magazinjun 2016.Broj 11

Srpsko izdanjeOvaj dodatak uređuje i izdaje Rosijska gazeta (Moskva), koja snosi svu odgovornost za njegov sadržaj

Šta o Bregzitu misli moskva?Kako će rezultat referenduma uticati na London, Evropsku uniju i svetsku politiku?

ANALIZA R MAGAZINA

Vladimir Putin:

Pažljivo pratimoDimitrij Medvedev:

Ovo nas ne radujeMarija Zaharova:

Poštujte glas naroda

SPECIJAL

RUSKI JEZIK

Naučite ruski u samo 16 lekcijaKako su nastali autentični ruski dijalekti Aljaske, Oregona i Bolivije?Koje ruske reči koristimo svakog dana?

Glas i jezik

N ema sumnje da je Bregzit bio glavna tema ovog sada već istorijskog juna 2016. godine. Ovakav rezultat britanskog plebiscita bio je nezamisliv kako za protivnike, tako i za mnoge pristalice

izlaska zemlje iz EU. Sasvim je moguće da nas još čeka neka nova senzacija, poput ponovljenog glasanja, na primer. Kako pokazuje praksa u Evropi, ako rezultat referenduma na kome narod iskazuje svoju volju ne odgovara eliti, ona može da ga ignoriše ili da na neki način izigra glasače. Setimo se, na primer, ponovljenih izbora u Ukrajini za vreme prvog „Majdana“ 2004. godine, kada je tek u drugom pokušaju za predsednika izabran onaj „pravi“, tj. prozapadno orijentisani Viktor Juščenko. Ili, recimo, nedavnog referenduma u Holandiji, kada se ubedljiva većina glasača koji su izašli na izbore izjasnila protiv asocijacije njihove zemlje sa Ukrajinom, ali po svemu sudeći to uopšte neće uticati na odnose Ukrajine i EU. Pa ipak, u trenutku kada predajemo ovaj broj u štampu (28. jun) Bregzit je krajnje aktuelan i još intrigantan za misleće ljude u celom svetu. Pojedini zapadni političari i politikolozi, koji pate od paranoje, po običaju za sve probleme optužuju Rusiju i njenu tobože svuda prisutnu „propagandu“. Zbog toga i mi unosimo dozu ironije prema tim „medicinskim slučajevima“, kako ih je okarakterisao ministar Sergej Lavrov, i stavljamo na naslovnu stranu ovog broja fotografiju Vladimira Putina i Dejvida Kamerona još iz onih starih vremena, pre „Krima“ i pre sankcija. Ne može se, međutim, poreći da Bregzit i za Rusiju predstavlja događaj koji u određenim okolnostima može imati izvestan potencijal za saniranje loših odnosa sa Zapadom, ali može skrivati u sebi i potencijalne opasnosti. O svemu tome čitajte u našem materijalu „Izlaz postoji“, zasnovanom na članku vodećeg ruskog politikologa Fjodora Lukjanova.U ovom broju je zastupljena i tema ruskog jezika, koja je već postala „junska tradicija“. Ovoga puta imamo vrlo aktuelan povod. Naime, 6. juna je u Moskvi predstavljena knjiga savremenog ruskog „poliglote br. 1“, popularnog „TV predavača“ Dmitrija Petrova, pod nazivom „Ruski jezik. Elementarni kurs“. Porazgovarali smo sa autorom udžbenika o tome kako i zašto će sada Srbi lakše moći da nauče ruski.Pored toga, neumorni ruski dijalektolozi Mira Bergelson i Olga Rovnova podelile su sa našim novinarima utiske o tajanstvenim ruskim dijalektima koje su one otkrile izvan Rusije - na Aljasci, u Oregonu i Boliviji, a jedan od naših urednika, Dejan Mitevski, u originalno napisanom eseju pripoveda o manje ili više primetnim ili potpuno neprimetnim ruskim rečima u srpskom jeziku. Biće vam zanimljivo, čak i ako još uvek ne znate ruski.

VjačeslaV čarskigeneralni producent RBTH

UVODNA REČ

Projekat „Russia Beyond the Headlines“ (RBTH), uključujući i njegovo izdanje „R

Magazin“ koje izlazi na srpskom jeziku, finansira ruski dnevni list Rosijska gazeta. Ovaj

dodatak je pripremljen bez učešća dopisnika i urednika partnerskog lista Nedeljnik.

RBTH se finansira iz dela profita od reklame i sponzora, kao i od sredstava ruskih

državnih ustanova. Mi zastupamo nezavisnu uredničku poziciju i prezentujemo različita

gledišta na događaje u Rusiji i svetu kroz kvalitetne tekstove i stručna mišljenja. Od

trenutka našeg osnivanja 2007. godine, težimo da zadovoljimo najviše uredničke

standarde i objavljujemo najbolje primere novinarstva iz Rusije i o Rusiji. Na taj način

želimo da nadomestimo značajnu prazninu koja postoji u prikazivanju naše zemlje u

inostranim medijima.

Mišljenja eksperata i intervjuisanih osoba, kao i tekstovi u rubrici „Otvoreno“ i ilustracije uz

njih, izabrani su da predstave razna stanovišta i ne odražavaju nužno stanovište urednika

projekta Russia Beyond the Headlines ili lista Rosijska gazeta. Russia Beyond the Headlines

ne snosi odgovornost za nenaručene tekstove i fotografije.

internet-stranica: ruskarec.ru

email: editor@ruskarec.ru

telefon: 7 (495) 775 3114

faks: 7 (495) 988 9213

adresa: ул. Правды 24, д. 4, Москва 125993, Россия

Jevgenij Abov - izdavač i direktor RBTH

Vsevolod Pulja - glavni urednik dodataka RBTH

Vjačeslav Čarski - generalni producent RBTH, izvršni urednik za Južnu i

Istočnu Evropu

Jekaterina Turiševa - zamenik izvršnog urednika za Južnu i Istočnu Evropu

Milan Radovanović - jezički urednik

Andrej Zajcev - direktor fotografije

Mila Domogacka - direktor odeljenja preloma i dizajna

Andrej Šimarski - direktor odeljenja dizajna

Za oglašavanje u ovom dodatku molimo vas da se obratite Juliji Golikovoj, direktoru

odeljenja za odnose sa javnošću: julia.golikova@rbth.ru.

