti podru~ja,mora posmatrati dvojako:

- na prostoru SRP Deliblatska pe{~ara, kao izdvojenacelina;

- na ostalom prostoru (atarima) u obuhvatu Plana, kao po-qoprivredno zemqi{te koje se moè koristiti, ali tako dane naru{ava stabilnost ukupnog ekosistema.

Uslovi za razvoj poqoprivredne proizvodwe na podru~juSRP Deliblatska pe{~ara utvr|eni su u skladu sa planira-nim reìmima za{tite.

Podru~je pod reìmom za{tite I stepena (2261,80 ha), bi-}e iskqu~eno iz svake vrste poqoprivredne proizvodwe i podnajstroìjom vrstom za{tite, {to iskqu~uje svaku vrstu ob-rade, ispa{e, p~elarewa i sakupqawa lekovitog biqa, sve uciqu o~uvawa autohtonog biotopa.

Na podru~ju pod reìmom II stepena za{tite predvi|enoje:

- kontrolisana ispa{a autohtonim rasama goveda i ovaca;- prevo|ewe postoje}ih orani~nih povr{ina u pa{wa~ke;- do zasnivawa pa{waka redovno ko{ewe travnih povr{i-

na.

Na podru~ju pod reìmom III stepena za{tite predvi|enoje:

- stimulisawe tradicionalnog kori{}ewa zemqi{ta zaproizvodwu bez upotrebe hemijskih sredstava za za{titu bi-qa i bez upotrebe mineralnih |ubriva;

- ispa{a i ko{ewe livada;- razvoj p~elarstva.

I pored toga {to Prostorni plan Republike Srbije pred-vi|a razli~it tretman podru~ja pod II i III stepenom za{tite,predlog za konkretno podru~je SRP Deliblatska pe{~arabio bi da se i za podru~je pod II stepenom za{tite (8218,59 ha)i za podru~je pod III stepenom (24128,93 ha) ne dozvoli razora-vawe, zbog specifi~nosti mati~ne podloge peska. Poqopri-vreda na ovom podru~ju treba da se bazira na sto~arskoj pro-izvodwi, zasnovanoj na ispa{i i potro{wi sto~ne hrane do-bijene ko{ewem za to podesnog travnog pokriva~a (sa podru~-ja pod III stepenom za{tite). Na podru~jima pod za{titom mo-gu}e je gajewe autohtonih rasa, kao {to su podolska rasa gove-da, vitoroga ovca i sl., koje bi predstavqale veliku turisti~-ku atrakciju, uz mogu}nost prerade u delikatesne finalneproizvode od mleka i mesa za{ti}enom robnom markom. Zaekonomski isplativu proizvodwu neophodno je gajewe odavnointrodukovanih proizvodnih rasa: simentalskih (doma}e {a-reno) goveda i ovaca rase cigoja, koje su dobro prilago|enepodnebqu ju`nog Banata i imaju solidnu proizvodnu vred-nost. Druge rase goveda i ovaca treba uzgajati fizi~ki odvo-


jeno i van za{ti}enog podru~ja SRP Deliblatska pe{~ara, dane bi do{lo do me|usobnog me{awa. Obilna i kvalitetna is-pa{a u~inila bi proizvodwu mleka i mesa znatno jeftinijom,a korist od |ubrewa tla ili stvarawa biomase ima neproce-wiv zna~aj. U Banatskom Karlovcu ve} postoje}e klanice imesna industrija mogu da apsorbuju i prerade celokupnu pro-izvodwu. Neophodno je izgraditi pogon za preradu mleka imle~nih proizvoda, kao i sme{tajne kapacitete za zimskisme{taj stoke.

Veliku razvojnu {ansu predstavqa i razvoj p~elarstva naprostoru pod II i III stepenom za{tite. Biqni pokriva~ SRPDeliblatska pe{~ara predstavqa specifi~nu biocenozu, ko-ja med proizveden na ovom podru~ju ~ini delikatesnom robom,vrhunskog kvaliteta. Proizvodwa meda na ovom podru~ju,osim prirodnih preduslova, ima i bogatu tradiciju. Svake go-dine u Devoja~kom bunaru odràva se sabor p~elara, a proiz-vodni potencijali SRP Deliblatska pe{~ara procewuju sena oko milion kilograma meda.

Zna~ajne mogu}nosti pruà i sakupqawe prirodnog leko-vitog biqa i {umskih plodova, koje tako|e mora biti pra}e-no podizawem pogona za konfekcionirawe i preradu, u nepo-srednom okruèwu SRP Deliblatska pe{~ara. Prirodniuslovi pruàju mogu}nost uzgoja retkih vrsta biqaka koje bise mogle plasirati za reintrodukciju na sli~na stani{ta uEvropi.

Poqoprivredna proizvodwa na podru~ju van SRP Deli-blatska pe{~ara, koje se nalazi u neposrednom okruèwu, }ebiti koncipirana kao i u ostalim delovima ju`nog Banata, stim {to svakako treba vi{e povesti ra~una o rejonizacijiproizvodwe zasnovane na prirodnim preduslovima.

Ratarstvo je najzna~ajnija grana poqoprivrede. Poredpostojawa zna~ajnih povr{ina pod slatinastim zemqi{tima,uslovi za ratarewe se mogu, generalno gledano, smatrati po-voqnim. Razvoj poqoprivredne proizvodwe odvija}e se u sme-ru postepenog prelaska konvencionalne poqoprivrede na si-stem biolo{kog ratarewa, {to bi, dugoro~no posmatranotrebalo da obezbedi brè i lak{e ukqu~ivawe proizvoda po-qoprivrede na trì{te zemaqa Evropske unije.

S obzirom na prirodne predispozicije, komparativneprednosti ovog podru~ja za razvoj vo}arstva i vinogradar-stva i na veoma dugu tradiciju u gajewu vo}a i vinove loze,ovoj grani poqoprivrede treba dati mnogo ve}i zna~aj, obez-be|ewem uslova, pre svega finansijskih, za formirawe novihplanta`nih vo}waka i vinograda. Dosada{we skromne povr-{ine pod trajnim zasadima, koje zauzimaju mawe od 2% ukup-nih povr{ina, treba sukcesivno pove}avati vode}i ra~una oizboru terena i sortimenta. Za o~ekivati je da se prelaskomna intenzivnu proizvodwu van SRP Deliblatska pe{~ara, unarednom planskom periodu formira novih min. 1000 ha vo}-waka i vinograda. Posebne pogodnosti imaju podru~ja severnoi severoisto~no od SRP Deliblatska pe{~ara (obuhva}enapodru~ja op{tina Alibunar, Vr{ac i Bela Crkva).

U narednom periodu povrtarska proizvodwa }e se odvija-ti na znatno ve}im povr{inama, pri ~emu je akcenat na proiz-vodwi na podru~ju op{tine Bela Crkva, u dolini Nere, zatimkori{}ewe staklenika i plastenika (posebno na teritorijiop{tine Alibunar, gde mogu da se koriste geotermalne vodeiz bu{otina). Proizvodwa u zatvorenom prostoru omogu}i}epromene u strukturi biqne proizvodwe, pove}awe prinosa iprihoda po hektaru, prakti~nu primenu najnovijih nau~nih itehni~kih re{ewa u ovoj proizvodwi.

Relativno male povr{ine koje se koriste za proizvodwupovr}a, treba da se pove}aju za bar 1000 ha, od ~ega bi u nared-nom planskom periodu proizvodwu u staklenicima i plaste-nicima trebalo organizovati na novih min 100 ha.

Sto~arska proizvodwa }e se bazirati na iskori{}avawuprirodnih pogodnosti - velike pa{wa~ke povr{ine i mogu}-

nost stvarawa jake krmne baze za visoku produkciju mesa imleka, kao i stvorenih uslova - u neposrednoj blizini posto-je zna~ajni prera|iva~ki kapaciteti u oblasti mesne indu-strije i industrije prerade mleka (Banatski Karlovac, Ko-vin, Vr{ac, Pan~evo...). Pove}awe sto~nog fonda u SRP De-liblatska pe{~ara, u reìmu za{tite II (kontrolisana ispa-{a) i III stepena, vr{iti uzgojem autohtonih rasa goveda iovaca, uz po{tovawe biolo{kog kapaciteta pa{waka i liva-da.

Obezbedi}e se uslovi za podizawe ribwaka i razvoj ri-barstva na podru~ju obuhvata Plana, pre svega u KO Nikolin-ci.

U svim naseqima obuhva}enim Planom postoji intereso-vawe za nekonvencionalne vidove proizvodwe.

U biqnoj proizvodwi od nenavedenih vidova najizraèni-je je interesovawe za proizvodwu cve}a kako na otvorenomprostoru tako i u za{ti}enim uslovima.

Nekonvencionalni vidovi animalne proizvodwe za kojepostoji interesovawe su:- uzgoj fazana u kontrolisanim uslovima;- farmski uzgoj prepelica;- gajewe puèva;- uzgoj nutrija, ~in~ila i kuni}a;- farmsko gajewe glista (lumbrikultura);- farmsko gajewe divqa~i (jelen, divqa sviwa, muflon);- uzgoj p~ela.

Kao posebni oblik proizvodwe u poqoprivredi izdvaja seproizvodwa na sala{ima, koju treba podsticati posebnim me-rama. Ovaj vid proizvodwe podrazumeva proizvodwu vo}a, po-vr}a, gro`|a i sto~arsku proizvodwu na posebno ure|enim iizgra|enim povr{inama, van gra|evinskih rejona naseqa, poduslovima utvr|enim Planom i planskom i urbanisti~kom do-kumentacijom kojom se u daqoj proceduri razra|uje ovaj Plan.

Pored postoje}ih sistema za odvodwavawe i navodwavawe,u narednom periodu potrebno je obezbediti rekonstrukciju iosavremewavawe postoje}ih i izgradwu novih sistema.

O~ekuje se da }e se izgraditi novi sistemi za navodwava-we na bar 12 000 ha, {to je predvi|eno agrarnim programomAP Vojvodine. Izbor sistema vr{i}e se prema specifi~no-stima terena, pedolo{kim karakteristikama i vrsti proiz-vodwe.

6.5.2 [umarstvo

Sem op{tekorisnih funkcija {uma u planskom periodu}e se razvijati i wihove proizvodne funkcije u skladu sa Ak-tom o za{titi, Uredbom o za{titi prirodnih retkosti, Ram-sarskom konvencijom i programima za{tite i razvoja SRPDeliblatska pe{~ara, a prema vaè}im {umskim osnovama.

U SRP Deliblatska pe{~ara, u reìmima I, II i III stepe-na za{tite, odnos izme|u obraslog i neobraslog {umskog ze-mqi{ta se ne}e mewati. Proizvodne aktivnosti u {umarstvu}e se odvijati samo u reìmu III stepena za{tite.

U okruèwu SRP Deliblatska pe{~ara se odnos obraslo-neobraslo {umsko zemqi{te moè mewati pove}awem povr-{ina pod {umama na ra~un poqoprivrednog i {umskog ze-mqi{ta (zemqi{ta VI, VII i VIII bonitetne klase). Sve ak-tivnosti u {umarstvu }e se odvijati u skladu sa posebnimosnovama gazdovawa {umama.

6.5.3. Mala privreda, trgovina i ugostiteqstvo

Pored poqoprivrede, koja }e i u planskom periodu bitinajzna~ajnija privredna delatnost, planira se podsticawerazvoja male privrede - za proizvodne jedinice maweg kapaci-teta koje svojim funkcionisawem ne}e ugroàvati ìvotnusredinu.


Podsticawe razvoja male privrede ima za ciq da se pove-}a stepen zaposlenosti i prihod stanovni{tva, kao i da se po-digne stepen ukupnog privrednog razvoja posmatranog podru~-ja.

Razvoj male privrede podrazumeva pored razvoja privat-nog preduzetni{tva i samostalnih radwi i ~itav niz delat-nosti koje se mogu organizovati u okviru postoje}ih privred-nih kapaciteta i u seoskim doma}instvima.

Izbor delatnosti je relativno {irok i moè se svrstatiu nekoliko grupa: sakupqa~ko- odgajiva~ke delatnosti, prera-|iva~ke delatnosti, zanatstvo i li~ne usluge i doma}a radi-nost.

Sakupqa~ko-odgajiva~ke delatnosti se mogu organizovatiu relativno kratkom roku: prikupqawe prirodnog lekovitogbiqa i {umskih plodova, gajewe lekovitog biqa, proizvodwape~uraka, p~elarstvo, organizovano gajewe puèva itd.

Izbor prera|iva~kih delatnosti prvenstveno treba bazi-rati na poqoprivredi (mawi prera|iva~ki pogoni), odnosnoizvr{iti izbor proizvoda za kojima postoji tra`wa na trì-{tu.

Razvoj zanatstva i li~nih usluga treba podsticati prven-stveno u pravcu razvoja deficitarnih zanata, u funkciji za-dovoqavawa potreba stanovni{tva i privrede ovog podru~ja,kao i u funkciji razvoja turizma.

Razvoj doma}e radinosti (kao osnovne ili dopunske delat-nosti stanovni{tva) treba da je u saradwi sa nosiocima raz-voja turizma, kako bi izrada predmeta bila u funkciji razvo-ja turizma.

U politici razvoja male privrede, op{tine sa ovog pod-ru~ja treba da odigraju aktivnu ulogu putem potsticawa iusmeravawa preduzetni~kih inicijativa ka programima kojidoprinose boqem kori{}ewu raspoloìvih prirodnih istvorenih resursa, radnom angaòvawu nezaposlenih, a isto-vremeno imaju zadovoqavaju}i stepen profitabilnosti i nezahtevaju velika po~etna ulagawa. Op{tine treba da pripre-me operativne planove razvoja male privrede, kojima bi se de-finisali konkretni programi, dinamika wihove realizacijei potsticajni mehanizmi.

U skladu sa tim opredelewem prioritet u razvoju kapaci-teta male privrede imala bi naseqa u {irem okruèwu, zna-~i ona koja se ne naslawaju na sam SRP Deliblatska pe{~ara.Kapaciteti male privrede mogu se locirati na teritoriji~itavih naseqa, pod uslovom da prostorne mogu}nosti parce-le to dozvoqavaju i da svojom aktivno{}u (bukom, vibracija-ma, zaga|ewem vode, vazduha i zemqi{ta) ne uti~u negativnona ìvotnu sredinu.

Daqi razvoj trgovine i ugostiteqstva trebao bi bitiusmeravan na ulagawa u opremawe i izgradwu savremenih tr-govinskih kapaciteta i ugostiteqsko-turisti~kih objekata,{to }e biti uslovqeno porastom ìvotnog standarda i kupov-nom mo}i stanovni{tva.

Prostorni razme{taj kapaciteta trgovine i ugostiteq-stva prati}e prostornu distribuciju stanovni{tva i turi-sti~kih lokaliteta.

6.5.4. Turizam6

U prostornoj organizaciji turizma na podru~ju obuhvataPlana, na osnovu strate{kih prioriteta za razvoj odre|enihoblika turizma izdvojene su turisti~ke zone, turisti~ke pro-storne celine i turisti~ki lokaliteti.

Na osnovu prirodnih i stvorenih potencijala, kao i wi-hovog prostornog razme{taja, na ovom podru~ju se mogu uspo-staviti ~etiri turisti~ke zone:

A) Turisti~ka zona SRP Deliblatska pe{~araB) Podunavska turisti~ka zonaV) Belocrkvanska turisti~ka zonaG) Vr{a~ka turisti~ka zona.

A) SRP Deliblatska pe{~ara je cela stavqena pod za-{titu, osim turisti~kog lokaliteta Devoja~ki bunar, koji jeizuzet zbog velikog broja izgra|enih objekata. Na jugoisto~-noj strani SRP Deliblatska pe{~ara doseè do same obaleDunava, ali su za{ti}ene povr{ine, zbog postizawa celoviteza{tite prostora, pro{irene i na niì priobalni deo i nadunavsku adu îbuklija. SRP Deliblatska pe{~ara u celinipredstavqa specifi~an, atraktivan i visoko vredan turi-sti~ki prostor, uz obavezu uvaàvawa ograni~ewa u pogleduna~ina turisti~kog kori{}ewa i izgradwe turisti~kih kapa-citeta.

Osnovna planirana turisti~ka aktivnost je razgledawepovr{ina SRP Deliblatska pe{~ara (u okviru razvoja eko-lo{ko-obrazovnog oblika turizma). Prilikom ure|ewa zonetreba po{tovati slede}a pravila:

- ure|ivawe pe{a~kih staza (osnovna mera za{tite jeusmeravawe posetilaca na kretawe samo du` ozna~enih i ure-|enih staza);

- kontrolisawe broja posetilaca (va`no je ograni~itibroj posetilaca u odnosu na ekolo{ku izdr`qivost i reìmza{tite);

- formirawe vodi~ke slu`be (prirodne vrednosti bi}epravilno prezentovane putem stru~no osposobqene vodi~keslu`be);

- organizovawe ~uvarske slu`be;- ure|ewe zone vr{iti prema merama utvr|enim Uredbom.Periferni delovi SRP Deliblatska pe{~ara su, tako|e,

pejza`no raznovrsni i atraktivni ekosistemi, na kojima suformirani turisti~ki lokaliteti Devoja~ki bunar i âr-dak. Devoja~ki bunar je lokalitet koji }e, uz plansko ure|ewei opremawe i nastojawe da se o~uvaju pejza`no-ambijentalnei ekolo{ke vrednosti, ostati najkompletniji i najfrekvent-niji turisti~ki lokalitet SRP Deliblatska pe{~ara. To po-tvr|uje i ~iwenica da su na tom lokalitetu izgra|ene brojneku}e za odmor, ali i za stanovawe. Da ne bi do{lo do degrada-cije ovog prostora, potrebno je definisati biolo{ki i eko-lo{ki kapacitet prostora (prihvatqiv obim i strukturusme{tajnih i uslu`nih kapaciteta). Na ovom lokalitetu jemogu}e razviti kvalitetan rekreativno-turisti~ki centar,~ija je posebna pogodnost postojawe izvora geotermalne vode(koja se i danas koristi za puwewe otvorenog sportskog baze-na).

Lokalitet ârdak je, sa izgra|enim sme{tajnim kapaci-tetima, infrastrukturom, turisti~ko-rekreativnim sadrà-jima, ekolo{kim i ambijentalnim vrednostima, najkvalitet-niji turisti~ki lokalitet SRP Deliblatska pe{~ara. Daqarazvojna orjentacija ovog lokaliteta treba da bude wegovovra}awe u turisti~ke tokove, definisawe optimalne turi-sti~ko-razvojne funkcije, ukqu~uju}i i relevantne segmenteinostranog turisti~kog trì{ta.

Me|u zna~ajnije potencijalne turisti~ke prostorne ce-line i lokalitete spadaju selo [u{ara, Zagaji~ka brda i Du-ma~a, kao i atari sela [umarak i Dubovac sa lovnim tereni-ma.

Selo [u{ara, sa oko 350 doma}instava, jedino selo koje senalazi fakti~ki unutar SRP Deliblatska pe{~ara (mada jeizuzeto iz za{ti}enog podru~ja) karakteri{u autenti~ni pe-{~arski ekosistemi i privla~ni ratarsko-vinogradarskipejzaì, {to su, uz izgradwu savremenih sme{tajnih, infra-strukturnih i komunalnih objekata vrlo respektivne pretpo-stavke za formirawe turisti~ke ponude etno-ekolo{kog ka-raktera, u ~ijoj bi dugoro~noj razvojnoj osnovi bili agro-tu-

6 Kori{}ewa Studija: "Ocena potencijala i strate{kihpravaca turizma na podru~ju subregiona op{tina Vr{ac, Be-la Crkva, Kovin Alibunar i Plandi{te" Institut ekonom-skih nauka, Beograd, 2003. god.


rizam, odnosno turisti~ka ponuda savremenog ruralnog tipa.Razvoj turizma u [u{ari, ali i ukqu~ivawe u turisti~ke to-kove i sela Kajtasovo i Grebenac, treba da podstakne turi-sti~ko aktivirawe atraktivnih prirodnih i ekolo{kih pre-dela Zagaji~kih brda i Duma~e.

Sela [umarak i Dubovac tako|e raspolaù zadovoqavaju-}im geografskim, prostornim i ekolo{kim uslovima, gde jemogu}e planirati i razvijati odgovaraju}u sme{tajnu, rekre-ativnu, ekolo{ku i ugostiteqsku ponudu. U turisti~ke toko-ve se mogu ukqu~iti i naseqa Deliblato i Mramorak, koja senalaze na jugozapadnom obodu SRP Deliblatska pe{~ara.

B) Podunavska turisti~ka zona je, po raznovrsnosti fi-zi~kih struktura ekosistema i isprepletanosti postoje}ih ipotencijalnih funkcija, najsloènije i ekolo{ki najosetqi-vije podru~je subregiona. Planom obuhva}ena prostorna ce-lina obuhvata deo toka Dunava, Dubova~ki rit, ritsko-mo-~varni i livadski prostor Labudovog okna, Stevansku ravni-cu, najniì deo doline Kara{a i ribarsko naseqe i pristani-{te Staru Palanku, sa u{}em Nere. Velike vodene i mo~var-ne povr{ine Dunava i bogata mo~varna vegetacija predsta-vqaju idealno stani{te i zimovali{te raznih ptica i bogatoribolovno podru~je za privredni i sportski ribolov. Ovapredeona celina je ekolo{ki dobro o~uvana, vegetacijski ipejza`no mozai~na, raznovrsna i atraktiva. Glavne razvojneoslonce ~ine lovni turizam, privredni i sportski ribolov,koji se mogu organizovati i u uslovima za{ti}ene prirode.

V) U okviru Belocrkvanske turisti~ke zone najzna~aj-nije turisti~ke lokalitete ~ine: Banatska Palanka zajednosa Starom Planakom; sedam belocrkvanskih jezera; dowi deodoline Kara{a, odnosno Kanala DTD, sa vrednim prirodnimi ekolo{kim turisti~kim motivima i odre|enim kulturno-istorijskim i etnografskim nasle|em; dolina reke Nere, saveoma atraktivnim priobalnim pejzaòm, {to omogu}ava we-no vi{estruko turisti~ko vrednovawe. Tu je i samo naseqeBela Crkva, sa svojim kulturno-istorijskim nasle|em i dru-gim vrednostima.

Stara Palanka, kao staro ribarsko naseqe, zajedno sa Ba-natskom Palankom, novijim i ve}im naseqem, predstavqa naj-perspektivniji turisti~ki lokalitet ovog dela posmatranogpodru~ja. Budu}i razvoj i ure|ewe podrazumeva ure|ewe ipro{irewe pristani{ta za putni~ke brodove, izgradwu ma-rine, ure|ewe i osavremewavawe naseqa, izgradwu novih tu-risti~kih, ugostiteqskih i poslovnih objekata, sa orijenta-cijom da ovo naseqe izraste u turisti~ko-informativni imali poslovno-turisti~ki centar za organizovawe nauti~-kog, rekreativnog, sportsko-rekreativnog, ribolovnog i lov-nog turizma na Dunavu, Neri, kanalu DTD (od mesta gde se re-ka Kara{ spaja sa Kanalom) i na jugoisto~nom delu SRP De-liblatska pe{~ara.

Komleks Belocrkvanskih jezera obuhvata sedam jezera raz-li~ite veli~ine, grupisanih na relativno malom prostoru,jugozapadno od Bele Crkve. Nalaze se na dosta degradiranomi delimi~no izgra|enom prostoru, me|usobno nisu povezana, asamo dva su ure|ena. Ovaj lokalitet je potencijalno pogodanza formirawe sportsko-rekreativnog turisti~kog centra, salokalnim, regionalnim i {irim zna~ajem za integrisawe ifunkcionalno povezivawe najve}eg dela turisti~ke ponudeove zone.

Dolina Kara{a predstavqa malu i uzanu prostornu celi-nu kanalisane reke, od wenog u{}a u Dunav do sela Dupqaja.Niski deo morfolo{ki je preoblikovan pravolinijskim ob-licima Kanala, sa izdignutim i po{umqenim obalama i broj-nim ispresecanim meandrima napu{tenog re~nog korita.Sredi{ni i ne{to vi{i delovi (Ledine, Mali pesak, atarisela Kajtasovo, Grebenac i Dupqaja) pripadaju niskoj Pe{~a-ri. Zbog morfolo{kih, hidrografskih i vegetacijskih odli-ka ovo podru~je predstavqa stimulativan tip predela za re-kreativni boravak, izlete, lov i sportski ribolov na kanalu,sportove na vodi. Pomenuta sela su nedovoqno ure|ena i ko-

munalno opremqena, ali predstavqaju veliki potencijal zarazvoj seoskog turizma, ~ime bi se upotpunila turisti~ka po-nuda ove prostorne celine.

U okviru ove zone mogu}e je organizovati razne sportovena vodi (veslawe, jedrewe sa malim jedrilicama, plivawe, va-terpolo i dr.) i sportove na suvom (atletski kros, bicikli-sti~ka takmi~ewa na prirodnim stazama, golf, kowi~kisportovi na obodnim delovima SRP Deliblatska pe{~ara idrugi sportovi koji ne remete za{ti}enu prirodu).

Na {irem podru~ju doline Nere mogu}e je izgraditi etno-selo, u kome bi se na adekvatan na~in prezentovala stara ar-hitektura, narodna umetnost, obi~aji, pa i vrste jela i pi}a.

G) Vr{a~ka turisti~ka zona mawim delom ulazi u ovopodru~je - tu je, pre svega, selo [u{ara, koje pripada i zoniSRP Deliblatska pe{~ara, dok su ostala dva naseqa maweatraktivna.

Na osnovu sagledavawa prirodnih i antropogenih poten-cijala, koji uslovqavaju mogu}e oblike turizma, izdvojeni suturisti~ki lokaliteti, koji se na ovom podru~ju mogu smatra-ti turisti~kim lokalitetima primarnog zna~aja. To su:

Devoja~ki Bunar - na ovom lokalitetu je prisutna naj{i-ra turisti~ka ponuda, imaju}i u vidu sve oblike turizma kojimogu istovremeno da se odvijaju: eko-turizma, manifestacio-nog, sportskog, rekreativno-boravi{nog i izletni~kog turi-zma;

Stara Palanka - ovom lokalitetu posebnu prednost dajuvodni potencijali - Dunav, Nera, Kanal DTD, Labudovo okno,{to podru~je ~ini izuzetnim za razvoj svih oblika turizmavezanih za vodu: nauti~ki, ribolovni, sportski turizam. Sta-ra Palanka ima prirodne predizpozicije za razvoj tranzitnogturizma vezanog za vodni saobra}aj, {to podrazumeva formi-rawe pristana za putni~ke brodove i marine.

ârdak - kao najure|eniji i najboqe opremqen lokalitetu okviru SRP Deliblatska pe{~ara, pruà mogu}nosti razvo-ja pre svega izletni~kog i sportskog, a zatim i drugih vidovaturizma - manifestacionog, obrazovnog turizma.

Na ovim lokalitetima potrebno je izgraditi nedostaju}esme{tajne kapacitete visoke kategorije i formirati in-formativne centre, koji }e svojom propagandnom delatno{}udoprineti popularizaciji celog podru~ja.

Belocrkvanska jezera - lokalitet pogodan za razvoj izlet-ni~kog, sportsko-rekreativnog i manifestacionog turizma.Jezera se naslawaju na urbano tkivo Bele Crkve i svojim po-tencijalom na komplementaran na~in upotpuwuju turisti~kuponudu SRP Deliblatska pe{~ara.

Lokaliteti sekundarnog zna~aja su:

Podru~je naseqa Dubovac i [umarak, posebno atraktivniza razvoj lovnog turizma, zatim, seoskog, kulturno-manife-stacionog i eko-turizma. U ataru naseqa [umarak, van SRPDeliblatska pe{~ara, za potrebe razvoja kulturno-manife-stacionog turizma planira se formirawe Parka skulptureodnosno muzeja na otvorenom, ~iji }e bliì lokalitet iforma biti utvr|eni izradom urbanisti~kog plana odgovara-ju}e regulacione razrade (Referalna karta br. 1). Naseqa Du-bovac i [umarak su pogodna za razvoj tradicionalnih zanatasa ovog podru~ja ~iji bi proizvodi imali turisti~ki, ali iprivredni zna~aj.

Podru~je doline Kara{a, sa naseqima Kajtasovo, Grebe-nac i Dupqaja svoje potencijale zasniva na blizini Zagaji~-kih brda i Duma~e, Kanala DTD, Malog peska i izleti{taKremewak i bara Zamfira, gde je mogu}e razvijati sportski,ribolovni, izletni~ki, rekreativno-boravi{ni, eko turi-zam.

Naseqe [u{ara - zbog svog poloàja u okviru SRP Deli-blatska pe{~ara i blizine atraktivnih poqoprivrdnih po-vr{ina (vo}waci, vinogradi) je idealno mesto za razvoj seo-skog turizma, kao i za izgradwu malih pogona za finalnu pre-


radu prehrambenih proizvoda iz programa zdrave hrane (malamlekara, su{ara lekovitog biqa, xemara, medara).

Na osnovu primewenih kriterijuma (motivski, prostor-ni, ekolo{ki, ekonomski, funkcionalni) za ovo podru~jepredvi|en je razvoj slede}ih osnovnih oblika turizma:

- tranzitni- posebno potenciran na ovom podru~ju izgrad-wom me|unarodnog magistralnog puta Beograd-Pan~evo-Ali-bunar-Vr{ac-Rumunija, za koga se vezuje ve}ina tranzitnogputni~ko-turisti~kog prometa subregiona i afirmacijom re-ke Dunav kao me|unarodnog plovnog puta,

- nauti~ki- najprofitabilniji oblik turisti~kog prome-ta - na ovom podru~ju postoje povoqni prirodni i drugi uslo-vi za izgradwu marine, pristana za putni~ke i turisti~kebrodove, zimovnika za mawa plovila,

- sportski- podru~je raspolaè brojnim mogu}nostima zarazvoj ovog oblika turizma, posebno sadràne u prirodnim, anaro~ito vodenim pogodnostima (kolektivni sportovi naotvorenom ili zatvorenom prostoru-ko{arka, odbojka, vater-polo, sportovi na vodi-veslawe, jedrewe, plivawe, atletskikros u SRP Deliblatska pe{~ara, biciklizam, golf....),

- lovni i ribolovni- podru~je raspolaè velikim mogu}-nostima pruàwa raznovrsnih usluga lovcima i ribolovci-ma, doma}im i stranim, {to moè da rezultira raznolikom iobimnom turisti~kom potro{wom,

- ekolo{ki- predstavqa zna~ajnu razvojnu {ansu za turi-zam subregiona ({kole prirode i {kole u prirodi, ekolo{kikampovi, ekskurzije, stru~ni i studijski boravci za odrasle,posmatrawe ptica i foto safari),

- rekreativno-boravi{ni- oblik turizma koji je ve} pri-sutan na ovom prostoru zahvaquju}i prirodnim pogodnostima,a daqi razvoj podrazumeva izgradwu novih sme{tajnih i uslu-`nih kapaciteta (mawi hoteli, hosteli, apartmani, seoskeku}e sa visokim nivoom opremqenosti, lova~ke ku}e...), podi-zawe nivoa usluga na znatno vi{i nivo, ukqu~ivawe lokalnogstanovni{tva u pruàwe usluga,

- izletni~ki i vikend turizam- najzastupqeniji oblik tu-rizma danas, a evidentno je da postoje raznolike pogodnostiza wegov znatno obimniji i kvalitetniji razvoj;

- kulturno-manifestacioni, koji }e koristiti prednostibogatog kulturno-istorijskog i etnolo{kog nasle|a {iregpodru{ja (Vr{ac, Bela Crkva...), etno-arhitekture, usposta-vqene tradicije raznih kulturnih i drugih manifestacija("Lov na soma kapitalca", "Karneval cve}a", Sabor p~elara","Fijakerijada"),

- seoski- kao sve prisutniji i traèniji oblik, koji }esvojom ponudom u ruralnom ambijentu ponuditi turistima svekomparativne prednosti ovog prostora (zdrava hrana, doma}aradinost, stari zanati, kulturno-istorijski motivi).

Grani~ni kapacitet broja posetilaca u SRP Deliblatskape{~ara utvr|en je na osnovu zbira pojedina~nih grani~nihkapaciteta razli~itih reìma za{tite:

I stepen za{tite - oko 2350 jednovremenih korisnika;II stepen za{tite - oko 12300 jednovremenih korisnika;III stepen za{tite - oko 48500 jednovremenih korisnika.

Ukupan kapacitet rezervata bi bio oko 63150 jednovreme-nih korisnika.

Pri planirawu sme{tajnih kapaciteta u pojedinim zona-ma treba imati u vidu:

- zna~ajno prostorno preklapawe zona (posebno izraènokod zone SRP Deliblatska pe{~ara i podunavske zone);

- sezonski karakter turisti~ke ponude;- zna~ajno u~e{}e izletni~kog turizma.

Tako|e treba imati u vidu blizinu ve}ih centara koji ve}imaju izgra|ene odre|ene kapacitete, kao {to su Vr{ac, Pan-~evo, Kovin i Bela Crkva. Najve}i procenat sme{tajnih ka-paciteta treba da ima belocrkvanska zona, a zatim zona SRPDeliblatska pe{~ara (koje treba zajedno da pokrivaju oko70% potrebnih kapaciteta).

Strukturu sme{tajnih kapaciteta treba izmeniti. Nasredwi rok, treba nastojati da se sa sada{wih oko 20,5 %, u~e-{}e osnovnih kapaciteta pove}a na oko 30%. Dugoro~no po-smatrano treba teìti da se uspostavi odnos na nivou 55:45%u korist osnovnih kapaciteta (hoteli, moteli, pansioni,apartmani). Objekte graditi uz primenu op{teprihva}enih(ISO) standarda. Pored toga, neophodno je poboq{ati kvali-tet komplementarnog sme{taja.

Pored sme{tajnih kapaciteta, nu`no je poboq{ati istrukturu ugostiteqskih objekata, time {to bi zna~ajnije bi-li zastupqeni restoranski objekti (danas su zastupqene pre-te`no kafane sa niìm kvalitetom opremqenosti i usluga).Opremqenost ugostiteqskih objekata tako|e treba da zadovo-qava me|unarodne standarde, a imaju}i u vidu prete`no se-zonski karakter turisti~ke ponude, potrebno je formiratimnogo vi{e kapaciteta na otvorenom prostoru.

Turisti~ki lokaliteti treba da budu opremqeni i in-formativnim punktovima, prodavnicama svakodnevne i izu-zetne kupovine (u skladu sa planiranom turisti~kom ponu-dom).

Ure|ewe naseqa }e se vr{iti na osnovu urbanisti~ke do-kumentacije, pri ~ijoj izradi treba uzeti u obzir planiraneturisti~ke sadràje, date orijentaciono u ovom Planu i de-taqnije definisane u prostornom planu op{tine.

Za sve oblike turizma neophodno je obezbediti i kvalite-tan sme{taj i odgovaraju}e prate}e usluge. Za sve postoje}e iplanirane lokalitete obavezna je izrada urbanisti~kog pla-na odgovaraju}e regulacione razrade, sa prethodno jasno de-finisanim programima u oblasti turisti~ke ponude i mogu-}ih kapaciteta.

6.6. PROSTORNI RAZVOJ I RAZME[TAJ JAVNIHSLU@BI

Organizacija prostora i izgradwa kapaciteta namewenihuslu`nim delatnostima u funkciji razvoja turizma, odvija}ese uz obavezu obezbe|ewa uslova za realizaciju temeqnihprincipa odrìvog razvoja podru~ja u obuhvatu Plana. Ovimse podrazumeva planirano umereno ili ograni~eno kori{}e-we ukupnih resursa podru~ja, uz formirawe atraktivnog i tu-risti~kim potrebama primerenog turisti~kog proizvoda.

Javne slu`be }e se razvijati u skladu sa kriterijumima da-tim Prostornim planom Republike Srbije, ciqevima razvojamreè naseqa i posebnim osobenostima ovog podru~ja (Refe-ralna karta br. 2).

Planirana mreà javnih slu`bi obezbe|uje zadovoqeweosnovnih naseqskih potreba i potreba {irih prostornih ce-lina, u skladu sa planiranim nivoom naseqa, odnosno wego-vim funkcionalnim zna~ajem u mreì naseqa ovog podru~ja.

Za primarna seoska naseqa (Malo Bavani{te, [umarak, Kaj-tasovo, Dupqaja i [u{ara) planirano je da imaju osnovne sa-dràje koji se odnose na osnovno obrazovawe od 1-4 razreda(ako nije mogu}e u nasequ mora imati organizovani prevoz do{kole), zatim zdravstenu za{titu (zdravstvena stanica) i bi-blioteku.

Naseqa opremqena predloènim sadràjima i organizo-vana tako da mogu da obavqaju predvi|ene funkcije, zadovo-qi}e zahteve racionalne organizacije i kvaliteta usluga.

Centri zajednice naseqa uglavnom ve} sada imaju osnovnesadràje vezano za obrazovawe, zdravstvenu za{titu i kultu-ru, dok }e se predloènim razvojem i razme{tajem javnih slu-`bi funkcionisawe naseqa podi}i na vi{i nivo.

Lokalni centri imaju najvi{i stepen opremqenosti zanivo koji zauzimaju u mreì naseqa.


Sva naseqa, bez obzira na veli~inu i funkcionalnu dife-rencijaciju, gravitiraju svojim op{tinskim centrima (Ko-vin, Pan~evo, Alibunar, Vr{ac i Bela Crkva).

Pored ulagawa u postoje}e objekte javnih slu`bi potreb-no je pove}ati wihovu dostupnost i to formirawem mobilnihjavnih slu`bi.

6.7. PROSTORNI RAZVOJ, RAZME[TAJ I KORI-[]EWE INFRASTRUKTURNIH SISTEMA I PRAVI-LA GRA\EWA

6.7.1. Saobra}aj

Drumski saobra}aj

Osnovu strate{kog koncepta ure|ewa SRP Deliblatskape{~ara u domenu saobra}ajne infrastrukture ~ine planovivi{eg reda, {to se pre svega odnosi na prostornu ure|enostokolnog prostora kao i obodno uspostavqawe saobra}ajnihkapaciteta najvi{ih hijerarhijskih nivoa, kao osnove novesaobra}ajne matrice ovog dela Banata.

Nova uspostavqena saobra}ajna matrica bi kumulisala ivodila sva daqinska -tranzitna kretawa van ili na kontroli-sanim delovima prostora SRP Deliblatska pe{~ara. Svakretawa du` kategorisanih puteva oko SRP Deliblatska pe-{~ara }e biti kontrolisano vo|ena, a u budu}nosti i upra-vqana tako da obezbe|uju dostupnost do svih reprezentativ-nih lokaliteta i sadràja, ~ime }e se minimizirati negativ-ni uticaji na stawe prirodne sredine SRP Deliblatska pe-{~ara.

Koncept saobra}ajne infrastrukture uspostavqa nove sa-obra}ajne kapacitete i to magistralni put Beograd - Pan~e-vo - Vr{ac, van naseqa, sa elementima koji omogu}uju per-formanse za poluautoput, sa denivelisanim ukr{tawima ipetqama. Ovo bi bio osnovni saobra}ajni kapacitet koji biomogu}avao dostupnost iz subregiona, pruàju}i najvi{i ni-vo saobra}ajne usluge. Ovaj saobra}ajni kapacitet bi kumuli-sao sva kretawa u okruèwu i imao bi prostorne veze sa svimmakrosaobra}ajnim kapacitetima (autoputevima, magistral-nim i regionalnim putevima), ali i svim mikrosaobra}ajnimkapacitetima (lokalni, nekategorisani i pristupni putevi),preko denivelisanih ukr{tawa.

Trasa ovog magistralnog puta je uspostavqena u ciquafirmacije prostora SRP Deliblatska pe{~ara i {iregokruèwa tj. priobaqa Dunava.

Novi saobra}ajni kapaciteti u okviru obuhvata Plana suregionalni put, od magistralnog puta M-1.9 kod Uqme do Be-le Crkve i Rumunije, kao i segment regionalnog puta R-123 izpravca Se~wa, oko SRP Deliblatska pe{~ara, do Deliblata,Kovina i naseqa na Dunavu kod Smedereva.

Ovi saobra}ajni kapaciteti su nièg hijerarhijskog ni-voa, subregionalnog zna~aja, ali su od relevantnog zna~aja jerse pruàju sa severoisto~ne i jugoisto~ne strane SRP Deli-blatske pe{~are, tako da }e predstavqati veoma vaàn "pr-sten" oko ovog prostora gotovo sa svih aspekata. Izgradwaovih saobra}ajnih kapaciteta }e vrlo afirmativno uticatina ceo prostor, s tim da }e se inicirati i privredni razvojovog podru~ja. Trase ovih puteva su tako prostorno oblikova-ne da se inicira zauzimawe novih povr{ina i zemqi{ta (vo-|ewe po "lenijama" i atarski putevi), ali i tako da afirma-tivno uti~u i na budu}u lokalnu i nekategorisanu mreù pu-teva.

Postoje}i regionalni put Kovin - Gaj - Vra~ev Gaj - BelaCrkva ostaje u postoje}em koridoru, s tim {to se planira re-konstrukcija i poboq{awe elemenata pasivne bezbednosti.

Svi postoje}i kategorisani putevi posta}e lokalni pute-vi, s tim {to }e i oni biti uklopqeni u budu}u saobra}ajnu

matricu, tako da mogu da pruè optimalne uslove za afirma-ciju SRP Deliblatska pe{~ara.

Planirani lokalni putevi: - R-115 - Banatska Palanka 2,5 km- [u{ara - Grebenac 8,7 km- R-115 - Labudovo okno 2,8 km- Dubovac - Dunav 2,5 km

Planirane biciklisti~ke staze:- Bela Crkva - Vra~ev Ga 4,6 km- R-115 - Stara Palanka 4,4 km

Da bi u potpunosti sagledali sve prostorne aktivnostikoje mogu afirmativno uticati na razvoj ovog prostora, sa-gledani su i nekategorisani putevi, kako bi wihova izgradwadonela optimalne ekonomske efekte i pruìla mogu}nost za-{tite od akcidentnih situacija (poàr, oluja, i sl.).

Saobra}ajna matrica planiranih puteva je zatvoren si-stem sa radijalnim pravcima, koja omogu}uje dostupnost SRPDeliblatska pe{~ara iz vi{e pravaca.

Ograni~avaju}i faktor koji uti~e na planirawe saobra-}ajne matrice na podru~ju obuhvata Plana je uslov da se u SRPDeliblatska pe{~ara ne moè planirati izgradwa puteva,osim {umskih puteva - proseka, kako bi se spre~io prenos po-àra.

Tako|e, ograni~avaju}i faktor za razvoj puteva je i pri-sustvo prostornih prepreka (Dunav, kanal DTD) kao i potre-ba da se postoje}i putevi maksimalno iskoriste tj. da se mini-mizira zauzimawe plodnog zemqi{ta u ove svrhe. Prostornaprisutnost drugih vidova saobra}aja tako|e je delom uslovqe-na i konceptom drumskog saobra}aja jer se teìlo optimal-nom integralnom povezivawu svih saobra}ajnih kapacitetakoji mogu imati bilo kog uticaja na sadràje i funkcije uokviru SRP Deliblatska pe{~ara.

Funkcija drumskog saobra}aja u obuhvatu Plana je objedi-wavawe svih saobra}ajnih terminala, stanica, pristani{ta,marina i sl. u jedan integralni sistem doprema i otpremasvih potencijalnih posetilaca ovog prostora, nude}i razli-~it nivo prevoza i usluga u zavisnosti od potrebe posetilaca.Stvarawe ovakvog sistema integralne povezanosti }e na {i-rem nivou afirmisati potencijale ovog prostora, ukqu~iva-wem SRP Deliblatska pe{~ara u destinacije tur operatera.

Budu}i koncept integralnog povezivawa SRP Deliblat-ska pe{~ara sa okruèwem podrazumeva stalni, povremeniili ugovoreni prevoz do èqenih lokaliteta ili unapredutvr|enih punktova i stanica, kao i drumski transfer do è-qenog terminala, uz mogu}nost kori{}ewa vi{e vidova sao-bra}aja.

Turisti~ki lokaliteti i sadràji moraju imati ure|eniprostor za odmor i stacionirawe vozila, uz zadovoqewe svihekolo{kih kriterijuma koji vaè za SRP Deliblatska pe-{~ara.

Biciklisti~ke staze za nemotorna kretawa (bicikl kros,triatlon) kao i staze za pe{a~ko kretawe (rekreativne itrim staze) bi}e preciznije definisane kroz daqu razraduovog Plana.

Objekti za snabdevawe gorivom (benzinske i gasne stani-ce) kao i objekti za odràvawe tehni~ke ispravnosti vozilamogu se graditi du` magistralnih, regionalnih i lokalnihputeva samo ako su zadovoqeni kriterijumi i uslovi za o~uva-we i unapre|ewe stawa ìvotne sredine.

Analiza saobra}ajnih parametara od relevantnog uticajana podsticajni razvoj pojedinih lokaliteta na podru~ju obu-hvata Plana.

Analize postoje}ih saobra}ajnih kapaciteta kao progno-


ze budu}eg saobra}ajnog optere}ewa u okviru gravitacionezone - obuhvata Plana, pokazale su slede}e parametre koji se

mogu tabelarno iskazati:

Tabela 6-1: Kategorisani putevi u okviru obuhvata Plana (plansko re{ewe)

Kategorisani put

Duìna u obu-hvatu Plana

(km)

Teorijski ka-pacitet

(voz/24 h)

Saobra}ajno optere}ewe

(voz/24 h) 2004.god.


(voz/24 h) 2025.god.

Indeks 2025/2004

Nivo usluge odnos tok/ka-pacitet (q/C)

Put vi{eg teh. stand. (polu ili auto-put) E-70 (9,0m)

18,8

12000

-

7580

"C"

Magistralni put M-1.9 (dràvni put I reda) (7,1 m)

24,7

10000

8310

6800

0,8

"C"

Magistralni put M-7.1 (dràvni put I reda) (7,1 m)

7,6

10000

3270

4790

1,5

"V"

Regionalni put R-115 (dràvni put II reda) (7,0m)

39,2

10000

4120

6280

1,6

"C"

Kategorisani put Duìna u obu-hvatu Plana

(km)

Teorijski ka-pacitet

(voz/24 h)


(voz/24 h) 2004.god.


(voz/24 h) 2025.god.

Indeks 2025/2004

Nivo usluge odnos tok/ka-pacitet (q/C)

Regionalni put R-115.1 (dràvni put II reda)(6,0m)

6,5

10000

2915

4630

1,6

"V"

Regionalni put R-123 (dràvni put II reda)(6,0m)

6,2

10000

2850

3870

1,4

"V"

Regionalni put R-125 (dràvni put II reda)(6,0m)

7,3

8000

3120

4155

1,3

"A"

Regionalni put M1.9-Dolovo-R115 (dràvni put II reda)(6,0m)

20,8

8000

-

4880

-

"A"

Op{tinski putevi (lokalni putevi) (5,0m)

147,8

6000

2460

3810

1,5

"C"

Biciklisti~ke staze (1,6m) 48,9

Postoje}a saobra}ajna mreà zadovoqava zahteve saobra}a-ja (u domenu tranzita) ali ne zadovoqava zahteve polazno do-stupnog karaktera do lokaliteta u okviru SRP Deliblatskape{~ara, jer pojedine destinacije prilaza imaju produènutrajektoriju kretawa i to po putevima nezadovoqavaju}e iz-gra|enosti.

Da bi zadovoqili sva perspektivna o~ekivawa inicijal-nog razvoja svih lokaliteta i podru~ja mora se obezbediti ni-vo evropskih standarda pristupa tj. potrebno je obezbeditinivo lakog, brzog, bezbednog i komfornog pristupa kao i ni-vo visokih

saobra}ajnih usluga do svih lokaliteta koji su u destina-cijama tur operatora. Da bi se to obezbedilo postoje prostor-ni uslovi, samo treba obezbediti sredstva za wihovu realiza-ciju.

Vodni saobra}aj

Vodni saobra}aj je na podru~ju obuhvata Plana zastupqenpreko glavnog plovnog puta reke Dunav i glavnog kanala iz si-stema DTD. Razvoj ovog vida saobra}aja planiran je izgrad-wom objekta za ove namene u mestima Dubovac, Stara Palan-ka, Kajtasovo i Dupqaja, s tim da je obezbe|eno wihovo pove-zivawe sa ostalim vidovima saobra}aja.

Razrada planiranih lokaliteta za izgradwu objekata vod-nog saobra}aja vr{i}e se urbanisti~kim planovima odgovara-ju}e regulacione razrade.

@elezni~ki saobra}aj

Na podru~ju obuhvata Plana èlezni~ki saobra}aj se mi-norno koristi, osim èlezni~ke pruge Beograd - Pan~evo -Vr{ac koja je u putni~ko-robnoj eksploataciji ali sa eksplo-atacionim karakteristikama daleko od evropskih standarda.Za ukqu~ivawe ovog vida saobra}aja za prevoz budu}ih pose-

tilaca SRP Deliblatska pe{~ara, pruge treba rekonstruisa-ti a vozove dovesti na nivo evropskih standarda.

Vazdu{ni saobra}aj

Aerodrom Beograd }e uz integralno povezivawe biti je-dan od punktova za prihvat posetilaca sa udaqenih destina-cija. Klijentela koja bude koristila sopstvene male avioneza pristup do prostora u okviru SRP Deliblatska pe{~ara zapristup }e koristiti aerodrom u Kovinu, Vr{cu i Beloj Cr-kvi, a direktan kontakt sa èqenim odredi{tem bi}e omogu-}en i helikopterom, s tim da se u okviru prostora Devoja~kogbunara i naseqa Dubovac planiraju prostori za heliodrome,obavezno izvan granica SRP Deliblatska pe{~ara.

Izgradwa planirane saobra}ajne mreè puteva na podru~-ju obuhvata Plana podrazumeva izgradwu saobra}ajnih kapa-citeta:

- u SRP Deliblatska pe{~ara, - na podru~ju obuhvata Plana, izvan SRP Deliblatska

pe{~ara.

Osnovna pravila gra|ewa za saobra}ajnu infrastrukturupodrazumevaju :

U SRP Deliblatska pe{~ara

Zadràvaju se svi postoje}i izgra|eni saobra}ajni kapa-citeti i to regionalni put R-115 Kovin - Bela Crkva, put De-liblato-[u{ara koji treba da ostane nekategorisan put i dasluì potrebama SRP Deliblatska pe{~ara u smislu za{ti-te i prezentovawa prirodnih vrednosti nekategorisani pute-vi Dubovac-Dunav i put od R-115 do Labudovog okna, koji }e semodernizovati i postoje}a mreà {umskih puteva koju trebadovesti u funkciju i redovno odràvati. Navedeni saobra}aj-ni kapaciteti nadopuwuju se novoizgra|enim kapacitetima(oko SRP Deliblatska pe{~ara), kako bi se formirao sistem


puteva koji bi obezbedio visok nivo dostupnosti iz svih pra-vaca.

Na podru~ju obuhvata Plana, izvan SRP Deliblatska pe-{~ara

- sve puteve najvi{eg hijerarhijskog nivoa graditi premaustanovqenim saobra}ajnim kapacitetima (autoput, poluau-toput) i prema ustanovqenim trasama, a veze sa SRP Deli-blatska pe{~ara ostvariti preko utvr|enih lokacija za deni-velisana ukr{tawa;

- sva ukr{tawa ovih saobra}ajnih kapaciteta sa èle-zni~kom prugom su u denivelaciji;

- sva ukr{tawa sa atarskim putevima ovih kapaciteta sukontrolisana i vo|ena putem servisnih saobra}ajnica do de-nivelacija.

Planirana nosivost kolovozne konstrukcije je:za magistralni put - sredwe te{ki saobra}aj; za regionalni put - sredwi saobra}aj;za lokalne puteve - laki saobra}aj.

Novi saobra}ajni kapaciteti koji se planiraju izvanSRP Deliblatska pe{~ara su za dvosmerni saobra}aj sa dvesaobra}ajne trake, s tim {to se planira dvosmerni saobra}ajsa elementima koji obezbe|uju visok nivo saobra}ajne uslugei visok nivo bezebdnosti (put Devoja~ki bunar - Vekerle - Do-lovo i [u{ara - Zagaji~ka brda - Grebenac).

Svi ovi putevi }e imati putne elemente koji pripadaju tojkategoriji puta i bi}e sa jednostranim nagibom i sa pravil-nim odvodwavawem.

Biciklisti~ke staze graditi {irine od 1,6 m sa savreme-nom konstrukcijom (betonske plo~e, asfalt) po trasama utvr-|enim ovim Planom. Pored biciklisti~kih staza planiratii biciklisti~ke punktove i to uglavnom uz turisti~ke objek-te. Kapaciteti ovih punktova treba da obezbede dovoqan pro-stor za ~uvawe i servisirawe bicikla. Obim i sadràj punk-tova bi}e bliè odre|eni daqom razradom ovog Plana, izra-dom planova nièg reda.

Kapaciteti za stacionirawe vozila bi}e gra|eni naosnovu planova nièg reda, uz ustanovqeni lokalitet - Devo-ja~ki bunar (izvan SRP Deliblatska pe{~ara), za vreme jav-nog masovnog okupqawa.

U okviru planova nièg reda definisa}e se prostori zapovremeno stacionirawe vozila (podloga - stabilizovanotlo) u okviru postoje}ih zelenih povr{ina.

Svi kapaciteti za stacionirawe vozila se moraju graditiu EKO izvedbi (svako tre}e mesto za drvo), kako bi se pomo-gao nivo konfora ~uvawa vozila i minimizirao negativniuticaj stacioniranih vozila na mikroklimat, biodiverziteti ìvotnu sredinu u SRP Deliblatska pe{~ara.

Ostala pravila gra|ewa podrazumevaju:- ukr{tawe javnih puteva sa ostalim infrastrukturnim

objektima (vodoprivreda, energetika, veze i dr.) treba vr{i-ti tako da se ne ometa odvijawe saobra}aja, ne ugroàva sta-bilnost puteva, bezbednost i reìm saobra}aja na putevima;

- kod ukr{tawa javnih puteva sa atarskim i ostalim ze-mqanim putevima, mora se po{tovati uslov da se zemqani pu-tevi koji se prikqu~uju na javne puteve sa savremenim kolovo-zom, moraju izgraditi sa tvrdom podlogom u duìni od najma-we 50m za magistralni put, 40m za regionalni put i 30m za lo-kalni put, ra~unaju}i od ivice kolovoza javnog puta i mini-malne {irine od 5,0 m;

- na mestima me|usobnog ukr{tawa javnih puteva, prikqu-~ewa javnog puta na drugi put, obezbe|uju se trouglovi pre-glednosti ~ije stranice iznose 120 m, ra~unaju}i od ta~kepreseka osovine tih puteva, odnosno osovine èlezni~ke pru-ge;

u trouglovima preglednosti ne smeju se podizati zasadi,graditi objekti ili vr{iti drugi radovi koji bi ometalipreglednost javnog puta;

- u zemqi{nom pojasu puta ne mogu da se grade objekti(stambeni, poslovni, pomo}ni, zatim bunari, rezervoari, sep-ti~ke jame i sl.), osim objekata koji sluè saobra}aju.

6.7.2. Vodoprivredna infrastruktura

Na podru~ju obuhvata Plana razvija}e se vi{enamenskisistemi, kojima se integralno re{avaju problemi kori{}ewai za{tite voda, ure|ewa vodnih reìma i odbrane od poplava:

1. regionalni sistemi za obezbe|ivawe voda najvi{eg kva-liteta, za naseqa i one industrije koje zahtevaju vodu tog kva-liteta;

2. regionalni sistemi za kori{}ewe, ure|ewe i za{titure~nih voda (tzv. re~ni sistemi), kojima se podmiruju ostalikorisnici, i ure|uju i {tite vode.

Snabdevawe vodom najvi{eg kvaliteta ostvariva}e serazvojem regionalnih sistema, iz kojih }e se snabdevati najve-}i broj naseqa i samo oni tehnolo{ki procesi u kojima jeneophodna voda najvi{eg kvaliteta.

U perspektivi mogu}e je prebacivawe odre|enih koli~i-na vode sa Godominsko - [alina~kog izvori{ta u Ju`no-ba-natski regionalni sistem, kao i kori{}ewe voda Dunava (ne-posredno ili upu{tawem u podzemqe) ukoliko iste imaju od-govaraju}i kvalitet. Iz ovog sistema vr{ilo bi se vodosnab-devawe naseqa u slede}im op{tinama: Kovin, Pan~evo, Opo-vo, Kova~ica, Alibunar, Vr{ac, Plandi{te i Bela Crkva.Postoji mogu}nost slawa voda iz ovog sistema daqe na sever,u pravcu Zrewanina i Se~wa.

Na osnovu postavqenih ciqeva perspektivno realizovatislede}e aktivnosti: prostorno, organizaciono i pravno de-finisawe zona vodosnabdevawa - izvori{ta radi wihove za-{tite; definisawe i rezervacija prostora za trase budu}egregionalnog vodovoda, postrojewa za pre~i{}avawe vode(PPV) i postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda(PPOV), kako bi se stekli uslovi kompletnog vodosnabdeva-wa i tretmana upotrebqenih voda; sukcesivno povezivawesvih naseqskih vodovoda u jedinstven sistem, kojim se ostva-ruje visoka pouzdanost funkcionisawa i propisan, stalnokontrolisan kvalitet vode; smawivawe specifi~ne potro-{we vode u doma}instvima (180 lit/s/dan) politikom realnihcena vode, merewem utro{ka vode i merama planske raciona-lizacije potro{we; uvo|ewe reciklirawa i vi{ekratnog ko-ri{}ewa vode u proizvodnim procesima; upravqa~ko-in-formaciono osavremewavawe budu}eg regionalnog vodovoda,uvo|ewem monitoring sistema, koji }e omogu}avati pra}ewedinamike potro{we u svim va`nijim granama mreè, kao ibrzu dijagnostiku poreme}aja i kvarova u radu sistema; i pri-oritet pri izgradwi PPOV imaju naseqa koja najvi{e ugro-àvaju okolinu i koja su najvi{e ugroèna: Alibunar, Banat-ski Karlovac, Dubovac, Gaj.

Do izgradwe regionalnog sistema za celo podru~je, nase-qa na podru~ju obuhvata Plana }e se i nadaqe snabdevati vo-dom iz lokalnih izvori{ta, uz neophodne rekonstrukcije idogradwe sistema (bunari, rezervoari, crpne stanice).

U ciqu za{tite voda, u naseqima }e se razvijati separa-cioni kanalizacioni sistemi, kojima }e se posebno odvoditifekalne otpadne vode, a posebno atmosferske otpadne vode.

Osnovni zadatak kanalizacionog sistema je potpuna hi-drotehni~ka sanitacija urbanih prostora. Fekalni kanaliza-cioni sistemi treba da prikupe i odvedu van teritorije sveotpadne vode formirane pri upotrebi i kori{}ewu. Kanali-zacioni sistemi su u vrlo uskoj vezi sa vodosnabdevawem ipredstavqaju funkcionalnu i organsku celinu sa wim. Zbogtoga se kanalizacioni sistemi moraju razvijati uporedo sarazvojem sistema vodosnabdevawa.

Industrijske otpadne vode po potrebi, re{ava}e se poseb-nim sistemima. Zavisno od vrste i tipa zaga|ene vode vr{i}e


se wihovo prethodno pre~i{}avawe kroz predtretman, pa }etek onda i}i na zajedni~ko pre~i{}avawe sa sanitarnom i at-mosferskom otpadnom vodom.

Pre upu{tawa otpadnih voda u recipijent predvi|a sewihovo pre~i{}avawe na ure|ajima za pre~i{}avawe otpad-nih voda. Karakter recipijenta predvi|a, odnosno zahteva vi-sok stepen pre~i{}avawa. Posle pre~i{}avawa na ure|ajimaza pre~i{}avawe otpadnih voda, pre ispu{tawa u recipijent,koncentracija pojedinih zaga|uju}ih materija u efluentu mo-ra zadovoqavati uslove, koje propisuje nadle`no vodopri-vredno preduze}e.

Turisti~ki lokaliteti i centri }e problem odvo|ewa ot-padnih voda re{avati preko kompaktnih mini ure|aja za bio-lo{ko pre~i{}avawe ili }e se otpadne vode evakuisati u be-tonske vodonepropusne septi~ke jame, koje }e se periodi~noprazniti autocisternama, angaòvawem nadle`ne komunalneorganizacije, a sadràj odvoziti na deponiju.

Ki{nu kanalizaciju koncipirati za merodavne uslove(vremenski presek, urbanizovanost prostora, ra~unska ki{aitd.), a etapno realizovati tako da se izgra|ena delom racio-nalno uklapa u budu}e re{ewe.

6.7.3. Energetska infrastruktura

Razvoj postoje}e energetske infrastrukture }e predsta-vqati osnov ekonomskog, socijalnog i ekolo{kog razvoja.

Definisani koridori, za{titni pojasevi i zone energet-ske infrastrukture predstavqaju strate{ku vrednost u pra-vilnom gazdovawu, ure|ewu i kori{}ewu prostora, kao i za-{titi samih tehni~kih sistema.

Prirodni gas je ekolo{ki naj~istije (spre~ava se zaga|e-we vazduha) i najekonomi~nije fosilno gorivo, koje se jedno-stavno i lako transportuje do potro{a~a. Nakon po~etnih in-vesticionih ulagawa u izgradwu gasovodne infrastrukture,kori{}ewe prirodnog gasa }e odmah po~eti da opravdava po-~etna investiciona ulagawa, {to }e se odraziti na poboq{a-we ìvotnog standarda i kvaliteta ìvota, kao i na o~uvaweprirode i ìvotne sredine.

Kori{}ewe alternativnih oblika energije }e znatnouticati na poboq{awe ìvotnog standarda i za{titu i o~u-vawe prirode i ìvotne sredine.

Postoje}a i planirana energetska infrastruktura }eomogu}iti:

- razvoj turisti~kih lokaliteta Devoja~ki bunar i âr-dak;

- razvoj potencijalnih turisti~kih prostornih celina na-seqa [u{ara, Deliblato i Mramorak;

- razvoj Podunavske turisti~ke zone;- razvoj Belocrkvanske turisti~ke zone;- razvoj op{tina Alibunar, Vr{ac, Bela Crkva, Kovin i

Pan~evo i svih naseqenih mesta u ovim op{tinama;- razvoj svih privrednih subjekata na ovom prostoru;- poboq{awe ìvotnog standarda i kvaliteta ìvota i

za{tite ìvotne sredine.

Gasovodna infrastruktura

Na podru~ju obuhvata Plana planira se:- gasifikacija naseqa Gaj, izgradwom razvodnog gasovoda

iz pravca naseqa Kovin uz put R-115,- gasifikacija naseqa Deliblato, izgradwom razvodnog gaso-voda iz pravca naseqa Mramorak, uz lokalni put Mramorak-Deliblato.

Tabela 6-2: Postoje}a gasovodna infrastruktura

Naziv Duìna Pre~nik Kapacitet

MG-01 13 km f 323.9 mm 25 000 m3/h

Pan~evo-Tilva 23 km 8" 10 000 m 3/h

bu{otinski gasovodi od bu{otina do SOS (sabirno-otpremna stanica) Tilva

17 km 4" 2500 m 3/h

razvodni gasovod od SOS Tilva do naseqa Uqma i Izbi{te 6 km 4" 2500 m 3/h

razvodni gasovod od gasovoda Pan~evo - Tilva do naseqa Mramorak i Dolovo

8 km 4" 2500 m 3/h

razvodni gasovod od SOS Tilva do naseqa Banatski Karlovac i Nikolinci

9 km 4" 2500 m 3/h

razvodni gasovod od MG-01 do naseqa Alibunar 2 km 4" 2500 m 3/h Tabela 6-3: Planirana gasovodna infrastruktura

Gasoovod Duìna Pre~nik Kapacitet

razvodni gasovod za naseqe Vra~ev Gaj 3 km 4" 2500 m3/h

razvodni gasovod za naseqe Deliblato 3,5 km 4" 2500 m 3/h

razvodni gasovod za naseqe [umarak 2 km 3" 800 m 3/h

razvodni gasovod za naseqe Dubovac 9 km 3" 1000 m 3/h

razvodni gasovod za naseqe Gaj 4,5 km 4" 2500 m 3/h

razvodni gasovod za naseqe M. Bavani{te 6 km 3" 800 m 3/h

razvodni gasovod za naseqe [u{ara 6 km 3" 800 m 3/h

razvodni gasovod za naseqe B. Palanka 3,5 km 3" 800 m 3/h

razvodni gasovod za naseqe Dupqaja 1 km 3" 800 m 3/h

razvodni gasovod za naseqe Grebenac 3 km 3" 800 m 3/h

razvodni gasovod za naseqe Kajtasovo 1,5 km 3" 800 m 3/h

Naftovodna infrastruktura

Na podru~ju obuhvata Plana planira se izgradwa Pa-nevropskog naftovoda ~ija kona~na trasa nije definisa-

na jer predstoji izrada predinvesticione studije nafto-

voda od granice Rumunija - Srbija do Trsta, kroz Srbiju7.Sve aktivnosti na izboru trase budu}eg Panevropskognaftovoda potrebno je uskladiti sa Uredbom, uz po{tova-we propisanih aktivnosti u zonama za{tite i ovim Pla-nom.

7 Podaci dobijeni od Pokrajinskog sekretarijata zaenergetiku i mineralne sirovine AP Vojvodine


Leì{ta prirodnog gasa, nafte i podzemne vode

Pored eksploatacije postoje}ih leì{ta "Mramorak","Tilva" i "Nikolinci", na predmetnom podru~ju planiraju seistra`ni radovi od strane Preduze}e NIS Naftagas-NoviSad na lokalitetu Banat-Isto~na Ba~ka, istra`ni prostorbr. 1384.

Po isteku istra`nog prava, NIS-Naftagas je u obavezida podnese novi zahtev u kom mora da, u okviru ovih granica,defini{e prioritetna podru~ja za daqa istraìvawa u znat-no suènijim granicama.

Bu{otine

Eksploatacija postoje}ih bu{otina (prirodnog gasa,nafte i podzemne vode) nastavi}e se na bu{otinama van gra-nica SRP Deliblatska pe{~ara, dok se sve bu{otine u SRPDeliblatska pe{~ara u reìmima za{tite I i II stepena mo-raju zatvoriti.

Izgradwa niza istra`nih i konturno istra`nih bu{oti-na na ve} definisanom istra`nom podru~ju, vr{i}e se vangranica SRP Deliblatska pe{~ara.

Eventualna izgradwa objekata koji prate eksploatacijunafte, gasa i geotermalnih voda (sabirni sistemi, pristupni

putevi i sl.) vr{i}e se na ovim istra`nim odnosno eksploa-tacionim prostorima van SRP Deliblatska pe{~ara.

Transport geotermalne vode se moè vr{iti kroz SRPDeliblatska pe{~ara uz uslove Zavoda za za{titu prirode(svakako van granica zona pod reìmom za{tite I stepena) zapotrebe bawskog turizma i poqoprivredne proizvodwe za za-grevawe plastenika i staklenika.

Kori{}ewe alternativnih oblika energije

U narednom planskom periodu potrebno je stimulisatirazvoj i kori{}ewe alternativnih oblika energije kao {tosu geotermalna energija, biomasa, biogas, sun~eva energija,energija vetra, ~ime bi se znatno uticalo na poboq{awe ì-votnog standarda i za{titu i o~uvawe prirodne i ìvotnesredine.

Uslovi za gasovodnu i naftovodnu infrastrukturu

Gasovodnu mreù graditi na osnovu glavnih projekata uskladu sa vaè}im zakonskim propisma.

Gasovodi visokog i sredweg pritiska i objekti u sasta-vu gasovoda

Uslovi za projektovawe, gra|ewe i ispitivawe gasovodavisokog i sredweg pritiska odre|eni su Pravilnikom o teh-ni~kim uslovima i normativima za bezbedan transport te~-nih i gasovitih ugqovodonika magistralnim naftovodima igasovodima i naftovodima za me|unarodni transport ("Slu-`beni list SFRJ" broj 26/85, sa primenom do dono{ewa novogvaè}eg propisa).

Ure|aji u sastavu gasovoda visokog i sredweg pritiska,merno-regulacione stanice, kompresorske stanice, ~ista~kestanice i blok stanice/blokadni ventili sa izduvavawem, mo-raju se locirati da zadovoqe propisana rastojawa od razli~i-tih objekata, data u narednoj tabeli.

Tabela 6-4: Granice istra`nog prostora

Oznaka ta~aka X Y

1 5 114 000 7 391 000

2 5 114 000 7 437 000

3 4 998 000 7 450 000

4 4 962 000 7 432 000

5 4 962 000 7 450 000

6 4 996 000 7 432 000

7 4 946 000 7 487 000

8 4 962 000 7 545 000

9 5 014 000 7 391 000

10 5 014 000 7 436 000

Tabela 6-5: Rastojawa objekata u sastavu gasovoda od ostalih objekata (u metrima, ra~unaju}i od ivice putnog pojasa)

Objekti u sastavu gasovoda

Merno-regulacione stanice

Komp. stan.

Blok stan. ~ista~ke stan.

U objektu od ~vrstog materijala

Pod nadsre{nicom i na otvorenom

do 30.000 m 3/h iznad 30.000 m

m3/h

Za sve kapacitete

Stambene, poslovne i fabri~ke zgrade, radionice i skl. zapaqivih mater.

15 m

25 m

30 m

100 m

30 m

30 m

Elektro neizolovani nadzemni vodovi Visina stuba dalekovoda + 3,0 m

Trafo stanice 30 m

Magistralni putevi 20 m 20 m 30 m 20 m 30 m 20 m

Regionalni i lokalni putevi

10 m

Ostali putevi 6 m 10 m 10 m 10 m 15 m 10 m

Vodotoci 5 m 5 m 5 m 20 m 5 m 5 m

[etali{ta i parkinzi 10 m 15 m 20 m 15 m 30 m 30 m

Ostali gra|ev. objekti 10 m 15 m 20 m 30 m 15 m 15 m

Kod prolaska u blizini ili paralelnog vo|ewa gasovodauz druge objekte odstojawe ne sme biti mawe od:

- 10 m od spoqne ivice putnog pojasa magistralnih puteva,- 5 m od spoqwe ivice putnog pojasa regionalnih i lokal-

nih puteva,

- 1 m (mereno horizontalno) od temeqa gra|evinskih obje-kata, ukoliko ne ugroàva stabilnost objekta,

- 0,5 m od spoqne ivice drugih ukopanih instalacija i me-lioracionih objekata,

- 10 m od noìce nasipa regulisanih vodotoka i kanala.


Udaqenost ukopanog gasovoda sredweg pritiska od uli~nestubne elektri~ne rasvete, vazdu{ne niskonaponske i PTTmreè mora biti tolika da ne ugroàva stabilnost stubova,ali ne mawa od 0,5 m slobodnog razmaka.

Ako se gasovod postavqa ispod saobra}ajnice prokopava-wem te saobra}ajnice, polaè se u rov na pe{~anu posteqicu isa dvostrukom antikorozionom izolacijom, prema propisima.

Ako se gasovod postavqa ispod saobra}ajnice, bu{ewemrova ispod te saobra}ajnice, mora se upotrebiti odgovaraju}aza{titna cev gasovoda.

Pri ukr{tawu gasovoda sa saobra}ajnicama, vodotocima i

kanalima, ugao zaklapawa wihovih osa mora biti izme|u 60o

i 90o. Za ukr{tawe pod mawim uglom potrebna je saglasnostnadle`nog organa.

Gasovodna mreà niskog pritiska

Tehni~ki normativi za projektovawe i polagawe gaso-voda od PE cevi za radni pritisak do 4 bara odre|eni su od-

govaraju}im Pravilnikom ("Slu`beni list SRJ", broj20/92).

Gasovod niskog pritiska se vodi podzmeno i nadzemno. Ka-da se gasovod vodi podzemno dubina polagawa gasovoda je 0,6-1,0 m od wegove gorwe ivice. Preporu~uje se dubina od 0,8 m.Izuzetno je dozvoqena dubina 0,5 m kod ukr{tawa sa drugimukopanim instalacijama ili na izrazito te{kom terenu, uzprimenu dodatnih tehni~kih mera za{tite. Lokacija rovovatreba da je u zelenom pojasu izme|u trotoara i ivi~waka uli-ce, trotoara i rigola, trotoara i betonskog kanala. Na loka-ciji gde nema zelenog pojasa gasovod se vodi ispod uli~nogtrotoara, betoniranih platoa i povr{ina ili ispod uli~nihkanala za odvod atmosferske vode na dubini 1,0 m od dna kana-la ili rigola. Izuzetno, gasovod se polaè du` trupa puta, uzposebne mere za{tite od mehani~kih i drugih o{te}ewa.

Trase rovova za polagawe gasne instalacije se postavqajutako da gasna mreà zadovoqi minimalna propisana odstoja-wa u odnosu na druge instalacije i objekte infrastrukture.Vrednosti minimalnih dozvoqenih rastojawa u odnosu naukopane instalacije su:

Minimalna dozvoqena rastojawa ukr{tawe paralelno vo|ewe

- drugi gasovod 0,2 m 0,3 m- vodovod, kanalizacija 0,5 m 1,0 m- nisko i visoko-naponski elektro kablovi 0,5 m 0,5 m- telefonski kablovi 0,5 m 1,0 m- tehnolo{ka kanalizacija 0,5 m 1,0 m- betonski {ahtovi i kanali 0,5 m 1,0 m- èlezni~ka pruga i industrijski kolosek 1,5 m 5,0 m- visoko zelenilo - 1,5 m- temeq gra|evinskih objekata - 1,0 m- lokalni putevi i ulice 1,0 m 0,5 m- magistralni i regionalni putevi 1,3 m 1,0 m- benzinske pumpe -5,0 m

Ukr{tawe distributivnog gasovoda (DG) sa saobra}ajni-cama vr{i se uz wegovo polagawe u za{titnu cev ili kanal,izuzev ako se prora~unom dokaè da to nije potrebno. Pri to-me se mora obezbediti prirodna ventilacija kanala, za{tit-ne cevi ili podzemnog prolaza.

Za ukr{tawe i paralelno vo|ewe gasovoda sa putevima iulicama, potrebna je saglasnost odgovaraju}ih organizacija.

Distributivni gasovod se ne polaè ispod zgrada i drugihobjekata visokogradwe.

Udaqenost ukopanih stubova elektri~ne rasvete, vazdu-{ne niskonaponske i PTT mreè mora biti tolika da neugroàva stabilnost stubova, ali ne mawe od 0,5 m slobodnograzmaka.

Pri polagawu distributivnih gasovoda treba preduzetiodgovaraju}e mere za{tite postoje}ih instalacija u radnompojasu.

Ukr{tawe i paralelno vo|ewe sa drugim instalacijamase projektuje u skladu sa uslovima i saglasnostima nadle`nihorgana, a na slede}i na~in:

- prolaz ispod puteva i ulica se izvodi u za{titnoj ~eli~-noj cevi uz mehani~ko podbu{ivawe na dubini od 1,0 m;

- prolaz ispod ku}ne saobra}ajnice se radi raskopavawemili podbu{ivawem, u skladu sa dubinom rova;

- prolazi ispod ostalih kanala i rigola izvode se u za-{titnim cevima ili bez wih, raskopavawem ili podbu{iva-wem na dubinu 1,0 m od kote dna kanala.

Kod paralelnog vo|ewa gasovoda u odnosu na gore navede-ne objekte primewuju se minimalna odstojawa iz vaè}ih pro-pisa uz dodatak 1,0 do 2,0 m, u zavisnosti od mogu}nosti na te-renu.

Ukr{tawe i paralelno vo|ewe u odnosu na ukopane insta-lacije treba projektovati da se zadovoqe svi uslovi vlasnika

predmetnih instalacija. Kod ukr{tawa nastojati da se gaso-vod ukopa iznad drugih instalacija, u protivnom gasovod tre-ba poloìti u za{titnu cev.

Uslove i saglasnost za prikqu~ewe na gasnu mreù je po-trebno zatraìti od nadle`ne komunalne slu`be.

Bu{otine

Uslovi predvi|eni za na~in i postupak locirawa objeka-ta za istraìvawe i proizvodwu nafte, gasa i termalnih vo-da-bu{otina, regulisani su Pravilnikom o tehni~kim mera-ma i za{titi na radu pri istraìvawu i proizvodwi nafte,zemnih gasova i slojnih voda (Slu`beni bilten "Naftagasa",broj 7/83).

Udaqenost bu{otine od za{titnog pojasa plovnog kanala,dalekovoda, javnih objekata i stambenih zgrada iznosi najma-we dve visine torwa bu{otine.

Udaqenost bu{otine od ivice pojasa puteva prvog i dru-gog reda mora biti najmawe 30 m od ose bu{otine, a drugih jav-nih saobra}ajnica, {umskih i poqskih puteva najmawe 15 m.

Objekti za eksploataciju nafte, zemnih gasova i slojnevode ne smeju biti udaqeni mawe od 30 m od ivice javnih obje-kata i stambenih zgrada i 10 m od ivice pojasa javnih saobra-}ajnica i za{titnog pojasa dalekovoda i telefonskih linija.

Udaqenost ose bu{otine od {uma, odre|uje se zavisno odpodnebqa, podru~ja, konfiguracije terena i vrste {ume.

Udaqenost bu{otina ra~una se od sredi{ta ose bu{oti-ne, a kod ostalih objekata i postrojewa od najistaknutijeg de-la u pravcu merewa.

Pored ovih uslova mora se po{tovati Zakon o rudarstvu("Slu`beni glasnik Republike Srbije", broj 44/95), Zakon o


za{titi od poàra ("Slu`beni glasnik Republike Srbije",broj 37/88), Zakon o cevovodnom transportu gasovitih i te~-nih ugqovodonika ("Slu`beni list SRJ, broj 27/97). Iz ovihzakona neophodno je pridràvati se uslova vezanih za zoneopasnosti od eksplozije (zone I i II), kao i zone opasnosti odpoàra.

6.7.4. Elektroenergetska infrastruktura

Na podru~ju obuhvata Plana, potrebno je u potpunosti re-vitalizovati prenosnu mreù u ciqu kvalitetnog i sigurnogsnabdevawa elektri~nom energijom potro{a~a.

Prema postavkama planskog re{ewa, naseqa obuhva}enaPlanom i povr{ine u okolini naseqa, nameweni su turisti~-ko - rekreativnim aktivnostima i izgradwi ku}a za odmor.Shodno tome, predvi|a se porast potro{we elektri~ne energi-je u svakom od pojedinih naseqa, turisti~kim lokalitetima izonama ku}a za odmor u obuhvatu Plana, posmatrano u celini.

Pove}awem potro{we elektri~ne energije postoje}ihpotro{a~a, doma}instava i industrije, izgradwom predvi|e-

nih turisti~ko-rekreativnih sadràja i ku}a za odmor, pove-}a}e se optere}ewe postoje}ih distributivnih trafostani-ca. Zato }e biti potrebno pove}ati instalisane snage trafo-stanica, rekonstrukcijom postoje}ih i izgradwom novih tra-fostanica. Od posebne je va`nosti predvideti sve potrebe uinstalisanoj snazi i obezbediti ih blagovremeno, kako ne bido{lo do preoptere}ewa dela mreè i pojedinih trafostani-ca, a samim tim i do kvarova i prekida u snabdevawu elek-tri~nom energijom.

Planira se da godi{wa potro{wa elektri~ne energije dokraja planskog perioda za sve potro{a~e u obuhvatu Plana iz-nositi oko 173,04 GWh, a vr{na snaga oko 26,18 MW. To zna~ida je potrebno oko 42 distributivne trafostanice TS 20/0,4kV sa prose~nom instalisanom snagom od 630kVA

Napajawe elektri~nom energijom na podru~ju obuhvataPlana obezbedi}e se iz trafostanica 110/20 kV, "Pan~evo 4","Kovin", "Kovin rudnik", "Bela Crkva", "Vr{ac 1", "Vr{ac2", "Vr{ac 3" i "Alibunar", sa instaliranim kapacitetimatrafoa od po 2 X 31,5 MVA.