2016.

Sva prava zadržava FGBU „Rosijska gazeta“

Aleksandar Gorbenko - predsednik redakcijskog saveta

Pavel Njegoica - generalni direktor

Vladislav Fronjin - glavni urednik

Zabranjeno je kopiranje, distribucija ili preuzimanje sadržaja ovog izdanja, osim za

ličnu upotrebu, bez pismene saglasnosti Rosijske gazete. Molimo vas da se za dozvolu

obratite na telefon 7 (495) 775 3114 ili na editor@ruskarec.ru.

RBTH objavljuje 16 novinskih dodataka u 26 zemalja sa ukupnom

mesečnom čitalačkom publikom od deset miliona ljudi, a takođe održava 21 sajt na 16

jezika. Štampana izdanja RBTH izlaze u listovima The Daily Telegraph,

Le Figaro, Handelsblatt, Global Times, Foreign Affairs i drugi

magazinpredato u štampu 28. juna 2016.

Пројекат листа

НАШЕ ВЕСТИ ИСПРИЧАНЕ НА ВАШЕМ ЈЕЗИКУ

Пријавите се за наше недељне билтене

и увек први сазнајте за нове садржаје:

ruskarec.ru/subscribe

ЧИТАЈТЕ ВИШЕ НАruskarec.ru

/ruskarec

/ruskarec

magazin III

odmah objaviti da je pokrenut postu-pak priprema za izlazak Velike Britani-je iz Evropske unije. Prema ocenama ek-sperata i političara, „razvod“ će u prav-nom smislu trajati dve godine, ali niko ne zna kako će izgledati detalji tog pro-cesa. Prema tome, i Velika Britanija i Evropska unija ulaze u period snažno izražene neodređenosti.

Britanski politički sistem je doživeo ozbiljan potres posle koga će obavezno uslediti dubinske promene. Dejvid Ka-meron je doživeo veliki poraz u kome je posebno bolna činjenica da je plebiscit bio njegova ideja. Uopšte nije postojala obaveza da se održi referendum, nego je

BRExIT

izlaz postojiKako će rezultat Bregzita uticati na London,

Evropsku uniju i svetsku politiku?

premijer nameravao da iskoristi politič-ko poigravanje sa biračima, kako evro-skeptici u narednih par decenija ne bi smetali politici Londona.

Najverovatnije će Kameron sada pod-neti ostavku, mada je pre objavljivanja rezultata velika grupa torijevaca, koji su bili za izlazak iz Evropske unije, potpisa-la obraćanje upućeno Kameronu sa po-zivom da ostane premijer nezavisno od rezultata referenduma. Oni su zahvali-li predsedniku vlade zato što je britan-skom narodu pružio mogućnost da iska-že svoje mišljenje. To, međutim, najve-rovatnije neće biti prepreka za politič-ke promene, utoliko pre što lider pro-

U toku kampanje je strana koja zastupa „ostanak“ aktivno koristila lik Vladimira Putina u smislu da on tobože sanja o tome kako Velika Britanija napušta Evropsku uniju, jer posle toga EU počinje da puca po šavovima. U stvarnosti, međutim, odlazak Londona može imati posledice koje Moskvi neće mnogo prijati. Ne radi se o neizbežnoj ekonomskoj nestabilnosti, jer će ona najverovatnije biti privremena i kratkotrajna. Reč je o tome

da ulazak Evropske unije u fazu još dublje unutrašnje krize znači da će odnosi sa njom postati još mučniji

FJoDoR LUKJaNoV

V elika Britanija napušta Evropsku uniju. Upr-kos podacima socijal-nih istraživanja, pred-viđanjima eksperata i

analizama, većina kraljičinih podani-ka glasala je za samobitnost i protiv „torture Brisela“. Evropa je u šoku – to je najblaža karakteristika ovog do-gađaja. A šta dalje?

Premijer Dejvid Kameron je tokom kampanje pre referenduma obećao da će u slučaju pobede pristalica Bregzita

Spoljnopolitičke analize naruskarec.ru/opinion

DPA

/Vos

tock

-Pho

to

magazinIV

BRExIT

tivnika Evropske unije, bivši gradona-čelnik Londona Boris Džonson, nikada nije skrivao svoje premijerske ambicije. Nije potpuno jasna ni sudbina rukovod-stva Laburističke stranke. Džeremi Kor-bin je agitovao da Velika Britanija osta-ne u EU, ali su mnogi primetili da on to čini bez velikog entuzijazma, jer, kao čo-vek koji se pridržava krajnje levičarskih stavova ima mnogo primedbi na Brisel, mada one nisu tako krupne kao primed-be torijevaca iz „zadnjih redova“ Britan-skog parlamenta. Bilo kako bilo, labu-ristima takođe predstoji preispitivanje svojih redova.

Raskol stanovništva na dve polovi-ne može imati krajnje teške posledi-ce. Engleska i Vels su glasali za izlazak iz Evropske unije, a Škotska i Severna Irska hoće da ostanu u njoj. Za vreme kampanje su gotovo svi pretpostavlja-li da će u slučaju Bregzita Škotska naj-verovatnije najaviti novi referendum o nezavisnosti i da će ovoga puta pobe-diti oni koji su za samostalnost. Situa-cija u Alsteru je krajnje zamršena zbog davnašnjeg i veoma dubokog problema konfrontacije između katolika i prote-stanata koja je sa teškom mukom preva-ziđena pre skoro dvadeset godina. Sada čitava ta konstrukcija pomirenja pono-vo može biti poljuljana.