Tabela 6-6: Potro{wa elektri~ne energije na podru~ju obuhvata Plana za planski period

Naseqe Potro{wa GWh 2025.god. Vr{na snaga MWh 2025.god. Broj trafostanica 630 kVA

Alibunar 15,94 3,62 8

Nikolinci 2,01 0,46 1

B.Karlovac 23,85 5,42 11

Uqma 17,95 4,08 9

Izbi{te 4,09 0,93 2

[u{ara 0,65 0,15 1

Grebenac 0,89 0,36 1

Dupqaja 1,31 0,30 1

Kajtasovo 0,89 0,20 1

Vra~ev Gaj 2,69 0,61 1

Ba~ka Palanka 3,47 0,79 2

Mramorak 7,23 1,64 4

Deliblato 11,21 2,55 4

[umarak 0,45 0,10 1

Dubovac 3,04 0,69 2

Gaj 6,78 1,54 3

Malo Bavani{te 0,54 0,12 1

Dolovo 14,35 3,26 5

Studijom perspektivnog razvoja prenosne mreè 400 kV,220 kV i 110 kV na podru~ju Republike Srbije, za period do2020. godine", predvi|ena je izgradwa slede}ih objekata pre-nosne mreè:

dalekovod 400 kV Drmno-Kikinda; trafostanica TS 400/110 kV Vr{ac 3, uvo|ewe 400 kV

"Drmno-Kikinda", 110 kV dalekovoda "Debeqa~a-Plandi-{te" i 110 kV dalekovoda "Alibunar-Vr{ac 1" u TS 400/110kV Vr{ac 3;

dalekovod 110 kV rudnik Kovin-Bela Crkva.

Sredwenaponski 35 kV vodovi pre}i }e na 20 kV naponskinivo, a trafostanice 35/10 kV i 35/20 kV zadrà}e se kao 20kV razvodna ~vori{ta.

Celokupna 10 kV mreà }e se rekonstruisati za rad na 20kV naponskom nivou.

Radi poboq{awa snabdevawa naseqa elektri~nom ener-gijom potrebno je:

- izgraditi 20 kV dalekovod od naseqa Alibunar do loka-liteta Devoja~ki bunar;

- rekonstruisati postoje}u 10 kV mreù za prelazak na 20kV naponski prenos na lokalitetu Devoja~ki bunar;

- izgraditi 20 kV dalekovod koji }e povezati naseqa Uq-mu i [u{aru;

- rekonstruisati postoje}u 10 kV mreù za prelazak na 20kV naponski prenos u naseqima [umarak, Dubovac, Alibu-nar, Banatski Karlovac, Uqma, Nikolinci, Izbi{te i [u-{ara;

- rekonstruisati postoje}i 10 kV dalekovod koji povezujeBanatski Karlovac i Tilvu, za prelazak na 20 kV naponskiprenos;

- izgraditi 20 kV dalekovod od naseqa Gaj do naseqa Deli-blato;

- rekonstruisati postoje}i 10 kV dalekovod koji povezujenaseqe Kovin i naseqe Dubovac, za prelazak na 20 kV napon-ski prenos.

Izgradwom distributivnih trafostanica 20/0,4 kV na-ponskog prenosa i rekonstrukcijom postoje}ih 10/0,4 kV obez-bediti dovoqno kapaciteta za sve potro{a~e.

Niskonaponsku mreù u svim naseqima na podru~ju obu-hvata Plana, kao i onu za potrebe turisti~kih i drugih loka-liteta na prostoru SRP Deliblatske pe{~are, potrebno je upotpunosti rekonstruisati i izgraditi novu za planirane po-tro{a~e.

Elektroenergetsku infrastrukturu realizovati premaslede}im uslovima:

- trafostanice graditi kao zidane, monta`no betonske istubne, za rad na 20 kV naponskom nivou;


- trafostanica monta`no betonska (zidana), moè bitipostavqena (izgra|ena) na javnoj povr{ini, unutar komplek-sa, unutar objekta;

- stubna trafostanica moè biti izgra|ena na javnoj po-vr{ini, u liniji postoje}eg nadzemog voda ili van wega, unu-tar kompleksa, najmawe 3,0 m od stambenih objekata;

- visokonaponsku prenosnu mreù graditi nadzemno, pomogu}nosti u ve} postoje}im elektroenergetskim koridori-ma, van za{ti}enih zona na prostoru, po uslovima nadle`nihinstitucija za{tite;

- oko nadzemnih 400 kV , 220 kV i 110 kV dalekovoda obez-bediti koridor od 50 m sa obe strane ose dalekovoda, a oko 20kV, nadzemnih vodova obezbediti koridor od 20 m sa obe stra-ne ose dalekovoda u kojem ne}e biti dozvoqena gradwa, kao nizasa|ivawe visokog rastiwa;

- nadzemno ukr{tawe elektroenergetskih vodova sa pute-vima od I - IV reda izve{}e se postavqawem stubova na mini-malnom rastojawu od 5-20 m od putnog pojasa u zavisnosti odkategorije puta, a minimalna visina najniìh visokonapon-skih provodnika mora biti 7,0 m;

- ukr{tawe sa putem i prugom po mogu}nosti izvesti poduglom od 90°, ali ne mawim od 45°, pri ~emu najmawa visinaprovodnika od gorwe ivice kolovoza treba da bude 7 m, a od{ina èlezni~ke pruge 12m;

- minimalna udaqenost elektri~nog stuba pri ukr{tawusa elektrificiranom prugom treba da bude 15 m, a sa obi~nomod 5-10 m;

- minimalna visina najniìh visokonaponskih provodni-ka mora biti 12,0 m od elektrificirane pruge i 7,0 m od obi~-ne pruge;

- elektroenergetsku mreù u zonama za{tite, turisti~-kim lokalitetima, kao i zonama za sport i rekreaciju obave-zno kablirati;

- kablove polagati u zelenim povr{inama pored saobra-}ajnica, {umskih puteva i pe{a~kih staza, uz udaqenost min.1,0 m od kolovoza i 0,5 m od pe{a~kih staza,

- dubina polagawa kablova treba da bude najmawe 0,8 m;- elektroenergetsku mreù u naseqima, u centralnim de-

lovima, parkovskim povr{inama, u zonama sa porodi~nim sta-novawem, u radnim zonama, kao i zonama za sport i rekreaci-ju obavezno kablirati;

- kablove polagati u zelenim povr{inama pored saobra-}ajnica i pe{a~kih staza, uz udaqenost min. 1,0 m od kolovo-za i 0,5 m od pe{a~kih staza;

- na perifernim delovima naseqa mreà }e biti vazdu-{na, gra|ena na betonskim i gvozdeno re{etkastim stubovi-ma;

- u centru naseqa i parkovskim povr{inama, svetiqke zajavno osvetqewe postaviti na kandelaberske stubove;

- u delovima naseqa gde je elektroenergetska mreà gra-|ena vazdu{no, svetiqke javnog osvetqewa postaviti na stu-bove elektroenergetske mreè;

- za rasvetna tela koristiti ìvine svetiqke visokogpritiska ili natrijumove niskog (visokog) pritiska kako bise dobio odgovaraju}i nivo osvetqenosti saobra}ajnica uskladu sa preporukama JKO-a (Jugoslovenski komitet za osve-tqewe).

Pri polagawu podzemne elektroenergetske mreè morajuse po{tovati slede}i uslovi:

- elektroenergetske kablove polagati u zelenim povr{i-nama pored saobra}ajnica i pe{a~kih staza ili, ukoliko za tonema mogu}nosti, ispod pe{a~kih staza;

- elektroenergetsku mreù polagati najmawe 0,50 m od te-meqa objekata i 1 m od saobra}ajnica;

- pri ukr{tawu sa saobra}ajnicom kabel mora biti posta-vqen u za{titnu cev, a ugao ukr{tawa treba da bude oko 90°;

- pri paralelnom vo|ewu energetskih i telekomunikaci-onih kablova najmawe rastojawe mora biti 0,50 m za kablovenapona do 10 kV, odnosno 1,0 m za kablove napona preko 10 kV.Ugao ukr{tawa treba da bude 90°;

- paralelno polagawe elektroenergetskih kablova i cevivodovoda i kanalizacije dozvoqeno je u horizontalnoj ravnipri ~emu horizontalno rastojawe mora biti ve}e od 0,50 m;

- nije dozvoqeno polagawe elektroenergetskog kabla iz-nad ili ispod cevi vodovoda ili kanalizacije;

- pri ukr{tawu elektroenergetskih kablova sa cevovodomgasovoda vertikalno rastojawe mora biti ve}e od 0,30 m, a pripribliàvawu i paralelnom vo|ewu 0,50 m.

6.7.5. Telekomunikaciona i RTV infrastruktura

Za kvalitetno odvijawe telekomunikacionog saobra}ajana podru~ju obuhvata Plana, potrebno je izgraditi kvalitet-ne spojne puteve opti~kim kablovskim vezama, uz sve glavne ilokalne putne pravce.

Sistem prenosa treba da se odvija preko digitalnih auto-matskih telefonskih centrala dovoqnog kapaciteta, kojetreba postaviti u svim naseqima. Za svako doma}instvo obez-bediti po jedan direktan telefonski prikqu~ak, kao i dovo-qan broj prikqu~aka za sve privredne korisnike.

U svim naseqima i na turisti~kim i drugim lokaliteti-ma, potrebno je izgraditi primarnu i sekundarnu kablovskumreù.

U svim naseqima planirana je po jedna po{tanska jedini-ca sa po jednom {alterskom slu`bom. Preporu~uje se da se uokviru turisti~kih lokaliteta organizuje prodaja razgledni-ca, pisama i maraka, kao i eventualni nov~ani promet za po-setioce u okviru hotelskih sadràja, kao i postavqawe po-{tanskog kov~eì}a.

Potrebe za telefonskim prikqu~cima odre|ene su premaplaniranom broju doma}instava u naseqima, turisti~kim lo-kalitetima i zonama ku}a za odmor.

- tp - telefonski prikqu~ci- tp/100 st - broj telefonskih prikqu~aka na 100 stanov-

nika

Izgradwom antenskih sistema i baznih stanica mobilnetelefonije, na lokacijama Mramorak, Deliblato, Gaj, Dubo-vac, Banatska Palanka, Vra~ev Gaj, Grebenac, [u{ara omogu-}i}e se rad ovog sistema telekomunikacija na celom plan-skom podru~ju.

U svim naseqima za kvalitetan prijem i distribuciju ra-dio i TV signala, izgraditi kablovski distributivni sistem(KDS).

- TT mreà }e se u potpunosti graditi podzemno;

Tabela 6-7: Potrebe za telefonskim prikqu~cima

Naseqe br. dom. br.tp. tp/100st

Alibunar 1155 1500 44,7

Nikolinci 300 350 40,2

B.Karlovac 2000 2500 43,2

Uqma 1050 1400 41,7

Izbi{te 525 650 41,1

[u{ara 120 150 46,8

Grebenac 250 280 41,7

Dupqaja 220 250 35,7

Kajtasovo 77 100 43,4

Vra~ev Gaj 420 520 40,0

Ban.Palanka 200 300 43,4

Mramorak 1050 1200 40,9

Deliblato 990 1400 41,5

[umarak 65 80 41,0

Dubovac 350 420 40,0

Gaj 995 1300 40,8

M.Bavani{te 115 150 44,7

Dolovo 2225 2800 40,0


- dubina polagawa TT kablova treba da je najmawe 0,80 m, ana me|umesnim relacijama 1,2 m;

- TT kablove na me|umesnim relacijama (opti~ke kablo-ve) polagati u putnim pojasevima saobra}ajnica;

- TT mreù u naseqima polagati u uli~nim zelenim povr-{inama (udaqenost od visokog rastiwa min 1,5 m) pored sao-bra}ajnica - na rastojawu najmawe 1,0 m od saobra}ajnica, ilipored pe{a~kih staza. U slu~aju da se to ne moè posti}i TTkablove polagati ispod pe{a~kih staza;

- pri ukr{tawu sa saobra}ajnicama kablovi moraju bitipostavqeni u za{titne cevi, a ugao ukr{tawa treba da bude90°;

- pri ukr{tawu sa elektroenergetskim kablovima, najma-we rastojawe mora biti 0,50 m, a ugao ukr{tawa treba da bude90°. Pri paralelnom vo|ewu sa elektroenergetskim kablovi-ma najmawe rastojawe mora biti 0,50 m za kablove napona do10 kV i 1,0 m za kablove napona preko 10 kV;

- pri ukr{tawu sa cevovodom gasovoda, vodovoda i kanali-zacije vertikalno rastojawe mora biti ve}e od 0,30 m, a pripribliàvawu i paralelnom vo|ewu 0,50 m;

- KDS mreà }e se u potpunosti graditi podzemno;- dubina polagawa kablova za potrebe KDS treba da je naj-

mawe 0,80 m;- mreù KDS u naseqima polagati u uli~nim zelenim po-

vr{inama (udaqenost od visokog rastiwa min 1,5 m) pored sa-obra}ajnica na rastojawu najmawe 1,0 m od saobra}ajnica, ilipored pe{a~kih staza. U slu~aju da se to ne moè posti}i, ka-blove KDS polagati ispod pe{a~kih staza;

- pri ukr{tawu sa saobra}ajnicama kablovi moraju bitipostavqeni u za{titne cevi, a ugao ukr{tawa treba da bude90°;

- pri paralelnom vo|ewu sa elektroenergetskim kablovi-ma najmawe rastojawe mora biti 0,50 m za kablove napona do10 kV i 1,0 m za kablove napona preko 10 kV,

- pri ukr{tawu sa elektroenergetskim kablovima najma-we rastojawe mora biti 0,50 m, a ugao ukr{tawa 90°;

- pri ukr{tawu sa cevovodom gasovoda, vodovoda i kanali-zacije vertikalno rastojawe mora biti ve}e od 0,30 m, a pripribliàvawu i paralelnom vo|ewu 0,50 m;

- objekti za sme{taj telekomunikacionih ure|aja mobilnetelekomunikacione mreè i opreme za RTV i KDS, mobilnihcentrala, baznih radio stanica, radio relejnih stanica, kao iantene i antenski nosa~i mogu se postaviti u okviru objekta,na slobodnom prostoru, u zonama privredne delatnosti uobjektu u okviru pojedina~nih korisnika;

- objekat za sme{taj telekomunikacione i RTV opreme mo-è biti zidani ili monta`ni, ili sme{ten na stubu;

- kompleks sa telekomunikacionom opremom i antenskistub mora biti ogra|en;

- u kompleks se postavqa antenski stub sa antenama, a natlu se postavqaju kontejneri baznih stanica;

- napajawe elektri~nom energijom vr{i}e se iz niskona-ponske mreè 1 kV;

- do kompleksa za sme{taj mobilne telekomunikacioneopreme i antenskih stubova sa antenama, obezbediti pristup-ni put min. {irine 3 m do najbliè javne saobra}ajnice;

- slobodna povr{ina kompleksa se mora ozeleneti;- antene se mogu postaviti i na fasade postoje}ih objeka-

ta;- u zonama za{tite nije dozvoqeno postavqawe antenskih

stubova. Van za{titnih zona stubovi se mogu postavqati pouslovima nadle`nih institucija za{tite;

- za sve radio relejne koridore potrebno je izraditi ela-borate za{tite slobodnih radio relejnih koridora.

6.8. ZA[TITA @IVOTNE SREDINE

Strate{ko opredeqewe razvoja podru~ja u obuhvatu Pla-na usmereno je na realizaciju trostepenog reìma za{titeprostornih celina sa zna~ajnim prirodnim vrednostima i nasanaciju, za{titu i unapre|ewe prirodnih i radom stvorenihvrednosti ìvotne sredine, uz o~uvawe izvornosti i uskla|e-nosti ovog podru~ja sa wegovom osnovnom namenom.

U kontekstu za{tite prirodnih resursa (voda, vazduh i ze-mqi{te), predvi|ene su odre|ene mere i aktivnosti, ~ijomrealizacijom }e se zaustaviti wihova daqa degradacija, a una-predi}e se kvalitet ìvotne sredine ovog podru~ja.

U ciqu za{tite vazduha od zaga|ewa predvi|aju se slede-}e mere:

- unapre|ewe komunalne infrastrukture u naseqima;- rekonstrukcija i modernizacija saobra}ajne mreè; - gasifikacija naseqa;- formirawe za{titnog zelenila u vidu poqoza{titnih i

vetroza{titnih pojaseva, - posebno na pravcima dominantnih vetrova;- pove}awe naseqskog zelenila, posebno kategorije za-

{titnog zelenila du` saobra}ajnica, komunalnih objekata,oko radnih zona i na degradiranim povr{inama;

- adekvatno odlagawe komunalnog otpada u skladu sa pra-vilnicima i Nacionalnom strategijom upravqawa otpadom,koja podrazumeva izgradwu:

a) regionalnih deponija u Pan~evu i Vr{cu, na koje suusmerene predmetne op{tine;

b) transfer stanica;v) mreè sabirnih centara po naseqima;g) odlagawe sto~nih le{eva u skladu sa vaè}im pravil-

nicima i Nacionalnom strategijom upravqawa otpadom.- vr{ewe eksploatacije mineralnih sirovina uz primenu

svih mera za{tite ìvotne sredine u skladu sa Zakonom o ru-darstvu i uslovima Zavoda za za{titu prirode;

- sanacija postoje}ih i divqih deponija sa rekultivaci-jom, primenom biotehni~kih mera.

Zemqi{te, kao prirodni resurs }e se za{tititi slede-}im merama i aktivnostima:

- adekvatno odvo|ewe otpadnih voda u naseqima i turi-sti~kim lokalitetima;

- primena hemijskih sredstava za{tite i agrotehni~kihmera u poqoprivredi na podru~ju izvan reìma za{tite, uskladu sa pozitivnim zakonskim propisima;

- adekvatno odlagawe komunalnog otpada, u skladu sa pra-vilnicima i Nacionalnom strategijom upravqawa otpadom,koja je bazirana na principima EU u ovoj oblasti, koja podra-zumeva, osim napred nabrojanog i sanaciju postoje}ih i di-vqih deponija sa rekultivacijom (biotehni~ke mere);

- istraìvawa i eksploatacija mineralnih sirovina }e sevr{iti u skladu sa Zakonom o rudarstvu, Zakonom o geolo-{kim istraìvawima i uslovima Zavoda za za{titu prirode,uz primenu svih predvi|enih mera za{tite ìvotne sredine;

- nakon zavr{ene eksploatacije mineralnih sirovinaneophodno je izvr{iti sanaciju i rekultivaciju zemqi{ta, uskladu sa Zakonom;

- u ciqu za{tite zemqi{ta od dezertifikacije unutarSRP Deliblatska pe{~ara izvr{i}e se po{umqavawe nasvim degradiranim lokalitetima, u skladu sa {umsko-pri-vrednom osnovom i reìmima za{tite, vrstama koje dobro ve-zuju tlo (bor, bagrem i dr.);

- na podru~ju izvan SRP Deliblatska pe{~ara podi}i }ese poqoza{titni i vetroza{titni pojasevi, koji }e biti ufunkciji za{tite tla od eolske erozije.

U ciqu za{tite voda od zaga|ewa sprovodi}e se slede}emere:

- vr{i}e se snabdevawe svih naseqa vodom visokog kvali-teta;

- izgradi}e se kanalizaciona mreà u naseqima i vr{i}ese adekvatno odvo|ewe atmosferskih voda;

- pre upu{tawa u recipijent, otpadne vode }e se pre~isti-ti do propisanog nivoa nadle`nog vodoprivrednog preduze}a;

- na turisti~kim lokalitetima problem odvo|ewa otpad-nih voda }e se re{iti kompaktnim mini-ure|ajima za biolo-{ko pre~i{}avawe;

- odvo|ewe otpadnih voda iz industrijskih objekata }e sevr{iti uz prethodno pre~i{}avawe kroz predtretman, a za-tim na zajedni~ko pre~i{}avawe sa sanitarnom i atmosfer-skom otpadnom vodom;


- oko postoje}ih i planiranih izvori{ta podzemnih vodaneophodno je utvrditi zone i pojaseve sanitarne za{tite, uskladu sa Pravilnikom o na~inu odvo|ewa i odràvawa zonai pojaseva sanitarne za{tite objekata za snabdevawe sistemaza{tite od poplava;

- obezbedi}e se za{tita naseqenih mesta Banatski Kar-lovac i Nikolinci od suvi{nih povr{inskih voda iz zale|a;

- izvr{i}e se regulacija vodotokova Nere, Jaruge i Kara-{a, u okviru postoje}ih korita;

- vr{i}e se redovno odràvawe kanala za odvodwavawe;- tokom eksploatacije mineralnih sirovina, neophodno je

sprovoditi mere za{tite voda od zaga|ewa, u skladu sa Zako-nom o rudarstvu;

- vr{i}e se adekvatno odlagawe komunalnog otpada isto~nih le{eva, u skladu sa Nacionalnom strategijom upra-vqawa komunalnim otpadom.

6.9. ZA[TITA KULTURNIH DOBARA

Uslovi za{tite kulturnog nasle|a odnose se na op{te od-rednice (evidentirane karakteristike-specifi~nosti nase-qa i lokaliteta) i posebne uslove o~uvawa, odràvawa i ko-ri{}ewa, {to podrazumeva o~uvawe svih karakteristika naosnovu kojih je utvr|eno spomeni~ko svojstvo. Uslovi za{ti-te odnose se na sve kategorije dobara.

Op{ti uslovi za{tite

Op{ti uslovi se odnose na nepokretna kulturna dobra posvim vrstama i kategorijama:

- o~uvawe postoje}e uli~ne matrice i karakteristikaprostorne organizacije;

- o~uvawe evidentiranih vizura i nepokretnih kulturnihdobara kao repernih objekata.

Posebni uslovi za{tite

Posebni uslovi za{tite odre|uju elemente o~uvawa, odr-àvawa i kori{}ewa, kao i potrebne postupke i ograni~ewa,za svaki objekat ili lokalitet spomeni~kog nasle|a.

Arheolo{ka nalazi{ta

Prostor obuhva}en Planom u arheolo{kom pogledu je ne-istraèn, gotovo nepoznat, mada su pojedina istraìvawa po-kazala da postoje tragovi naseqa iz gvozdenog doba (X-III vekstare ere) i sredweg veka (XIII-XV vek) u severnom delu ataraGaj i ju`ni deo Mramorka. U atarima naseqa Dubovac (Staroselo, Slatina) i Banatske Palanke (\urica, Rudine) prona-|eni su ostaci vi{eslojnih naseobina koje su trajale od XIIIveka stare ere do XVI veka na{e ere, a u atarima Kajtasova(Birke{) i Grebenca (Skamjel, Veliki i Mali grad) od XIIIveka stare ere do XV veka nove ere (Referalna karta br. 4).

Broj navedenih arhelo{kih nalazi{ta nije kona~an, s ob-zirom na malo, gotovo simboli~no interesovawe za ovo pod-ru~je.

Na svim konstatovanim arheolo{kim nalazi{tima po-trebno je pre preduzimawa bilo kakvih radova traìti po-sebne uslove za{tite od nadle`nog zavoda za za{titu spome-nika kulture.

Prilikom izvo|ewa zemqanih radova ve}eg obima (sport-ski tereni, bazeni) ili prilikom izgradwe infrastrukture uokviru celog podru~ja obuhva}enog Planom, obavezno je obez-bediti pra}ewe ovih radova od strane nadle`nog zavoda za za-{titu spomenika kulture, a u slu~aju posebno vrednih slu~aj-nih nalaza neophodno je izvr{iti za{titna arheolo{ka is-traìvawa u neposrednoj zoni nalaza.

Za{tita evidentiranih arheolo{kih nalazi{ta podrazu-meva obavezu da se, u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima,u plansku i urbanisti~ku dokumentaciju ugrade i uslovi i me-re za{tite definisani od strane nadle`nog zavoda za za{ti-tu spomenika kulture.

Spomenici kulture

Na podru~ju obuhvata Plana nalaze se spomenici kulturekoji su razvrstani u kategorije kulturnih dobara od velikogzna~aja i kulturna dobra:

Kulturna dobra od velikog zna~aja

1. Srpska pravoslavna crkva prenosa mo{tiju Sv. Nikole"Mala gorwa" u Dolovu;

2. Srpska pravoslavna crkva prenosa mo{tiju Sv. Nikole"Velika dowa" u Dolovu;

3. Srpska pravoslavna crkva preno{ewa mo{tiju Sv. Ni-kole u Deliblatu;

4. Rumunska pravoslavna crkva Vaznesewa gospodweg uGrebencu;

5. Rodna ku}a narodnog heroja @arka Zrewanina u Izbi-{tu;

6. Tri nadgrobna spomenika (u porti SPC) u Deliblatu.

Kulturna dobra

1. Rodna ku}a kompozitora Aksentija Maksimovi}a u Do-lovu;

2. Zgrada osnovne {kole "Aksentije Maksimovi}" u Dolo-vu;

Za{tita spomenika kulture vr{i}e se primenom slede-}ih uslova i mera:

- svu urbanisti~ku i tehni~ku dokumentaciju raditi uskladu sa uslovima i merama za{tite utvr|enim od stranenadle`nog zavoda za za{titu spomenika kulture;

- za sve vrste gra|evinskih intervencija potrebno je pri-baviti saglasnost i uslove od nadle`nog zavoda za za{tituspomenika kulture;

- crkva sa okolinom podleè najvi{em stepenu za{titekroz primenu konzervatorskih mera i o~uvawe autenti~no-sti, karakteristi~nih elemenata arhitekture, gabarita, kon-struktivnih i dekorativnih elemenata eksterijera i enteri-jera;

- konzervatorsko-restauratorske radove na slikarstvumogu vr{iti samo ovla{}ena lica, u skladu sa Zakonom o kul-turnim dobrima;

- spomeni~ka obele`ja potrebno je {tititi u izvornomobliku.

Pored navedenih kulturnih dobara, na podru~ju obuhvataplana evidentirano je vi{e objekata industrijskog nasle|a,kao nepokretna kulturna dobra, i to su:

- crpna stanica u Dubovcu (iz 1908. god. u funkciji);- stari mlin u Alibunaru;- stari mlin u Banatskom Karlovcu;- stari mlin u Uqmi;- sve zgrade èlezni~kih stanica.

Za{tita evidentiranih objekata industrijskog nasle|apodrazumeva obavezu da se, u skladu sa Zakonom o kulturnimdobrima, u plansku i urbanisti~ku dokumentaciju ugradeuslovi i mere za{tite utvr|eni od strane nadle`nog zavodaza za{titu spomenika kulture.

6.10. BILANSI PRIRODNIH RESURSA

Najzna~ajnije prirodne resurse ovog podru~ja ~ine:

- Poqoprivredno zemqi{te sa povr{inom od 82.534 ha,~iji kvalitet omogu}ava raznovrsnu proizvodwu u oblasti ra-tarstva, vo}arstva, vinogradarstva i sto~arstva;

- [ume i {umsko zemqi{te sa povr{inom od 17.303 ha, od~ega {ume i {umsko zemqi{te u SRP Deliblatska pe{~arapokrivaju povr{inu od 16.998,48 ha, a {ume i {umsko zemqi-{te izvan SRP Deliblatska pe{~ara 304,95 ha;

- Reke Dunav, Kara{ i Nera kao najzna~ajniji prostor zarazvoj turizma na vodama;


- Ugaq u kovinskom delu Kostola~ko kovinskog lignit-skog basena ~ije rezerve iznose 400.000.000 t;

- Podzemne vode u aluvijonu Dunava (izvori{te Kovin-Dubovac), koje prema Vodoprivrednoj osnovi Republike Sr-bije ~ine osnovu vodosnabdevawa Ju`nog Banata, odnosno re-gionalno izvori{te za ovaj deo AP Vojvodine. Obnovqive go-di{we rezerve podzemnih voda na ovom sektoru prema{uju da-na{we kapacitete gotovo svih objekata za vodosnabdevawe uAP Vojvodini. Proceweni potencijalni kapacitet ovog iz-vori{ta u uslovima prirodnog prihrawivawa iznosi 1.500l/sec., a u uslovima ve{ta~kog prihrawivawa iznosi i 2.500l/sec.;

- Istraèna i delimi~no istraèna nalazi{ta gasa;- Zna~ajni potencijali za razvoj lova i ribolova;- Prirodni potencijali za razvoj turizma razli~itih vi-

dova kategorija, koje ~ine SRP Deliblatska pe{~ara, pri-rodni vodotoci i Belocrkvanska jezera.

6.11. KORI[]EWE I URE\EWE PROSTORA OD IN-TERESA ZA ODBRANU ZEMQE I ZA[TITU OD ELE-MENTARNIH NEPOGODA

Kori{}ewe i ure|ewe prostora od interesa za odbranuzemqe, kao i procena ugroènosti i povredqivosti podru~jadati su, zbog poverqivih podataka, u posebnom Aneksu, a uslo-vi i zahtevi koji se odnose na prostorno re{ewe ugra|eni suu ovaj Plan.

Za{tita od elementarnih nepogoda

Zemqotres

Mere za{tite koje su ugra|ene u prostorna re{ewa u ovomPlanu ~ine faktore koji su od uticaja na smawewe povredqi-vosti prostora, a ujedno i na transformaciju ka boqem ure|e-wu i organizaciji u okviru postoje}ih granica. Ovaj Plan da-je samo okvirne uslove za izgradwu i organizaciju naseqskihpovr{ina, jer }e se detaqnije razraditi izradom planova ni-èg reda. Okvirni uslovi predvi|eni Planom su: zadràvawestepena izgra|enosti parcele, uz maksimalni uslov do 50%,ograni~ewe gustine naseqenosti, sistem izgradwe, spratnostobjekta, planirawe slobodnih povr{ina za potrebe eventual-nog izme{tawa i zbriwavawa stanovni{tva. Poboq{awekvaliteta stambenog i gra|evinskog fonda u naseqima uz ve-}i stepen opremqenosti odgovaraju}om infrastrukturom is-kqu~ivo je vezano za razvoj SRP Deliblatska pe{~ara za po-trebe ekolo{kog turizma, lova, sportskog ribolova i drugo,{to je ovim Planom predvi|eno.

Gra|evinsko-tehni~ke mere predvi|aju pravilan izborlokacije za objekte, zabranu izgradwe u za{ti}enim delovimaprirode, na nepodesnim terenima kao i strogo po{tovawe iprimenu vaè}ih zakonskih propisa za gradwu na seizmi~kimpodru~jima.

Poplave

Postoje}i za{titni objekti za odbranu od poplava su u ve-likoj meri i sada u funkciji, ali radi daqe i boqe za{titeneophodno je te objekte rekonstruisati i gra|evinsko-teh-ni~kim merama poboq{ati wihovu osnovnu svrhu.

Regulacija reke Nere za male i velike vode i reke Kara{za velike vode uz regulaciju prirodnog vodotoka "Jaruga" kaodrena`nog sistema "Nera-Kara{-Kajtasovo" doprine}e za-{titi ovog podru~ja od poplava. Tako|e, planirano je boqekori{}ewe kanala DTD uz postavqawe kamenog naba~aja radioja~awa kosina nasipa kao za{tita wegovih obala.

Olujni vetar

Dendrolo{ke mere se smatraju najbitnijim merama za{ti-te od olujnih vetrova, koje se primewuju u organizaciji i ure-|ewu {irih prostora, za{titi naseqa i pojedinih naseqskih

delova, kao i kod ure|ewa neposredne okoline svakog objekta.Ove mere podrazumevaju formirawe odgovaraju}ih za{titnih{umskih pojaseva dovoqne {irine, plansko zasa|ivawe viso-kog drve}a u odre|enom rasporedu i dr.

Radi za{tite ovog podru~ja od olujnih vetrova, Planom jepredvi|eno formirawe poqoza{titnih pojaseva u okviru po-qoprivrednog kompleksa ({to }e imati uticaja i na pove}a-we prinosa), zatim formirawe za{titnog zelenila uz puteveu vidu grupa autohtonih li{}ara i {ibqa, formirawe mawihgrupa za{titnog zelenila oko deponija komunalnog otpada,radnih kompleksa u ataru naseqa i podizawe remiza radi za-{tite divqa~i, kao i formirawe zelenih povr{ina svih ka-tegorija u gra|evinskom rejonu naseqa.

Gra|evinsko-tehni~ke mere podrazumevaju da se kod grad-we objekata na podru~jima ugroènim od jakih vetrova kori-sti kvalitetan gra|evinski materijal, planira izgradwaobjekata niè spratnosti, striktno primewuju vaè}i propi-si koji se odnose na uticaj vetra pri projektovawu i izgradwiobjekata i drugo.

Poàri

U ciqu za{tite {uma i {umskog zemqi{ta na podru~juSRP Deliblatska pe{~ara planira se rekonstrukcija degra-diranih i podizawe novih {uma u III stepenu za{tite kao ipo{umqavawe poàri{ta. Zasadi borovih sastojina }e seformirati u mozai~nom rasporedu, ili na pruge, upravno napravac duvawa dominantnih vetrova, a prema Programu sana-cije. Rekonstrukcija i odràvawe postoje}ih protivpoàr-nih puteva i izgradwa novih odvija}e se po projektu preduze-}a u ~ijoj je nadle`nosti za{tita i o~uvawe SRP Deliblat-ska pe{~ara. U ciqu za{tite od poàra planira se i izgrad-wa objekata (osmatra~nice, lugarnice, bunari) i nabavkaopreme (za odràvawe PP puteva, za obnavqawe radio mre-è). Utvr|ene su granice postoje}ih vikend zona i turisti~-kih lokaliteta sa zabranom {irewa u prostor SRP Deli-blatska pe{~ara, radi za{tite i spre~avawa daqeg naru{a-vawa prirodnih i pejsa`nih vrednosti, kao i smawewa poten-cijalnih uzro~nika poàra.

Radi za{tite od poàra u naseqima je, pored urbanisti~-kih, potrebno primewivati i gra|evinsko-tehni~ke mere za-{tite od poàra, u skladu sa propisima o izgradwi objekata,elektroenergetskih i gasnih postrojewa. Obavezno je prila-go|avawe prirodnih vodotokova i ure|ewe stalnih crpili-{ta vode za potrebe kori{}ewa ga{ewa poàra.

Sne`ni nanosi i poledice

Planirani za{titni zeleni pojasevi uz puteve u vidu gru-pa li{}ara i {ibqa na me|usobnom rastojawu grupa koje za-visi od ranga saobra}ajnice, a posebno na evidentiranim kri-ti~nim mestima, smawi}e nagomilavawe sne`nih nanosa i ti-me omogu}iti bezbedniji tok saobra}aja u zimskom periodu.

Za{tita pruga se vr{i postavqawem snegobrana na me-stima useka gde je evidentno da moè do}i do sne`nih nanosai prekida saobra}aja (ova mera je u nadle`nosti èleznice).

Erupcije nafte i gasa

Redovno sprovo|ewe preventivnih mera za{tite smawujemogu}nost nastanka erupcije nafte i gasa. Ove mere se prven-stveno odnose na pravilan izbor tehnologije bu{ewa, postro-jewa za izradu bu{otina, redovne kontrole bu{otina i sigur-nosnih ure|aja i drugo.

I pored preduzimawa svih mera predostro`nosti i za-{tite od izbijawa nekontrolisane erupcije, ona se ne moèpotpuno iskqu~iti. Intervencija u slu~aju nastanka erupci-je i sanirawe posledica vezana je za preduze}e koje vr{i teradove.

Urbanisti~ke mere se odnose na planirawe zone za{titeoko prostora za eksploataciju, odnosno trase cevovoda. Ova


zona za{tite ne sme imati nikakvih prepreka, mora bitistalno prohodna za pristup te{kih vozila, a izbor vrsta biq-nih zasada u zoni mora biti ograni~en na one ~iji je koren do1m dubine, nije dozvoqena nikakva gradwa.

Grad i su{a

Ukoliko do|e do nastajawa gradobitnih oblaka, ne posto-je uslovi da se nepogoda spre~i a ni znatnije ublaì, jer nijeu potpunosti izgra|en sistem protivgradne za{tite. Iz tihrazloga, neophodno je kao prioritet planirati izgradwu si-stema protivgradne odbrane i to na celoj teritoriji AP Voj-vodine, u saradwi sa Republi~kim hidrometeorolo{kim za-vodom.

Sistem protivgradne odbrane za celu teritoriju AP Voj-vodine omogu}i}e da se u skladu sa tim sistemom, planovimanièg reda razradi mreà objekata i instalacija protivgrad-ne za{tite za podru~je obuhvata Plana.

6.12. USLOVI ZA IZGRADWU OBJEKATA, URE\EWEI KORI[]EWE PROSTORA

6.12.1. SRP Deliblatska pe{~ara

Podru~je SRP Deliblatska pe{~ara stavqeno je pod naj-stroì reìm za{tite (I kategorija, prirodno dobro od izu-zetnog zna~aja) i kao takvo zahteva i stroge uslove za izgrad-wu objekata i ure|ewe zemqi{ta.

U odnosu na utvr|ene reìme za{tite I, II i III stepena,ovim Planom se propisuju uslovi za izgradwu, ure|ewe i ko-ri{}ewe prostora po zonama za{tite.

Zona sa reìmom za{tite I stepena

Na prostorima koji se nalaze u ovoj zoni nije dozvoqenaizgradwa objekata i infrastrukture, osim one koja je utvr|e-na ovim Planom.

Zona sa reìmom za{tite II stepena

Dozvoqene su samo one aktivnosti u prostoru koje omogu-}avaju unapre|ewe stawa i prezentaciju prirodnog dobra. Do-zvoqava se ure|ewe odmori{ta za kra}e zadràvawe pe{aka(turista) sa nadstre{nicama, stolovima i klupama. Ovi sadr-àji treba da su ura|eni od prirodnog materijala.

Zona sa reìmom za{tite III stepena

Prostori koji se nalaze u ovom stepenu za{tite mogu seopremiti samo onim sadràjima koji }e omogu}iti obilazak ikra}i odmor u ovoj zoni. To su nadstre{nice, stolovi, klupeza odmor, vidikovci (na odgovaraju}em lokalitetu sa kog sevide ve}e {umske povr{ine i prostori), brvnare, putokazi,kolibe za sto~are i drugo.

Tako|e, dozvoqeno je u ovom prostoru izgraditi staze zabicikle, staze za jahawe, pe{a~ke staze i sli~ne sadràje, ko-ji mogu obogatiti ponudu ekolo{kog i rekreativnog turizma.

Uslovi za ure|ewe postoje}ih zona ku}a za odmor (vikendzona) u granicama SRP Deliblatska pe{~ara:

- u postoje}im zonama ku}a za odmor zabrawena je bilo ka-kva izgradwa novih objekata;

- dozvoqena je rekonstrukcija postoje}ih objekata radipoboq{awa funkcionalnosti i uslova kori{}ewa, uz upo-trebu prirodnih materijala (drvo, opeka, crep);

- obavezno je negovawe autohtone vegetacije, a zabrawenouno{ewe novih vrsta, poqoprivrednih kultura i vo}a;

- zabrawena je izgradwa ograde na parceli;- rekonstrukcija i eventualna dogradwa infrastrukture

dozvoqena je samo za potrebe postoje}ih objekata.

Uslovi za ure|ewe postoje}ih turisti~kih lokaliteta ugranicama SRP Deliblatska pe{~ara:

- turisti~ki lokalitet Devoja~ki bunar mogu}e je opre-miti sportsko-rekreativnim sadràjima koji }e se baziratina kori{}ewu izvora geotermalne vode;

- na turisti~kom lokalitetu ârdak dozvoqena je izgrad-wa nedostaju}ih objekata za sme{taj turista, sa potrebnim sa-dràjima. Broj i kapacitet objekata bi}e utvr|en izradom ur-banisti~kog plana odgovaraju}e regulacione razrade. Objek-ti se mogu graditi samo unutar postoje}ih granica ovog loka-liteta, sa malom spratno{}u, prete`no od prirodnih materi-jala;

- sve instalacije infrastrukture obavezno graditi pod-zemno.

Uslovi za ure|ewe lovi{ta "Deliblatska pe{~ara"

Ure|ewe lovi{ta "Deliblatska pe{~ara" }e se vr{iti uskladu sa vaè}om lovnom osnovnom, godi{wim planovima iprogramima.

Objekti u funkciji lova, koji su izgra|eni bez potrebneurbanisti~ke i gra|evinske dokumentacije, mogu se legalizo-vati uz prethodno pribavqene uslove od nadle`nog zavoda zaza{titu prirode i staraoca SRP Deliblatska pe{~ara i uskladu sa zakonom propisanom procedurom.

6.12.2. Podru~je izvan granice SRP Deliblatska pe{~ara

Na podru~ju obuhvata Plana, izvan granice SRP Deli-blatska pe{~ara, utvr|uju se slede}i uslovi za izgradwu, ure-|ewe i opremawe prostora:

Uslovi za izgradwu na gra|evinskom zemqi{tu

Izgradwa na gra|evinskom zemqi{tu, u gra|evinskom re-jonu naseqa odvija}e se prema uslovima utvr|enim odgovara-ju}im urbanisti~kim planom.

U naseqima za koja nisu doneti urbanisti~ki planovi iz-gradwa }e se odvijati u okviru postoje}ih gra|evinskih rejo-na u skladu sa prostornim planom op{tine (ukoliko su timplanom dati uslovi) i uvaàvawem svih uslova utvr|enihovim Planom.

Izgradwa na gra|evinskom zemqi{tu izvan gra|evinskogrejona naseqa vr{i}e se prema uslovima utvr|enim prostor-nim planom op{tine, u skladu sa Zakonom.

Uslovi za izgradwu ku}a za odmor ("vikend ku}e"), vino-gradarskih ku}a i uslovi za opremawe i ure|ewe parcele

Izgradwa novih ku}a za odmor i rekreaciju ("vikend ku-}e") moè se odvijati samo u okviru prostora koji su utvr|e-ni za ove namene, na osnovu urbanisti~kog plana sa odgovara-ju}om regulacionom razradom, u skladu sa slede}im uslovima:

- povr{ina parcele na kojoj se gradi "vikend ku}a" ne mo-è biti mawa od 800,00 m2;

na parceli se moè izgraditi jedna "vikend ku}a" sa po-mo}nim objektom koji je u funkciji osnovnog objekta (ostava,garaà i dr.);

- ukupna povr{ina svih objekata na parceli iznosi do10% od povr{ine parcele;

- spratnost "vikend ku}e" moè biti prizemqe (P) iliprizemqe i potkrovqe (P+Pk),

- me|usobna udaqenost objekata treba da obezbedi rela-tivnu izolovanost (vizuelnu, zvu~nu) ali ne bi trebalo da bu-de mawa od 10 m;

- "vikend ku}e" treba da su svojim izgledom prilago|eneneposrednom ambijentu i pejzaù;

- ograda oko parcele potrebno je da bude od ìvice visi-ne do 1,50 m.

Izgra|eni objekti i izvr{ena parcelacija u postoje}imzonama ku}a za odmor se zadràvaju u zate~enom stawu.

U vo}arsko-vinogradarskim zonama potrebno je po{tova-ti slede}e uslove:


- parcela na kojoj se podiè vo}wak ili vinograd, ne mo-è biti mawa od 2.500 m2;

- na parceli se moè graditi vinogradarska ku}a maksi-malne povr{ine 30,00 m2;

- na parceli nije dozvoqena izgradwa drugih objekata.

Uslovi za izgradwu objekata, ure|ewe i kori{}ewe ze-mqi{ta u priobaqu Dunava

Objekti nameweni rekreaciji, nauti~kom turizmu (pri-stani{ta, marine), sportskom ribolovu i sl. moraju imatineophodne prate}e sadràje i sanitarno-tehni~ke ure|aje.Arhitektonska obrada ovih objekata moè se tretirati slo-bodno, sa ciqem, da se uklope u pejza`.

Na prostorima koji su predvi|eni za podizawe ovakvihobjekata, slobodan teren se mora koristiti zajedni~ki, bezikakvog ogra|ivawa. Na ovim terenima vegetacija je autohto-na i taj pejza` treba i daqe zadràti u wegovom izvornom ob-liku, ne unose}i nikakve nove vrste.

Za prostore namewene za ove potrebe obavezna je izradaurbanisti~kih planova odgovaraju}e regulacione razrade.

Uslovi za izgradwu objekata privrede

Izvan gra|evinskih rejona naseqa, u atarima, mogu se gra-diti slede}i objekti:

- objekti nameweni primarnoj poqoprivrednoj proizvod-wi, u skladu sa Zakonom o poqoprivrednom zemqi{tu;

- objekti nameweni preradi i finalnoj obradi proizvodapoqoprivrede;

- objekti lokaciono vezani za sirovinsku osnovu;- ribwaci;- objekti nameweni turizmu;- objekti za uzgoj divqa~i;- drugi objekti za koje se Studijom o proceni uticaja po-

kaè da nemaju negativnog uticaja na ìvotnu sredinu.

Izgradwa navedenih objekata vr{i}e se putem daqe raz-rade ovog Plana, kroz izradu zakonom predvi|ene urbanisti~-ke dokumentacije odnosno implementacija ura|ene urbani-sti~ke dokumentacije u delu koji nije u suprotnosti sa ovimPlanom.

U gra|evinskim rejonima naseqa privredne objekte je po-trebno graditi u skladu sa slede}im osnovnim pravilima:

- objekte graditi u okviru radnih zona ili pojedina~nihprostornih jedinica unutar naseqskog tkiva;

- u radne zone usmeravati objekte sa ve}im prostornimzahtevima, sa istim ili sli~nim zahtevima u pogledu infra-strukturne opremqenosti kao i objekte sa specifi~nim lo-kacijskim zahtevima (potencijalni zaga|iva~i);

- na pojedina~nim lokacijama unutar naseqskog tkiva, mo-gu se graditi samo objekti ~ija tehnologija rada i obim tran-sporta ne uti~u negativno na ostale naseqske funkcije (buka,zaga|ewe vode, vazduha, tla).

Izgradwa objekata privrede u gra|evinskim rejonima na-seqa vr{i}e se u skladu sa uslovima utvr|enim odgovaraju-}im urbanisti~kim planovima naseqa, odnosno prostornimplanom op{tine (za ona naseqa koja nemaju urbanisti~ke pla-nove).

Uslovi za izgradwu i ure|ewe sala{a

Izgradwa novih sala{a dozvoqava se na poqoprivrednimpovr{inama izvan gra|evinskih reona naseqa. Op{ti usloviza izgradwu sala{a su:

- izgradwa puta sa ~vrstom podlogom (pristupni put);- snabdevawe objekata elektri~nom energijom;- podignuta ograda oko gra|evinskog dela sala{arskog

prostora;- odvajawe stambenog, sme{tajnog i ba{tenskog dela od de-

la namewenog sto~arskoj proizvodwi;- izgradwa odgovaraju}ih vodovodnih instalacija u stam-

benom i radnom delu namewenom sto~arskoj proizvodwi;

- izgradwa oso~are;- ure|en prostor za odlagawe stajwaka.

Podizawe novih sala{a se ne dozvoqava na podru~ju za-{ti}enog prirodnog dobra, na postoje}im i planiranim in-frastrukturnim koridorima, kao i na podru~jima specijalnenamene.

7. PROCENA EKONOMSKE OPRAVDANOSTI I SO-CIJALNE PRIHVATQIVOSTI PLANIRANIH AK-TIVNOSTI, OBJEKATA I FUNKCIJA POSEBNE NA-MENE

Dugoro~no ekonomsko zaostajawe i nepovoqna socijalnastruktura ovog podru~ja (pre svega zbog neiskori{}enih ilineodgovaraju}e kori{}enih prirodnih potencijala izuzetnihvrednosti) ~ine ga jednim od najzaostalijih podru~ja u APVojvodini.

U tom smislu Planom su definisane aktivnosti i ade-kvatna prostorna re{ewa koja }e ovom podru~ju u celini, kaoi pojedina~nim korisnicima prostora, a ne dovode}i u pita-we osnovni ciq izrade Plana (za{tita i unapre|ewe SRPDeliblatska pe{~ara), dugoro~no, uz mogu}nost etapne rea-lizacije obezbediti uslov za brì i dinami~niji napredak.

Osnovni zadatak izrade ovog Plana je utvr|ivawe ciqevai koncepcije organizacije, ure|ewa, kori{}ewa i za{titeplanskog podru~ja na principima odrìvog razvoja, a posebnoSRP Deliblatska pe{~ara, kao i utvr|ivawe odgovaraju}ihmera i instrumenata za realizaciju planskih re{ewa, kojamoraju biti realno ostvarqiva sa aspekta procewenih razvoj-nih potencijala podru~ja.

Ekonomska opravdanost i socijalna prihvatqivost razli-~itih varijanti planskih re{ewa traèna je u prostoru koji~ine ukupni razvojni potencijali podru~ja na jednoj strani,zatim mogu}nosti, pre svega lokalne samouprave, u pogledufinansirawa realizacije planskih re{ewa na drugoj stranii ukupnih karakteristika stanovni{tva kao neposrednog raz-vojnog faktora na tre}oj strani.

U tom smislu kao osnovni razvojni prioriteti planskogpodru~ja utvr|eni su:

- zaustavqawe depopulacije podru~ja i poboq{awe biodi-nami~kih karakteristika populacije;

- razvoj turizma, {umarstva i poqoprivrede kao aktivno-sti kompatibilnih osnovnim funkcijama SRP Deliblatskape{~ara;

- poboq{awe kvaliteta postoje}ih i izgradwa novih in-frastrukturnih sistema kao bitnog preduslova podizawaukupne atraktivnosti podru~ja.

Realizacija navedenih prioriteta predstavqa ekonomskiopravdan i socijalno prihvatqiv okvir za eliminisawe uo~e-nih negativnih tendencija u razvoju podru~ja i stvarawe uslo-va za wegov brì i kompleksniji razvoj.

Uticaj planskih re{ewa i propozicija u navedenom smi-slu, po pojedinim oblastima, je slede}i:

stanovni{tvo: zadràvawe stanovni{tva u postoje}imnaseqima zahvaquju}i razvoju privrede i podizawu komunal-nog i dru{tvenog standarda na vi{i nivo ~ime bi se ovom sta-novni{tvu kompenzirale prednosti ìvqewa u gradu;

privreda: podizawe ukupne privredne razvijenosti pod-ru~ja, pove}awe stepena zaposlenosti i prihoda lokalnog sta-novni{tva podsticawem razvoja poqoprivrede, {umarstva,lova i ribolova, male privrede, turizma, zanatstva i ugosti-teqstva kao oblasti sa izuzetno vrednim prirodnim predu-slovima koji se mogu brzo aktivirati;

poqoprivreda: stvarawe uslova za intenzivirawe po-qoprivredne proizvodwe u svim wenim segmentima, za uùspecijalizaciju ka nekom od planiranih vidova proizvodwe,za mogu}nost povezivawem poqoprivredne ponude sa turi-sti~kim aktivnostima, za povezivawe sa drugim granama pri-vrede (prera|iva~kim kapacitetima, saobra}aj, gra|evinsra-stvo, turizam);


turizam: aktivirawe postoje}ih prirodnih i stvorenihpreduslova za razvoj turizma u skladu sa realnim kapacite-tom prostora;

infrastruktura: obezbe|ewe prostornih uslova za rea-lizaciju planiranog razvoja mreè i objekata infrastruk-turnih sistema;

naseqa: podizawe komunalnog standarda u celini, raz-voj javnih slu`bi u skladu sa planiranim nivoom naseqa umreì naseqa podru~ja, razvoj privrednih kapaciteta;

SRP Deliblatska pe{~ara: obezbe|ewe potrebnihuslova za za{titu, ure|ewe i unapre|ewe podru~ja na princi-pima odrìvog razvoja, uz po{tovawe svih zakonskih odredbikoje reguli{u ovu oblast.

8. IMPLEMENTACIJA PLANA

8.1. LISTA PRIORITETNIH AKTIVNOSTI ZA IM-PLEMENTACIJU PLANA


Prioritetne aktivnosti u planskom periodu:- unapre|ewe komunalne infrastrukture u naseqima;- gasifikacija naseqa;- formirawe za{titnog zelenila u vidu poqoza{titnih i

vetroza{titnih pojaseva posebno na pravcima dominantnihvetrova;

- pove}awe naseqskog zelenila; - odlagawe komunalnog otpada i sto~nih le{eva }e se vr-

{iti u skladu sa Nacionalnom strategijom upravqawa otpa-dom, koja je doneta od strane Vlade Republike Srbije, a podra-zumeva izgradwu:

regionalnih deponija u Pan~evu i Vr{cu na koje suusmerene predmetne op{tine,

transfer stanica,mreè sabirnih centara po naseqima,sistema za sakupqawe i odlagawe otpada ìvotiwskog

porekla preko punktova za privremeno skladi{tewe i kafi-lerija.

- sanacija napu{tenih deponija sa rekultivacijom;- nakon zavr{ene eksploatacije mineralnih sirovina

neophodno je izvr{iti sanaciju i rekultivaciju degradiranogzemqi{ta;

- vr{iti za{titu zemqi{ta od dezertifikacije;- na turisti~im lokalitetima re{iti problem odvo|ewa

otpadnih voda;- obezbediti za{titu naseqenih mesta Banatski Karlo-

vac i Nikolinci od suvi{nih povr{inskih voda iz zale|a;- vr{iti pre~i{}avawe otpadnih voda iz industrijskih

objekata;- vr{iti za{titu i o~uvawe voda na delu izvori{ta Ko-

vin-Dubovac;- oko postoje}ih i planiranih izvori{ta podzemnih voda

neophodno je utvrditi zone i pojaseve sanitarne za{tite, uskladu sa Pravilnikom.

Lista prioritetnih aktivnosti za period od 2005. godinedo 2009. godine:

- odlagawe komunalnog otpada i sto~nih le{eva }e se vr-{iti u skladu sa Nacionalnom strategijom upravqawa otpa-dom, koja je doneta od strane Vlade Republike Srbije, a podra-zumeva izgradwu:

regionalnih deponija u Pan~evu i Vr{cu, na koje suusmerene predmetne op{tine;

transfer stanica; mreè sabirnih centara po naseqima; sistema za sakupqawe i odlagawe otpada ìvotiwskog

porekla preko punktova za privremeno skladi{tewe i kafi-lerija

- sanacija napu{tenih deponija sa rekultivacijom.

Za{tita prirodnih dobara

Prioritetne aktivnosti u planskom periodu:- o~uvawe i revitalizacija prostora najvrednijih sa

aspekta biolo{ke raznovrsnosti u okviru SRP Deliblatskape{~ara - pe{~arskih, stepskih i pa{wa~kih povr{ina usklopu zone reìma za{tite II stepena;

- stimulisawe pa{arewa, uz uzgoj autohtonih rasa govedai ovaca, na za to odre|enim povr{inama u granicama za{ti-}enog prirodnog dobra, kao i na okolnim pa{wacima u obu-hvatu Plana;

- upravqawe populacijama prirodnih retkosti u okviruSRP Deliblatska pe{~ara uz odgovaraju}i monitoring;

- obezbe|ewe me|unarodnog statusa podru~ja: rezervat bi-osfere (UNESCO, M&B) i Ramsarsko podru~je (Konvencija ome|unarodno zna~ajnim vla`nim podru~jima) - za deo Dunava,ada, ritova i vla`nih livada u obuhvatu Plana;

- razvoj informativno-propagandne delatnosti u ciquukqu~ivawa podru~ja u me|unarodne projekte za{tite i odr-ìvog razvoja;

- stimulisawe nau~nih istraìvawa, primewivih u za-{titi prirode i razvoja edukativnih sadràja na za{ti}enomprirodnom dobru i u wegovom okruèwu;

- valorizacija prirodnih vrednosti i o~uvawe prostoravan granica SRP Deliblatska pe{~ara ("Kraqevac", "Malipesak", "Hatarice", podru~je vodotoka reke Nere).


- obezbe|ewe me|unarodnog statusa podru~ja: rezervat bi-osfere (UNESCO, M&B) i Ramsarsko podru~je (Konvencija ome|unarodno zna~ajnim vla`nim podru~jima) - za deo Dunava,ada, ritova i vla`nih livada u obuhvatu Plana;

- razvoj informativno-propagandne delatnosti u ciquukqu~ivawa podru~ja u me|unarodne projekte za{tite i odr-ìvog razvoja;

- stimulisawe nau~nih istraìvawa, primewivih u za-{titi prirode i razvoja edukativnih sadràja na za{ti}enomprirodnom dobru i wegovom okruèwu;

- valorizacija prirodnih vrednosti i o~uvawe prostoravan granica SRP Deliblatska pe{~ara ("Kraqevac", "Malipesak", "Hatarice", podru~je vodotoka reke Nere i nizijsketresave).

Za{tita nepokretnih kulturnih dobara

Prioritetne aktivnosti u planskom periodu:- izrada dokumentacije za sve kategorije evidentiranih

nepokretnih kulturnih dobara radi sagledavawa postoje}egstawa i planirawa wegove daqe za{tite;

- daqe istraìvawe i evidentirawe objekata industrij-skog nasle|a kao nepokretnog kulturnog dobra;

- istraìvawe arheolo{kih lokaliteta i starih naseobi-na po obodu Deliblatske pe{~are radi evidentirawa, stvara-wa dokumentacije i prezentacije kao kulturolo{ko i isto-rijsko nasle|e;

- istraìvawe sela koja gravitiraju belocrkvanskim jeze-rima i obali Dunava radi izrade projekta etno-istorijskog iarheolo{kog parka, wegove za{tite i daqe prezentacije.


- izrada dokumentacije u skladu sa odredbama Zakona okulturnim dobrima za sve kategorije evidentiranih nepo-kretnih kulturnih dobara radi sagledavawa postoje}eg stawai planirawa wihove daqe za{tite;

- istraìvawe arheolo{kih lokaliteta i starih naseobi-na po obodu SRP Deliblatska pe{~ara radi evidentirawa,stvarawa dokumentacije i prezentacije kao kulturolo{ko iistorijsko nasle|e;

- istraìvawe sela koja gravitiraju belocrkvanskim jeze-rima i obali Dunava radi izrade projekta etno-istorijskog iarheolo{kog parka, wegove za{tite i daqe prezentacije.

[ume, {umsko zemqi{te, van{umsko zelenilo i lovnapodru~ja

Prioritetne aktivnosti u planskom periodu:- u oblasti {umarstva sprovoditi radove na gajewu, kori-


{}ewu i za{titi {uma. Svi radovi u okviru SRP Deliblat-ska pe{~ara }e se sprovoditi u skladu sa Uredbom o za{titii Op{tom osnovom gazdovawa {umama za banatsko {umskopodru~je i posebnim osnovama;

- u okviru SRP Deliblatska pe{~ara planirani su rado-vi na ure|ivawu {uma, ure|ewu, kori{}ewu i za{titi pri-rodnih dobara, nau~no-istraìva~ki rad, kori{}ewe drugih{umskih proizvoda, izgradwa {umskih saobra}ajnica i una-pre|ivawe stawa lovi{ta i divqa~i;

- prioritetni radovi u {umarstvu u okviru SRP Deli-blatska pe{~ara su revitalizacija poàri{ta, melioracija{uma, po{umqavawe i zamena sastojina autohtonim {umama uskladu sa Uredbom o za{titi SRP Deliblatska pe{~ara;

- s obzirom da se va`nost Op{te osnove gazdovawa {uma-ma za banatsko {umsko podru~je odnosi na period 01. 01. 1998.do 31. 12. 2007. godine, potrebno je po isteku ovog roka pristu-piti izradi nove op{te osnove kao i posebnih osnova;

- na povr{inama van SRP Deliblatska pe{~ara formira-ti van{umsko zelenilo u vidu vetroza{titnih i poqoza{ti-tinih pojaseva.


- izrada studije koja bi utvrdila opravdanost podizawavetroza{titnih i poqoza{titnih pojaseva u op{tinama Vr-{ac, Bela Crkva, Alibunar, Kovin i Pan~evo i izrada pro-jektne dokumentacije;

- formirawe vetroza{titnih i poqoza{titnih pojaseva,na osnovu Studije i projektne dokumentacije na podru~jimavan SRP Deliblatska pe{~ara u delovima op{tina Alibu-nar, Bela Crkva, Vr{ac, Kovin i Pan~evo, koji su obuhvatuPlana.

Saobra}ajna infrastruktura

Prioritetne aktivnosti u planskom periodu:- izgradwa lokalnog puta Devoja~ki bunar-Deliblato;- izgradwa lokalnog puta R-115 - Dupqaja; - izgradwa biciklisti~ke staze uz reku Neru;- izgradwa biciklisti~ke staze Bela Crkva - Bavani{te.


- izgradwa lokalnog od puta R-115 - Banatska Palanka;- izgradwa lokalnog puta [u{ara-Grebenac;- modernizacija lokalnog puta od R-115 do Labudovog okna;- modernizacija lokalnog puta Dubovac-Dunav;- rekonstrukcija puta R-115-Grebenac-Kajtasovo-Jasenovo;- izgradwa biciklisti~ke staze Bela Crkva - Vra~ev Gaj.


Prioritetne aktivnosti u planskom periodu:- snabdevawe vodom najvi{eg kvaliteta razvojem regio-

nalnih sistema vodosnabdevawa;- izgradwa regionalnog izvori{ta vode na potesu Kovin-

Dubovac-Banatska Palanka;- zavr{etak izgradwe kanalizacionog sistema i ure|aja za

pre~i{}avawe otpadnih voda ve}ih naseqa;- zavr{etak radova na regulaciji reke Nere za male i ve-

like vode;- regulacija Kara{a za velike vode.


- izgradwa izvori{ta vode regionalnog vodovoda na pote-su Kovin-Dubovac-Banatska Palanka;

- izgradwa glavnog cevovodnog pravca od izvori{ta kaKikindi;

- izgradwa kanalizacionih sistema i ure|aja za pre~i-{}avawe otpadnih voda ve}ih naseqa (Alibunar, BanatskiKarlovac), kao i za naseqa koja mogu ugroziti ìvotnu sredi-nu prostora predvi|enog za izvori{te (Gaj, Dubovac i Banat-ska Palanka);

- zavr{etak radova na regulaciji reke Nere za male i ve-like vode, kao i regulacija Kara{a za velike vode;

- izvr{iti dodatna istraìvawa kroz izradu studije outicaju Dunava (leva obala) na deo prostora SRP Deliblat-ska pe{~ara na kom nije dozvoqena izrada obaloutvrde (pre-ma uslovima Zavoda za za{titu prirode);

- opremawe turisti~kih lokaliteta Stara Palanka i Be-locrkvanska jezera instalacijama vodovoda i kanalizacije iobjektima i ure|ajima za pre~i{}avawe otpadnih voda;

- inicijalna ulagawa u sisteme za navodwavawe (osposo-bqavawe kanalske mreè za odvodwavawe i za potrebe navod-wavawa i izgradwa detaqne kanalske mreè).


Prioritetne aktivnosti u planskom periodu:- gasifikacija naseqa Vra~ev Gaj (izgradwa razvodnog ga-

sovoda iz pravca naseqa Kovin uz put R-115);- gasifikacija naseqa Deliblato (izgradwom razvodnog

gasovoda iz pravca naseqa Mramorak uz lokalni put Mramo-rak-Deliblato);

- eksploatacija postoje}ih bu{otina (prirodnog gasa,nafte i podzemne vode);

- izgradwa istra`nih i konturno istra`nih bu{otina nave} definisanom istra`nom podru~ju, van granica SRP Deli-blatska pe{~ara, na osnovu i u skladu sa razvojnim planovi-ma NIS - Naftagasa;

- eksploatacija postoje}ih leì{ta "Mramorak","Tilva"i "Nikolinci";

- nastavqawe istra`nih radova od strane preduze}e"NIS Naftagas", Novi Sad na lokalitetu Banat - Isto~naBa~ka, istra`ni prostor br. 1384 prema re{ewu Ministar-stva rudarstva i energetike Republike Srbije;

- razvoj i kori{}ewe alternativnih oblika energije.


- gasifikacija naseqa Gaj izgradwom razvodnog gasovodaiz pravca naseqa Kovin uz regionalni put R-115, kao i izgrad-wa MRS "Gaj" i distributivne gasovodne mreè u nasequ;

- gasifikacija naseqa Deliblato izgradwom razvodnoggasovoda iz pravca naseqa Mramorak uz lokalni put Mramo-rak-Deliblato, kao izgradwa MRS "Deliblato" i distribu-tivne gasovodne mreè u nasequ;

- gasifikacija naseqa Vra~ev Gaj izgradwom razvodnoggasovoda i MRS "Vra~ev Gaj" i distributivne gasovodne mre-è u nasequ;

- pro{irewe kapaciteta i rekonstrukcija postoje}e gaso-vodne infrastrukture, radi bezbednog transporta stabiliza-cije snabdevawa svih potro{a~a prirodnim gasom;

- nastavi}e se eksploatacija postoje}ih leì{ta mine-ralnih sirovina (prirodni gas, nafta, podzemne vode), leì-{ta "Mramorak", "Tilva" i "Nikolinci", dok }e se bu{oti-ne koje se nalaze u zoni reìma za{tite I i II stepena zatvo-riti;

pored eskploatacije postoje}ih bu{otina, planira se iz-gradwa niza istra`nih i konturno istra`nih bu{otina nadefinisanom istra`nom prostoru van SRP Deliblatska pe-{~ara, ~ija je dinamika razvoja do 2009. god. vezana za razvoj-ne planove NIS-NAFTAGASA.

Elektroenergetska i telekomunikaciona infrastruktura

Prioritetne aktivnosti u planskom periodu su:

Izgradwa dalekovoda- dalekovod 110 kV rudnik Kovin-Bela Crkva;- 20 kV dalekovod od naseqa Alibunar do lokaliteta De-

voja~ki bunar;- 20 kV dalekovod od naseqa Uqma i [u{ara;- 20 kV dalekovod od naseqa Gaj do naseqa Deliblato.

Rekonstrukcija dalekovoda- postoje}a 10 kV mreà za 20 kV naponski prenos na loka-

litetu Devoja~ki bunar;


- postoje}a 10 kV mreà za 20 kV naponski prenos u nase-qima [umarak, Dubovac, Alibunar, Banatski Karlovac, Uq-ma, Nikolinci, Izbi{te i [u{ara;

- postoje}i 10 kV dalekovod koji povezuje naseqe Banat-ski Karlovac i Tilvu, za 20 kV naponski prenos;

- postoje}i 10 kV dalekovod koji povezuje naseqe Kovin inaseqe Dubovac, za 20 kV naponski prenos.

Tako|e, sredwenaponski 35 kV vodovi pre}i }e na 20 kVnaponski nivo, a trafostanice 35/10 kV i 35/20 kV zadrà}ese kao 20 kV razvodna ~vori{ta.

U oblasti telekomunikacione infrastrukture realizo-va}e se:

- rekonstrukcija i modernizacija postoje}e mreè;- razvijawe digitalnih mreà sa integrisanim ISDN; izgradwa kablovskog distributivnog sistema u svim nase-

qima;izgradwa antenskih sistema mobilnih komunikacija po

planovima razvoja nadle`nih preduze}a.


- dalekovod 110 kV rudnik Kovin-Bela Crkva; - 20 kV dalekovod od naseqa Alibunar do lokaliteta De-

voja~ki bunar; - 20 kV dalekovod od naseqa Uqma i [u{ara; - 20 kV dalekovod od naseqa Gaj do naseqa Deliblato; - opremawe turisti~kog lokaliteta Stara Palanka

(MBTS 20/0,4 kV, 630 kVA, 20 kV mreà, javna rasveta, nisko-naponska mreà, telekomunikaciona infrastruktura);

- opremawe turisti~kog lokaliteta Belocrkvanska jezera(MBTS 20/0,4 kV, 630 kVA, 20 kV mreà, javna rasveta,nisko-naponska mreà,telekomunikaciona infrastruktura).

Poqoprivreda

Prioritetne aktivnosti u planskom periodu su:- izrada odgovaraju}ih planskih dokumenata o mogu}no-

stima razvoja svih vidova poqoprivredne proizvodwe;- daqi razvoj p~elarstva kori{}ewem prirodnog poten-

cijala SRP Deliblatska pe{~ara i stvorenih uslova kroztradiciju ove privredne delatnosti;

- izrada projektne dokumentacije za zasnivawe ribwakana za to pogodnim terenima uz po{tovawe reìma za{titeSRP Deliblatska pe{~ara.


- izrada projektne dokumentacije za podizawe staklenikai plastenika bateriskog tipa na pogodnim terenima za tu pro-izvodwu;

- intenzivirawe razvoja sto~arske proizvodwe, uz pravi-lan izbor rasa zasnovane na ispa{i i ko{ewu travnog pokri-va~a.

Turizam

Prioritetne aktivnosti u planskom periodu su:- ure|ewe i opremawe turisti~kih lokaliteta Devoja~ki

bunar i ârdak uz o~uvawe pejza`no-ambijentalne i ekolo-{ke vrednosti, izgradwa nedostaju}ih sme{tajnih kapacite-ta, formirawe informativnih centara;

- formirawe centra za vodni turizam na prostoru StarePalanke koriste}i potencijal Dunava, Nere, kanala DTD iLabudovog okna;

- izrada etno-ekolo{kog projekta za turisti~ku ponudusela po obodu SRP Deliblatska pe{~ara ([u{ara, Grebenac,Kajtasovo, Dubovac).


- ure|ewe i opremawe turisti~kih lokaliteta Devoja~kibunar i ârdak;

- formirawe turisti~kog lokaliteta u Staroj Palanci.

Socijalne aktivnosti i javne slu`be

Osnovno obrazovawe: zastupqeno je u svim naseqima biloda postoji osnovna {kola, ili se u~enici upu}uju u susedno na-seqe, {to je uskla|eno sa veli~inom naseqa, odnosno brojemu~enika. Neophodno je poboq{ati uslove za obrazovawe pre-ma vaè}im propisima i standardima.

Zdravstvena za{tita: poboq{awe kadrovskih, organiza-cionih i prostornih uslova za pruàwe kvalitetnijih uslugaobavezne zdravstvene za{tite.

Socijalna za{tita: obezbe|ewe prostornih uslova za pot-puniji obuhvat dece u pred{kolskom uzrastu.

8.2. UÊSNICI U IMPLEMENTACIJI PLANA

U implementaciji Plana u~estvuju:- Ministarstvo nauke i za{tite ìvotne sredine Repu-

blike Srbije,- Republi~ka agencija za prostorno planirawe,- Pokrajinski sekretarijat za arhitekturu, urbanizam i

graditeqstvo,- Pokrajinski sekretarijat za za{titu ìvotne sredine i

odrìvi razvoj,- Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne si-

rovine,- Pokrajinski sekretarijat za poqoprivredu, vodoprivre-

du i {umarstvo,- Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe i kulturu,- Zavod za za{titu spomenika kulture, Pan~evo,- Zavod za za{titu prirode Srbije - Radna jedinica u No-

vom Sadu,- JP "Vojvodina{ume" [G "Banat" Pan~evo,- JP "Vode Vojvodine" Novi Sad,- Skup{tine op{tina Alibunar, Bela Crkva, Vr{ac, Ko-

vin i Pan~evo.

Sredstva za finansirawe aktivnosti na implementacijiPlana obezbedi}e se iz sredstava Republike Srbije, AP Voj-vodine, op{tina Alibunar, Bela Crkva, Vr{ac, Kovin i Pan-~evo, posebnih fondova, mogu}ih koncesionara, inostranihdonatora i sponzora, kao i sredstava gra|ana, korisnika i in-vestitora na podru~ju obuhvata Plana.

8.3. MERE I INSTRUMENTI ZA REALIZACIJUPLANA

Vaè}i dokumenti

Osnovni planski dokument vi{eg reda na kom je zasnova-na izrada ovog Plana je Prostorni plan Republike Srbije ~i-je su odredbe u potpunosti ispo{tovane u smislu prostornihre{ewa za ovo podru~je, osnovnih smernica za kori{}ewe iure|ewe {uma i {umskog zemqi{ta, osnovnih na~ela i krite-rijuma za za{titu prirodnih dobara i za{titu ìvotne sre-dine, koncepcije razvoja sela i unapre|ewa kvaliteta ìvqe-wa, te definisawa koridora osnovnih infrastrukturnih si-stema. Vaè}a prostorno-planska i urbanisti~ka dokumenta-cija za ovo podru~je (prostorni planovi op{tina i urbani-sti~ki planovi), ispo{tovana je u meri u kojoj ne dovodi ukonflikt sa osnovnim ciqem izrade Plana - za{tita, o~uva-we i unapre|ewe prirodnih vrednosti podru~ja.

Pored navedenih dokumenata, izrada Plana zasnovana je ina vodoprivrednoj osnovi Republike Srbije, Programu za-{tite SRP Deliblatska pe{~ara za period 2002. godina -2007. godina - JP "Vojvodina{ume" [G "Banat" Pan~evo,{umsko privredne i lovne osnove za ovo podru~je, kao i Du-navske studije.

Novi dokumenti

Daqa razrada Plana vr{i}e se izradom slede}e zakonompredvi|ene planske i urbanisti~ke dokumentacije:


1. prostorni planovi op{tina (uskla|ivawe postoje}ihili dono{ewe novih planova u skladu sa ovim Planom);

2. prostorno-planska i urbanisti~ka dokumentacija za in-frastrukturne koridore i infrastrukturne objekte planira-ne Prostornim planom Republike Srbije i ovim Planom (ma-gistralni i regionalni putevi, elektroenergetski, teleko-munikacioni i drugi koridori);

3. prostorno-planska i urbanisti~ka dokumentacija za po-sebno vredne delove prostora (bara "Kraqevac" sa "Va{ari-{tem" i "Obzovikom");

4. urbanisti~ki planovi naseqa za koja se prostornimplanom op{tine utvrdi da ih je potrebno raditi;

5. urbanisti~ki planovi odgovaraju}e regulacione razra-de za zone ku}a za odmor, primarne i sekundarne turisti~kecentre, uzgajali{ta divqa~i, poqoprivredne komplekse.

Prioriteti u pripremawu i dono{ewu prostorno-plan-ske i urbanisti~ke dokumentacije do 2009.godine ima}e:

1. prostorni planovi op{tina Alibunar, Bela Crkva, Vr-{ac, Kovin i Pan~evo;

2. urbanisti~ki planovi odgovaraju}e regulacione razra-de turisti~kih lokaliteta primarnog zna~aja (Devoja~ki bu-nar, ârdak, Stara Planaka);

3. urbanisti~ki planovi odgovaraju}e regulacione razra-de za zone ku}a za odmor u SRP Deliblatska pe{~ara.

Do dono{ewa prostornih planova op{tina primewiva}ese usvojeni urbanisti~ki planovi i to na povr{inama na ko-jima je zapo~eta realizacija izgradwe, a na ostalim povr{i-nama samo u slu~aju kada nisu u suprotnosti sa ovim Planom.

Pored navedene dokumentacije, ovaj Plan sprovodi}e seobaveznim ugra|ivawem wegovih odredbi u:

- planove i programe javnih preduze}a u oblasti infra-strukture (saobra}aj, vodoprivreda, elektroprivreda, tele-komunikacije i dr.),

- planove i programe republi~kih direkcija (za razvoj, ge-olo{ka istraìvawa, poqoprivredu i {umarstvo, puteve,ekologiju i dr.),

- planove i programe za razvoj podru~ja od posebnog inte-resa (zone za{ti}enih prirodnih i kulturnih dobara i dr.),

- posebne planove, programe, projekte i osnove za pojedi-ne oblasti (ure|ewe poqoprivrednog i {umskog zemqi{ta,rekultivacija degradiranog zemqi{ta, za{tita ìvotne sre-dine i dr.).

Razrada ovog Plana vr{i}e se u:- vi{egodi{wim i godi{wim programima za{tite i raz-

voja SRP Deliblatska pe{~ara,- posebnim projektima i programima za pojedine oblasti

(ure|ewe zemqi{ta u naseqima, ure|ewe poqoprivrednog i{umskog zemqi{ta, stambena izgradwa i dr.),

- osnovama za{tite, kori{}ewa i ure|ewa poqoprivred-nog zemqi{ta, kao dokumentu koji se donosi u ciqu racional-nijeg kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta, unapre|ewaìvotne sredine, proizvodwe zdrave hrane i rejonizacije po-qoprivredne proizvodwe.

Na osnovu ~lana 31. Zakona o planirawu i izgradwi("Slu`beni glasnik Republike Srbije, broj 47/2003) i ~lana_____ Odluke o dono{ewu Prostornog plana podru~ja poseb-ne namene SRP _______________ ("Slu`beni list APV", broj___/2006), Republi~ka agencija za prostorno planirawe - or-ganizaciona jedinica za teritoriju AP Vojvodine, Pokrajin-ski sekretarijat za arhitekturu, urbanizam i graditeqstvo,Pokrajinski sekretarijat za za{titu ìvotne sredine i odr-ìvi razvoj, Pokrajinski sekretarijat za privredu, Pokra-jinski sekretarijat za poqoprivredu, vodoprivredu i {umar-stvo, Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne si-rovine, Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe i kulturu,Zavod za za{titu prirode Srbije, Zavod za za{titu spomeni-ka kulture Pan~evo, staralac SRP Deliblatska pe{~ara JP"Vojvodina {ume" [G "Banat" Pan~evo i skup{tinaop{tina Alibunar, Bela Crkva, Vr{ac, Kovin i Pan~evozakqu~uju

UGOVOR O IMPLEMENTACIJI PROSTORNOG PLANA

PODRU^JA POSEBNE NAMENE SRP DELIBLATSKA PE[ÂRA

^lan 1.

Ugovorne strane saglasno konstatuju:1. da je Skup{tina AP Vojvodine donela Odluku o utvr|i-

vawu Prostornog plana podru~ja posebne namene ("Slu`benilist AP Vojvodine", broj ___/2006), (u daqem tekstu: Odluka),na osnovu ~lana 19. stav 4. Zakona o planirawu i izgradwi("Slu`beni glasnik Republike Srbije", broj 47/2003), (u da-qem tekstu: Zakon);

2. da se na osnovu ~lana 31. Zakona i ~lana ___ Odluke, za-kqu~uje Ugovor o implementaciji Prostornog plana podru~-ja posebne namene (u daqem tekstu: Ugovor o implementaciji);

3. da je predmet Ugovora o implementaciji, ure|ivaweobaveza ugovornih strana u realizaciji planskih re{ewa zaprvu fazu sprovo|ewa Prostornog plana podru~ja posebne na-mene SRP Deliblatska pe{~ara za period do 2009. godine.

^lan 2.

Ugovorne strane preuzimaju obaveze iz Prostornog planakoje su utvr|ene za prvu fazu realizacije Prostornog planaza period do 2009. godine.

^lan 3.

Ostvarivawe osnovnog Ugovora o implementaciji obezbe-di}e se aneksima Ugovora ili posebnim ugovorima o primeniza utvr|ivawe prioriteta Prostornog plana izme|u nadle-`nih sekretarijata, op{tina, javnih preduze}a i drugih u~e-snika u implementaciji Prostornog plana.

^lan 4.

Ugovorne strane su saglasne da se o izvr{ewu ovog ugovo-ra stara Republi~ka agencija za prostorno planirawe - orga-nizaciona jedinica za teritoriju AP Vojvodine.

^lan 5.

Ugovorne strane su saglasne da sem u slu~aju da do|e dorazli~itih stavova u vezi sa implementacijom Prostornogplana, Izvr{nom ve}u AP Vojvodine uputi o tome informa-cije i predloì dono{ewe odgovaraju}eg zakqu~ka, u skladusa zakonom.

Predlog Izvr{nom ve}u AP Vojvodine u smislu stava 1.ovog ~lana, moè da podnese svaka od ugovornih strana.

^lan 6.

Ovaj ugovor stupa na snagu danom potpisivawa svih ugo-vornih strana.

^lan 7.

Ovaj ugovor je sa~iwen u ___ primerka, od kojih se po 2(dva) primerka nalaze kod svake ugovorne strane.