Ono što se dogodilo slučaj je bez pre-sedana. Nije stvar u čisto tehničkoj stra-ni tog procesa kojoj je potrebno veo-ma složno podešavanje. Stvar je u poli-tičkom efektu, a on je veoma razoran. Jedan od važnih kohezionih faktora Evropske unije jeste slika o privlačnoj zajednici u koju svi teže da uđu i iz koje

niko ne želi da izađe. Ispadanje iz tog si-stema jednog od najvažnijih i najuticaj-nijih elemenata narušava ionako nesta-bilnu ravnotežu glomazne strukture Evropske unije.

Specifičnost Velike Britanije stvara dosta problema (nije slučajno Šarl de Gol, dok je bio predsednik Francuske, odlučno blokirao ideju o tome da se u Evropsku uniju pozove Velika Britani-ja), ali je ipak doprinosila uspostavlja-nju ravnoteže – i po pitanju odnosa sna-ga i uticaja velikih zemalja (Francuske i Nemačke), i sa gledišta ideologije. Bez Velike Britanije, koja je daleko liberalni-ja, struktura Evropske unije bi bila dale-ko striktnije propisana.

Postoji, međutim, i druga strana me-dalje. Sada skoro svi shvataju da je Evropskoj uniji potrebna ozbiljna in-stitucionalna transformacija, ali zasada niko ne može da se odvaži i uvede kar-dinalne izmene. Jedinstvena Evropa je bila blizu takvog scenarija pre tačno go-dinu dana, u vreme grčke dužničke kri-ze koja je, uzgred budi rečeno, eskalira-la zbog odluke grčkog premijera da or-ganizuje referendum.

Kada su pregovori po ko zna koji put dospeli u ćorsokak, nemački ministar fi-nansija Volfgang Šojble faktički je oku-pio ogromnu većinu članica EU oko ide-je da se Atina isključi iz evrozone. Protiv toga je pored same Grčke bila i Francu-ska (Grci najviše novca duguju francu-skim bankama). Na kraju je Oland ube-đivanjem i otvorenim ucenama primo-rao Angelu Merkel da odustane od na-mere da demonstrativno izbaci Grke iz evrozone. Sa druge strane, mnogi struč-njaci smatraju da je to samo odložilo re-forme i da problem sam po sebi uopšte nije rešen, tako da će sledeći put, kada se sve ponovo zaoštri, evrozona morati da se sanira u još težim uslovima i po dale-ko većoj ceni.

Bregzit primorava Evropljane da se pozabave fundamentalnim preuređiva-njem samog modela integracije, a to bi morali da rade u svakom slučaju, pre ili kasnije. Odgovornost za to će snositi Ne-mačka, čije su pozicije u Evropi sada da-leko slabije nego pre godinu dana. Kriza sa migrantima je poljuljala prilično ve-liki autoritet Angele Merkel, ali odlazak Velike Britanije treba da posluži kao ka-talizator potrebnih reformi. Pitanje je da li će se evropske elite odlučiti za preispi-tivanje osnovnih principa ili će pokuša-ti ponovo da „zaleče rane“?

Vrlo moćan impuls dobijaju evro-skeptici u celoj Evropi. Na primer, Ma-

Šta o BreGzitu misle ruski političari?

Vladimir putin, predsednik rusijePo svemu sudeći, uslediće neke for-malne procedure, povezane sa odlu-kom Britanaca da napuste Evropsku uniju. Mi ćemo to pažljivo pratiti, ana-lizirati, trudeći se da minimalizujemo bilo kakav negativan uticaj na našu ekonomiju.

dmitrij medVedeV, premijer rusijeRazume se da nas to ne raduje. To je nesumnjivo dodatni rizik za svet-sku ekonomiju, znači i za našu privre-du koja je njen deo. U ovom trenutku vrlo je važno da se analiziraju posle-dice, da donesemo odluke u interesu ruske ekonomije, što će, naravno, vla-da i uraditi.

marija zaharoVa, portparol ministarstva spoljnih poslova rusijeNas nikako ne ostavljaju na miru, jer je uvek tako. Ali, gospodo, pozivanje na „Rusiju“ vam ne može biti pokriće za vaše greške, naročito ne tako jav-no. I jedan savet engleskoj političkoj eliti: pokušajte da počnete da poštu-jete Britance bar onoliko koliko od-luke vašeg naroda poštuje Rusija, ne mešajući se u unutrašnje stvari Veli-ke Britanije.

aleksej puŠkoV, predsednik međunarodnog komiteta ruske dumeDo juče su zemlje EU razmišljale kako da pomognu Ukrajini i ‘kazne’ Rusi-ju. Danas razmišljaju kako da se razi-đu sa Britanijom i kako da pomognu same sebi. Cikcak istorije.

konstantin kosačoV, predsednik komiteta saveta Federacije za međunarodna pitanjaNajznačajniji integracioni projekat Evrope i pored očiglednih dostignu-ća nije rešio glavni zadatak – nije po-stao jasan i komforan za široke na-rodne mase.

anton siluanoV, ruski ministar finansija Posle Bregzita Rusiju čeka pad cena nafte i slabljenje rublje, ali će uticaj tog događaja na unutrašnju ekonom-sku situaciju biti ograničen.

ljudi su umorni od GloBalizacije i strahuju od nje, Što izaziVa prirodnu želju da se oGrade i zaŠtite od nje i da se drže nečeGa Što je manje, ali je zato sVoje. nije slučajno Što sada kao moćan katalizator sVih procesa služi priliV miGranata i reakcija Građana eVropskih zemalja na tu pojaVu

magazin V

PRo

fIM

EDIA

rin Le Pen je već izjavila da je Francu-ska sledeća zemlja koja treba da pita svoj narod kako se odnosi prema Evrop-skoj uniji. Inače, ankete koje su objavlje-ne na dan glasanja u Britaniji pokazuju da bi praktično u svim ključnim evrop-skim zemljama – Italiji, Francuskoj i Ne-mačkoj – polovina građana takođe žele-la da iskaže svoje mišljenje o Evropskoj uniji na referendumu. Upravo to i pla-ši evropske vlade i evropske institucije, jer svaki plebiscit u sadašnjoj Evropi je podrivanje temelja EU. Posebno je zani-mljivo što je i „zakleti saveznik“ Evrope, turski lider Redžep Erdogan, već spre-man da se ugleda na Engleze. On je obe-ćao da će organizovati referendum o svrsishodnosti nastavka pregovora sa Evropskom unijom o članstvu Turske ukoliko Evropljani nastave da „sole pa-met“ Turcima.

I najzad, kakvog značaja sve to može imati za Rusiju? Kao što je poznato, u toku kampanje je strana koja zastupa „ostanak“ aktivno koristila lik Vladi-mira Putina u smislu da on tobože sa-nja o tome kako Velika Britanija napu-šta Evropsku uniju, jer posle toga EU počinje da puca po šavovima. U stvar-

nosti, međutim, odlazak Londona može imati posledice koje Moskvi neće mno-go prijati. Ne radi se o neizbežnoj eko-nomskoj nestabilnosti, jer će ona najve-rovatnije biti privremena i kratkotrajna. Reč je o tome da ulazak Evropske unije u fazu još dublje unutrašnje krize znači da će odnosi sa njom postati još mučniji. Sa druge strane, nemoguće je i ograditi se od Evropske unije, jer mi suviše zavi-simo jedni od drugih i to stanje se neće promeniti u dogledno vreme.

Postoji, naravno, poznata ideja da će razvodnjavanje evropskih institucija osloboditi energiju i suverenitet pojedi-nih zemalja i da će Rusija sa tim zemlja-ma pojedinačno sarađivati. Problem je, međutim, u tome što svejedno neće doći do potpune emancipacije, nego će se de-siti nešto drugo: sistem će i pored sve-ga ostati jedinstven, samo što će još lo-šije funkcionisati. Zbog toga je potraga za alternativama evrocentrizmu i diver-zifikacija veza sve važnija komponenta ruske politike u narednom periodu.

Drugi verovatan rezultat Bregzita je jačanje uloge NATO-a kao glavnog „obruča“ koji ujedinjuje Evropu. Taj pro-ces se svakako odigrava, jer što više ima

trvenja unutar Evropske unije, NATO postaje sve jači, ali izlazak Velike Brita-nije iz EU je dodatni stimulans za jača-nje Alijanse. Takav scenario ne obeća-va ništa dobro. Uzgred, to neće značiti da uticaj SAD slabi. Naprotiv, on će biti sve veći.

Da rezimiramo. Evropska unija ulazi u akutnu fazu krize iz koje će izaći ob-novljena, ali nije jasno da li će biti sla-bija ili jača. Teoretski gledano, ta kri-za može učvrstiti integraciju i prome-niti njen oblik stvaranjem kontinen-talnog jezgra, ali takav rezultat nije ga-rantovan. Moguć je i razvoj događaja u sasvim suprotnom smeru, tj. u prav-cu nepovratne demontaže čitavog pla-na evropskog jedinstva. Nemačka će se svim snagama postarati da spase proje-kat, jer u protivnom mogu oživeti ave-ti svih onih košmara iz prošlosti. Evrop-ska integracija je, kao što je poznato, po-krenuta kako bi se rešilo „nemačko pi-tanje“, koje je decenijama generisalo ra-tove u Evropi.

Zasada nije jasno kakvu će ulogu ubuduće igrati Velika Britanija na svet-skoj političkoj sceni. Ta uloga se može svesti na funkciju „atlantskog Singa-pura“, kada od svega što je britansko globalan ostaje samo londonski Siti, a ostalo gubi značaj.

Najvažniji rezultat je svakako fija-sko sociologije, koji pokazuje da nauč-nici nisu u stanju da sagledaju neka-kve dubinske procese u društvu. Ste-pen otuđenja narodnih masa od aktu-elne političke elite toliko je porastao da oni više ne mogu komunicirati jedni sa drugima čak ni na ovaj način. To se ne odnosi samo na Veliku Britaniju. Feno-men Trampa u SAD je iste prirode. Lju-di su umorni od globalizacije i strahu-ju od nje, što izaziva prirodnu želju da se ograde i zaštite od nje i da se drže ne-čega što je manje, ali je zato svoje. Nije slučajno što sada kao moćan katalizator svih procesa služi priliv migranata i re-akcija građana evropskih zemalja na tu pojavu. Došljaci iz regiona sa drukčijom kulturom predstavljaju vizuelno oliče-nje „onog drugog“ koji bukvalno prova-ljuje u fino podešeni život i instinktiv-no izaziva želju da se čovek sakrije u sa-mobitnu ljušturu. To je tendencija. I to znači da će svet biti drukčiji, da će biti u većoj meri fragmentiran i nepredvidiv.

FJoDoR LUKJaNoV je glavni urednik časopisa Russia In Global Affairs, predsednik Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku, direktor za nauku u klubu „Valdaj“.

nemačka će se sVim snaGama postarati da spase projekat, jer u protiVnom moGu ožiVeti aVeti sVih onih koŠmara iz proŠlosti. eVropska inteGracija je, kao Što je poznato, pokrenuta kako Bi se reŠilo „nemačko pitanje“, koje je decenijama Generisalo ratoVe u eVropi

magazinVI

protiv širenja oružja za masovno uni-štavanje najpre se krenulo sa čišćenjem reke Teče i otklanjanjem problema je-zera Karačaj, kao i sa rešavanjem pro-blema na ruskom Dalekom istoku, gde je smešten veliki broj nuklearnih pod-mornica kojima je prošao radni vek i koje sada treba reciklirati. Svojevreme-no je u Rusiju u okviru Globalnog par-tnerstva izvezeno 2,7 tona iskorišćenog goriva iz zaustavljenog istraživačkog re-aktora Vinča u Srbiji.