Republi~ka agencija za prostorno planirawe-Organiza-ciona jedinica za teritoriju AP Vojvodine

Direktor

-----------------------------------Predrag [i|anin

Pokrajinski sekretarijat za arhitekturu, urbanizam igraditeqstvo

Sekretar

_______________________Vladimir Zelenovi}

Pokrajinski sekretarijat za za{titu ìvotne sredine iodrìvi razvoj

Sekretar

_______________________Prof. dr Zoltan \armati


Pokrajinski sekretarijat za privredu

Sekretar

_____________________Sini{a Lazi}

Pokrajinski sekretarijat za poqoprivredu, vodoprivre-du i {umarstvo

Sekretar

_______________________Daniel Popovi}

Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne si-rovine

Sekretar

_______________________Dragan Surdu~ki

Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe i kulturu

Sekretar

_______________________Zoltan Buwik

Zavod za za{titu prirode Srbije, Radna jedinica u NovomSadu

Direktor

_______________________dr Lidija Amixi}

Zavod za za{titu spomenika kulture Pan~evo

Direktor

_______________________Tamara Tasi}

JP "Vojvodina {ume", [G "Banat" Pan~evo

Direktor

_________________________Aleksandar Obradovi}

Skup{tina op{tine Alibunar

Predsednik

_________________________Pavel Stawo

Skup{tina op{tine Bela Crkva

Predsednik

_________________________Bogdan Roga~

Skup{tina op{tine Vr{ac

Predsednik

_________________________Branislav Dangubi}

Skup{tina op{tine Kovin

Predsednik

__________________________Milenko Gruji}

Skup{tina op{tine Pan~evo

Predsednik

__________________________Milan Babi}

Institucije/Obaveze Planovi Programi Projekti Objekti

- Ministarstvo nauke i za{tite ìvotne sredi-ne Republike Srbije; - Pokrajinski sekretari-jat za za{titu ìvotne sredine i odrìvi raz-voj; - Zavod za za{titu pri-rode Srbije; - JP "Vojvodina {ume"

- Izrada Studije za progla{ewe rezer-vata biosfere i Ramsarskog podru~ja

- Valorizacija pri-rodnih vrednosti; - Razvoj informa-tivno-propagandne delatnosti; - Realizacija nau~-nih istraìvawa kroz izradu projekta

- Pokrajinski sekretari-jat za poqoprivredu, vo-doprivredu i {umarstvo; - Op{tine: Bela Crkva, Vr{ac i Kovin

- Plan detaqne regu-lacije priobaqa Du-nava kod Stare Pa-lanke za vodni sao-bra}aj i turizam

- Rekonstrukcija re-gionalnog puta R-115 na podru~ju PPPPN

- Izgradwa lokalnog pu-ta R-115 - Banatska Pa-lanka u duìni od 2,5 km; - Izgradwa lokalnog pu-ta [u{ara - Grebenac duìne 8,7 km, {irine 6 m; - Modernizacija lokal-nog puta od R-115 do La-budovog okna u duìni od 2,8 km; - Modernizacija lokal-nog puta Dubovac-Dunav u duìni od 2,5 km; - Izgradwa biciklisti~-ke staze Bela Crkva - Vra~ev Gaj u duìni od 4,6 km

UGOVOR O IMPLEMENTACIJI PPPPN SRP DELIBLATSKA PE[ÂRA - PRILOG

BILANS OBAVEZA UGOVORNIH STRANA U IMPLEMENTACIJIPROSTORNOG PLANA PODRU^JA POSEBNE NAMENE SRP DELIBLATSKA PE[ÂRA



- Pokrajinski sekretari-jat za poqoprivredu, vo-doprivredu i {umarstvo; - Pokrajinski sekretari-jat za za{titu `ivotne sredine i odr`ivi raz-voj; - Nadle`ni op{tinski organi; - Nadle`na op{tinska javna preduze}a; - Pokret gorana

- Izrada Op{te osnove gazdovawa {umama za banatsko {umsko podru~je; - Izrada posebnih osnova gazdovawa {umama u SRP De-liblatska pe{~ara; - Izrada Studije opravdanosti podi-zawa vetroza{tit-nih i poqoza{tit-nih pojaseva u op-{tinama Alibunar, Bela Crkva, Vr{ac, Kovin i Pan~evo

- Izrada Projektne dokumentacije za po-dizawe vetroza-{titnih i poqoza-{titnih pojaseva na podru~jima van SRP Deliblatska pe{~a-ra u delovima op-{tina Alibunar, Bela Crkva, Vr{ac, Kovin i Pan~evo

- Podizawe vetroza{tit-nih i poqoza{titnih po-jaseva u op{tinama Ali-bunar: Bela Crkva: Vr{ac: Kovin: Pan~evo:

- Pokrajinski sekretari-jat za poqoprivredu, vo-doprivedu i {umarstvo

- Program razvoja agrara Ju`nog Bana-ta

- Izrada tehni~ke dokumentacije

- Izgradwa plastenika i staklenika; - Rekonstrukcija sistema za navodwavawe; - Izgradwa sistema za navodwavawe; - Podizawe trajnih zasa-da (vo}waci i vinogra-di); - Rekonstrukcija postoje-}ih farmi; - Izgradwa farmi; - Izgradwa ribwaka; - Rekonstrukcija DKM;

- Pokrajinski sekretari-jat za poqoprivredu, vo-doprivredu i {umarstvo - JP "Vode Vojvodine"

- Plan detaqne regu-lacije izvori{ta regionalnog vodovo-da

- Izrada projektno-tehni~ke dokumenta-cije

- Izgradwa izvori{ta Kovin-Dubovac; - Izgradwa glavnog cevo-voda od izvori{ta prema Kikindi; - Izgradwa kanalizacio-nog sistema i UPOV-a za naseqa Alibunar, B.K. Gaj, Dubovac i B. Palan-ka - Regulacija vodotokova Nere i Kara{a; - Opremawe turisti~kih lokaliteta instalacija-ma vodovoda i kanaliza-cije

- Pokrajinski sekretari-jat za energetiku i mine-ralne sirovine

- Izrada tehni~ke dokumentacije za ga-sifikaciju naseqa Vra~ev Gaj i Deli-blato

- Izgradwa MRS "Gaj", MRS "Vra~ev Gaj" i MRS "Deliblato"; - Gasifikacija naseqa Vra~ev Gaj, (izgradwa razvodnog gasovoda), ga-sifikacija naseqa Deli-blato (izgradwa razvod-nog gasovoda uz lokalni put Mramorak-Delibla-to), i gasifikacija nase-qa Gaj izgradwom razvod-nog gasovoda iz pravca Kovina, uz put R-115



- Pokrajinski sekretari-jat za energetiku i mine-ralne sirovine; - Op{tine Alibunar, Kovin, Vr{ac, Pan~evo i Bela Crkva; - Distributer elektri~-ne energije

- Izrada tehni~ke dokumentacije

- Izgradwa dalekovoda 110 kV rudnik Kovin-Be-la Crkva; - Izgradwa 20 kV daleko-voda Alibunar-Devoja~-ki bunar; - Izgradwa 20 kV daleko-voda Uqma-[u{ara; - Izgradwa 20 kV daleko-voda Gaj-Deliblato; - Opremawe turisti~kog lokaliteta Stara Palan-ka; - Opremawe turisti~kog lokaliteta Belocrkvan-ska jezera

- Zavod za za{titu spo-menika kulture Pan~evo

- Sredworo~ni pro-gram ure|ewa prede-la arheolo{kih na-lazi{ta

- Izrada dokumenta-cije za sve kategori-je evidentiranih kulturnih dobara; - Izrada projekta etnoistorijskog i arheolo{kog parka za prostor izme|u belocrkvanskih jeze-ra i obale Dunava

- Istraìvawa arheolo-{kih lokaliteta i sta-rih naseobina po obodu SRP Deliblatska pe-{~ara

- Op{tina Alibunar - Prostorni plan op{tine; - Urbanisti~ki pla-novi naseqa; - Urbanisti~ki pla-novi odgovaraju}e regulacione razrade za turisti~ki loka-litet Devoja~ki bu-nar i za vikend zone

- Izrada projektno-tehni~ke dokumenta-cije za turisti~ki lokalitet Devoja~ki bunar

-Turisti~ki lokalitet Devoja~ki bunar

- Op{tina Bela Crkva - Prostorni plan op{tine; - Urbanisti~ki pla-novi naseqa; - Urbanisti~ki pla-novi odgovaraju}e regulacione razrade za centar za vodni turizam kod Stare Palanke

- Izrada projektno-tehni~ke dokumenta-cije za centar za vodni turizam kod Stare Palanke

- Centar za vodni turi-zam kod Stare Palanke

- Op{tina Vr{ac - Prostorni plan op{tine; - Urbanisti~ki pla-novi naseqa

- Op{tina Kovin - Prostorni plan op{tine; - Urbanisti~ki pla-novi naseqa; - Urbanisti~ki pla-novi odgovaraju}e regulacione razrade za turisti~ki loka-litet ârdak

- Izrada projektno-tehni~ke dokumenta-cije za turisti~ki lokalitet ârdak

- Turisti~ki lokalitet ârdak


270.

Na osnovu ~lana 19. stav 4. Zakona o planirawu i izgrad-wi ("Slu`beni glasnik RS" br. 47/03 i 34/06) i ~lana 21. stav1. ta~ka 2. Statuta Autonomne Pokrajine Vojvodine ("Slu-`beni list APV" br. 17/91),

Skup{tina Autonomne Pokrajine Vojvodine, uz sagla-snost Republi~ke agencije za prostorno planirawe, na sedni-ci odrànoj 24. maja 2006. godine, donela je

ODLUKUO DONO[EWU PROSTORNOG PLANA PODRU^JAPOSEBNE NAMENE SPECIJALNOG REZERVATA

PRIRODE OBEDSKA BARA

^lan 1.

Donosi se Prostorni plan podru~ja posebne namene spe-cijalnog rezervata prirode Obedska bara (u daqem tekstu:Prostorni plan) koji je sastavni deo ove Odluke.

^lan 2.

Prostornim planom utvr|uju se koncepcije planskih re-{ewa, reìma i uslova kori{}ewa, organizacije, ure|ewa iza{tite podru~ja obuhva}enog Prostornim planom na terito-rijama op{tina: Pe}inci i Ruma.

^lan 3.

Prostorni plan sastoji se iz tekstualnog dela i grafi~-kog prikaza.

Grafi~ki deo Prostornog plana sadrì referalne karteu razmeri 1:50.000 i to: posebna namena prostora; infrastruk-turni sistemi; mreà naseqa, funkcija i javnih slu`bi; pri-rodni resursi, za{tita ìvotne sredine i prirodnih i kul-turnih dobara.

Grafi~ke prikaze iz stava 2. ovog ~lana, izra|ene u 8 pri-meraka, overava svojim potpisom Pokrajinski sekretar za ar-hitekturu, urbanizam i graditeqstvo.

^lan 4.

Prostorni plan se ostvaruje prostornim i urbanisti~-kim planovima, planovima i programima razvoja i propisimai op{tim aktima donetim za wegovo sprovo|ewe.

^lan 5.

Ugovor o implementaciji Prostornog plana, koji je sa-stavni deo Prostornog plana, zakqu~uje Republi~ka agencijaza prostorno planirawe - Organizaciona jedinica za terito-riju AP Vojvodine u Novom Sadu, Pokrajinski sekretarijatza arhitekturu, urbanizam i graditeqstvo, Pokrajinski se-kretarijat za za{titu ìvotne sredine i odrìvi razvoj, Po-krajinski sekretarijat za privredu, Pokrajinski sekretari-jat za poqoprivredu, vodoprivredu i {umarstvo, Pokrajinski

sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine, Pokrajin-ski sekretarijat za obrazovawe i kulturu, Zavod za za{tituprirode Srbije - odelewe u Novom Sadu, Pokrajinski zavod zaza{titu spomenika kulture Sremska Mitrovica, JP "Vojvo-dina {ume", [G "Sremska Mitrovica" Sremska Mitrovica iskup{tine op{tina Pe}inci i Ruma.

^lan 6.

Po jedan primerak grafi~kih prikaza iz ~lana 3. stav 2.ove Odluke ~uva se trajno u Skup{tini Autonomne Pokraji-ne Vojvodine, skup{tinama op{tina: Pe}inci i Ruma, u mini-starstvu nadle`nom za poslove prostornog planirawa i urba-nizma, u Republi~koj agenciji za prostorno planirawe i u JPza prostorno i urbanisti~ko planirawe i projektovawe "Za-vod za urbanizam Vojvodine" Novi Sad, a po dva primerka uPokrajinskom sekretarijatu za arhitekturu, urbanizam i gra-diteqstvo.

Analiti~ka dokumentaciona osnova na kojoj se zasnivaProstorni plan ~uva se u Pokrajinskom sekretarijatu za ar-hitekturu, urbanizam i graditeqstvo.

^lan 7.

Pravo na neposredan uvid u grafi~ke prikaze iz ~lana 3.stav 2. ove Odluke imaju pravna i fizi~ka lica, pod uslovimai na na~in koji bliè propisuje ministar nadleàn za poslo-ve prostornog planirawa i urbanizma.

^lan 8.

Prostorni i urbanisti~ki planovi, planovi i programirazvoja koji se donose po posebnim propisima, propisi i dru-gi op{ti akti uskladi}e se sa odredbama ove Odluke u roku oddve godine od dana wenog stupawa na snagu.

Prostorni i urbanisti~ki planovi, planovi i programirazvoja doneti do dana stupawa na snagu ove Odluke, primewu-ju se u delovima koji nisu u suprotnosti sa ovom Odlukom.

^lan 9.

Tekstualni deo Prostornog plana objavquje se u "Slu-`benom listu Autonomne Pokrajine Vojvodine".

^lan 10.



01 Broj: 35 - 2/2006Novi Sad, 24. maja 2006. god.

PotpredsednikSkup{tine AP Vojvodine,

Borislav Novakovi}, s.r.

PROSTORNI PLAN PODRU^JA POSEBNE NAMENE SPECIJALNOG REZERVATAPRIRODE OBEDSKA BARA

Naru~ilac aktivnosti: Republika SrbijaAutonomna Pokrajina VojvodinaPokrajinski sekretarijat za arhitekturu, urbanizam i graditeqstvo


Nosilac aktivnosti: Republika SrbijaRepubli~ka agencija za prostorno planiraweOrganizaciona jedinica za teritoriju Autonomne Pokrajine Vojvodine

Direktor organizacione jedinice za teritoriju APV

Dr Predrag [i|anin, dipl. in`. arh.Obra|iva~: JP Zavod za urbanizam Vojvodine, Novi Sad

E-2162

Odgovorni planer

Dragana Dun~i}, dipl. prostor. pl. Direktor

Perica Manojlovi}, dipl. in`. saob.


SADR@AJ

UVODNE NAPOMENE 343

1. POLAZNE OSNOVE 3431.1. OPIS GRANICA PROSTORNOG PLANA 3441.2. Obaveze, uslovi i smernice iz planskih dokumenata vi{eg

reda 3461.3. Skra}eni prikaz postoje}eg stawa 3471.3.1. Prirodni resursi 3471.3.2. Stanovni{tvo 3501.3.3. Mreà i funkcije naseqa 3511.3.4. Ruralna podru~ja 3511.3.5. Javne slu`be 3511.3.6. Privredne delatnosti 3511.3.7. Saobra}aj i infrastrukturni sistemi 3521.3.8. @ivotna sredina 3531.3.9. Prirodna dobra 3541.3.10. Kulturna dobra 355 1.3.11. Ugroènost i povredqivost podru~ja posebne namene

od elementarnih nepogoda 3561.4. Ograni~ewa i potencijali podru~ja Prostornog plana 3562. CIQEVI PROSTORNOG RAZVOJA 3592.1. Op{ti i posebni ciqevi 3592.2. Posebni ciqevi 3593. GRANICE CELINA I PODCELINA POSEBNE NA-

MENE I ZONA ZA[TITE 3624. POLO@AJ I REGIONALNI ASPEKTI RAZVOJA

PODRU^JA POSEBNE NAMENE 3635. NAMENA POVR[INA SA BILANSOM PLANIRA-

NIH NAMENA I SADR@AJA 3636. PRAVILA KORI[]EWA, URE\EWA I ZA[TITE

PLANSKOG PODRU^JA 3646.1. Ure|ewe i kori{}ewe podru~ja prema utvr|enom reìmu

za{tite 3646.2. Kori{}ewe, ure|ewe i za{tita prirodnih resursa 3656.2.1. Poqoprivredno zemqi{te 3656.2.2. Vode 3656.2.3. [ume i {umsko zemqi{te 3666.2.4. Lov i lovna podru~ja 3666.2.5. Ribolov i ribolovno podru~je 3676.3. Razvoj i ure|ewe mreè naseqa 3676.4. Prostorni razvoj i ure|ewe ruralnih podru~ja 3676.5. Prostorni razvoj i razme{taj privrednih delatnosti 3686.5.1. Poqoprivreda 368 6.5.2. [umarstvo 3696.5.3. Mala privreda 3696.5.4. Turizam 3696.6. Prostorni razvoj i razme{taj uslu`nih delatnosti i jav-

nih slu`bi 3706.7. Prostorni razvoj, razme{taj i kori{}ewe infrastruk-

turnih sistema 3706.7.1. Saobra}ajna infrastruktura 370 6.7.2. Vodoprivredna infrastruktura 370 6.7.3. Energetska infrastruktura 3726.7.4. Elektroenergetska infrastruktura 3726.7.5. Telekomunikaciona i RTV infrastruktura 3736.8. Za{tita ìvotne sredine 3736.9. Za{tita prirodnih dobara 3736.10 Za{tita kulturnih dobara 3746.11. Kori{}ewe i ure|ewe prostora od interesa za za{titu od

elementarnih nepogoda i akcidentnih situacija 3756.12. Uslovi za izgradwu objekata, ure|ewe i kori{}ewe pro sto-

ra 3767. PROCENA EKONOMSKE OPRAVDANOSTI I SOCI-

JALNE PRIHVATQIVOSTI PLANIRANIH AKTIV-NOSTI OBJEKATA I FUNKCIJA POSEBNE NAME-NE 377

8. IMPLEMENTACIJA PROSTORNOG PLANA POD-RU^JA POSEBNE NAMENE OBEDSKA BARA DO 2022.GODINE 378

8.1. Lista prioritetnih aktivnosti za implementaciju Pro-stornog plana 378

8.1.1. Za{tita ìvotne sredine 378

8.1.2. Za{tita prirodnih dobara 3788.1.3. Za{tita kulturnih dobara 3798.1.4. Za{tita {uma, {umskog zemqi{ta i lovnih podru~ja 3798.1.5. Infrastrukturni koridori 3798.1.6. Privredne aktivnosti 3808.1.7. Socijalne aktivnosti i javne slu`be 3818.2. U~esnici u implementaciji Prostornog plana 3818.3. Mere i instrumenti za realizaciju Prostornog plana 381

SPISAK GRAFI^KIH PRIKAZA

GRAFI^KI PRILOG Razmera

1. PREDLOG ZA IZMENU GRANICESPECIJALNOG REZERVATA PRIRODEOBEDSKA BARA SA PREDLOGOM IZMENEGRANICE RE@IMA ZA[TITE 1 : 50 000

REFERALNE KARTE

1. POSEBNA NAMENA PROSTORA 1 : 50 000

2. INFRASTRUKTURNI SISTEMI 1 : 50 000

3. MRE@A NASEQA, FUNKCIJAI JAVNIH SLU@BI 1 : 50 000

4. PRIRODNI RESURSI, ZA[TITA@IVOTNE SREDINE I PRIRODNIHI KULTURNIH DOBARA 1 : 50 000

PRILOZI PLANA

1. Odluka o izradi Prostornog plana podru~ja posebne name-ne Specijalnog rezervata prirode Obedska bara

2. Mi{qewe nadle`nih organa na finalnu verziju Strategi-je razvoja PPPPN SRP Obedska bara

UVODNE NAPOMENE

Izradi Prostornog plana podru~ja posebne namene Spe-cijalnog rezervata prirode Obedska bara pristupilo se naosnovu Odluke o izradi Prostornog plana podru~ja posebnenamene Specijalnog rezervata prirode Obedska bara ("Slu-`beni list APV", broj 17/03), ~iji je sastavni deo Programizrade Prostornog plana podru~ja posebne namene Specijal-nog rezervata prirode Obedska bara.

Sadràj i osnovna re{ewa ovog Plana utvr|eni su u skla-du sa odredbama Zakona o planirawu i izgradwi ("Slu`beniglasnik Republike Srbije", broj 47/03), Pravilnika o sadrì-ni i izradi planskih dokumenata ("Slu`beni glasnik Repu-blike Srbije", broj 60/03) i Zakona o Prostornom planu Repu-blike Srbije ("Slu`beni glasnik Republike Srbije", broj13/96). Zakonski okvir za izradu ovog Plana predstavqaju ta-ko|e Uredba o za{titi Specijalnog rezervata prirode Obed-ska bara ("Slu`beni glasnik Republike Srbije", broj 56/94),Zakon o za{titi ìvotne sredine ("Slu`beni glasnik Repu-blike Srbije", broj 135/04), Zakon o {umama ("Slu`beni gla-snik Republike Srbije", broj 46/91, 83/92, 54/93, 60/93, 48/94,54/96), Zakon o kulturnim dobrima ("Slu`beni glasnik Repu-blike Srbije", broj 71/94), kao i drugi propisi bitni za ure-|ewe obuhva}enog podru~ja.

U toku rada angaòvani su stru~waci iz raznih oblasti:za oblast za{tite prirode iz Zavoda za za{titu prirode Sr-bije - Odelewe u Novom Sadu, za oblast {umarstva, lova i ri-bolova iz JP "Vojvodina{ume" [G "Sremska Mitrovica", JP"Vode Vojvodine" Novi Sad, lova~kih udruèwa, za oblast za-{tite kulturnih dobara iz Zavoda za za{titu spomenika kul-ture Sremska Mitrovica, za oblast eksploatacije mineral-


nih sirovina, termalnih voda i energetike iz Pokrajinskogsekretarijata za energetiku i mineralne sirovine i sa Elek-trotehni~kog fakulteta u Beogradu. Ostvarena je saradwa sanadle`nim Odeqewima Op{tina Pe}inci i Ruma, kao i sa za-interesovanim dru{tvenim organizacijama, posebno iz obla-sti sporta i turizma.

Za iznalaèwe optimalnih planskih re{ewa kori{}enaje relevantna informaciona, studijska i tehni~ka dokumenta-cija, kao i aktuelna planska, urbanisti~ka i druga dokumenta-cija za ovo podru~je.

1. POLAZNE OSNOVE

Obedska bara predstavqa specifi~an barsko mo~varnikompleks koji karakteri{e univerzalnost prirodnih vredno-sti, prisutnost odre|enih faktora ugroàvawa stabilnostiekosistema i nizak nivo opremqenosti podru~ja. Imaju}i uvidu sada{wi formalno pravni status Obedske bare kao za-{ti}enog dela prirode, wen me|unarodni zna~aj, potrebuplanskog, organizovanog, stru~nog i sistematskog pra}ewastawa i sprovo|ewa mera za{tite, unapre|ivawa i ure|iva-wa, postupak izrade i dono{ewa Prostornog plana podru~japosebne namene specijalnog rezervata prirode Obedska bara(u daqem tekstu Prostorni plan) prevashodno mora biti usa-gla{en sa specifi~nostima samog podru~ja, kao i sa wegovimukupnim zna~ajem koji je sadràn u verifikovanim dru{tve-nim opredeqewima.

Pretpostavke za izradu Prostornog plana, definisane sunaro~ito:

- me|unarodnim statusom, zna~ajem i obavezama u pogledupra}ewa stawa, preduzimawa mera za{tite i unapre|ivawa.Obedska bara upisana je u listu mo~vara od me|unarodnog zna-~aja, {to je verifikovano wenim stavqawem na listu vodenihstani{ta od svetskog zna~aja po Ramsarskoj konvenciji 1977. iratifikovanoj od strane na{e zemqe, kao i uvr{}ivawem uspisak IBA podru~ja 1989. godine kao jednog od najva`nijihstani{ta ptica u Evropi. Podru~je Obedske bare se tako|enalazi i na listi za nominaciju kao budu}i Rezervat biosfe-re (UNESCO MaB program), a u toku je upis u Botani~ki zna-~ajna podru~ja (IPA). Definisawem me|unarodnog statusaObedske bare, otvorene su mogu}nosti koje postoje na me|una-rodnom planu u smislu ekspertske i druge pomo}i (projektiUNESCO). Na taj na~in }e se utvrditi uslovi i mogu}nosti zaefikasno sprovo|ewe i za realizovawe ustanovqenih oblikame|unarodne komunikacije, pomo}i i sl. i predloìti uslovikoji se moraju zadovoqiti u postupku dono{ewa odgovaraju}eprostorno-planske dokumentacije;

- opredeqewima Prostornog plana Republike Srbije pre-ma kojima je za ovaj prostor izuzetnih prirodnih vrednostime|unarodnog zna~aja, neophodno obezbediti odgovaraju}i vi-{i nivo za{tite;

- realno{}u situacije u kojoj je praksa pokazala da posto-je}i na~in i nivo za{tite nije dovoqan, te da su mnoge aktiv-nosti na samom lokalitetu, kao i na {irem podru~ju neprime-rene me|unarodnom zna~aju i vrednosti koje ovaj prostor izu-zetne prirodne vrednosti ima.

Su{tinska vrednost Specijalnog rezervata prirodeObedska bara je o~uvanost raznolikih prirodnih vrednosti uodre|enom kulturno-istorijski i etnolo{ki vrednom ambi-jentu okoline. Ovakve vrednosti podru~ja ukazuju na mogu}-nost kori{}ewa u oblasti nauke, kulture i obrazovawa, a na-ro~ito kroz specijalne vidove turizma (eko-turizam) i ugo-stiteqstva.

Okolnosti u kojima danas egzistira podru~je Obedske ba-re predstavqaju:

1. Prirodni uslovi

Podru~je Obedske bare do sada je izu~avano prevashodnosa stanovi{ta prirodnih obele`ja. Me|utim, najve}i deo sa-znawa o tim obele`jima rezultat su usko-stru~nog na~ina po-smatrawa. U takvim uslovima u situaciji smo da ve}inu par-cijalnih saznawa o prostoru tako i shvatamo, pri ~emu pro-

blem definisawa celine Obedske bare i daqe ostaje otvoren.Sva istraìvawa koja su do sada obavqena predstavqaju dra-gocene ulazne podatke za definisawe integralnog prirodnogkompleksa. U uslovima postoje}e interpretacije saznawa oprirodnim karakteristikama podru~ja mogao bi se ste}i uti-sak da se radi o prostom zbiru pojedinih obele`ja, dok jestvarno u pitawu jedan sloèn prirodni sistem sa mno{tvomme|uveza.

Prvi korak ka potpunom razumevawu prirodnih fenomenakoji se susti~u na ovom podru~ju treba da bude usmeren ka po-vezivawu svih poznatih ~inilaca o prirodnom okruèwu. Putdolaska do tog ciqa podrazumeva identifikaciju svih pri-rodnih i antropogenih uticaja i procesa ugroàvawa temeq-nih vrednosti i karakteristika Obedske bare.

Me|utim, pravi odgovori o uzrocima i posledicama ugro-àvawa ovih vrednosti Obedske bare, traè jedan nov metodo-lo{ki pristup koji je mogu}e ostvariti promi{qenim krei-rawem istraìvawa u okviru izrade Prostornog plana pod-ru~ja posebne namene specijalnog rezervata prirode Obedskabara.

2. Stvoreni uslovi

Dosada{wa istraìva~ka koncentracija na prirodneuslove imala je za posledicu da uticaji stvorenih uslova naukupne vrednosti Obedske bare u posmatrawima dobiju sekun-darni zna~aj.

Tuma~ewe mogu}ih ili ve} uo~enih poreme}aja prirodneravnoteè koji vladaju na pomenutom podru~ju nije mogu}evan saznawa o svim ~iniocima zate~enog stawa. Mada postojitendencija da se Obedska bara posmatra izolovano, u okviruprirodnim granicama definisanog podru~ja, mora biti jasnoda i okolna naseqa, postoje}i infrastrukturni, hidroteh-ni~ki i ostali objekti, itekako uti~u na kvalitet, ali i na-~ine kori{}ewa zate~enih vrednosti.

3. Aktivnost u prostoru

Posmatrawe uticaja aktivnosti u prostoru na podru~juObedske bare do sada se naj~e{}e svodilo na one koje se odvi-jaju neposredno u okviru uobi~ajeno definisanih prirodnihgranica. îwenica je, me|utim, da upravo identifikovawesvih aktivnosti na najuèm i {irem uticajnom podru~ju, wi-hova klasifikacija i odre|ivawe zna~aja mogu da opredele ina~ine kori{}ewe koji treba da budu u skladu sa karakterompodru~ja kao za{ti}enog dela prirode. Minimum aktivnostikoje se sada odvijaju na ovom prostoru sigurno podrazumevaone koje su skoncentrisane u okviru dve velike grupe - spon-tane i usmeravane. Svakako da uo~avawe i valorizacija aktiv-nosti koje proizilaze iz ekolo{kog, nau~nog, vaspitno-obra-zovnog i turisti~kog zna~aja odre|uju i na~ine wegovog kori-{}ewa. Mora se znati da sve aktivnosti danas zahtevaju i jed-nu savremenu interpretaciju koja se ne ograni~ava na wihovsuèn izbor, niti na adminsitrativno definisawe granice.U tom smislu sve aktivnosti i wihovi uticaji na podru~jeObedske bare moraju dobiti odre|enu prostornu interpreta-ciju.

4. Ekolo{ki sistem

Skup sve tri grupe uslova - prirodni, stvoreni i aktivno-sti - ~ine jedinstven okvir funkcionisawa Obedske bare kaovi{estruko zna~ajnog prirodnog rezervata. Jedno od najva-`nijih metodolo{kih opredeqewa prostorno-planskog odno-sa prema podru~ju svakako je objediwavawe svih tih uslova iaktivnosti, kako u odnosu na valorizaciju, tako i u odnosu naplanske pretpostavke. O~evidan nedostatak jednog broja pro-storno-planskih dokumenata upravo je u tom {to nisu imalisinteti~ki pristup koji povezuje sve pojave u prostoru. Tra-èwe odgovora o uzrocima naru{enog sistema funkcionisa-wa i formulisawa odgovora o vrsti, na~inima i stepenustru~nog, nau~nog i dru{tvenog angaòvawa, predstavqa jed-no od osnovnih opredeqewa za izradu Prostornog plana pod-


ru~ja posebne namene Specijalnog rezervata prirode "Obed-ska bara".

Dolazak do odgovora o mogu}nostima i uslovima prostor-nog razvoja proizilazi iz: (a) klasifikacije uticaja prirod-nih i radom stvorenih ~inilaca, (b) izbora kriterijuma zaocenu kvaliteta podru~ja i (v) definisawa sektorskih i sin-teznih negativnih i pozitivnih uticaja na podru~je sa iska-zom mogu}ih efekata.

U metodolo{kom pogledu, zbog niza specifi~nih uticajakoji se na podru~ju Obedske bare pojavquju, razlikuje se i ste-pen detaqnosti posmatrawa unutar pojedinih poglavqa. Me-|utim, na~in rada omogu}io je da se sve sektorske ocene inte-gri{u na na~in koji nedvosmisleno upu}uje na potrebu isto-vremenog posmatrawa svih uticaja.

Zna~aj podru~ja Obedske bare i saznawe o stru~nim, nau~-nim i organizacionim aktivnostima na izradi sli~ne pro-storno-planske dokumentacije u drugim sredinama, nametnulisu interdisciplinarni rad kao jedini mogu} pristup.

Nosilac izrade Plana, kao i koordinator ukupnog radabio je JP Zavod za urbanizam Vojvodine u saradwi sa: Zavodomza za{titu prirode Republike Srbije, odeqewe u Novom Sa-du, JP "Vojvodina{ume", [G "Sremska Mitrovica" iz Srem-ske Mitrovice i Zavodom za za{titu spomenika kulture izSremske Mitrovice.

1.1. OPIS GRANICA PROSTORNOG PLANA

Obuhvat plana

Obuhvat podru~ja Prostornog plana je odre|en delovimaop{tina Pe}inci i Ruma i to povr{inama celih katastar-skih op{tina sa ukupnom povr{inom od 29.431,25 ha. U op{ti-ni Pe}inci Planom su obuhva}ene KO Kupinovo, KO A{awa,KO Obre` i KO Ogar, a u op{tini Ruma KO Grabovci.

U obuhvatu Plana nalaze se pet naseqa (Kupinovo, A{a-wa, Obre`, Ogar i Grabovci) sa ukupno 7.558 stanovnika.

Tabela 1. Povr{ine, broj naseqa i broj stanovnika 2002. godine na podru~ju Prostornog plana

Op{tine (KO) Povr{ina (ha) Broj naseqa Broj stanovnika

Pe}inci (KO Kupinovo, KO A{awa, KO Obre` i KO Ogar)

22 965,75 4 6 078

Ruma (KO Grabovci) 6 465,50 1 1 480

UKUPNO 29 431,25 5 7 558

Granica podru~ja Prostornog plana odre|ena je granica-ma celih katastarskih op{tina, odnosno delova teritorijaobuhva}enih op{tina.

U obuhvatu Prostornog plana se nalazi Specijalni re-zervat prirode "Obedska bara" u povr{ini od 9.880,43 ha. Za-{titna zona Specijalnog rezervata prirode od 19.550,82 ha sesvojim spoqnim granicama poklapa sa granicom obuhvataPlana. Ove povr{ine se razlikuju u odnosu na povr{ine dateUredbom.

Do promene povr{ina Rezervata i za{titne zone u Pro-stornom planu, koje se odnose na pove}awe povr{ine Rezerv-ata za 60,43 ha i smawewe za{titne zone za 60,18 ha, u odnosuna Uredbu o za{titi SRP "Obedska bara" ("Sl. glasnik RS",br. 56/94) je do{lo zbog:

- predloga Zavoda za za{titu prirode Srbije da se u SRP"Obedska bara" ukqu~i ribwak kod Obreà. Predlog spoqnegranice Rezervata je dat u nastavku ovog poglavqa sa opisompo katastarskim parcelama radi lak{eg sprovo|ewa Plana;

- identifikacija granica izme|u reìma za{tite II i IIIstepena na pojedinim specifi~nim lokalitetima (poplavnastani{ta sa otvorenim vodenim oknima i {evarima). Upore-|ivawem fakti~kog stawa sa tekstom Uredbe, do{lo se do sa-znawa da nisu u saglasnosti;

- tehni~kih gre{aka u tekstu Uredbe nastalih nenavo|e-wem nekih parcela ili navo|ewem celih parcela umesto wi-hovih delova {to ne odgovara fakti~kom stawu na terenu (ureìmu za{tite I, II i III stepena).

Opis granica Specijalnog rezervata prirode " Obedska

bara "1

Po~etna ta~ka opisa granice specijalnog rezervata pri-rode "Obedska bara" nalazi se u K.O. Grabovci na trome|iparcele 2291, lokalnog puta Klenak - Grabovci, parcela 2636i granice katastarskih op{tina K.O. Grabovci i K.O. Kle-nak.

Od trome|e granica u pravcu jugoistoka prati ju`nu me|ulokalnog puta Klenak - Grabovci, isto~nu me|u parcele 2076i ju`nu granicu gra|evinskog reona naseqa Grabovci i ju`nume|u lokalnog puta, parcela 2251/2 do granice katastarskihop{tina K.O. Grabovci i K.O. Obre`.

Odavde granica nastavqa u pravcu jugoistoka ju`nom me-|om lokalnog puta, parcela 1851, koja se nalazi u K.O. Obre`,do trome|e parcela 1851, 1643 i 1679.

Od trome|e granica u pravcu istoka prati severnu me|uparcela 1679, 1736, 1738, 1472/2 i 1469/2 do granice katastar-skih op{tina K.O. Obre` i K.O. Kupinovo.

Nakon prelaska u K.O. Kupinovo granica prati spoqa-{wu me|u Obedske bare, parcela 3005/2 a zatim u pravcu jugaprati isto~nu me|u parcela 3005/1, 2994, 2991, 2987 do severneme|e reke Save, parcela 3631.

Odavde granica u pravcu zapada prati kroz katastarskeop{tine K.O. Kupinovo, K.O. Obre` i K.O. Grabovci sever-nu me|u reke Save do granice katastarskih op{tina K.O. Gra-bovci i K.O. Klenak.

Ovde granica mewa pravac i ka severu prati postoje}ugranicu katastarskih op{tina K.O. Grabovci i K.O. Klenakdo po~etne ta~ke opisa granice Specijalnog rezervata priro-de "Obedska bara".

Povr{ina Specijalnog rezervata prirode "Obedska ba-ra" iznosi 9880,43 ha.

Podela na zone za{tite

1 - reìm za{tite I stepena koji obuhvata podru~je Debe-le gore, povr{ine 324,93 ha, {to ~ini 3,29 % SRP Obedska ba-ra.

2 - reìm za{tite II stepena koji obuhvata podru~je Gra-bova~ko - Vitojeva~kog ostrva, Obre{kih {irina i Kupinskegrede, povr{ine od 2536,22 ha, {to ~ini 25,67 % SRP Obedskabara.

3 - reìm za{tite III stepena koji obuhvata povr{inu od7019,28 ha koja je ozna~ena u opisu granica, {to ~ini 71,04 %SRP Obedska bara.

Popis katastarskih parcela prvog i drugog stepena za-{tite

Katastarske parcele u okviru prvog stepena za{tite,K.O. Kupinovo:

Cele parcele: 3007, 3008, 3009, 3010, 3011, 3013, 3014, 3015,3016, 3017, 3018, 3019, 3020, 3021, 3022, 3023, 3024, 3025, 3026,3027, 3028, 3029, 3030, 3031, 3122, 3124, 3125, 3126, 3127, 3128,3129, 3130

Katastarske parcele u okviru drugog stepena za{tite,K.O. Kupinovo:

cele parcele: 3032, 3033, 3034, 3035, 3036, 3037, 3038, 3039,3040, 3041, 3042, 3043, 3044, 3045, 3046, 3047, 3048, 3049, 3050,3051, 3052, 3053, 3054, 3055, 3056, 3057, 3058, 3059, 3060, 3061,3062, 3063, 3066, 3067, 3068, 3074, 3075, 3077, 3078, 3079, 3080,

1 Opis granice dat je nakon usagla{avawa sa fakti~kim stawemna terenu.


3081, 3082, 3083, 3086, 3087, 3088, 3089, 3090, 3092, 3093, 3094,3095, 3096, 3097, 3098, 3099, 3100, 3101, 3102, 3103, 3104, 3105,3106, 3107, 3108, 3109, 3110, 3111, 3112, 3113, 3114, 3115, 3116,3117, 3118, 3119, 3120, 3121, 3173, 3174, 3175, 3176, 3177, 3178,3179, 3180, 3181, 3182, 3183, 3184, 3185, 3188, 3189, 3191, 3192,3193, 3194, 3195, 3196, 3197/1, 3198/1, 3199, 3200, 3206, 3208, 3266,3267, 3277, 3278, 3303, 3304/1.

delovi parcela: 3005/2, 3073, 3076, 3085, 3190, 3197/2, 3198/2,3205, 3207.

K.O. Obre`:cele parcele: 1666, 1667, 1668, 1669, 1670, 1671, 1672, 1673,

1675, 1676, 1680, 1681, 1682, 1683, 1684, 1685, 1686, 1687, 1688,1689, 1690, 1691, 1692, 1693, 1694, 1696, 1699, 1702, 1707, 1708,1709, 1715, 1716, 1719, 1720, 1721, 1722, 1737, 1738, 1764, 1765.

delovi parcela: 1472/2, 1674, 1677, 1678, 1679, 1695, 1697,1698, 1700, 1701, 1703, 1706, 1710, 1711, 1712, 1713, 1714, 1717,1718, 1736, 1739, 1740, 1744, 1774, 1779. K.O. Grabovci:

cele parcele: 2076, 2283, 2284, 2285, 2286, 2287, 2296, 2305,2306, 2307, 2308, 2309, 2310, 2313, 2315, 2318, 2319, 2320/2, 2323,2324, 2325, 2335/2, 2337, 2360, 2361, 2364, 2404, 2405, 2406, 2423,2424, 2430, 2457, 2460, 2461, 2462, 2463, 2472, 2508, 2509, 2510,2512, 2517, 2518, 2519, 2521, 2522, 2549, 2551, 2560, 2585, 2586,2587, 2588, 2589, 2590, 2591, 2592, 2593, 2594, 2595, 2596, 2597,2598, 2599, 2600, 2601, 2602, 2603, 2604, 2605, 2635.

delovi parcela: 2079, 2077/1, 2077/2, 2295, 2297, 2299, 2304,2311, 2312, 2314, 2316, 2317, 2320/1, 2322, 2330, 2333, 2335/1, 2336,2338, 2339, 2345, 2353, 2363, 2365, 2370, 2398, 2403, 2407, 2422,2427, 2429, 2431, 2455, 2458, 2471, 2505, 2507, 2516, 2520, 2544,2550, 2559, 2568, 2569, 2570, 2584, 2635, 2639, 2

1.2. OBAVEZE, USLOVI I SMERNICE IZ PLAN-SKIH DOKUMENATA VI[EG REDA

Osnovni planski dokument ~ija se re{ewa razra|uju ovimProstornim planom je Prostorni plan Republike Srbije. Ko-ri{}ene su smernice Vodoprivredne i [umskoprivredneosnove ~iji se izvodi ne navode jer su ugra|eni u tekst Pro-stornog plana.

Prema odredbama PPR Srbije podru~je obuhva}eno izra-dom Prostornog plana SRP Obedske bare do 2004. godine pri-pada dunavsko-savskom pojasu intenzivnog razvoja I stepena sagravitacijom ka industrijskim centrima [abac i SremskaMitrovica, kao i vojvo|ansko-podriwsko-limskom pojasu in-tenzivnog razvoja (Novi Sad - Ruma - Sremska Mitrovica).

U oblasti razvoja stanovni{tva osnovni ciq je ravnomer-niji teritorijalni razme{taj stanovni{tva i wegovo inten-zivnije obnavqawe, odnosno pove}awe udela mla|ih kontin-genata u migracionim podru~jima i podru~jima sa visokim in-deksom starewa, putem kombinovanih i uskla|enih mera demo-grafske politike i politike regionalnog razvoja. Op{tineu obuhvatu Plana pripadaju podru~ju sa prose~nom gustinom

naseqenosti mawom od 50 stanovnika na 1 km2, a mawim delompodru~ju sa prose~nom gustinom naseqenosti od 75-99 stanov-

nika na 1 km2.Prostornim planom Republike Srbije utvr|ena je hije-

rarhijska diferencijacija mreè gradova prema kojoj su nase-qa obuhva}ena Planom usmerena na subregionalni centar Ru-ma i op{tinski centar Pe}inci.

Naseqa na podru~ju obuhva}enom izradom ovog Plana pri-padaju funkcionalnom podru~ju regionalnog sistema naseqaSremska Mitrovica (naseqa op{tine Ruma, Pe}inci, Srem-ska Mitrovica, [id).

Koncepcija razvoja sela i unapre|ewa kvaliteta ìvqe-wa u seoskim podru~jima predpostavqa uspostavqawe odgova-raju}eg stepena koordinacije i kombinovanog razvoja poqo-privrede i drugih privrednih, uslu`nih i posredni~kih de-latnosti, od malih industrijskih pogona, zanatstva, trgovine,servisnih i finansijskih usluga, do turizma i doma}e radino-sti.

U Prostornom planu su date preporuke za organizacijujavnih slu`bi prema hijerarhijskom nivou naseqa, koje pola-ze od postoje}ih mreà javnih slu`bi i sa predpostavkom da}e se budu}i razvoj u ovom sektoru prilago|avati ekonom-

skim, institucionalnim i svojinskim promenama, kao i pla-nerskim propozicijama utvr|enim Planom.

Obedska bara je Prostornim planom Republike Srbije de-finisana kao podru~je za{tite posebnih prirodnih vredno-sti koja ima me|unarodni status za{tite i upisana je u Ram-sarsku listu.

Prema Prostornom planu Republike Srbije i merama za-{tite ìvotne sredine, koje je potrebno preduzimati u odno-su na stepen zaga|enosti, predmetni prostor pripada 8. kate-goriji.

Osnovna na~ela za{tite kulturnih dobara, a koja su odzna~aja za podru~je obuhva}eno Planom su:

- nepokretna kulturna dobra {tite se integralno sa pro-storom u kome se nalaze;

- nepokretna kulturna dobra tretiraju se kao razvojni po-tencijal podru~ja u kome se nalaze;

- za{tita kulturnih dobara je integralni deo razvoja dru-{tva;

- nasle|e koje iz raznih razloga nije obuhva}eno reìmomza{tite, uvodi se u taj reìm;

- u postupku planirawa, mere za{tite se predvi|aju i zadobra koja uìvaju predhodnu za{titu, kao i dobra koja jo{uvek nisu adekvatno vrednovana i za{ti}ena.

Osnovne smernice za kori{}ewe i ure|ewe {uma i {um-skog zemqi{ta na osnovu PPR Srbije, odnose se na unapre|e-we stawa {uma i pove}awe povr{ina pod {umama. Sremskiokrug }e imati najve}u {umovitost od 19,8%, {to }e ~initiwegovu optimalnu {umovitost. U ciqu pove}awa povr{inapod {umama daju se slede}e smernice koje }e se realizovatikroz prostorne planove:

- utvrditi povr{ine za po{umqavawe i degradirane po-vr{ine prenameniti u {umsko zemqi{te;

- obezbediti trajnost, sistemati~nost i integralnost ugazdovawu {umama i {umskim podru~jima;

- izvr{iti bonitirawe prostora radi razgrani~ewa ze-mqi{ta na poqoprivredno i {umsko.

Osnovni pravci razvoja lovstva su pove}awe brojnostipopulacije sitne i krupne divqa~i, poboq{awe strukturekrupne divqa~i, o~uvawe retkih i ugroènih vrsta divqa~ii ostale faune.

Prostornim planom Republike Srbije izvr{ena je rejo-nizacija poqoprivredne proizvodwe, po kojoj prostor obu-hva}en ovim Planom pripada ratarsko-sto~arskom rejonu iima izvanredne potencijale za vo|ewe ekonomski efikasne iraznovrsne ratarske, povrtarske i sto~arske proizvodwe.

Razvoj poqoprivrede na za{ti}enom prirodnom dobrumora se uskladiti sa ustanovqenim reìmima za{tite.

Smernice razvoja poqoprivrede na ostalom poqopri-vrednom zemqi{tu odnose se na:

- ~uvawe povr{ina i plodnosti poqoprivrednog zemqi-{ta uporedo sa preduzimawem celovitih i efikasnih merao~uvawa drugih prirodnih resursa za potrebe dugoro~nog raz-voja;

- potpunije iskori{}avawe komparativnih prednosti po-jedinih podru~ja za ekonomski racionalnu proizvodwu zdrav-stveno bezbedne hrane, kako za doma}e trì{te, tako i za iz-voz;

- stvarawe uslova za obnovu, opstanak i razvoj porodi~nihpoqoprivrednih gazdinstava na podru~jima koja su zahva}enaprocesima depopulacije;

- podsticawe sitnih poqoprivrednih gazdinstava u prav-cu pove}awa robnosti putem intenzivne proizvodwe povr}a,vo}a, gro`|a, lekovitog biqa i drugih proizvoda;

- brì razvoj seoskih podru~ja kroz razvojne programe iprojekte sa "~istim tehnologijama";

- poboq{awe bonitetne strukture obradivih povr{inastrogom i delotvornom za{titom najplodnijih zemqi{ta odpreuzimawa u nepoqoprivredne svrhe.

Prema Prostornom planu Republike Srbije podru~jeObedske bare, po svojim prirodnim i stvorenim vrednostimaod zna~aja za turizam, pripada centralnoj turisti~koj zoni


drugog stepena. Osnovni ciq razvoja turizma u narednom pe-riodu treba da bude razvoj onih oblika i vrsta turizma, kojiza bazu imaju prirodne motive vezane za reku. Objektivno, po-stoje uslovi za razvoj nau~no-istraìva~kog, kulturno-obra-zovnog, lovnog, ribolovnog, izletni~kog, seoskog i tranzit-nog turizma, usmerenog ka turisti~kim atraktivnostimaObedske bare.

Prostor obuhva}en ovim Planom pripada Sremskom regi-onalnom sistemu za vodosnabdevawe i oslawa se na kori{}e-we vode iz savskog aluviona na sektoru Jarak - Grabovac. Lo-kalna izvori{ta ostaju u upotrebi do racionalnih limita.

Predmetni prostor pripada sremskom regionalnom siste-mu kori{}ewa, ure|ewa i za{tite re~nih voda. Sremski si-stem }e se ubrzano razvijati sa realizacijom kanalskih siste-ma koji treba da omogu}e kori{}ewe tranzitnih voda na pod-ru~ju Srema, a predvi|a se realizacija postrojewa za pre~i-{}avawe otpadnih voda svih ve}ih koncentrisanih zaga|iva-~a. Posebno se predvi|a za{tita izvori{ta podzemnih vodaKlenak - Jarak derivacijom i pre~i{}avawem otpadnih vodaSremske Mitrovice i Rume.

Prostornim planom RS u domenu saobra}ajne infrastruk-ture u okviru gravitacione zone Specijalnog prirodnog re-zervata Obedske bare planirani su kapaciteti vodnog i drum-skog saobra}aja. U domenu drumskog saobra}aja planirano jepruàwe autoputa E-70, kao osnovnog saobra}ajnog kapacite-ta, koji omogu}ava dostupnost na najvi{em nivou saobra}ajneusluge.

U oblasti vodnog saobra}aja prostorni kompleks Obedskebare tangira plovni put-reku Savu, koji svojim potencijalomu potpunosti zadovoqava iskazane zahteve za prevozom svihpotencijalnih posetilaca.

Ostali vidovi saobra}aja nisu prostorno prisutni, ve} senalaze u blièm okruèwu i to èlezni~ki saobra}aj u Rumii Staroj Pazovi, a vazdu{ni preko aerodroma Sur~in u Beo-gradu.

Prostornim planom RS obuhva}ena je prenosna mreà 220kV i 400 kV elektroenergetskog sistema, dok se mreà od 110kV, kao i nièg napona obra|uje kroz regionalne prostorneplanove.

Imaju}i u vidu trajawe objekata prenosne mreè 110 kV,220 kV i 400 kV, planira se zna~ajni obim revitalizacije de-lova mreè, uz uvaàvawe svih tehni~kih kriterijuma i per-spektive pojedinih postrojewa. Tako se planira uvo|ewetransformacije 400/X kV u osam postoje}ih trafostanica220/X.

U prostornim planovima nièg reda bi}e rezervisan pro-stor za dalekovode i postrojewa prenosne i distributivnemreè 110 kV.

Razvoj i unapre|ewe telekomunikacionog sistema u Repu-blici realizova}e se u skladu sa prostorno-funkcionalnomteritorijalizacijom Republike, a na osnovu utvr|enih Gene-ralnih planova razvoja pojedinih imalaca sistema veza. Radiefikasnijeg i brèg razvoja, kao i angaòvawa svih potenci-jalnih izvora finansirawa, pristupi}e se daqoj demonopoli-zaciji telekomunikacionog sistema, izgradwi novih kapaci-teta, kao {to su opti~ki kablovi, gde god je to mogu}e i eko-nomski opravdano i u interesu Republike, a posebno kod iz-gradwe transportne mreè i magistralne kablovske distri-butivne mreè.

U pogledu osigurawa prostora za potrebe telekomunika-cionog sistema potrebno je osigurati prostor za po{tanske itelekomunikacione objekte u centru naseqa, osigurawe kori-dora za telekomunikacione kablove du` novih i postoje}ihputeva, a posebno onih koji se poklapaju sa magistralnom mre-òm, osigurawe prostora za RR veze.

Sa aspekta kori{}ewa energetskih izvora (nafta, pri-rodni gas i hidrogeotermalne vode) Obedska bara prema Pro-stornom planu Republike Srbije spada u podru~je umereneperspektivnosti.

U oblasti energetike utvr|uju se slede}i ciqevi:- poboq{awe kvaliteta rada i pouzdanosti postoje}e ma-

gistralne naftne i gasne mreè, kao i daqi razvoj tih siste-ma/mreà;

- gasifikacija gradova u Republici, na bazi uskla|enihkoncepcija gasifikacije i toplifikacije, u svrhu zadovoqa-vawa potreba {iroke potro{we;

- racionalno kori{}ewe i {tedwa neobnovqivih resur-sa, {tedwa proizvedene energije i stimulisawe primene no-vih tehnologija proizvodwe energije, naro~ito onih koje do-prinose racionalnom kori{}ewu, {tedwi energije i za{ti-ti ìvotne sredine;

- smawewe konflikata izme|u kori{}ewa energetskihresursa i za{tite ìvotne sredine (naseqa, stanovni{tvo,zemqi{te itd.) i preduzimawe odgovaraju}ih mera za sanira-we negativnih posledica (programi rekultivacije/revitali-zacije, otklawawe {teta itd.).

1.3. SKRA]ENI PRIKAZ POSTOJE]EG STAWA

1.3.1. Prirodni resursi

Za potrebe izrade Prostornog plana podru~ja posebne na-mene Specijalnog rezervata prirode Obedska bara ura|ena jeStudija "Strategija za{tite, razvoja i ure|ewa Obedske ba-re" koja daje prikaz sada{weg stawa i o~uvanosti prirodnihvrednosti, odnosno prostora zna~ajnih za o~uvawe ukupnogbiodiverziteta Obedske bare, kao i za{ti}enih prirodnihdobara i potencijalnih prirodnih dobara zna~ajnih za za{ti-tu.

Geomorfolo{ke i geolo{ke karakteristike

Obedska bara se nalazi na sremskoj, levoj strani reke Sa-ve. Pruà se lu~no izme|u Obreà i Kupinova, ispod odsekalesne terase. Duìna bare iznosi 13,5 km, a {irina 750 m. Po-

vr{ina bare je po posledwim podacima 7,2 km2, ali se onazbog zasipawa i zarastawa u vegetaciju stalno mewa. Dubinakorita bare je 12 m, a nadmorska visina obalnog podru~ja va-rira izme|u 71 i 73 m. Aluvijalna ravan je nastala akumulacijom fluvijalnog mate-rijala muqa i peska, dok su osnovne odlike wenog reqefa uz-dignute grede i uske uzdu`ne depresije koje se naizmeni~nosmewuju.

Pojedine reqefne celine od severa prema jugu smewuju seu saglasnosti sa promenom geolo{kog sastava. Postoji, tako-|e, korelacija izme|u geolo{kog sastava i nivoa podzemnihvoda, odnosno nivoa izdani i nivoa reke Save. Podzemne vodesu vezane za peskovite i {qunkovite slojeve u koje su ume{a-ni proslojci gline, odnosno aluvijalne naslage. U zavisnostiod raznih geolo{kih i hidrolo{kih svojstava pojavquje se irazli~ita hidrografija u severnom i ju`nom delu.

Seizmika

Prema karti makroseizmi~ke rejonizacije za povratniperiod od 50 godina, izdate od strane Seizmolo{kog zavodaSrbije u Beogradu 1987. godine podru~je Obedske bare se nala-zi u zoni od 6° odnosno 7°MCS. Zemqotres datog intenzite-ta predstavqa relativno ograni~avaju}i faktor razvoja.

Hidrogeolo{ke karakteristike ju`nog Srema

U hidrogeolo{kom pogledu ju`ni Srem, posebno wegov za-padni deo, ~ini jedinstvenu celinu sa Posavinom i Ma~vom.Na ovom podru~ju isti~u se dve geomorfolo{ke jedinice vi-{eg reda:

a) aluvijalna ravan Save (inundaciona ravan i mla|a alu-vijalna terasa) apsolutne visine od 74 - 85 mANV;

b) varo{ka (lesna) terasa izdignuta za 2 - 4 m iznad aluvi-jalne ravni, koja se u blagom usponu diè do visine oko 100mANV.

U podru~ju ju`nog Srema ukqu~uju}i i delove Ma~ve na-laze se dva tipa izdani:

1. slobodna izdan formirana u gorwem delu alevritskogkompleksa u podru~ju varo{ke terase i

2. subarterske i arterske izdani formirane u peskovito-{qunkovitim naslagama kvartarne i gorwepliocenske staro-sti.


Podzemne vode

Pregled pijezometara na podru~ju Obedske bare na levojobali od km 50 do km 94 Save, pokazuje da je na sektoru Obed-ske bare bilo intenzivnih osmatrawa podzemnih voda. Osma-trawa je vr{ila HE "\erdap" u sklopu mera pra}ewa uticajauspora i za{tite priobaqa od uspora. Za te potrebe je u pri-obaqu postavqena mreà pijezometara koja je povremeno ob-navqana, dopuwavana i pogu{}ivana. Posledwih godina nisuvr{ena obnavqawa, pa je mreà pijezometara redukovana.

Danas osmatrawa nivoa podzemnih voda vr{i VP Galovi-ca iz Zemuna i to samo na pijezometru LP-130, koji je lociranu blizini spoja kanala Vok sa Obedskom barom. On pokazujeveliku korelaciju sa vodostajima Save (dubine 2 do 5 m, i mo-è posluìti pri iznalaèwu re{ewa za osveàvawe vodeObedske bare.

Hidrolo{ke karakteristike podru~ja

Prostor kojem pripada Obedska bara predstavqa niìinundacioni teren, koji zauzima najve}u povr{inu, nalazi seizme|u Grabovaca i Progara. Oblik bare sli~an je potkovi-ci, a prostire se na teritoriji KO Obre`.

Hidrolo{ki reìm Save u zoni Obedske bare

Reka Sava se prema raspoloìvim podacima u [apcuosmatra od 1923. godine. Vodni reìm Obedske bare je u tesnojvezi sa reìmom Save, koja je nekada brà i neposrednija, ne-kada sporija. Reìm vode Potkovice je sloèn. Ako se Potko-vica posmatra kao sistem ili akumulacija, onda je ulaz u si-stem - dotok u Potkovicu. Potkovica kao akumulacija primavodu i transformi{e dotok po nekoj svojoj zakonitosti u oti-cawe - izlaz iz sistema.

Dotok vode u Potkovicu odvija se na slede}e na~ine:- iz Save kroz kanal Revenicu,- iz Save kroz kanal Vok,- iz Save podzemno,- iz zale|a povr{inski,- iz zale|a podzemno,- od padavina.

Oticawe tj. odlaèwe vode iz Potkovice odvija se na sle-de}e na~ine:

- u Savu kroz kanal Revenicu,- u Savu kroz kanal Vok,- u Savu podzemno,- isparavawem sa vodene povr{ine,- evapotranspiracijom biqaka.

Hidrotehni~ki ciq revitalizacije Obedske bare }e bitiupravqawe vodnim reìmom radi obezbe|ewa poèqnog vod-nog bilansa.

Psamolo{ke odlike Save i Potkovice

Sava je aluvijalna reka koja te~e kroz sopstveni aluvionkoji je nestabilan. U zavisnosti od koli~ine vode koja te~ekoritom, mewa se energija toka, a samim tim i vu~na sila vo-de. Automatski sa promenom - pove}awem koli~ine vode, do-lazi do procesa pokretawa re~nog nanosa, sa smawewem koli-~ine dolazi do istaloàvawa. Savska voda uti~e u Potkovicupri sredwim i visokim vodostajima, {to zna~i da unosi iznatne koli~ine nanosa. Taloèwe nanosa koji do|e u koritoPotkovice je jedan od dva osnovna uzroka zasipawa Potkovi-ce.

Na sektoru Obedske bare, Sava je pronosila u zavisnostiod proticaja od minimalno 22 kg/sec prose~no mese~no u avgu-stu, do maksimalno 210 kg/sec prose~no mese~no u aprilu (po-daci iz merewa 1995. godine). Prose~na koli~ina za tu godinuiznosi 108,11 kg/sec. Sumarno je to iznosilo u avgustu 59.000tona, u aprilu 544.000 tona, a sumarno za tu godinu oko3.420.000 tona. Prose~an protok Save u Sremskoj Mitrovicije iznosio 1.593 m3/sec, sumarno je proteklo 50.237 miliona m3

i proneto je 3.420.000 tona nanosa, {to iznosi 0,07 kg/m3.

Prema podacima merewa, suspendovani nanos po mehani~-kom sastavu ~ini 2% pesak, 22 - 36% pra{inasti pesak i 76 -62% pra{ina.

Pedolo{ke karakteristike

Pedolo{ke karakteristike podru~ja su mozai~no izraè-ne, jer se na malom prostoru susre}u razli~iti tipovi zemqi-{ta. O~uvani ~ernozem dominira na vi{im terenima, dok seu depresijama pod uticajem podzemnih voda javqa kao karbo-natni, bezkarbonatni i sa znacima zabarewa. Na najniìm te-renima razvijena je ritska karbonatna crnica. Ispod humu-snog sloja se javqa glej. Gajwa~a je formirana na podlozi odre~nog aluvijuma. Na malim povr{inama lesne terase javqajuse slatinasta zemqi{ta od kojih se naj~e{}e sre}e solo|.Aluvijalna zemqi{ta su peskovita i ilovasta, sa varijantomzabarenog aluvijalnog zemqi{ta koje dominira. U zoni Pot-kovice se nalaze debeli slojevi barskog treseta.

Razlika povr{ine iskazane u tabeli 2 i ukupne povr{ineobuhvata Prostornog plana odnosi se na vodene povr{ine re-ke Save.

Poqoprivredno zemqi{te

Od ukupne povr{ine u obuhvatu Prostornog plana (29431,25 ha), najve}i deo ~ini plodno zemqi{te - 90,09% (poqo-privredno i {umsko). Poqoprivredno zemqi{te ~ini 12832,95 ha ili 46,60%, a nalazi se najve}im delom u za{titnojzoni rezervata. Od ove povr{ine 11 725,51 ha je obradivo ze-mqi{te (39,84%), a 1 107,43 ha (3,76%) neobradivo.

Prirodne vrednosti

Prirodnu vrednost ovog podru~ja ~ini Specijalni re-zervat prirode "Obedska bara" koji je najve}e plavno podru~-je u SCG. Karakteri{e se izuzetnim bogatstvom biodiverzi-teta sa zna~ajnim prisustvom retkih i ugroènih vrsta od na-cionalnog i me|unarodnog zna~aja. U wemu se nalaze brojniosetqivi (fragilni) ekosistemi, posebno vla`na stani{ta,kao i prastare {ume hrasta lu`waka i slatine. Obedska baraima poseban zna~aj za reku Savu kroz o~uvawe i unapre|ewekvaliteta re~ne vode, za mrest riba, reprodukciju vodozemacai gmizavaca, kao i za opstanak retkih i ugroènih akvati~nihvrsta biqaka.

Uè podru~je Rezervata predstavqa odse~en meandar, fo-silno korito reke Save, pod imenom Potkovica, koji se pru-à u duìni od 13,5 km, a prose~ne je {irine 750 m. Vezu izme-|u Potkovice i Save pri niìm vodostajima ~ini kanal Vokna istoku i kanal Revenica na zapadu podru~ja, dok je pri vi-sokim vodostajima gotovo cela aluvijalna ravan poplavqena.Cela aluvijalna ravan, koja je {irine od 1,7 do 7 km, isprese-cana je naizmeni~nim gredama i doqama. Na gredama rastu {u-me hrasta lu`waka sa jasenom i grabom, dok se u doqama nala-ze uglavnom lu~no povijene bare.

Na ovom srazmerno malom prostoru postoji niz razli~i-tih prirodnih sredina, razli~itih biotopa, u kojima se raz-vio i egzistira raznovrstan biqni svet, po~ev od biqnih za-jednica otvorenih staja}ih i sporo teku}ih voda, mo~vara,vla`nih livada i {uma, do umereno vla`nih livada i {uma savisokom i jako sloènom organizacijom zajednice.

Tabela 2: Tipovi zemqi{ta u SRP Obedska bara

Tipovi zemqi{ta Povr{ina u ha %

êrnozemi 820 2,96

Gajwa~e 9403 33,91

Aluvijalna zemqi{ta 9853 35,53

Ritska zemqi{ta 4897 17,66

Slatina 1806 6,51

Livadska crnica 619 2,23

Mo~varno glejno zemqi{te 328 1,18

Ukupno 27.726 100,00


Vegetacija je predstavqena mozaikom {umske, `bunaste,travne, mo~varne i vodene vegetacije. Pored ove mozai~nostivegetacijskih tipova, treba naglasiti i veliku raznovrsnostflore u svim tipovima vegetacije.

Za ovo podru~je karakteristi~na je velika raznovrsnostbiqnih zajednica u svim tipovima vegetacije. Sre}u se razli-~ite mo~varne i vodene zajednice: priobalske, zajedniceplitkih voda, zajednica vodene povr{ine "okana", zajednicemo~varnih i vla`nih {uma u kojima je preko leta suvo zemqi-{te itd.

Nu`no je podvu}i i zna~aj `bunastih, {umskih, mo~var-nih i livadskih zajednica za o~uvawe jedinstvene bogate i ra-znovrsne pti~ije kolonije na Obedskoj bari. Velik broj pti-ca zavisi od vodene i mo~varne sredine u kojima nalaze hranu,ali isto tako i od `bunastih biqaka. Tako|e se mnogobrojnevrste ptica gnezde po drve}u u {umama, a traè hranu na mno-gobrojnim mo~varama u ~itavom podru~ju Obedske bare.

Kompleks ekolo{kih uslova, bujna vegetacija i drugifaktori uslovqavaju da na relativno malom prostoru ìviveoma raznolika i interesantna fauna, od koje su neke vrste(posebno pti~ije), retke ne samo u na{oj zemqi ve} i {ire.

Ekosistemski i specijski biodiverzitet Obedske barepredstavqa jednu od wenih temeqnih vrednosti. U okviru re-zervata je opisano vi{e desetina (oko 30) vodenih i mo~var-nih, {umskih i livadskih fitocenoza. Ukupno dokazano bo-gatstvo faune ptica je 220 vrsta, sisara 50 vrsta sa zna~ajnimpredstavnicima: vidra (Lutra lutra), {aka (Canis aureus), di-vqa ma~ka (Felix silvestris), kuna zlatica (Martes martes), vodo-zemaca 13 vrsta, gmizavaca 12 vrsta sa najzna~ajnijim pred-stavnikom {arkom (Vipera berus), riba 16 vrsta, insekata pre-ko 250 vrsta, zooplanktona preko 200 vrsta, gqiva oko 180 vr-sta, biqaka 500 vrsta i mahovina 50 vrsta. Nema sumwe da jestvarna biolo{ka raznovrsnost na Obedskoj bari jo{ ve}a,{to predstavqa izazov istraìva~ima u daqem redu.

Prostrano plavno podru~je rezervata Obedska bara jeprirodno mrestili{te za veliki broj savskih vrsta riba iwihova neophodna hranidbena baza. Posebno zna~ajne vrsteriba su {tuka (Ecox lucius), ~ikov (Misgurnus fossilis), {aran(Cuprinus carpio), kara{ (Carassius carssius), itd.

Posebnu pa`wu privla~i veoma raznolik i bogat pti~ijisvet, skoncentrisan na ovom srazmerno malom prostoru, gdenaro~itu prirodnu vrednost predstavqa kolonija ptica mo-~varica koja se formira na Obedskoj bari skoro svake godinei po ~emu je Obedska bara poznata u celom svetu.

BIOCENOLO[KE KARAKTERISTIKE2

U granicama obuhvata Prostornog plana izdvaja se pod-ru~je Specijalnog rezervata prirode "Obedska bara" i stablakoja uìvaju pojedina~nu za{titu.

Obedska bara je prirodno dobro I kategorije, prirodnodobro od izuzetnog zna~aja. Na podru~ju rezervata ustanovqenje trostepeni reìm za{tite kojim se {titi ekolo{ka vred-nost prostora i wegova biolo{ka raznovrsnost. Ustanovqenaje za{titna zona rezervata koja sa prirodnim dobrom ~ini ob-uhvat Prostornog plana.

Temeqne odlike Obedske bare imaju posebne prirodnevrednosti od nacionalnog i me|unarodnog zna~aja i ~ine ih:

- u znatnom stepenu o~uvanost, jedinstvenost, izvornost iautenti~nost prirodnih vrednosti podru~ja;

- bogatstvo ekosistemskog diverziteta i mozai~an raspo-red {umskih, livadskih, mo~varnih i vodenih zajednica;

- bogatstvo specijskog diverziteta, posebno faune ptica,uz prisustvo velikog broja biqaka i ìvotiwa, retkih, ugro-ènih u nacionalnim i me|unarodnim razmerama.

Naro~ito treba ista}i zna~aj mo~varnih predela Obed-ske bare sa fragmentima vlaìh livada i pa{waka, kao iotvorenih vodenih povr{ina (okana).

SRP "Obedska bara" zbog svojih op{te poznatih vredno-sti ima verifikovan me|unarodni status. Ukqu~ena je u kon-venciju o svetski zna~ajnim mo~varnim stani{tima (Ramsar1977.) i u spisak podru~ja od izuzetnog zna~aja za ptice Evro-pe (IBA, IBA-No 041, 1989. i 2000.). U toku je upis u Bota-ni~ki zna~ajna podru~ja (IPA) kao i za Rezervat biosfere.

FLORA I VEGETACIJA

[iri prostor Obedske bare pripada izmewenoj prirodnojsredini sa obradivim povr{inama, a prirodnu vegetaciju ka-rakteri{u ostaci {uma i male povr{ine vla`nih i umereno-vla`nih livada do suvih stani{ta sa ostacima stepe na slati-nama.

SRP "Obedska bara" se u vegetacijskom smislu nalazi u{umsko-stepskoj zoni i karakteri{e je prisustvo vodene, mo-~varne, livadske, slatinaste, korovne i {umske vegetacije.Dosada{wim istraìvawem zabeleèno je 500 biqnih vrsta.Oko 25 vrsta biqaka se odnosi iskqu~ivo na vodene, a na mo-~varne 28 vrsta. Ostale biqne vrste predstavqaju korovske,livadske, livadsko-{umske i {umske vrste.

Flora Obedske bare

U zoni otvorenih voda (okna) pojavquje se vegetacija po-topqenih (submerznih) biqaka kao {to su drezga i sita. U ne-{to pli}im delovima raste vegetacija plivaju}ih (flotant-nih) biqaka i to: beli i ùti lokvaw, testerica, àbogriz. Uzoni prelaza vodenih biqnih zajednica i mo~varnih pojavqu-ju se hidro-heliofite, a to su: trska, sita, i|irot i dr.

Na podru~ju Obedske bare susre}u se predstavnici suben-demske vrste biqaka, kao i biqne vrste reliktnog karaktera.Grupa mediteranskih biqaka predstavqa vodene makrofite imo~varne vrste reliktnog porekla iz tercijara. Iz ove grupeizdvojene su ugroène vrste Crvene kwige flore Srbije. Napodru~ju Obedske bare raste i lekovita biqka (i|irot) kojaje tako|e u nestajawu, pa je na "Crvenoj listi".

Mnoge biqke su stavqene pod za{titu kao prirodne ret-kosti Uredbom o za{titi prirodnih retkosti ("Sl. glasnikRS", br. 50/93), {to podrazumeva ustanovqewe najstroìjihreìma za{tite wihovih stani{ta.

[ume i {umsko zemqi{te

Ukupne povr{ine pod {umama i {umskim zemqi{tem iz-nose 13 680,48 ha (u granicama Plana) {to ~ini {umovitostod 46,48%. Najve}a po{umqenost je na teritorijama katastar-skih op{tina naseqa Kupinovo, Obre` i Grabovci. U SRP senalazi 6.652ha {uma i {umskih kultura {to ~ini {umovitostRezervata od 68%. Pokrivenost {umom za{titne zone je35,8%. Ovakav odnos izme|u {umskog zemqi{ta, tj. {uma (ob-raslih povr{ina) i ostalog zemqi{ta ~ini izuzetan prirod-ni resurs ovog podru~ja, koji uti~e na ukupnu sliku predela,wegove mikroklimatske i biocenolo{ke vrednosti, ali osta-vqa i mogu}nosti za wegovo odrìvo kori{}ewe.

[umska vegetacija

Najzna~ajniji {umski ekosistemi Obedske bare predsta-vqeni su zajednicom hrasta lu`waka sa jasenom i brestom. Re-centnu vegetaciju na malim povr{inama i fragmentno, ~inedrvenaste vrste vrba (barska iva), topola, jasen i bagremac.Na ve}em prostoru od drvenaste vegetacije prisutni su hrastlu`wak, jasen, grab, brest, ~iste ili me{ovite sastojine saprate}im vrstama (podrast) klen, glog, dren, kurika, è{qa idr.

FAUNA OBEDSKE BARE

@ivotiwski svet u SRP Obedska bara je prilago|en eko-lo{kim uslovima vodenih stani{ta. îne ga predstavnicientomofaune (insekti), batrahofaune i herpetofaune (vodo-zemci i gmizavci), ornitofaune (ptice) i sisara. Pored togabara je bogata i ribom ({aran, kara{ i {tuka).

2 Izvod iz Studije PPPPN SRP "Obedska bara" - stra-tegija za{tite, razvoja i ure|ewa, RS Zavod za za{titu pri-rode Srbije, Radna jedinica u Novom Sadu, Novi Sad, jun 2004.


Entomofauna

U okviru klase insekata izdvojeno je 256 vrsta svrstanihu 51 familiju i 8 redova. Najbrojnija grupa je familija osoli-kih muva, zatim tvrdokrilci i stenice.

Najve}i broj vrsta su vrste sa {irokim arealom, me|utimjedan broj ih je vezan za vla`na stani{ta. Mnoge vrste suugroène, a neke su izdvojene kao prirodne retkosti. Pojedi-ne vrste su endemi~ne, a na ovom podru~ju su otkrivene i novevrste za nauku (rod Psilota). Mnoge vrste insekata su, kaoprirodne vrednosti, za{ti}ene Uredbom o za{titi prirod-nih retkosti ("Sl. glasnik RS", br. 50/93).

Batrahofauna i herpetofauna

Vodozemci i gmizavci Obedske bare predtavqaju hranid-benu bazu za mnoge vrste ptica, ali i regulator brojnosti fa-une beski~mewaka, naro~ito insekata. Na podru~ju Obedskebare zabeleèno je 13 vrsta vodozemaca i 12 vrste gmizavaca.Veliki broj ovih vrsta zna~ajan je u me|unarodnim i nacio-nalnim razmerama. Raznolikost vrsta su uslovili razli~ititipovi stani{ta. Neke vrste borave u vodenoj sredini kratkovreme, dok ostatak godine provode na okolnim lokalitetima.

Mnoge vrste vodozemaca i gmizavaca su za{ti}ene Ured-bom o za{titi prirodnih retkosti RS ("Sl. glasnik RS", br.50/93) mnoge su u kategoriji ugroènih vrsta, u grupi onih ~i-ja za{tita zahteva odre|ivawe posebnih oblasti za wihovuza{titu (Aneks II Evropske unije), kao i onih koje zahteva-ju strogu za{titu (Aneks IV Evropske unije).

Ornitofauna

Ukupno bogatstvo faune ptica Obedske bare iznosi 220vrsta ptica od ~ega se u gnezdalice svrstava 142 vrste. Sada-{we stawe zbog evidentnih promena predela iznosi 195 vrstaod kojih su 111 gnezdarica. Naj~e{}e ptice Obedske bare sucrnoglava grmu{a, zeba, crvenda}, velika senica, a najre|e su~apqa ka{ikara, ùta ~apqa, mala bela ~apqa, plovka crnka,orao belorepan, stepski soko i crnogrla stanarica.

Najvrednije grupe ptica su ptice vodenih stani{ta (~a-pqe i rode) i ptice grabqivice koje su posebno brojne i ra-znovrsne po stoletnim hrastovim {umama. Posebnu ornito-faunu ~ine ptice iz grupe ptica peva~ica. Sa ovakvom razno-liko{}u ornitofaune Obedska bara predstavqa me|unarodnozna~ajno stani{te ptica u Evropi (IBA YU 09 SE) na povr{i-ni od 23 000 ha koja obuhvata rezervat i za{titnu zonu. Mnogevrste ptica su od posebnog me|unarodnog zna~aja i nalaze se

na crvenim listama ugroènih vrsta prema IUGN kategori-jama. Oko 120 vrsta svih ptica koje naseqavaju ovo podru~jeprogla{eno je za prirodne retkosti na osnovu Uredbe o za-{titi prirodnih retkosti ("Sl. glasnik RS", br. 50/93).

Fauna sisara

Fauna sisara i bogatstvo stani{ta, od suvih do slatina-stih preko barsko mo~varnih, od livada do {umskih komplek-sa, na Obedskoj bari pruà uslove za opstanak velikog brojavrsta. Od sisara su zastupqeni bubojedi koji su najbrojnijagrupa sisara, glodari i mesojedi. Mnoge vrste sisara su Zako-nom za{ti}ene kao prirodne retkosti. Prisutna je i visoka divqa~ (divqa sviwa, srna i jelen u pro-lazu).

MINERALNE SIROVINE I HIDROTERMALNI RE-SURSI

Na {irem podru~ju Obedske bare utvr|ene su rezerve vi-sokomineralizovanog treseta. Wegov zna~aj bi se mogao na}iu organskoj poqoprivrednoj proizvodwi. U ciqu wegove eks-ploatacije potrebno je izvr{iti detaqna geolo{ka ispiti-vawa, kako bi se definisale rezerve i kvalitet sirovine.

Na teritoriji obuhva}enoj ovim Prostornim planom, natzv. Hidrotermalnom poqu Kupinovo, utvr|en je hidrogeo-termalni potencijal, sa dve istra`ne bu{otine. Unutar gra-nica ovog poqa planira se istraìvawe i eksploatacija hi-drogeotermalne energije i wena primena u poqoprivredi zazagrevawe staklenika, u sto~arstvu i ìvinarstvu za zagreva-we farmi, u industriji kao tehnolo{ka voda, u balneoterapi-ji i sportsko-turisti~kim centrima, za zagrevawe objekata, uribarstvu i sl.

1.3.2. Stanovni{tvo

Analiza demografskog razvoja naseqa u obuhvatu Pro-stornog plana izvr{ena je na osnovu zvani~nih statisti~kihpodataka popisa stanovni{tva u periodu 1948-2002. godine.Prema posledwem popisu stanovni{tva 2002. godine, u 5 nase-qa u obuhvatu Plana ìvi 7558 stanovnika. Jedno naseqe je izop{tine Ruma (Grabovci), dok ostala pripadaju op{tini Pe-}inci.

Distribucija stanovni{tva prema veli~inskim kategori-jama u ovih pet naseqa ukazuje da je prose~na populaciona ve-li~ina 1512 stanovnika, i sva naseqa su u veli~inskoj katego-riji od 1001-3000 stanovnika.

Tabela 3: Kretawe ukupnog broja stanovnika

Naseqa Godina popisa Pros. stopa rasta

1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 1948/02 1981/02

Grabovci 1434 1712 1742 1728 1594 1487 1480 0,06 - 0,35

A{awa 468 1465 1608 1455 1481 1494 1488 0,03 0,02

Kupinovo 2182 2162 2220 2057 2002 2006 2047 0,12 0,1

Obre` 1327 1254 1312 1387 1429 1415 1400 0,1 - 0,1

Ogar 932 1030 1157 1119 1096 1113 1143 0,38 0,2

Ukupno 7343 7623 8039 7746 7602 7515 7558 0,05 - 0,03

Analiza kretawa ukupnog broja stanovnika u obuhvatuPlana, za period od 1948-2002. godine, ukazala je na trend ve-oma blagog porasta ukupnog broja stanovnika, po prose~noj go-di{woj stopi od 0,05%, tj. populaciona veli~ina ima izuzet-no niska kolebawa, te je prisutan stagnantni oblik demo-grafskog razvoja.

U periodu od 1948-1961. godine raste ukupan broj stanov-nika, dok je nadaqe karakteristi~an permanentan pad popula-cije, do posledweg Popisa kada je zabeleèn neznatan porastukupnog broja stanovnika.

Analiza migracionih kretawa izvr{ena je na osnovu po-dataka Popisa 2002. godine. Prema tim podacima u~e{}e au-tohtonog stanovni{tva je 61,5%, a najve}i broj stanovnika do-seqen je iz druge op{tine, odnosno republike.

Pored spoqnih, u nasequ su zastupqene i dnevne migraci-je. Prema popisu iz 2002. godine broj zaposlenih u ovih pet na-seqa iznosi 1531 lice, od ~ega su ~ak 58% dnevni migranti.