Prema ocenama eksperata, bez ovog partnerstva bilo bi teško zamisliti uspešno okončanje projekta reciklaže sovjetskih nuklearnih podmornica. „Za sve ove godine, koliko postoji Globalno partnerstvo, postignuti su veoma dobri rezultati. Naša saradnja je veoma uspe-šan deo tog partnerstva. Imamo vrlo do-bre odnose sa Rusijom. Za nas je veoma važno što je Rusija pravi partner, a ne samo primalac pomoći. I ‘Rosatom’ je pravi partner. On sam učestvuje u pro-jektima i ključni je akter ovog partner-stva“, izjavio je Kristijan Dol, menadžer projekata programa Globalno partner-stvo protiv širenja oružja za masovno uništavanje.

UspEšna REcIklažaKako ističu analitičari, ruski stručnja-

ci su uspeli da postignu sve što je bilo planirano u okviru programa. Kada je u pitanju Karačaj, jezero je 2015. godine potpuno zatrpano i dovedeno u stanje koje je ekološki prihvatljivo, tako da ve-

EnERGETIka

rusija se čisti od nuklearnog nasleđa hladnog rataTokom proteklih godina u Rusiji se realizuje obiman program redukcije radioaktivnog otpada. Već je rešen problem najveće otvorene deponije nuklearnog otpada na jezeru Karačaj. Radioaktivni materijal se u Rusiji reciklira i u okviru Globalnog partnerstva protiv širenja oružja za masovno uništavanje. Taj međunarodni program je primenjen i prilikom iznošenja nuklearnog otpada iz Srbije

andREJ RETInGER

S pisak mesta na našoj pla-neti gde je opasno i bora-viti, a kamoli živeti, pri-lično je veliki, ali se u Ru-siji on polako smanju-

je. Krajem 2015. godine je sa pome-nutog spiska uklonjeno jedno takvo mesto – jezero Karačaj u Čeljabinskoj oblasti.

Donedavno je Karačaj u pravom smi-slu bio groblje opasnog otpada. Radio-aktivnost je u tom jezeru bila 2,5 puta veća nego u Černobilju. Radioaktivni otpad iz nuklearnog preduzeća „Majak“, koje je učestvovalo u pravljenju atom-ske bombe u Sovjetskom Savezu, još to-kom pedesetih godina je odlagan u ka-skade reke Teče i dospevao je u jezero. U Karačaj se od 1956. godine ne ispušta nikakav opasan sadržaj, ali pre toga je u jezero već dospelo mnogo nuklearnog otpada. Početkom novog milenijuma se došlo do zaključka da problem radioak-tivnog otpada, nagomilanog tokom de-cenija Hladnog rata, mora biti rešen.

RIzIk od HavaRIJaU tu svrhu je 2007. godine u Rusi-

ji usvojen državni program čišćenja te-ritorija od nagomilanog radioaktivnog otpada. „Na mnogim mestima taj otpad stoji već 30, 40, pa i 50 godina. Bezbed-nosne barijere rđaju i preti opasnost od havarija“, kaže Sergej Kirijenko, gene-ralni direktor ruske državne korpora-cije „Rosatom“ koja obuhvata nekoliko stotina preduzeća nuklearnog sektora ruske privrede.

Uz pomoć Globalnog partnerstva

tar sada ne može da raznosi radioaktiv-ne čestice.

Pored toga što su rešeni problemi sa objektima za čuvanje iskorišćenog nu-klearnog goriva, u „Rosatomu“ je rečeno da su tokom realizacije programa u Ru-siji stvoreni i efikasni teritorijalni siste-mi za monitoring radijacije i za reago-vanje u slučaju havarija. Ujedno je ste-čeno profesionalno iskustvo koje može biti primenjeno prilikom povlačenja iz eksploatacije nuklearnih elektrana prve generacije, kojih ima u Evropi i Japanu.

„naJčIsTIJI IzvoR EnERGIJE“U kontekstu pažnje koju „nuklearci“

posvećuju ekološkoj bezbednosti svog industrijskog sektora eksperti s pravom smatraju da upravo nuklearna energeti-ka treba da igra glavnu ulogu u rešava-nju klimatskih problema i zaštite život-ne sredine.

„Ako se nuklearke ispravno eksploa-tišu, one su najčistiji izvor energije od svih koje čovečanstvo sada poznaje. Za Evropu pitanje ekološke bezbednosti ima veliki značaj, a atomska energija re-šava bar problem emisije gasova koji u atmosferi planete imaju efekat staklene bašte. Budućnost pripada sveobuhvat-nom korišćenju „miroljubivog atoma“, a on u zemljama koje se graniče sa Srbi-jom već decenijama predstavlja temelj energetske ravnoteže i garanciju ener-getske bezbednosti“, izjavio je nezavisni ekspert u nuklearnom sektoru Aleksan-dar Uvarov.

RIA

"Nov

osti"

magazin VII

ma datog jezika, koje zatim treba dobro uvežbati“, uveren je Petrov, koji je i au-tor knjige Ruski jezik. Elementarni kurs.

„Mnogi se plaše složenih šema konju-gacije i deklinacije, ali mi smo izabrali nešto drugačiji pristup. Mi smatramo da je od samog početka potrebno savla-dati najfrekventnije glagolske oblike“, objašnjava Dmitrij Petrov.

Redakcija R Magazina je kontaktira-la s Petrovom i postavila mu je nekoli-ko pitanja.

čim ugledaju vašu knjigu, mnogi ljubitelji i poznavaoci ruskog jezi-ka u srbiji će se automatski zapitati kako je moguće naučiti ruski jezik u samo 16 lekcija.U 16 lekcija se može steći opšta pred-

stava o strukturi ruskog jezika, mogu se usvojiti osnovni izrazi i uvežbati ele-mentarne govorne teme. To može da posluži kao dobar temelj za dalje uče-nje ruskog jezika.

Šta biste odgovorili srbima na pi-tanje zašto ovaj udžbenik ne liči na druge, iz kojih su oni učili ili sada uče ruski? ide li uz udžbenik mul-timedijski sadržaj? Po čemu je vaš metod jedinstven i efikasan?

Odlika metoda na kome se zasniva ovaj udžbenik sastoji se u tome da se od samog početka može usvojiti odgovara-juća kombinatorika, tj. možete naučiti da sastavljate sintagme i rečenice već u prvim lekcijama. Ja sam se potrudio da one koji uče ne opterećujem suviše gramatičkom terminologijom, nego da im omogućim da u ograničenom perio-du i uz minimalne napore dobiju prilič-no efikasan praktični rezultat. Sve naše udžbenike mi kasnije snabdevamo mo-bilnim aplikacijama.

Šta po vašem mišljenju stvara sr-bima i drugim slovenima najviše poteškoća u učenju ruskog jezika? kako vaši metodi rešavaju inter-ferenciju i druge teškoće u učenju veoma srodnih jezika?Veoma srodni jezici često imaju leksi-

ku i gramatičke strukture zajedničkog porekla, ali različitog značenja. U pre-vazilaženju takvih poteškoća pomaže usvajanje struktura po fazama. Tako lo-gika jezika koji se uči postaje jasna.

Zašto srbi, po vašem mišljenju, obavezno treba da nabave vašu knjigu i da nauče ruski?Mislim da je ovaj udžbenik sastavljen

tako da bude vrlo prijemčiv, što će po-moći onima koji tek počinju da uče ru-ski jezik. Za njegovo plasiranje u Srbiji biće potrebna zainteresovana lica ili or-ganizacije sa kojima ćemo mi rado us-postaviti partnerske odnose.

Ovaj udžbenik je tek početak popula-rizacije ruskog jezika u Srbiji. U pripre-mi su i vizuelna sredstva, a među njima i animacija. Sprema se ciklus animira-nih filmova koji govore o ruskim istorij-skim ličnostima. Jedan od njih je posve-ćen svetom Sergiju Radonješkom.

svi udžbenici dmitrija petrova, pa i Ruski jezik u 16 lekcija, mogu se naručiti na sajtu centerpetrova.ru/uchebniki

SPEcIJaL: RUSKI JEZIK

specijalno za srbe: novi udžbenik ruskog jezikaSrbi sada imaju još jedan udžbenik na maternjem jeziku za učenje ruskog. Sastoji se od 16 lekcija, a sastavio ga je Dmitrij Petrov, predavač, prevodilac i autor jedinstvenog metoda predavanja stranih jezika u Rusiji i ruskog u inostranstvu. Petrov već nekoliko godina na TV kanalu „Россия“ vodi emisiju „Poliglota“. Pod njegovim rukovodstvom su učesnici emisije savladali već nekoliko evropskih jezika. Sada se radnim danom u večernjem programu ruske televizije prikazuje obrazovna emisija „Poliglota. Kineski jezik za početnike u 16 lekcija“

RIna BIkova

U džbenici ruskog jezi-ka u Srbiji se ne izdaju tako često. Ambasador Srbije u Rusiji Slaven-ko Terzić kaže da je nje-

gova generacija učila ruski u školi, i da je on sam učio napamet Jesenji-nove stihove. Danas se ruski u škola-ma uči daleko manje, tako da savre-mena omladina na engleskom ko-municira sa gostima iz Rusije. Na taj način srodnost naših slovenskih je-zika ne dolazi do izražaja, i to je je-dan od razloga koji su pobudili auto-ra da i on napiše udžbenik ruskog je-zika za Srbe.

„To će biti još jedan most između na-ših naroda, naših kultura i naših drža-va“, istakao je Slavenko Terzić.

Projekat poput ovoga nije prvi u bio-grafiji Dmitrija Petrova. Autor je razra-dio sopstveni metod intenzivnog uče-nja stranih jezika u Rusiji i ruskog jezi-ka u inostranstvu. On kaže da će Srbi uz pomoć ove knjige imati mogućnost da samostalno savladaju neke osnove ru-skog jezika za 16 časova.

„U učenju jezika jedna polovina uspe-ha je osećaj lagodnosti, a druga je čisto matematičko traganje za najvažnijim algoritmima, ili ako hoćete matrica-

dmitrij petrov tvrdi da je u stanju da čita na 50 jezika, ali radi sa osam: engleskim, francuskim, italijanskim, španskim, nemačkim, češkim, grčkim i hindi

Iz li

čne

arhi

ve

magazinVIII

aLEKSaNDRa GUZEVa

1) slUšaJTE pREdavanJa sa MGU na InTERnETUMoskovski državni univerzitet „Lomonosov“ (MGU) nudi učenje ruskog jezika pomoću Skajpa. obuka nije besplatna, ali nije ni sku-pa: cena je 16 evra po kursu, a kurs sadrži najmanje osam lekcija.Pored toga, MGU vam pomaže i da proverite svoje znanje putem besplatnih onlajn testova.www.mgu-russian.com/ru/learn/courses/

2) od počETnIka do doBRoG PoZNaVaoca

Kompanija RT pokrenula je program besplat-nog učenja ruskog jezika, i to za različite ni-voe znanja – početnici mogu da se upoznaju sa ruskim pismom, dok za one koji već zna-ju ćirilicu postoje složenije lekcije. Polazni-ci mogu da savladaju kurseve pomoću obilja nastavnog materijala: od jednostavnih vež-banja do gramatičkih tabela i testova.learnrussian.rt.com/

3) saJT za BEsplaTno UčEnJE RUSKoG JEZIKa

Sajt Russian for free sadrži bogatu arhivu materijala za učenje po principu „korak po ko-rak“. ovde se mogu naći jednostavne vežbe za početnike (pismo, igre za razvoj vokabulara), ali i vrlo zahtevni zadaci (muzički video-ma-terijal i crtani filmovi na ruskom jeziku). Tu je i zbirka najčešćih fraza potrebnih turistima koji žele da se spreme pre nego što doputuju u ze-mlje gde se govori ruski jezik, pa čak i pose-ban vodič za romantične prilike – za one koji-ma je to potrebno. Na sajtu se može pronaći i probna verzija aplikacije za privatno učenje putem Skajpa, koja košta samo jedan evro.www.russianforfree.com/