Struktura stanovni{tva

Analiza strukture stanovni{tva po velikim dobnim gru-pama ukazuje na nepovoqnu starosnu strukturu stanovni{tvasa ekstremno visokim indeksom starewa od 1,0, koji je gotovoujedna~en posmatrano po naseqima. Polovinu populacije na-seqa u obuhvatu Plana ~ini starije sredove~no i staro sta-novni{tvo.

Radni kontigent (ène 15-59 god. i mu{karci 15-64 god.)~ini 61,9 % ukupne populacije. Ukupan broj aktivnih lica je


3282, a op{ta stopa aktivnosti 43,4. Iskori{}enost radnogkontigenta je 70,2 %.

Prema posledwem popisu 21,6% od ukupne populacije jepoqoprivredno stanovni{tvo, od ~ega je 62,2 % aktivno u po-qoprivredi.

U 2002. godini lica sa li~nim prihodom ~inila su 15,4 %ukupne populacije posmatranog podru~ja, a izdràvana lica41,1 % ukupne populacije. Koeficijent izdràvanosti (odnosizdràvanih lica i broja aktivnih) je veoma visok 0,95.

Prema analizi obrazovne strukture stanovni{tva u popu-laciji starijoj od 10 godina 4,3 % je nepismeno stanovni{tvo.

Analiza obrazovne strukture stanovni{tva prema {kolskojspremi pokazuje da tre}inu stanovni{tva starijeg od 15 godi-na ~ini stanovni{tvo bez {kolske spreme i nezavr{enogosnovnog obrazovawa. U populaciji starijoj od 15 godina naj-ve}e u~e{}e ima stanovni{tvo sa zavr{enim sredwim(32,5%) i osnovnim obrazovawem (29,9%).

Kretawe ukupnog broja doma}instava je u analiziranomperiodu (1948-2002.god), imalo trend blagog porasta. Prose~-na veli~ina doma}instva opadala je od 4,3 do 3,2 ~lana po do-ma}instvu.

Tabela 4: Broj doma}instava

Naseqe Godina popisa Pros.stopa rasta

1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. 1948/02 1981/02

Grabovci 352 444 453 476 455 486 499 0,6 0,4

A{awa 358 360 400 391 435 458 481 0,5 0,5

Kupinovo 512 541 616 625 632 635 668 0,5 0,3

Obre` 282 293 318 369 399 414 431 0,8 0,4

Ogar 223 244 281 293 316 321 323 0,7 0,1

Ukupno 1727 1882 2068 2154 2237 2314 2402 0,6 0,3

Izraène negativne demografske tendencije mogu bitioteàvaju}a okolnost za brì razvoj ovog podru~ja u celini.

1.3.3. Mreà i funkcije naseqa

Mreù naseqa na prostoru obuhva}enom Prostornim pla-nom podru~ja posebne namene SRP "Obedska bara" ~ini 5 na-seqa prose~ne veli~ine 1511 stanovnika.

Ostvareni demografski i privredni razvoj naseqa nijedoveo do promena u prostornoj organizaciji posmatranog pod-ru~ja koje obuhvata 294 km2, {to je neposredno izraèno u ni-skoj gustini naseqenosti, maloj prose~noj veli~ini naseqa,neznatnim promenama u veli~inskoj i hijerarhijskoj struktu-ri naseqa, kao i u funkcionalnoj neizdiferenciranosti pod-ru~ja.

Na posmatranom podru~ju formirana je mreà naseqa re-lativno male gustine (na svakih 100 km2 nalazi se u proseku1,7 naseqa), {to je ispod pokrajinskog proseka (u Vojvodinise nalazi 2,2 naseqa na 100 km2).

Prose~na veli~ina naseqa u Vojvodini iznosi 4351 sta-novnika, a u naseqima posmatranog podru~ja 1511 stanovnika,{to ukazuje na to da je usitwenost naseqa i mala gustina mre-è naseqa posledica nedovoqno povoqnih prirodnih uslovaza nastawivawe.

Prose~na gustina naseqenosti iznosi 25,7 st/km2,

ve}u gu-stinu imaju naseqa je koja pripadaju op{tini Pe}inci 26,4

(st/km2 ), a niù gustinu ima naseqe op{tine Ruma 23,1 (st/km2

). Sva naseqa, od najve}eg naseqa (Kupinovo) sa 2047 stanov-

nika i najmaweg (Ogar) sa 1143 stanovnika, svrstana su u veli-~insku kategoriju od 1000-3000 stanovnika.

Nastanak i razvoj naseqa ovog podru~ja uslovqen je pri-rodnim i stvorenim ~iniocima, koji nisu podjednako uticalina odre|ivawe poloàja naseqa, niti su tokom istorije rav-nomerno uticali na wihov razvoj.

Najbitniji faktori koji su bili od presudnog zna~aja zapoloàj naseqa su prirodni faktori: reka Sava, geomorfo-lo{ke karakteristike i poqoprivredne povr{ine koje opko-qavaju Obedsku baru.

1.3.4. Ruralna podru~ja

Analiziraju}i genetsko-morfolo{ki izgled naseqa uo-~ava se specifi~na urbanisti~ka struktura kao posledicaspecifi~ne geneze, formirana tokom XVII i XVIII veka. Ve-}ina naseqa je planske kompozicije geometrijskog karakteraortogonalne {eme ulica, koliko to dopu{taju lokalni geo-morfolo{ki uslovi.

Ova naseqa su u literaturi poznata kao panonska naseqakolonizacionog tipa sa izvesnim odstupawima zbog topo-grafskih uslova terena, te se unekoliko razlikuju od vojvo-|anskih naseqa uobi~ajenog izgleda. Ku}e u naseqima su u{o-rene i zbijene jedna pored druge. Ulice su prave i {iroke kodve}ine naseqa.

1.3.5. Javne slu`be

Razvijenost javnih slu`bi u naseqima u obuhvatu Plana jeu direktnoj vezi sa nivoom razvijenosti podru~ja, kao i bro-jem i strukturom stanovni{tva. Ukupno posmatrano, najlo{i-ja je situacija u oblasti, jer nijedno naseqe ne poseduje nije-dan sadràj iz ove oblasti. Pred{kolsko vaspitawe je zastu-pqeno samo obuhvatom dece 6-7 godina. Osnovno obrazovawe jezastupqeno u svim naseqima, kao i zdravstvena za{tita uokviru ambulanti, ili zdravstvene stanice sa stalno ili po-vremeno prisutnim lekarom. Delatnost kulture je nedovoqnorazvijena, mada u ve}ini naseqa postoje domovi kulture (u do-sta lo{em stawu). Biblioteke su formirane u okviru domovakulture ili {kola. Sportski tereni (uglavnom fudbalskaigrali{ta i tereni za male sportove) postoje u svim naseqi-ma.

1.3.6. Privredne delatnosti

Valorizacija privrednih aktivnosti analiziranog pod-ru~ja ukazuje na nedovoqno razvijeno podru~je. Podru~je kojeobuhvata Prostorni plan karakteri{e ruralna privreda ukojoj uslovi proizvodwe jo{ uvek nisu najpovoqnije re{eni,privreda koja ne moè da uposli ve}i broj kvalifikovaneradne snage i koju karakteri{u veoma spore strukturne pro-mene.

Najzna~ajnija privredna delatnost, odnosno dominantnaaktivnost u naseqima u obuhvatu Prostornog plana je poqo-privreda.

Ostvareni narodni dohodak ukupne privrede planskogpodru~ja nije iskazan, jer je posmatrano plansko podru~je sa-stavqeno od delova op{tina, a statisti~ki podaci o ostvare-nom narodnom dohotku daju se na nivou op{tine. Iz tog razlo-ga nije mogu}e iskazati ili procentualno u~e{}e narodnogdohotka od poqoprivrede u ukupnoj privredi planskog pod-ru~ja.

Poqoprivreda

Analizom poqoprivrednih aktivnosti u obuhvatu Pro-stornog plana dolazi se do zakqu~ka da se potencijali za raz-voj poqoprivrede nedovoqno koriste. Poqoprivredni objek-


ti (farme, ekonomska dvori{ta...) nisu u funkciji, a struktu-ra ratarske proizvodwe i sto~nog fonda znatno zaostaje zamogu}nostima podru~ja.

Povr{ine pod wivama i vrtovima u obuhvatu Plana obu-hvataju ukupno 11353,00 ha (11336,73+16,27 ha) ili 38,57%. Naj-ve}e povr{ine pod wivama su u KO A{awa (3331,15 ha), a naj-mawe u KO Kupinovo (1526,97 ha).

Povr{ine pod pa{wacima (311,23 ha) i livadama (281,32ha), zauzimaju ukupno 592,55 ha ili 2,01% od ukupno posmatra-ne povr{ine. U ovoj kategoriji KO Kupinovo je na prvom me-stu sa 137,85 ha pod livadama i 73,70 ha pod pa{wacima.

Na posmatranom podru~ju povr{ine pod vo}wacima i vi-nograd ima iznose svega 91,20 ha (85,29+5,91) ili zanemarqi-vih 0,3%. Ovako male povr{ine pod ovim kulturama, iskqu-~ivo sluè za sopstvene potrebe doma}instva.

Industrija i tercijarne delatnosti

Industrija je nerazvijena, a delatnosti tercijarnog sek-tora jo{ uvek nisu dostigle nivo koji zahtevaju savremenistandardi ìvqewa.

[umarstvo

[umarstvo predstvaqa zna~ajnu privrednu granu ovogpodru~ja. Ukupno se pod {umama u okviru obuhvata Plana na-lazi 13,680,48 ha (katastarski podaci iz 2004. godine), {to ~i-ni {umovitost od 46,48% i zna~ajan {umski potencijal pod-ru~ja. Najve}i deo ovih {uma je u dràvnom vlasni{tvu, a uprivatnom vlasni{tvu je 48,94 ha. Najve}im delom {uma ga-zduje JP "Vojvodina{ume", [G "Sremska Mitrovica" 13168,61 ha, a mawim delom {uma Vojna ustanova "Morovi}" izMorovi}a u povr{ini 1727,43 ha (podaci iz {umske osnove).Ove {ume imaju sem op{tekorisnih funkcija, i funkcijuproizvodwe tehni~kog, celuloznog i ogrevnog drveta.

Proizvodna funkcija se odvija na povr{inama {uma i{umskih kultura u okviru reìma za{tite III stepena SRP"Obedska bara" i wegovoj za{titnoj zoni prema usvojenim po-sebnim osnovama gazdovawa {umama u okviru vi{e gazdinskihjedinica.

Plasman tehni~kog drveta se vr{i u preduze}a drvne in-dustrije u Sremskoj Mitrovici, Morovi}u, Rumi, Hrtkovci-ma, [idu, Beogradu i Debeqa~i.

U proizvodne funkcije {uma spada i proizvodwa gqiva ilekovitog biqa, kao i uzgoj i proizvodwa lovne faune, prven-stveno u lovi{tima kojima gazduje JP "Vojvodina{ume", a ko-ja se nalaze na teritorijama wihovih {uma.

Turizam

Najzna~ajnije prirodne i kulturne vrednosti na podru~juobuhva}enom Planom, koje su osnov za izbor pravaca razvoja ipotencijalnih oblika turizma su:

Prirodne vrednosti koje imaju veliki biolo{ki i ekolo-{ki zna~aj, dok se wihova turisti~ka vrednost trenutno nemoè u dovoqnoj meri i na adekvatan na~in valorizovatizbog neopremqenosti prostora, i prilago|enosti prostora zaturisti~ke posete. Potencijalno najve}u turisti~ku vred-nost ima bogatstvo ornitofaune, atraktivan i raznolik o~u-van pejza` i bogatstvo lovne divqa~i na {irem prostoru iz-van strogog rezervata.

Od antropogenih vrednosti najve}u potencijalnu turi-sti~ku vrednost ima seoski ambijent naseqa Kupinovo, osta-ci grada Kupinika, crkva Sv. Luke, ostaci crkve Majke Ange-line i pojedina~ni seoski objekti u okolnim naseqima.

Danas je turizam u stagnaciji, a karakteri{u ga neorgani-zovanost, nepostojawe turisti~ke ponude prilago|ene zahte-vima za{tite prostora, i turisti~ki neopremqen prostor.Op{ta ocena razvijenosti turizma na prostoru Obedske bareje da sada{we stawe ne odgovara potencijalnim mogu}nostimarazvoja turizma.

Polaze}i od osnovnih karakteristika za{ti}enog pro-stora Obedske bare, ocewuje se da postoje osnovni normativ-ni preduslovi za turisti~ku valorizaciju prostora. Op{ta

turisti~ka vrednost ovog prostora je potencijalno visoka imoè imati nacionalni i me|unarodni zna~aj.

Od oblika turizma na prostoru obuhva}enom Planom pri-sutni su nau~no-istraìva~ki i kulturno-obrazovni, a po du-ìni trajawa i na~inu organizovanosti izletni~ki i ekskur-zioni, individualni ili grupni.

1.3.7. Saobra}aj i infrastrukturni sistemi

Saobra}aj

Geosaobra}ajni poloàj prostora je ekscentri~an u odno-su na postoje}e saobra}ajne kapacitete svih vidova saobra}a-ja u okruèwu. Ju`nu granicu Prostornog plana ~ini plovniput reka Sava, ali ona nema ve}eg zna~aja na afirmaciju ovogprostora u domenu poslovawa i turizma.

Osnovni vid saobra}aja koji opsluùje ovaj prostor jedrumski saobra}aj preko mreè kategorisanih puteva/regio-nalnih puteva R-121 Pe}inci - Kupinovo, R-103 Pe}inci -Karlov~i} i R-153-a Karlov~i} - Sur~in i lokalnih puteva[imanovci - De~ - A{awa - R-121 - i lokalnog puta Sur~in -Progar - Kupinovo. Ovi svi putevi su sa savremenim kolovo-zom i oni omogu}uju dostupnost pri svim vremenskim uslovi-ma, kao i veze sa subregionima preko autoputa E-70 Beograd -Ruma.

Izgra|enost i postoje}e stawe kategorisanih puteva kojiomogu}uju dostupnost Obedskoj bari ne zadovoqavaju osnovnekriterijume izgra|enosti i lake dostupnosti, komfora vo-`we, kao i nivoa saobra}ajne usluge jer trase prolaze kroznaseqa i imaju mno{tvo neodgovaraju}ih elemenata od rele-vantnog uticaja na odvijawe i bezbednost saobra}aja.

Analize postoje}e saobra}ajne matrice u okruèwuObedske bare su ukazale na izvesnu stihijnost i prostornu ne-uskla|enost koje se odnose na:

nepovezanost puteva razli~itih nivoa;nedostupnost ovom kompleksu iz pravca [apca i Sremske

Mitrovice (nepostojawe direktne veze, ve} samo zaobilazne[abac-Plati~evo-Nikinci-Bresta~-Suboti{te-Obre`, zbogvojnog poligona) i

prevoz putem skele iz pravca Centralne Srbije je zbog ne-postojawa reda prevoza, organizovan tako da se zadovoqavajupojedina~ni zahtevi (po potrebi).

Postoje}e tangencijalno pruàwe regionalnog puta i po-stojawe tranzitnih kretawa po obodu prirodnog rezervata senegativno odràvaju na odrìvi razvoj i za{titu ìvotnesredine, naro~ito u domenu barske faune.

Nepostojawe objekata prate}e infrastrukture (za staci-onirawe saobra}aja svih struktura vozila u potrebnom obli-ku) tako|e uti~e na smawewe obima individualnih i organi-zovanih poseta.

Ostali vidovi saobra}aja (vodni, èlezni~ki i vazdu-{ni) iako su svojim kapacitetima prisutni u regionu, nisu ufunkciji ostvarewa poseta specijalnom prirodnom rezrevatujer ne funkcioni{e integralno povezivawe ukqu~uju}i i ovudestinaciju u lokaciju svojih kretawa.


Snabdevawe vodom stanovni{tva i industrijeSnabdevawe vodom kako pojedinih naseqa, tako i punkto-

va na posmatranom prostoru, vr{i se iz lokalnih izvora, ko-ji su ve} zastareli i pri kraju su eksploatacionog veka.

Odvo|ewe vodaKanalizaciona mreà za prihvat otpadnih voda nigde ni-

je izgra|ena, ve} se otpadne vode direktno upu{taju u vodoto-kove bez prethodnog pre~i{}avawa ili se za prikupqawe ievakuaciju otpadnih voda i daqe koriste septi~ke jame ogra-ni~enog kapaciteta. U velikom broju su izvedene od napu{te-nih bunara, ~ime se direktno ugroàva neposredna ìvotnasredina i podzemqe. Zaostajawe izgradwe kanalizacije za vo-dovodnom mreòm je veoma izraèno na ovom podru~ju, {todoprinosi permanetnom zaga|ewu ìvotne sredine i {to jenajva`nije - ugroàvawu vodnih resursa.


U ve}ini naseqa postoje}a atmosferska kanalizacija nefunkcioni{e, kanali su zapu{teni i poluzatrpani, tako dadanas uglavnom sluè kao retenzije za atmosferske vode.

Postoje}i vodoprivredni sistemiU svim dosada{wim aktivnostima korisnika prostora u

{iroj i bliòj okolini Obedske bare, sprovo|ene su aktiv-nosti u pravcu mewawa na~ina kori{}ewa prostora, stvara-wem {to povoqnijih uslova kori{}ewa potencijala, pre sve-ga zemqi{ta i vode, u koju svrhu su izgra|eni razni vodopri-vredni sistemi.

Sistemi za{tite od poplava reke Save1. Nasip od Progara do Kupinova visokim terenom:

Levi nasip Save od Progara do Kupinova deonice od km51+279 do km 54+300 i od km 55+470 do km 56+900 sa kotom kru-ne u nivou stogodi{we velike vode;

Nasip prema Obedskoj bari od km 6+998 do km 8+884 sa za-{titinim zidom visine 0,9 m.

Sistemi za odvodwavawe poqoprivrednog zemqi{taOdvo|ewe vode sa povr{ina inundacione ravni se parci-

jalno sprovodi, sa ciqem da se osvoje nove povr{ine za poqo-privrednu proizvodwu. U tu svrhu su izgra|eni sistemi za od-vodwavawe na slivovima Krivaja, Vraw, J1 i na delu slivaProgarska Jar~ina, ~iji pregled je dat u slede}oj tabeli:

Tabela 7: Sistemi za odvodwavawe

Elektroenergetska infrastruktura

Snabdevawe elektri~nom energijom potro{a~a na pro-storu obuhva}enom Planom obezbe|eno je iz trafostanica TS110/20 kV "Pe}inci", instalisane snage 31 kVA.

Na podru~ju Obedske bare izgra|en je 400 kV dalekovodbr.409/2 RP Obrenovac (Mladost) - SR.Mitrovica 2,406/1i 450Obrenovac (RP Mladost) - Novi Sad 3, kao i 220 kV dalekovod217/1 Obrenovac 1 - Novi Sad 3. Ovi dalekovodi ~ine i deoosnovne prenosne elektroenergetske mreè za teritoriju APVojvodine.

Postoje}e kapacitete elektroenergetske infrastrukturekarakteri{e neprilago|enost zahtevima stalno rastu}e po-tro{we. Izgra|enost prenosne i distributivne mreè je za-dovoqavaju}a u pogledu pokrivenosti prostora, ali ne i u po-gledu kapaciteta i tehni~kih karakteristika vodova i di-stributivnih trafostanica.

Ve}i deo prenosne mreè je odgovaraju}eg kvaliteta. Deosredwenaponske mreè je gra|en za 10 kV naponski nivo, te semora rekonstruisati ili zameniti. Sredwenaponska 20 kVmreà na prostoru obuhva}enom Planom je uglavnom nadzem-na, na drvenim, betonskim i gvozdeno re{etkastim stubovima,sem kratkih kablovskih deonica i napaja se energijom iz dvapravca. Jedan pravac napajawa je Nikinci-Plati~evo-Vito-jevci-Grabovci, a drudi pravac je Pe}inci-Suboti{te-DowiTovarnik-Ogar-Obre`-Kupinovo-A{awa. Od A{awe postojidalekovod 20kV, u pravcu De~a i [imanovaca, tako da postojimogu}nost rezervnog napajawa za ovaj deo prostora.

Telekomunikaciona i RTV infrastruktura

Telekomunikaciona infrastruktura kojom su obuhva}enitelekomunikacioni objekti, telefonske centrale, spojni pu-tevi i primarna mreà u naseqima, ve}im delom i po kvali-tetu i po kapacitetu nije na zadovoqavaju}em nivou. Sekun-darna mreà nije na zadovoqavaju}em nivou, veliki deo je iz-gra|en nadzemno i nedovoqnog kapaciteta.

U mawim naseqima, jo{ uvek nije izvr{ena automatizaci-ja i digitalizacija telekomunikacione opreme i sistema.Spojni putevi izme|u telefonskih centrala ve}im delom ni-su ostvareni opti~im kablovima, te su malih kapaciteta i te-lekomunikacioni saobra}aj se odvija oteàno .

Spojni putevi ka nadre|enim centralama Plati~evo-Vi-tojevci-Pavlovci, Dowi Tovarnik-Ogar-Obre`, Obre`-Ku-pinovo-A{awa, realizovani su bakarnim kablovima.

Za potrebe sistema GSM mreè mobilnih telekomunika-cija na prostoru Obedske bare nema izgra|enih baznih radio-stanica, radio-relejnih stanica i pripadaju}ih antenskihstubova.


Gasovodna i naftovodna infrastruktura

Postoje}a gasovodna mreà na podru~ju Obedske bare, po-vezana je u jedinstveni gasovodni sistem Republike Srbije.

Na podru~ju Obedske bare izgra|en je razvodni gasovodsredweg pritiska za gasifikaciju naseqa Grabovci.

Na podru~ju obuhvata Plana ne postoje izgra|eni nafto-vodi.

Leì{ta energetskih izvora

Predpostavqa se da na ovom podru~ju postoje potencijal-na leì{ta energetskih izvora (nafta, prirodni gas i hidro-geotermalne vode), ~iji su potencijali utvr|eni nizom istra-`nih radova.

U eksploataciji je hidrotermalno poqe Kupinovo, sa svo-jim bu{otinama.

Bu{otine

Na podru~ju obuhva}enom izradom Plana izbu{ene su dosada tri hidrotermalne bu{otine Kup-1/h i Kup-2/h i Kup-3/h.

Bu{otina Kup-1/h je izbu{ena u centru Kupinova, a Kup-2/h za potrebe PD "Kupinovo", dok se Kup-3/h nalazi u ataruistog naseqa.

1.3.8. @ivotna sredina

Prostor obuhva}en izradom Prostornog plana pokrivapovr{ine sa zna~ajnim prirodnim vrednostima, potencijalnougroène prostore i degradirane povr{ine.

Duìna kanalske mreè (m)

Red. br.

Sliv Recipijent Na~in odvodwe Hidro-mo-

dul sistema

Povr{ina pod drenaòm Glavna

Sekun- darna

Ukupno

1 Progarska Jar~ina Sava C.S. 1,097 1.400 38.400 431.110 469.510

2 Kr~evine Obedska bara

Gravitacija 0 2.075 1.700 3.775

3 Krivaja Obedska bara

Gravitacija 1,16 12.600 64.400 77.000

4 Vraw Sava C.S. 0,542 160 39.800 341.299 381.099

5 J-1 Inundacija 0 3.100 12.460 15.560

Ukupno: 95.975 850.969 946.944


Najzna~ajniji faktori ugroènosti ekosistema SRPObedska bara su nepovoqne promene vodnog reìma, proceseutrofizacije vode, zarastawe, isu{ivawe i nestajawe vla-`nih stani{ta, smawewe slobodnih vodenih povr{ina, vla-`nih livada, {to ima za posledicu smawewe broja ptica gne-zdarica. Uo~qive su promene reìma voda (zbog melioracio-nih zahvata na okolnom poqoprivrednom zemqi{tu, izgradwevodozahvata, kopawa - bu{ewa reni bunara na obali reke Sa-ve i podizawa odbrambenog nasipa). Prisutna je i pojava su-{ewa starih sastojina hrasta lu`waka u reìmu za{tite Istepena kao posledica prestarelosti sastojina hrasta.

Dugotrajan uticaj ~oveka je izraèn kroz kori{}ewa ze-mqi{ta, {uma, sto~arstvo, lov i ribolov.

Obedsku baru i ostale mawe barske povr{ine plavi rekaSava u vreme visokih vodostaja, {to odràva vodene povr{i-ne na za{ti}enom lokalitetu neophodne za opstanak izvornihekosistema. Na mestu ulaska savske vode u baru, nema izgra|e-nog hidrotehni~kog objekta, koji bi kontrolisao dotok vode,{to ugroàva stabilnost ekosistema na prostoru Obedske ba-re koja direktno zavisi od kvaliteta vode reke Save.

Deo prostora severno od Save, u za{titnoj zoni Rezerva-ta, koristi se za intenzivnu ratarsku proizvodwu, uz primenuve{ta~kog |ubriva i hemijskih sredstava, {to moè izazvatidegradaciju kvaliteta podzemnih voda, a indirektno i vodaObedske bare.

Iznad predmetnog prostora duvaju vetrovi iz pravca is-tok-zapad, jugoistok-severozapad i severozapad-jugoistok. Ve-trovi iz pravca severozapada donose relativno ~ist vazduhjer na tom potezu nema zaga|iva~a, a vetrovi iz pravca jugoi-stoka donose vazduh iznad termoelektrana "Obrenovac 1";"Obrenovac 2" i u Lazarevcu, koji predstavqaju izvore mogu-}eg zaga|ewa vazduha. Prema izvr{enim merewima parameta-ra, koji karakteri{u kvalitet vazduha, izmerene koncentra-cije ne prelaze GVI, ali odre|eni punkt zaga|ewa predsta-vqaju deponije pepela, koji se pod udarima vetra razvejava iprenosi u okolinu.

Izgradwa melioracionih sistema i kanalske mreè iza-zvala je isu{ivawe trstika, bara i vodenih ogledala, {to jeuticalo na izmenu biocenotske zajednice jer su nestali delo-vi flore i faune, koji predstavqaju osnovnu ishranu ornito-faune.

Podizawem novih {uma, posebno brzorastu}ih topola, ni-je postignut velik doprinos u pove}awu ekolo{kih vrednostina predmetnom prostoru. Podizawe zasada topola uti~e nasmawewe biodiverziteta i estetskih vrednosti prostora.

Izgradwa nasipa du` reke Save uticala je na smawewe vo-denih ogledala i barskih povr{ina, tj. neophodnog prostoraza ishranu ornitofaune.

Komunalna neopremqenost naseqa i nekontrolisana iz-gradwa vikend objekata izazivaju degradaciju prirodnih vred-nosti ovog podru~ja.

Izvor zaga|ewa predstavqa i direktno upu{tawe otpad-nih sanitarnih i atmosferskih voda u Obedsku baru, jer u na-seqima nije izgra|ena kanalizaciona mreà.

Punktove degradacije predmetnog podru~ja predstavqajuneure|ene deponije i nekontrolisano odlagawe komunalnogotpada.

1.3.9. Prirodna dobra

Na podru~ju obuhva}enom izradom Plana nalaze se slede-}a za{ti}ena dobra:

1. Specijalni rezervat prirode "Obedska bara"

SRP "Obedska bara" predstavqa prirodno dobro I kate-gorije od izuzetnog zna~aja, prema Pravilniku o kategoriza-ciji za{ti}enih prirodnih dobara ("Sl. glasnik RS", br.30/92). Nekada ~uveni ornitolo{ki rezervat i kraqevsko lo-vi{te, a danas Specijalni rezervat prirode odnosno mo~var-no- {umsko podru~je u ju`nom Sremu, zbog svojih autenti~nihvrednosti, ima verifikovan i me|unarodni status.

Ekosistemski i specijski biodiverzitet predstavqaju je-dan od wenih temeqnih vrednosti. U okviru Rezervata je dosada evidentirano vi{e desetina (oko 30) mo~varnih, {um-skih i livadskih fitocenoza. Na podru~ju rezervata je uspo-stavqen trostepeni reìm za{tite, sa definisanim aktivno-stima i merama za{tite, kojima se omogu}uje odrìvo kori-{}ewe prirodnih resursa.

Mnoge biqke (13 biqnih taksona) su stavqene pod za{ti-tu kao prirodne retkosti Uredbom o za{titi prirodnih ret-kosti ("Sl. glasnik RS", br. 50/93), {to podrazumeva najstro-ìji reìm za{tite wihovih stani{ta. Pojedine biqke su ufazi nestajawa, pa se kao ugroène vrste nalaze na listi Cr-vene kwige flore Srbije.

U okviru entomofaune, pojedine vrste su tako|e izdvoje-ne kao prirodne retkosti. Fauna vodozemaca i gmizavaca obi-luje vrstama koje su za{ti}ene kao prirodne retkosti Ured-bom o za{titi prirodnih retkosti Srbije (vodozemaca - 10vrsta, a gmizavaca 8 vrsta) i obuhva}ene su Annex-om II Evrop-ske unije i Annex-om IV Evropske unije (zahtevaju stroìjuza{titu).

U pogledu ornitofaune, Obedska bara je me|unarodno zna-~ajno stani{te ptica u Evropi (IBA YU 09SE), na povr{iniod 23.000 ha, koja obuhvata i za{titnu zonu. Mnoge vrste pti-ca su od me|unarodnog zna~aja i nalaze se na crvenim listamaugroènih vrsta prema IUCN kategorijama, a vi{e od 2/3 svihptica koje naseqavaju ovo podru~je progla{eno je za prirod-ne retkosti u Srbiji ("Sl. glasnik ", br. 50/93).

Na podru~ju Obedske bare i ve}i broj sisara predstavqaprirodne retkosti (svi bubojedi, tekunica, divqa ma~ka).

2. Stablo crne topole (Populus nigra)

Nalazi se u Dowem Sremu, izme|u Kupinova i Progara, nalokalitetu Belilo-Jasenska. Stablo je za{ti}eno kao pri-rodni spomenik-botani~ni (09. 06. 1980.god.), visoko je i pra-vilno formirano i relativno dobrog zdravstvenog stawa.

3. Stablo bele topole (Populus alba)

Nalazi se na istom lokalitetu Jasenska, u {umi, visoko je32-35m, sa pre~nikom oko 1m i dobrog zdravstvenog stawa.

1.3.10. Kulturna dobra

Ostaci naseqavawa podru~ja Obedske bare evidentiranisu od perioda mla|eg kamenog doba. Veliki broj ostataka ve-zuje se za vin~ansku i star~eva~ku kulturu. Tako|e, zabeleè-ni su ostaci iz perioda Rimske civilizacije i to arhitekton-ski ostaci vila, naseqa sa nekropolama i poqoprivrednihdobara.

Od tada do danas ovo podru~je je prolazilo kroz razli~i-te periode (od razvoja, stagnacije, opadawa). Relativna izolo-vanost i neiskori{}avawe lokacije blizine velikih centarana jednoj strani, kao i prirodnih potencijala podru~ja, uslo-vila je depopulaciju i opadawe aktivnosti, odnosno sa aspek-ta za{tite spomenika kulture, samo fizi~ko zadràvawe sta-rih objekata etno-arhitekture bez wihovog odràvawa ifunkcije.

Ukupno stawe kulturne ba{tine na prostoru Obedske ba-re je gotovo alarmantno. Minimalna ulagawa u objekte sa-


kralne arhitekture nisu doprinela poboq{awu wegovogukupnog stawa, odnosno uticala su samo na wihovo fizi~ko ifunkionalno odràvawe.

Objekti sakralne arhitekture

Na posmatranom podru~ju kao najzna~ajnija izdvaja se cr-kva Sv. Luke iz 15. veka, sa ikonostasom Jakova Orfelina iz1780. godine, koja predstavaqa redak primer ovog tipa arhi-tekture sakralnih objekata u Sremu.

Crkva Preobraèwa u Obreù i Crkva Sv. Duha u Kupi-novu (danas crkva u fazi obnove) predstavqju karakteristi~-ne primere crkvene arhitekture za period svog nastanka,(druga polovina 18. i po~etak 19. veka).

Ostaci manastira Obed, odnosno Crkva majke Angeline,tretirana je dvojako i kao sakralni objekat i kao arheolo{kilokalitet. U svojim prethodnim razmatrawima slu`ba za-{tite je poku{ala da defini{e okvire wene budu}e obnovekao rekonstrukciju predpostavqenog prvobitnog stawa. Obje-kat zavre|uje celovit tretman, od faze istraìvawa do fazerekonstrukcije po posebnim uslovima za{tite, a u kontekstuintegralnog posmatrawa wegove specifi~ne lokacije i odno-sa prema prirodnim vrednostima neposrednog okruèwa.

Objekti gra|anske arhitekture

Ovi objekti nalaze se kao retki primeri u arhitekturipodru~ja. Predstavqaju potrvrdu odre|enih faza u razvoju iizgradwi podru~ja (period Vojne granice), a potom obnove na-kon razarawa u Prvom svetskom ratu ili prisustvo vrlo zna-~ajne delatnosti u podru~ju - {umarstva, kao upravne zgrade{umskih gazdinstava npr. u Ogaru i Kupinovu.

Objekti narodnog graditeqstva

Objekti narodnog graditeqstva predstvaqaju karakteri-sti~ne primere primene drveta u arhitekturi ku}a i pomo}-nih objketa na teritoriji Srema, odnosno vrlo specifi~no udelu ju`nog Srema. Drvo se koristi ne samo kao konstruktiv-ni deo objekta, nego i kao deo dekoracije na fasadama. Deko-rativni elementi sa floralnim motivima kori{}eni su nastambenim, ali u jo{ ve}oj meri na poqoprivrednim objekti-ma, ambarima i kotobawama, koji naj~e{}e predstavqaju i naj-dominatnije objekte oku}nice.

Objekti etno-arhitekture javqaju se pojedina~no i uokviru dve celine u Grabovcima, kao mawi niz zadru`nih ku-}a sa pomo}nim objektima, i u Kupinovu kao reprezentativnacelina etno-sela od 10 oku}nica oko crkve Sv. Luke.

Zone za{tite nepokretnih kulturnih dobara u okviru po-smatranog podru~ja su:

A. Zona primarne za{tite - deo naseqa Kupinovo B. Zona sekundarne za{tite - preostali deo podru~ja obu-

hva}en Planom.

A. Zona primarne za{tite obuhvata deo sela Kupinovakao zonu sa najve}om koncentracijom kulturnih dobara, odno-sno kao ambijent sa posebnim prostornim i graditeqskimosobinama. Zonu primarne za{tite ~ine dve fizi~ki odvoje-ne strukture - deo sela Kupinova oko crkve Svetog Luke iostaci sredwevekovne trv|ave sa okruèwem. U sastav zoneulaze slede}a kulturna dobra:

1. Srpska pravoslavna crkva Svetog Luke - Nepokretnokulturno dobro od izuzetnog

zna~aja;2. Etno -park - prostorno-kulturno-istorijska celina sa

10 oku}nica - Nepokretno kulturno dobro od velikog zna~aja;

3. Ku}a i oku}nica Branka Maxarevi}a br.133 - Nepokret-no kulturno dobro od velikog zna~aja;

4. Tvr|ava Kupinik - Nepokretno kulturno dobro od velikogzna~aja;5. Lokalitet "Porta Srpske pravoslavne crkve Sv. Luke" -arheolo{ki lokalitet -evidentirana nepokretnost;

6. Ostaci manastira Obed, odnosno Crkva majke Angeline-ufazi istraìvawa.

B. Zona sekundarne za{tite obuhvata preostali deo pod-ru~ja obuhva}en Planom sa disperznim i gotovo uravnoteè-nim rasporedom prisutnih kulturnih dobara. Koncentracijadobara se pove}ava u zoni naseqa, odnosno moèmo re}i da suarheolo{ki lokaliteti gotovo ravnomerno identifikovaniu posmatranom podru~ju.

1.3.11. Ugroènost i povredqivost podru~ja posebne na-mene od elementarnih nepogoda

1. Zemqotres

Na osnovu dosada{we seizmi~ke aktivnosti i karte mi-kroseizmi~ke rejonizacije teritorije Vojvodine, podru~jeProstornog plana ugroèno je pojavom zemqotresa intenzi-teta 6° MCS i 7° MCS. Zemqotresom ja~ine 6° MCS, koji sesmatra kao slabiji zemqotres sa lak{im posledicama (o{te-}ewima), ugroèno je vi{e od 2/3 povr{ine podru~ja. U slu~a-ju pojave zemqotresa ovog intenziteta, o{te}ewa bi pretrpe-li objekti koji su izgra|eni od neobra|enog kamena, od ~erpi-}a i naboja. Tako|e, o{te}ewa bi pretrpeli i neki objektiizgra|eni od opeke, velikih blokova ili prefabrikovanihmaterijala, ali to bi bila lak{a o{te}ewa i to pojedina~na,{to je iskqu~ivo uslovqeno kvalitetom gradwe takvih obje-kata. Pojava zemqotresa ja~ine 7° MCS mogu}a je na delu pod-ru~ja oko naseqa Kupinovo ka jugoistoku prema reci Savi. Uslu~aju pojave zemqotresa ovog intenziteta, mogu se o~ekiva-ti masovnija te{ka o{te}ewa na objektima od ~erpi}a i na-boja, kao i neobra|enog kamena, dok bi lak{a o{te}ewa, alitako|e masovnija pretrpeli objekti od opeke, prefabrikova-nih blokova i objekti sa delimi~no drvenom konstrukcijom.

2. Poplave

Izlivawem reke Save iz svog korita nisu u velikoj meriugroèna naseqa koja se nalaze u granicama obuhvata Plana.Sada{wi sistem za{tite od poplava ~ini delimi~no izgra-|en nasip od Progara do Kupinova i nasip prema Obedskoj ba-ri od km 6+998 do km 8+884. Deonica od Kupinova prema Obre-ù je najva`nija za samu Obedsku baru i na tom delu se ne pla-niraju neki ve}i radovi jer je stav da Obedsku baru ne trebabraniti od poplava izgradwom nasipa ve} da odbrambenu li-niju ~ini prirodna visoka obala.

3. Olujni vetar

U odnosu na pravac i ~estinu vetrova, podru~je Obedskebare nema povoqan poloàj i spada u vrlo vetrovito podru~-je. Naj~e{}i je isto~ni vetar, a zatim zapadni, severoisto~nii jugozapadni vetar. Sem uèg podru~ja Obedske bare kojuokruùju prirodni {umski kompleksi kao {to su "Obre{ke{irine", "Kupinski kut", "Belilo-Jasenska" i "Matijevica-Kadionica", na ostalom podru~ju je veoma slabo zastupqenovan{umsko i komunalno zelenilo. Ne postoje poqoza{titnipojasevi, drvoredi pored puteva su veoma retki, a zelenilo unaseqima je slabo razvijeno {to dovodi do zakqu~ka da je za-{tita od olujnih vetrova veoma slaba i da se odgovaraju}implanskim merama mora poboq{ati. Mora se napomenuti da nao~uvawe Specijalnog rezervata prirode "Obedska bara" ne-povoqan uticaj mogu da imaju i termoelektrane "Obrenovac1" i "Obrenovac 2" koje se nalaze na pravcu duvawa jugoisto~-nog vetra koje mogu da donesu aerozaga|ewa na pomenuti za-{ti}eni prostor. Tako|e, i termoelektrana kod Lazarevcakoja se nalazi na pravcu duvawa ovog vetra predstavqa izvormogu}eg zaga|ewa vazduha. Me|utim, i pored ovih potencijal-nih opasnosti, na prostoru Obedske bare se ne vr{e se mere-


wa zaga|ewa vazduha, koncentracije {tetnih gasova, kao nianaliza kvaliteta atmosferskih padavina.

4. Poàri

Naseqa u obuhvatu Prostornog plana su u grupi malih na-seqa seoskog tipa sa prete`no prizemnim objektima, velikimdvori{tima i {irokim ulicama i bez velikih koncentracijazapaqivog materijala. Mogu}i su poàri lokalnog karakterai mawih razmera.

5. Sne`ni nanosi i poledice

Obzirom da putevi koji povezuju naseqa u okruèwuObedske bare nisu optere}eni velikim saobra}ajem, sne`ninanosi na putevima nisu evidentirani kao elementarna nepo-goda koja bi zaustavila saobra}aj i izazvala ve}e posledice.

6. Grad i su{a

Podru~je Prostornog plana ne spada u izrazito gradobit-no podru~je, ve} je podlo`no samo povremenim prodorimaolujnih i gradobitnih oblaka. Klimatski uslovi, koji imajutendenciju mewawa u smislu pove}awa broja dana sa visokimtemperaturama bez padavina, znatno uti~u na pojavu su{e ko-ja najve}u u~estalost ima u vegetacionom periodu kada su po-qoprivredne kulture najosetqivije i kada su {tete od ove ne-pogode u to vreme najve}e.

1. 4. OGRANIÊWA I POTENCIJALI PODRU^JAPROSTORNOG PLANA

Obedska bara predstavqa podru~je sa zna~ajnim razvojnimpotencijalima u pogledu izuzetno bogatog ekosistemskog ispecijskog diverziteta kao temeqa prirodnih vrednosti, za-tim hidrolo{kih osobenosti, zna~ajnog {umskog fonda, hi-drotermalnih potencijala, kvalitetnog poqoprivrednog ze-mqi{ta i raznovrsnosti ponude turisti~kih motiva. Stvore-ne vrednosti razvojnih potencijala nalaze se u poqoprivre-di, saobra}ajnim resursima, infrastrukturi i nepokretnimkulturnim dobrima.

Veliko plavno podru~je Specijalnog rezervata prirodeObedska bara, koje iznosi gotovo 10.000 hektara, ima velikihidrolo{ki zna~aj za ~itav Dowi Srem. I pored obimnih hi-dromeliorativnih radova u drugoj polovini XX veka na le-snom platou, aluvijalna ravan Rezervata zna~ajno uti~e na po-zitivno kretawe nivoa podzemnih voda. Ovaj prostor je od po-sebnog zna~aja za vodosnadbevawe Beograda i okolnih naseqa.Zahvaquju}i velikom plavnom podru~ju, Obedska bara ima ve-liki zna~aj za odbranu od poplava naseqa i obradivih poqanizvodno od Rezervata, a tako|e zna~ajno smawuje snagu mati-ce reke i stepen erozije obala. [iroka plavna zona Obedskebare, sa gustom vegetacijom posebno od trske i rogoza, pred-stavqa veoma dobar fitofilter za savsku vodu koju znatnopro~i{}ava i ujedno akumulira velike koli~ine nanosa kojedolaze rekom pri visokim vodostajima.

Na ovom srazmerno malom prostoru postoji niz razli~i-tih prirodnih sredina, razli~itih biotopa, u kojima se raz-vio i egzistira raznovrstan biqni svet, po~ev od biqnih za-jednica otvorenih staja}ih i sporo teku}ih voda, mo~vara,vla`nih livada i {uma, do umereno vla`nih livada i {uma savisokom i jako sloènom organizacijom zajednice.

Kompleks ekolo{kih uslova, bujna vegetacija i drugifaktori uslovqavaju da na relativno malom prostoru ìviveoma raznolika i interesantna fauna, od koje su neke vrste(posebno pti~ije) retke, ne samo u na{oj zemqi, ve} i {ire.

Nu`no je podvu}i i zna~aj `bunastih, {umskih, mo~var-nih i livadskih zajednica za o~uvawe jedinstvene bogate i ra-znovrsne pti~ije kolonije na Obedskoj bari. Veoma je razno-lik i bogat pti~iji svet, skoncentrisan na ovom srazmernomalom prostoru, gde naro~itu prirodnu vrednost predstavqakolonija ptica mo~varica koja se formira na Obedskoj bari

skoro svake godine i po ~emu je Obedska bara poznata u celomsvetu.

Osnovni potencijal Obedske bare, koji ~ini da ovaj pro-stor ima posebnu prirodnu vrednost su:

- delimi~na o~uvanost i raznovrsnost orografskih i hi-drografskih ritskih oblika;

- o~uvanost izvornih biqnih zajednica i raznovrsnostfaune (posebno ornito), raznovrsnost i bogatstvo prirodnihpojava i oblika i wihova me|usobna povezanost i prepleta-nost;

- izvorne, prirodne vredosti ritskih stani{ta, koja susvuda u svetu u nestajawu.

Obedska bara poseduje jedinstven splet prirodnih i kul-turno-istorijskih vrednosti na relativno malom prostoru,{to je ~ini dodatno atraktivnom za razvoj ekolo{kog i dru-gih vidova odrìvog turizma. Na isto~nom kraku wene potko-vice postoje ru{evine sredwevekovnog utvr|ewa Kupinika iz1388. godine, ostataka manastira Obed iz 1501. godine, crkvaSv. Luke na rubu Kupinova iz 1451. godine kao i etno-kom-pleks sastavqen od grupe starih ku}a. Osim crkve Sv. Luke ietno-kompleksa, ostale lokacije se za sada ne nalaze u stawukoje omogu}ava turisti~ke posete. Restauracijom sredweve-kovnog utvr|ewa i manastira i revitalizacijom wihove oko-line, bilo bi omogu}eno potpuno sagledavawe prirodnih ikulturno istorijskih vrednosti ovog dela Obedske bare i sta-vqawe u funkciju jedne od najatraktivnijih zona za razvojekolo{kog turizma.

SRP Obedska bara u skladu sa svojim potencijalima moèda bude osnovna komponenta budu}e uspe{ne egzistencije sta-novni{tva, da pruì realne uslove za razvoj eko-turizma, re-kreacije, edukacije, stru~nog usavr{avawa i realizacije is-traìva~kih programa.

Jasno je da se vrednosti Obedske bare u pogledu turisti~-ke valorizacije mogu oceniti kao velike na planu sadràjno-sti prostora, vrednosti prirodne i kulturne ba{tine i de-lom pristupa~nosti destinacije.

U radijusu od 100 km od posmatranog podru~ja nalaze seBeograd (51 km od Obreà) i Novi Sad (80 km od Obreà), dvanajve}a turisti~ki podru~ja u Srbiji. Pored toga u istom ra-dijusu su Sremska Mitrovica i [abac. Obodnim delovima op-{tine Pe}inci prolaze najva`nije saobra}ajne magistrale:autoput i èlezni~ka pruga Beograd-Zagreb, put Beograd-No-vi Sad i Novi Sad-[abac. Beogradski aerodrom Sur~in nala-zi se na obodu {ireg prostora Obedske bare. Reka Sava je ta-ko|e zna~ajna saobra}ajnica, plovna ~itavim tokom krozSrem.

Izuzetna sadràjnost prostora i wegova raritetnost ko-ja se ogleda kako u raznovrsnosti biqnog i ìvotiwskog sve-ta, prisustvu ugroènih biqaka i ìvotiwa, naro~ito ptica,ali i u bogatstvu spomenika kulture ~ini prostor Obedskebare potencijalno turisti~ki vrlo vrednim podru~jem. Vred-nost se pove}ava u uslovima kada se turisti~ki proizvodikreiraju u odnosu na tra`wu koja se okre}e ka individualnomgostu, ve}oj sadràjnosti i raznovrsnosti sadràja boravka,vra}awu prirodi i kulturnim vrednostima koji nisu samo in-teresovawe za spomenike kulture ve} i za etnolo{ko nasle|e,stare zanate i lokalne manifestacije i obi~aje.

Najve}i problem dosada{weg razvoja turizma na Obedskojbari je u tome {to nisu jasno definisani nosioci razvoja tu-rizma, {to korisnici tog prostora ne snose konsekvence ne-dovoqnog ili neadekvatnog kori{}ewa prostora za potrebeturizma, kao i to {to nisu postojale ozbiqne aktivnosti ve-zane za razvoj turizma na Obedskoj bari, jer savremeno turi-sti~ko trì{te zahteva konkretne i atraktivne programerazvoja.

Hotel "Obedska bara" u Obreù raspolaè sa 34 leàja,restoranom, dva salona, terasom i parkingom. Pored hotela je


pristup Obre{kom oknu-Jezeru, tako da je mogu}e iznajmiti~amac, vodi~a, uzeti ribolovnu dozvolu (dnevnu ili godi-{wu).

Realno, kulturno-istorijsko nasle|e {ireg prostoraSpecijalnog rezervata prirode Obedska bara izuzetne jevrednosti, ali u isto vreme nije turisti~ki valorizovano.Ve}ina spomenika kulture nije ni pripremqena za turisti~-ke posete (arheolo{ka nalazi{ta, ambari sa kotobawama, ne-ki sakralni objekti po selima), a ne postoji ni muzejska po-stavka koja bi na jednom mestu dala ber delimi~ni uvid u et-nolo{ko nasle|e (ku}e, ambari sa kotobawama), {to bi uz ar-heolo{ku postavku moglo da predstavi uvid u bogatstvo kul-turno-istorijskog nasle|a posmatranog podru~ja.

Ograni~ewe razvoja turizma {ireg prostora Obedske ba-re sa kojim se susre}e i ovaj Plan je nepostoje}a strategijerazvoja podru~ja koja bi podrazumevala jasan model razvoja,odgovaraju}e fondove, zakonsku regulativu, nosioce i fazerazvoja, kontrolu ostvarivawa plana i javnost u radu-kakopredvi|a veliki broj deklaracija, preporuka koje se prime-wuju u Evropi.

Rezultat planirawa bez postojawa ekonomskih modela,pravne regulative, interesnog povezivawa privrednih subje-kata i velikog uticaja lokalne zajednice, dovodi do rezulta-ta koji su sada na delu. Turisti~ki promet na Obedskoj bariopada. Registruju se, pored nau~no istraìva~kih grupa ikampova, ekskurzioni tokovi. Tokom godine bude do 20.000 po-setilaca - |aka, a od tog broja samo se 2 000 |a~kih obroka po-sluì u hotelu "Obedska bara". I pored toga {to lov na pod-ru~ju Obedske bare ima dugu tradiciju, ne moè se re}i da spa-da u pose}enija lovi{ta na podru~ju Vojvodine.

Izgra|enost i postoje}e stawe saobra}ajne infrastruk-ture, odnosno kategorisanih puteva koji omogu}uju dostupnostObedskoj bari, ne zadovoqavaju osnovne kriterijume izgra|e-nosti i lake dostupnosti, komfora vo`we kao i nivoa saobra-}ajne usluge, jer trase prolaze kroz naseqa i imaju mno{tvoneodgovaraju}ih elemenata od relevantnog uticaja na odvija-we i bezbednost saobra}aja.

Postoje}i saobra}ajni potencijal mreè se lako moèmodifikovati izgradwom i dogradwom pojedinih segmenata,kako bi smawewem duìne ruta pristupa uticali na pove}awebroja posetilaca iz gradskih aglomeracija.

Prisustvo vodnog saobra}aja u bliskom okruèwu Obed-ske bare je sada neiskori{}eni potencijal koji u budu}nostitreba da preraste u jedan od osnovnih potencijala, naro~itoako se èli da Obedska bara postane zna~ajna turisti~ka de-stinacija.

Op{ta demografska situacija na posmatranom podru~ju jenepovoqna. Osnovne strukture stanovni{tva su takve da ne}eobezbediti poboq{awe demografske situacije ni u narednomperiodu.

Na osnovu utvr|enih biodinami~kih karakteristika po-pulacije, dosada{wih razvojnih tendencija, planiranih merademografske politike, kao i prognoziranog privrednog iukupnog dru{tvenog razvoja, u periodu 2002-2022. god. za po-smatrana naseqa je prognozirana stagnacija ukupnog brojastanovnika, tako da }e 2022. godine u naseqima u obuhvatuPlana ìveti 7645 stanovnika. Prose~na veli~ina doma}in-stva iznosi}e 3,0 ~lana po doma}instvu, a ukupan broj doma-}instava bi}e 2514.

Tabela 8: Pregled broja stanovnika i doma}instava po naseqima:

Naseqe Broj stanovnika Indeks Pros. stopa

rasta Broj

doma}instava Prose~na veli~ina

doma}instva

2002. 2022. 2022/02 2002/22 2002. 2022. 2002. 2022.

Grabovci 1480 1465 98,99 -0,05 499 505 3,0 2,9

A{awa 1488 1475 99,13 -0,05 481 492 3,1 3,0

Kupinovo 2047 2130 104,05 0,2 668 710 3,1 3,0

Obre` 1400 1370 97,86 -0,1 431 442 3,3 3,1

Ogar 1143 1205 105,42 0,3 323 365 3,5 3,3

Ukupno 7558 7645 101,15 0,06 2402 2514 3,2 3,0

Glavne privredne delatnosti na podru~ju SRP Obedskabara su {umarstvo i poqoprivreda, potencijalno i turizam.[umarstvo kao oblik kori{}ewa dominira unutar Rezerva-ta, a poqoprivreda u za{titnoj zoni.

[ume u okviru obuhvata ~ine zna~ajan prirodni i pri-vredni potencijal podru~ja. Karakteri{e ih, posebno one{umske zajednice u okviru Rezervata, bogatstvo biqnih i ì-votiwskih vrsta. Osnovne funkcije {uma su za{titna i edu-kativna, nau~no- istraìva~ka, funkcija obnove i razvoja di-vqa~i, ali i proizvodna.

Ukupna povr{ina pod {umama i {umskim zemqi{tem uobuhvatu Prostornog plana (Rezervat i wegova za{titna zo-na) je 13.680,48 ha (katastarski podatak) {to ~ini {umovi-tost 46,48%. U Specijalnom rezervatu prirode u reìmimaza{tite I, II i III stepena se nalazi 6.652 ha {uma i {umskihplantaà (7 539 ha ukqu~uju}i i {umsko zemqi{te), {to ~i-ni {umovitost Rezervata od 68%.

[umovitost za{titne zone Rezervata od 35,8%, ukazuje naveoma povoqan odnos obraslo-neobraslo zemqi{te. [ume za-{titne zone, iako ~ine znatnu procentualnu zastupqenost uodnosu na ukupnu povr{inu, su neravnomerno raspore|ene, islabo me|usobno povezane za{titnim zelenilom koje bi ~ini-lo vegetacijske koridore za protok biqnih i ìvotiwskihvrsta.

Osnovna ograni~ewa koja ugroàvaju prirodne vrednostisu:

- nedovoqna kompatibilnost i uskla|enost izme|u pro-grama za{tite prirodnih dobara u SRP i programa/planovarada u {umarstvu;

- ugroènost lokaliteta Debela gora-Velika greda (te-meqni prirodni fenomen), zbog posete turista umesto u re-ìm za{tite I stepena stavqen je u reìm za{tite III stepe-na;

- u nekim slu~ajevima razvoj intenzivnog {umarstva, po-sebno podizawe planta`nih zasada klonskih topola, na me-stima gde su ranije bile vla`ne livade i pa{waci;

- izostanak obnavqawa starih prirodnih {uma sa hrastomlu`wakom (uslovqen promenom nivoa podzemnih voda, masov-nim prisustvom pitomih sviwa i nadirawem agresivnih vrstadrve}a - jasen, è{qa, klen, topola).

[ume, na ~ijim teritorijama se nalaze lovi{ta, idealnasu stani{ta za uzgoj krupne divqa~i (jelen, srna, divqa svi-wa) i sitne divqa~i (zec, divqa patka, fazan, jarebica). U lo-vi{tu "Kupinik" organizacioni faktori upravqawa lovi-{tem, kao i prusustvo doma}e stoke su doveli do ometawa ra-dova na uzgoju divqa~i, pa i smawewa broja jelena i divqesviwe. Ovo lovi{te obuhvata ve}i deo SRP "Obedska bara".U reìmu za{tite I stepena iskqu~en je lov, dok je u reìmuza{tite II stepena dozvoqen sanitarni lov u ciqu o~uvawa


brojnosti ìvotiwa (spre~avawa zaraznih bolesti). U lovi-{tu "Karaku{a" je ogra|eni deo (u povr{ini od 2257,12 ha) ifazanerija, a deo ovog lovi{ta se nalazi u obuhvatu Prostor-nog plana.

U obuhvatu Prostornog plana su i lovi{ta lova~kihudruèwa "Obedska bara" na teritoriji op{tine Pe}inci i"Srem" na teritoriji op{tina Ruma i Pe}inci. U ovim lovi-{tima, sem jelena, prisutne su ve} pomenute vrste kao gajenadivqa~. U svim lovi{tima sem gajenih vrsta divqa~i i lovo-stajem za{ti}enih vrsta, prisutne su i trajno za{ti}ene vr-ste divqa~i i divqa~ van reìma za{tite.

Ribolovna fauna je zastupqena sa 16 vrsta u sva tri ste-pena za{tite. Vrsta Misqurnus fosillus se nalazi na spisku pri-rodnih retkosti. Prisustvo ihtiofaune ima ekonomski zna-~aj, ali i zna~aj u o~uvawu genofonda ribqih vrsta.

U oblasti poqoprivrede razvojne potencijale ~ine:- zdrava ekolo{ka sredina, koja preovla|uje u okruèwu

Obedske bare;- povoqni klimatski uslovi za razvoj poqoprivrede kon-

tinentalnog tipa;- solidna pedolo{ka osnova za razvoj zemqoradwe;- mogu}nost razvoja sto~arstva baziranog na pa{wa~kim

potencijalima, autohtonih vrsta;- razvoj Obedske bare kao turisti~kog podru~ja, sa mogu}-

no{}u da se zna~ajan deo poqoprivrednih produkata utro{ina tom podru~ju.

Osim prirodnih, postoji i vi{e prostornih i demograf-skih karakteristika, koje predstavqaju odre|enu prednost uodnosu na druge lokacije:

- povoqan odnos obradivih povr{ina i poqoprivrednogstanovni{tva;

- relativna blizina Beograda kao zna~ajnog konzumentapoqoprivrednih produkata;

- mogu}nost da se deo proizvoda valorizuje kroz turisti~-ku ponudu.

Poqoprivredna proizvodwa u za{ti}enim podru~jima ukakve spada i Obedska bara ima niz ograni~ewa, koja proisti-~u iz potrebe wenog uskla|ivawa sa reìmom za{tite ekolo-{ke celine u ~ijem okruèwu se odvija.

Osnovni problemi i ograni~ewa delatnosti sekundarnogi tercijarnog sektora su:

- nerazvijena industrija (par kapaciteta radno - inten-zivnog karaktera);

- nezaposlenost;- prestanak rada nekih preduze}a (pogona);- problemi u procesu privatizacije;- stagnacija male privrede i uslu`nog zanatstva;- nedostatak savremenih trgovinskih kapaciteta i nedo-

voqan magacinski prostor;- lo{a opremqenost ugostiteqskih objekata, nizak nivo

usluge, kao i nedovoqna iskori{}enost jedinog sme{tajnog kapaciteta


Na delu vodnog podru~ja koji je obuhva}en Prostornimplanom podru~ja posebne namene SRP "Obedska bara" nalazese kapitalni vodoprivredni objekti, od zna~aja kako za vodo-privredu, tako i za stanovni{tvo koje ìvi na tom prostoru.

Hidrolo{ke osobenosti podru~ja Obedske bare predsta-vqaju istovremeno i potencijal i ograni~ewe za za{titu ikori{}ewe voda i vodotoka. Te osobenosti su zasluga uticaja~oveka, ~ime je bitno poreme}en vodni reìm bare.

ôvek svojim aktivnostima ugroàva Obedsku baru po ra-znim osnovama. Te aktivnosti bi se mogle svrstati u nekoli-ko kategorija:

1. Promena vodnog reìma povr{inskih i podzemnih vo-da:

- reìm povr{inskih voda se mewa izgradwom kanala zaodvodwavawe zale|a Obedske bare. Vode koje padnu na slivbivaju prikupqane i brzo sprovedene kanalima u Savu, a deovode koji se infiltrira u zemqi{te i podzemno prihrawujeinundaciju Save se smawuje;

- povr{inske vode u inundaciji stvaraju bare, ometaju uz-goj {uma i oteàvaju prolaz kroz inundaciju, zato se isu{ujusistemom kanala i prirodni reìm se prilago|ava tehnolo-giji uzgoja {uma;

- na nekim mestima se ograni~ava te~ewe vode kroz bare;- podzemne vode su ugroène zahvatima iz podzemqa. To

dovodi do promene strujne slike u podzemqu i do promene re-ìma, a u okviru promene reìma - do primene nivoa vode;

- sistemi za odvodwavawe omogu}uje promenu namene povr-{ina i zaposedawe do sada nezaposednutih povr{ina za pri-vrednu delatnost;

3. Izgradwa objekata i postrojewa koja neposredno iliposredno mewaju uù

ili {iru okolinu Obedske bare.4. Primena raznih herbicida i pesticida u poqoprivredi

i {umarstvu.5. Raznim privrednim i drugim aktivnostima koje naru{a-

vaju prirodno stawe (slobodni uzgoj sviwa unutar Potkovica,kori{}ewe {ume, obrada poqoprivrednih povr{ina u zoniza{tite Obedske bare).

Osnovna ograni~ewa na ovom prostoru vezana su za izgrad-wu hidrotehni~kih objekata za odvodwavawe, slivova Vraw,Krivaja (Obre`) i Progarska jar~ina ~ime je trajno isu{enona hiqade hektara nekada zamo~varenog i zabarenog zemqi-{ta na kojem se danas odvija intenzivna poqoprivredna pro-izvodwa. Ovim radovima je poreme}en jedinstven ekosistem inaru{ena je ravnoteà izme|u prostora Obedske bare i we-nog neposrednog okruèwa, {to je dovelo do nestajawa bara itrstika, isu{ivawa pojedinih vodenih povr{ina, a samim timi nestajawa dela flore i faune koje predstavqaju va`nu ka-riku za odràwe i ishranu ornitofaune na posmatranom pro-storu. Svaka daqa promena ustaqenih hidrolo{kih karakte-ristika na ovoj vrsti za{ti}enog dela prirode izazvala bikatastrofalne posledice i direktno bi ugrozila stabilnostukupnog ekosistema i moè se re}i da bi u tom slu~aju ceo za-{ti}eni deo prostora bio izloèn trajnoj degradaciji wego-vih prirodnih temeqnih vrednosti.

Ure|ewe naseqskih teritorija Obreà i Kupinova i wi-hova komunalna opremqenost je na takvom nivou da ne obezbe-|uje aktivnu za{titu kontaktnih povr{ina sa Obedskom ba-rom.

Poseban problem predstavqa nepostojawe sistema za od-vo|ewe otpadnih i atmosferskih voda koje se danas direktnoupu{taju u Obedsku baru ili se proce|uju u podzemqe putemnepropisno izvedenih septi~kih jama i kopanih bunara.

Elektroenergetska i telekomunikaciona infrastruktura

Postoje}a elektroenergetska i telekomunikaciona mre-à uz potrebno uve}awe kapaciteta i revitalizaciju omogu-}i}e kvalitetno i sigurno napajawe elektri~nom energijom iodvijawe telekomunikacionog saobra}aja na planskom pro-storu.


Postoje}i kapaciteti i izgra|enost gasovodne mreè napodru~ju Obedske bare, pruàju mogu}nost wenog pro{irewai daqe izgradwe u ciqu gasifikacije svih naseqa na ovompodru~ju.

Hidrogeotermalna energija

Prema podacima Pokrajinskog sekreterijata za energeti-ku i mineralne sirovine hidrogeotermalni potencijali is-


pitani su samo na nivou prospekcijskih istraìvawa i to naHidrotermalnom poqu Kupinovo.

Na osnovu svetskih i doma}ih iskustava, ocewuje se da bise geotermalne vode Panonskog basena Vojvodine, s obziromna fizi~ko- hemijske i geotermalne odlike, mogle koristitiu slede}im oblastima: poqoprivredi za zagrevawe stakleni-ka, u sto~arstvu i ìvinarstvu za zagrevawe farmi, u indu-striji kao tehnolo{ka voda, u balneoterapiji i sportsko-tu-risti~kim centrima, zagrevawe objekata, u ribarstvu i sl.

Mineralne sirovine

Na {irem podru~ju Obedske bare ustanovqene su rezervevisokomineralizovanog treseta. U fazi revitalizacije - iz-muqivawa Obedske bare bi se mogla obavqati eksploatacijatreseta i wegovog kori{}ewa u poqoprivrednoj proizvodwi.U ciqu definisawa rezervi i kvaliteta sirovine, na ~ita-vom podru~ju sa pojavom treseta, mogu}a su detaqna geolo{kaistraìvawa.

Za{tita prirode i ìvotne sredine

Podru~je Obedske bare se nalazi pod neprestanim utica-jem razli~itih faktora, koji dovode do degradacije prirod-nih vrednosti.

Pod antropogenim uticajem (melioracioni radovi, podi-zawe planta`nih zaseda klonskih topola, pretvarawe {um-skog zemqi{ta u poqoprivredno, gradwa reni bunara, ne-plansko {irewe naseqa) ubrzavaju se procesi prirodne suk-cesije - zara{}ivawe mo~varnog biotopa, {to moè izazvatiwegov nestanak sa svim prirodnim vrednostima.

Vodena ogledala Obedske bare i ostalih mawih barskihprostora plavi reka Sava u vreme visokih vodostaja, {to po-zitivno uti~e na vodene povr{ine zbog odràvawa celokup-nog ìvota ovog specifi~nog prostora. Ovaj pozitivni efe-kat plavqewa je umawen zbog stalne zaga|enosti vode rekeSave, koja bi trebalo da pripada II kategoriji ~isto}e vode,me|utim stepen ~isto}e vode varira i kre}e se izme|u II i IVkategorije, {to negativno uti~e na stabilnost i o~uvanosteko-sistema Obedske bare.

Izgradwom melioracionoh sistema, osnovne i detaqnekanalske mreè, zaustavqen je proces prekomernog vlaèwazemqi{ta, {to je izazvalo promene u ekosistemu: trstici ibare su nestali, vodena ogledala su isu{ena, nestao je deoflore i faune i izmewen je lanac ishrane, {to se negativnoodraàva na ornitofaunu.

Zbog navedenih razloga neophodno je uspostaviti optima-lan reìm voda tj. stvoriti hidrauli~nu vezu Obedska bara -reka Sava, koriste}i savremena hidrore{ewa.

Procesi degradacije prirodnih vrednosti su izazvanirazli~itim faktorima, pri ~emu je proces zara{}ivawa - eu-trofizacija najva`niji. Zarastawe vodenih povr{ina je pro-uzrokovalo smawewe slobodnih vodenih povr{ina, a zakoro-vqavawe povr{ina pod travnom vegetacijom (vla`ne livade,slatina) dovelo do wihovog smawewa. Poseban problem pred-stavqa "gu{ewe" vodenih ogledala trskom, koja ih svojom ve-likom biomasom i produkcijom isu{uje, {to zahteva kontro-lisano kori{}ewe ove biqne vrste.

Ekstenzivno sto~arstvo (gajewe sviwa) nije prilago|enoza{titi i o~uvawu najvrednijih prirodnih {umskih ekosi-stema (zone pod reìmom za{tite I i II stepena).

Zbog zarastawa vodenih stani{ta i slu~ajeva ribokra|esmawene su mogu}nosti za mrest i obnavqawe ribqeg fonda.

Nedostatak odgovaraju}ih projekata i sredstava za ade-kvatno upravqawe za{ti}enim prirodnim dobrom od me|una-

rodnog zna~aja su neki od faktora koji oteàvaju za{tituprirodnih vrednosti Rezervata.

Neposredno okruèwe severno od reke Save, intezivno sekoristi za ratarsku proizvodwu, uz veliku primenu ve{ta~-kog |ubriva i hemijskih sredstava za{tite, {to negativnouti~e na kvalitet podzemnih voda, koje se kre}u do reke Save.Indirektno, ove promene uti~u i na kvalitet podzemnih vodaObedske bare.

Primena ve{ta~kih |ubriva i pesticida u poqoprivred-noj proizvodwi, putem ocednih voda pospe{uje eutrofizacijui izaziva degaradaciju vodenih ekosistema u rezervatu.

Divqe deponije i neadekvatno odlagawe komunalnog otpa-da po naseqima predstavqaju izvore degradacije zemqi{ta, aindirektno i podzemnih voda i vazduha.

Iznad prostora Obedske bare duvaju vetrovi iz pravacajugoistok-severozapad i severozapad-jugoistok. Vetrovi izpravca severozapada donose ~ist vazduh jer u neposrednoj bli-zini nema lociranih ve}ih zaga|iva~a, ali iz pravca jugoi-stok donose vazduh sa prostora termoelektrana "Obrenovac1" i "Obrenovac 2", koji moè biti optere}en aerozaga|iva-~ima, koji nastaju sagorevawem ugqa. Termoelektrana u Laza-revcu tako|e predstavqa potencijalni izvor zaga|ewa vazdu-ha, {to moè izazvati pojavu kiselih ki{a i zasipawe tla,flore, faune i vodenog ogledala pepelom, o ~emu do sada ne-ma egzaktnih pokazateqa.

2. CIQEVI PROSTORNOG RAZVOJA

2.1. OP[TI I POSEBNI CIQEVI

1. Op{ti ciqevi

Op{ti ciqevi razvoja podru~ja obuhva}enog izradomPlana proisti~u iz usvojenih ciqeva i opredelewa prostor-nog razvoja Republike i specifi~nosti ovog podru~ja u pro-storno-funkcionalnom smislu:

- postizawe racionalne organizacije i ure|ewa prostora,uskla|ivawem wegovog kori{}ewa sa mogu}nostima i ograni-~ewima u raspolagawu prirodnim i stvorenim vrednostima isa potrebama dugoro~nog socijalnog i ekonomskog razvoja(Prostorni plan Republike Srbije);

- obezbe|ewe prostornih uslova za realizaciju konceptatrajno odrìvog (uravnoteènog) razvoja podru~ja, naro~itou oblasti sfere ìvotne sredine, ekonomske i dru{tvenesfere;

- obezbe|ewe adekvatne prevencije, minimizirawa, moni-toringa i kontrole svih oblika zaga|ivawa;

- definisawe prostornih uslova razvoja podru~ja, kao de-la integralnog upravqawa u okviru celokupnog sistema za-{tite ìvotne sredine.

2.2. POSEBNI CIQEVI

Kao posebni ciqevi navode se:- za{tita posebno vrednih, ugroènih i degradiranih

podru~ja;- integracija za{tite ìvotne sredine u sve pojedina~ne

sektorske politike i strategije razvoja;- planirawe i odrìvo kori{}ewe prirodnih resursa, do-

bara i energije;- uvo|ewe energetski ekonomi~nijih tehnologija i poste-

peni prelazak na maksimalno mogu}e kori{}ewe obnovqivihprirodnih resursa;

- podsticawe proizvodwe i primene tehnologija koje sma-wuju zaga|ivawe ìvotne sredine i proizvodwu otpada;

- maksimalno mogu}e smawewe, u skladu sa dostignutimstepenom dru{tveno-ekonomskog razvoja, svih aktivnosti ko-je imaju negativne efekte na prirodni sistem;

- razvoj i ure|ewe sela treba tretirati integralno sa or-ganizacijom i ure|ewem seoskog atara kao prostora neposred-nih razvojnih uslova i resursa seoskih naseqa.


Ciqevi razvoja po pojedinim oblastima

Stanovni{tvo

Osnovni ciq daqeg razvoja stanovni{tva odnosi se nausporavawe procesa depopulacije podru~ja i spre~avawe da-qeg pogor{avawa vitalnih karakteristika populacije.

Mreà naseqa

Osnovne ciqeve i smernice za budu}i razvoj i razme{tajnaseqa na podru~ju Obedske bare sa~iwavaju:

- uravnoteèn populacioni rast po pojedinim naseqima,te postizawe optimalne gustine naseqenosti u naseqima u za-visnosti od ukupnih potencijala okruèwa;

- podsticawe daqeg razvoja postoje}ih naseqa, uz usmera-vawe promena u strukturi delatnosti, sa ciqem da se ostvare{to povoqniji odnosi izme|u privrednih i neprivrednih de-latnosti;

- pove}awe nivoa socio-ekonomske razvijenosti podru~ja;- podsticawe razvoja seoskog tuirzma i razvoja tercijar-

nih delatnosti, posebno u oblasti snabdevawa i pruàwausluga za zadovoqavawe raznovrsnih potreba stanovni{tva iposetilaca (turista).

Privreda

Ciq izrade Prostornog plana u oblasti privrede je utvr-|ivawe strategije razvoja podru~ja kompatibilne sa osnov-nim ciqevima za{tite, razvoja i unapre|ewa prirodnog kom-pleksa (za{ti}eni delovi prirode, za{titna zona). Razvojniciq, u privrednom smislu, je valorizacija prirodnih pogod-nosti, na osovini poqoprivreda - {umarstvo - turizam, uzo~uvawe i unapre|ewe ekolo{kih vrednosti podru~ja.

Polaze}i od raspoloìvih resursa proizvodwe najva`ni-ji privredni potencijali, kao osnova budu}eg razvoja su poqo-privredno zemqi{te, {ume i prirodne i antropogene vredno-sti podru~ja Obedske bare, koje su danas nedovoqno iskori-{}ene za razvoj turizma. Shodno tome, razvojni ciq ovog pod-ru~ja trebalo bi da bude dinami~niji razvoj turizma, u odno-su na ostale privredne grane.

U ciqu pove}awa stepena zaposlenosti i prihoda stanov-ni{tva treba podsticati razvoj male privrede. Da bi se do-stigao nivo koji zahtevaju savremeni standardi ìvqewa neo-phodan je razvoj i izgradwa kapaciteta tercijarnih delatno-sti (trgovine, ugostiteqstva, zanatstva).

Poqoprivreda

U oblasti poqoprivrede osnovni zadatak je iznalaèwemogu}nosti za ostvarewe odrìvog razvoja poqoprivrede uneposrednoj blizini osetqivog ekosistema Obedske bare.

Zbog izuzetnih prirodnih vrednosti Obedske bare, kojeukazuju na jedinstvenost podru~ja u nacionalnim, ali i me|u-narodnim razmerama, ciqevi Prostornog plana u oblasti po-qoprivrede su:

- da izvr{i za{titu prirodnih vrednosti i uskladi mo-gu}nosti poqoprivredne valorizacije podru~ja i o~uvawe je-dinstvenog ekosistema;

- da uravnoteì razvoj naseqa obuhva}enih Planom krozmaksimalno kori{}ewe dozvoqenih vidova poqoprivrede inepoqoprivrednih delatnosti;

- da obezbedi o~uvawe i optimalno kori{}ewe zemqi{tapredvi|enog za poqoprivredu i sa~uva ga od svih vrsta degra-dacije (zaslawivawa, preterana upotreba hemijskih sredsta-va, kao i promena namene poqoprivrednog zemqi{ta);

- potpuno iskori{}avawe komparativnih pogodnosti pod-ru~ja za ekonomski isplativu proizvodwu zdrave hrane;

- smawivawe razlika u intenzitetu poqoprivredne proiz-vodwe me|u razli~itim tipovima gazdinstava i delovima po-smatranog podru~ja.

[umarstvo

Op{ti ciqevi gazdovawa {umama na podru~ju Prostor-nog plana su:

- za{tita, o~uvawe i unapre|ewe stawa i funkcija {um-skih ekosistema u skladu sa principima odrìvog razvoja;

- kori{}ewe {uma u okviru rekreativno-turisti~kih, na-u~no-istraìva~kih, vaspitno-obrazovnih, privrednih i dr.aktivnosti u skladu sa ekolo{kim principima i reìmimaza{tite specijalnog rezervata prirode i

- pove}awe doprinosa {uma za{titi prirodnih vredno-sti, unapre|ewu lovstva, vodosnabdevawa, za{titi vodnog ipoqoprivrednog zemqi{ta, proizvodwi zdrave hrane i dr.

Posebni ciqevi u oblasti {umarstva na podru~ju Speci-jalnog rezervata prirode su:

- sprovo|ewe trostepenog reìma za{tite, posebno utrajno uskla|enom kori{}ewu i obnovi {uma;

- usagla{avawe interesa {umarstva sa ostalim korisni-cima;

- usagla{avawe {umskih osnova sa programima za{tite irazvoja ovog podru~ja, Aktom o za{titi

- Rezervata, Uredbom o za{titi prirodnih retkosti RS iRamsarskom konvencijom;

- zamena {umskih kultura u delovima rezervata autohto-nim vrstama;

- o~uvawe sada{weg odnosa povr{ina pod {umama, ~isti-nama, barama i livadama;

- o~uvawe stabala na kojima se gnezde retke ptice grabqi-vice i crne rode, kako bi se pospe{ili uslovi za opstanakugroène faune ptica.

Posebni ciqevi u oblasti {umarstva i van{umskog zele-nila u za{titnoj zoni Specijalnog rezervata prirode su:

- razvijawe proizvodnih funkcija {uma u skladu sa wiho-vom osnovnom namenom;

- {irewe, povezivawe i za{tita biqaka i ìvotiwa krozstvarawe vegetacijsih koridora izme|u me|usobno udaqenihbiotopa, kao mere ure|ivawa predela;

- poboq{awe mikroklimatskih uslova i pozitivnih uti-caja u oblasti poqoprivrede i vodoprivrede kroz formirawevan{umskog zelenila u okviru saobra}ajne infrastrukture,uz vodotoke i u okviru poqoprivrednog kompleksa;

- za{tita pojedina~nih degradacionih punktova (deponi-je, pozajmi{ta, kopovi), izvori{ta voda i naseqa od {tetnihuticaja imisija, formirawem za{titnog zelenila;

- uno{ewe autohtonih vrsta i smawewe upotrebe pestici-da i ve{ta~kih |ubriva.

Lov i ribolov

Posebni ciqevi u oblasti lovstva u lovi{tu JP "Vojvo-dina{ume" i lova~kih udruèwa su:

- za{tita, gajewe, lov i odràvawe lovi{ta u ciqu o~uva-wa ekolo{ke ravnoteè u prirodi;

- za{tita, lov i kori{}ewe drugih, lovostajem za{ti}e-nih, vrsta divqa~i koje stalno ili povremeno ìve u lovi-{tu;

- trajno odràvawe ekonomskog kapaciteta lovi{ta krozobnavqawe i prirast divqa~i glavnih gajenih vrsta;

- za{tita retkih, prore|enih i ugroènih vrsta (koloni-je ptica mo~varica, orlovi belorepani, crne rode i dr. vr-ste);

- usmeravawe glavnog vida kori{}ewa turizma na lovni iekolo{ki (fotoasafari), posebno u lovi{tu JP "Vojvodina-{ume";

- razvijawe komercijalnog lova odstrelom divqa~i i pro-dajom mesa i trofeja u zonama za{tite specijalnog rezervatagde je to dozvoqeno;

- poboq{awe prirodnih stani{ta posebno u reìmu za-{tite I i II stepena Rezervata i adekvatno opremawe lovi-{ta;

- usagla{eno gazdovawe svih lovi{ta s obzirom na neo-grani~eno kretawe divqa~i,

- stvarawe uslova za obavqawe nau~no-istraìva~kog ra-da u lovi{tu "Kupinik".

Op{ti ciqevi u okviru gazdovawa ribolovnom faunomsu:


- o~uvawe i poboq{awe ribqeg fonda kroz stvarawe po-voqnijih prirodnih uslova za kontinuiranu ribqu produkci-ju i obezbe|ewe koristi od ribolovnih resursa, u skladu saprirodnim mogu}nostima ovog podru~ja;

- gazdovawe ribolovnim vodama u za{ti}enom dobru spro-voditi u skladu sa propisanim reìmima za{tite;

- pra}ewe i prou~avawe populacije svih zna~ajnih, poseb-no retkih i ugroènih ribqih vrsta.

Turizam

Osnovni ciq izrade Prostornog plana je obezbe|ivaweprostornih uslova za revitalizaciju, za{titu i odrìvi raz-voj turizma. U skladu sa tim potrebno je:

- definisati nosioce razvoja turizma Obedske bare kakobi organizacija, ure|ewe i opremawe prostora Obedske barebili u funkciji razvoja odrìvog turizma;

- opredeqewe za one oblike turizma, odnosno takav turi-sti~ki proizvod koji je konkuretan na turisti~kom trì{tu;

- uskladiti prostorni razme{taj lokaliteta sa postoje-}im objektima i raspodelom resursa, tako da se lokalitetinalaze na lako dostupnim lokacijama;

- opredeliti se za one aktivnosti koje vode razvoju slede-}ih oblika turizma: ekolo{ko-obrazovni, kulturno-manife-stacioni, sportsko-rekreativni, lov i ribolov, izletni~ki iseoski.