4) BEsplaTnE aplIkacIJEMoto autora aplikacije The Easy Ten je „Na-učite bilo koji jezik usvajajući svakoga dana po 10 reči“. Reči možete odabrati iz nekoli-ko grupa posvećenih određenim temama, a softver će ih prekomponovati u željeni for-mat. Postoji mogućnost i da se na ovaj način vežba izgovor i rešavaju audio-testovi. Za-ista, ovo je zabavan način za učenje ruskog

SPEcIJaL: RUSKI JEZIK

Predstavljamo veb-sajtove koji vam mogu pomoći u učenju ruskog jezika, bez obzira na to gde se nalazite. Za one koji nisu u prilici da posete Rusiju, načinili smo listu jezičkih onlajn kurseva

jezika, a posebno je pogodan za korisnike savremenih telefona, jer su im dostupne no-tifikacije (obaveštenja na uređaju) i pristup putem društvenih mreža, što im omogućava da se sa prijateljima takmiče u rešavanju te-stova. Aplikacija se može preuzeti besplatno

Pet sajtova za lako učenje ruskog jezika

Ne zaboravite da svoje znanje ruskog jezika možete proveriti i na sajtu Ruska reč!http://ruskarec.ru/proveri_svoj_ruski

Zašto treba učiti ruski jezik?

Izvori:: ria.ru, cis.minsk.by, w3techs.com, un.org, demoscope.ru, roscosmos.ru

ИНСТИТУТПУШКИНА

Ruski jezik je drugi najrasprostranjenijijezik na Internetu (6% svih veb-stranicana Mreži).

Ruski jezik se nalazi na drugom mestu u svetu po broju naučnih tekstova izhemije, �zike, geologije, matematike i biologije.

Rusija je kulturna velesila: odavno je jedna od vodećih zemalja sveta u oblastimabaleta, klasične muzike, �lma, pozorišta, književnosti i slikarstva. Ruski stvaraocii danas obogaćuju svetsku kulturu na najvišem nivou.

Rusija je jedan od najvećih proizvođača i izvoznika nafte, dijamanata, zlata, bakra,urana, srebra, gra�ta i platine. Rusko tržište je jedno od najatraktivnijih na svetu.

Počnite da učite ruski jezik na portalu Instituta Puškina„Obrazovanje na ruskom“:

www.pushkininstitute.ru

Eksperti u nekim oblastima obavezno baremdo nekog stepena znaju ruski, npr. šahisti(deo najbolje literature napisan je na ruskom)i kosmonauti (treninzi za letove u kosmosobavljaju se u Rusiji).

INTERNET

NAUČNA ISTRAŽIVANJA

Ruski univerziteti su izuzetno kvalitetniu svetskim razmerama. Pobedana nekoj olimpijadi iz ruskogjezika omogućavaškolovanje nanekom od prestižnihruskih univerziteta.

OBRAZOVANJE U RUSIJI

SVETSKA KULTURA

VOĐENJE BIZNISA

KOMUNIKACIJA SAEKSPERTIMA

Znanje ruskog jezika je na Zapadu relativnoretko. Stoga znanje ruskog često omogućavalakše dobijanje posla na školama prava,biznisa i medicine, kao i u poslovnim idiplomatskim predstavništvima.

OBRAZOVANJE I POSAOU INOSTRANSTVU

Ruski jezik ina status „svetskog jezika“. Onje jedan od zvaničnih jezika OUN. Na njegase prevode sva dokumenta ove globalneorganizacije.

RAZUMEVANJEDEŠAVANJA U SVETU

Ruski jezik govori preko 300 miliona ljudi,pre svega u 15 postsovjetskih zemalja. Naruskom jeziku se može sporazumeti i samnogim stanovnicima Istočne Evrope.

PUTOVANJA

300miliona

15zemalja

ako ste u Rusiji, imate odlič-nu priliku da naučite jezik, ali klasični kursevi uglavnom nisu besplatni. s druge strane, po-stoje brojni programi za učenje jezika pomoću kojih dalju obu-ku možete nastaviti u Rusiji.

sa lokacija App Store i Google Play.Još jedna aplikacija, jednostavno nazvana Russian, pruža različite mogućnosti za uče-nje vokabulara, poput kvizova ili audio-vež-banja. Dostupna je samo za ajfon i ajped.Aplikacija pod nazivom Russian Alphabet pri-lagođena početnicima može da se preuzme sa lokacije App Store, kao i sa Google Play.

5) podkasT po vašEM IzBoRUJedan od najlakših načina za učenje stranog jezika je slušanje podkasta (audio-fajla), jer tako možete da prekratite vreme na putu do posla ili tokom duge vožnje umesto slušanja radija. Tatjana Klimova snimila je 200 krat-kih dijaloga, u kojima objašnjava značenja komplikovanih reči – dobar izbor za one koji žele da obogate rečnik.russianpodcast.eu/podcast/

TASS

magazin IX

IGoR GREKoV

J oš od vremena Ruske Amerike na Aljasci su se očuvala naselja u ko-jima se oduvek govorilo na ruskom jeziku. Ovaj

ruski je, međutim, tokom vekova izolacije dobio neobične osobine i razvio se na neobičan način. Lingvi-sti ulažu velike napore da opišu i sa-čuvaju ove dijalekte, koji, po rečima Mire Bergelson – lingviste sa MGU „Lomonosov“ – predstavljaju „jezič-ke dragulje“ i „veoma poseban deo“ bogatstva ruskog jezika. Prema nje-nim rečima, nauka ne poznaje nije-dan drugi slučaj da ruski jezik op-staje „kao maternji jezik velikog broja ljudi na takvoj udaljenosti i to-liko dugo“.

oTkUd RUskI JEzIk na alJascI?U prvoj polovini 19. veka razgovor na

ruskom jeziku bio je uobičajena pojava na Aljasci. Tamo su ruski govorili radnici Ru-ske američke kompanije (1799–1881), ru-ski doseljenici („kolonijalni građani“) i po-tomci mešovitih brakova Rusa i starosede-laca (takozvani kreoli). Dešavalo se da pen-zionisani službenici Ruske američke kom-panije iz određenih razloga nisu hteli da se vrate u Rusiju, pa su se ženili meštankama i ostajali da žive na Aljasci.