Za{tita prirode i ìvotne sredine

Prioritetni ciqevi za{tite prirodnog fenomena Obed-ske bare bazirani su na principu aktivne za{tite u skladu sautvr|enim reìmima, odnosno sa ograni~enim na~inom i obi-mom kori{}ewa, koji }e obezbediti o~uvawe biolo{ke ra-znovrsnosti i optimalno odràvawe osnovnih biolo{kihfunkcija:

- uspostaviti optimalan funkcionalni reìm voda, pove-zivawem Obedske bare sa rekom Savom, kanalima Vok i Reve-nica i izgradwom adekvatnih hidrotehni~kih objekata;

- o~uvawe barsko-mo~varnog kompleksa Obedska bara u ce-lini, u pogledu prirodnih hidrolo{kih uslova i tipi~nog ve-getacijskog pokriva~a i unapre|ewe stani{nih uslova jednogod posledwih ritsko-plavnih podru~ja reke Save;

- za{tita specifi~nih tipova akvati~ne, mo~varno-bar-ske, vla`no livadske vegetacije, autohtonih {umskih sastoji-na, populacija ritskih ugroènih vrsta flore (naro~ito ve-getacije na vla`nim livadama) i faune (posebno ptica mo~va-rica);

- podizawe autohtonih sastojina na povr{inama na kojimastani{ni uslovi to dozvoqavaju;

- uskla|ivawe dozvoqenih vidova kori{}ewa prirodnihresursa ({umarstvo, lov, ribolov i sto~arstvo) u skladu sareìmom za{tite i o~uvawa ovog prostora.

U za{titnoj zoni, u kontekstu za{tite prirodnih resur-sa, neophodno je realizovati slede}e ciqeve i zadatke:

- odvo|ewe otpadnih voda re{iti izgradwom kanalizaci-one mreè i wihovim pre~i{}avawem na odgovaraju}im ure-|ajima;

- re{iti problem sistema za odvodwavawe poqoprivred-nog zemqi{ta u za{titnoj zoni (recipijent-reka Sava);

- kori{}ewe poqoprivrednog zemqi{ta vr{iti uz kon-trolisanu primenu hemijskih sredstava za{tite i ve{ta~kog|ubriva;

- formirawe van{umskog zelenila u vidu poqoza{titnihpojaseva i du` infrastrukturnih koridora;

vr{iti za{titu i o~uvawe vrednih biocenotskih zajedni-ca;

- adekvatno odlagati komunalni otpad i vr{iti elimina-ciju sto~nih le{eva, u skladu sa Nacionalnom strategijomupravqawa otpadom i vaè}im pravilnicima,

- eksploataciju mineralnih sirovina vr{iti u skladu saZakonom o rudarstvu.


U oblasti saobra}ajne infrastrukture postavqaju se sle-de}i ciqevi:

- plan saobra}ajne infrastrukture na prostoru obuhva}e-nom izradom Plana treba da bude uspostavqen na bazi strate-{kih opredeqewa datih u okviru Prostornog plana Republi-ke Srbije;

- uvo|ewe destinacije "Obedska bara" u sistem ponude No-vog Sada, Beograda, Sremske Mitrovice kroz obezbe|ewe op-timalnih uslova raznih prilaza (vodom i drumom) kroz iz-gradwu i rekonstrukciju puteva svih nivoa, kao i uspostavqa-wem kapaciteta koji }e omogu}iti i prilaz preko plovnog pu-ta reke Save;

- ukqu~ivawe potencijala plovnog puta reke Save u domenputni~kog prevoza zainteresovanih komitenata;

- utvr|ivawe optimalne saobra}ajne mreè kategorisa-nih i nekategorisanih puteva u okruèwu Obedske bare, uzuvaàvawe svih prostorno-funkcionalnih i ekolo{kih kri-terijuma za odràvawe ekolo{kih karakteristika odrìvograzvoja ovog specifi~nog prostora;

- usmeravawe razvoja saobra}ajne infrastrukture u okvi-ru ovog prostora kako bi se ostvarila protivpoàrna za{ti-ta, kao i ekolo{ka za{tita biodiverziteta;

- formirawe sistema pe{a~kih i biciklisti~kih staza ina taj na~in pribliìti prirodne vrednosti Obedske bare.


Ciqevi dugoro~nog razvoja vodoprivredne infrastruktu-re na podru~ju Obedske bare su:

- regulacija korita Obedske bare;- sanacija isto~nog luka korita Obedske bare (korito ba-

re i kanal Vok);- produbqivawe zapadnog luka Obedske bare - Revenice

radi omogu}avawa dotoka vode u baru;- rezervacija prostora za potrebe budu}eg izvori{ta za

regionalno vodosnabdevawe stanovni{tva;- racionalno kori{}ewe voda, a naro~ito voda za pi}e;- prioritet u kori{}ewu voda ima planska racionaliza-


- poboq{awe snabdevawa vodom svih korisnika;- izgradwa sistema za odvo|ewe otpadnih voda;- pre~i{}avawe otpadnih voda;- osigurawe povoqnog reìma kori{}ewa i za{tite pod-

zemnih voda;- usagla{avawe razvoja sistema vodovoda i kanalizacije

sa potrebama korisnika;- za{tita kvaliteta podzemnih i povr{inskih voda;- za{tita naseqa, industrijskih kompleksa i poqopri-

vrednih povr{ina od spoqnih i unutra{wih voda.

Elektroenergetska infrastruktura

- obezbediti kvalitetnu i sigurnu isporuku elekti~neenergije diktiranu potro{wom u narednom periodu za sve po-tro{a~e na podru~ju;

- u potpunosti revitalizovati prenosnu mreù;- obezbediti koridore za novu prenosnu mreù;- obezbediti dovoqno kapaciteta;- rekonstruisati postoje}u 10 kV mreù i izgraditi novu

20 kV u skladu sa promenom transformacije elektri~ne ener-gije, tako da sva naeqa, turisti~ki centri i ostali lokalite-ti turisti~ko rekreativne namene i eksploatacije, budu po-vezani mreòm od 20 kV. Niskonaponska distributivna mre-à, preko koje se direktno snabdevaju svi potro{a~i na ovompodru~ju, treba da se uskladi sa ovim promenama;

- izgraditi nove i rekonstruisati postoje}e trafostani-ce na 20/0,4 kV, u skladu sa zahtevima rekonstruisane distri-butivne mreè;

- u naseqima, turisti~kim i rekreacionim punktovimaizgraditi kvalitetnu spoqnu rasvetu po zahtevima JSO;

- izgradwa elektroenergtske mreè u reìmima za{tite,mora biti prilago|ena i diktirana istim.

Telekomunikaciona i RTV infrastruktura

- obezbediti potreban broj telefonskih prikqu~aka za svekorisnike (doma}instva u naseqima i privredne subjekte);


- obezbediti mreù visokog kvaliteta ,pouzdanosti i ras-poloìvosti izgradwom jedinstvene transportne mreè;

- izgraditi me|umesni telekomunikacioni sistem PTT, zaosigurawe kvaliteta kako me|umesnih veza dovoqnog kapaci-teta, tako i me|unarodnih;

- poloìti opti~ke kablove i omogu}iti savremen sistemprenosa;

- zameniti dotrajalu opremu i modernizovati mreù, dabi se obezbedilo pouzdanije i kvalitetnije funkcionisawetelekomunikacionog sistema PTT i uslovi za uvo|ewe savre-menih usluga;

- uvesti nove telekomunikacione usluge uvo|ewem opti~-kih kablova u mesne mreè;

- uvesti mobilne usluge zasnovane na radio prenosu;- izgraditi moderne pristupne kablovske mreè, za obez-

be|ewe {irokopojasnih servisa;- razvoj javnih, komercijalnih i lokalnih radio i TV pro-

grama, uz konstantno pra}ewe i ukqu~ivawe novih tehnologi-ja u skladu sa svetskim trendovima;

- osigurawe koridora za telekomunikacione kablove du`svih novih i postoje}ih puteva, a posebno du` magistralnemreè;

- osigurawe koridora za RR veze;- izgradwa mikrotalasnih sistema za distribuciju radio

i televizijskih programa u seoskim i mawim gradskim sredi-nama izolovanim ostrvima KDS.


- gasifikacija svih naseqenih mesta; - eksploatacija postoje}eg leì{ta hidrotermalnog po-

qa "Kupinovo"; - sprovo|ewe osnovnih geolo{kih i detaqnih inèwer-

sko-geolo{kih istraìvawa potencijalnih leì{ta ener-getskih izvora;

- iskori{}avawe hidrotermalne energije iz postoje}ihbu{otina;

- stimulisati razvoj i kori{}ewe alternativnih oblikaenergije, ~ime bi se znatno uticalo na poboq{awe ìvotnogstandarda i za{titu i o~uvawe prirodne i ìvotne sredine.

3. GRANICE CELINA I PODCELINA POSEBNENAMENE I ZONA ZA[TITE

Definisawe granica celina i podcelina posebne namenei zona za{tite Obedske bare predstavqa vi{estruko sloènpostupak. Prihvataju}i ~iwenicu da zakonske odrednice zah-tevaju precizno utvr|ivawe granica Specijalnog prirodnogrezervata, u Prostornom planu neophodno je izvr{iti i de-finisawe specifi~nih zona uticaja, te po tom osnovu izdvo-jiti celine i podceline. U odnosu na funkcionisawe i kvali-tet ekosistema Obedske bare, od zna~aja su uslovi koji regu-li{u na~in kori{}ewa prostora (prirodnih resursa i stvo-renih vrednosti) i aktivnosti na znatno {irem prostoru.

Na taj na~in uo~ena je potreba za definisawem bar triuticajna podru~ja:

(a) zona neposrednog uticaja, (b) zona uticaja {ireg podru~ja gde dominantnu ulogu ima-

ju prirodni faktori i (c) zona uticaja {ireg podru~ja gde dominantnu ulogu ima-

ju stvorene vrednosti i qudske aktivnosti, koja se prostire iizvan granica Plana, .

Prema tome, utvr|ivawe granica podru~ja uticaja u sva-kom segmentu je imalo za ciq da zadovoqi dve osnovne pretpo-stavke: (a) da bude u funkciji definisawa direktnog uticajai (b) diferencira prostor na na~in koji }e biti u funkcijiukupnog ekonomsko i turisti~ki odrìvog razvoja podru~ja.

S obzirom na sloènost definisawa granica uticaja napodru~je i wihovo me|usobno preplitawe, u prethodnom po-stupku izrade Plana, bilo je neophodno utvrditi i posebnemetodolo{ke postupke. Specifi~nost podru~ja zahtevala je idefinisawe pomo}nog istraìva~kog aparata sa ciqem da se

odgovori na otvorena pitawa funkcionisawa podru~ja Obed-ske bare kao jedinstvenog ekosistema, sa jedne strane, i na~i-na kori{}ewa prostora u {irem okruèwu, sa druge. Mada jestepen detaqnosti posmatrawa prirodnog kompleksa i radomstvorenih vrednosti razli~it, u sinteznom postupku dovedenisu na nivo koji je omogu}io definisawe integralnih zona uti-caja.

Podru~je obuhva}eno izradom Plana ~ine dve, u prostor-no-funkcionalnom smislu, razli~ite celine (Referalnakarta br. 1):

podru~je SRP Obedska bara (9.880,43 ha);za{titna zona, odnosno uticajno podru~je koje ~ini pro-

stor izme|u granice SRP Obedska bara i granice obuhvataPlana (19.550,82 ha).

1. Celina SRP Obedska bara

U okviru podru~ja SRP Obedska bara, izdvajaju se slede}epodceline prema prirodnim karakteristikama:

Obedska baraKupinske gredeKupinski kutVitojeva~ko ostrvo i êwinske gredereka Sava.

Na podru~ju SRP Obedska bara, Uredbom o za{titi suustanovqena podru~ja sa razli~itim reìmima za{tite, kojase izdvajaju kao posebna podcelina u okviru SRP:

1. reìm za{tite I stepena povr{ine 324,93 ha, 2. reìm za{tite II stepena povr{ine 2.536,22 ha i 3. reìm za{tite III stepena povr{ine 7.019,28 ha.

2. Celina za{titne zone

Ovo podru~je ~ine poqoprivredno zemqi{te, {umsko ze-mqi{te, vodno zemqi{te, gra|evinska podru~ja naseqa u ob-uhvatu Plana, zone ku}a za odmor, radne zone izvan naseqa ipovr{ine pod me|unaseqskom i regionalnom infrastruktu-rom.

BILANS POVR[INA PLANIRANIH CELINAI PODCELINA POSEBNE NAMENE, ZONA ZA[TITE

I UTICAJNOG PODRU^JA

Tabela 9: Bilans povr{ina

R.br. NAZIV Povr{ina u ha

1. SRP Obedska bara 9.880,43

1.1.

1.2.

PODCELINE POSEBNE NAMENE - turisti~ka zona "Kupinske grede" - turisti~ka zona " êwin " - turisti~ka zona "Grabojeva~ko - Vitojeva~ko ostrvo" ZONE RAZLIÎTIH RE@IMA ZA[TITE - reìm za{tite I stepena - reìm za{tite II stepena - reìm za{tite III stepena

324,93 2.536,22 7.019,28

2. UTICAJNO PODRU^JE 19.550,82

- poqoprivredno zemqi{te i ribwaci - {umsko zemqi{te - vodno zemqi{te - gra|evinski rejoni naseqa - turisti~ki lokaliteti - radne zone izvan naseqa - me|unaseqska i regionalna infrastruktura


Planom su, kao prostorno-funkcionalne podceline po-sebne namene, utvr|eni turisti~ki lokaliteti "Kupinovo","Obre`" i "Plandi{te", kao i turisti~ke zone Kupinskegrede, êwin i Grabojeva~ko-Vitojeva~ko ostrvo (Referalnakarta br. 3). Turisti~ki lokaliteti se nalaze u okviru celi-ne za{titne zone, dok se turisti~ke zone prostiru u okviruceline SRP Obedska bara.

4. POLO@AJ I REGIONALNI ASPEKTI RAZVOJAPODRU^JA POSEBNE NAMENE

Za planirawe sela i ruralnog podru~ja Obedske bare (kojepodrazumeva naseqa sa pripadaju}im atarima) neophodno jeprimeniti regionalni nivo planirawa, imaju}i u vidu da poje-dina~na seoska naseqa nisu ekonomski, organizaciono, insti-tucionalno i kadrovski sposobna za obavqawe kompleksnih za-dataka prostornog razvoja na principima odrìvog razvoja.

Obzirom da su prirodne vrednosti Obedske bare dobile ime|unarodnu verifikaciju, regionalni aspekt razvoja plan-skog podru~ja dobio je svoju me|unarodnu dimenziju. U tomsmislu, celokupan kompleks za{tite, kori{}ewa i unapre|e-wa prostora nije mogu}e lokalizovati samo na objekat Obed-ske bare i wegovo najuè okruèwe, jer se moraju uvaàvatizahtevi me|unarodnih Konvencija i projekata.

U skladu sa posmatrawem uticajnih faktora nezavisno odadministrativnih granica, utvr|eno je da je podru~je Obedskebare izloèno vi{estrukim uticajima slede}ih faktora:

- zona uticaja severno od objekta Obdeske bare na terito-riji op{tina Ruma i Pe}inci i daqe prema grebenu Fru{kegore;

- uticaj reke Save u svom celokupnom toku;- uticaj podru~ja sa desne strane reke Save (teritorije op-

{tina Obrenovac, Vladimirovci i [abac), sa izuzetnom kon-centracijom i nepovoqnim uticajima objekata i aktivnosti;

- uticajna zona beogradske aglomeracije, naro~ito uoblast izvori{ta za snabdevawe grada vodom.

Uticaj regionalnog okruèwa na prostor Obedske barestalno je prisutan i nadaqe }e, tokom planskog perioda bit-no uticati na stvarawe uslova i mogu}nost o~uvawa te poseb-no vredne prirodne sredine.

5. NAMENA POVR[INA SA BILANSOM PLANI-RANIH NAMENA I SADR@AJA

Prostorni plan podru~ja posebne namene Specijalnog re-zervata prirode Obedska bara obuhvata povr{inu od 29 431,25ha koja se prema reìmima za{tite deli na:

Tabela 10: Obuhvat Prostornog plana prema reìmima za{tite:

Reìmi za{tite (ha) % Predlog izmene reìma ha %

Specijalni rezervat prirode - reìm za{tite I stepena1 - reìm za{tite II stepena - reìm za{tite III stepena Za{titna zona SRP

9820,00 314,922 2565,08 6940,00

19611,25

33,4 1,1 8,7

23,6 66,6

9880,43 324,93

2536,22 7019,28

19551,07

33,6 1,1 8,6

23,9 66,4

Ukupno 29431,25 100,0 29431,25 100,00

Bilans povr{ina podru~ja Prostornog plana prema strukturi kori{}ewa zemqi{ta po katastarskim kategorijama dat jeu slede}oj tabeli:

Tabela 11: Bilans povr{ina podru~ja Prostornog plana prema strukturi kori{}ewa zemqi{ta po katastarskim kategori-jama u ha

naziv KO

{umsko wiva vrt vo}-wak

vino-grad

livada

obradivo

pa{- wak

trstici mo~vare neobr. Neplodno Ukupno

A{awa 464.14 3331.14 0.00 20.68 1.70 52.10 3405.65 64.52 0.00 64.52 279.97 4214.29

Kupinovo 4617.96 1511.35 15.62 32.65 0.13 137.84 1697.62 73.69 794.60 868.29 936.55 8120.44

Obre` 4078.24 2048.92 0.00 4.55 1.60 1.64 2056.72 62.77 0.00 62.77 355.56 6553.30

Ogar 1291.78 2422.22 0.00 4.43 1.49 88.61 2516.77 60.79 1.59 62.39 206.75 4077.70

Grabovci 3228.33 2023.07 0.64 22.96 0.95 1.10 2048.74 49.43 0.00 49.43 1138.97 6465.49

Ukupno 13680.48 11336.73 16.27 85.28 5.90 281.32 11725.51 311.23 796.19 1107.43 2917.81 29431.25

Osnovna karakteristika kori{}ewa prostora je visokou~e{}e kategorije {uma i {umskog zemqi{ta od 13.680,42 haili 46,48% ukupne povr{ine obuhvata Prostornog plana.

Posle kategorije {uma i {umskog zemqi{ta sledi kate-gorija obradivog zemqi{ta (u kojoj su slede}e strukture: wi-va, vrt, vo}wak, vinograd, livada), sa ukupnom povr{inom od11.725,52 ha {to iznosi 39,84% ukupne povr{ine obuhvataProstornog plana.

Povr{ina pod plodnim zemqi{tem (poqoprivredno i{umsko zemqi{te) iznosi 26.513,43ha {to ~ini 90,09% ukup-ne povr{ine obuhvata Plana.

Ovi izuzetno povoqni odnosi plodnog i neplodnog ze-mqi{ta, obradivog i neobradivog, kao i {umskog i poqopri-vrednog zemqi{ta bi}e zadràni i u planskom periodu.

Ukupno podru~je obuhva}eno Prostornim planom deli se,prema osnovnim kategorijama kori{}ewa zemqi{ta u plan-skom periodu, na slede}e povr{ine:

3 Povr{ina iz Uredbe o za{titi SRP "Obedska bara"4 Povr{ina utvr|ena nakon ispravqawa tehni~kih gre{aka u

Uredbi o za{titi SRP "Obedska bara"


U ustanovqenom obuhvatu Prostornog plana (29431,25 ha){umsko zemqi{te pove}ava postoje}u povr{inu u odnosu napoqoprivredno zemqi{te, formirawem vetroza{titnih po-jaseva uz putne korodore. U planiranoj nameni predvi|eni suribwaci kod Obreà i Jasenska.

U obuhvatu Prostornog plana nalazi se 5 naseqa, locira-nih u za{titnoj zoni Specijalnog rezervata prirode. Grani-ce gra|evinskih rejona ovih naseqa su definisane vaè}omprostornoplanskom i urbanisti~kom dokumentacijom.

6. PRAVILA KORI[]EWA, URE\EWA I ZA[TITEPLANSKOG PODRU^JA

6.1. URE\EWE I KORI[]EWE PODRU^JA PREMAUTVR\ENOM RE@IMU ZA[TITE

KOMPLEKSI (podru~ja) posebne za{tite prirode:Na podru~ju SRP "Obedska bara" Uredbom o za{titi spe-

cijalnog rezervata prirode "Obedska bara" ("Sl. glasnik RS"br. 56/94) uspostavqeni su:

1. Reìm za{tite I stepena koji obuhvata podru~je Debe-le gore.

Na podru~ju reìma za{tite I stepena sprovode se mereutvr|ene zakonom koji ure|uje za{titu ìvotne sredine, od-nosno zabrana kori{}ewa prirodnih bogatstava i iskqu~ujusvi drugi oblici kori{}ewa prostora i aktivnosti, osim na-u~nih istraìvawa i kontrolisane edukacije.

2. Reìm za{tite II stepena obuhvata severni i severoi-sto~ni deo potkovice Obedske bare, Kupinske grede, Rogozi-ta baru, Kosturnicu, baru Vrbova~a, baru Ko{arwa~a, kanalRevenicu, podru~je bara i greda Grabova~ko-Vitojeva~kogostrva, Vitojeva~ke hrastove i kanal Vraw.

Na podru~ju reìma za{tite II stepena zabraweno je:1. promena sastava {umskih sastojina i wihovo privredno

kori{}ewe,2. po{umqavawe bara i livada,3. vr{ewe svih delatnosti koje mewaju uslove ìvota u

biotopima, zaga|ivawe voda, izvo|ewe zemqanih radova, promena vegetacije i sl.,

4. lov i ribolov osim kada je to potrebno radi o~uvawaoptimalne brojnosti ìvotiwa

i za{tite od zaraznih bolesti,5. sakupqawe i kori{}ewe za{ti}enih biqnih i ìvo-

tiwskih vrsta,

6. kretawe qudi bez posebnih dozvola.

U podru~ju reìma za{tite II stepena obezbe|uje se: plan-ska sanitarna se~a stabala, uzgojni radovi za {umske sastoji-ne, ko{ewe livada posle 15. jula svake dve do tri godine, pre-zentacija za{ti}enih podru~ja, pra}ewe stawa prirodnihvrednosti i uspostavqawe monitoringa za nau~no-istraì-va~ki rad.

Osnovno obele`je Obedske bare je wena Potkovica, kojapredstavqa nekada{we aktivno korito reke Save.

Poreme}aj vodnog reìma uslovqen je zatrpavawem do-vodnog kanala Revenice, i suvi{nim produbqivawem odvod-nog kanala Voka, kao i odvodnog kanala Revenica kod Crepov-ca.

3. Granice reìma za{tite III stepena ~ine spoqne gra-nice SRP "Obedska bara" i unutra{we granice povr{ina pr-vog i drugog stepena za{tite. Podru~je tre}eg stepena za{ti-te obuhvata celokupni preostali prostor Specijalnog re-zervata prirode koji predstavqa tako|e mozaik raznovrsnihekosistema koji se karakteri{u u mawoj ili ve}oj meri naru-{enom strukturom ìvotnih zajednica zbog raznih vidova ~o-vekovog delovawa, a koji je veoma bitan za funkcionisawe ce-lokupnog prostora i o~uvawe temeqnih prirodnih vrednostipredela. Na ovom prostoru se mogu obavqati sve radwe i ak-tivnosti predvi|ene tre}im stepenom za{tite.

Na podru~ju reìma za{tite III stepena zabraweno je:1. po{umqavawe bara i livada,2. sakupqawe i kori{}ewe za{ti}enih biqnih i ìvo-

tiwskih vrsta,3. pro{irivawe povr{ina pod euro-ameri~kim topolama,4. se~a pojedina~nih stabala i grupa stabala autohtonih

topola i vrba starijih od 30 godina,

5. tretirawe {uma hemijskim sredstvima avio-metodom,osim u izuzetnim

slu~ajevima neophodnim za za{titu specijalnog rezerva-ta „Obedska bara",

6. na mestima gne`|ewa orla belorepana i crnih roda iz-vo|ewe radova i

drugih aktivnosti u krugu od 100 metara,7. ribolov ispred upusno-ispusnih kanala u polupre~niku

od 100 metara od upusta, odnosno ispusta.

U podru~ju reìma za{tite III stepena dozvoqava se: is-pa{a stoke prema planu pa{arewa, izvo|ewe hidrotehni~kihradova radi trajnog napajawa ovog rezervata vodom, aktivno-sti na poboq{awu i odràvawu ekolo{kih uslova, razvoj tu-

Osnovne kategorije kori{}ewa zemqi{ta 2004. god.1 2024. god.

ha % ha %

A. [umsko zemqi{te 13680,48 46,48 13701,75 46,70

B. Poqoprivredno zemqi{te2 11744,42 40.00 11558,15 39,40

V. Vodno zemqi{te (reka Sava i objekti vodoprivredne infrastrukture)

1652,92 5,62 1652,92 5,62

G. Neplodno zemqi{te 2353,43 8,00 2518,43 8,25

- gra|evinski rejon naseqa 1073,00 3,64 1073,00 3,64

- radne zone izvan naseqa 194,67 0,18 194,67 0,18

- saobra}ajni objekti i koridori 151,64 0,52 151,64 0,52

- objekti vodoprivrede (kanali, nasipi, crpne stanice i dr.)

909,24 3,10 909,24 3,10

- ribwaci - - 175,00 0,60

- prirodno neplodno zemqi{te (jaruga, vododerina, sprud...)

24,88 0,08 14,88 0,05

UKUPNO (A+B+V+G) 29431,25 100,00 29431,25 100,00

Tabela 12: Osnovna namena povr{ina

5 Podaci dobijeni od RGZ i Slu`ba za katastar nepokretnosti op-{tina koje se nalaze u obuhvatu Plana

6 Ukupna povr{ina koja se nalazi izvan zona ku}a za odmor (vi-kend zone) i gra|evinskih rejona naseqa


rizma, izgradwa objekata u tradicionalnom stilu u ciqu pre-zentacije osnovnih vrednosti podru~ja.

Oko za{ti}enog prirodnog dobra utvr|ena je za{titnazona. Na podru~ju za{titne zone specijalnog rezervata"Obedska bara" zabraweno je: upu{tawe otpadnih voda, ne-planska se~a {uma i {umskih povr{ina, nekontrolisana upo-treba ve{ta~kih |ubriva, kao i neplanska izgradwa objekata.

Na podru~ju za{titne zone, u neposrednom kontaktnompodru~ju sa Rezervatom dozvoqena je izgradwa samo objekata ufunkciji turizma i rekreacije, kao i lov i ribolov u skladusa lovnom, odnosno ribolovnom osnovom.

Ostale zna~ajne prostorne celine

U rezervatu i za{titnoj zoni postoje i druge zna~ajneprostorne celine za o~uvawe prirodnih vrednosti podru~ja,razvoj ekolo{kog turizma, proizvodwu zdrave hrane i drugevidove odrìvog razvoja:

- Kupinovo sa etno-kompleksom, Crkvom Svetog Luke itvr|avom Kupinik, koji se naslawaju na isto~ni krak Potko-vice i kanal Vok;

- hotel "Obedska bara" sa okolinom, u ~ijoj blizini se na-lazi Obre{ko okno i {uma Matijevica;

- otvoreni predeli unutar isto~nog dela Kupinskih greda,na livadama Majke Angeline, gde se nalaze ostaci manastiraObed;

- {uma Matijevica, Kadionica, Visoka {uma i Lo{inci- slatine severno od A{awe;- pa{waci kod Ogara;- slatine severno od Matijevice ka kanalu Jar~ina;- {iroka bara i Krivaja uz Jasensku iza Kupinova;- {uma Jasenska sa barama;- slatina u Matijevici.

Za sve aktivnosti koje }e se de{avati na navedenim zna-~ajnim prostornim celinama moraju se dobiti uslovi Zavodaza za{titu prirode Republike Srbije.

Kori{}ewe, ure|ewe i za{tita prirodnog dobra

Kori{}ewe prirodnog dobra7 ne sme biti na {tetu o~uva-wa prirodnih vrednosti, a kori{}ewe prirodnih resursa mo-ra biti zasnovano na principima odrìvog razvoja.

Kori{}ewe podru~ja je usmereno na slede}e aktivnosti uoblasti {umarstva, lovstva, nau~no-istraìva~kih i eduka-tivnih programa:

- Eksploatacija trske koja je jedan od prirodnih resursana Obedskoj bari, mudrim i trajno odrìvim kori{}ewem mo-è da predstavqa vezu izme|u interesa za{tite prirode i lo-kalne zajednice. Va`no pitawe budu}ih redovnih aktivnostina Obedskoj bari je organizovawe eksploatacije trske, kojasada svojom biomasom i produkcijom sve vi{e gu{i Potkovi-cu i preti da je u skoroj budu}nosti potpuno zatrpa i isu{i.

- Pove}awe povr{ina pod vla`nim livadama i pa{waci-ma zbog ublaàvawa izuzetno negativnog uticaja podignutihzasada plantaà topola (preko 5.000 ha) u regionu Obedske ba-re, koje su potpuno uni{tile vla`ne livade i pa{wake naovom prostoru i tako desetkovale wihov ìvi svet, a time iop{ti biodiverzitet (za{ti}enog dobra).

- Izrada programa i realizacija sanacije kanala "Reveni-ca 1" i "Revenica 2" radi uspostavqawa povoqnijeg vodnogreìma u Obedskoj bari, a koji su od velikog zna~aja za pra-vilnu cikli~nost plavqewa i protoka vode kroz PotkovicuObedske bare. Zbog toga je prvorazredni interes wihova sana-cija i stavqawe u funkciju o~uvawa optimalnog vodnog reì-ma u celom rezervatu, kako u isto~nom (Potkovica i Kupin-ske grede), tako i u zapadnom delu (Vitojeva~ko i Grabova~koostrvo).

- Sanacija kanala Vok radi povoqnijeg vodnog reìma u

Potkovici i Kopitu koji ima osnovnu funkciju da uvodi voduiz Save kada je ona u porastu. Mnogo je va`nija funkcija Vo-ka kao kanala kojim se bara gotovo iskqu~ivo prazni u let-wim mesecima. Zbog toga je za o~uvawe {to povoqnijeg vodnogreìma u Potkovici i Kopitu veoma va`no regulisawe dina-mike oticawa.

- Ponovno aktivirawe malog {aranskog ribwaka kodObreà koji bi bio zna~ajan za ve}inu ptica vodenih stani-{ta, koje spadaju me|u najugroènije u Evropi, a lako bi semogao staviti u funkciju razvoja ekolo{kog turizma i oboga-}ivawa sada siroma{ne turisti~ke ponude.

- Namena planiranih zasada topola koje se po najnovijojme|unarodnoj ekolo{koj standardizaciji stani{ta svrstava-ju u agrikulturno zemqi{te, na isto~nom delu Kupinskih gre-da zameniti autohtonim {umama. Planta`ne zasade je potreb-no sasvim izmestiti iz Kupinskih greda, koje sa Potkovicom~ine najvredniji deo SRP "Obedska bara".

- Uskla|ivawe potreba za{tite prirode, {umskog gazdo-vawa i interesa lokalnog stanovni{tva za ispa{u stoke, po-sebno sviwa u prostranim ~istim i me{ovitim {umama sahrastom, bilo u plavnoj aluvijalnoj ravni (Kupinske grede,Jasenska, êwin, Kupinski kut, itd) ili u suvqim {umama le-snog platoa (Matijevica, Kadionica, Visoka {uma, itd.).

U Uredbi o za{titi Specijalnog rezervata prirode"Obedska bara" iz 1994., zabrawena je ispa{a stoke na podru~-jima pod reìmom za{tite I stepena (Debela gora i deo Liva-da kod Crkve Majke Angeline), kao i na povr{inama pod re-ìmom za{tite II stepena (sredi{wi delovi Kupinskih gre-da, delovi [irina i Vitojeva~kog i Grabova~kog ostrva). Pa-{arewe je dozvoqeno na podru~jima pod reìmom za{tite IIIstepena. Ispa{a se moè provoditi samo prema Planu pa{a-rewa.

6.2. KORI[]EWE, URE\EWE I ZA[TITA PRI-RODNIH RESURSA

Trajno odrìvo upravqawe i kori{}ewe {umskih, biq-nih, ìvotiwskih i ostalih prirodnih resursa }e se vr{itiuz puno po{tovawe odredaba iz Uredbe o za{titi Rezervata,{to }e na najboqi mogu}i na~in izbalansirati potrebe {u-marstva kao privredne grane i za{tite prirode, ali i drugihdelatnosti i interesa, posebno u odnosu na lokalnu zajednicu.

Izrada programa upravqawa prirodnim resursima, trebada uvaì interese za{tite prirode, lokalne zajednice i po-stoje}ih privrednih delatnosti: {umarstvo, sto~arstvo, ra-tarstvo, ribolov, lov, vodoprivreda, sakupqawe {umskihplodova, itd.

Kori{}ewe prirodnih resursa mora biti na principuodrìvosti (drvo, trska, barski treset, lekovito biqe i spo-redni {umski proizvodi, turizam, zdrava hrana, itd.).

Tokom 1999-2000. godine u Potkovici Obedske bare su vr-{ena intezivna istraìvawa naslaga i kvaliteta treseta, zapotrebe studije o mogu}em komercijalnom kori{}ewu u okvi-ru nadle`nih republi~kih ministarstava i instituta. Pre-liminarni rezultati su ukazali na izuzetno velike naslage ikvalitet treseta na podru~ju Obedske bare, pa }e u narednomperiodu biti ozbiqnije razmatrana mogu}nost ~i{}ewa iprodubqivawa Potkovice, upravo usmerenom i odrìvom eks-ploatacijom treseta.

6.2.1. Poqoprivredno zemqi{te

Zemqi{te u okviru obuhvata Prostornog plana ~ini izu-zetan prirodni resurs. U SRP "Obedska bara" najve}e povr-{ine se nalaze pod {umskim zemqi{tem, a u za{titnoj zonipod poqoprivrednim i {umskim zemqi{tem.

Kori{}ewe poqoprivrednog zemqi{ta u okviru obuhva-ta Prostornog plana je uslovqeno propisanim reìmima za-{tite, s obzirom da plansko podru~je obuhvata sva tri stepe-na za{tite u Specijalnom rezervatu prirode i za{titnu zonuRezervata.

7 regulisano je Uredbom o za{titi specijalnog rezervata priro-de "Obedska bara" ("Slu`beni glasnik Republike Srbije", broj 56/94)


Na podru~ju pod reìmom za{tite I stepena zabrawuje sesvaka vrsta poqoprivredne delatnosti.

Na podru~ju pod reìmom za{tite II stepena zabrawene susve vrste delatnosti koje mewaju uslove ìvota u biotopima,ispa{a stoke, zaga|ivawe voda, izvo|ewe zemqanih radova,promenu vegetacije i sakupqawe i kori{}ewe za{ti}enihbiqnih i ìvotiwskih vrsta. Izuzetno je dozvoqeno kontro-lisano sakupqawe biqnih i ìvotiqskih vrsta u privrednesvrhe u skladu sa Uredbom o stavqawu pod kontrolu i prometdivqih biqnih i ìvotiwskih vrsta ("Slu`beni glasnik Re-publike Srbije", broj 16/96 i 44/96).

U reìmu za{tite III stepena SRP Obedska bara dozvoqe-na je kontrolisana ispa{a autohtonih vrsta stoke, p~elar-stvo i sakupqawe lekovitog biqa, ali nije dozvoqeno razora-vawe pa{wa~kih i drugih povr{ina, kao i drugi vidovi poqo-privrednih aktivnosti (ratarstvo, sto~arstvo, vo}arstvo, vi-nogradarstvo, povrtarstvo i td.).

U za{titnoj zoni su dozvoqene poqoprivredne aktivno-sti uz ograni~enu primenu ve{ta~kih |ubriva i drugih hemij-skih sredstava

6.2.2. Vode

Voda kao prirodni resurs po pravilu vr{i pozitivniuticaj na ìvi svet i okruèwe, me|utim, ona tako|e moèbiti izuzetno destruktivna kako zbog svojih prirodnih oso-bina (poplave, erozije i dr.), tako i zbog sve ve}eg zaga|iva-wa.

U svim dosada{wim aktivnostima korisnika prostora i{iroj i bliòj okolini Obedske bare, sprovo|ene su aktiv-nosti u pravcu mewawa na~ina kori{}ewa prostora, stvara-wem {to povoqnijih uslova za kori{}ewe vodnih potencija-la.

U narednom periodu, neophodno je obnavqawe prirodnihkarakteristika neposrednog okruèwa, stvarawem uslova zaintegralno kori{}ewe, ure|ewe i za{titu vodnih resursa.

U tom smislu, na prostoru Obedske bare predvi|ena su re-{ewa koja su u funkciji za{tite i kori{}ewa voda kao jedin-stvenog prirodnog resursa koja su detaqnije opisana u pogla-vqu 6.7.2.


[umama i {umskim zemqi{tem u obuhvatu Prostornogplana koje pripadaju Sremskom {umskom podru~ju, gazdova}ese na osnovu Op{te osnove i posebnih osnova gazdovawa {u-mama. [umama u privatnoj svojini }e se gazdovati i na osnovuOp{te osnove i programa gazdovawa. Osnove i programi seodnose na desetogodi{we gazdovawe {umama, a wihovo spro-vo|ewe }e se obezbediti kroz godi{we izvo|a~ke planove uzuvaàvawe Zakona o {umama i PPR Srbije.

Sve Posebne osnove kojima se gazduje u SRP "Obedska ba-ra" treba usaglasiti sa godi{wim programima za{tite i raz-voja ovog podru~ja, Aktom o za{titi rezervata, Uredbom o za-{titi prirodnih retkosti RS i Ramsarskom konvencijom.

Kori{}ewe {uma Specijalnog rezervata }e biti usagla-{eno sa reìmima za{tite. To podrazumeva trajno uskla|enokori{}ewe prirodnog resursa {uma zasnovano na principi-ma "obazrivog" i uskla|enog razvoja.

Gazdovawe {umama }e obuhvatiti radove na gajewu, obna-vqawu i za{titu {uma:

- za{titu {uma u podru~ju I stepena za{tite;- planske sanitrane se~e stabala i uzgojne radove za {um-

ske sastojine (~i{}ewe, prorede sastojina i dr. radove) u IIstepenu za{tite;

- izvo|ewe radova na osnovu usvojenih posebnih osnova ga-zdovawa {umama u III stepenu za{tite;

- sve vidove kori}ewa {uma u za{titnoj zoni rezervata.

Na podru~ju Rezervata nije dozvoqeno:- kori{}ewe prirodnih bogatstava i sprovo|ewe aktiv-

nosti sem nau~nih istraìvawa i kontrolisane edukacije u Istepenu za{tite;

- promena sastava {umskih sastojina i wihovo kori{}ewe(se~e obnove) u reìmu za{tite I i II stepena;

- po{umqavawe bara i livada;- pro{irivawe povr{ina pod EA topolom u reìmu za-

{tite III stepena;- se~a pojedina~nih stabala i grupe stabala autohtonih

topola i vrba u reìmu za{tite III stepena starijih od 30 go-dina;

- se~a stabala na mestima gne`|ewa orla belorepana i cr-ne rode u krugu od 100m u reìmu za{tite III stepena;

- neplanska se~a {uma u za{titnoj zoni rezervata.

U za{titnoj zoni Specijalnog rezervata sem radova naplanskom kori{}ewu, nezi i za{titi postoje}ih {uma ({ume[G "Sr. Mitrovica" i Vojne ustanove "Morovi}" i ostalihkorisnika), bi}e sprovedeni radovi na formirawu novih po-vr{ina pod {umama:

- formirawe novih {umskih povr{ina na neobraslom{umskom zemqi{tu i povr{inama zapu{tenih pa{waka, neo-bra|enih i degradiranih povr{ina, kao i zemqi{tima nepo-godnim za poqoprivrednu proizvodwu (VI, VII, VIII bonitet-na klasa) koriste}i autohtone li{}arske vrste;

- formirawe van{umskog zelenila u okviru poqopri-vrednog kompleksa radi pove}awa prinosa u poqoprivredi,formirawe za{titnog zelenila u okviru linije eksproprija-cije uz puteve radi za{tite od vetra, nanosa snega, popravqa-wa mikroklimatskih uslova i stvarawa vegetacijskih kori-dora. Za{titno zelenilo formirati u vidu grupa autohtonihli{}ara i {ibqa na me|usobnom rastojawu koje zavisi odranga saobra}ajnice, odnosno brzine odvijawa saobra}aja;

- formirawe mawih povr{ina pod za{titnim zelenilomoko deponija komunalnog otpada, radnih kompleksa u ataru na-seqa i podizawe remiza radi pruàwa za{tite divqa~i;

formirawe zelenih povr{ina svih kategorija u gra|evin-skom rejonu naseqa koja su u obuhvatu Prostornog plana, po-sebno zelenih povr{ina javnog kori{}ewa i za{titnog zele-nila.

Nove povr{ine pod {umama }e se formirati u skladu savaè}om zakonskom regulativom iz oblasti {umarstva, vodo-privrede, poqoprivrede i saobra}aja.

Za formirawe vetroza{titnih i poqoza{titnih pojase-va u okviru saobra}ajne infrastrukture i poqoprivrednogzemqi{ta, obavezna je izrada projektne dokumentacije kojom}e se odrediti tipovi pojaseva, wihova {irina, me|usobna ra-stojawa i konkretan izbor vrsta u skladu sa uslovima stani-{ta. Preporu~uju se aùrni pojasevi, maksimalne {irine do10 m na ugroènim lokalitetima. Odgovaraju}om studijom bise ocenila opravdanost podizawa ovih pojaseva, koji bi bilivan koridora putnog pojasa i zauzimali poqoprivredno ze-mqi{te.


U obuhvatu Prostornog plana su lovi{ta "Kupinik" i"Karaku{a" (deo) kojima gazduje JP "Vojvodina{ume" [G"Sremska Mitrovica" iz Sremske Mitrovice i lovi{ta"Srem" lova~kog udruèwa "Sremac" iz Rume i lovi{te"Obedska bara" istoimenog lova~kog udruèwa iz Pe}inaca.

Pravila kori{}ewa, ure|ewa i za{tite lovi{ta JP"Vojvodina{uma" podrazumevaju plansko gazdovawe u skladusa Uredbom o za{titi SRP "Obedska bara".

To podrazumeva:- zabranu lova u reìmu za{tite I stepena (lovi{te "Ku-

pinik");


- sanitarni lov u ciqu o~uvawa optimalne brojnosti ì-votiwa i spre~avawa zaraznih bolesti u reìmu za{tite IIstepena (lovi{te "Kupinik" i "Karaku{a");

- zabranu svih delatnosti koje mewaju uslove stani{ta ureìmu za{tite II stepena;

- sprovo|ewe lova u reìmu za{tite III stepena;- zabranu pro{irivawa povr{ina pod EA topolama i tre-

tirawa {uma hemijskim sredstvima avio-metodom, osim u slu-~ajevima za{tite rezervata u reìmu za{tite III stepena izabranu se~e stabala na mestima gnez|ewa orla belorepana icrnih roda u krugu od 100 m u reìmu za{tite III stepena.

U skladu sa lovnim osnovama je neophodno sprovo|ewe me-ra gajewa, za{tite, odstrela divqa~i i ure|ivawa lovi{ta:

- za{tita retkih i prore|enih vrsta divqa~i koje su sta-vqene pod trajnu za{titu;

- gajewe glavnih gajenih vrsta divqa~i (jelen obi~an, sr-na, divqa sviwa i fazan) i sporednih vrsta - divqa~i na "pri-rodan" na~in za otvorena lovi{ta, do postizawa wihovogekonomskog kapaciteta;

- za{tita divqa~i od bolesti, predatora, krivolova, ele-mentranih nepogoda (poplava);

- uzgojni i trofejni odstrel divqa~i uz adekvatnu selek-ciju grla i favorizovawe fotosafarija i posmatrawe pticai

- ure|ivawe lovi{ta izgradwom lovno-tehni~kih objeka-ta, lovnih objekata, odràvawe proseka, lovnih puteva i ko-munikacija u lovi{tu.

Lovi{tima JP "Vojvodina{uma" i ostalim lovi{tima uobuhvatu Prostornog plana }e se gazdovati u skladu sa lovnimosnovama i godi{wim planovima gazdovawa.

U svim lovi{tima, uz sprovo|ewe osnovnih planskih me-ra u okviru gazdovawa lovi{tem, bi}e stvoreni boqi usloviza razvoj lovnog turizma.

U lovi{tima predvideti i:- izgradwu lovno-tehni~kih objekata u zavisnosti od broj-

nog stawa divqa~i, a graditi ih od prirodnih materijala iuklopiti u prirodni ambijent lovi{ta;

- ogra|ivawe delova lovi{ta radi intenzivnog gajewa iza{tite i lova divqa~i;

- izgradwu lovno - proizvodnih objekata (fazanerija iprihvatili{ta za fazane);

- podizawe remiza na onim mestima u lovi{tu gde nemaprirodnih povr{ina koje mogu da pruè za{titu divqa~i.Podizawem jednogodi{wih ili vi{egodi{wih zasada na ma-wim povr{inama u lovi{tu stvoriti uslove koji }e pruìtiuto~i{te, zaklon i ishranu divqa~i. Jednogodi{we remizezasnivati od razli~itih grupa jednogodi{wih biqaka (legu-minoza, vlatastih trava ili korenasto-krtolastih biqaka).Vi{egodi{we remize podizati od me{ovitih vi{espratnihdrvenastih vrsta u zavisnosti od uslova sredine. Vi{egodi-{we remize }e sem stvarawa boqih uslova za za{titu divqa-~i, imati i ekonomsku funkciju (kroz vrednost drvne mase) ive}u koncentraciju divqa~i na malom prostoru;

- izgradwu prolaza za nisku i krupnu divqa~ u okviru sa-obra}ajne infrastrukture radi stvarawa ekolo{kih korido-ra za wihovo kretawe.

6.2.5. Ribolov i ribolovno podru~je

Sve aktivnosti u oblasti ribolova uskladiti sa Uredbomo za{titi SRP "Obedska bara".

Kori{}ewe ribolovne faune u vidu sportskog ribolovaje mogu}e u reìmu za{tite I i II stepena, na osnovu godi{wihplanova gazdovawa.

Neophodno je izraditi jedinstven Sredwero~ni programribarstva za ribolovno podru~je kojim gazduju JP "Vojvodina-{ume" i ribarsko gazdinstvo Beograd. Nakon izrade ovogPrograma ustanoviti mogu}nost komercijalnog ribolova ureìmu za{tite III stepena (reka Sava).

Privredni ribolov }e se razvijati na lokalitetu Jasen-ska.

Radi za{tite ribolovne faune neophodno je ustanovitivezu izme|u kanala Vok, Revenica i reke Save. Obezbeditimir za povoqne uslove mre{}ewa i sezonske migracije ri-bqih vrsta.

Posebnim programima isplanirati i definisati selek-tivni ribolov, ribolov u nau~no-istraìva~ke svrhe i vrsteprirodnih retkosti, odrediti kapacitet celog podru~ja, kaoi pojedinih zona za sportski ribolov i razvoj sportsko-ribo-lovnog turizma (ribwak kod Obreà). Obedsku baru ukqu~i-ti u redovan punkt za merewe i osmatrawe voda.

Radi ure|ivawa podru~ja ribolova neophodo je: - organizovati ~uvarsku slu`bu- urediti ribolovna mesta i- urediti pristupe vodotocima.

6.3. RAZVOJ I URE\EWE MRE@E NASEQA

Razvoj i ure|ewe mreè naseqa (funkcionalna podru~ja)proizilaze iz stepena razvijenosti mreè naseqa, razvojnihpotencijala, stepena uticaja centara razvoja i nivoa integri-sanosti prostornih struktura u regiji.

Projekcija mreè naseqa na posmatranom podru~ju izvr-{ena je na osnovu kompleksnog sagledavawa postoje}ih ipredpostavqenih prirodnih i stvorenih uslova za naseqava-we na prostoru obuhva}enom Planom. Najzna~ajniji elementiu projekciji su bili:

- nerazvijenost hijerarhije naseqa po kriterijumu aglo-meracije stanovni{tva i izrazite funkcionalne diferenci-jacije;

- nepostojawe izrazite prostorne dominacije naseqagradskog karaktera;

- topografski poloàj naseqa u odnosu na reqefno-mor-folo{ke celine.

Prostorno-funkcionalna organizacija podru~ja ura|enaje sa ciqem da se obezbedi:

- racionalizacija upravqawa i efikasnije obavqawe po-slova iz domena svakodnevnih potreba gra|ana;

- organizacija javnih slu`bi uskla|enija sa potrebama,mogu}nostima i interesima lokalnih zajednica;

- efikasnije koordinirawe aktivnosti i programa lokal-nih zajednica.

Prostor obuhva}en Planom, u skladu sa kriterijumima iciqevima, organizuje se u okviru dva op{tinska funkcional-na podru~ja, sa op{tinskim, subregionalnim i regionalnimcentrom kao centrom vi{eg reda za dato funkcionalno pod-ru~je.

U budu}oj mreì naseqa na podru~ju Obedske bare koju }e~initi 5 naseqa, izdvajaju se 2 grupe naseqa, bez diferencija-cije u funkcionalnom smislu:

- Kupinovo, Obre` i Grabovci, kao naseqa u samoj kon-taktnoj zoni sa Obedskom barom;

- Ogar i A{awa, kao naseqa u okruèwu.

Sva naseqa su nivoa primarno seosko naseqe, sa pripada-ju}om funkcionalnom opremqeno{}u. Hijerarhijska dife-rencijacija naseqa u obuhvatu Prostornog plana postavqenaje na osnovu:

- postoje}e mreè naseqa i centara, poloàja i funkcijapojedinih naseqa;

- veli~ine i kapaciteta gravitacionih zona centara;- poloàja pojedinih centara u odnosu na sistem postoje-

}ih i planiranih zona intenzivnog razvoja.

6.4. PROSTORNI RAZVOJ I URE\EWE RURALNIHPODRU^JA

Planirawe sela i ruralnog podru~ja Obedske bare polaziod na~ela vi{efunkcionalnog/integralnog razvoja. Ova kon-


cepcija podrazumeva koordinaciju i kombinovani razvoj po-qoprivrede, {umarstva i turizma, kao i drugih privrednih iuslu`nih delatnosti.

Uloga dràve u operacionalizaciji ovakve koncepcijerazvoja sela obuhvata:

- integrisawe sela u socijalni, privredni i kulturni raz-voj;

- povezivawe sela u sistem naseqa i komunikacija sa cen-trima vi{eg reda (revitalizacijom postoje}e

- i izgradwom nove infrastrukture);- integrisani razvoj i ure|ewe sela i atara;- aktivirawe lokalnih razvojnih potencijala seoskog

podru~ja zasnovanih na doma}instvu/gazdinstvu kao osnovnojproizvodnoj i socio-kulturnoj kategoriji na selu.

U planskom podru~ju ne predvi|a se pove}awe gra|evin-skih reona naseqa u obuhvatu Prostornog plana. Granice gra-|evinskih reona su utvr|ene i preuzete iz vaè}e prostorno-planske i urbanisti~ke dokumentacije. Ovim Prostornimplanom daje se smernica da promene granice gra|evinskih re-ona teè optimizaciji celokupnog prostora obuhvata, {to bizna~ilo da se naseqa ne pove}avaju na u{trb poqoprivrednihpovr{ina.

Izgradwa na gra|evinskom zemqi{tu u gra|evinskim re-onima naseqa u obuhvatu Prostornog plana, odvija}e se premauslovima utvr|enim odgovaraju}im urbanisti~kim planom.

Van gra|evinskih reona, na teritorijama katastarskihop{tina u obuhvatu Plana mogu}e je graditi:

- objekte u funkciji turizma, na lokalitetima i prosto-rima predvi|enim Prostornim planom;

- objekte u funkciji poqoprivrede (ekonomija, ma{inskipark, proizvodwa sto~ne hrane, staklenike, plastenike i sl.);

- objekte putne privrede i saobra}ajnice, u okviru saobra-}ajnih koridora;

- objekte neophodne za sprovo|ewe za{tite i kori{}ewaSpecijalnog rezervata prirode i drugih za{ti}enih lokali-teta;

- objekte vezane za za{titu od elementarnih nepogoda;- objekte u funkciji infrastrukturnih sistema.

Izgradwa na turisti~kim lokalitetima i na novoplani-ranim poqoprivrednim kompleksima }e se obavezno vr{itina osnovu predhodno ura|ene urbanisti~ke dokumentacije sadetaqnom razradom, kojim se defini{u javne povr{ine. Zaostale nabrojane sadràje }e vrsta detaqne urbanisti~kerazrade zavisiti od planirane lokacije, postoje}e opremqe-nosti i dr.

Zate~ena prostorna organizacija naseqa posmatranih uokviru Plana pruà mogu}nost odvijawa planiranih naseq-skih funkcija koje proisti~u iz wihove budu}e uloge u za{ti-ti i kori{}ewu Obedske bare.

S obzirom da u narednom periodu treba iskoristiti ve}emogu}nosti komplementarnog razvoja naseqa u samoj kontakt-noj zoni sa Obedskom barom, potrebno je izvr{iti odre|eneprostorne rekonstrukcije unutar naseqa (Grabovci, A{awa,Ogar, a naro~ito Obre` i Kupinovo). Za planirane turisti~-ke lokalitete Obre`, Kupinovo i Plandi{te na Savi, po-trebno je uraditi planove detaqne regulacije na osnovu smer-nica definisanim u narednom poglavqu (ta~ka 6.5.4. Turi-zam).

Prostorno ure|ewe naseqa treba da se bazira na pretpo-stavci formirawa potpune komunalne opremqenosti naseqa.

6.5. PROSTORNI RAZVOJ I RAZME[TAJ PRIVRED-NIH DELATNOSTI

Prostorni razme{taj privrednih kapaciteta u obuhvatuPlana ima niz ograni~ewa, koja proisti~u iz potrebe uskla-

|ivawa sa reìmima za{tite ovog prostora. Za sve projekte,u smislu Zakona o proceni uticaja na ìvotnu sredinu ("Slu-`beni glasnik Republike Srbije", broj 135/2004), nadle`niorgan }e, u skladu sa Zakonom, utvrditi potrebu izrade Stu-dije o proceni uticaja na ìvotnu sredinu.

6.5.1. Poqoprivreda

Razvoj poqoprivrede se, zbog specifi~nosti podru~ja,mora posmatrati dvojako:

- na prostoru samog Specijalnog rezervata prirode, kaoizdvojena celina;

- na ostalom obuhva}enom prostoru (atarima) kao poqo-privredno zemqi{te koje se moè koristiti, ali tako da nenaru{ava stabilnost ukupnog ekosistema.

Uslovi za razvoj poqoprivredne proizvodwe na podru~juSpecijalnog rezervata prirode utvr|eni su u skladu sa pla-niranim reìmima za{tite.

Razvoj poqoprivredne proizvodwe bazira}e se u severnomdelu podru~ja obuhva}enog Prostornim planom, odnosno u za-{titnoj zoni Specijalnog rezervata prirode. U ciqu ostva-rivawa predvi|enih mera za{tite u za{titnoj zoni, razvojpoqoprivredne proizvodwe odvija}e se u smeru postepenogprelaska konvencionalne poqoprivrede na sistem biolo-{kog ratarewa, {to bi, dugoro~no posmatrano trebalo daobezbedi brè i lak{e ukqu~ivawe proizvoda poqoprivredena trì{te zemaqa Evropske unije.

Navedeno prestruktuirawe poqoprivredne proizvodweobuhvati}e promene u na~inu kako biqne, tako i sto~arskeproizvodwe.

Karakter sto~arske proizvodwe bi}e u funkciji proiz-vodwe zdravstveno bezbedne hrane i za{tite posmatranogprostora. Razvoj sto~arske proizvodwe kreta}e se u smeru po-ve}awa brojnog stawa sto~nog fonda, poboq{awa rasnog sa-stava sto~nog fonda, potpunijeg kori{}ewa sirovinske bazeratarske proizvodwe, racionalnijeg kori{}ewa pa{waka ilivada. Ukupan sto~ni fond bi trebalo da dostigne vrednostod 1-1,5 uslovnog grla stoke /ha orani~ne povr{ine u uslovi-ma navodwavawa.

Razvoj biqne proizvodwe zasniva}e se na:- izmenama u strukturi setve u korist ve}e zastupqenosti

leguminoza, krmnog biqa, povr}a, lekovitog, aromatskog bi-qa i cve}a;

- smawewu primene hemijskih sredstava;- minimalizaciji obrade zemqi{ta zavisno od zemqi{no-

klimatskih i privrednih uslova;- ostvarivawu dve setve godi{we, ~ime }e se pove}ati fi-

zi~ki obim proizvodwe.

U narednom periodu povrtarska proizvodwa }e se odvija-ti na znatno ve}im povr{inama, pri ~emu je akcenat na proiz-vodwi u za{ti}enom prostoru (staklenici i plastenici u KOKupinovo koji }e koristiti geotermalne vode iz bu{otina).Proizvodwa u za{ti}enom prostoru omogu}i}e promene ustrukturi biqne proizvodwe, pove}awe prinosa i prihoda pohektaru, prakti~nu primenu najnovijih nau~nih i tehni~kihre{ewa u ovoj proizvodwi. Struktura proizvodwe u zatvore-nom prostoru bi}e upotpuwena proizvodwom cve}a i ukrasnogbiqa uz proizvodwu povr}a.

Obezbedi}e se uslovi za podizawe ribwaka i razvoj ri-barstva na podru~ju Prostornog plana, na pogodnim terenimau KO Kupinovo i KO Obre`, naro~ito na potezu Jasenska.

Zna~ajne mogu}nosti pruà i sakupqawe prirodnog leko-vitog biqa i {umskih plodova, koje tako|e mora biti pra}e-no podizawem pogona za konfekcionirawe i preradu, u nepo-srednom okruèwu. Prirodni uslovi pruàju mogu}nost uzgo-ja retkih vrsta biqaka koje bi se mogle plasirati za reintro-dukciju na sli~na stani{ta u Evropi.


6.5.2 [umarstvo

[ume i {umsko zemqi{te u obuhvatu Prostornog plana~ine deo Sremskog {umskog podru~ja. Sem op{tekorisnihfunkcija {uma u planskom periodu }e se razvijati i wihoveproizvodne funkcije u skladu sa Aktom o za{titi, Uredbom oza{titi prirodnih retkosti RS, Ramsarskom konvencijom iprogramima za{tite i razvoja SRP "Obedska bara", a premavaè}im {umskim osnovama.

U Rezervatu, u reìmima za{tite I, II i III stepena odnosizme|u obraslog i neobraslog {umskog zemqi{ta se ne}e me-wati. Proizvodne aktivnosti u {umarstvu }e se odvijati sa-mo u reìmu za{tite III stepena.

U za{titnoj zoni rezervata se odnos obraslo-neobraslo{umsko zemqi{te moè mewati pove}awem povr{ina pod{umama na ra~un {umskog zemqi{ta i VI, VII i VIII bonitet-ne klase poqoprivrednog zemqi{ta. Sve aktivnosti u {umar-stvu }e se odvijati u skladu sa posebnim osnovama gazdovawa{umama.

S obzirom na veliki privredni zna~aj ovih {uma o~ekujese i daqe plasman tehni~kog drveta u preduze}a drvne indu-strije u okruèwu.

6.5.3. Mala privreda

Pored poqoprivrede, koja }e i u planskom periodu bitinajzna~ajnija privredna delatnost, planira se podsticawerazvoja male privrede (za proizvodne jedinice maweg kapaci-teta koje svojim funkcionisawem ne}e ugroàvati ìvotnusredinu).

U skladu sa tim opredelewem prioritet u razvoju kapaci-teta male privrede imala bi naseqa u {irem okruèwu Obed-ske bare, a to su Ogar i A{awa. Kapaciteti male privredemogu se locirati na teritoriji ~itavih naseqa, pod uslovomda prostorne mogu}nosti parcele to dozvoqavaju i da svojomaktivno{}u (bukom, vibracijama, zaga|ewem vode, vazduha izemqi{ta) ne uti~u negativno na ìvotnu sredinu.

Daqi razvoj trgovine i ugostiteqstva trebao bi bitiusmeravan na ulagawa u opremawe i izgradwu savremenih tr-govinskih kapaciteta i ugostiteqsko-turisti~kih objekata,{to }e biti uslovqeno porastom ìvotnog standarda i kupov-nom mo}i stanovni{tva.

Razvoj kapaciteta trgovine i ugostiteqstva prati}e pro-stornu distribuciju stanovni{tva, kao i razvoj turisti~kihlokaliteta.

6.5.4 Turizam

Osnovni uslovi koji se moraju ostvariti pre turisti~kogaktivirawa su: adekvatna za{tita prostora i utvr|ivawe do-zvoqene namene i optere}ewa prostora kako po vrsti, tako ipo obimu.

U prostornoj organizaciji turizma na podru~ju Prostor-nog plana, na osnovu strate{kih prioriteta za razvoj odre|e-nih oblika turizma (ekolo{ko-obrazovni, kulturno-manife-stacioni, sportsko-rekreativni, lov i ribolov, izletni~ki iseoski) izdvojene su turisti~ke zone i turisti~ki lokalite-ti.

Turisti~ka aktivnost je planirana u turisti~kim zonamaA, B i V. U vezi sa kori{}ewem ovih turisti~kih zona va`noje razvijawe odre|enih aktivnosti u turisti~kim lokalite-tima u Obreù, Kupinovu i na obali Save (Plandi{te).

Turisti~ka zona A - Kupinske grede

- Osnovna turisti~ka aktivnost je razgledawe rezervat-skih povr{ina (u okviru razvoja ekolo{ko-obrazovnog obli-

ka turizma). Pristup ovoj zoni je od hotela "Obre`" ~amcempreko Krstono{i}a okna sa izlaskom u Debelu goru i Kupin-ske grede. Drugi izlaz u ovu zonu je od Kupinova, pored gradaKupinika stazom kroz Kupinske grede. Za turizam je otvore-no samo odeqewe 1. Debele gore koje je u III stepenu za{tite,dok je ostatak Debele gore namewen samo za nau~no-istraì-va~ki rad i kontrolisanu edukaciju, a ne i za masovni turi-zam. Staza zbog toga treba da od Obre{kog okna, preko 1. odDebele gore, zatim izme|u 15. i 14. odeqewa, pa pored bare Ve-lika Rogozita i daqe {umskom stazom do ~vori{ta odeqewa29, 30, 39, 40 gde izlazi na izgra|eni {umski put, odakle jedankrak produàva putem na jug do asfaltnog puta Plandi{te -Kupinovo, a drugi krak ka istoku do crkve Majke Angeline irevitalizovanih livada i pa{waka. U sredini ove zone nala-ze se rezervati koji se razgledaju samo sa ure|enih osmatra~-nica na granicama Rezervata. Prilikom ure|ewa zone po{to-vati pravila:

- ure|ivawe staza sa prilazima do bara (osnovna mera za-{tite je usmeravawe posetilaca na kretawe samo du` ozna~e-nih i ure|enih staza);

- kontrolisawe broja posetilaca (va`no je ograni~itibroj posetilaca u odnosu na ekolo{ku izdr`qivost i reìmza{tite);

- formirawe vodi~ke slu`be (prirodne vrednosti bi}epravilno prezentovane putem stru~no osposobqene vodi~keslu`be);

- organizovawe ~uvarske slu`be;- ure|ewe zone vr{iti prema merama utvr|enim Uredbom

o za{titi SRP Obedska bara.

Turisti~ka zona B - êwin

Turisti~ka aktivnost u ovoj zoni podrazumeva rekreativ-ni turizam, vo`wu ekolo{kom vidovima saobra}aja (bici-klom ili seoskom zapregom) ure|enom stazom do obale rekeSave. Turisti~ka staza se pruà du` {umskog puta koji kru-`no povezuje Obre` - Plandi{te - Kupinovo.

Na obali Save je mogu}e urediti plaù za kupawe i izlet-ni~ki prostor. Uzvodno i nizvodno od plaè mogu se ureditimesta za sportski ribolov.

Na ulazu u ovu zonu nalazi se Obre{ki ribwak, koji moèposluìti za odvijawe sportskog ribolova i razvijawe ugo-stiteqskih aktivnosti. Na samom ribwaku postaviti i osma-tra~nice. Prilikom ure|ewa zone po{tovati pravila:

- ure|ivawe staze do reke Save, plaè na Savi, izletni~-kog prostora, kao i mesta za sportski ribolov i ugostiteqskeaktivnosti vr{iti prema merama za{tite iz Uredbe o za{ti-ti SRP Obedska bara ("Slu`beni glasnik Republike Srbi-je", broj 56/94);

- organizovati ~uvarsku i vodi~ku slu`bu.

Turisti~ka zona V - Grabova~ko-Vitojeva~ko ostrvo

Tre}i pristup u Specijalni rezervat prirode Obedskabara nalazi se kod naseqa Grabovci. Turisti~ka staza se pru-à du` {umskog puta koji povezuje Grabovce sa rekom Savomnaspram Oridske ade. U turisti~ku zonu ukqu~i}e se i krakputa koji vodi uz kanal Vraw do Save. Ure|enom stazom kroz{umsku proseku moè se pe{ice, biciklom ili zapregom (ko-~ijom) do}i do reke Save. Obala }e se ovde urediti za potre-be izletni~kih aktivnosti. Ure|ewem obale ostvaruju se vi-dici na drugu obalu Save i pruà se mogu}nost {etwe i po-smatrawa pejsaà. Pri ure|ewu ove zone potrebno je po{to-vati pravila:

- ure|ivawe prilaza do Save kroz {umske proseke vr{itiprema merama za{tite iz Uredbe o za{titi SRP;

- obeleìti glavne pravce kretawa;- organizovati ~uvarsku i vodi~ku slu`bu.

Naj~e{}i posetioci izletni~kih punktova }e biti |a~keekskurzije, pa je potrebno broj posetilaca (mesta za sedewe)


prilagoditi prose~nom broju u~enika u jednom |a~kom auto-busu (50). To se odnosi posebno na lokaciju "Plandi{te" naSavi koja ima asfaltni put od Kupinova i koja je direktno po-vezana kao ~vorna ta~ka sa stazama na pravcima do A i B.

U svakoj turisti~koj zoni formirati izletni~ki punktkao ure|en prostor na pogodnom mestu gde postoji mogu}nostsnabdevawa vodom i pristup terenskim vozilom za snabdeva-we hranom, drvima i odvoz sme}a. U ure|ewe prostora spada"nadstre{nica" sa stolovima i klupama za 50 korisnika, "va-{ari{te", "drvqanik", prostor za prihvat sme}a, poqskiWC, ure|ena ~esma.

Namena mu je da se u~esnicima programa ponudi upoznava-we prirodnih vrednosti, omogu}i predah, zaklon u slu~aju ne-vremena i ru~ak u prirodi.

Pored predloènih zona planirano je formirawe dva lo-kaliteta sa kompleksnom ponudom:

1. Lokalitet Obre` koji neposredno naleè na naseqeObre` i put ka Kupinovu, na samoj obali Obedske bare. Odre-|en je prirodnim uslovima, kao i postoje}im objektima. Neo-phodni sadràj lokaliteta bi trebalo da bude:

- hotel sa bungalovima;- prirodwa~ki muzej sa informativno-propagandnim cen-

trom;- objekti neposredne usluge-prodavnice pi}a, brze hrane i

sl.;- kamp sa centralnim objektom i placevima za {atore ili

kamp prikolice;- sportski tereni (mini golf, ko{arka, odbojka, tenis)

staze za {etwe, jahawe, vo`wu bicikla, na samoj obali privezza ~amce na vesla,

- ciklo-centar - iznajmqivawe i servis bicikala.

Potrebno je planirati rekonstrukciju i pove}awe kvali-teta sme{taja i usluge u postoje}em hotelu i pove}awe leà-ja (mah do 50 - jedan autobus), a u isto vreme planirati pro{i-rewe kapaciteta u doma}oj radinosti u Kupinovu, Obreù,A{awi i Grabovcu.

2. Lokalitet Kupinovo koji se nalazi na kraju naseqa Ku-pinovo i predvi|en je za etno-park. Povr{ina etno-parka jeza{ti}ena prostorno-kulturno-istorijska celina i, sa osta-cima sredwevekovne tvr|ave Kupinik, ~ini najstariji deo na-seqa. Od zate~enih objekata ruralne arhitekture nekolikoobjekata su autohtone folklorne vrednosti, a nekoliko su bezizraènih oblikovnih vrednosti koje treba adaptirati iprenameniti. Na lokalitetu Kupinovo izdvajaju se grupe sa-dràja:

- Kupinik - sredwevekovni grad;- etno-park sa upravom;- prate}i sadràji - mawi restoran i prodajni punktovi;- skelski prelaz za skelu koja }e saobra}ati izme|u Kupi-

nova i naseqa Skela na desnoj obali Save.

Ure|ewe ovog lokaliteta vr{iti prema uslovima Zavodaza za{titu prirode, kao i Zavoda za za{titu spomenika kul-ture iz Sremske Mitrovice. U okviru kompleksa etno-parkastare seoske ku}e i pomo}ne objekte urediti tako da se za kom-pleks etno - parka obezbede i uslovi za ìvot doma}instavaetno-parka, kao i kona~i{te za turiste, ugostiteqski obje-kat, muzej, letwu pozornicu.

3. Lokalitet Plandi{te koji se nalazi u aluvijalnoj rav-ni reke Save predvi|en je za razvoj izletni~kog turizma. Oba-la }e se ovde urediti za potrebe izletni~kih aktivnosti.Ure|ewem obale ostvaruju se vidici na drugu obalu Save ipruà se mogu}nost {etwe i posmatrawa pejsaà.

Grani~ni kapacitet broja posetilaca u turisti~kim zo-nama i lokalitetima utvr|en je na osnovu zbira pojedina~nih

grani~nih kapaciteta razli~itih reìma za{tite, premauslovima Zavoda za za{titu prirode Srbije.

Pojedina~ni grani~ni kapaciteti za celokupni prostorobuhvata Prostornog plana (SRP + za{titna zona) iznose:

- u reìmu za{tite I stepena - koristi se za nau~no-istra-ìva~ke aktivnosti i kontrolisanu edukaciju i nije predvi-|en za posetu turista

- u reìmu za{tite II stepena - 500 jednovremenih kori-snika uz pratwu stru~nog vodi~a

- u reìmu za{tite III stepena - 1500 jednovremenih kori-snika

- u za{titnoj zoni - 3000 jednovremenih korisnika.

Ukupan kapacitet Rezervata sa za{titnom zonom iznosi5000 jednovremenih posetilaca/korisnika.

Najve}i broj turista potrebno je usmeriti na obodne de-love van rezervata (Obre`, Kupinovo, Grabovci) gde je kapa-citet posetilaca mnogostuko ve}i. Pored sme{tajnih kapaci-teta, nu`no je poboq{ati i strukturu ugostiteqskih objeka-ta, time {to bi zna~ajnije bili zastupqeni restoranskiobjekti (danas su zastupqene prete`no kafane sa niìm kva-litetom opremqenosti i usluga). Opremqenost ugostiteq-skih objekata tako|e treba da zadovoqava me|unarodne stan-darde, a imaju}i u vidu prete`no sezonski karakter turisti~-ke ponude, potrebno je formirati mnogo vi{e kapaciteta naotvorenom prostoru.

Turisti~ki lokaliteti treba da budu opremqeni i in-formativnim punktovima, prodavnicama svakodnevne i izuzet-ne kupovine (u skladu sa planiranom turisti~kom ponudom).

Lokaliteti sa kompleksnom turisti~kom ponudom ne na-lazi se u rezervatu ve} u wegovoj za{titnoj zoni. Gotovo sviplanirani najva`niji turisti~ki sadràji su vezani za zonuza{tite III stepena.

Ure|ewe naseqa }e se vr{iti na osnovu urbanisti~ke do-kumentacije, pri ~ijoj izradi treba uzeti u obzir planiraneturisti~ke sadràje, date orijentaciono u ovom Planu.

Za sve oblike turizma neophodno je obezbediti i kvalite-tan sme{taj i odgovaraju}e prate}e usluge. Za sve postoje}e iplanirane lokalitete obavezna je izrada detaqne urbani-sti~ke dokumentacije, sa prethodno jasno definisanim pro-gramima u oblasti turisti~ke ponude i mogu}ih kapaciteta.

6.6. PROSTORNI RAZVOJ I RAZME[TAJ USLU-@NIH DELATNOSTI I JAVNIH SLU@BI

Organizacija prostora i izgradwa kapaciteta namewenihuslu`nim delatnostima u funkciji razvoja turizma, odvija}ese uz obavezu obezbe|ewa uslova za realizaciju temeqnihprincipa odrìvog razvoja podru~ja Obedske bare. Ovim sepodrazumeva planirano umereno ili ograni~eno kori{}eweukupnih resursa podru~ja, uz formirawe atraktivnog i turi-sti~kim potrebama primerenog turisti~kog proizvoda.

Javne slu`be }e se razvijati u skladu sa kriterijumima da-tim Prostornim planom Republike Srbije, kako bi naseqabila opremqena javnim slu`bama u skladu sa nivoom koji za-uzima u mreì naseqa. Obzirom da sva naseqa imaju najniìstepen u mreì naseqa-primarno seosko naseqe, preraspode-lu i razvoj-javnih slu`bi treba izvr{iti u okviru {iregfunkcionalnog podru~ja (op{tinski, regionalni centar).

Pored ulagawa u postoje}e objekte javnih slu`bi potreb-no je pove}ati wihovu dostupnost i to formirawem mobilnihjavnih slu`bi.

6.7. PROSTORNI RAZVOJ, RAZME[TAJ I KORI-[]EWE INFRASTRUKTURNIH SISTEMA

6.7.1. Saobra}ajna infrastruktura

Izgradwa planirane mreè puteva u okviru Prostornogplana podrazumeva izgradwu saobra}ajnih kapaciteta u:


1. okruèwu Obedske bare2. i u okviru obuhvata Prostornog plana

Pravila gra|ewa za saobra}ajnu infrastrukturu podrazu-mevaju slede}e:

3. sve regionalne i lokalne puteve graditi za dvosmernisaobra}aj sa nosivo{}u za sredwe te{ki saobra}aj (regional-ni putevi) i za sredwi saobra}aj (lokalni putevi),

4. svi ovi putevi moraju imati elemente koji im po zakonupripadaju, sa {irinom kolovoza od min. 6,0 m sa jednostranimnagibom kolovoza i pravilnim odvodwavawem,

5. u okviru obuhvata Plana duìna i izgra|enost putevase minimizira iako su u funkciji samo prilaza do izgra|enihturisti~kih lokaliteta ili prostora za stacionirawe sao-bra}aja,

6. sve interne pristupne saobra}ajnice graditi za dvo-smerni saobra}aj od savremenih konstrukcija sa {irinom sa-obra}ajnica od min. 5,5 m sa jednostranim nagibom,

7. prostore za parkirawe putni~kih vozila graditi kaostalni objekat.

Stalni objekti za stacionirawe vozila su parkinzi zaputni~ka vozila (dimenzija 5,0 h 2,5m) od savremenih kon-strukcija (betonskih plo~a ili behatona), ali obavezno uEKO izradi (svako ~etvrto mesto je prostor za drve}e) takoda se podigne nivo konfora ~uvawa vozila i minimizira ne-gativan uticaj parking povr{ina na mikroklimat i biodi-verzitet na ìvotnu sredinu kao i sam prostor Obedske bare.

Prostori za povremeno stacionirawe vozila su unapredutvr|eni prostori u zelenom okruèwu koji }e se samo stabi-lizovati, tako da bi mogli se povremeno ukqu~iti u sistemparking povr{ina u vreme povremenih manifestacija.

Ostala pravila gra|ewa podrazumevaju:1. ukr{tawe javnih puteva sa ostalim infrastrukturnim

objektima (vodoprivreda, energetika, veze i dr.) treba vr{i-ti tako da se ne ometa odvijawe saobra}aja, ne ugroàva sta-bilnost puteva, bezbednost i reìm saobra}aja na putevima,

2. kod ukr{tawa javnih puteva sa atarskim i ostalim ze-mqanim putevima, mora se po{tovati uslov da se zemqani pu-tevi koji se prikqu~uju na javne puteve sa savremenim kolovo-zom, moraju izgraditi sa tvrdom podlogom u duìni od najma-we 50 za za magistralni put, 40m za regionalni put i 30m za lo-kalni put, ra~unaju}i od ivice kolovoza javnog puta i mini-malne {irine od 5,0 metara,

3. na mestima me|usobnog ukr{tawa javnih puteva, pri-kqu~ewa javnog puta na drugi put, obezbe|uju se trouglovipreglednosti ~ije stranice iznose 120 metara, ra~unaju}i odta~ke preseka osovine tih puteva, odnosno osovine èlezni~-ke pruge,

4. u trouglovima preglednosti ne smeju se podizati zasadi,graditi objekti ili vr{iti drugi radovi koji bi ometalipreglednost javnog puta,

5. u zemqi{nom pojasu puta ne mogu da se grade objekti(stambeni, poslovni, pomo}ni, zatim bunari, rezervoari, sep-ti~ke jame i sl.), osim objekata koji sluè saobra}aju.

6.7.2. Vodoprivredna infrastruktura

Prema strategiji razvoja, ure|ewa i za{tite planiranogpodru~ja, na podru~ju Obedske bare razvija}e se vi{enamen-ski sistemi, kojima se integralno re{avaju problemi kori-{}ewa i za{tite voda, ure|ewa vodnih reìma i odbrane odpoplava.

(1) regionalni sistemi za obezbe|ivawe voda najvi{egkvaliteta, za naseqa i one industrije koje zahtevaju vodu togkvaliteta,

(2) regionalni sistemi za kori{}ewe, ure|ewe i za{titure~nih voda (tzv. re~ni sistemi), kojima se podmiruju ostalikorisnici, i ure|uju i {tite vode.

U skladu sa strate{kim opredeqewima, snabdevawe vo-dom najvi{eg kvaliteta, ostvariva}e se razvojem regionalnih

sistema, iz kojih }e se snabdevati najve}i broj naseqa i samooni tehnolo{ki procesi u kojima je neophodna voda najvi{egkvaliteta.

Sremski sistem se oslawa na dva mo}na aluviona: drin-ski, na u{}u Drine i savski. Zna~ajne izdani podzemnih vodau aluvijalnim naslagama se prostiru du` leve obale Save, napotezima Sremska Mitrovica - Jamena i Jarak - Grabovci, adelom i u Kupinskom kutu, sa dobrom hidrauli~kom vezom saSavom.

Iz drinskog izvori{ta voda }e se upu}ivati preko Boga-ti}a i Sremske Mitrovice do -Rume, dok se drugi deo naseqaSrema snabdeva iz savskog izvori{ta. Mogu}e povezivawe sabeogradskim sistemom i novosadskim sistemom.

Oko izvori{ta podzemnih voda, definisati zone i pojase-ve sanitarne za{tite izvori{ta u sklopu sa Zakonom o voda-ma ("Slu`beni glasnik Republike Srbije", broj 46/91; 53/93;67/93; 54/96).

Naseqa u obuhvatu Plana }e se do realizacije regional-nih sistema, vodom snabdevati iz lokalnih izvori{ta, uz neo-phodne rekonstrukcije i dogradwe sistema (bunari, rezervoa-ri, crpne stanice).

Prostor Obedske bare pripada sremskom regionalnom si-stemu kori{}ewa, ure|ewa i za{tite re~nih voda. Sistem }ese ubrzano razvijati sa realizacijom kanalskih sistema kojitreba da omogu}e kori{}ewe tranzitnih voda na podru~juSrema, a predvi|a se realizacija postrojewa za pre~i{}ava-we otpadnih voda svih ve}ih koncentrisanih zaga|iva~a, po-sebno se predvi|a za{tita izvori{ta podzemnih voda Klenak- Jarak derivacijom i pre~i{}avawem otpadnih voda SremskeMitrovice i Rume.

Osnovni problem na ovom prostoru je odràti u funkci-ji objekte i reìme koji su "nametnuti" prirodi (nasipe, dre-na`ni sistem, nebraweni deo priobaqa i dr.). Priroda putemvetra, talasa, vegetacije ugroàva vodoprivredne objektezbog ~ega su oni predmeti - redovnog odràvawa, intervenci-ja i sanacija.

U oblasti za{tite od voda, predvi|a se zavr{etak izgrad-we projektovanog nasipa od Progara ka Kupinovu uz levu oba-lu Save, od km 3+100 do km 8+562 (spoja kanal Vok sa Obedskombarom). Na zavr{nom delu nasipa obezbe|ena je za{titna vi-sina oko 1 m iznad nivoa stogodi{we vode.

U podru~ju za{titne zone Obedske bare se ne planira pro-{irewe sistema za odvodwavawe, ve} samo odràvawe (~i-{}ewe kanala od muqa i rastiwa) i eventualne rekonstruk-cije postoje}ih. Mogu}e je budu}e dvonamensko kori{}ewepostoje}ih sistema za potrebe navodwavawa. U rezervatu jenavodwavawe kao mera zabrawena zbog naru{avawa ionakougroènog vodnog reìma.

U ciqu osveàvawa Obedske bare vodom iz Save, neophod-no je osposobqavawe kanala Vok za dvojnu strogo kontrolisa-nu funkciju - puwewe i pra`wewe vodom Obedske bare, kao iprodubqivawe zapadnog luka Obedske bare - Revenice radiomogu}avawa dotoka vode u baru. Predvi|a se i sanacija samogkorita bare.

Sa vodoprivrednog stanovi{ta, prioriteti razvoja pred-metnog prostora i mere koje treba preduzeti jesu:

- obezbe|ivawe dovoda vode u korito Obedske bare, Ku-pinske grede i ostala podru~ja posmatranog prostora;

- pri obnavqawu vode, voda mora da proti~e kroz koritoBare i podru~je koje zahvataju lukovi Obedske Bare;

- obezbediti da nivo vode dostigne 75 m ANV i poplavipored korita Bare i grede u Kupinskom kutu. Obnavqawe vo-de obezbediti u proletwim mesecima pri visokom vodostajureke Save;

- da nivo vode u koritu Obedske bare ne bude niì od 73 mANV u bilo kom periodu godine. U ciqu usporavwa isticawavode izvr{iti sanaciju isto~nog luka korita Obedske bare


na delu izme|u uzvi{ewa sa starim gradom Kupinikom; Sana-ciju - nasipawe izvr{iti do kote 73,50 m ANV;

- da se obezbedi mogu}nost promene nivoa vode (kolebawavodostaja) izme|u 73 i 75 m ANV, u zavisnosti od optimalnihuslova za razvoj flore i faune.

Ure|ewe otvorenih kanala i regulacionih radova na pro-storu Obedske bare, bi}e definisano izradom odgovaraju}eprojektno-tehni~ke dokumentacije i prethodnim uslovimaJavnog vodoprivrednog preduze}a "Vode Vojvodine" - NoviSad.

U ciqu za{tite voda, u naseqima }e se razvijati separa-cioni kanalizacioni sistemi, kojima }e se posebno odvoditifekalne otpadne vode, a posebno atmosferske otpadne vode.

Osnovni zadatak kanalizacionog sistema je potpuna hi-drotehni~ka sanitacija urbanih prostora. Fekalni kanaliza-cioni sistemi treba da prikupe i odvedu van teritorije sveotpadne vode formirane pri upotrebi i kori{}ewu. Kanali-zacioni sistemi su u vrlo uskoj vezi sa vodosnabdevawem ipredstavqaju funkcionalnu i organsku celinu sa wim. Zbogtoga se kanalizacioni sistemi moraju razvijati uporedo sarazvojem sistema vodosnabdevawa.

Industrijske otpadne vode po potrebi, re{ava}e se poseb-nim sistemima. Zavisno od vrste i tipa zaga|ene vode vr{i}ese wihovo prethodno pre~i{}avawe kroz predtretman, pa }ese tek onda i}i na zajedni~ko pre~i{}avawe sa sanitarnom iatmosferskom otpadnom vodom.

Pre upu{tawa otpadnih voda u recipijent predvi|a sewihovo pre~i{}avawe na ure|ajima za pre~i{}avawe otpad-nih voda. Karakter recipijenta predvi|a, odnosno zahteva vi-sok stepen pre~i{}avawa. Posle pre~i{}avawa na ure|ajimaza pre~i{}avawe otpadnih voda, pre ispu{tawa u recipijent,koncentracija pojedinih zaga|uju}ih materija u efluentu mo-ra zadovoqavati uslove koje propisuje nadle`no vodopri-vredno preduze}e.

Turisti~ki lokaliteti i centri }e problem odvo|ewa ot-padnih voda re{avati preko kompaktnih mini-ure|aja za bio-lo{ko pre~i{}avawe, ili }e se otpadne vode evakuisati u be-tonske vodonepropusne septi~ke jame koje }e se periodi~noprazniti autocisternama, angaòvawem nadle`ne komunalneorganizacije, a sadràj odvoziti na deponiju.

Ki{nu kanalizaciju koncipirati za merodavne uslove(vremenski presek, urbanizovanost prostora, ra~unska ki{aitd.), a etapno realizovati tako da se izgra|ena delom racio-nalno uklapa u budu}e re{ewe.

Efikasna za{tita od poplava podrazumeva i realizacijuslede}ih organizacionih mera:

1. normativno spre~avawe nekontrolisane gradwe u pro-storima koji su ugroèni od poplava, primenom odgovaraju-}ih urbanisti~kih i planskih mera, kako se ne bi pove}avalepotencijalne {tete od poplava uz konkretizaciju vodopri-vrednih uslova;

2. adekvatno odràvawe za{titnih objekata i sistema,prema unapred definisanim planovima,

3. stalno aùrirawe preventivnih i operativnih mera uperiodu odbrane od velikih voda;

4. politikom osigurawa imovine, koja visinu premijauslovqava i stepenom rizika od poplava.

6.7.3. Energetska infrastruktura

Gasovodna infrastruktura

Na predmetnom podru~ju planira se izgradwa razvodih ga-sovoda sredweg pritiska za gasifikaciju naseqa, od planira-nog gasovoda RG-05-10.

Naftovodna infrastruktura

Na predmetnom podru~ju ne planira se izgradwa naftovo-da.

Leì{ta energetskih izvora

Pored eksploatacije postoje}eg leì{ta Kupinovo, napredmetnom podru~ju planiraju se istra`ni radovi od stranePreduze}e NIS Naftagas-Novi Sad, u istra`nom prostoruna osnovu Re{ewa izdatog od Ministarstva rudarstva i ener-getike.

Bu{otine

Prostor oko bu{otine Kup-1/H, je predvi|en za izgradwubawe i kupali{ta.

Prostor oko bu{otine Kup-2/H, predvi|en je za izgradwuplastenika i staklenika i wihovo zagrevawe.

Na lokalitetu oko bu{otine Kup-3/H, predvi|en je pro-stor za I fazu istraìvawa leì{nih potencijala.

Pored eksploatacije postoje}ih hidrotermalnih bu{oti-na, planirana je izgradwa niza istra`nih i konturno istra-`nih bu{otina u definisanom istra`nom podru~ju, koje senalazi van granica SRP Obedska bara, u za{titnom podru~ju.

Eventualna izgradwa objekata koji prate energetskih iz-vora (sabirni sistemi, pristupni putevi i sl.) vr{i}e se naovim istr`nim odnosno eksploatacionim prostorima.

Izvori energije

U narednom planskom periodu potrebno je stimulisatirazvoj i kori{}ewe alternativnih oblika energije, ~ime bise znatno uticalo na poboq{awe ìvotnog standarda i za-{titu i o~uvawe prirodne i ìvotne sredine.

Prilikom razvoja i kori{}ewa alternativnih oblikaenergije, redosled prioriteta razvoja je: geotermalna energi-ja, biomasa, biogas, sun~eva energija, energija vetra.

6.7.4. Elektroenergetska infrastruktura

Na prostoru obuhva}enom Planom, potrebno je u potpuno-sti revitalizovati prenosnu mreù u ciqu kvalitetnog i si-gurnog snabdevawa elektri~nom energijom potro{a~a .

Potrebno je obebediti dovoqno kapaciteta u postoje}imTS 110/20 kV i izgraditi nove kapacitete.

Sredwenaponski 35 kV vodovi pre}i }e na 20 kV naponskinivo, a trafostanice 35/10 kV i 35/20 kV zadrà}e se kao 20kV razvodna ~vori{ta.

Celokupna 10 kV mreà }e se rekonstruisati za rad na 20kV naponski nivo. Izgradwom distributivnih trafostanica20/0,4 kV naponskog prenosa i rekonstrukcijom postoje}ih10/0,4 kV obezbediti dovoqno kapaciteta za sve potro{a~e.

Niskonaponsku mreù u svim naseqima, kao i onu za po-trebe turisti~kih i drugih lokaliteta, na prostoru ObedskeBare, potrebno je rekonstruisati i odràvati po planovimanadle`nih distribucija.

Na prostoru obuhva}enom Planom zadràva se celokupnapostoje}a prenosna mreà 400 kV i 220 kV. Po "Studiji dugo-ro~nog razvoja mreè EPS-a na konzumnom podru~ju Vojvodi-ne ", nema planirane 400 kV, 220 kV i 110 kV prenosne mreèna planskom prostoru.

Postoje}u prenosnu mreù na ovom podru~ju potrebno jerevitalizovati.


Elektri~na energija za snabdevawe potro{a~a na podru~-ju Obedske Bare, obezbedi}e se iz postoje}e trafostanicaTS110/20 kV "Pe}inci", preko 20 kV mreè i distributivnihtrafostanica 20/0,4 kV.

Radi obezbe|ivawa dovoqnog kapaciteta potrebno je u po-stoje}u trafostanicu u narednom periodu ugraditi jo{ jedantrafo snage 31,5 kVA pored postoje}eg iste snage.

U naseqima }e se izgraditi novi kapaciteti distributiv-nih trafostanica 20/0,4 kV, a postoje}e trafostanice 10/0,4kV bi}e rekonstruisane za 20 kV napon. Niskonaponsku mre-ù u svim naseqima potrebno je rekonstruisati. U narednomperiodu potrebno je izgraditi dalekovod 20 kV na relacijiGrabovci-Ogar, radi stvarawa mogu}nosti za rezervno napaja-we Grabovaca.

U svim naseqima, turisti~kim i drugim lokalitetima po-trebno je izgraditi kvalitetnu javnu rasvetu.

6.7.5. Telekomunikaciona i RTV infrastruktura

Za kvalitetno odvijawe telekomunikacionog saobra}ajana podru~ju Obedske Bare, potrebno je izgraditi kvalitetnespojne puteve opti~kim kablovskim vezama, uz sve glavne i lo-kalne putne pravce.

Sistem prenosa odvija}e se preko digitalnih automat-skih telefonskih centrala, koje treba postaviti u svim nase-qima. Za svako doma}instvo obezbedi}e se po jedan direktantelefonski prikqu~ak, kao i dovoqan broj prikqu~aka za sveprivredne korisnike, {to }e ukupno iznositi oko 2600 pri-kqu~aka.


Izgradwom antenskih sistema i baznih stanica mobilnetelefonije, omogu}iti rad ovog sistema telekomunikacija nacelom planskom podru~ju.


Na podru~ju Obedske Bare, u zoni od interesa za izraduProstornog plana, na osnovu dugoro~nog plana razvoja predu-ze}a Telekom Srbija i Idejnog projekta za izgradwu digital-ne komutacione i transportne mreè na podru~ju regional-nog ~vora Sremska Mitrovica, predvi|ena je izgradwa opti~-kih spojnih kablova me|umesne mreè, umesto postoje}ih ba-karnih spojnih puteva na relacijama :

Plati~evo-Vitojevci-Grabovci,Dowi Tovarnik-Ogar-Obre`,Obre`-Kupinovo-A{awa.

Bazne radio stanice mobilnih telekomunikacija plani-rane su u naseqima: A{awa, Grabovci, Kupinovo, Obre`,Ogar, kao i van rezervata u skladu sa Zavodom za za{titu pri-rode u skladu sa uslovima nadle`nih preduze}a za mobilne te-lekomunikacije.

6.8. ZA[TITA @IVOTNE SREDINE

Strate{ko opredeqewe razvoja podru~ja obuhva}enog iz-radom Prostornog plana usmereno je na realizaciju posebnihreìma za{tite prostornih celina sa zna~ajnim prirodnimvrednostima i sanaciju, za{titu i unapre|ewe prirodnih iradom stvorenih vrednosti, uz o~uvawe izvornosti ovog pod-ru~ja.

U ciqu za{tite prirodnih resursa, spre~i}e se wihovadaqa degradacija unapre|ewem komunalne infrastrukture

naseqa, uvo|ewem gasifikacione mreè, adekvatnim gazdova-wem {umama i dr.

Za{tita vazduha

Za{tita vazduha }e se obezbediti slede}im merama:- gasifikacijom naseqa;- rekonstrukcijom i modernizacijom saobra}ajne mreè;- eksploatacijom mineralnih sirovina, uz obezbe|ewe me-

ra za{tite vazduha u skladu sa Zakonom o rudarstvu;- adekvatnim ulagawem komunalnog otpada u skladu sa va-

è}im Pravilnikom i Nacionalnom strategijom upravqawaotpadom (Vlada Republike Srbije), koja za region, na koji suusmerene op{tine Pe}inci i Ruma (koje delom pripadajupredmetnom podru~ju), podrazumevaju izgradwu regionalnedeponije u Sr. Mitrovici sa centrom za reciklaù, centromza kompostirawe i formirawe transfer stanica u Pe}inci-ma i mreè sabirnih centara po naseqima;

- odlagawe sto~nih le{eva u skladu sa Pravilnikom i Na-cionalnom strategijom upravqawa otpadom;

- sanacija postoje}ih deponija sa rekultivacijom;- formirawe svih kategorija naseqskog zelenila i za-

{titnog zelenila du` saobra}ajnica, oko komunalnih objeka-ta, radnih zona, ekonomija i na degradiranim povr{inama.

Za{tita voda

U kontekstu za{tite voda kao prirodnog resursa, predvi-|ene su slede}e mere:

- za naseqa }e se obezbediti voda najvi{eg kvaliteta izlokalnih izvori{ta;

- u naseqima }e se izgraditi separacioni kanalizacionisistemi, posebno za fekalne otpadne vode, a posebno za atmos-ferske vode, istovremeno sa razvojem sistema vodosnabdeva-wa;

- pre upu{tawa u recipijent, otpadne vode }e se pre~i-{}avati na ure|ajima za pre~i{}avawe;

- na turisti~kim lokalitetima problem odvo|ewa otpad-nih voda }e se re{avati putem kompletnih mini - ure|aja zapre~i{}avawe otpadnih voda;

- vr{i}e se za{tita od poplava adekvatnim odràvawemobjekata i sistema, koji su izgra|eni u tom kontekstu;

- izgradi}e se projektovani nasip od Progara ka Kupino-vu na levoj obali Save;

- vr{i}e se odràvawe sistema za odvodwavawe (~i{}ewekanala od muqa i rastiwa) uz eventualnu rekonstrukciju;

- u ciqu osveàvawa prostora Obedske bare vodom iz Sa-ve osposobi}e se kanal Vok za dvojnu, kontrolisanu funkciju- puwewe i pra`wewe i produbi}e se zapadni luk Revenica,{to }e omogu}iti dotok vode u baru;

- izvr{i}e se sanacija samog korita bare;- oko postoje}ih i planiranih izvori{ta podzemnih voda

definisa}e se zone i pojasevi sanitarne za{tite, u skladu saZakonom o vodama.

Za{tita zemqi{ta

U ciqu za{tite zemqi{ta, sprovodi}e se slede}e mere:- kori{}ewe poqoprivrednog i {umskog zemqi{ta u

skladu sa Uredbom;- adekvatno odvo|ewe otpadnih voda;- kontrolisana primena hemijskih sredstava u poqopri-

vrednoj proizvodwi i agrotehni~kih mera;- na mestima eksploatacije mineralnih sirovina sprovo-

di}e se stroge mere za{tite, u skladu sa Zakonom o rudarstvu;- vr{i}e se adekvatno odlagawe komunalnog otpada i

sto~nih le{eva u skladu sa vaè}im Pravilnicima i Nacio-nalnom strategijom upravqawa otpadom;

- formirawe za{titnog zelenila, posebno na pravcimadominantnih vetrova i degradiranim povr{inama.

6.9. ZA[TITA PRIRODNIH DOBARA

Specijalni rezervat prirode "Obedska bara" je progla-{en 1994.god. ("Slu`beni glasnik Republike Srbije", broj


56/94) i podeqen je u tri stepena za{tite i za{titnu zonu ko-ja se poklapa sa obuhvatom Prostornog plana. Iste godine jedone{ena Uredba o za{titi rezervata ("Slu`beni glasnikRepublike Srbije", broj 56/94), koja je definisala usloveupravqawa i kori{}ewa prirodnih resursa na ovom prosto-ru.

Zbog svojih temeqnih odlika, koji joj daje izuzetnu pri-rodnu vrednost, Obedska bara je dobila me|unarodni statusjer je ukqu~ena u konvenciju o svetski zna~ajnim mo~varnimstani{tima (Ramsar, 1977.), kao i u spisak podru~ja od izuzet-

nog zana~aja za ptice Evrope (IBA, IBA-No 041-1989.i 2000.).Obedska bara je tako|e predloèna i za nominaciju kao Re-zervat Biosfere (UNESCO-MaB program) i u toku je pripre-ma za upis u Botani~ki zna~ajna podru~ja (IPA).

Mnogi predstavnici flore i faune su stavqeni pod za-{titu kao prirodne retkosti Uredbom o za{titi prirodnihretkosti ("Slu`beni glasnik Republike Srbije", broj 50/93),{to podrazumeva najstroìji reìm za{tite wihovih stani-{ta. Pojedine biqne i ìvotiwske vrste su u fazi nestajawa,pa se kao ugroène vrste nalaze na listi Crvene kwige flo-re Srbije.

Na prostoru Specijalnog rezervata prirode "Obedska ba-ra", u ciqu integralne za{tite i o~uvawa ekosistemskih ve-za i svih temeqnih prirodnih vrednosti uz ograni~ewe i kon-trolisane vodove kori{}ewa, sprovodi}e se trostepeni re-ìm za{tite,, vezan za odre|ene povr{ine i lokalitete u Re-zervatu, za celokupno podru~je Specijalnog rezervata priro-de "Obedska bara". Prema Uredbi o za{titi ("Slu`beni gla-snik Republike Srbije", broj 56/94) vaè slede}i reìmi:

Podru~je reìma za{tite prvog stepena

Reìm za{tite prvog stepena se nalazi u Kupinskim gre-dama, (lokalitet Debela gora). To je centar biolo{ke razno-vrsnosti ìvog sveta u SRP "Obedska bara". Osnovne karak-teristike podru~ja su sastojine hrasta lu`waka starosti pre-ko 180 godina koji podse}a na "pra{umski" oblik {uma, a ja-vqa se i splet mo~varnih i {umskih zajednica koje obezbe|u-ju izuzetnu brojnost i raznovrsnost ìvog sveta.

Za ovo podru~je, reìma prvog stepena za{tite, podrazu-mevaju se mere utvr|ene Zakonom o za{titi ìvotne sredinei iskqu~uju svi vidovi kori{}ewa bogatstva.

Podru~je reìma za{tite drugog stepena

U reìmu za{tite drugog stepena koji je ustanovqen naodre|enim povr{inama, liberalniji je vid kori{}ewa pri-rodnih resursa i to u gazdinskim jedinicama: "Grabova~ko-Vitojeva~ko ostrvo", "Obre{ke {irine" i "Kupinske grede".To su delovi Rezervata isprepletani barama, depresijama igredama, gde su o~uvani fragmentirano izvorni oblici eko-sistema i o~uvanog prirodnog predela sa prisutno{}u zna~aj-nih autohtonih poplavnih {umskih zajednica. Navedeni re-ìm za{tite propisuje ograni~eno i strogo kontrolisano ko-ri{}ewe, unapre|ewe i prezentaciju prirodnih vrednosti naovim povr{inama, kroz dozvoqene i zabrawene aktivnosti.

Podru~je reìma za{tite tre}eg stepena

Reìm za{tite tre}eg stepena propisan je za ostale povr-{ine Specijalnog rezervata prirode "Obedska bara" koji ob-uhvata slede}e gazdinske jedinice: "Kupinske grede", "Kupin-ski put", "Grabova~ko-Vitojeva~ko ostrvo" i "êwin-Obre-{ke {irine".

To su povr{ine sa me{ovitim autohtonim sastojinamahrasta lu`waka, jasena i graba, ~iste sastojine hrasta, jasenai kultura EA topola (kod kojih je dosta izmewena izvornaflora i fauna). Pored {uma, u podru~ju tre}eg stepena nala-ze se i zna~ajna stani{ta bara, vla`nih livada i pa{wakaO-ve povr{ine zaokruùju i doprinose ukupnom o~uvawu ekosi-

stema, ugroènih stani{ta i pojedina~nih specifi~nih i je-dinstvenih prirodnih retkosti.

Op{te mere za{tite iz reìma za{tite propisanihUredbom o za{titi Specijalnog rezervata prirode "Obedskabara" ugradi}e se u sva normativna i planska akta i sprovodi-}e se kontinuirano. Dozvoqene i obavezne radwe iz navede-nih reìma za{tite ugra|ene su u tekst Prostornog plana.

Za{titna zona

Uredbom o za{titi Specijalnog rezervata prirode"Obedska bara", ustanovqena je i za{titna zona, a navedenomUredbom propisan je slede}i reìm u za{titnoj zoni:

Dozvoqeno je:- svi vidovi kori{}ewa {uma, lov i ribolov;- turisti~ko-rekreativne aktivnosti;- kori{}ewe obale za utovar drveta, uz obavezu da se po-

sle toga sidri{ta vrate u prvobitno stawe;- svi radovi prema Pravilniku o analizi uticaja objeka-

ta, odnosno radova na ìvotnu sredinu ("Slu`beni glasnikRepublike Srbije", broj 61/92 i 47/01)

Zabraweno je :- upu{tawe otpadnih voda;- neplanska se~a {uma;- ekontrolisana upotreba ve{ta~kih |ubriva;- neplanska izgradwa objekata.

6.10. ZA[TITA KULTURNIH DOBARA

Struktura nepokretnih kulturnih dobara

Postupkom valorizacije izvr{ena je identifikacija ste-~enih vrednosti, a u skladu sa vrstama i kategorijama nepo-kretnog nasle|a. Strate{ke odrednice definisane su naosnovu vrednovawa celokupnog podru~ja i uèg i {ireg okru-èwa.

Prostornim povezivawem nepokretnosti identifikova-ne su prostorne celine -zone za{tite nepokretnog nasle|aizvan konteksta formalnih kategorija i vrsta.

Zone za{tite u okviru posmatranog podru~ja su:

A. Zona primarne za{tite - deo naseqa KupinovoB. Zona sekundarne za{tite - za{ti}ena okolina ostalih

nepokretnih kulturnih dobara.

Za{ti}enu okolinu zone primarne za{tite ~ine spoqneivice K.P. 285 do 271, spoqne ivice K.P. 269, odnosno za utvr-|ewe spoqne ivice K.P. 3335, 3336, 3337/1, 3337/2 i 3337/3 KOKupinovo.

Za{ti}enu okolinu nepokretnosti u zoni sekundarne za-{tite ~ine spoqne ivice susednih parcela, kao i pripadaju}aparcela na kojoj se nepokretnosti nalaze. Izuzetak predsta-vqaju arheolo{ki lokaliteti za koje za{ti}ena okolina ni-je prostorno odre|ena.

Uslovi za{tite nepokretnih kulturnih dobara i eviden-tiranih nepokretnosti koje uìvaju prethodnu za{titu i wi-hove za{ti}ene okoline

Uslovi za{tite nepokretnog kulturnog nasle|a odnose sena op{te odrednice (odnose se na evidentirane karakteristi-ke-specifi~nosti naseqa) i posebne uslove o~uvawa, odrà-vawa i kori{}ewa {to podrazumeva o~uvawe svih karakteri-stika na osnovu kojih je utvr|eno spomeni~ko svojstvo. Uslo-vi za{tite odnose se na sve kategorije dobara.

Op{ti uslovi za{tite

Op{ti uslovi se odnose na nepokretna dobra po svim vr-stama i kategorijama:


- o~uvawe evidentiranih vizura i nepokretnih dobara kaorepernih objekata;

- svu plansku, urbanisti~ku i tehni~ku dokumentaciju zaove celine raditi u skladu sa uslovima i merama za{tite ne-pokretnog kulturnog dobra, utvr|enim od strane nadle`neslu`be za za{titu kulturnih dobara;

- potrebno je o~uvati stare urbane matrice naseqa, sa ka-rakteristi~nim urbanim elementima i regulacijama;

- zabrawuje se izvo|ewe radova koji mogu ugroziti stati~-ku stabilnost objekta.

Posebni uslovi za{tite nepokretnih kulturnih dobara ievidentiranih nepokretnosti koje uìvaju prethodnu za{titu

Posebni uslovi za{tite odre|uju elemente o~uvawa, odr-àvawa i kori{}ewa, kao i potrebne postupke i ograni~ewa,za svaku od identifikovanih zona spomeni~kog nasle|a. Uko-liko se vr{e klasifikacije po navedenim kriterijumima po-sebni uslovi defini{u pregled dobara.

1. Zona primarne za{tite - Kupinovo

Pored navedenih op{tih uslova za{tite posebni uslovisadrè:

- o~uvawe ambijentalnih vrednosti i prostorne organiza-cije;

- o~uvawe karakteristi~nih elemenata arhitekture, gaba-rita, konstruktivnih i dekorativnih elemenata eksterijerai enterijera, karakteristi~ne materijalizacije i mobilijarana za{ti}enim objektima;

- zabrana radova koji mogu ugroziti stati~ku stabilnost ispomeni~ka svojstva objekta;

- dozvoqena obnova nepokretnosti pod za{titom po poje-dina~nim uslovima;

- dozvoqena zamena, uklawawe ili izgradwa novih objeka-ta koji nisu obuhva}eni reìmom za{tite, u okviru za{ti}e-nih parcela i za{ti}ene okoline po posebnim uslovima za-{tite, a u skladu sa op{tim i posebnim uslovima.

2. Zona sekundarne za{tite

Pored navedenih op{tih uslova za{tite posebni uslovisu definisani u skladu sa vrstama nepokretnih dobara, a pri-mewuju se na sve kategorije dobara:

a) Sakralni objekti- o~uvawe karakteristi~nih elemenata arhitekture, gaba-

rita, konstruktivnih i dekorativnih elemenata eksterijerai enterijera, karakteristi~ne materijalizacije i mobilija-ra;

- zabrana radova koji mogu ugroziti stati~ku stabilnostobjekta.

b) Objekti gra|anske arhitekture- o~uvawe karakteristi~nih elemenata arhitekture, gaba-

rita, konstruktivnih i dekorativnih elemenata eksterijerai enterijera, karakteristi~ne materijalizacije i mobilija-ra;

- zabrana radova koji mogu ugroziti stati~ku stabilnostobjekta.

v) Objekti narodnog graditeqstva- ~uvawe izgleda, konstruktivnih i dekorativnih eleme-

nata, materijalizacije, kao i funkcionalnih karakteristika;- zabrana izvo|ewa gra|evinskih radova koji mogu ugrozi-

ti stati~ku stabilnost i spomeni~ka svojstva spomenika kul-ture;

- dozvoqava se obnova i promena namene nepokretnostikoja ne}e ugroziti spomeni~ka svojstva, a po pojedina~nimuslovima slu`be za{tite.

d) Memorijalni kompleksi, spomenici i spomen obele`jaIdentifikovane su tri kategorije memorijalnih celina,

spomenika i spomen obele`ja, odnosno odre|eni su objekti sao~uvawem:

- obele`ja i lokacije gde nije mogu}a zamena ili disloka-cija;

- obele`ja gde je mogu}a dislokacija;- lokacije gde je mogu}a zamena obele`ja.

|) Arheolo{ki lokaliteti- koji su progla{eni za nepokretna kulturna dobra dozvo-

qena je izgradwa infrastrukture i izvo|ewe gra|evinskihradova uz prethodno pribavqawe pojedina~nih mera za{titei obezbe|ivawe za{titnih arheolo{kih iskopavawa, pra}e-we radova i adekvatnu prezentaciju nalaza;

- u zoni onih koji su evidentirani kao nepokretnosti ko-je uìvaju prethodnu za{titu zabrawuje se izgradwa i prome-na namene objekta.

3. Uslovi za{tite nepokretnog nasle|a u zoni za{ti}eneokoline

Za{tita nepokretnog nasle|a u zoni za{ti}ene okoline,zasniva se na odre|ivawu potrebnih aktivnosti i zabrani ra-dova koje mogu ugroziti spomeni~ko svojstvo svojom neposred-nom blizinom.

Mere za{tite za{ti}ene okoline nepokretnih dobara ievidentiranih dobara pod prethodnom za{titom su:

- dozvoqeno urbanisti~ko, komunalno i hortikulturnoopremawe, ure|ewe i odràvawe;

- o~uvawe postoje}e uli~ne matrice i karakteristikaprostorne organizacije;

- zabrana radova koji mogu ugroziti stati~ku stabilnostobjekta;

zabrana podizawa objekata koji arhitekturom, gabaritomili namenom mogu ugroziti spomenik kulture;

- zabrana skladi{tewa otpadnih i {tetnih materija;- u slu~aju zemqanih radova obavezno je arheolo{ko pra-

}ewe radova;- u za{ti}enoj okolini progla{enih arheolo{kih loka-

liteta dozvoqena je izgradwa infrastrukture i izvo|ewegra|evinskih radova uz prethodno pribavqawe pojedina~nihmera za{tite i obezbe|ivawe za{titnih arheolo{kih isko-pavawa, pra}ewa radova i adekvatna prezentacija nalaza.

6.11. KORI[]EWE I URE\EWE PROSTORA OD IN-TERESA ZA ZA[TITU OD ELEMENTARNIH NEPOGO-DA I AKCIDENTNIH SITUACIJA

Mere za{tite od elementarnih nepogoda

1. Zemqotres

Mere za{tite koje su ugra|ene u prostorna re{ewa u ovomProstornom planu ~ine faktore koji su od uticaja na smawe-we povredqivosti prostora, a ujedno i na transformaciju kaboqem ure|ewu i organizaciji u okviru postoje}ih granica.Ovaj Plan daje samo okvirne uslove za izgradwu i organizaci-ju naseqskih povr{ina jer }e se detaqnije razraditi na nivouurbanisti~kih planova samih naseqa. Okvirni uslovi pred-vi|eni Planom su: zadràvawe stepena izgra|enosti zemqi-{ta uz maksimalni uslov do 30%, ograni~ewe gustine naseqe-nosti, spratnost objekta, planirawe slobodnih povr{ina zapotrebe eventualnog izme{tawa i zbriwavawa stanovni-{tva, poboq{awe kvaliteta stambenog i gra|evinskog fondau naseqima uz ve}i stepen opremqenosti odgovaraju}om in-frastrukturom.

Gra|evinsko-tehni~ke mere: pravilan izbor lokacije zaobjekte; zabrana gradwe u za{ti}enim delovima prirode, nanepodesnim terenima, kao i strogo po{tovawe i primena va-è}ih zakonskih propisa za gradwu na seizmi~kim podru~ji-ma.

2. Poplave

Zavr{etak izgradwe preostalog dela projektovanog nasi-pa od Progara ka Kupinovu trajno }e re{iti za{titu prosto-


ra Jasenska gde se reka Sava do tada redovno izlivala. Na za-vr{nom delu nasipa obezbe|ena je za{titna visina od oko 1metar iznad nivoa stogodi{we vode. Prostorno polagawetrase nasipa za odbranu od spoqnih voda po visokim kotamaterena na delu od Kupinova do Obreà omogu}i}e da velikevode reke Save nesmetano proti~u kroz niske terene ispred,iza i kroz samu Obedsku baru. Puwewe i pra`wewe vodomprostora Obedske bare omogu}i }e se osposobqavawem kanalaVok za ovu strogo kontrolisanu funkciju.

3. Olujni vetar

Dendrolo{ke mere se smatraju najbitnijim merama za{ti-te od olujnih vetrova koje se primewuju u organizaciji i ure-|ewu {irih prostora, za{titi naseqa i pojedinih naseqskihdelova, kao i kod ure|ewa neposredne okoline svakog objekta.Ove mere podrazumevaju formirawe odgovaraju}ih za{titnih{umskih pojaseva dovoqne {irine, plansko zasa|ivawe grupavisokog drve}a i {ibqa u odre|enom rasporedu. Pored svihputeva na ovom podru~ju planirano je formirawe za{titnogzelenila u vidu grupa autohtonih li{}ara i {ibqa. U gra|e-vinskom rejonu naseqa planirano je pove}awe zelenih povr-{ina svih kategorija, naro~ito zelenih povr{ina javnog ko-ri{}ewa i za{titnog zelenila. Formirawe mawih povr{inapod za{titnim zelenilom planirano je i oko deponija komu-nalnog otpada, radnih kompleksa u ataru naseqa, poqopri-vrednih kompleksa i dr.

Obzirom da se termoelektrane nalaze na pravcu duvawavetrova i predstavqju potencijalnu opasnost za floru i fau-nu za{ti}enog dela prirode, Planom je predvi|eno da se u na-rednom periodu prate uticaji ovih lokaliteta kako bi se uslu~aju potrebe preduzele odgovaraju}e mere za{tite.

4. Poàri

U ciqu za{tite {uma i {umskog zemqi{ta na podru~juSpecijalnog rezervata prirode u okviru radova na za{titi{uma neophodno je sprovoditi mere za spre~avawe pojave po-àra:

- napraviti kartu {uma po stepenu ugroènosti od poà-ra;

- planirati mere za borbu protiv potencijalnih izaziva-~a poàra;

- planirati mere biolo{ko-tehni~ke za{tite {uma;- prognozirati opasnost od {umskog poàra;- otkrivati poàre osmatrawem u {umi;- izgraditi i odràvati poàrne puteve;- obezbediti snabdevawe vodom za ga{ewe poàra;- planirati opremu i sredstva za ga{ewe poàra i- organizovati qudstvo za rukovo|ewe ga{ewa poàra.

Tako|e, Prostornim planom je ograni~eno nekontrolisa-no {irewe vikend zona i turisti~kih lokaliteta radi za{ti-te postoje}ih {uma naro~ito od se~e ili eventualnih poàra.

Radi za{tite od poàra u naseqima je pored urbanisti~-kih mera potrebno da se primewuju i gra|evinsko-tehni~kemere za{tite od poàra u skladu sa propisima o izgradwiobjekata, kao i propisi i mere za{tite od poàra kod elek-troenergetskih i gasnih postrojewa, prilago|avawe prirod-nih vodotokova i ure|ewe stalnih crpili{ta vode za potrebekori{}ewa ga{ewa poàra.

5. Sne`ni nanosi i poledice

Planirani za{titni zeleni pojasevi uz puteve u vidu gru-pa autohtonih li{}ara i {ibqa omogu}i}e za{titu od nano-sa snega, bezbedniji tok saobra}aja u zimskom periodu i kori-{}ewe ekolo{kog i turisti~kog potencijala Obedske bare utom periodu. Projektnom dokumentacijom }e se odrediti {i-rina za{titnih pojaseva, me|usobna rastojawa i konkretanizbor vrsta zelenila.

6. Grad i su{a

Ukoliko do|e do nastajawa gradobitnih oblaka, ne posto-je uslovi da se nepogoda spre~i a ni znatnije ublaì, jer nijeizgra|en sistem protivgradne za{tite.

Objekti i instalacije protivgradne za{tite planiraju sei grade na osnovu urbanisti~kih planova nièg reda.

Preventivne mere u slu~aju su{e su agrotehni~ke merekao i planirawe izgradwe sistema za navodwavawe na {to ve-}im povr{inama.

6.12. USLOVI ZA IZGRADWU OBJEKATA, URE\EWEI KORI[]EWE PROSTORA

SRP Obedska bara

Podru~je SRP Obedska bara stavqeno je pod najstroìreìm za{tite (I kategorija prirodno dobro od izuzetnogzna~aja) i kao takvo zahteva i stroge uslove za izgradwu obje-kata i ure|ewe zemqi{ta.

U odnosu na utvr|ene reìme za{tite I, II i III stepena,ovim Planom se propisuju uslovi za izgradwu, ure|ewe i ko-ri{}ewe prostora po zonama za{tite.

Na prostorima koji se nalaze u zoni Specijalnog rezerv-ata prirode Obedska bara nije dozvoqena izgradwa objekata iinfrastrukture, osim one koja je utvr|ena ovim Planom.

Organizacija prostora podrazumeva opremawe prostorasamo onim sadràjima u okviru turisti~kih zona koji }e omo-gu}iti obilazak i kra}i odmor. To su nadstre{nice, stolovi,klupe za odmor, vidikovci (na odgovaraju}em lokalitetu sakog se vide ve}e {umske povr{ine i prostori), brvnare, puto-kazi i drugo.

Tako|e, dozvoqeno je u ovom prostoru izgraditi staze zabicikle, staze za jahawe, pe{a~ke staze i sli~ne sadràje ko-ji mogu obogatiti ponudu ekolo{kog i rekreativnog turizma.

Uslovi za izgradwu objekata u turisti~kim zonama i lo-kalitetima

Izgradwa i opremawe objekata namewenih rekreaciji, na-uti~kom turizmu (pristani{ta, marine), sportskom ribolovui sli~no, mora biti u skladu sa urbanisti~kim planovima od-govaraju}e regulacione razrade i projektno-tehni~kom doku-mentacijom uz po{tovawe minimalnih uslova u pogledu wiho-vog ure|ewa i opremawa (sa neophodnim prate}im sadràjimai sanitarno-tehni~kim ure|ajima). Arhitektonska obradaovih objekata moè se tretirati slobodno, sa ciqem, da seuklope u pejza`.

Na prostorima koji su predvi|eni za podizawe ovakvihobjekata, slobodan teren se mora koristiti zajedni~ki, bezikakvog ogra|ivawa. Na ovim terenima vegetacija je autohto-na i taj pejza` treba i daqe zadràti u wegovom izvornom ob-liku, ne unose}i nikakve nove vrste.

Podru~je za{titne zone SRP Obedska bara

Na podru~ju za{titne zone, izvan granice SRP Obedskabara, utvr|uju se slede}i uslovi za izgradwu, ure|ewe i opre-mawe prostora:

Uslovi za izgradwu na gra|evinskom zemqi{tu

Izgradwa na gra|evinskom zemqi{tu u gra|evinskom re-jonu naseqa odvija}e se prema uslovima utvr|enim odgovara-ju}im urbanisti~kim planom.

U naseqima za koja nisu doneti urbanisti~ki planovi iz-gradwa }e se odvijati u okviru postoje}ih gra|evinskih rejo-na u skladu sa odgovaraju}im prostornim planom (ukoliko su


tim planom dati uslovi) i uvaàvawem uslova utvr|enihovim Planom.

Izgradwa na gra|evinskom zemqi{tu izvan gra|evinskogrejona naseqa vr{i}e se prema uslovima utvr|enim prostor-nim planom op{tine ili drugim odgovaraju}im planovima.

Uslovi za izgradwu objekata privrede

Izvan gra|evinskih rejona naseqa, mogu se graditi: objekti nameweni primarnoj poqoprivrednoj proizvod-

wi (u skladu sa Zakonom o poqoprivrednom zemqi{tu), objekti nameweni preradi i finalnoj obradi proizvo-

da poqoprivrede (pod kojima se podrazumevaju objekti u koji-ma se prera|uju poqoprivredni proizvodi-povrtarska proiz-vodwa, lekovito biqe, {umski plodovi i dr.),

objekti lokaciono vezani za sirovinsku osnovu (odnosise na mineralne sirovine, mogu}nost eksploatacije geoterm-alne vode i dr.),

objekti za uzgoj divqa~i,objekti u funkciji turizma, sporta, rekreacije i trgo-

vine (ukoliko nisu u suprotnosti sa reìmima za{tite iosnovnom namenom povr{ina),

drugi objekti za koje se Studijom o proceni uticaja po-kaè da nemaju negativnog uticaja na ìvotnu sredinu.

Lokacije za izgradwu navedenih objekata utvrdi}e se pu-tem daqe razrade ovog Plana, kroz izradu zakonom predvi|e-ne planske i urbanisti~ke dokumentacije (urbanisti~ki pla-novi odgovaraju}e regulacione razrade).

Izgradwa objekata privrede u gra|evinskim rejonima na-seqa vr{i}e se u skladu sa uslovima utvr|enim odgovaraju-}im urbanisti~kim planovima naseqa.

Osnovna pravila izgradwe privrednih objekata u naseqi-ma su:

- izgradwu vr{iti u okviru radnih zona ili pojedina~nihprostornih jedinica unutar naseqskog tkiva;

- u radne zone usmeravati kapacitete sa ve}im prostornimzahtevima, kapacitete sa istim ili sli~nim zahtevima u po-gledu infrastrukturne opremqenosti i kapacitete sa speci-fi~nim lokacijskim zahtevima (potencijalni zaga|iva~i);

- unutar naseqskog tkiva, na pojedina~nim lokacijama,mogu se graditi kapaciteti ~ija tehnologija rada i obim tran-sporta ne uti~u negativno na ostale naseqske funkcije (buka,zaga|ewe vode, vazduha, tla);

- na rubovima naseqa se, pored objekata male privrede,mogu graditi i industrijski objekti mawih kapaciteta ~ijatehnologija rada i obim transporta ne uti~u negativno na ì-votnu sredinu. Ove objekte bi trebalo locirati u postoje}imradnim zonama ili formirawem novih radnih zona koje }e bi-ti definisane daqom razradom ovog Plana, kroz izradu zako-nom predvi|ene planske i urbanisti~ke dokumentacije (pro-storni planovi op{tina i odgovaraju}a urbanisti~ka doku-mentacija). Za sve objekte koji mogu imati negativnog uticajana ìvotnu sredinu potrebno je izraditi Studiju o proceniuticaja na ìvotnu sredinu, u skladu sa zkonskim propisimakoji reguli{u ovu oblast.

7. PROCENA EKONOMSKE OPRAVDANOSTI I SO-CIJALNE PRIHVATQIVOSTI PLANIRANIH AK-TIVNOSTI OBJEKATA I FUNKCIJA POSEBNE NA-MENE

Posledwih godina je zapaèno poja~ano interesovawe zavla`na stani{ta i wihove osetqive ekosisteme (kakav je iObedska bara), {to je jedan od razloga za wihovo pravovreme-no adekvatno o~uvawe, shodno ekolo{kom, privrednom, nau~-nom i kulturnom zna~aju.

Osnovni zadatak izrade Prostornog plana je utvr|ivaweciqeva i koncepcije organizacije, ure|ewa, kori{}ewa i za-{tite planskog podru~ja na principima odrìvog razvoja,

kao i utvr|ivawe odgovaraju}ih mera i instrumenata za rea-lizaciju planskih re{ewa, koja moraju biti realno ostvarqi-va sa aspekta procewenih razvojnih potencijala podru~ja.Privredni i ekonomski zna~aj specijalnog rezervata prirodebazira se na izvornim prirodnim resusrima.Planska re{ewasu zasnovana na po{tovawu osnovnih principa odrìvog raz-voja u vla`nim podru~jima.

Uticaj planiranih aktivnosti na za{ti}eno prirodno do-bro realizuje se kroz razvijawe {umarstva, lova, sto~arstva(pa{arewa), kao i kroz neke delatnosti koje imaju posebnutradiciju, a po svom karakteru mogu biti izrazito zna~ajne zarealizaciju ideje o odrìvom kori{}ewu resusra. To su ri-barstvo, prerada trske, kontrolisano pa{arewe i kori{}e-we treseta. U praksi sve vi{e dolazi do negovawa tradicio-nalnih privrednih delatnosti, ~iji se proizvodi u savreme-nom dru{tvu visoko cene zbog zdrave i ekolo{ke komponente.

U posebnu grupu delatnosti koje bi kvalitetnim planira-wem mogle inicirati za{titu resursa SRP spada turizam.Odrìvi i ekolo{ki turizam je jedna od velikih razvojnih{ansi vla`nih stani{ta ~ije mogu}nosti treba koristiti,kako zbog nov~anih sredstava kojima bi se mogla finansiratiza{tita, tako i zbog ekolo{ke edukacije.

Zna~ajan ~inilac u odrìvom razvoju predstavqa lokalnostanovni{tvo. Sagledavawe povezanosti prirodnih resursa istanovni{tva tokom pro{losti, zna~ajno je za prou~avawe ve-ze izme|u ~oveka ovog podnebqa i ìvotne sredine kojoj pri-pada, kao i za planski period u kome moè biti pokreta~kaspona ekolo{ki zasnovanog privrednog razvoja. Demografskitrendovi u obuhvatu Prostornog plana (kao i u ~itavoj Vojvo-dini) ne idu u prilog odrìvom razvoju ruralnih podru~ja.Ispravqawe takvog stawa mora se re{avati prevashodno nanacionalnom nivou. Posmatrano lokalno, koncept odrìvograzvoja moè se unaprediti kroz ja~awe svesti o neophodno-sti za{tite prirode i wenog racionalnog kori{}ewa putemboqe edukacije stanovni{tva, razvijawa svesti o pripadno-sti za{ti}enom prirodnom dobru, sprovo|ewa ekonomske po-litike koja }e da pruì potporu onima koji svoju {ansu videu bavqewu jednom od privrednih aktivnosti na bazi kori{}e-wa resursa SRP i za{titne zone. Dobro informisano stanov-ni{tvo je jedan od va`nih faktora kvalitetne za{tite i odr-ìvog razvoja planskog podru~ja.

Uticaj planskih re{ewa i propozicija u navedenom smi-slu po pojedinim oblastima je slede}i:

stanovni{tvo: zadràvawe stanovni{tva u postoje}imnaseqima zahvaquju}i razvoju privrede i podizawu komunal-nog i dru{tvenog standarda na vi{i nivo ~ime bi se ovom sta-novni{tvu kompenzirale prednosti ìvqewa u gradu;

privreda: podizawe ukupne privredne razvijenosti pod-ru~ja, pove}awe stepena zaposlenosti i prihoda lokalnog sta-novni{tva podsticawem razvoja poqoprivrede, turizma, {u-marstva, lova i ribolova, male privrede, zanatstva i ugosti-teqstva kao oblasti sa izuzetno vrednim prirodnim predu-slovima koji se mogu brzo aktivirati;

poqoprivreda: stvarawe uslova za intenzivirawe po-qoprivredne proizvodwe u svim wenim segmentima, za uùspecijalizaciju ka nekom od planiranih vidova proizvodwe,za mogu}nost povezivawa poqoprivredne ponude sa turisti~-kim aktivnostima, za povezivawe sa drugim granama privrede(prera|iva~kim kapacitetima, saobra}aj, gra|evinarstvo, tu-rizam);

turizam: aktivirawe postoje}ih prirodnih i stvorenihpreduslova za razvoj turizma u skladu sa realnim kapacite-tom prostora;

infrastruktura: obezbe|ewe prostornih uslova za rea-lizaciju planiranog razvoja mreè i objekata infrastruk-turnih sistema;

naseqa: podizawe komunalnog standarda u celini, raz-voj javnih slu`bi u skladu sa planiranim nivoom naseqa umreì naseqa podru~ja, razvoj privrednih kapaciteta;

SRP Obedska bara: obezbe|ewe potrebnih uslova za za-


{titu, ure|ewe i unapre|ewe podru~ja na principima odrì-vog razvoja, uz po{tovawe me|unarodnih i nacionalnih oba-veza koje reguli{u ovu oblast.

8. IMPLEMENTACIJA PROSTORNOG PLANA POD-RU^JA POSEBNE NAMENE OBEDSKA BARA DO 2022.GODINE

8.1. LISTA PRIORITETNIH AKTIVNOSTI ZA IM-PLEMENTACIJU PROSTORNOG PLANA

Lista prioritetnih aktivnosti utvr|uje se za planski ho-rizont, a i za prvu fazu realizacije Prostornog plana do2009. godine po sektorima aktivnosti ili oblastima privre-|ivawa.

8.1.1. Za{tita ìvotne sredine

U kontekstu za{tite i unapre|ewa ìvotne sredine pred-metnog podru~ja, u planskom periodu planira se realizacijaslede}ih aktivnosti:

- obezbedi}e se snabdevawe naseqa vodom najvi{eg kvali-teta;

- izgradi}e se kanalizacioni sistemi i ure|aj za pre~i-{}avawe otpadnih voda naseqa;

- izgradi}e se projektovani nasip na deonici Save, odProgara ka Kupinovu;

- izvr{i}e se gasifikacija naseqa;- vr{i}e se eksploatacija mineralnih sirovina. Treset

}e se eksploatisati iz korita Obedske bare. Geotermalne vo-de }e se eksploatisati sa leì{ta Kupinovo, van granicaSRP Obedske bare, u za{titnoj zoni, sa obezbe|ewem svih me-ra za{tite ìvotne sredine, u skladu sa Zakonom o rudarstvu;

- stimulisa}e se razvoj i kori{}ewe alternativnih obli-ka energije, sa prioritetima: biomasa, biogas, geotermalnaenergija, sun~eva energija, i energija vetra;

- odlagawe komunalnog otpada }e se vr{iti u skladu saNacionalnom strategijom upravqawa otpadom, koja je donetaod strane Vlade Republike Srbije, a podrazumeva izgradwuregionalne deponije u Sremskoj Mitrovici sa centrom za re-ciklaù, centrom za kompostirawe i formirawe transferstanice u Pe}incima i mreè sabirnih centara po naseqima;

- odlagawe sto~nih le{eva }e se vr{iti u skladu sa Naci-onalnom strategijom i Pravilnikom;

- sanacija postoje}ih deponija sa rekultivacijom;- unapredi}e se i pove}a}e se zeleni fond svih kategori-

ja naseqskog zelenila i za{titnog zelenila du` saobra}ajni-ca, oko komunalnih objekata, radnih zona, ekonomija i na de-gradiranim povr{inama;

- vr{i}e se kori{}ewe poqoprivrednog i {umskog ze-mqi{ta u skladu sa Uredbom.

Lista prioritetnih aktivnosti za period od 2005-2009.godine:

- obezbedi}e se snabdevawe naseqa vodom najvi{eg kvali-teta;

- odlagawe komunalnog otpada }e se vr{iti u skladu saNacionalnom strategijom upravqawa otpadom, koja je donetaod strane Vlade Republike Srbije, a podrazumeva izgradwuregionalne deponije u Sremskoj Mitrovici sa centrom za re-ciklaù, centrom za kompostirawe i formirawe transferstanice u Pe}incima i mreè sabirnih centara po naseqima;

- sanacija postoje}ih deponija sa rekultivacijom.

8.1.2. Za{tita prirodnih dobara

U oblasti za{tite i unapre|ewa prirodnih dobara, uplanskom periodu planira se pokretawe projekta "Sanacija irevitalizacija prirodnih vrednosti SRP "Obedska bara",koji treba da pruì smernice za uspostavqawe niza projekt-nih zadataka, ~ijom }e se realizacijom spre~iti realizacijaneodrìvih vidova kori{}ewa prostora i omogu}iti re{a-

vawe niza aktuelnih problema:

Vodni reìm:

- obezbediti odgovaraju}i reìm voda kroz izradu i rea-lizaciju odgovaraju}eg projekta sanacije vodnog reìma, pu-tem uspostavqawa boqeg kontakta izme|u reke Save i Rezerv-ata (Vok i Revenica) i omogu}avawa prirodnih protoka vodeposebno kori{}ewem prirodnog pada terena dolinom depre-sije Revenice, uz izmuqivawe dna Potkovice (eksploatacijomtreseta) i povezivawe okana u Potkovici sistemom vodenihkoridora (kanala),

- izgraditi namenske brane (ustave) na izdvojenim kanali-ma, uz sezonsko nivelisawe reìma voda u Rezervatu, posebnonivoa i brzine protoka, duìne trajawa poplave i zona pla-vqenosti,

- onemogu}iti realizaciju ideja koje bi dodatno naru{ilevodni reìm u Rezervatu, kao {to su promena toka reke Save(presecawe meandra Kupinski kut), izgradwa brane na reci,nasipa u plavnoj zoni, kao i na daqoj izgradwi reni bunara,itd.

Ekosistemski diverzitet:

- uspostaviti optimalni odnos izme|u procentualnog u~e-{}a i prostornog rasporeda barske, {umske i livadske vege-tacije i wihovih zajednica, redukcijom povr{ina pod planta-àma topola i vrba, {ikarama od bagremca, gloga i jasena, po-sebno na povr{inama koje su zarasle tokom posledwih dece-nija 20. veka usled izostanka adekvatnog upravqawa prosto-rom i poreme}nog vodnog reìma. Redovno (uz odrìvo i usa-gla{eno kori{}ewe) kositi i pa{ariti vla`ne i druge liva-de radi spre~avawa wihovog zarastawa bagremcom i jasenom;

- smawiti pojaseve vodene, mo~varne i `bunaste vegetaci-je uz pove}avawe otvorenih vodenih povr{ina, redukcijom po-vr{ina pod trskom i ivama, ali sa zadràvawem pojasa trskekao fitofiltera (u prvoj fazi posebno za zonu Obre{kog ok-na);

- omogu}iti kontrolisano obnavqawe me{ovitih {uma sahrastom lu`wakom i spre~iti daqe uniformisawe {umskihpovr{ina po sastavu, strukturi, starosti i obrastu;

- spre~iti daqe podizawe i {irewe plantaà klonskihtopola i drugih alohtonih vrsta drve}a, uz borbu za redukci-ju postoje}ih zasada i favorizovawe prirodnih {uma.

Specijski diverzitet:

- obezbediti dodatne izvore hrane za predstavnike ìvo-tiwskog sveta, gradwom namenskih ribwaka i drugih vodnihstani{ta u {iroj zoni oko Rezervata (projektovani ribwak uJasenskoj i mali, ranije postoje}i ribwak kod Obreà).

Prioriteti za{tite prirode u periodu 2005. do 2009. go-dine:

Izmena Uredbe o za{titi Specijalnog rezervata pri-rode "Obedska bara" saglasno odredbama datim u Prostornomplanu Obedske bare (poglavqe 1.1. Opis granica Prostornogplana).

Izrada odgovaraju}eg Sredwero~nog programa za{titei razvoja, koji }e omogu}iti adekvatno provo|ewe propisanihreìma za{tite i na najboqi mogu}i na~in izbalansiratipotrebe za{tite prirode, privrede ({umarstvo, poqoprivre-da, vodoprivreda) i lokalne zajednice (stanovni{tvo) i takotrasirati primenu aktivnog koncepta za{tite i upravqawauz smawivawe antagonizma i protivre~nosti izme|u wih, uzpunu implementaciju odrednica iz Prostornog plana.

Pospe{iti razvoj odrìvog ekolo{kog turizma i dovr-{iti gradwu informativnih centara na Obedskoj bari (u Ku-pinovu i Obreù) i stavqawe u funkciju (restauracija i odr-àvawe) kulturno-istorijskih spomenika velike va`nostikoji su deo nasle|a Rezervata (Crkva Majke Angeline-Mana-stir Obed, tvr|ava Kupinik, Crkva Svetog Luke, etno-kom-pleks u Kupinovu). Sanirati objekat hotela "Obedska bara" i


pretvoriti ga u ekolo{ki centar me|unarodnog karaktera.Zna~ajno unaprediti promociju Rezervata u javnosti.

Intenzivirawe kontakata i saradwe sa me|unarodnimorganizacijama, posebno biroom Ramsarske konvencije, uz im-plementaciju te i drugih zna~ajnih konvencija u planskim do-kumentima i praksi, uz pripremu i realizaciju niza projeka-ta na prirodnom dobru podrànih od me|unarodnih institu-cija i fondacija.

Ja~awe stru~nih i materijalnih kapaciteta Staraocaza upravqawa prirodnim dobrom, uz formirawe posebne or-ganizacione jedinice za implementaciju odrednica iz Pro-stornog plana i Programa za{tite i razvoja.

Potpuno dislocirati planta`ne zasade konskih topolaiz Kupinskih greda i êwina, kao i iz sredi{weg dela Ku-pinskog kuta i [irina, uz wihovu zamenu prirodnim sastoji-nama sa hrastom-jasenom-grabom i livadama, sa~uvati me{o-vitu {umu Debela gora sa jedinstvenim biodiverzitetom.

8.1.3. Za{tita kulturnih dobara

U oblasti za{tite nepokretnih kulturnih dobara u plan-skom periodu planira se realizacija slede}ih aktivnosti:

izrada dokumentacije za sve kategorije evidentiranihnepokretnih kulturnih dobara radi sagledavawa postoje}egstawa i planirawa wihove daqe za{tite;

istraìvawe arheolo{kih lokaliteta i starih naseo-bina po obodu Obedske bare radi evidentirawa, stvarawa do-kumentacije i prezentacije kao kulturolo{ko i istorijskonasle|e;

istraìvawe sela koja gravitiraju Obedskoj bari radiizrade projekta etno-istorijskog i arheolo{kog parka, wego-ve za{tite i daqe prezentacije.


istraìvawe sela koja gravitiraju Obedskoj bari radiizrade projekta etno-istorijskog i arheolo{kog parka, wego-ve za{tite i daqe prezentacije.

stavqawe u funkciju (uz restauraciju i odràvawe)kulturno-istorijskih spomenika velike va`nosti koji se deonasle|a Rezervata (Crkva Majke Angeline-Manastir Obed,tvr|ava Kupinik, Crkva Svetog Luke, etno-kompleks u Kupi-novu)

8.1.4. Za{tita {uma, {umskog zemqi{ta i lovnih podru~ja

U oblasti {umarstva }e se sprovoditi: radovi na gajewu ikori{}ewu {uma, radovi u okviru lovnog i ribolovnog gazdo-vawa, radovi na za{titi {uma (od entomolo{kih i fitopato-lo{kih oboqewa, od divqa~i, stoke i poàra), kori{}ewedrugih {umskih proizvoda, izgradwa, odràvawe i eksploata-cija drugih objekata u {umi, nau~no istraìva~ki rad i ure-|ivawa {uma.

U za{titnoj zoni rezervata prioritetni radovi su form-irawe van{umskog zelenila u vidu za{titnih pojaseva.

U okviru SRP "Obedska bara" u oblasti {umarstva }e sesprovoditi radovi na gajewu i kori{}ewu {uma u skladu saAktom o za{titi rezervata, Uredbom o za{titi prirodnihretkosti Republike Srbije, Ramsarskom konvencijom, Op-{tom i posebnim {umskim osnovama.

U okviru ure|ivawa {uma neophodno je pristupiti izra-di Op{te osnove gazdovawa za sremsko {umsko podru~je s ob-zirom da je istekla va`nost Osnove koja je doneta za period01.01.1996. - 31.12.2004. Potrebno je uporedo pristupiti izra-di i posebnih osnova za gazdinske jedinice koje su obuhva}eneovim Prostornim planom.

Prioritetni radovi u periodu 2005-2009. su:

1. u okviru Rezervata neophodni su: o~uvawe i za{tita{uma u reìmu I stepena za{tite, melioracija {uma, obna-vqawe me{ovitih {uma hrastom lu`wakom, smawewe povr-

{ina pod EA topolom i o~uvawe sada{weg odnosa obraslo-neobraslo {umsko zemqi{te;

2. van podru~ja Rezervata formirawe vetroza{titnih po-jaseva na ugroènim lokalitetima uz prethodnu izradu studi-je i projektne dokumentacije;

3. izrada Op{te i posebnih osnova gazdovawa {umama poisteku wihove va`nosti.

8.1.5. Infrastrukturni koridori


Prioritetne aktivnosti u oblasti saobra}aja u planskomperiodu:

Drumski saobra}aj

- rekonstrukcija regionalnog puta R-121, Pe}inci-Obre`-Kupinovo, na deonici istog kroz podru~je obuhvataProstornog plana, u duìni od 18260 m;

- dogradwa i rekonstrukcija svih lokalnih puteva krozpodru~je obuhvata Prostornog plana u duìni od 33414 m ( re-konstrukcija ) i 1280 m ( dogradwa ) ,

- izgradwa biciklisti~kih staza, u duìni 27001 m;- izgradwa novih i teku}e odràvawe postoje}ih atarskih

i {umskih puteva u duìni od oko 70 km.

Vodni saobra}aj

- izrada urbanisti~ke dokumentacije za potrebe moderni-zacije postoje}ih i izgradwe novih kapaciteta vodnog saobra-}aja.


- teku}e i investiciono odràvawe regionalnog puta R-121;

- rekonstrukcija lokalnog puta od Kupinova do skele naSavi, u duìni od 1,280 km;

- rekonstrukcija lokalnog puta Kupinovo-Progar u duì-ni od 4 km;

- rekonstrukcija lokalnog puta [imanovci-Kupinovo(Krst u duìni od oko 16 km);

- izgradwa pristana za putni~ke brodove na Savi, na loka-litetu u blizini skelskog prelaza.


U oblasti vodne infrastrukture u planskom periodu pla-nira se realizacija slede}ih aktivnosti:

- Zavr{etak radova na sistemima vodosnabdevawa komple-tirawem svih objekata u sistemu.

- Zavr{etak izgradwe kanalizacionih sistema i ure|ajaza pre~i{}avawe otpadnih voda ve}ih naseqa.

- Zavr{etak izgradwe projektovanog nasipa na deoniciSave (lokalna stacionaà od km 3+100 do km 8+562).

- Osposobqavawe kanala Vok za dvojnu, kontrolisanufunkciju (puwewe i pra`wewe), radi osveàvawa prostoraObedske bare vodom iz Save i produbqewe zapadnog luka Re-venice, kako bi se omogu}io dotok vode u baru.

- Sanacija samog korita bare.

- Lista prioritetnih aktivnosti za period od 2005-2009.godine:

- Sanacioni radovi u koritu Obedske bare, kao i stvara-we uslova za osveàvawe vode u koritu bare.

- izgradwa kanalizacionih sistema i ure|aja za pre~i-{}avawe otpadnih voda ve}ih naseqa (Obre`, Kupinovo, Gra-bovci).

- opremawe turisti~kih lokaliteta (Kupinovo, Obre` iPlandi{te na Savi) instalacijama vodovoda i kanalizacije i


objektima i ure|ajima za pre~i{}avawe otpadnih voda.- inicijalna ulagawa u sisteme za navodwavawe (osposo-

bqavawe kanalske mreè za odvodwavawe i za potrebe navod-wavawa i izgradwa detaqne kanalske mreè).


Prioritetne aktivnosti u planskom periodu:

- gasifikacija naseqenih mesta u obuhvatu plana Ogar,Obre`, A{awa i Kupinovo, izgradwom razvodnih gasovoda imerno-regulacionih stanica za svako naseqeno mesto, kao iizgradwom distributivne gasovodne mreè u naseqima;

- stimulacija razvoja i kori{}ewe alternativnih oblikaenergije (geotermalna energija, biomasa, biogas, sun~evaenergija i energija vetra), ~ime bi se znatno uticalo na po-boq{awe ìvotnog standarda i za{titu i o~uvawe prirodnei ìvotne sredine;

- eksploatacije postoje}ih hidro-geotermalnih bu{otinaKup-1/H, Kup-2/H i Kup-3/H;

- izgradwa niza istra`nih i konturno istra`nih bu{oti-na na definisanom istra`nom prostoru.


- izgradwom razvodnog gasovoda RG-05-10 i GMRS "Pe}in-ci", ~ija se realizacija o~ekuje u toku 2006-2007 godine, stvo-ri}e se uslovi za daqu izgradwu razvodnih gasovoda i merno-regulacionih stanica za naseqena mesta Ogar, Obre`, A{a-wa i Kupinovo ~ija se realizacija o~ekuje do 2009 godine;

- pored eskploatacije postoje}ih hidro-geotermalnih bu-{otina Kup-1/H, Kup-2/H i Kup-3/H, planira se izgradwa nizaistra`nih i konturno istra`nih bu{otina na definisanomistra`nom prostoru, ~ija dinamika razvoja do 2009. god. je ve-zana za razvojne planove NIS-NAFTAGASA.

Elektroenergetska i telekomunikaciona infrastruktu-ra

U oblasti elektroenergetske infrastrukture realizova-}e se:

- Revitalizacija postoje}e mreè- Izgradwa 400 kV dalekovoda Obrenovac-Sremska Mi-

trovica 2- Ugradwa jo{ jednog transformatora snage 31,5 kVA u TS

110/20 kV "Pe}inci" - Izgradwa dalekovoda 20 kV na relaciji Grabovci-Ogar,

radi stvarawa mogu}nosti za rezervno napajawe Grabovaca. - Rekonstrukcija niskonaponske mreè u naseqima - Rekonstrukcija javne rasvete na turisti~kim lokalite-

tima i u svim naseqima.


- Izgradwa dalekovoda 20 kV na relaciji Grabovci - Ogar,radi stvarawa mogu}nosti za rezervno napajawe Grabovaca.

- Rekonstrukcija niskonaponske mreè u naseqima - Rekonstrukcija javne rasvete na turisti~kim lokalite-

tima i u svim naseqima

U oblasti telekomunikacione infrastrukture realizo-va}e se:

- rekonstrukcija i modernizacija postoje}e mreè- razvijawe digitalnih mreà sa integrisanim ISDN - izgradwa kablovskog distributivnog sistema u svim na-

seqima;- izgradwa antenskih sistema mobilnih komunikacija po

planovima razvoja nadle`nih preduze}a.- Izgradwa opti~kih spojnih puteva

1. Plati~evo-Vitojevci-Grabovci2. Dowi Tovarnik-Ogar-Obre`3. Obre`-Kupinovo-A{awa


- Izgradwa opti~kih spojnih puteva1. Plati~evo-Vitojevci-Grabovci2. Dowi Tovarnik-Ogar-Obre`3. Obre`-Kupinovo-A{awa- Ugradwa digitalnih centrala u naseqima Grabovci,

Obre`, Ogar, Kupinovo, A{awa

8.1.6. Privredne aktivnosti

Poqoprivreda

Prioritetne aktivnosti u planskom periodu su:

- izrada odgovaraju}ih planskih dokumenata o mogu}no-stima razvoja onih vidova poqoprivredne proizvodwe za kojepostoje pogodni prirodni uslovi posebno ;

- izrada projektne dokumentacije za zasnivawe ribwakana za to pogodnim terenima u ratarskoj proizvodwi ostvari-ti promenu strukture setve u korist ve}e zastupqenosti legu-minoza, krmnog biqa, povr}a, lekovitog, aromatskog biqa icve}a;

- ostvarivawe znatno ve}e povrtarske proizvodwe u sta-klenicima i plastenicima;

- redukcija i stroga kontrola upotrebe hemijskih sredsta-va za za{titu i ve{ta~kog |ubriva;

- intenzivirawe sto~arewa na bazi pa{wa~kog uzgoja i uzuvo|ewe gajewa autohtonih rasa stoke.


- u ratarskoj proizvodwi ostvariti promenu strukture se-tve u korist ve}e zastupqenosti leguminoza, krmnog biqa,povr}a, lekovitog, aromatskog biqa i cve}a;

- ostvarivawe znatno ve}e povrtarske proizvodwe u sta-klenicima i plastenicima;

- redukcija i stroga kontrola upotrebe hemijskih sredsta-va za za{titu i ve{ta~kog |ubriva;

- intenzivirawe sto~arewa na bazi pa{wa~kog uzgoja i uzuvo|ewe gajewa autohtonih rasa stoke;

- razvoj ribarstva na pogodnim terenima u KO Kupinovo iKO Obre`.

Sve ove aktivnosti moraju biti propra}ene i pro{ire-wem prera|iva~kih kapaciteta, jer u neposrednom okruèwunema zna~ajnijih mogu}nosti za preradu poqoprivrednih pro-izvoda.

Turizam

U oblasti turizma u planskom periodu planira se reali-zacija slede}ih aktivnosti:

- formirawe turisti~kih zona (Kupinske grede, êwin iGrabova~ko-Vitojeva~ko ostrvo) i turisti~kih lokaliteta(Obre`, Kupinovo i Plandi{te) sa prate}im sadràjima, uzo~uvawe pejza`no-ambijentalne i ekolo{ke vrednosti pod-ru~ja;

- izrada etno-ekolo{kog projekta za turisti~ku ponudusela po obodu SRP Obedska bara;

- marketin{ka prezentacija potencijala (prospekti, bro-{ure, CD prezentacije, nastupi na sajmovima);

- formirati odgovaraju}e preduze}e koje }e imati zadatakda objedini, standardizuje, kreira i u saradwi sa turisti~kimagencijama prezentuje turisti~ku ponudu podru~ja Obedskabara.

Implementacija Prostornog plana podru~ja posebne na-


mene Obedska bara, u oblasti razvoja turizma, u periodu 2005-2009. godine realizova}e se izradom Sredwero~nog programarazvoja turizma na planskom podru~ju kojim }e biti obuhva}e-ne planirane aktivnosti:

marketin{ka prezentacija potencijala (prospekti,bro{ure, CD prezentacije, nastupi na sajmovima);

formirawe turisti~ko-informativnih centara uObreù i Kupinovu, kao i odgovaraju}eg preduze}a koje }eimati zadatak da objedini, standardizuje, kreira i u saradwisa turisti~kim agencijama prezentuje turisti~ku ponudu pod-ru~ja Obedska bara;

planirawe vodi~ke i ~uvarske slu`be sa odgovaraju}impunktovima, prodavnice suvenira, prodavnice ekolo{kizdrave hrane.

8.1.7. Socijalne aktivnosti i javne slu`be

Osnovno obrazovawe: zastupqeno je u svim naseqima biloda postoji osnovna {kola, ili se u~enici upu}uju u susedno na-seqe, {to je uskla|eno sa veli~inom naseqa, odnosno brojemu~enika. Neophodno je poboq{ati uslove za obrazovawe pre-ma vaè}im propisima i standardima.

Zdravstvena za{tita: poboq{awe kadrovskih, organiza-cionih i prostornih uslova za pruàwe kvalitetnijih uslugaobavezne zdravstvene za{tite.

Socijalna za{tita: obezbe|ewe prostornih uslova za pot-puniji obuhvat dece u pred{kolskom uzrastu.

8.2. UÊSNICI U IMPLEMENTACIJI PROSTOR-NOG PLANA

Aktivnosti na implementaciji Prostornog plana vr{i}ese preko organa i tela koja }e formirati Izvr{no ve}e Au-tonomne Pokrajine Vojvodine.

Sredstva za finansirawe ovih aktivnosti obezbedi}e seiz sredstava Republike Srbije, AP Vojvodine, op{tina Pe-}inci i Ruma, posebnih fondova, mogu}ih koncesionara, ino-stranih donatora i sponzora, kao i sredstava gra|ana, kori-snika i investitora na podru~ju Prostornog plana.

Shodno tome u implementaciji Prostornog plana u~e-stvuju:

- Republi~ka agencija za prostorno planirawe;- Pokrajinski sekretarijat za arhitekturu, urbanizam i

graditeqstvo;- Pokrajinski sekretarijat za za{titu ìvotne sredine i

odrìvi razvoj;- Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne si-

rovine;- Pokrajinski sekretarijat za privredu;- Pokrajinski sekretarijat za poqoprivredu, vodoprivre-

du i {umarstvo;- Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe i kulturu;- Pokrajinski zavod za za{titu spomenika kulture;- Zavod za za{titu prirode Srbije - Radna jedinica u No-

vom Sadu;- JP "Vojvodina{ume" [G "Sremska Mitrovica";- JP "Vode Vojvodine" Novi Sad;- Skup{tine op{tina Pe}inci i Ruma.

8.3. MERE I INSTRUMENTI ZA REALIZACIJUPROSTORNOG PLANA

Vaè}i dokumenti

Osnovni planski dokument vi{eg reda na kom je zasnova-na izrada ovog Prostornog plana je Prostorni plan Republi-ke Srbije ~ije su odredbe u potpunosti ispo{tovane u smisluprostornih re{ewa za ovo podru~je, osnovnih smernica za ko-

ri{}ewe i ure|ewe {uma i {umskog zemqi{ta, osnovnih na-~ela i kriterijuma za za{titu prirodnih dobara i za{tituìvotne sredine, koncepcije razvoja sela i unapre|ewa kva-liteta ìvqewa, te definisawa koridora osnovnih infra-strukturnih sistema. Ispo{tovana je i vaè}a prostorno-planska i urbanisti~ka dokumentacija za ovo podru~je (pro-storni planovi op{tina i urbanisti~ki planovi).

Zbog zna~aja u izradi ovog Prostornog plana potrebno jeizdvojiti Program za{tite SRP "Obedska bara" za period2002-2007. godine - JP "Vojvodina{ume" [G "Sremska Mitro-vica", Vodoprivrednu osnovu Republike Srbije, kao i {um-sko-privredne i lovne osnove za ovo podru~je.

Novi dokumenti

Daqa razrada Plana vr{i}e se izradom slede}e zakonompredvi|ene planske i urbanisti~ke dokumentacije:

1. prostorni planovi op{tina (uskla|ivawe postoje}ihili dono{ewe novih planova),

2. prostorno-planska i urbanisti~ka dokumentacija za po-sebno vredne delove prostora (prirodna i kulturna dobra),

3. prostorno-planska i urbanisti~ka dokumentacija zaprivredne i ostale aktivnosti u vangra|evinskim podru~jimanaseqa, (trase i objekti infrastrukture);

4. urbanisti~ki planovi naseqa,5. urbanisti~ki planovi za zone u kojima su planirani tu-

risti~ki lokaliteti, poqoprivredni kompleksi.

Pored navedene dokumentacije, ovaj Prostorni plan spro-vodi}e se obaveznim ugra|ivawem wegovih odredbi u:

- planove i programe javnih preduze}a u oblasti infra-strukture (saobra}aj, vodoprivreda, elektroprivreda, tele-komunikacije i dr.);

- planove i programe republi~kih direkcija (za razvoj, ge-olo{ka istraìvawa, poqoprivredu i {umarstvo, puteve,ekologiju i dr.);

- planove i programe za razvoj podru~ja od posebnog inte-resa (zone za{ti}enih prirodnih i kulturnih dobara i dr.);

- posebne planove, programe, projekte i osnove za pojedi-ne oblasti (ure|ewe poqoprivrednog i {umskog zemqi{ta,rekultivacija degradiranog zemqi{ta, za{tita ìvotne sre-dine i dr.).

Razrada ovog Prostornog plana vr{i}e se kroz:- vi{egodi{we i godi{we programe za{tite i razvoja

SRP Obedska bara;- posebne projekte i programe za pojedine oblasti (ure|e-

we zemqi{ta u naseqima, ure|ewe poqoprivrednog i {um-skog zemqi{ta, stambena izgradwa i dr.);

- osnove za{tite, kori{}ewa i ure|ewa poqoprivrednogzemqi{ta, kao dokumentu koji se donosi u ciqu racionalni-jeg iskori{}avawa poqoprivrednog zemqi{ta, unapre|ewaìvotne sredine, proizvodwe zdrave hrane i rejonizacije po-qoprivredne proizvodwe

- prostorno-plansku i urbanisti~ku dokumentaciju.

Na osnovu ~lana 31. Zakona o planirawu i izgradwi("Slu`beni glasnik Republike Srbije, broj 47/2003) i ~lana ------ Odluke o dono{ewu Prostornog plana podru~ja posebnenamene SRP --------------- ("Slu`beni list APV", broj ----/2005), Republi~ka agencija za prostorno planirawe - organi-zaciona jedinica za teritoriju AP Vojvodine, Pokrajinskisekretarijat za arhitekturu, urbanizam i graditeqstvo, Po-krajinski sekretarijat za za{titu ìvotne sredine i odrì-vi razvoj, Pokrajinski sekretarijat za privredu, Pokrajinskisekretarijat za poqoprivredu, vodoprivredu i {umarstvo,Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovi-ne, Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe i kulturu, Zavodza za{titu prirode Srbije, Pokrajinski zavod za za{tituspomenika kulture, staralac SRP Obedska bara JP "Vojvodi-na {ume" [G "Sremska Mitrovica" i Skup{tine op{tinaPe}inci i Ruma zakqu~uju

UGOVOR


O IMPLEMENTACIJI PROSTORNOG PLANAPODRU^JA POSEBNE NAMENE SRP OBEDSKA BARA

^lan 1.

Ugovorne strane saglasno konstatuju:

1. da je Skup{tina AP Vojvodine donela Odluku o utvr|i-vawu Prostornog plana podru~ja posebne namene ("Slu`benilist AP Vojvodine", broj ----/2005), (u daqem tekstu: Odluka),na osnovu ~lana 19. stav 4. Zakona o planirawu i izgradwi("Slu`beni glasnik Republike Srbije", broj 47/2003), (u da-qem tekstu: Zakon);

2. da se na osnovu ~lana 31. Zakona i ~lana ---- Odluke, za-kqu~uje Ugovor o implementaciji Prostornog plana podru~-ja posebne namene (u daqem tekstu: Ugovor o implementaciji);

3. da je predmet Ugovora o implementaciji, ure|ivaweobaveza ugovornih strana u realizaciji planskih re{ewa zaprvu fazu sprovo|ewa Prostornog plana podru~ja posebne na-mene SRP Obedska bara za period do 2009. godine.

^lan 2.

Ugovorne strane preduzimaju obaveze iz Prostornog pla-na koje su utvr|ene za prvu fazu realizacije Prostornog pla-na za period do 2009. godine.

^lan 3.

Ostvarivawe osnovnog Ugovora o implementaciji obezbe-di}e se aneksima Ugovora ili posebnim ugovorima o primeniza utvr|ene prioritete Plana izme|u nadle`nih sekretarija-ta, op{tina, javnih preduze}a i drugih u~esnika u implemen-taciji Prostornog plana.

^lan 4.

Ugovorne strane su saglasne da se o izvr{ewu ovog ugovo-ra stara Republi~ka agencija za prostorno planirawe - orga-nizaciona jedinica za teritoriju AP Vojvodine.

^lan 5.

Ugovorne strane su saglasne da sem u slu~aju da do|e dorazli~itih stavova u vezi sa implementacijom Prostornogplana, Izvr{nom ve}u AP Vojvodine uputi o tome informa-cije i predloì dono{ewe odgovaraju}eg zakqu~ka, u skladusa zakonom.

Predlog Izvr{nom ve}u AP Vojvodine u smislu stava 1.ovog ~lana, moè da podnese svaka od ugovornih strana.

^lan 6.

Ovaj ugovor stupa na snagu danom potpisivawa svih ugo-vornih strana.

^lan 7.

Ovaj ugovor je sa~iwen u --- primerka, od kojih se po 2(dva) primerka nalaze kod svake ugovorne strane.

Pokrajinski sekretarijat za arhitekturu, urbanizam igraditeqstvo

Sekretar

--------------------------------Vladimir Zelenovi}

Pokrajinski sekretarijat za za{titu ìvotne sredine iodrìvi razvoj

Sekretar

--------------------------------------Prof. dr Zoltan \armati

Pokrajinski sekretarijat za privredu

Sekretar

------------------------------Sini{a Lazi}

Pokrajinski sekretarijat za poqoprivredu, vodoprivre-du i {umarstvo

Sekretar

---------------------------------Daniel Popovi}

Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne si-rovine

Sekretar

---------------------------Dragan Surdu~ki

Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe i kulturu

Sekretar

---------------------------Zoltan Buwik

Zavod za za{titu prirode Srbije, odelewe u Novom Sadu

Direktor

-------------------------dr Lidija Amixi}

Zavod za za{titu spomenika kulture Sremska Mitrovica

Direktor

----------------------------Qubi{a [ulaja

JP "Vojvodina {ume", [G "Sremska Mitrovica" SremskaMitrovica

Direktor

---------------------------Pera Dobrojevi}

Skup{tina op{tine Pe}inci

Predsednik

--------------------------------@ivko Markovi}

Skup{tina op{tine Ruma

Predsednik

----------------------------------Qubi{a Jezdimirovi}


271.

Na osnovu ~lana 24. stav 4. Zakona o planirawu i izgrad-wi ("Slu`beni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06) i ~lana 21. stav1. ta~ka 2. Statuta Autonomne Pokrajine Vojvodine ("Slu-`beni list APV", br. 17/91),

Skup{tina Autonomne Pokrajine Vojvodine, na sedniciodrànoj 24. maja 2006. godine, donela je

ODLUKUO IZRADI PROSTORNOG PLANA PODRU^JA

POSEBNE NAMENE SPECIJALNOG REZERVATAPRIRODE "STARI BEGEJ - CARSKA BARA"

^lan 1.

Pristupa se izradi Prostornog plana podru~ja posebnenamene Specijalnog rezervata pirorde "Stari Begej - Carskabara" (u daqem tekstu: Prostorni plan).

^lan 2.

Ciq dono{ewa Prostornog plana je utvr|ivawe koncep-cije planskih re{ewa, reìma i uslova kori{}ewa, organi-zacije, ure|ewa i za{tite Specijalnog rezervata prirode"Stari Begej - Carska bara", prirodnih i kulturno-istorij-skih vrednosti; o~uvawe autenti~nosti prirodnih vrednostipodru~ja; trajno odrìvo upravqawe i kori{}ewe prirodnihresursa; usmeravawe dugoro~nog razvoja podru~ja, ribarstva,turizma, vodoprivrede, poqoprivrede i drugih aktivnostikomplementarnih funkcija prezentacije Specijalnog rezerv-ata prirode i izgradwe i ure|ewa naseqa, infrastrukturnihsistema i objekata; obezbe|ewe prostornih uslova za funkci-onalnu integraciju prostora sa okruèwem.

^lan 3.

Podru~je Prostornog plana obuhvata deo teritorije op-{tine Zrewanin i to: KO Belo Blato, KO Kni}anin, KO Lu-kino Selo, KO Perlez i KO Staji}evo.

^lan 4.

Koncepcija Prostornog plana bi}e zasnovana na studijskoji planskoj dokumentaciji, rezultatima dosada{wih istraì-vawa i postoje}oj urbanisti~koj i razvojnoj dokumentaciji.

^lan 5.

Naru~ilac Prostornog plana je Pokrajinski sekretari-jat za arhitekturu, urbanizam i graditeqstvo, nosilac aktiv-nosti je Republi~ka agencija za prostorno planirawe - Orga-nizaciona jedinica za teritoriju Autonomne Pokrajine Voj-vodine u Novom Sadu, a obra|iva~ Prostornog plana je Javnopreduze}e za prostorno i urbanisti~ko planirawe i projek-tovawe "Zavod za urbanizam Vojvodine" Novi Sad.

^lan 6.

Pokrajinski organi uprave, posebne organizacije, javnapreduze}a i ustanove nadle`ne za poslove za{tite ìvotnesredine, prirode i spomenika kulture, saobra}aja i telekomu-nikacija, poqoprivrede i vodoprivrede, energetike i dr. do-stavi}e u roku od 30 dana od dana stupawa na snagu Odluke oizradi prostornog plana podru~ja posebne namene Specijal-nog rezervata prirode "Stari Begej-Carska bara" (u daqemtekstu: Odluka) sve raspoloìve podatke, uslove i dokumen-taciju iz delokruga svoga rada nosiocu izrade Prostornogplana, bez naknade.

^lan 7.

Rok za izradu prostornog plana je 14 meseci od dana stupa-wa na snagu ove Odluke.

^lan 8.

Sredstva za izradu Prostornog plana obezbe|ena su u bu-xetu Autonomne Pokrajine Vojvodine.

^lan 9.

Predlog Prostornog plana bi}e izloèn na javni uvid utrajawu od 30 dana u zgradi Skup{tine op{tine Zrewanin.

^lan 10.

Sastavni deo ove Odluke su Program za izradu Prostor-nog plana podru~ja posebne namene Specijalnog rezervataprirode "Stari Begej - Carska bara"i Odluka o izradi stra-te{ke procene uticaja na ìvotnu sredinu Prostornog planapodru~ja posebne namene Specijalnog rezervata prirode"Stari Begej - Carska bara" koja je doneta od strane Repu-bli~ke agencije za prostorno planirawe - Organizacione je-dinice za teritoriju Autonomne Pokrajine Vojvodine u No-vom Sadu br. 350-81/2006-02 od 15. 05. 2006. godine.

^lan 11.



01 Broj: 35-3/2006Novi Sad, 24. maja 2006. godine

PredsednikSkup{tine AP Vojvodine,

Bojan Kostre{, s.r.

Na osnovu ~lana 9. stav 1. Zakona o strate{koj proceniuticaja na ìvotnu sredinu ("Slu`beni glasnik RS", broj135/04), ~lana 6. stav 2. i ~lana 8. Zakona o planirawu i iz-gradwi ("Slu`beni glasnik RS", broj 47/03 i 34/06), ~lana 5. i~lana 13. Statuta Republi~ke agencije za prostorno planira-we ("Slu`beni glasnik RS", broj 96/03), Republi~ka agencijaza prostorno planirawe, Organizaciona jedinica za terito-riju Autonomne Pokrajine Vojvodine u Novom Sadu, donosi

ODLUKUO IZRADI STRATE[KE PROCENE UTICAJA

NA @IVOTNU SREDINU PROSTORNOG PLANAPODRU^JA POSEBNE NAMENE SPECIJALNOG

REZERVATA PRIRODE "STARI BEGEJ - CARSKA BARA"

^lan 1.

Ovom Odlukom se utvr|uju razlozi za vr{ewe strate{keprocene uticaja na ìvotnu sredinu podru~ja u obuhvatu Pro-stornog plana podru~ja posebne namene Specijalnog rezerva-ta prirode "Stari Begej-Carska bara" (u daqem tekstu: Pro-storni plan), odre|uju pitawa i problemi vezani za ìvotnusredinu, koji }e se razmatrati u strate{koj proceni, utvr|u-ju razlozi za izostavqawe pojedinih pitawa i problema veza-nih za ìvotnu sredinu u planu iz strate{ke procene, odre|u-ju elementi izve{taja o strate{koj proceni uticaja prostor-nog plana podru~ja posebne namene Specijalnog rezervataprirode "Stari Begej-Carska bara" na ìvotnu sredinu (u da-qem tekstu: Izve{taj o strate{koj proceni), odre|uje nosi-lac izrade Izve{taja o strate{koj proceni i utvr|uju wego-ve obaveze i odre|uje na~in u~e{}a zainteresovanih organa iorganizacija i javnosti u postupku izrade i razmatrawa Izve-{taja o strate{koj proceni.

^lan 2.

Razlozi za vr{ewe strate{ke procene uticaja na ìvotnusredinu Prostornog plana su sagledavawe, procena i utvr|i-vawe mogu}nosti zna~ajnih {tetnih uticaja na ìvotnusredi-nu na osnovu promena u prostorno-funkcionalnoj organizaci-ji podru~ja koje se planiraju Prostornim planom, a koje mogubiti od uticaja na stawe ìvotne sredine, sa procenom merakoje je potrebno preduzeti kako bi se eventualnim mogu}izna~ajni {tetni uticaji na ìvotnu sredinu spre~ili, otklo-nili ili smawili na minimum.

^lan 3.

U okviru strate{ke procene razmatra}e se slede}a pita-wa i problemi vezani za ìvotnu sredinu u Prostornom pla-nu:

- za{tita i pra}ewe stawa biqnih i ìvotiwskih vrsta iwihovih stani{ta;

- o~uvawe i unapre|ewe autohtonih {uma;


- o~uvawe prirodnih predela, ambijenata i pejzaà;- za{tita i obnavqawe biodiverziteta flore i faune

(ribqeg fonda i ptica);- kori{}ewe {uma u skladu sa reìmima za{tite;- usmeravawe antropogenih uticaja u ciqu za{tite priro-

de i ìvotne sredine i wenog podizawa na vi{i nivo u ciqurealizacije utvr|enih reìma za{tite;

- unapre|ewe komunalne opremqenosti naseqa i turi-sti~kih lokaliteta,

- za{tita zemqi{ta od erozije;- organizovano i kontrolisano kori{}ewe poqoprivred-

nog zemqi{ta;- savremeno upravqawe komunalnim otpadom;- uspostavqawe novog sistema organizovawa aktivnosti u

kontroli zaga|iva~a i stawu zaga|enosti, preventivnom de-lovawu i sanaciji postroje}eg stawa u oblasti vodoprivrede;

- podre|ivawe sistema kategorisanih puteva za{titi io~uvawu Specijalnog rezervata prirode Specijalnog rezerv-ata prirode "Stari Begej-Carska bara" na ìvotnu sredinu;

- uskla|ivawe eksploatacije minerlanih sirovina sa re-ìmima za{tite, uz primenu neophodnih mera za{tite ì-votne sredine;

- definisawe smernica za o~uvawe, odràvawe i kori-{}ewe nepokretnih kulturnih dobara kao i utvr|ivawe no-vih.

^lan 4.

Razlozi za izostavqawe pojedinih pitawa i problema ve-zanih za ìvotnu sredinu u Prostornom planu iz strate{keprocene, bi}e sadràni u Izve{taju o strate{koj proceniuticaja Prostornog plana podru~ja posebne namene Specijal-nog rezervata prirode "Stari Begej-Carska bara" na ìvotnusredinu (u daqem tekstu: Izve{taj o strate{koj proceni).

^lan 5.

Za potrebe izrade Prostornog plana pristupa se izradiIzve{taja o strate{koj proceni.

Elementi Izve{taja o strate{koj proceni su:I Polazne osnove strate{ke proceneII Op{ti i posebni ciqevi strate{ke procene i izbori

indikatoraIII Procena mogu}ih uticaja sa opisom mera predvi|enih

za smawewe negativnih uticaja na ìvotnu sredinuIV Smernice za izradu strate{kih procena na niìm hi-

jerahijskim nivoima i procene uticaja projekata na ìvotnusredinu

V Program pra}ewa stawa ìvotne sredine u toku sprovo-|ewa Prostornog plana (monitoring)

VI Prikaz kori{}ene metodologije i te{ko}e u izradistrate{ke procene

VII Prikaz na~ina odlu~ivawa, opis razloga odlu~uju}ihza izbor datog Prostornog plana sa aspekta razmatranih va-

rijantnih re{ewa i prikaz na~ina na koji su pitawa ìvotnesredine ukqu~ena u radnu verziju predloga prostornog plana

VIII Zakqu~ci do kojih se do{lo tokom izrade izve{tajao strate{koj proceni predstavqeni na na~in razumqiv javno-sti

IX Drugi podaci od zna~aja za strate{ku procenu.

^lan 6.

Za nosioca izrade Izve{taja o strate{koj proceni odre-|uje se Javno preduze}e za prostorno i urbanisti~ko planira-we i projektovawe "Zavod za urbanizam Vojvodine" Novi Sad,@elezni~ka br. 6/III (u daqem tekstu: Zavod).

Za izradu Izve{taja o strate{koj proceni Zavod }eformirati multidisciplinarni stru~ni tim u sastavu: di-plomirani inèwer arhitekture, diplomirani inèwer gra-|evine, diplomirani inèwer agronomije, diplomirani in-èwer pejza`ne arhitekture, diplomirani inèwer ma{in-stva, diplomirani prostorni planer, diplomirani ekonomi-sta, diplomirani biolog, diplomirani pravnik i dr.

Zavod i stru~ni tim su u obavezi da utvrde metodologijuizrade Izve{taja o strate{koj proceni.

Rok za izradu Izve{taja o strate{koj proceni je 10 mese-ci od dana dono{ewa ove Odluke.

^lan 7.

U~e{}e zainteresovanih organa i organizacija i javnostiu postupku izrade i razmatrawa Izve{taja o strate{koj pro-ceni obezbe|uje Republi~ka agencija za prostorno planira-we, Organizaciona jedinica za teritoriju Autonomne Pokra-jine Vojvodine u Novom Sadu.

Ogla{avawe izlagawa na javni uvid Izve{taja o strate-{koj proceni sprovodi Republi~ka agencija za prostornoplanirawe, Organizaciona jedinica za teritoriju Autonom-ne Pokrajine Vojvodine u Novom Sadu, istovremeno sa ogla-{avawem izlagawa na javni uvid Predloga Prostornog plana,sa podacima o vremenu i mestu izlagawa na javni uvid, na~inuna koji zainteresovana pravna i fizi~ka lica mogu dostavitiprimedbe, vremenu i mestu odràvawa javne rasprave, kao idruge informacije koje su od zna~aja za javni uvid.

^lan 8.

Sredstva za izradu Izve{taja o strate{koj proceni obez-be|ena su Odlukom o buxetu Autonomne Pokrajine Vojvodineza 2006. godinu ("Slu`beni list Autonomne Pokrajine Vojvo-dine", broj 19/05).

Broj: 350-81/2006-02Dana: 15. 05. 2006.

DirektorOrganizacione jedinice

Prof. dr Predrag [i|anin, dipl. in`. arh.

PROSTORNI PLAN PODRU^JA POSEBNE NAMENE SPECIJALNOG REZERVATA PRIRODE"STARI BEGEJ - CARSKA BARA"

Naru~ilac aktivnosti: REPUBLIKA SRBIJAAUTONOMNA POKRAJINA VOJVODINAPOKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA ARHITEKTURU,URBANIZAM I GRADITEQSTVO


Nosilac aktivnosti: REPUBLIKA SRBIJAREPUBLI^KA AGENCIJA ZA PROSTORNO PLANIRAWEORGANIZACIONA JEDINICA ZA TERITORIJUAUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE

Direktor organizacione jediniceza teritorijuAPV

Dr Predrag [i|anin, dipl. in`. arh.

Obra|iva~: JP ZAVOD ZA URBANIZAM VOJVODINE, NOVI SADE - 2233

Odgovorni planerDragan Dun~i}, dipl. pr. planer

DirektorPerica Manojlovi}, dipl. in`. saobr.


TEKSTUALNI DEO

UVODNE NAPOMENE 386

1. VRSTA PLANSKOG DOKUMENTA 386 2. RAZLOZI ZA IZRADU PROSTORNOG

PLANA

387 3. OBUHVAT PROSTORNOG PLANA 387 4. PRAVNI OSNOV ZA UZRADU

PROSTORNOG PLANA

387 5. PREDMET, CIQEVI I ZADACI ZA

IZRADU PROSTORNOG PLANA

387 5.1 Predmet Prostornog plana 387 5.2 Ciqevi i zadaci izrade Prostornog plana 387

6. OSNOVNI PROBLEMI I OGRANIÊWA KARAKTERISTI^NI ZA PLANSKO PODRU^JE

390 6.1. Za{tita prirode i ìvotne sredine 390 6.2. [ume i {umsko zemqi{te 390 6.3. Mreè naseqa 390 6.4. Stanovni{tvo 390 6.5. Privreda 390 6.6. Za{tita nepokretnih kulturnih dobara 391 6.7. Infrastruktura 391

7. POTENCIJALI PLANSKOG PODRU^JA I EVENTUALNI PRIORITETI RAZVOJA

392 7.1 Prirodni uslovi 392

7.2. Za{tita prirode i ìvotne sredine 393 7.3. [ume i {umsko zemqi{te, van{umsko

zelenilo i lovna podru~ja

394 7.4. Mreè i funkcije naseqa 394 7.5. Stanovni{tvo 394 7.6. Privreda 395 7.7. Za{tita nepokretnih kulturnih dobara 396 7.8. Infrastruktura 396

8. PREGLED I OCENA POSTOJE]E DOKUMENTACIJE I PODLOGA OD ZNAÂJA ZA IZRADU PROSTORNOG PLANA

396 9. SADR@AJ PROSTORNOG PLANA

PODRU^JA POSEBNE NAMENE

396 10. DINAMIKA REALIZACIJE

OSNOVNIH FAZA IZRADE PROSTORNOG PLANA

396 11. FINANSIJSKA SREDSTVA

POTREBNA ZA IZRADU PROSTORNOG PLANA

396

SPISAK TABELA, GRAFIKONA I KARATA U TEKSTU:

Tab. 1: Broj naseqa, broj stanovnika 2002. godine i

povr{ine KO na podru~ju Prostornog plana

(str. 3)

Tab. 2: Broj stanovnika, prose~na stopa rasta i indeksi starewa na podru~ju Prostornog plana

(str. 23)

Tab. 3: Neophodne podloge za izradu Plana (str. 27)

Graf. 1:

Struktura kori{}ewa zemqi{ta prema katastarskim kulturama

(str. 7)

Graf. 2:

Reìm za{tite SRP "Stari Begej - Carska bara"

(str. 21)

Karta 1:

Hidrografska karta Vojvodine - Izvod, 1987.

(str. 17)

Foto-doku-

menta-cija:

JP Zavod za urbanizam Vojvodine Novi Sad

GRAFI^KI DEO:

1. Topografska karta sa granicom obuhvata

Plana

2. Obuhvat Prostornog plana podru~ja posebne namene SRP "Stari Begej - Carska bara) 1:50.000

3. Osnovne informacije o prostoru

PRILOG PROGRAMA:

Uredba o za{titi specijalnog rezervata prirode "Stari Begej - Carska bara", "Slu`beni glasnik Republike Srbije", br. 56/94)

SADR@AJ

UVODNE NAPOMENE

Program izrade Prostornog plana podru~ja posebne name-ne Specijalnog rezervata prirode "Stari Begej-Carska bara"(u daqem tekstu: Program) ura|en je u skladu sa odredbama~lana 25. Zakona o planirawu i izgradwi ("Slu`beni glasnikRepublike Srbije ", broj 47/2003) i ~lana 29. Pravilnika o sa-drìni i izradi planskih dokumenata ("Slu`beni glasnikRepublike Srbije ", broj 60/2003).

Predmet Programa je izrada prostornog plana podru~japosebne namene Specijalnog rezervata prirode "Stari Begej-Carska bara" (prema Uredbi o za{titi specijalnog rezerva-ta prirode "Stari Begej -Carska bara", " Slu`beni glasnikRepublike Srbije ", br. 56/94) koji zbog svojih op{te poznatihprirodnih vrednosti ima verifikovan me|unarodni status(ukqu~ewem u Konvenciju o svetski zna~ajnim mo~varnim sta-ni{tima - Ramsar 1996. godine, kao i u Spisak podru~ja od iz-uzetnog zna~aja za ptice Evrope - IBA od 1989. godine).

Program je sastavni deo Odluke o izradi Prostornog pla-na podru~ja posebne namene Specijalnog rezervata prirode"Stari Begej-Carska bara".

1. VRSTA PLANSKOG DOKUMENTA

^lanom 19. Zakona o planirawu i izgradwi ("Slu`beniglasnik Republike Srbije", broj 47/2003), propisano je da seprostorni plan podru~ja posebne namene donosi za podru~jekoje zbog svojih karakteristika ima posebnu namenu, koja zah-teva poseban reìm organizacije, ure|ewa, kori{}ewa i za-{tite prostora, kao i za podru~je ode|eno Strategijom.

^lanom 168. Zakona o planirawu i izgradwi, propisano jeda }e se do dono{ewa Strategije prostornog razvoja Republi-ke Srbije primewivati odredbe Prostornog plana RepublikeSrbije. Prostornim planom Republike Srbije u poglavqu VII"Primena i sprovo|ewe Prostornog plana Republike Srbi-je", ta~ka 5. "Dono{ewe prostornih planova za uè prostor-ne celine" utvr|ena su podru~ja za koja }e se donositi pro-storni planovi podru~ja posebne namene do 2010. godine, u ko-je su svrstana i podru~ja prirodnih rezervata.

U skladu sa navedenim odredbama Zakona o planirawu iizgradwi i Prostornog plana Republike Srbije, za podru~jeSpecijalnog rezervata prirode "Stari Begej-Carska bara"potrebno je uraditi prostorni plan podru~ja posebne namene,


sa slede}im nazivom: Prostorni plan podru~ja posebne name-ne Specijalnog rezervata prirode "Stari Begej-Carska ba-ra" (u daqem tekstu: Prostorni plan).

S obzirom na me|unarodni i nacionalni zna~aj ovog pod-ru~ja predlaè se izrada strate{ke procene uticaja Pro-stornog plana podru~ja posebne namene Specijalnog rezerva-ta prirode "Stari Begej-Carska bara" na ìvotnu sredinu, uskladu sa Zakonom o strate{koj proceni uticaja na ìvotnusredinu ("Slu`beni glasnik Republike Srbije", br. 135/2004).

2. RAZLOZI ZA IZRADU PROSTORNOG PLANA

Osnovni razlog za izradu i dono{ewe Prostornog planaje stvarawe uslova za realizaciju nacionalnih interesa uoblasti za{tite i o~uvawa prirodnih vrednosti, kao i wiho-vog adekvatnog kulturolo{kog i turisti~kog kori{}ewa uokviru Specijalnog prirodnog rezervata.

Polazno na~elo koje defini{e ciq i predodre|uje meto-dologiju izrade Prostornog plana izraèno je slede}om hije-rarhijom razvojnih interesa Republike Srbije, lokalne sre-dine i trì{ta, prema glavnim funkcijama i aktivnostimapodru~ja:

odrìvo o~uvawe, unapre|ewe, za{tita i kulturolo{kokori{}ewe prirode, prirodnih i kulturnih vrednosti uokviru Specijalnog prirodnog rezervata. U planirawu za-{tite, razvoja i ure|ewa prete`no prirodnih prostora, utvr-|ivawe kapaciteta prostora predstavqa obavezno na~elo;

odrìvi razvoj turizma zasnovan na prirodnim i stvore-nim potencijalima turisti~ke regije;

odrìvi razvoj aktivnosti na na~in koji ne ugroàvavrednosti rezervata prirode ( ribarstvo, poqoprivreda, {u-marstvo, vodoprivreda zanatstvo i doma}a radinost, aktivno-sti dru{tvenog standarda naseqa);

ostale aktivnosti prilago|ene prethodnim kategorijamaaktivnosti.

Prostorni plan }e predstavqati prioritetan planskidokument za upravqawe za{titom i razvojem obuhva}enogpodru~ja.

Potrebno je definisati funkcije razli~itog nivoa zna-~aja (lokalni, regionalni, republi~ki) i wihov razvoj uskla-diti sa reìmima za{tite, unapre|ewa, ure|ewa i kori{}e-wa prirodne sredine. Imaju}i u vidu osnovni ciq izradeProstornog plana potrebno je u domenu razvoja privredeutvrditi hijerarhiju ciqeva i interesa, te na osnovu toga hi-jerarhiju funkcija i aktivnosti, kako u oblasti komplemen-tarnih, tako i u oblasti suprotstavqenih aktivnosti.

3. OBUHVAT PROSTORNOG PLANA

Obuhvat podru~ja Prostornog plana odre|en je povr{ina-ma teritorija celih katastarskih op{tina na ~ijem podru~juse nalazi Specijalni rezervat prirode "Stari Begej- Carskabara" i za{titna zona, brojem obuhva}enih naseqa i brojemwihovih stanovnika prema Popisu 2002. godine.

Tabela 1: Broj naseqa, broj stanovnika 2002. godine i povr{i-ne KO na podru~ju Prostornog plana

Ukupna povr{ina podru~ja obuhva}enog izradom Pro-

stornog plana iznosi 25.688 ha i obuhvata 5 naseqa op{tineZrewanin sa ukupno 9.926 stanovnika. Povr{ina Specijalnogrezervata prirode "Stari Begej - Carska bara" iznosi 1.676ha. Za{titna zona Specijalnog rezervata prirode "Stari Be-gej - Carska bara" obuhvata povr{inu od 7.532 ha.

Obuhvat i granica za{ti}enog podru~ja dat je na grafi~-

kom prikazu "Obuhvat Prostornog plana podru~ja posebne na-mene Specijalnog rezervata prirode Stari Begej-Carska ba-ra" u razmeri 1: 50 000.

4. PRAVNI OSNOV ZA IZRADU PROSTORNOG PLANA

Pravni osnov za izradu Prostornog plana podru~ja poseb-ne namene SRP Stari Begej - Carska bara sadràn je u odred-bama:

Zakona o planirawu i izgradwi ("Slu`beni glasnikRepublike Srbije", br. 47/03),

Pravilnika o sadrìni i izradi planskih dokumenata("Slu`beni glasnik Republike Srbije", br. 60/03),

Zakona o prostornom planu Republike Srbije ("Slu-`beni glasnik Republike Srbije", br. 13/96).

Prostorni plan tako|e mora biti usagla{en i sa odred-bama drugih zakona i podzakonskih akata kojima se na odre|e-ni na~in (posredno ili neposredno) reguli{u razli~ite ak-tivnosti u prostoru.

5. PREDMET, CIQEVI I ZADACI ZA IZRADUPROSTORNOG PLANA

5.1. Predmet Prostornog plana

Predmet Prostornog plana je za{tita, razvoj, organiza-cija i ure|ewe podru~ja Specijalnog rezervata prirode "Sta-ri Begej-Carska bara", kao prirodne, privredne, naseobinske,kulturolo{ke i turisti~ke celine.

Uredbom o za{titi Specijalnog rezervata prirode "Sta-ri Begej-Carska bara", (Slu`beni glasnik Republike Srbije,broj 56/94) podru~je Starog Begeja-Carske bare je stavqenopod za{titu radi o~uvawa mozaik-kompleksa barsko mo~var-nih, {umskih, livadskih, stepskih i slatinastih ekosistemasa raznovrsnim i bogatim ìvim svetom i stani{tem mnogihendema, subendema, relikata biqnih i ìvotiwskih vrsta pa-nonskog prostora".

Administrativna za{tita i me|unarodni zna~aj

Prva odluka o zvani~noj pravnoj za{titi doneta je 1955.godine, kada je Vojtina mlaka koja predstavqa deo poplavnogkompleksa oko reke Begej, progla{ena predelom izuzetnihprirodnih lepota. Nakon toga je 1986. godine progla{en Regi-onalni park "Stari Begej" u okviru koga je ustanovqen istrogi rezervat prirode "Carska bara".

Uredbom Vlade Republike Srbije od 1994. godine progla-{en je Specijalni rezervat prirode "Stari begej - Carska ba-ra", koji je svrstan u I kategoriju kao podru~je od izuzetnogzna~aja za Republiku, {to prema IUCN kriterijumima odgova-ra kategoriji IV - Habitat and Species Management Area.

Ovo podru~je je jo{ 1965. godine formalno steklo me|una-rodni zna~aj time {to je uvr{}eno na IUCN listu evropskihi severnoafri~kih vodenih stani{ta od me|unarodnog zna~a-ja kao lokalitet pod nazivom "Carska bara". Nakon toga je1989. godine ovaj kompleks uvr{}en u spisak najvrednijih sta-

ni{ta za ptice Evrope (IBA- N0 036). Kruna me|unarodnogpriznawa i podr{ke ovom za{ti}enom prirodnom dobru jewegovo zvani~no uvr{}ivawe 1996. godine na spisak mo~varaod najve}eg svetskog zna~aja, po Ramsarskoj konvenciji.

Internacionalna konvencija o mo~varama - Ramsarskakonvencija jedna je od najefikasnijih konvencija na global-nom nivou vezanih za za{titu biolo{ke raznovrsnosti. IBAprojekat je deo Bird Life International koji je jedan od ~etiriRamsar partnera. Jedan od ciqeva Ramsarske konvencije jeformulisawe i implementacija nacionalne strategije upra-vqawa mo~varnim podru~jima, kao i upravqawe i promovisa-we mudrog kori{}ewa u skladu sa principima odrìvog raz-voja.

5.2. Ciqevi i zadaci izrade Prostornog plana

Osnovni ciq izrade Prostornog plana je stvarawe plan-skog osnova za organizovani prostorni razvoj, za{titu i ure-|ewe Specijalnog rezervata prirode "Stari Begej-Carska ba-

Naseqe-KO Br. stanovnika Povr{ina (ha)

Belo Blato 1477 3103

Kni}anin 2034 5024

Lukino Selo 598 5196

Perlez 3818 10308

Staji}evo 1999 2057

Ukupno 9926 25688


ra".Zadatak Prostornog plana jeste da se pomire interesi

za{tite prirodnog dobra, ribarstva, turizma, vodoprivrede,poqoprivrede i ostalih korisnika prostora.

Sa aspekta za{tite prirode i ìvotne sredine osnov-ni ciq izrade Prostornog plana je sprovo|ewe za{tite ovogprirodnog fenomena i weno postavqawe na vi{i nivo, u ci-qu realizacije utvr|enih reìma za{tite, sa usmeravawemqudskih aktivnosti u navedenom kontekstu.

Zbog izuzetnih prirodnih vrednosti, koje ukazuju na je-dinstvenost podru~ja nacionalnih i evropskih razmera, pri-sutne qudske delatnosti i mogu}nosti za{tite i kori{}ewaovog prostora, osnovni ciqevi Prostornog plana treba da bu-du:

o~uvawe jedinstvenosti, izvornosti i autenti~nostiprirodnih vrednosti podru~ja,

trajno odrìvo upravqawe i kori{}ewe prirodnih re-sursa uz po{tovawe Uredbe o za{titi SRP "Stari Begej-Carska bara" ("Slu`beni glasnik RS", br. 56/94),

uskla|ivawe {umskih osnova sa drugim zakonskim akti-ma i Uredbom o za{titi Rezervata,

uspostavqawe optimalnog odnosa izme|u {umske, bar-ske i livadske vegetacije i wihovih zajednica, redukcijompovr{ina pod invazivnim vrstama,

za{tita i obnavqawe diverziteta flore i faune (ri-bqeg fonda i ptica),

obezbe|ewe odgovaraju}eg reìma voda radi unapre|e-wa stawa svih ekosistema.

U obuhvatu Prostornog plana ciqevi za{tite ìvotnesredine su:

re{avawe problema vodosnabdevawa stanovni{tva, kaoi odvo|ewe otpadnih voda naseqa,

selektivna i kontrolisana primena hemijskih sredsta-va za{tite i mineralnih |ubriva u poqoprivredi,

zasnivawe van{umskog zelenila, poqoza{titnih poja-seva du` infrastrukturnih koridora,

sanitarno odlagawe komunalnog otpada i otpada ìvo-tiwskog porekla,

rekultivacija svih degradiranih povr{ina (divqe de-ponije, ...).

Ciqevi u oblasti {umarstva, van{umskog zelenila i lov-ne faune u okviru Rezervata:

za{tita i obnova {uma, uz uspostavqawe monitoringa,uspostavqawe optimalnog odnosa izme|u {uma, barske

i livadske vegetacije, redukcijom povr{ina pod invazivnim{umskim vrstama,

poboq{awe stani{nih uslova {uma kroz poboq{awehidrolo{kih uslova,

za{tita, gajewe, lov i odràvawe lovi{ta na principutrajnosti gazdovawa lovnim resursom i za{tita retkih iugroènih vrsta,

uskla|ivawe dozvoqenih vidova kori{}ewa prirodnihresursa ({ume i lovna fauna) sa potrebama za{tite i o~uva-wa prirodnog dobra uz razvijawe principa odrìvog razvoja.

Ciqevi u oblasti {umarstva i lovne faune van Rezerva-ta:

pove}awe povr{ine pod {umama,unapre|ewe postoje}ih {uma,pove}awe povr{ina pod van{umskim zelenilom iunapre|ewe uslova za razvoj lovne faune.

Osnovne ciqeve i smernice za budu}i razvoj i razme{tajnaseqa na podru~ju obuhvata Prostornog plana sa~iwavaju:

uravnoteèn populacioni rast po pojedinim naseqima,te postizawe optimalne gustine naseqenosti u naseqima u za-visnosti od ukupnih prostornih potencijala;

podsticawe daqeg razvoja postoje}ih naseqa, uz usmera-

vawe promena u strukturi delatnosti (sa ciqem da se ostvare{to povoqniji odnosi izme|u privrednih i neprivrednih de-latnosti) i kvalitativno poboq{awe uslova ìvota;

pove}awe nivoa socio-ekonomske razvijenosti podru~-ja;

podsticawe razvoja seoskog i eko turizma i razvoja ter-cijarnih delatnosti, posebno u oblasti snabdevawa i pruà-wa usluga za zadovoqavawe raznovrsnih potreba stanovni-{tva i posetilaca (turista).

Osnovni ciqevi razvoja stanovni{tva su spre~avawedaqeg pogor{awa vitalnih karakteristika populacije pri-menom kombinovanih mera demografske politike i politikeregionalnog razvoja, kao i zaustavqawe depopulacije u nase-qima ovog podru~ja.

Radi stvarawa uslova za dinami~niji razvoj naseqa utvr-|uju se slede}i ciqevi:

obezbe|ewe prostornih uslova za otvarawe novih rad-nih mesta u naseqima u skladu sa ciqevima privrednog razvo-ja, ~ime bi se stvorili uslovi za zadràvawe stanovni{tva unaseqima;

obezbe|ewe adekvatnih prostornih uslova za {kolova-we, zdravstvene usluge, socijalnu za{titu dece i odraslih, re-alizaciju kulturnih potreba stanovni{tva i podizawe nivoakomunalnog standarda, ~ime bi se ovom stanovni{tvu (naro-~ito mla|im kontingentima) kompenzovale prednosti ì-vqewa u gradu.

U oblasti privrede potrebno je:

razvojnu politiku definisati u skladu sa principimaracionalnog kori{}ewa i za{tite postoje}ih prirodnih re-sursa i dobara,

obezbediti uslove za realizaciju kvalitativnih prome-na u seoskim naseqima u smislu wihovog brèg ekonomskog isocijalnog razvoja, integrisanog razvoja i ure|ewa sela i ata-ra, poboq{awa komunikacije sa centrima vi{eg reda, stimu-lisawa i aktivirawa razvojnih potencijala seoskih doma}in-stava,

formirawe stabilne i razvijene privredne strukturerevitalizacijom postoje}ih i razvojem novih kapaciteta za-snovanih pre svega na sirovinskoj osnovi ovog podru~ja (pre-rada trske) i na primeni ~istih i ekolo{ki odrìvih tehno-logija.

Poqoprivreda predstavqa dominantnu privrednu granuna ovom prostoru, s toga je neophodno izna}i re{ewa za daqirazvoj poqoprivrede uz po{tovawe propisanih pravila za-{tite SRP Stari Begej-Carska bara. Stanovni{tvo u nase-qima u obuhvatu Prostornog plana bavi se prete`no poqo-privrednom proizvodwom, kao osnovnom ili dopunskom de-latno{}u.

U priloènoj strukturi kori{}ewa zemqi{ta prema ka-tastarskim kulturama prikazani podaci se odnose na:

{umsko zemqi{te,obradivo zemqi{te (wive, vrtovi, vo}waci, vinogradi

i livade),neobradivo zemqi{te (ribwaci, mo~vare, trstici, mo-

~vare i pa{waci),neplodno zemqi{te (gra|evinski reoni, prirodno ne-

plodno zemqi{te).

Zadatak Prostornog plana u oblasti poqoprivrede morada bude iznalaèwe mogu}nosti za ostvarewe odrìvog razvo-ja biqne i animalne proizvodwe u neposrednoj blizini jednogvrlo osetqivog ekosistema.

Posebna pa`wa mora se posvetiti o~uvawu postoje}eg po-qoprivrednog zemqi{ta uz poja~anu kontrolu kori{}ewa ze-mqi{ta, kao i uz kontrolu svih meliorativnih radova na po-smatranom podru~ju kako, zbog nepravilnog kori{}ewa ze-


mqi{ta ili nesavesnog gazdovawa vodoprivrednim objekti-ma, ne bi do{lo do naru{avawa agroekobiocenoze na ovimprostorima.

Analizom postoje}eg stawa uo~avaju se specifi~nosti upoqoprivrednoj proizvodwi na prostoru obuhva}enim Pro-stornim planom i to:

dominiraju orani~ne povr{ine van prostora za{titnezone SRP Stari Begej-Carska bara,

u za{titnoj zoni postoji intenzivan uzgoj ribe u ribwa-cima E~ka,

zna~ajne povr{ine zauzima proizvodwa u za{ti}enimuslovima (plastenici).

Projekcija razvoja turizma vr{i}e se na osnovu valori-zacije prirodnih i antropogenih vrednosti podru~ja. Osnov-ni ciq razvoja turizma je sprovo|ewe trajno uskla|enog turi-zma uz kontrolisawe obima kretawa posetilaca. Ovakav vidturizma }e zadovoqiti mere i reìme za{tite, kao i ispla-tivost organizovawa turisti~kih aktivnosti, tj. "odrìvirazvoj turizma", odnosno odgovoran turizam koji se prijateq-ski odnosi prema prirodnoj i kulturnoj ba{tini podru~ja.

Ciqevi izrade Prostornog plana u oblasti turizma su:

utvr|ivawe konkretnih pravaca razvoja onih oblika tu-rizma koje je mogu}e razvijati u skladu sa uslovima za{titeprirode, na osnovu razme{taja turisti~kih lokaliteta, obje-kata i pravaca kretawa turista i dosada{wih istraìvawa,planova razvoja i iskustava;

utvr|ivawe grani~nog kapaciteta prostora Specijal-nog rezervata prirode Carska bara za prezentaciju javnosti.

U narednom periodu razvija}e se oni oblici i vrste turi-zma, koji za bazu imaju prirodne i kulturno-istorijske moti-ve ovog podru~ja. Objektivno, postoje uslovi za razvoj nau~no-istraìva~kog, kulturno-obrazovnog, lovnog, ribolovnog, re-kreativnog i tranzitnog turizma, usmerenog ka turisti~kimatraktivnostima SRP Stari Begej-Carska bara. Materijalnabaza turizma mora biti bogatija i raznovrsnija kako bi pred-stavqala elemenat atraktivnosti ponude.

U ciqu po{tovawa ambijentalnih vrednosti predmetnogpodru~ja obezbedi}e se uslovi za formirawe celine Etno-ekokompleksa u za{titnoj zoni SRP, koji }e svojim mnogostra-nim funkcijama pokrenuti odrìvi razvoj podru~ja.

Osnovni ciqevi u oblasti za{tite nepokretnih kul-turnih dobara odnose se na:

o~uvawe i za{titu utvr|enih i evidentiranih nepo-kretnih kulturnih dobara kao i utvr|ivawe novih;

istraìvawe i za{titu arheolo{kih lokaliteta;valorizaciju i za{titu spomenika kulture, pre svega

narodnog graditeqstva i seoske arhitekture;definisawe smernica za o~uvawe, odràvawe i kori-

{}ewe nepokretnih kulturnih dobara; adekvatnu prezentaciju i ukqu~ivawe nepokretnih kul-

turnih dobara u turisti~ku ponudu.

U oblasti saobra}ajne infrastrukture osnovni ciqevisu dati u okviru strate{kih opredeqewa PPR Srbije, a onise mogu iskazati kroz:

obezbe|ewe uslova za integralni pristup (drumom i vo-dom) do ovog prirodnog dobra sa obezbe|ewem komfora za sveoblike turisti~ke ponude;

ukqu~ivawe potencijala Dunava, Tise i Beograda u do-menu putni~kog prevoza zainteresovanih komitenata;

utvr|ivawe ruta nemotornih kretawa u okviru vodenogogledala SRP "Stari Begej-Carska bara", kako bi se obezbe-dio nivo vizuelnog efekta doìvqavawa flore i faune;

stvarawe optimalne saobra}ajne mreè kategorisanihi nekategorisanih puteva u okruèwu SRP "Stari Begej-Car-ska bara" uz uvaàvawe svih evropskih standarda i prostor-

no-funkcionalnih i ekolo{kih kriterijuma za odràvaweekolo{kih parametara i karakteristika ìvotne sredine iodrìvog razvoja ovog specifi~nog podru~ja;

uskla|ivawe razvoja saobra}ajne infrastrukture, kakobi se ostvarili optimalni uslovi za{tite ìvotne sredine,naro~ito u domenu protivpoàrne za{tite-spre~avawa na-stanka akcidentnih situacija;

u okviru ure|enih prostora afirmisati "zdravu" {et-wu posetilaca i hendikepiranih lica kroz prijatan ambijenti pejsaè koji krase Specijalni rezervat prirode;

u okviru ure|enih lokaliteta omogu}iti dostupnost ko-munalnih i urgentnih vozila.

Prostor neposredno oko SRP "Stari Begej-Carska bara"treba urediti tako da se {to vi{e pribliì populaciji pe-{aka i dece. U okviru ovog prostora postoje uslovi za form-irawe tzv. "oaze zdravqa", jer ambijent netaknute prirode umnogome pogoduje ostvarewu ovog ciqa.

Ciqevi dugoro~nog razvoja vodoprivrede su slede}i:

utvr|ivawe i odràvawe optimalnog vodnog reìmavla`nih stani{ta;

izmuqavawe dela korita Starog Begeja;odràvawe proto~nosti kanala koji povezuje Carsku

Baru sa Starim Begejom;racionalno kori{}ewe voda, a naro~ito voda za pi}e;prioritet u kori{}ewu voda ima planska racionaliza-


poboq{awe snabdevawa vodom svih korisnika;izgradwa sistema za odvo|ewe otpadnih voda;pre~i{}avawe otpadnih voda;osigurawe povoqnog reìma kori{}ewa i za{tite pod-

zemnih voda;usagla{avawe razvoja sistema vodovoda i kanalizacije

sa potrebama;za{tita kvaliteta podzemnih i povr{inskih voda;za{tita naseqa, industrijskih kompleksa i poqopri-

vrednih povr{ina od spoqnih i unutra{wih voda;revitalizacija sistema za navodwavawe.

Dugoro~nom koncepcijom razvoja energetske infrastruk-ture, utvr|uju se smernice razvoja, sinhronizuje wen razvoj sasvim aktivnostima na ovom podru~ju i time obezbe|uju najpo-voqniji uslovi za razvoj, ìvot i rad qudi, za{titu ìvotnesredine i o~uvawe prirodnih vrednosti.

Osnovni ciq razvoja energetske infrastrukture je funk-cionalno kori{}ewe i {tedwa neobnovqivih resursa i{tedwa proizvedene energije, stimulisawe primene novihtehnologija proizvodwe energije, naro~ito onih koje dopri-nose racionalnom kori{}ewu i za{titi ìvotne sredine,kao i kori{}ewa obnovqivih izvora energije.

U oblasti energetike utvr|uju se slede}i pojedina~ni ci-qevi:

gasifikacija na bazi uskla|enih koncepcija gasifika-cije i toplifikacije, u svrhu zadovoqavawa potreba {irokepotro{we;

racionalno kori{}ewe i {tedwa neobnovqivih resur-sa i {tedwa proizvedene energije,

stimulisawe primene novih tehnologija proizvodweenergije,

smawewe konflikata izme|u kori{}ewa energetskihresursa i za{tite ìvotne sredine (naseqa, stanovni{tvo,zemqi{te itd.) i preduzimawe odgovaraju}ih mera za sanira-we negativnih posledica (programi rekultivacije/revitali-zacije, otklawawe {teta itd.).

U oblasti elektroenergetske infrastrukture posta-vqaju se slede}i ciqevi:

obezbediti kvalitetnu i sigurnu isporuku elektri~neenergije diktiranu potro{wom u narednom periodu za sve po-tro{a~e na obuhva}enom podru~ju;


u potpunosti revitalizovati prenosnu mreù;obezbediti koridore za novu prenosnu mreù;obezbediti dovoqno kapaciteta TS 110/20 kV;u naseqima, turisti~kim i rekreacionim punktovima

izgraditi kvalitetnu spoqnu rasvetu po zahtevima JSO; izgradwa elektroenergetske mreè u zonama sa propisa-

nim reìmima za{tite mora biti prilago|ena i diktiranaistim.

U oblasti telekomunikacionog i RTV sistema ciqevi suslede}i:

obezbediti potreban broj telefonskih prikqu~aka zasve korisnike, doma}instva u naseqima i privredne subjekte;

obezbediti mreù visokog kvaliteta, pouzdanosti iraspoloìvosti izgradwom jedinstvene transportne mreè;

izgraditi me|umesni telekomunikacioni sistem PTT,za osigurawe kvaliteta me|umesnih veza dovoqnog kapacite-ta;

poloìti opti~ke kablove uz sve va`nije putne pravcei omogu}iti savremen sistem prenosa do svih korisnika;

zameniti dotrajalu opremu i modernizovati mreù, dabi se obezbedilo pouzdanije i kvalitetnije funkcionisawetelekomunikacionog sistema PTT i uslovi za uvo|ewe savre-menih usluga;

uvesti nove telekomunikacione usluge uvo|ewem opti~-kih kablova u mesne mreè;

uvesti mobilne usluge zasnovane na radio prenosu;izgraditi moderne pristupne kablovske mreè, za obez-

be|ewe {irokopojasnih servisa;razvoj javnih, komercijalnih i lokalnih radio i TV

programa, uz konstantno pra}ewe i ukqu~ivawe novih tehno-logija u skladu sa svetskim trendovima;

osigurawe koridora za telekomunikacione kablove du`svih novih i postoje}ih puteva, a posebno du` magistralnemreè;

osigurawe koridora za RR veze;izgradwa mikrotalasnih sistema za distribuciju radio

i televizijskih programa u seoskim i mawim gradskim sredi-nama izolovanim ostrvima KDS.

6. OSNOVNI PROBLEMI I OGRANIÊWA KARAK-TERISTI^NI ZA PLANSKO PODRU^JE

6.1. Za{tita prirode i ìvotne sredine

Podru~je obuhvata Prostornog plana nalazi se pod nepre-stalnim uticajem razli~itih faktora, koji dovode do degra-dacije prirodnih vrednosti i ìvotne sredine.

Osnovni problemi u oblasti za{tite prirode koji su ka-rakteristi~ni za podru~je Specijalnog rezervata prirode su:

naru{en vodni reìm u Rezervatu {to ve} godinamaunazad inicira stalnu potrebu

za izmuqivawem vodotoka radi obezbe|ivawa stabilno-sti ekosistema,

neuskla|enost izme|u reìma za{tite i kori{}ewaprostora Rezervata (nenamensko kori{}ewe prostora u okvi-ru Rezervata),

hroni~an nedostatak finansijskih sredstava za sprovo-|ewe programa za{tite i

razvoja.

U obuhvatu Prostornog plana, sa aspekta za{tite ìvot-ne sredine, prisutni su slede}i problemi:

snabdevawe stanovni{tva vodom za pi}e neodgovaraju-}eg kvaliteta,

neizga|ena fekalna kanalizacija u naseqima,ugroènost vodotoka otpadnim vodama,neadekvatno odlagawe komunalnog otpada i otpada ì-

votiwskog porekla,nedostatak povr{ina pod van{umskim zelenilom.

6.2. [ume i {umsko zemqi{te

Osnovni problemi u oblasti {uma i {umskog zemqi{ta uokviru SRP su:

nepovoqan odnos izme|u povr{ina pod {umama, livada-ma i barama,

prisustvo invazivnih vrsta (ameri~ki jasen i pajasen idr. vrste) koje ugroàvaju autohtone vrste i autenti~nostprirodnih ekosistema,

naru{en vodni reìm koji izaziva nestabilnost ekosi-stema.

Osnovni problemi u oblasti {uma i {umskog zemqi{tavan SRP su:

mala {umovitost,neravnomerna rasprostrawenost {uma koje su skoncen-

trisane uz vodotoke (Begej, Tisu i Dunav),nerazvijene kategorije van{umskog zelenila (vetroza-

{titno i poqoza{titno zelenilo).

6.3. Mreà naseqa

Postoje}i problemi i ograni~ewa za daqi razvoj podru~-ja obuhva}enog Prostornim planom u oblasti mreè naseqaodnose se na:

nerazvijenost hijerarhije naseqa po kriterijumu aglo-meracije stanovni{tva zbog veoma male gustine naseqenosti

(38.64 st/km2 u odnosu na 94 st/km2 za podru~je AP Vojvodine);

niska gustina mreè naseqa (1,9 naseqa/100 km2 u odno-

su na 2,2 naseqa/100 km2 na podru~ju AP Vojvodine) i neposto-jawe izrazite prostorne dominacije naseqa u obuhvatu Pro-stornog plana, zbog blizine Zrewanina kome gravitiraju svanaseqa;

nekontrolisano {irewe naseqa, prvenstveno vezano zatzv. vikend izgradwu.

6.4. Stanovni{tvo

Osnovni problemi i ograni~ewa u razvojnom smislu veza-ni za stanovni{tvo ovog podru~ja su:

izraèna tendencija starewa populacije;demografsko pra`wewe naseqa;smawivawe kategorije radno sposobnog stanovni{tva u

ukupnom, pri ~emu ova kategorija ima lo{u starosnu i obra-zovnu strukturu.

6.5. Privreda

Osnovni problemi i ograni~ewa vezani za razvoj privre-de planskog podru~ja proisti~u iz:

dugoro~nog odsustva razvojne politike primerene we-govim potencijalima i potrebama te, shodno tome, i odsustvaadekvatnih upravqa~kih mera;

zna~ajnog korpusa problema vezanih za stanovni{tvokao neposredni razvojni faktor (vitalne karakteristike,starosna struktura, obrazovna struktura...);

dejstva specifi~nih faktora tokom 90-tih godina pro-{log veka (~ije posledice do danas nisu eliminisane), koji suuslovili pogor{awe poslovnih rezultata, smawewe finan-sijskog, kao i slabqewe razvojnog potencijala privrede pod-ru~ja.

Poqoprivredna proizvodwa na podru~ju obuhva}enom iz-radom Prostornog plana odvija se na tri razli~ite prostor-no-funkcionalne celine:

podru~je SRP;podru~je za{titne zone i ostale povr{ine u obuhvatu Plana.


Poqoprivredna proizvodwa na podru~ju SRP Stari Begej- Carska bara je optere}ena problemima koje uslovqava spro-vo|ewe reìma za{tite ekosistema Stari Begej-Carska bara.

Najve}i deo za{titne zone ~ine povr{ine ribwaka, od~ijeg funkcionisawa direktno zavisi ukupan ekolo{ki sta-tus Specijalnog rezervata prirode.

Na ostalim povr{inama u obuhvatu Plana problemi po-qoprivredne proizvodwe se odnose na:

zemqi{ta nièg boniteta od ostalih na podru~ju Voj-vodine (ritska, mo~varna i zaslawena zemqi{ta zauzimajuoko 50% povr{ina {to predstavqa dodatno ograni~ewe zapostizawe visokih prinosa u savremenoj poqoprivrednoj pro-izvodwi),

klimatska ograni~ewa sa nepravilnim rasporedom pa-davina tokom vegetacionog perioda, ~estom pojavom su{nihgodina, relativno visokim nivoom podzemnih voda, i pojavomgolomrazice u toku zime.

Potrebno je organizovawe proizvodwe koju je mogu}esprovoditi uz redukovanu primenu pesticida i mineralnih|ubriva kako bi se izbegli mogu}i negativni uticaji na samrezervat.

Mogu}nosti razvoja turizma mnogo su ve}e od ostvarenihrezultata o ~emu svedo~i i svega 2100 no}ewa u hotelu "Sibi-

la" u 2004. godini1

U dosada{wem razvoju turizma nisu dovoqno iskori{}e-ni: povoqan geosaobra}ajni poloàj, upotreba lokalnih kul-turno-etnolo{kih motiva i istorijskog nasle|a kao turi-sti~kog resursa, kao ni mogu}nost sme{taja turista u kapaci-tetima doma}e radinosti.

6.6. Za{tita nepokretnih kulturnih dobara

Problemi i ograni~ewa u oblasti za{tite nepokretnihkulturnih dobara odnose se na:

nedostatak istraìvawa i ugroènost evidentiraniharheolo{kih lokaliteta;

usporenu dinamiku istraìvawa i vr{ewa odgovaraju-}ih konzervatorskih radova;

nedovoqnu turisti~ku i medijsku prezentaciju nepo-kretnih kulturnih dobara.

6.7. Infrastruktura

U funkcionisawu saobra}ajne infrastrukture problempredstavqa nepostojawe tzv. saobra}ajne politike odnosnostrate{kih opredeqewa koji bi kumulisali sve pravce razvo-ja i afirmacije ovakvih lokaliteta u ostvarewu optimalnekoristi za celo dru{tvo, ali i o~uvawu svih prirodnih vred-nosti SRP "Stari Begej- Carska bara". Prostorno prisutnikapaciteti vodnog saobra}aja nisu dovoqno ukqu~eni u si-stem prilaza i boravka u okviru SRP. Ocewuje se da je saobra-}aj nedovoqno ukqu~en u ukupnu afirmaciju ovog prostora,jer je ovaj prostor nedovoqno zastupqen u okviru turisti~keponude.

Ocenom stvorenih uslova na podru~ju Carske bare konsta-tovano je da je dosada{wi razvoj stvorio slede}e probleme uoblasti vodoprivrede:

neodgovaraju}i vodni reìm pra}en lo{im kvalitetomvode sa velikom koli~inom rastvorenih organskih materija imuqa,

proces eutrofizacije, zarastawe vla`nih livada iotvorenih vodenih ogledala;

nedovoqna snabdevenost kvalitetnom vodom stanovni-{tva naseqa, proizvodnih, uslu`nih i poqoprivrednihstruktura,

neizgra|enost i nepostojawe sistema odvo|ewa otpad-nih voda kao i tretman otpadnih voda (PPOV),

nedovoqna izgra|enost mreè uli~nih otvorenih kana-la za prihvat atmosferskih voda, i

neza{ti}enost vodnih resursa od zaga|ivawa.

Naseqska komunalna infrastruktura

Naseqe Belo Blato vodom se snabdeva sa naseqskog izvo-ri{ta koje se nalazi u severozapadnom delu naseqa. Kota te-rena izvori{ta je 74,50 mANV, a zahva}ene su vode vodono-snih sredina pliocena. Prose~na eksploatacija u proteklomperiodu iznosi 1,5 l/s, a kvalitet podzemnih voda ne odgovaranormativima za vodu za pi}e zbog znatno pove}anog ukupnogostatka isparavawa i sadràja gasova.

Vodosnabdevawe Kni}anina vr{i se iz izvori{ta koje senalazi na jugoisto~noj periferiji naseqa. Kota terena izvo-ri{ta je oko 76,00 mANV, a zahvataju se vode iz osnovnog vo-donosnog kompleksa. Prose~na eksploatacija je oko 3,0 l/s, akvalitet ne zadovoqava u potpunosti normative zbog pove}-nog sadràja gvo`|a. Nivo podzemnih voda je konstatovan naoko 5 metara od povr{ine terena.

Organizivano snabdevawe vodom naseqa Perlez odvija sepreko izvori{ta lociranom zapadno od sela na kojem su izbu-{ena tri bunara, a zahvataju se vode vodonosnih sredina pli-ocena. Kota terena izvori{ta je 73,50 mANV, a prose~na eks-ploatacija iznosi oko 6 l/s. Kvalitet podzemne vode ne zadovo-qava normative za vodu za pi}e zbog pove}anog ukupnog suvogostatka isparavawa, organskih materija, natrijum, hlorida,gvo`|a i drugih komponenata preko MDK.

Naseqe Staji}evo se snabdeva vodom za pi}e kaptirawempodzemnih voda osnovnog vodonosnog kompleksa sa dva bunarana izvori{tu u centralnom delu naseqa. Kota terena izvori-{ta je oko 79,00 mANV, a prose~na eksploatacija iznosi oko3 l/s. Kvalitet podzemnih voda ne zadovoqava normative za vo-du za pi}e, zbog pove}anog utro{ka KMnO4, natrijuma, a deli-

mi~no i gvo`|a iznad MDK. Nivo podzemnih voda u napu{te-nom bunaru u nasequ, iznosio je 5,5 metara od povr{ine tere-na.

Stanovni{tvo naseqa Lukino Selo se vodom snabdevapreko mikrovodovodnih zajednica za ~ija izvori{ta se ne ras-polaè podacima.

Nijedno naseqe u obuhvatu Prostornog plana nema izgra-|en kanalizacioni sistem, ve} se otpadne vode iz doma}insta-va evakui{u putem nepropisno izvedenih septi~kih jamaograni~enog kapaciteta, ~ime se direktno ugroàva ìvotnasredina.

Odvo|ewe suvi{nih atmosferskih voda je regulisanopreko otvorene kanalske mreè poloène uz uli~ne saobra-}ajnice, a krajwi recipijent je kanalska mreà sistema za od-vodwavawe. Kanalska mreà je obrasla rastiwem i ne odrà-va se.

U oblasti energetske infrastrukture na podru~ju obu-hvata Prostornog plana postoji izgra|ena gasovodna infra-struktura u nasequ Staji}evo, dok ostala naseqa jo{ uvek ni-su gasifikovana. Postoje}i kapaciteti i izgra|enost gaso-vodne mreè na teritoriji op{tine Zrewanin, pruàju mo-gu}nost wenog pro{irewa i daqe izgradwe u ciqu gasifika-cije svih naseqa na prostoru obuhvata plana Carske bare.

Snabdevawe elektri~nom energijom potro{a~a na pro-storu obuhva}enom Prostornim planom obezbe|eno je iz tra-fostanica TS 110/20 kV "Perlez". Izgra|en je 110 kV daleko-vod broj 1148 Perlez -Zrewanin 2.

Ve}i deo prenosne mreè je odgovaraju}eg kvaliteta. Ce-lokupno podru~je se napaja sa 20 kV naponskog nivoa. Kapaci-teti izgra|enih trafostanica tako|e su nezadovoqavaju}i,tako da je potrebno u narednom periodu pove}ati instalisanusnagu trafoa i izgraditi nove kapacitete. Sekundarna (ni-skonaponska) mreà neposredno napaja potro{a~e i moè sekonstatovati da pokriva sva naseqena mesta, kao i pojedina~-ne turisti~ke lokalitete.

Postoje}a niskonaponska mreà je najve}im delom vazdu-{na, kablovski na~in napajawa uglavnom je zastupqen u ve}imgradskim naseqima. Rekonstrukcija niskonaponske mreè unaseqima je delimi~no izvr{ena, te je potrebno u potpunostiistu izvr{iti.

Javna rasveta u naseqima , kao i na turisti~kim lokali-tetima nije potrebnog nivoa.

Telekomunikaciona infrastruktura na planskom pod-ru~ju, kojom su obuhva}eni telekomunikacioni objekti, tele-


fonske centrale, spojni putevi i primarna mreà u naseqi-ma, ve}im delom, i po kvalitetu, i po kapacitetu je na zadovo-qavaju}em nivou. Sekundarna mreà nije na zadovoqavaju}emnivou, veliki deo je izgra|en nadzemno i nedovoqnog je kapa-citeta.

U naseqima je izvr{ena automatizacija i digitalizacijatelekomunikacione opreme i sistema. Spojni putevi izme|utelefonskih centrala ostvareni su opti~kim kablovima uzglavne putne pravce, a mawim delom radio-relejnom vezom.

Mesna TT mreà u ve}ini naseqa tako|e nije osavreme-wena, sekundarna mreà je uglavnom jo{ uvek vazdu{na. Pre-ko prostora u obuhvatu Prostornog plana prelaze radio-re-lejni koridori:

telekomunikacionog sistema veza "Telekoma":- Zrewanin-Beograd;- Zrewanin-Perlez;- Zrewanin-Belo Blato;- Zrewanin-ênta;

kV mobilnih telekomunikacija "Mobtela":- Titel-E~ka;- Titel-Kova~ica;- Titel-ênta i

kV koridor RTS:- Iri{ki Venac-Orlovat.

7. POTENCIJALI PLANSKOG PODRU^JA I EVEN-TUALNI PRIORITETI RAZVOJA

7.1. Prirodni uslovi

Geografski poloàj

Specijalni rezervat prirode "Stari Begej-Carska bara"nalazi se u sredwem Banatu u Vojvodini, na teritoriji op-{tine Zrewanin, u me|ure~ju Tise i Begeja. Nalazi se blizuglavnih urbanih centara Srbije (Beograd i Novi Sad), a sve-ga 10 km ju`no od Zrewanina. Specijalni rezervat prirode"Stari Begej-Carska bara" ima oblik latini~nog slova "S"blago povijenog u pravcu severoistok-jugozapad. Specijalnirezervat prirode "Stari Begej-Carska bara" obuhvata pod-ru~ja delove katastarskih op{tina Belo Blato, Kni}anin,Lukino Selo, Staji}evo, Perlez i Staji}evo.

Specijalni rezervat prirode, ~uven pre svega po pticama,predstavqa autenti~an i reprezentativan splet barsko-mo-~varnih stani{ta sa fragmentima stepskih i slatinskih bi-otopa, koji svi zajedno daju celovitu sliku o wegovim prirod-nim vrednostima. Najva`niji lokaliteti koji se nalaze unu-tar rezervata su Boto{ki rit, Carska bara, Farka`dinskirit, Tigawica, Ravenica i Perleska bara. Neposredno uz se-verne i zapadne granice rezervata, nalazi se kompleks ribwa-ka "E~ka", koji je po svojoj veli~ini jedan od najve}ih u Evro-pi.

Reqefne karakteristike

U geomorfolo{kom pogledu na podru~ju obuhva}enomProstornim planom izdvajaju se dve celine:

aluvijalna ravan ilesna terasa.

Aluvijalna ravan predstavqa najniì teren u Vojvodinii prostire se izme|u reka Tise i Begeja i daqe ju`no uz rekuTisu. Na ovakvom zemqi{tu izgra|ena su naseqa Belo Blato,Lukino Selo i Kni}anin. Aluvijalne ravni su niè od lesneterase za 7 do 10 m, sa nadmorskom visinom od 70 do 77 m.

Lesna terasa se prostire na nadmorskoj visini od 78 do 83m i prostire se od aluvijalne ravni Tise prema istoku. Naovom zemqi{tu, a na podru~ju obuhvata Prostornog plana, na-laze se naseqa Perlez i Staji}evo.

Hidrolo{ke karakteristike

Povr{inske vode ovog podru~ja ~ine reke Dunav, Tisa,Stari Begej, Plovni Begej, jezera formirana kao ribwaci, ibare.

Dunav proti~e granicom atara Kni}anina na stacionaìod km 1206+040 do km 1215+000, a na stacionaì km 1214+500se uliva Tisa, koja predstavqa i zapadnu granicu op{tineZrewanin.

Begej je najzna~ajnija pritoka Tise u na{oj zemqi, a sasto-ji se od dva kraka: Starog Begeja i Plovnog Begeja, koji se kodKleka spajaju obrazuju}i Begej, koji se kod Kni}anina uliva uTisu.

Prostorni plan obuhvata deo toka Begeja od km 20, pa dou{}a u Tisu, zatim 8 sistema za odvodwavawe, koji se naslawa-ju na 4 katastarske op{tine, koji pripadaju detaqnoj kanal-skoj mreì: "Mu`qa-Lukino Selo", "Belo Blato", "Kni}a-nin-ênta", "Petra Bara", "Staji}evo", "Ribwake", "CarskaBara", "Mu`qa" (sa postoje}im objektima) i korito starogBegeja.

Karta 1. Hidrografska karta Vojvodine- izvod, HS DTD,Novi Sad, 1987

Kanal Begej predstavqa rasteretni krak, u periodu odvod-wavawa, magistralnog kanala Novi Bezdan - Boto{, zavisnood vodostaja Tise u Titelu. Na ovom kanalu nalazi se ustavakod Staji}eva na stacionaì km 9+700, koja zajedno sa ustavomBoto{ i Orlovat, reguli{e minimalne plovne dubine u Bege-ju do Kleka i kanala Novi Be~ej - Boto{ u periodu malih vo-da, a u periodu odvodwavawa, zatvara ulaz visokih Tiskih vo-da u Begej. Unutra{we vode na ovom potezu procewuju se na 10

m3/s. Korito Plovnog Begeja naslawa se na korito Starog Be-geja u koga se ulivaju neki od sistema za odvodwavawe sa ovogpodru~ja.

Hidro~vor "Staji}evo" je re{en sa jednim otvorom od 24,5m, na tom mestu formira vodnu stepenicu sa dirigovanim vod-nim reìmom prema Zrewaninu. Nizvodno od hidro~vora"Staji}evo", pa do u{}a Begeja vlada prirodni-tiski reìm.

Maksimalna ra~unata propusnost hidro~vora je 310 m3/s vodeBegeja u Tisu.

Vodostaji se kre}u u granicama:

Gorwa voda- maksimalni 77,14 mANV- minimalni 74,00 mANV- radni, najduèg trajawa 74,10-74,50 mANV

Dowa voda (Tisa)- maksimalni 77,60 mANV- minimalni 68,94 mANV

Kanal Begej je plovan za dvotra~nu plovidbu plovila do1000 tona nosivosti. Maksimalna plovna visina iznosi 6,0 miznad maksimalnog vodostaja. Maksimalna plovna {irina je25 m, a dubina 2,1 m. Prevodnica "Staji}evo" moè da prevodiplovila maksimalne duìne 85 m i {irine 11,6 m.

Vodoprivredni objekti na teritoriji koji obuhvata Pro-storni plan su:

1. Nasip- nasip uz desnu obalu Begeja do ustave Staji}evo D.20.1.- nasip uz levu obalu Begeja D.17.3.- nasip uz desnu obalu kanala nizvodno od ustave i uz Tisu

uzvodno od u{}a Begeja u Tisu D.17.2.

[irina krune nasipa na desnoj strani Begeja uzvodno odhidro~vora je 4 m, a nizvodno 5 m, kosina nasipa prema kanalu1:3 na oba dela, a kosina nasipa prema za{ti}enom terenu napomenutom delu je 1:7, po~ev{i od krune nasipa do terena. Le-va obala ima {irinu krune nasipa 10 m, sa nagibom prema Be-geju 1:3, a prema ritu 1:2.

2. Crpne stanice- Mu`qa-postoje dve stanice, kapaciteta 5,5 m3/s,- Telep - kapaciteta 3,0 m3/s,- E~ka - za snabdevawe ribwaka (nema podataka o kapaci-

tetu),


- Belo Blato - kapaciteta 4,5 m3/s,- Petra Bara - kapaciteta 0,5 m3/s.

3. Hidro~vor Staji}evo, opisan je u ranijem tekstu.

4. Pijezometri

Na teritoriji obuhvata Prostornog plana nalazi se 6 pi-jezometara, a od toga je samo jedan u funkciji, a nalazi se 1 km,isto~no od naseqa Perlez (br. 214).

Na podru~ju se nalazi i ve}i broj fluvijalnih jezera na-stalih radom re~ne erozije i akumulacije Tise, Begeja i Tami-{a tokom aluvijuma. Wihovi baseni su ustvari napu{tenare~na korita, rukavci i meandri. Melioracionim radovimatokom XVIII veka, ~itav prostor je ure|en i regulisan, takoda je na prostoru iznad severnih granica Rezervata formira-no ukupno 16 jezera radi uzgoja ribe. Najve}a po svojoj povr-{ini su Belo (540 ha), Ko~a (344 ha), Mika (340 ha), Brana(82,5 ha), Joca (535 ha) i [ovajka (162 ha).

Carska bara predstavqa mrtvaju Begeja, koju je reka izgra-dila tokom holocena. Pre regulisawa Begeja i izgradwe rib-waka, reka je za vreme poplavnih talasa plavila prostornirit. Ve}a koli~ina vode, koja je oticala ka Tisi, napadala jelevu, vi{u obalu lesne terase, usecaju}i dosta duboko korito.Nakon regulisawa, severno od wegovog najnovijeg korita, uob-li~ilo se u nekoliko bara (Carska bara sa Vajtinom mlakom,Tigawica, Male bare i Perleska bara).

Ukupna duìna Carske Bare iznosi 1500 metara, {irina700 metara, a povr{ina 447 ha. Prose~na dubina vode u jezeruiznosi 0,9 metara u prole}e i po~etkom leta, do 0,4 metra to-kom leta. U pojedinim duìm su{nim periodima presu{uje itom prilikom se voda ve{ta~ki prebacuje u Carsku Baru.Ovakve hidrolo{ke odlike u kombinaciji sa klimom i drugimekolo{kim uslovima, rezultirali su prisustvom raznovrsnogbiqnog i ìvotiwskog sveta, zbog ~ega je Carska Bara za{ti-}ena reìmom I stepena za{tite.

Carska Bara vodu dobija povr{inskim priticawem iz Be-geja, odnosno iz ribwaka, izlu~ivawem padavina na akvatori-ju i podzemnim priticawem iz freatske izdani.

Vodu gubi povr{inskim oticawem, isparavawem, podzem-nim oticawem i izlivawem u ribwake. Zbog ovakvog na~inahrawewa, male nadmorske visine i dubine, kao i pod uticajemstepskokontinentalne klime, najve}i deo kompleksa bare jeobrastao trskom, {evarom i nizijskom {umom. Nagomilava-wem ostataka barskog biqa, obrazovani su u vodi slojevi tre-seta. Zbog velike koli~ine rastvorenih organskih materija,voda u bari je tamno mrke boje.

U severnom delu Rezervata, neposredno iznad Carske Ba-re, nalazi se mawi rukavac, poznat kao Stari Begej koji je u IIstepenu za{tite. Povr{inski je spojen sa Starim Begejom,odakle se uglavnom i snabdeva vodom.

Tigawica je bara u severnom delu Rezervata i te{ko jepristupa~na, obzirom da je ve}im delom obrasla trskom, a na-lazi se u reìmu za{tite I stepena. U ju`nim delovima Re-zervata, ukqe{tena izme|u Starog i Plovnog Begeja, nalazise Perleska Bara koja se tako|e nalazi u reìmu I stepena za-{tite.

Podzemne vode

Freatske vode sa~iwavaju vodu koja leì u poroznom ze-mqi{tu do prvog vodonepropusnog sloja. Freatska izdan sehrani infiltracijom iz padavina, infiltracijom iz Tise,Begeja i Tami{a. Gorwi nivo ove izdani varira u zavisnostiod godi{weg doba, klimatskih i meteorolo{kih uslova, vodo-staja u Begeju, Tami{u i Dunavu. Posle dugotrajnih ki{a i to-pqewa snega, gorwa povr{ina izdani je blizu topografskepovr{ine, a u najniìm delovima aluvijalne ravni izbija ina samu povr{inu. U periodu od prole}a do leta, freatska iz-dan se na prostoru ju`no od Lukinog Sela do Tise i up{}a Be-geja nalazi na dubini od 1,0 metra, a severno i severoisto~nood Lukinog Sela se nalazi na dubini od 1,0 do 1,5 metra. Ve}udubinu freatske vode imaju u atarima Luki}eva i E~ke gde senalazi na dubini i preko 3,0 metra. Ove izdani su obi~no lo-

{eg kvaliteta, podlo`ne su zaga|ivawu i nepovoqne su saaspekta kori{}ewa u vodosnabdevawe.

Dubina podzemne freatske vode u pojasu oko SRP "CarskaBara" se kre}e od 1 do 2,5 metra. Mnogobrojne depresije na to-pografskoj povr{ini su ispuwene izdanskom vodom, {to jeuzrok postojawa mnogobrojnih bara. Izdan je najpli}a u maju,a najdubqa u oktobru i novembru. Reìm podzemnih voda je uzavisnosti od re~nog reìma, prete`no tiskog reìma, u ~i-joj se aluvijalnoj ravni Rezervat nalazi.

Arte{ke izdani karakteri{u se pojavom u vi{e vodono-snih horizonata. Na {irem podru~ju Zrewanina utvr|eno je 5vodonosnih horizonata. Prvi je na dubini od 35 do 60 metara,a nalazi se u diluvijalnim naslagama. Drugi se javqa na dubi-ni od 60 do 80 metara, a odvojen je od prethodnog glinovitimslojem debqine 6 do 20 metara. Ovaj horizont ima najve}u du-binu na podru~ju Zrewanina, prema severu blago tone, a pre-ma jugu se izdiè, a voda sadrì ve}u koli~inu gvo`|a i suviostatak. êtvrti vodonosni horizont je na dubini od 135 do195 metara, a peti se nalazi na dubini od oko 250 metara.

Seizmika

Prema seizmi~kim uslovima i seizmolo{koj karti, kojaprikazuje o~ekivani maksimalni intenzitet zemqotresa zapovratni period od 100 i 200 godina, podru~je obuhva}eno

Prostornim planom nalazi se u zoni 70 MCS skale.

Klima

Klima na ovom podru~ju ima kontinentalno obele`je ko-je karakteri{u topla leta, hladne zime i mala koli~ina pada-vina.

Najnià sredwa mese~na temperatura je u mesecu januarui iznosi - 1,6°C. Najvi{a sredwa mese~na temperatura je u me-secu julu i iznosi 22,6°C. Temperaturna amplituda ima vred-nost 24,2°C.

Analiza prose~nih godi{wih ~estina vetrova pokazuje daje na ovom podru~ju dominantan vetar iz jugoisto~nog pravca(ko{ava) koji ima najve}u u~estalost pojavqivawa u oktobru,novembru, februaru i martu. Ujedno, ovo je i vetar koji posti-è najve}u brzinu koja iznosi 5,28 m/sec u prole}nim meseci-ma i 4,87 m/sec u zimskim mesecima. Severozapadni vetroviimaju mawu u~estalost u odnosu na ko{avu, prete`no duvajuleti i u prole}e i, u ve}ini slu~ajeva, donose vlaàn vazduh,obla~nost i padavine. Sredwa godi{wa brzina ovih vetrovaiznosi 3,13 m/sec.

Pedologija

Pedolo{ki sastav zemqi{ta nastao je pod uticajem vi{epedogenetskih faktora: Geolo{kog sastava, reqefa, vode,klime, vegetacije i uticaja qudskih aktivnosti. Na podru~juobuhva}enom Prostornim planom uo~avaju se ~ak 22 tipa, va-rijeteta i forme zemqi{ta.

Osnovni predstavnici pedolo{kih tipova svrstavaju se u5 osnovnih kategorija:

~ernozem,aluvijalno-deluvijalna zemqi{ta,livadske crnice,ritska i mo~varna zemqi{ta,slatine.

7.2. Za{tita prirode i ìvotne sredine

Potencijal planskog podru~ja predstavqa SRP "StariBegej-Carska bara" koji ~ini autenti~an mozai~an splet je-zersko-ribwa~kih, re~nih, barskih, mo~varnih, livadskih,slatinskih, stepskih, {umskih i orani~nih ekosistema, sa iz-uzetno bogatim ekosiszemskim i specijskim biodiverzite-tom. Ekosistemski i specijski diverzitet SRP "Stari Begej-Carska bara" predstavqa jednu od wenih temeqnih vrednosti.U okviru rezervata je opisano oko 500 biqih vrsta panonskog,


pontskog, mediteranskog i kontinentalnog flornog elemen-ta, sa izraènim endemizmom i reliktno{}u, od kojih je 9biqnih vrsta prirodnih retkosti. Pored biqnih vrsta ukup-no je dokazano bogatstvo ostalih grupa: faune ptica 250 vrsta,sisara 50, vodozemaca 11, gmizavaca 5, riba 24, veliki broj in-sekata i fitoplanktona 328.

Specijalni rezervat prirode "Stari Begej - Carska bara"je progla{en 1994. godine ("Slu`beni glasnik Republike Sr-bije", br. 56/94), i podeqen je u tri stepena za{tite (grafi-kon 2), na ukupnoj povr{ini od 1.676 ha, sa jasno definisanimdozvoqenim i nedozvoqenim radwama kojima se {tite ekolo-{ke vrednosti prostora, wegova biolo{ka raznovrsnost iomogu}ava mudro kori{}ewe prirodnih resursa. Ustanovqe-na je i za{titna zona koja obuhvata 7.532 ha. Za zvani~nog sta-raoca rezervata imenovano je AD Ribarsko gazdinstvo "E~ka"iz Lukinog sela.

Prioriteti razvoja u oblasti za{tite prirodnih dobara su:

priprema i realizacija adekvatnih programa za{tite irazvoja od strane staraoca uz uvaàvawe interesa lokalne za-jednice,

kori{}ewe prostora za razvoj eko turizma, rekreaciju,edukaciju, stru~no usavr{avawe i realizaciju istraìva~kihprograma,

mogu}nost proizvodwe ekolo{ki zdrave hrane i odrà-vawe tradicionalnih na~ina privre|ivawa i kori{}ewaprostora.

Prioriteti u oblasti za{tite ìvotne sredine su:

snabdevawe stanovni{tva vodom odgovaraju}eg kvalite-ta,

izgradwa atmosferske i fekalne kanalizacije,podizawe van{umskih i poqoza{titnih pojaseva u ciqu

za{tite poqoprivrednog zemqi{ta,uspostavqawe povoqnog vodnog reìma radi stabilno-

sti ekosistema,ukqu~ivawe naseqa u sistem regionalnog odlagawa ot-

pada.

7.3. [ume, {umsko zemqi{te, van{umsko zelenilo i lov-na podru~ja

Potencijali planskog podru~ja su {ume, {umsko zemqi-{te i lovna fauna Rezervata kao i {ume, {umsko zemqi{te ilovna fauna na prostoru koji je u direktnom kontaktu sa Re-zervatom, a nalazi se u obuhvatu Plana. Ukupne povr{ine pod{umama prema katastarskim podacima iz 1992. godine iznosi972,15 ha {to ~ini 3,58% {umovitosti ukupnog podru~ja.

[ume, {umsko zemqi{te i lovna fauna Rezervata

Na podru~ju SRP "Stari Begej - Carska Bara", nosiociupravqawa i kori{}ewa {uma i {umskog zemqi{ta u ukupnojpovr{ini od 388,29 ha su JP "Vojvodina{ume" [G "Banat" -[G Zrewanin i VDP "Sredwi Banat". Ukupno obrasla povr-{ina {umom od 257,56 ha ~ini {umovitost Rezervata od15,36%.

Na prostoru Rezervata zastupqena je vegetacija ritskih{uma. Na niìm terenima zastupqene su {umske zajednicevrba, a na vi{im terenima topola, autohtonog i antropogenogporekla. U podrastu se javqaju ameri~ki jasen, bagrem, kupi-na i trska.

Rezervat se nalazi u okviru lovi{ta "Begej" koje pripadalova~kom udruèwu iz Zrewanina. U lovi{tu su zastupqenebrojne vrste sisara i ptica, kao i retke i ugroène vrste (vi-

dra, divqa ma~ka, tekunica i dr.) koje su na popisu Crvenekwige.

Prioriteti u oblasti razvoja {umarstva i lovstva napodru~ju Rezervata:

- realizacija op{tih ciqeva za{tite i razvoja podru~jakojima bi se obezbedila trajna za{tita {umskih ekosistemabiqnih i ìvotiwskih retkosti i autenti~nosti pejzaà.

- racionalno i vi{enamensko kori{}ewe {uma, lov i ri-bolov u skladu sa Uredbom o za{titi specijalnog rezervataprirode "Stari Begej-Carska bara", " Slu`beni glasnik Re-publike Srbije ", br. 56/94).

[ume, {umsko zemqi{te, van{umsko zelenilo i lovnafauna van Rezervata

Na prostoru van Rezervata, u okviru wegove za{titne zo-ne i ostatka prostora u obuhvatu Plana, povr{ine pod {uma-ma se najve}im delom nalaze uz vodotoke Tise i Dunava. Ovim{umama gazduje VDP "Sredwi Banat" iz Zrewanina. Povr{i-ne pod {umama i {umskim zemqi{tem ~ine 583,86 ha a {umo-vitost je 2,27%. [ume okruèwa sem neravnomernog raspore-da karakteri{e i slaba povezanost sa {umama Rezervata.

Na prostoru obuhvata Plana je lovi{te "Begej" lova~kogudruèwa iz Zrewanina.

Prioriteti razvoja {uma, van{umskog zelenila i lovnogpodru~ja van Rezervata su:

- podizawe novih {umskih povr{ina i unapre|ewe op{te-korisnih funkcija postoje}ih {uma,

podizawe van{umskog zelenila, posebno uz kanalsku iputnu mreù i za{titnog zelenila na svim degradiranim po-vr{inama,

stvarawe vegetacijskih koridora kojima bi se povezale{umske povr{ine u ataru sa {umama Rezervata i omogu}ioprotok biqnih i ìvotiwskih vrsta i pove}awe brojnosti istrukture divqa~i uz o~uvawe retkih i ugroènih vrsta.

7.4. Mreà i funkcije naseqa

Potencijali razvoja {ireg podru~ja u oblasti mreè na-seqa odnose se na:

definisawe smernica za razvoj istih tipova naseqa uhijerarhiji, koje se odnose prvenstveno na razvoj privrednihaktivnosti, organizaciju javnih slu`bi, veze sa susednim na-seqima;

kori{}ewe prirodnih potencijala kojima raspolaùnaseqa (ribwaci, plodno zemqi{te, blizina Carske bare, or-ganizovani lov i ribolov, ukqu~ivawe u turisti~ku ponudu-seoski turizam i sl.);

mogu}nost komplementarnog razvoja naseqa i Specijal-nog rezervata prirode "Stari Begej-Carska bara", uz usagla-{enost sa uslovima za{tite i kori{}ewa ovog prirodnog do-bra.

7.5. Stanovni{tvo

Karakteristike stanovni{tva kao neposrednog razvojnogfaktora predstavqaju u izvesnom smislu ograni~avaju}iuslov, ~iji se uticaj, uz odgovaraju}e mere demografske poli-tike, kao i supstituciju drugim razvojnim faktorima, moèeliminisati.

Za ~itav period 1948-2002. godina, za sva obuhva}ena nase-qa, evidentirano je opadawe ukupnog broja stanovnika kao izna~ajno pove}ane indeksa starewa.

Tabela 2: Broj stanovnika, prose~na stopa rasta i indeks starewa na podru~ju Prostornog plana

Broj stanovnika Prose~na stopa rasta Indeks starewa

Naseqe 1948 1991 2002 1948-2002 1991-2002 1971 2002

Belo Blato 2159 1762 1477 -0,71 -1,62 0,51 0,90

Kni}anin 5977 2230 2034 -2,02 -0,84 0,20 0,90

Lukino Selo 1007 652 598 -0,97 -0,79 0,41 0,80

Staji}evo 1133 2061 1999 +1,06 -0,28 0,16 0,90

Perlez 4528 3888 3818 -0,32 -0,17 0,62 1,20

Ukupno 14804 10593 9926 -0,74 -0,59 0,41 0,98


Bez obzira na ovakve tendencije mogu}e je odgovaraju}immerama, uticati na poboq{awe kvaliteta stanovni{tva kaoosnovnog razvojnog faktora (poboq{awe starosne i obrazov-ne struksture), {to uz odgovaraju}e strukturne promene, presvega u poqoprivredi, moè da elimini{e ili ublaì neade-kvatnu strukturu i pripremqenost postoje}e populacije daodgovori standardima savremenog razvoja u oblasti poqopri-vrede i turizma.

7.6. Privreda

Najva`niji privredni potencijali ovog podru~ja su poqo-privreda, ribarstvo i za{ti}ene prirodne vrednosti valori-zovane kroz turizam i uslu`ne delatnosti.

U tom smislu turizam se javqa kao prioritetna oblastkroz ~iji razvoj na adekvatan i kompleksan na~in mogu da sevalorizuju proizvodi poqoprivrede, ribarstva i {umarstva,kao i proizvodi i usluge niza prate}ih delatnosti - ugosti-teqstva, zanatstva, male privrede i doma}e radinosti.

Potencijali poqoprivredne proizvodwe u obuhvatu Pro-stornog plana su:

relativno povoqan zemqi{ni fondu van granice SRP,tradicija u proizvodwi ratarskih i povrtarskih kultu-

ra,tradicija u ribarstvu i mogu}nosti unapre|ewa ove gra-

ne poqoprivrede,mogu}nosti za razvoj nekonvencionalnih vidova biqne

i animalne proizvodwe,pove}awe sto~nog fonda i daqi razvoj sto~arstva,blizina prera|iva~kih kapaciteta (klanice, mlinovi,

{e}erane itd.).

U navedenom periodu neopodno je ustanoviti prioriteteu razvoju poqoprivrede u obuhvatu Prostornog plana koji seodnose na:

definisawe proizvodnih programa u zonama za{tite ivan wih,

unapre|ivawe ribarstva,stvarawe prostornih uslova za podizawe nivoa poqo-

privredne proizvodwe,promena strukture setve, specijalizacija po pojedinim granama proizvodwe,podizawe novih trajnih zasada na posmatranom podru~-

ju,podizawe nivoa finalizacije poqoprivrednih proiz-

voda.

Najve}a postoje}a i potencijalna turisti~ka vrednostpodru~ja je raritetnost, autohtonost i relativna o~uvanostprirodnih karakteristika Specijalnog prirodnog rezervataStari Begej-Carska bara.

Vrste turizma i obim kretawa posetilaca bi}e definisa-ne tako da zadovoqe uslove i reìme za{tite, istovremenopo{tuju}i Ramsarsku Konvenciju, Konvenciju o biodiverzi-tetu (me|unarodne smernice o biodiverzitetu i razvoju tu-rizma ), kao i Evropsku povequ o turizmu.

Prioriteti razvoja turizma na prostoru SRP Stari Be-gej-Carska bara su razvoj:

rekreativnog turizma,edukativno-ekolo{kog turizma,nau~no-istraìva~kog i foto-safari turizma (bird-

watching),sportsko-ribolovnog i lovnog turizmakulturno-obrazovnog turizma.

Razvoj Etno-eko kompleksa sa svojim podcelinama: Infocentar sa objektima seoskog turizma, Vizitorski centar, Tu-risti~ko-rekreativni centar i Ekolo{ko-edukativni centar

ima}e veliki zna~aj za razvoj odrìvog turizma na podru~juobuhvata Prostornog plana. Pojedine celine Etno-eko kom-pleksa odraàvaju kulturno nasle|e i treba da doprinesu raz-voju privrede i turizma, pre svega na lokalnom, ali i na regi-onalnom nivou. Inicijator ovih aktivnosti su MZ Belo Bla-to i Dru{tvo za negovawe kulturne i prirodne ba{tine"Carska bara-Belo Blato" u saradwi sa organima i slu`bamajedinica lokalne samouprave i teritorijalne autonomije. Urealizaciji }e u~estvovati sredstva iz nacionalnih izvora,kao i me|unarodni fondovi, a realizova}e se u sklopu regio-nalnog ure|ewa prostora izme|u Dunava i Tise u periodu2007-2013.godine.

7.7. Za{tita nepokretnih kulturnih dobara

Potencijale nepokretnih kulturnih dobara na ovom pro-storu ~ine arheolo{ka nalazi{ta i pojedina~ni objekti kul-ture koji su stavqeni pod prethodnu za{titu. Prioritetirazvoja }e se odnositi na prezentaciju ve} istraènih nepo-kretnih kulturnih dobara u turisti~ke svrhe.

7.8. Infrastruktura

Potencijal prostora SRP "Stari Begej- Carska bara" upogledu saobra}ajne infrastrukture ogleda se u mogu}nostiure|ewa pojedinih sadràja u okviru rubnog predela krozafirmaciju nemotornih oblika kretawa.

Osnovni potencijali planskog podru~ja SRP "Stari Be-gej- Carska bara" je netaknuta prirodna sredina i ambijentvodene povr{ine sa puno pejsa`nih i ambijentalnih vredno-sti, sa stani{tima retkih ptica {to se retko moè sresti naovim na{im prostorima, ali i okolni prostor koji valorizu-je prirodni i ambijent sa svim vrednostima neprocewive pri-rodne ba{tine.

Ovakav kvalitet ìvotne sredine treba afirmativnopribliìti {to ve}em broju qubiteqa prirode a naro~itodeci kako bi im usadili qubav prema prirodnim vrednostimai biodiverzitetu.

Potencijal prostora SRP "Stari Begej- Carska bara" seogleda u mogu}nosti ure|ewa pojedinih sadràja u okvirurubnog predela kroz afirmaciju nemotornih oblika kretawa.

Postoje}i saobra}ajni potencijal mreè se lako moèmodifikovati izgradwom i dogradwom pojedinih segmenata,kako bi smawewe duìne ruta pristupa moglo da ima uticaj napove}awe broja posetilaca iz okolnih gradskih aglomeraci-ja.

Prioriteti u oblasti vodoprivredne infrastrukturena ovom podru~ju su aktivnosti koje }e unaprediti stawe ì-votne sredine na podru~ju Rezervata i stvoriti uslove za raz-voj i o~uvawe biqnog i ìvotiwskog sveta. To su propisiva-we i odràvawe optimalnog vodnog reìma vla`nih stani-{ta, izmuqavawe dela korita Starog Begeja i odràvaweproto~nosti kanala koji povezuje Carsku Baru sa Starim Be-gejom.

Kao prioriteti u oblasti snabdevawa vodom i odvo|ewavoda, izdvaja se organizovano i kontrolisano snabdevawe kva-litetnom vodom stanovni{tva naseqa u obuhvatu Plana, kao iizgradwa kanalizacionih sistema i odgovaraju}ih postrojewaza pre~i{}avawe otpadnih voda.

U oblasti energetske infrastrukture prioritet razvo-ja gasovodne infrastrukture je gasifikacija svih naseqa naplanskom podru~ju, prikqu~ewem ovog podru~ja na gasovodnisistem Republike, izgradwom dovodno-razvodnog gasovoda.Prirodi gas za planirane potro{a~e }e se obezbediti pro-{irewem postoje}e i izgradwom gasovodne mreè na terito-riji op{tine Zrewanin.

Prioritet razvoja energetske infrastrukture predsta-vqa kori{}ewe alternativnih oblika energije. Neophodno jestimulisawe razvoja i kori{}ewa alternativnih oblikaenergije (geotermalna energija, biomasa, energija vetra, sun-~eva energija, biogas).

U oblasti elektroenergetske infrastrukture potreb-no je obezbediti dvostrano napajawe, u ciqu kvalitetnog i si-gurnog snabdevawa elektri~nom energijom potro{a~a .


Potrebno je obebediti dovoqno kapaciteta u postoje}imTS 110/20 kV i izgraditi nove kapacitete.

Niskonaponsku mreù u svim naseqima, kao i onu za po-trebe turisti~kih i drugih lokaliteta, na podru~ju Prostor-nog plana, potrebno je u potpunosti rekonstruisati.

Za kvalitetno odvijawe telekomunikacionog saobra}ajana podru~ju Prostornog plana, potrebno je izgraditi kvali-tetne spojne puteve opti~kim kablovskim vezama, uz sve glav-ne i lokalne putne pravce.

Sistem prenosa treba da se odvija preko digitalnih auto-matskih telefonskih centrala dovoqnog kapaciteta, kojetreba postaviti u svim naseqima. Za svako doma}instvo obez-bediti po jedan direktan telefonski prikqu~ak, kao i dovo-qan broj prikqu~aka za sve privredne korisnike.



Izgraditi antenske sisteme baznih radio - stanica poplanovima razvoja nadle`nih preduze}a u KO Perlez, KOKni}anin, KO Staji}evo, KO Belo Blato i KO Lukino Selo,kako bi se omogu}io rad ovog sistema telekomunikacija na ce-lom planskom podru~ju.

8. PREGLED I OCENA POSTOJE]E DOKUMENTA-CIJE I PODLOGA OD ZNAÂJA ZA IZRADU PRO-STORNOG PLANA

Za izradu Prostornog plana relevantni su slede}i pro-storni planovi:

Prostorni plan Republike Srbije, 1996.Prostorni plan op{tine Zrewanin, Zavod za urbani-

zam, prostorno planirawe i izgradwu Zrewanin-Zrewanin,1986. godine;

Urbanisti~ki plan mesne zajednice Belo Blato, Zavodza urbanizam, prostorno planirawe i izgradwu Zrewanin-Zrewanin, 1983. godine;

Urbanisti~ki plan mesne zajednice Lukino Selo, Zavodza urbanizam, prostorno planirawe i izgradwu Zrewanin-Zrewanin, 1983. godine;

Urbanisti~ki plan mesne zajednice Staji}evo, Zavod zaurbanizam, prostorno planirawe i izgradwu Zrewanin-Zre-wanin, 1983. godine;

Urbanisti~ki plan mesne zajednice Perlez, Zavod zaurbanizam, prostorno planirawe i izgradwu Zrewanin-Zre-wanin, 1983. godine;

Urbanisti~ki plan mesne zajednice Kni}anin, Zavod zaurbanizam, prostorno planirawe i izgradwu Zrewanin-Zre-wanin, 1983. godine.

Za izradu Prostornog plana na raspolagawu je obimna bi-bliografija stru~nih radova o prostoru Specijalnog rezerv-ata prirode Stari Begej-Carska bara od kojih isti~emo:

Predlog za za{titu prirodnog dobra "Stari Begej-Car-ska bara", kao specijalnog rezervata prirode, Novi Sad, Za-vod za za{titu prirode Srbije, 1993. godine,

Grupa autora: "Ribwak E~ka", PMF-Institut za geo-grafiju, Novi Sad, 1992. godine,

prof. dr P. Tomi}, prof. dr J. Romeli}: "Neki aspektinepovoqnog uticaja Begeja na strogi prirodni rezervat Car-ska bara", PMF-Institut za geografiju, Novi Sad,

mr Vladimir Stojanovi}: "Primena koncepta odrìvograzvoja u specijalnim prirodnim rezervatima Vojvodine",doktorska disertacija, PMF-Departman za geografiju, turi-zam i hotelijerstvo, Novi Sad, 2004. god.

Nakon izrade studije "Predlog za za{titu prirodnogdobra "Stari Begej-Carska bara", kao specijalnog rezervataprirode", ra|ene u Zavodu za za{titu prirode Srbije 1993. go-dine, doneta je Uredba o za{titi specijalnog rezervata pri-rode"Stari Begej-Carska bara". S obzirom da je od 1993. do da-

nas do{lo do promena ekosistemskih uslova koji uti~u na bi-odiverzitet (poja~ana eutrofizacija posledwih godina, poja-~ani antropogeni uticaji), predlaè se izrada Studije za-{tite i unapre|ewa specijalnog rezervata prirode "StariBegej-Carska bara" radi analize i valorizacije postoje}egstawa na osnovu koje }e se formirati strategija za{tite iunapre|ewa SRP.

Za potrebe izrade Programa pribavqene su topografskekarte razmere 1:25000, 1:50000 i pregledni katastarski pla-novi razmere 1:10000, koji }e biti kori{}eni i za izraduProstornog plana. Za izradu Prostornog plana neophodno jepribaviti i statisti~ki pregled kori{}ewa zemqi{ta pokulturama i klasama od nadle`ne slu`be RGZ.

Tabela 3: Neophodne podloge za izradu Prostornog plana

9. SADR@AJ PROSTORNOG PLANA PODRU^JA PO-SEBNE NAMENE

Prostorni plan podru~ja posebne namene Specijalnog re-zervata prirode "Stari Begej-Carska bara" , u skladu sa ~l.16, 21 i 22 Zakona o planirawu i izgradwi (Slu`beni glasnikRepublike Srbije /03) sadrì:

TEKSTUALNI DEO

I Polazne osnove1. Opis granice podru~ja Prostornog plana;2. Obaveze, uslove i smernice iz planskih dokumenata vi-

{eg reda i susednih podru~ja;3. Skra}eni prikaz postoje}eg stawa (prirodni resursi,

stanovni{tvo, mreà i funkcije naseqa, ruralna podru~ja,privredne delatnosti, uslu`ne delatnosti i javne slu`be, sa-obra}aj i infrastrukturni sistemi, ìvotna sredina, pri-rodna i kulturna dobra i dr.);

4. Ograni~ewa i potencijali podru~ja Prostornog plana.

II Ciqevi prostornog razvoja1. Op{ti i posebni ciqevi;2. Ciqevi razvoja po pojedinim oblastima.

III Granice celina i podcelina posebne namene i zona za-{tite

IV Poloàj i regionalni aspekti razvoja podru~ja poseb-ne

namene

V Namena povr{ina posebne namene sa bilansima plani-ranih

namena i sadràja

VI Pravila kori{}ewa, ure|ewa i za{tite planskog pod-ru~ja

1. Ure|ewe i kori{}ewe podru~ja prema utvr|enom reì-mu za{tite;

2. Kori{}ewe i za{tita prirodnih resursa;3. Razvoj i ure|ewe mreè naseqa;4. Prostorni razvoj i ure|ewe ruralnih podru~ja;5. Prostorni razvoj i razme{taj privrednih delatnosti;6. Prostorni razvoj i razme{taj uslu`nih delatnosti i

javnih slu`bi;

Op{tina Katastarska op{tina

Topografske karte

Pregledni plan

1:5 000 1:25 000 1:50 000

1:10 000

Zrewanin Belo Blato 3

Kni}anin " 1

Lukino Selo " 4

Perlez " 3

Staji}evo " 2


7. Prostorni razvoj, razme{taj i kori{}ewe infrastruk-turnih sistema;

8. Za{tita ìvotne sredine;9. Za{tita prirodnih i kulturnih dobara;10. Kori{}ewe i ure|ewe prostora od interesa za odbra-

nu zemqe i za{titu od elementarnih nepogoda.

VII Procena ekonomske opravdanosti i socijalne prihva-tqivosti planiranih aktivnosti, objekata i funkcija poseb-ne namene

VIII Implementacija prostornog plana

1. Lista prioritetnih aktivnosti za implementacijuProstornog plana;

2. U~esnici u implementaciji Prostornog plana;3. Mere i instrumenti za implementaciju Prostornog

plana;4. Ugovor o implementaciji Prostornog plana.

GRAFI^KI DEO

Grafi~ki deo Prostornog plana sadrà}e referalnekarte u razmeri 1: 50 000, i to:

1. Posebna namena prostora; 2. Mreà naseqa, funkcija, javnih slu`bi i infrastruk-

turnih sistema; 3. Prirodni resursi, za{tita ìvotne sredine i prirod-

nih i kulturnih dobara.

10. DINAMIKA REALIZACIJE OSNOVNIH FAZAIZRADE PROSTORNOG PLANA

Faze izrade Prostornog plana podru~ja posebne nameneSpecijalnog rezervata prirode "Stari Begej-Carska bara" je-su:

I Strategija razvoja planskog podru~ja i II Predlog Prostornog plana

Izrada i dono{ewe Prostornog plana podru~ja posebnenamene Specijalnog rezervata prirode "Stari Begej-Carskabara" odvija}e se po slede}oj dinamici:

I STRATEGIJA RAZVOJA PLANSKOG PODRU^JA1. Izrada radne verzije Strategije razvoja planskog pod-

ru~ja(interpretacija rezultata analize postoje}e dokumenta-

cije za plansko podru~je i rezultata ura|enih ekspertiza porazli~itim oblastima; opis stawa, potencijala i ograni~ewana planskom podru~ju; predlog osnovnih i posebnih ciqeva;predlog osnovnih pravila kori{}ewa, ure|ewa, za{tite irazvoja planskog podru~ja; evidencija i mogu}nost re{avawakonflikata u prostoru na principima odrìvog razvoja; vari-jante razvoja; smernice za izbor prioriteta i prioriteti raz-voja; drugi elementi od zna~aja za izradu prostornog plana)

Rok: 4 meseca

2. Stru~na kontrola Strategije razvoja planskog podru~-ja i usagla{avawe stavova nadle`nih ministarstava, poseb-nih republi~kih organizacija, organa teritorijalnih jedini-ca, lokalne samouprave i korisnika prostora

Rok: 1,5 mesec

3. Izrada finalne verzije Strategije razvoja planskogpodru~ja

Rok: 0,5 meseci

II PREDLOG PROSTORNOG PLANA4. Izrada radne verzije Predloga Prostornog planaRok: 2,5 meseca

5. Stru~na kontrola radne verzije Predloga Prostornogplana

Rok: 1,0 mesec

6. Izrada finalne verzije Predloga Prostornog planaRok: 0,5 meseci

7. Obavqawe javnog uvidaRok: 1 mesec

8. Izrada Prostornog planaRok: 0,5 meseci

9. Postupak pribavqawa saglasnosti na Predlog Pro-stornog plana u skladu sa Zakonom

Rok za izradu Prostornog plana je 14 meseci od dana stu-pawa na snagu Odluke o izradi Prostornog plana.

11. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA IZ-RADU PROSTORNOG PLANA

Izrada Prostornog plana podru~ja posebne namene Spe-cijalnog rezervata prirode "Stari Begej-Carska bara" vr{ise po slede}im fazama za koje potrebna sredstva iznose:

1. Program za izradu Prostornog plana SRP Stari Begej-Carska bara

2. Strategija razvoja planskog podru~ja

UKUPNO (1+2) 3 400 000,00 din

3. Predlog Prostornog plana SRP Stari Begej-Carskabara

UKUPNO (3) 2 000 000,00 din.

Ukupno potrebna sredstva za izradu Prostornog plana(1+2+3) iznose 5 400 000,00 din.


272.

Na osnovu ~lana 21. stav 1. ta~ka 2. Statuta AutonomnePokrajine Vojvodine ("Sl. list APV", br. 17/91), i ~lana 7. i185., a u vezi sa ~lanom 452. stav 2. Zakona o privrednim dru-{tvima ("Slu`beni glasnik RS", br. 125/04),

Skup{tina AP Vojvodine na sednici odrànoj 24. maja2006. godine, donela je

ODLUKUO "DNEVNIK" HOLDING AKCIONARSKOM

DRU[TVU ZA NOVINSKO-IZDAVA^KU DELATNOST

^lan 1.

"Dnevnik" Holding akcionarsko dru{tvo za novinsko-iz-dava~ku delatnost koje je osnovano Odlukom o osnivawu No-vinsko-izdava~kog {tamparskog javnog preduze}a "Dnevnik"("Sl. list APV", br. 18/91), Odlukom o davawu saglasnosti naorganizovawe NI[JP "Dnevnik" u Holding korporaciju -javno preduze}e "Dnevnik" ("Sl. list APV", br. 1/94), Odlu-kom o "Dnevnik" Holding javnom preduze}u za novinsko-izda-va~ku delatnost ("Slu`beni list APV", br. 3/99, 8/2001,7/2002, 18/2002, 5/2004, 10/2004) uskla|uje svoju delatnost sa Za-konom o privrednim dru{tvima i nastavqa sa radom kao"Dnevnik" Holding akcionarsko dru{tvo za novinsko-izda-va~ku delatnost, u skladu sa zakonom i ovom odlukom.

Ova odluka sadrì odredbe o:1) osniva~u,2) poslovnom imenu i sedi{tu,3) delatnostima;4) ozna~ewe da li je dru{tvo otvoreno ili zatvoreno;5) iznosu osnovnog kapitala, upisanog i upla}enog, i na-

~inu wegovog uno{ewa, odnosno obliku u kome se unosi ulog;6) broju akcija i wihovoj nominalnoj vrednosti,7) broju akcija svake vrste i klase koje su upisane i izda-

te;8) organima, zastupawu i odlu~ivawu,9) op{tim aktima10) za{titi ìvotne sredine,11) drugim pitawima koja su od zna~aja za nesmetano oba-

vqawe delatnosti za koju je "Dnevnik" Holding osnovan.

^lan 2.

Autonomna Pokrajina Vojvodina osniva~ je "Dnevnik"Holding akcionarskog dru{tva za novinsko-izdava~ku delat-nost (u daqem tekstu: "Dnevnik" Holding).

^lan 3.

Poslovno ime "Dnevnik" Holdinga je: "Dnevnik" Holdingakcionarsko dru{tvo za novinsko-izdava~ku delatnost, NoviSad.

Skra}eno poslovno ime je: "Dnevnik" Holding a.d, NoviSad.

Sedi{te je u Novom Sadu, Bulevar oslobo|ewa 81.

^lan 4.

"Dnevnik" Holding je osniva~ AD "Dnevnik-Poqopri-vrednik" i AD "Dnevnik-Redakcija Dnevnik" kao i dru{tavasa ograni~enom odgovorno{}u: DOO "Dnevnik - [tamparija"- DOO "Dnevnik - Promet" i - DOO "Dnevnik - Novine i ~a-sopisi" i saosniva~ "Dnevnik - Vojvodina press" d.o.o. i"Dnevnik - Prodaja" d.o.o.

^lan 5.

"Dnevnik" Holding akcionarsko dru{tvo za novinsko-iz-dava~ku delatnost posluje kao zatvoreno akcionarsko dru-{tvo, kada se za to steknu uslovi.

^lan 6.

Delatnost "Dnevnik" Holdinga je 74150 - holding poslo-vi. "Dnevnik" Holding obavqa i poslove za povezana dru{tvakoja obavqaju neke od navedenih delatnosti:

- 22110 izdavawe kwiga, bro{ura, muzi~kih kwiga i dru-gih publikacija.

- 22120 izdavawe novina- 22130 izdavawe ~asopisa i sli~nih periodi~nih izdawa- 22150 ostala izdava~ka delatnost- 22210 {tampawe novina- 22230 kwigoveza~ki i zavr{ni radovi- 22240 reprodukcija i slagawe- 22250 ostale aktivnosti u vezi sa {tampawem- 52470 trgovina na malo kwigama, novinama i pisanim ma-

terijalom,- 72200 pruàwe saveta i izrada kompjuterskih programa- 72300 obrada podataka- 72400 izgradwa baza podataka- 72600 ostale aktivnosti u vezi sa kompjuterima.U obavqawu holding poslova dru{tvo obavqa i: ra~uno-

vodstvene i kwigovodstvene poslove i poslove i poslove kon-trole, savetodavne poslove u vezi sa porezom, op{te pravne ikadrovske poslove, konsaltig i menaxment poslove i druge po-slove po zahtevu povezana dru{tava.

"Dnevnik" Holding moè da obavqa i druge delatnosti,utvr|ene Statutom, a u skladu sa zakonom.

^lan 7.

"Dnevnik" Holding ima osnovni kapital u iznosu od650.990.000,00 dinara, koji je u celosti upisan, unet i upla}en.

Na osnovu kapitala imaju u~e{}e:1) Autonomna Pokrajina Vojvodina u iznosu od

346.300.000,00 dinara, {to ~ini 53,20% u~e{}a u osnovnom ka-pitalu i

2) Republika Srbija u iznosu od 304.690.000,00 dinara {to~ini 46,80% u~e{}a u osnovnom kapitalu.

"Dnevnik" Holdinga je izdao 65.099 obi~nih akcija naime, nominalne vrednosti, na dan izdavawa, od 10.000,00 dina-ra i to:

1) Autonomnoj Pokrajini Vojvodini 34.630 akcija2) Republici Srbiji 30.469 akcija.Upisana, upla}ena i uneta sredstva ~ine imovinu "Dnev-

nik" Holdinga.

^lan 8.

Za svoje obaveze u pravnom prometu "Dnevnik" Holding,odgovara celokupnom svojom imovinom.

"Dnevnik" Holding ne odgovara za obaveze povezanih dru-{tava, a povezana dru{tva ne odgovaraju za obaveze "Dnevnik"Holdinga.

^lan 9.

Organi "Dnevnik" Holdinga su: Skup{tina, Upravni od-bor, Izvr{ni odbor i Nadzorni odbor.

Na~in izbora kao i na~in rada organa "Dnevnik" Holdin-ga bliè se ure|uje Statutom "Dnevnik" Holdinga i Poslov-nikom o radu svakog organa.

^lan 10.

Skup{tinu akcionara "Dnevnik" Holdinga ~ine ovla-{}eni predstavnici Akcionara, Autonomne Pokrajine Voj-vodine i Republike Srbije.

Skup{tina "Dnevnik" Holdinga ima 19 ~lanova.^lanovi Skuip{tine biraju nadle`ni organi akcionara

u broju koji je srazmeran wihovom u~e{}u u osnovnom kapita-lu.

Skup{tina akcionara ima predsednika.

^lan 11.

Skup{tina "Dnevnik" Holdinga:1) donosi statut "Dnevnik" Holdinga;2) donosi akta poslovne politike;


3) donosi akta kojima }e se bliè urediti uslovi i na~inobavqawa delatnosti "Dnevnik" Holdinga;

4) usvaja godi{we izve{taje: upravnog odbora, revizora inadzornog odbora;

5) odlu~uje o upotrebi i raspore|ivawu ostvarene dobiti,odnosno pokri}u gubitaka;

6) odlu~uje o pove}awu kapitala "Dnevnik" Holdinga ivisini ulagawa u osnovna sredstva "Dnevnik" Holdinga;

7) odlu~uje o iznosu i strukturi rezervi sigurnosti;8) bira i razre{ava ~lanove Upravnog odbora;9) odlu~uje o statusnim promenama i promenama pravne

forme "Dnevnik" Holdinga;10) bira i razre{ava revizora;11) donosi plan razvoja i program rada "Dnevnik" Hol-

dinga;12) donosi poslovnik o svom radu;13) obavqa i druge poslove utvr|ene ovom odlukom, zako-

nom kojim se ure|uje pravni poloàj privrednih dru{tava iStatutom "Dnevnik" Holdinga.

Po dono{ewu odluka iz nadle`nosti Skup{tine "Dnev-nik" Holdinga, sastavqa se i potpisuje zapisnik, a donete od-luke upisuju se u kwigu odluka.

^lan 12.

Upravni odbor ima predsednika i deset ~lanova.^lanovi Uprajvnog odbora bira i razre{ava Skup{tina

"Dnevnik" Holdinga.êtiri ~lana Upravnog odbora biraju se iz reda zaposle-

nih u "Dnevnik" Holdingu, na na~in utvr|en Statutom. ^lanovi Upravnog odbora "Dnevnik" Holdinga bira Sku-

po{tina "Dnevnik" Holdinga na svakoj godi{woj Skup{ti-ni, a mogu biti birani i na bilo kojoj vanrednoj Skup{tinikoja je sazvana radi tog izbora.

^lan 13.

Upravni odbor "Dnevnik" Holdinga nadleàn je naro~i-to za odlu~ivawe o pitawima koje se odnose na:

1) kontrolu ta~nosti finansijskih izve{taja i informa-cija;

2) upravqawe razvojem dru{tva i strategijom i nadzira-wem izvr{nih direktora i administracije dru{tva;

3) utvr|ivawe ili odobravawe poslovnog plana dru{tva;4) sazivawe sednice Skup{tine akcionara i utvr|ivawe

predloga dnevnog reda;5) daje i opoziva prokuru;6) utvr|ivawe predloga odluka Skup{tine akcionara i

kontrola wihovog sprovo|ewa;7) utvr|ivawe vrednosti akcija i druge imovine u skladu

sa ovim zakonom;8) izbor i razre{ewe izvr{nih direktora, odobravawe

uslova ugovora koje dru{tvo zakqu~uje sa wima i utvr|ivawewihove naknade;

9) utvr|ivawe iznosa i dana dividende, dana pla}awa i po-stupka pla}awa dividendi,

10) dono{ewe odluka o drugim pitawima u skladu sa ovimzakonom, osniva~kim aktom ili Statutom.

O pitawima iz svog delokruga Upravni odbor odlu~uje ve-}inom glasova prisutnih ~lanova.

U slu~aju jednake podele glasova, odlu~uju}i je glas pred-sednika Upravnog odbora.

^lan 14.

^lanove Izvr{nog odbora bira Upravni odbor "Dnev-nik" Holdinga.

^lanovi Izvr{nog odbora su izvr{ni direktori.Delokrug Izvr{nog odbora ukqu~uje sprovo|ewe odluka

Upravnog odbora "Dnevnik" Holdinga i sva pitawa povezanasa vo|ewem poslova i teku}im poslovima "Dnevnik" Holdin-ga, osim pitawa koja su u nadle`nosti Upravnog odbora iSkup{tine "Dnevnik" Holdinga.

Delokrug rada i broj ~lanova Izvr{nog odbora bliè seodre|uje Statutom "Dnevnik" Holdinga.

^lan 15.

Generalni direktor "Dnevnik" Holdinga je predsednikIzvr{nog odbora. Generalnog direktora "Dnevnik" Holdin-ga bira i razre{ava Skuip{tina AP Vojvodine.

^lan 16.

Nadzorni odbor "Dnevnik" Holdinga ima 7 (sedam) ~lano-va. ^lanove Nadzornog odbora bira i razre{ava Skup{tina"Dnevnik" Holdinga. Tri ~lana Nadzornog odbora biraju seizreda zaposlenih u "Dnevnik" Holdingu, na na~in utvr|enStatutom.

Nadzorni odbor "Dnevnik" Holdinga izve{tava Skup-{tinu "Dnevnik" Holdinga o slede}em:

1) ra~unovodstvenoj praksi, izve{tajima i praksi finan-sijskog izve{tavawa "Dnevnik" Holdinga i wegovih poveza-nih dru{tava;

2) uskla|enosti poslovawa "Dnevnik" Holdinga sa zakon-skim i drugim zahtevima regulatornih tela;

3) kvalifikovanosti, nezavisnosti i sposobnosti nezavi-snog revizora dru{tva;

4) ugovorima sklopqenim izme|u "Dnevnik" Holdinga i~lanova Upravnog odbora "Dnevnik" Holdinga, kao i sa pove-zanim licima u smislu ovog zakona.

Nadzorni odbor kontroli{e i raspravqa sa Upravnim od-borom "Dnevnik" Holdinga, kada to smatraju potrebnim i o:

1) izboru i naknadi za rad revizora;2) verodostojnosti i potpunosti finansijskih izve{taja

dru{tva i predloga za raspodelu dobiti i druga pla}awa ak-cionarima;

3) verodostojnosti i potpunosti izve{tavawa akcionaradru{tva o finansijskim i drugim ~iwenicama;

4) uskla|enosti organizacije i delovawa dru{tva sa ko-deksom pona{awa;

5) celishodnosti poslovne politike dru{tva i weneuskla|enosti sa zakonom;

6) postupawu po prigovorima akcionara, organa dru{tvaili drugih lica.

Nadzorni odbor podnosi izve{taj Skup{tini akcionarana svakoj godi{woj skup{tini akcionara, a na vanrednojSkup{tini ako to Skup{tina od wih zatraì.

^lan 17.

Op{ti akti "Dnevnik" Holdinga su Statut i drugi op{tiakti kojima se na op{ti na~in ure|uju pitawa bitna za rad"Dnevnik" Holdinga.

Statut je osnovni op{ti akt "Dnevnik" Holdinga koji sa-drì osnovne odredbe o poslovawu i upravqawu "Dnevnik"Holdinga i odredbe o drugim pitawima od zna~aja za rad i po-slovawe "Dnevnik" Holdinga, u skladu sa zakonom.

Drugi op{ti akti "Dnevnik" Holdinga moraju biti u sa-glasnosti sa Statutom.

^lan 18.

Ako "Dnevnik" Holding zavr{i poslovnu godinu sa gubit-kom, gubitak se pokriva iz sredstava "Dnevnik" Holdinga.

Gubitak "Dnevnik" Holdinga koji se ne moè pokriti nana~in iz stava 1. ovog ~lana pokriva se smawewem osnovnogkapitala "Dnevnik" Holdinga, u skladu sa zakonom.

^lan 19.

"Dnevnik" Holding moè da obavqa delatnost koja obu-hvata preradu i uskladi{tewe materija opasnih i {tetnih pozdravqe i ìvotnu sredinu, a koje nastaju u postupku obavqa-wa redovne delatnosti, kad nadle`ni organ utvrdi da "Dnev-nik" Holding ispuwava uslove u pogledu tehni~ke opremqe-nosti, za{tite na radu i unapre|ewa ìvotne sredine, kao idruge propisane uslove.


^lan 20.

"Dnevnik" Holding je duàn da svoju organizaciju, Statuti op{te akte uskladi sa ovom odlukom, u roku od 60 dana od da-na stupawa na snagu ove odluke.

Lica koja je Skup{tina AP Vojvodine u skladu sa Odlu-kom o "Dnevnik" Holding akcionarskom dru{tvu za novin-sko-izdava~ku delatnost ("Slu`beni list APV", br. 3/99,8/2001, 7/2002, 18/2002, 5/2004, 10/2004) imenovala za ~lanoveSkup{tine "Dnevnik" Holdinga kao i generalni direktor"Dnevnik" Holdinga, nastavqaju sa radom do isteka mandata.

^lan 21.

Danom stupawa na snagu ove odluke prestaju da vaè: od-redbe Odluke o "Dnevnik" Holding akcionarskom dru{tvu zanovinsko-izdava~ku delatnost ("Slu`beni list APV", br.3/99, 8/2001, 7/2002, 18/2002, 5/2004, 10/2004) i Odluka o imeno-vawu predsednika i ~lanova Nadzornog odbora "Dnevnik"Holding akcionarskog dru{tva za novinsko-izdava~ku delat-nost ("Slu`beni list APV", br. 5/05 i 2/06).

^lan 22.

Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawau "Slu`benom listu Autonomne Pokrajine Vojvodine".


01 Broj: 023-21/2006.Novi Sad, 24. maja 2006. godine


Bojan Kostre{, s. r.

273.

Na osnovu ~lana 21. stav 1. ta~ka 2. Statuta AutonomnePokrajine Vojvodine ("Slu`beni list APV", br. 17/91), a uvezi sa ~lanom 14. i ~lanom 101. Zakona o javnom informisa-wu ("Slu`beni glasnik RS", broj: 43/03 i 61/05),


ODLUKUO PRENO[EWU OSNIVA^KIH PRAVA

NAD NOVINAMA "POQOPRIVREDNIK"

^lan 1.

Skup{tina Autonomne Pokrajine Vojvodine prenosiosniva~ka prava nad novinama "Poqoprivrednik" na "Dnev-nik-Poqoprivrednik" a.d., Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81.

Novine "Poqoprivrednik" su dvonedeqne novine za po-qoprivredu i selo.

^lan 2.

Danom stupawa na snagu ove Odluke "Dnevnik-Poqopri-vrednik" a.d., Novi Sad preuzima osniva~ka prava nad novina-ma "Poqoprivrednik".

^lan 3.

"Dnevnik-Poqoprivrednik" a.d. }e, u roku 30 dana od danastupawa na snagu ove Odluke uskladiti op{ta akta sa odred-bama ove Odluke i izabrati odgovornog urednika novina "Po-qoprivrednik".

Odgovorni urednik novina "Poqoprivrednik" }e oba-vqati poslove odgovornog urednika do izbora odgovornogurednika novina "Poqoprivrednik", u skladu sa op{tim ak-tima "Dnevnik-Poqoprivrednik" a.d.

Danom izbora odgovornog urednika iz stava 2. ovog ~lana,

prestaje da vaì Odluka o izboru odgovornog urednika novi-na "Poqoprivrednik" ("Slu`beni list AP Vojvodine broj:4/02).

^lan 4.

Nadzor nad sprovo|ewem ove odluke vr{i}e pokrajinskiorgan uprave nadleàn za informisawe.

^lan 5.

Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawau "Slu`benom listu AP Vojvodine".


01 Broj: 023-20/2006.Novi Sad, 24. maj 2006. godine



274.

Na osnovu ~lana 21. stav 1. ta~ka 2. i ta~ka 7. Statuta Au-tonomne Pokrajine Vojvodine ("Slu`beni list APV", broj17/91), Skup{tina Autonomne Pokrajine Vojvodine, na sedni-ci odrànoj 24. maja 2006. godine donela je

ODLUKU O OSNIVAWU KANCELARIJEZA INKLUZIJU ROMA

^lan 1.

U ciqu unapre|ewa poloàja Roma u oblasti obrazovawa,zapo{qavawa, zdravstva, stanovawa, qudskih i drugih prava,kao i stvarawa uslova za ukqu~ivawe Roma u sve sfere dru-{tvenog, javnog i politi~kog ìvota u Atonomnoj PokrajiniVojvodini (u daqem tekstu: Pokrajina), osniva se Kancelari-ja za inkluziju Roma (u daqem tekstu: Kancelarija).

Osniva~ Kancelarije je Autonomna Pokrajina Vojvodina.Sredstva za osnivawe kancelarije obezbe|uju se u buxetu

Pokrajine.

^lan 2.

Kancelarija ima svojstvo pravnog lica, sa pravima, obave-zama i odgovornostima utvr|enim zakonom, ovom odlukom istatutom.

Kancelarija posluje kao ustanova, u skladu sa Zakonom ojavnim slu`bama.

^lan 3.

Kancelarija posluje pod nazivom: "Kancelarija za inklu-ziju Roma", Novi Sad.

Sedi{te Kancelarije je u Novom Sadu, Bulevar MihajlaPupina 25.

^lan 4.

Kancelarija za svoje obaveze odgovara celokupnom svojomimovinom (potpuna odgovornost).

^lan 5.

Sredstva za rad Kancelarije obezbe|uju se iz:1) buxeta Autonomne Pokrajine Vojvodine;2) naknada (sredstava) od korisnika usluga i drugih pri-

hoda koje ostvari obavqawem poslova iz svoje delatnosti;3) donacija, priloga i sponzorstva doma}ih i stranih

pravnih i fizi~kih lica;4) drugih izvora, u skladu sa zakonom.


U slu~aju prestanka rada Kancelarije, preostala sredstvapripadaju osniva~u.

^lan 6.

Delatnost Kancelarije obuhvata:- bavqewe implementacijom, nadzirawem i primenom

Strategije za integraciju Roma i realizacijom akcionih pla-nova na teritoriji Pokrajine;

- koordinaciju razli~itih projekata za integraciju Romau kojima bi u~estvovali pojedini resorni Pokrajinski sekre-tarijati;

- ostvarivawe koordinacije sa Nacionalnim savetom rom-ske nacionalne mawine, Savetom za integraciju Roma u Po-krajini i sa odgovaraju}im organizacijama i organima na me-|unarodnom nivou;

- podsticawe i unapre|ewe ènskih i qudskih prava Romai Romkiwa na teritoriji Pokrajine;

- pra}ewe ostvarivawa procesa integracije Roma u Po-krajini;

- obavqawe stru~nih i administrativno-tehni~kih poslo-va vezanih za realizaciju odre|enih projekata i pra}ewe wi-hove implementacije;

- pripremawe analiti~ke dokumentacije za planirawe iprogramirawe aktivnosti u vezi sa integracijom Roma u Po-krajini;

- ostvarivawe saradwe i konsultacija sa vladinim i ne-vladinim organizacijama i organima u oblasti integracijeRoma i unapre|ewa wihovog poloàja;

- realizaciju projekata koji su zasnovani na ciqevima de-finisanim u Strategiji za integraciju Roma i akcionim pla-novima;

- koordinirawe primene i ostvarivawa doma}ih i me|una-rodnih programa za integraciju i unapre|ewe poloàja Roma;

- organizovawe seminara, savetovawa, okruglih stolova opitawima vezanim za aktivnosti integracije Roma;

- informaciono-dokumentacionu delatnost i vo|ewe evi-dencija u pogledu integracije Roma na teritoriji Pokrajine;

- pra}ewe i prikupqawe informacija u vezi sa merama ko-je se u SCG i drugim zemqama preduzimaju u ciqu unapre|ewastru~nog rada u pogledu integracije Roma;

- osposobqavawe i usavr{avawe stru~waka u oblasti in-tegracije Roma.

22100 - izdavawe kwiga, bro{ura i drugih publikacija22130 - izdavawe ~asopisa i sli~nih periodi~nih izdawa22150 - ostala izdava~ka delatnost72200 - pruàwe saveta i izrada kompjuterskih programa72300 - obrada podataka72400 - izgradwa baza podataka74140 - konsalting i menaxment poslovi74402 - ostale usluge reklame i propagande74840 - ostale poslovne aktivnosti na drugom mestu nepo-

menuteKancelarija moè u skladu sa statutom obavqati i druge

delatnosti uz saglasnost Izvr{nog ve}a Autonomne Pokraji-ne Vojvodine.

^lan 7.

Kancelarija je du`na da aktivno u~estvuje u sprovo|ewupolitike nadle`nih organa Pokrajine.

Pokrajina preko svojih organa vr{i nadzor i ostvarujeprava u pogledu obavqawa delatnosti zbog kojih je Kancela-rija osnovana u skladu sa zakonom, aktima Pokrajine i statu-tom Kancelarije.

^lan 8.

Organi Kancelarije su: direktor, upravni odbor i nad-zorni odbor.

Direktora, predsednika i ~lanove upravnog, predsednikai ~lanove nadzornog odbora, imenuje i razre{ava Izvr{nove}e Autonomne Pokrajine Vojvodine.

Mandat direktora, predsednika i ~lanova upravnog odbo-

ra, predsednika i ~lanova nadzornog odbora, traje ~etiri go-dine sa mogu}no{}u ponovnog izbora.

^lan 9.

Do imenovawa direktora Kancelarije, poslove i ovla-{}ewa direktora obavqa}e vr{ilac du`nosti direktora Ta-tjana Peri}.

^lan 10.

Za direktora Kancelarije moè biti imenovano lice ko-je ima najmawe visoko obrazovawe i najmawe tri godine rad-nog iskustva u oblasti qudskih i mawinskih prava.

^lan 11.

Direktor:1) predstavqa i zastupa Kancelariju;2) organizuje i rukovodi radom Kancelarije;3) izvr{ava odluke Upravnog odbora i preduzima mere za

wihovo sprovo|ewe;4) stara se o zakonitosti rada Kancelarije;5) predlaè program rada;6) predlaè akte koje donosi upravni odbor;7) donosi akt o unutra{woj organizaciji i sistematizaci-

ji radnih mesta, na koji daje saglasnost Izvr{no ve}e Auto-nomne Pokrajine Vojvodine;

8) vr{i i druge poslove utvr|ene zakonom i statutom.

^lan 12.

Bliì uslovi za imenovawe i razre{ewe direktora, ~la-nova upravnog i nadzornog odbora bi}e ure|eni statutom Kan-celarije.

^lan 13.

Upravni odbor Kancelarije ima predsednika i 6 ~lanova,od kojih Izvr{no ve}e Autonomno Pokrajine Vojvodine dva~lana imenuje iz reda zaposlenih u Kancelariji, a ostalih petiz reda stru~waka iz oblasti zapo{qavawa, zdravstva, obra-zovawa, qudskih i mawinskih prava i rodne ravnopravnosti.

^lan 14.

Upravni odbor:1) donosi statut Kancelarije;2) donosi godi{wi program rada;3) usvaja finansijski plan;4) usvaja finansijski izve{taj o poslovawu;5) usvaja zavr{ni ra~un;6) donosi op{te akte;7) donosi poslovnik o radu;8) obavqa i druge poslove utvr|ene zakonom, aktima Au-

tonomne Pokrajine Vojvodine i statutom.Odluke iz stava 1 ta~. 1), 2), 3) i 5) ovog ~lana donose se uz

saglasnost Izvr{nog ve}a Autonomne Pokrajine Vojvodine.

^lan 15.

Nadzorni odbor Kancelarije ima predsednika i dva ~la-na, od kojih Izvr{no ve}e Autonomne Pokrajine Vojvodinejednog ~lana imenuje iz reda zaposlenih u Kancelariji, a osta-la dva iz reda istaknutih stru~waka u oblasti mawinskih iqudskih prava.

^lan 16.

Nadzorni odbor:1) pregleda zavr{ni ra~un i izve{taje o poslovawu i

utvr|uje da li su sa~iweni u skladu sa propisima;2) donosi poslovnik o radu;3) obavqa i druge poslove utvr|ene zakonom i statutom.


O rezultatima izvr{enog nadzora, nadzorni odbor obave-{tava Skup{tinu Autonomne Pokrajine Vojvodine i Izvr-{no ve}e Autonomne Pokrajine Vojvodine.

^lan 17.

Kancelarija podnosi izve{taj o poslovawu Skup{tiniAutonomne Pokrajine Vojvodine i Izvr{nom ve}u Autonom-ne Pokrajine Vojvodine najmawe jedanput godi{we.

^lan 18.

Za obavqawe pojedinih stru~nih poslova iz svoje nadle-`nosti Kancelarija moè angaòvati druga pravna ili fi-zi~ka lica.

^lan 19.

Prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih radnika u Kan-celariji ostvaruju se u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovo-rom i op{tim aktima.

^lan 20.

Izvr{no ve}e Autonomne Pokrajine Vojvodine imenova-}e predsednika i ~lanove upravnog, predsednika i ~lanovenadzornog odbora i direktora Kancelarije u roku od 30 danaod dana stupawa na snagu ove odluke.

Upravni odbor Kancelarije duàn je da u roku od 30 danaod dana imenovawa donese statut i druga akta neophodna zaupis Kancelarije u nadle`ni registar.

^lan 21.



01 Broj: 021-2/06Novi Sad, 24. maj 2006. godine



275.

Na osnovu ~lana 21. ta~ka 2, a u vezi sa ~lanom 10. ta~ka13. Statuta Autonomne Pokrajine Vojvodine ("Slu`benilist Autonomne Pokrajine Vojvodine", broj: 17/91),

Skup{tina Autonomne Pokrajine Vojvodine na sedniciodrànoj 24. maja 2006. godine donela je

ODLUKUO KRITERIJUMIMA ZA UTVR\IVAWE STATUSA

NERAZVIJENIH I NEDOVOQNO RAZVIJENIHOP[TINA U AUTONOMNOJ POKRAJINI VOJVODINI

I UVODNE ODREDBE

Sadrìna odluke

^lan 1.

Ovom odlukom odre|uju se kriterijumi za utvr|ivawe sta-tusa nerazvijenih i nedovoqno razvijenih op{tina u Autono-mnoj Pokrajini Vojvodini (u daqem tekstu: Pokrajina).

Razlozi za utvr|ivawe statusa

^lan 2.

U ciqu ravnomernog razvoja podru~ja Pokrajine prili-kom dodele buxetskih sredstava, pored razvijenosti, vodi sera~una i o strategiji i perspektivama razvoja Pokrajine, me-|uop{tinskoj i me|uregionalnoj komunikaciji i saradwi,stawu komunalne i privredne infrastrukture, razvojnim idrugim kvalitativnim elementima koji uti~u na status razvi-

jenosti op{tine.

II KRITERIJUMI RAZVIJENOSTI

^lan 3.

Status nerazvijene i nedovoqno razvijene op{tine utvr-|uje se po svakom od slede}ih kriterijuma: kriterijum eko-nomske razvijenosti, demografski kriterijum i kriterijumzaposlenosti.

Postupak ocewivawa razvijenosti i utvr|ivawe statusaop{tine vr{i se posebno za svaki kriterijum iz stava 1. ovog~lana na osnovu pokazateqa i grani~nih vrednosti za te poka-zateqe na na~in utvr|en ovom odlukom.

III KRITERIJUM EKONOMSKE RAZVIJENOSTI

Pokazateqi

^lan 4.

Kriterijum ekonomske razvijenosti meri se slede}im po-kazateqima: korigovani narodni dohodak po stanovniku, te-ku}i prihodi buxeta op{tine po stanovniku, promet u trgovi-ni na malo po stanovniku i u~e{}e dru{tvenog proizvoda odpoqoprivrede, lova, {umarstva i vodoprivrede u ukupnomdru{tvenom proizvodu.

Grani~ne vrednosti i uslovi za utvr|ivawe statusaekonomski nerazvijene op{tine

^lan 5.

Grani~ne vrednosti za utvr|ivawe statusa nerazvijeneop{tine po pokazateqima kriterijuma ekonomske razvijeno-sti su slede}e:

Op{tina sti~e status ekonomski nerazvijene op{tine

ako po najmawe tri pokazateqa kriterijuma ekonomske razvi-jenosti spada u nerazvijene.

Grani~ne vrednosti i uslovi za utvr|ivawe statusa ekonom-ski nedovoqno razvijene op{tine

^lan 6.

Grani~ne vrednosti za utvr|ivawe statusa nedovoqnorazvijene op{tine po pokazateqima kriterijuma ekonomskerazvijenosti su slede}e:

POKAZATEQ GRANI^NA VREDNOST Korigovani narodni dohodak po stanovniku

vrednost mawa od 50% proseka Pokrajine

Teku}i prihodi buxeta op{tine po stanovniku


Promet u trgovini na malo po stanovniku


U~e{}e dru{tvenog proizvoda od poqoprivrede, lova, {umarstva i vodoprivrede u ukupnom dru{tvenom proizvodu

vrednost ve}a od 150%

proseka Pokrajine

POKAZATEQ GRANI^NA VREDNOST Korigovani narodni dohodak po stanovniku

vrednost izme|u 50% i 60% proseka Pokrajine

Teku}i prihodi buxeta op{tine po stanovniku


Promet u trgovini na malo po stanovniku


U~e{}e dru{tvenog proizvoda od poqoprivrede, lova, {umarstva i vodoprivrede u ukupnom dru{tvenom proizvodu



Op{tina sti~e status ekonomski nedovoqno razvijene op-{tine ako po najmawe tri pokazateqa kriterijuma ekonomskerazvijenosti spada u nedovoqno razvijene ili ako po dva po-kazateqa ovog kriterijuma spada u nerazvijene.

IV DEMOGRAFSKI KRITERIJUM

Pokazateqi

^lan 7.

Demografski kriterijum se meri slede}im pokazateqi-ma: gustina naseqenosti, stopa negativnog prirodnog prira-{taja i obuhvat dece de~ijim dodatkom.

Grani~ne vrednosti i uslovi za utvr|ivawe statusademografski nerazvijene op{tine

^lan 8.

Grani~ne vrednosti za utvr|ivawe statusa nerazvijeneop{tine po pokazateqima demografskog kriterijuma su sle-de}e:

Op{tina sti~e status demografski nerazvijene op{tineako po najmawe dva pokazateqa demografskog kriterijumaspada u nerazvijene.

Grani~ne vrednosti i uslovi za utvr|ivawe statusa demo-grafski nedovoqno razvijene op{tine

^lan 9.

Grani~ne vrednosti za utvr|ivawe statusa nedovoqnorazvijene op{tine po pokazateqima demografskog kriteriju-ma su slede}e:

Op{tina sti~e status demografski nedovoqno razvijeneop{tine ako po najmawe dva pokazateqa demografskog krite-rijuma spada u nedovoqno razvijene ili ako po jednom pokaza-tequ ovog kriteirjuma spada u nerazvijene.

V KRITERIJUM ZAPOSLENOSTI

Pokazateqi

^lan 10.

Kriterijum zaposlenosti se meri slede}im pokazateqi-ma: stopa zaposlenosti, stopa nezaposlenosti i stopa aktivi-teta radne snage.

Grani~ne vrednosti i uslovi za utvr|ivawe statusa nerazvi-jene op{tine prema kriterijumu zaposlenosti

^lan 11.

Grani~ne vrednosti za utvr|ivawe statusa nerazvijeneop{tine po pokazateqima kriterijuma zaposlenosti su sle-de}e:

Op{tina sti~e status nerazvijene op{tine prema krite-rijumu zaposlenosti ako po najmawe dva pokazateqa ovog kri-terijuma spada u nerazvijene.

Grani~ne vrednosti i uslovi za utvr|ivawe statusanedovoqno razvijene op{tine prema kriterijumu

zaposlenosti

^lan 12.

Grani~ne vrednosti za utvr|ivawe statusa nedovoqnorazvijene op{tine po pokazateqima kriterijuma zaposleno-sti su slede}e:

Op{tina sti~e status nedovoqno razvijene op{tine pre-ma kriterijumu zaposlenosti ako po najmawe dva pokazateqaovog kriterijuma spada u nedovoqno razvijene ili ako po jed-nom pokazatequ spada u nerazvijene.

VI POSTUPAK DONO[EWA ODLUKE

^lan 13.

Najkasnije do 1. marta teku}e godine pokrajinski sekreta-rijat nadleàn za poslove demografije dostavqa pokrajin-skom sekretarijatu nadle`nom za poslove finansija posled-we zvani~ne podatke za pokazateqe demografskog kriteriju-ma, a pokrajinski sekretarijat nadleàn za poslove rada i za-po{qavawa podatke za pokazateqe kriterijuma zaposleno-sti.

Pokrajinski sekretarijat nadleàn za poslove finansijanajkasnije do 1. aprila teku}e godine, na osnovu posledwihzvani~nih podataka, ocewuje razvijenost op{tina po krite-rijumima utvr|enim ovom odlukom i dostavqa Izvr{nom ve-}u Autonomne Pokrajine Vojvodine izve{taj o rezultatimaocewivawa sa predlogom op{tina koje u narednoj godini sti-~u status nerazvijenih, odnosno nedovoqno razvijenih op{ti-na.

Izvr{no ve}e Autonomne Pokrajine Vojvodine donosiodluku o utvr|ivawu statusa nerazvijenih i nedovoqno razvi-jenih op{tina u Pokrajini najkasnije do 30. aprila teku}e go-dine za narednu godinu.

VII ZAVR[NA ODREDBA

^lan 14.



01 Broj: 40-37/06Novi Sad, 24. maj 2006. godine

PotpredsednikSkup{tine AP Vojvodine,

Borislav Novakovi}, s.r.

POKAZATEQ GRANI^NA VREDNOST Gustina naseqenosti vrednost mawa od 50%

proseka Pokrajine Stopa negativnog prirodnog prira{taja

vrednost ve}a od 150% proseka Pokrajine

Obuhvat dece de~ijim dodatkom

vrednost ve}a od 150% proseka Pokrajine

POKAZATEQ GRANI^NA VREDNOST Gustina naseqenosti vrednost izme|u 50% i 60%

proseka Pokrajine Stopa negativnog prirodnog prira{taja


Obuhvat dece de~ijim dodatkom


POKAZATEQ GRANI^NA VREDNOST Stopa zaposlenosti vrednost mawa od 50%

proseka Pokrajine Stopa aktiviteta radne snage


Stopa nezaposlenosti vrednost ve}a od 150% proseka Pokrajine

POKAZATEQ GRANI^NA VREDNOST Stopa zaposlenosti vrednost izme|u 50% i 60% proseka

Pokrajine Stopa aktiviteta rad-ne snage


Stopa nezaposlenosti vrednost izme|u 140% i 150% proseka Pokrajine


276.

Na osnovu ~lana 21. stav 1. ta~ka 2. a u vezi sa ~lanom 10.stav 1. ta~ka 3. Statuta Autonomne Pokrajine Vojvodine("Slu`beni list APV", broj 17/91),


ODLUKUO NAÎNU UTVR\IVAWA SVOJSTVA LICA KOJA

SAMOSTALNO OBAVQAJU UMETNI^KU ILI DRUGUDELATNOST U OBLASTI KULTURE NA TERITORIJI

AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE

^lan 1.

Ovom odlukom ure|uje se na~in utvr|ivawa svojstva licakoja samostalno obavqaju umetni~ku ili drugu delatnost, usmislu zakona, u oblasti kulture, na teritoriji AutonomnePokrajine Vojvodine.

^lan 2.

Izvr{no ve}e AP Vojvodine na osnovu kriterijuma utvr-|enih posebnim aktom utvr|uje koja udruèwa i savezi (u da-qem tekstu: udruèwa) osnovani na teritoriji AutonomnePokrajine Vojvodine predlaù svojstva lica koja samostalnoobavqaju umetni~ku ili drugu delatnost u oblasti kulture uskladu sa Zakonom.

^lan 3.

Udruèwa na osnovu svojih merila utvr|uju predlog svoj-stva lica koje samostalno obavqa umetni~ku ili drugu delat-nost iz oblasti kulture.

Pokrajinski organ uprave nadleàn za oblast kulture,donosi odluku o utvr|ivawu svojstava lica koje samostalnoobavqa umetni~ku ili drugu delatnost iz oblasti kulture uroku od 60 dana od dana podno{ewa predloga.

^lan 4.

Udruèwa vode evidenciju lica za koje je na osnovu wego-vog predloga pokrajinski organ uprave nadleàn za oblastkulture utvrdio da ima status lica koje samostalno obavqaumetni~ku ili drugu delatnost u oblasti kulture.

U evidenciju iz stava 1. ovog ~lana upisuje se datum kadaje lice po~elo samostalno da se bavi odre|enom delatno{}u,vrsta delatnosti, kao i datum prestanka vr{ewa delatnosti.

Udruèwe izdaje uverewe o ~iwenicama upisanim u evi-denciju.

^lan 5.

Izvr{no ve}e AP Vojvodine odredi}e udruèwa iz ~lana2. ove Odluke u roku od 30 dana od stupawa na snagu ove Odluke.

^lan 6.



01 Broj: 022-9/06Novi Sad, 24. maja 2006. god.

PotpredsednikSkup{tine AP VojvodineBorislav Novakovi}, s. r.

277.

Na osnovu ~lana 94. stav 6., a u skladu sa ~lanom 92. Zako-na o radiodifuziji ("Slu`beni glasnik RS", br. 42/02, 97/04 i76/05),


ODLUKUO IMENOVAWU PROGRAMSKOG ODBORA

RADIODIFUZNE USTANOVE VOJVODINE

I

Za ~lanove Programskog odbora Radiodifuzne ustanoveVojvodine imenuju se

1. NEMAWA ALEKSI], advokat, na predlog Saveta Re-publi~ke radiodifuzne ustanove,

2. MIRA BAWAC, dramska umetnica, na predlog SavetaRepubli~ke radiodifuzne ustanove,

3. ARPAD VICKO, prevodilac, na predlog Saveta Repu-bli~ke radiodifuzne ustanove,

4. VLADIMIR GVOZDEN, kwièvni kriti~ar, na pred-log Saveta Republi~ke radiodifuzne ustanove,

5. NENAD GRUJIÎ], kwièvnik, na predlog SavetaRepubli~ke radiodifuzne ustanove,

6. JOVAN ZIVLAK, kwièvnik, na predlog Saveta Repu-bli~ke radiodifuzne ustanove,

7. SVETISLAV JOVANOV, dramaturg, na predlog Save-ta Republi~ke radiodifuzne ustanove,

8. RITA KINKA, muzi~ki umetnik, na predlog SavetaRepubli~ke radiodifuzne ustanove,

9. RADE MIQOJKOVI], kwièvnik, na predlog SavetaRepubli~ke radiodifuzne ustanove,

10. dr DRAGO WEGOVAN, kustos muzeja, na predlog Save-ta Republi~ke radiodifuzne ustanove,

11. prof. dr MIROSLAV PLANÂK, na predlog SavetaRepubli~ke radiodifuzne ustanove,

12. VLADIMIR CRWANSKI, novinar, na predlog Save-ta Republi~ke radiodifuzne ustanove,

13. dr \URA MUÊNSKI, specijalista interne medici-ne, poslanik u Skup{tini AP Vojvodine

14. MILAN MICI], profesor istorije, poslanik uSkup{tini AP Vojvodine

15. SINI[A KOJI], novinar, poslanik u Skup{tiniAP Vojvodine

16. MAJA SEDLAREVI], profesor srpskog jezika ikwièvnosti, poslanik u Skup{tini AP Vojvodine

17. dr TOT TIVADAR, oftamolog, poslanik u Skup{ti-ni AP Vojvodine

18. BU[ OTO, novinar, poslanik u Skup{tini AP Vojvo-dine

II

Ovu Odluku objaviti u "Slu`benom listu Autonomne Po-krajine Vojvodine".

Skup{tina Autonomne Pokrajine Vojvodine01 Broj: 020-19/06.Novi Sad, 24. maj 2006. god.

PredsednikSkup{tine AP Vojvodine


278.Na osnovu ~lana 2. a u vezi sa ~lanom 65. stav 1. Zakona o

utvr|ivawu odre|enih nadle`nosti Autonomne Pokrajine("Slu`beni glasnik RS", broj 6/02) i ~lana 21. stav 1. ta~ka 2.Statuta Autonomne Pokrajine Vojvodine ("Slu`beni listAPV", broj 17/91),


ODLUKUO IZMENI ODLUKE O NAÎNU RADA

STUDENTSKIH CENTARA SASEDI[TEM NA TERITORIJI AUTONOMNE

POKRAJINE VOJVODINE

^lan 1.

U Odluci o na~inu rada studentskih centara sa sedi{temna teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine ("Slu`benilist APV", broj 18/02), u ~lanu 6. stav 4. se bri{e.


^lan 2.





279.

Na osnovu ~lana 2. a u vezi sa ~lanom 65. stav 1. Zakona outvr|ivawu odre|enih nadle`nosti Autonomne Pokrajine("Slu`beni glasnik RS", broj 6/02) i ~lana 21. stav 1. ta~ka 2.Statuta Autonomne Pokrajine Vojvodine ("Slu`beni listAPV", broj 17/91),


ODLUKUO IZMENI ODLUKE O NAÎNU RADA DOMOVA

UÊNIKA I SREDWIH[KOLA SA DOMOM UÊNIKA SA

SEDI[TEM NA TERITORIJI AUTONOMNEPOKRAJINE VOJVODINE

^lan 1.

U Odluci o na~inu rada domova u~enika i sredwih {kolasa domom u~enika sa sedi{tem na teritoriji Autonomne Po-krajine Vojvodine ("Slu`beni list APV", broj 10/03), u ~la-nu 4. stav 4. se bri{e.

^lan 2.





280.

Na osnovu ~lana 21. ta~ka 2. Statuta Autonomne Pokraji-ne Vojvodine ("Slu`beni list APV", broj 17/91), i ~lana 32.stav 1. i 5. i ~lana 149. stav 1. Zakona o osnovama sistemaobrazovawa i vaspitawa ("Slu`beni glasnik RS", broj62/2003, 64/03, 58/04, 62/04 i 101/05),


ODLUKUO IZMENAMA I DOPUNAMA ODLUKE O BROJU,

STRUKTURI I PROSTORNOMRASPOREDU SREDWIH [KOLA ÎJI JE OSNIVA^

AUTONOMNA POKRAJINA VOJVODINA

^lan 1.

U Odluci o broju, strukturi i prostornom rasporedusredwih {kola ~iji je osniva~ Autonomna Pokrajina Vojvo-dina ("Slu`beni list APV", broj 7/2005), u ~lanu 3. u odeqkuSevernobanatski okrug, kod op{tine Kikinda, ta~ka 3. mewa

se i glasi: "Sredwa stru~na {kola "Milo{ Crwanski"; uodeqku Ju`nobanatski okrug, kod op{tine Kovin, ta~ka 1. me-wa se i glasi: "Gimnazija i ekonomska {kola "Branko Radi~e-vi}"; u odeqku Ju`nobanatski okrug, kod op{tine Pan~evo,ta~ka 7. mewa se i glasi: "Tehni~ka {kola "23. maj"; u odeqkuSevernoba~ki okrug, kod op{tine Ba~ka Topola, ta~ka 1. me-wa se i glasi: "Gimnazija i ekonomska {kola "Dositej Obra-dovi}"; u odeqku Zapadnoba~ki okrug, kod op{tine Oxaci,ta~ka 1. mewa se i glasi: "Gimnazija i ekonomska {kola "Jo-van Jovanovi} Zmaj"; u odeqku Sremski okrug, kod op{tineStara Pazova u ta~ki 4. alineja 1. se bri{e, i kod op{tine[id, u ta~ki 2. dodaje se nova alineja 4. koja glasi "elektro-tehnika".

^lan 2.





281.

Na osnovu ~lana 21. stav 1. ta~ka 2. a u vezi sa ~lanom 12.Statuta Autonomne Pokrajine Vojvodine ("Slu`beni listAPV", broj 17/91) i ~lana 4. i 13. Zakona o Javnim slu`bama("Slu`beni list APV", broj 42/91, 71/94 i 79/2005),


ODLUKUO IZMENAMA I DOPUNAMA ODLUKE O OSNIVAWU

ZAVODA ZA KULTURU VOJVODINE

^lan 1.

U Odluci o osnivawu Zavoda za kulturu Vojvodine ("Slu-`beni list APV", broj 10/03) u ~lanu 13. stav 1. ta~ka 1. re~i:"na koji saglasnost daje Skup{tina Vojvodine AP Vojvodi-ne", bri{u se.

U istom ~lanu stav 2. bri{e se.

^lan 2.

Posle ~lana 13. dodaje se nov ~lan 13a. koji glasi:

"^lan 13a.

Skup{tina Autonomne Pokrajine Vojvodine daje sagla-snost na Statut Zavoda.

Izvr{no ve}e Autonomne Pokrajine Vojvodine daje sa-glasnost na Finansijski plan, Zavr{ni ra~un i Pravilnik ounutra{woj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta uZavodu".

^lan 3.






282.

Na osnovu ~lana 21. ta~ka 10. Statuta Autonomne Pokra-jine Vojvodine,


ODLUKUO DOPUNI ODLUKE O IZBORU PREDSEDNIKA

I ^LANOVA ODBORA SKUP[TINE AUTONOMNEPOKRAJINE VOJVODINE

I

U Odluci o izboru predsednika i ~lanova Odbora Skup-{tine Autonomne Pokrajine Vojvodine ("Sl. list APV",broj: 27/04, 9/05, 19/05 i 3/06) i delu I, vr{e se slede}e dopune:

1. U ta~ki 7. - Odbor za buxet i finansije bira se- Milan Aleksi}, za ~lana Odbora,2. U ta~ki 15. - Odbor za administrativna i mandatno-imu-

nitetska pitawa bira se- Oto Bu{, za ~lana Odbora.

II



01 Broj: 020-19/2004.Novi Sad, 24. maj 2006. god.



283.

Na osnovu ~lana 21. ta~ka 2. Statuta Autonomne Pokraji-ne Vojvodine, ("Slu`beni list APV", broj 17/91) i ~lana 217.Poslovnika Skup{tine Autonomne Pokrajine Vojvodine,


ODLUKUO IZMENAMA I DOPUNAMA ODLUKE O

POSLANICIMA NA STALNOM RADU U SKUP[TINIAUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE

I

U Odluci o poslanicima na stalnom radu u Skup{tineAutonomne Pokrajine Vojvodine ("Sl. list APV", broj: 30/04,32/04, 4/05, 9/05, 10/05 i 17/05) u ta~ki I, prestaje da vaì ali-neja:

" - Savo Dobrani}, predsednik Odbora za propise",dok se u ta~ki II dodaje nova alineja, koja glasi:" - Aleksandra Suji}, Pokret snaga Srbije".

II






284.

Na osnovu ~lana 21. ta~ka 2. Statuta Autonomne Pokraji-ne Vojvodine ("Slu`beni list APV", broj 17/91) i ~lana 8.

Odluke o obrazovawu Pokrajinskog saveta za bezbednost("Slu`beni list APV", broj 4/05, i 14/05),


ODLUKUO IZMENI I DOPUNI ODLUKE O IMENOVAWU

^LANOVA POKRAJINSKOG SAVETAZA BEZBEDNOST

I

Major Milorad Kneèvi} i pukovnik Milovan Kova~e-vi}, razre{avaju se du`nosti ~lana Pokrajinskog saveta zabezbednost, imenovani Odlukom o izmeni i dopuni o imenova-wu ~lanova Pokrajinskog saveta za bezbednost ("Slu`benilist APV", broj 4/05, i 14/05), sa danom dono{ewa ove odluke

II

Za ~lana Pokrajinskog saveta za bezbednost imenuju se:- general major Mladen Kuribak, na~elnik Uprave poli-

cije Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srbije i- pukovnik Dragomir Obradovi}, savetnik Ministarstva

unutra{wih poslova Republike Srbije.

III



01 Broj: 020-17/05Novi Sad, 24. maj 2006. god.



285.

Na osnovu ~lana 21. stav 1. ta~ka 2. Statuta AutonomnePokrajine Vojvodine ("Slu`beni list APV", broj 17/91) i~lana 4. stav 4. Odluke o na~inu rada domova u~enika i sred-wih {kola sa domom u~enika sa sedi{tem na teritoriji Au-tonomne Pokrajine Vojvodine ("Slu`beni list APV", broj10/03),


ODLUKUO DAVAWU SAGLASNOSTI NA GODI[WI PROGRAM

RADA GIMNAZIJE SA DOMOM UÊNIKAZA TALENTOVANE UÊNIKE "BOQAI" U SENTI

ZA [KOLSKU 2005/2006. GODINU

^lan 1.

Daje se saglasnost na Godi{wi program rada Gimnazije saDomom u~enika za talentovane u~enike "Boqai" u Senti za{kolsku 2005/2006. godinu, koji je doneo [kolski odbor Gim-nazije sa Domom u~enika za talentovane u~enike "Boqai" uSenti, na sednici odrànoj 1. septembra 2005. godine.

^lan 2.






286.

Na osnovu ~lana 21. ta~ka 2. Statuta Autonomne Pokraji-ne Vojvodine ("Slu`beni list APV", broj 17/91) i ~lana 7.stav 2. Odluke o osnivawu Fonda za razvoj Autonomne Pokra-jine Vojvodine ("Slu`beni list APV", broj 4/02, 7/02, 15/02 i3/06),


ODLUKUO DAVAWU SAGLASNOSTI NA ODLUKU

O IZMENAMA I DOPUNAMA STATUTA FONDAZA RAZVOJ AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE

^lan 1.

Sku{tina Autonomne Pokrajine Vojvodine daje sagla-snost na Odluku o izmenama i dopunama Statuta Fonda za raz-voj Autonomne Pokrajine Vojvodine, koju je doneo Upravniodbor Fonda za razvoj Autonomne Pokrajine Vojvodine, nasednici odrànoj 23. marta 2006. godine.

^lan 2.

Ova Odluka objavi}e se u "Slu`benom listu AutonomnePokrajine Vojvodine".




287.

Na osnovu ~lana 21. stav 1. ta~ka 2. Statuta AutonomnePokrajine Vojvodine ("Slu`beni list APV", broj 17/91) i~lana 10. stav 2. Odluke o osnivawu Garancijskog fonda Auto-nomne Pokrajine Vojvodine ("Slu`beni list APV", broj:17/03 i 3/06),


ODLUKUO DAVAWU SAGLASNOSTI NA ODLUKUO IZMENAMA I DOPUNAMA STATUTAGARANCIJSKOG FONDA AUTONOMNE

POKRAJINE VOJVODINE

^lan 1.

Daje se saglasnost na Odluku o izmenama i dopunama Sta-tuta Garancijskog fonda Autonomne Pokrajine Vojvodine,

koju je doneo Upravni odbor Garancijskog fonda AutonomnePokrajine Vojvodine, na sednici odrànoj 13. aprila 2006. go-dine.

^lan 2.






288.

Na osnovu ~lana 21. Statuta Autonomne Pokrajine Vojvo-dine ("Slu`beni list APV", broj 17/91) i ~lana 8. Odluke oJavnom preduze}u "Forum - Izdava~ka delatnost" za izdavawekwiga i ~asopisa ("Slu`beni list APV", broj: 12/2001 i3/2006),


ODLUKUO DAVAWU SAGLASNOSTI NA IZVE[TAJO FINANSIJSKOM POSLOVAWU JAVNOG

PREDUZE]A "FORUM - IZDAVA^KA DELATNOST"ZA IZDAVAWE KWIGA I ÂSOPISA NOVI SAD

ZA 2005. GODINU

^lan 1.

Daje se saglasnost na izve{taj o finansijskom poslovawuJavnog preduze}a "Forum - Izdava~ka delatnost" za izdavawekwiga i ~asopisa Novi Sad za 2005. godinu, koji je doneoUpravni odbor Javnog preduze}a "Forum - Izdava~ka delat-nost", na sednici odrànoj 22. februara 2006. godine.

^lan 2.







219. Re{ewe o davawu saglasnosti na Odluku o pro{irewu delatnosti Ustanove socijalne za{tite za sme{taj korisnika Dom za decu i omladinu bez roditeqskog starawa "Spo-menak" Pan~evo

110 220. Re{ewe o davawu saglasnosti na Finansij-

ske izve{taje Garancijskog fonda Auto-nomne Pokrajine Vojvodine za 2005. godinu

110

221. Re{ewe o razre{ewu pomo}nika pokrajin-skog sekretara za energetiku i mineralne sirovine

110

222. Re{ewe o postavqewu pomo}nika pokra-jinskog sekretara za energetiku i mineral-ne sirovine

110

223. Re{ewe o razre{ewu direktora Fonda za razvoj neprofitnog sektora Autonomne Pokrajine Vojvodine

110

224. Re{ewe o imenovawu vr{ioca du`nosti direktora Fonda za razvoj neprofitnog sektora Autonomne Pokrajine Vojvodine

111

225. Re{ewe o razre{ewu ~lana Upravnog od-bora Zdravstvenog centra Subotica u Su-botici

111

226. Re{ewe o imenovawu ~lana Upravnog odbo-ra Zdravstvenog centra Subotica u Subo-tici

111

227. Re{ewe o razre{ewu ~lana Upravnog od-bora Ustanove socijalne za{tite za sme-{taj korisnika Gerontolo{ki centar sa Odeqewem za du{evno obolela lica u No-vom Be~eju

111 228. Re{ewe o imenovawu ~lana Upravnog odbo-

ra Ustanove socijalne za{tite za sme{taj korisnika Gerontolo{ki centar sa Odeqe-wem za du{evno obolela lica u Novom Be-~eju

112

Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo i socijalnu politiku

229. Re{ewe o davawu saglasnosti za imenova-

we vr{ioca du`nosti direktora Centra za socijalni rad Op{tine Ba~ki Petrovac

112

230. Re{ewe o davawu saglasnosti za imenova-we direktora Centra za socijalni rad za Op{tine Ruma i Irig

112

Pokrajinski sekretarijat za poqoprivredu,

vodoprivredu i {umarstvo

231. Konkurs za davawe lovi{ta na gazdovawe 112 Oglasi 113

Izdava~: Pokrajinski sekretarijat za propise, upravu i nacionalne mawine. Odgovorni urednik: Ksenija Jovanovi},telefon: 487-0000. [tampa DOO "Dnevnik-[tamparija", Redakcija: "Dnevnik-Novine i ~asopisi" DO - "Slu`beni

list APV" Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefon: 525-875, telefaks: 621-747, Slu`ba pretplate - telefon: 624-754.@iro ra~un "Dnevnik-Novine i ~asopisi"DO broj 355-1002794-07 sa naznakom za "Slu`beni list APV".

OGLA[AVAWE NEVA@E]IM - IZGUBQENIH ISPRAVA: 250 DINARA

Uplata na `iro ra~un broj 355-1002794-07 "Dnevnik - NOVINE I ^ASOPISI" DO Novi Sad. Tekst oglasa sa potvrdomo uplati (primerak ili fotokopija uplatnice) slati na adresu: "Dnevnik - Novine i ~asopisi" DO, Novi Sad,

Bulevar oslobo|ewa 81.

Red. Predmet Stranabroj

Red. Predmet Stranabroj


269. Odluka o dono{ewu Prostornog plana pod-ru~ja posebne namene specijalnog rezerva-ta prirode Deliblatska pe{~ara

285

270. Odluka o dono{ewu Prostornog plana pod-ru~ja posebne namene specijalnog rezerva-ta prirode Obedska bara

342

271. Odluka o izradi Prostornog plana podru~-ja posebne namene specijalnog rezervata prirode "Stari Begej - Carska bara"

384

272. Odluka o"Dnevnik" Holding akcionarskom dru{tvu za Novinsko-izdava~ku delatnost

399

273. Odluka o preno{ewu osniva~kih prava nad novinama "Poqoprivrednik"

401

274. Odluka o osnivawu Kancelarije za inklu-ziju Roma

401

275. Odluka o kriterijumima za utvr|ivawe statusa nerazvijenih i nedovoqno razvije-nih op{tina u Autonomnoj Pokrajini Voj-vodini

403

276. Odluka o na~inu utvr|ivawa svojstva lica koja samostalno obavqaju umetni~ku ili drugu delatnost u oblasti kulture na teri-toriji Autonomne Pokrajine Vojvodine

405

277. Odluka o imenovawu Programskog odbora Radiodifuzne ustanove Vojvodine

405

278. Odluka o izmeni Odluke o na~inu rada stu-dentskih centara sa sedi{tem na teritori-ji Autonomne Pokrajine Vojvodine

405

279. Odluka o izmeni Odluke o na~inu rada do-mova u~enika i sredwih {kola sa domom

u~enika sa sedi{tem na teritoriji Auto-nomne Pokrajine Vojvodine

406

280. Odluka o izmenama i dopunama Odluke o broju, strukturi i prostornom rasporedu sredwih {kola ~iji je osniva~ Autonomna Pokrajina Vojvodina

406

281. Odluka o izmenama i dopunama Odluke o osnivawu Zavoda za kulturu Vojvodine

406

282. Odluka o dopuni Odluke o izboru predsed-nika i ~lanova Odbora Skup{tine Auto-nomne Pokrajine Vojvodine

407

283. Odluka o izmenama i dopunama Odluke o poslanicima na stalnom radu u Skup{tini Autonomne Pokrajine Vojvodine

407

284. Odluka o izmeni i dopuni Odluke o imeno-vawu ~lanova Pokrajinskog saveta za bez-bednost

407

285. Odluka o davawu saglasnosti na Godi{wi program rada Gimnazije sa Domom u~enika za talentovane u~enike "Boqai" u Senti za {kolsku 2005/2006. godinu

407 286. Odluka o davawu saglasnosti na Odluku o

izmenama i dopunama Statuta Fonda za razvoj Autonomne Pokrajine Vojvodine

408

287. Odluka o davawu saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Statuta Garancijskog fonda Autonomne Pokrajine Vojvodine

408

288. Odluka o davawu saglasnosti na Izve{taj o finansijskom poslovawu Javnog preduze-}a "Forum - Izdava~ka delatnost" za izda-vawe kwiga i ~asopisa Novi Sad za 2005. godinu

408

SADR@AJ

lxii cobiss.sr-id 17426178 - puma.vojvodina.gov.rs · 31. maj 2006. slu@beni list apv broj 8 -...

Documents