Takve porodice su se nastanile u selu Ni-niljčik, osnovanom 1847. godine. Još uvek među njihovim potomcima ima onih koji se prezivaju Oskolkov i Kvasnjikov, tj. sa-čuvali su prezimena prvih doseljenika. Supruga jednog od prvih žitelja ovog sela bila je eskimskog porekla i zvala se Mavra, a njena majka se zvala Agrafena. Svi sadaš-nji žitelji Niniljčika su po nekoj liniji rođa-ci te Agrafene.

Kao što je poznato, Aljaska je 1867. godi-

ne prešla u vlasništvo SAD. Međutim, ru-ski jezik u Niniljčiku se posle toga ipak za-držao, jer je tamo funkcionisala pravoslav-na crkva, a uz nju je radila i škola. Očuva-nju jezika doprinelo je i to što je selo bilo prilično izolovano. To je kraj u kome ima mnogo lososa, tako da je ribolov bio i ostao glavno zanimanje meštana. Škola je presta-la sa radom tek posle 1917. godine. Tokom tridesetih je u Niniljčiku otvorena američ-ka škola. U to vreme je u školskom obra-zovanju na Aljasci sprovođena politika asi-milacije autohtonih naroda (Indijanaca, Aleuta i Eskima). Njihovi jezici nisu bili u nastavnom programu. Štaviše, đaci su ka-žnjavani ako bi među sobom razgovara-li na maternjem jeziku. Ruski jezik u tom pogledu nije bio izuzetak u Niniljčiku. Me-štani se sećaju kako su u školi za razgovor na ruskom kažnjavani tako što su primora-vani da peru jezik sapunom. Drugi faktor koji je uticao na sudbinu ruskog jezika bio je auto-put koji je prošao kroz Niniljčik to-

SPEcIJaL: RUSKI JEZIK

„jevonaj bejbička televižn karaulil“Ovo nije govor iz nekog naučnofantastičnog filma nego – ruski jezik. Konkretno, najneobičniji dijalekat ruskog jezika, kojim se govori u selu Niniljčik na Aljasci. Ovo malo mesto krije veoma poseban deo ruskog jezičkog bogatstva: upoznajte zvuk ruskog iz vremena Ruske Amerike, začinjenog izolacijom i susretom sa lokalnim jezicima

suzi paneak, jedan od nosilaca najneobičnijeg dijalekta ruskog jezika

Ala

my

/ Le

gion

Med

ia

magazinX

SPEcIJaL: RUSKI JEZIK

kom pedesetih, tako da su Kenajsko poluo-strvo počeli da posećuju turisti. Sada ima najviše dvadesetak ljudi koji u određenoj meri znaju niniljčanski dijalekat ruskog je-zika. I svi oni su stariji od 75 godina.

kako sačUvaTI naslEđEProfesorka Bergelson, doktor filoloških

nauka, ovako piše o istraživanjima jedin-stvenih dijalekata ruskog jezika sačuvanih u ovoj bivšoj ruskoj koloniji.

„Na Aljasku sam stigla sa svojim supru-gom Andrejem Kibrikom 1997. Ta prva ekspedicija bila je deo većeg lingvistič-kog projekta. Tamo ga je pozvao direktor Nacionalnog centra za proučavanje jezi-ka Aljaske Majkl Kraus. Tokom našeg bo-ravka na Aljasci, Majkl je pomenuo da su se još od vremena Ruske Amerike i Ru-ske američke kompanije (1799–1867) na Aljasci na Kenajskom poluostrvu očuva-la naselja u kojima su oduvek govorili na ruskom jeziku.

Zatim, dok smo bili na drugom mestu u unutrašnjosti Aljaske, u selu Nikolaj gde žive Atabaski (koji su takođe pravoslavni hrišćani još od onog vremena, zato se selo i zove Nikolaj), gde se Andrej bavio opisi-vanjem gornjokuskokvimskog jezika, sre-li su nas aktivisti iz sela Niniljčik – potom-ci ranih doseljenika, koji su se ovde pojavi-li 1847. i osnovali selo.

Današnji potomci prvih kolonista stariji su od nas i ne govore ruski, ali se sećaju de-tinjstva i kako se u njihovim porodicama govorilo na ruskom. Za njih su sam jezik i svi običaji vezani za Rusiju – kulturno na-sleđe. A s obzirom na to da sada u mnogim krajevima Amerike raste interesovanje lo-kalnog izvornog stanovništva za sopstve-ne korene i prošlost, i oni bi želeli da saču-vaju i istraže svoje nasleđe.

Ti ljudi su zaista želeli da na neki način zabeleže svoj jezik pošto im je bilo jasno da

on polako nestaje. Zamolili su nas da sasta-vimo rečnik njihovog jezika. Najpre smo krenuli od sastavljanja rečnika imena i na-ziva – jer oni odražavaju život i običaje jed-nog naroda u datoj sredini.

U pitanju je naravno ruski jezik, odno-sno jedan njegov dijalekat za koji su karak-teristične određene razlike u odnosu na sa-vremeni ruski.

Negde oko 2005. je jedan od aktivista za očuvanje kulturnog nasleđa Niniljčika Vejn Liman, stručnjak za šajenski jezik, na-

stavio da prikuplja ruske reči u tom kraju. Ali pošto ne zna ruski, teško mu je bilo da ih beleži po sluhu i svakako je bilo neop-hodno da taj materijal provere nosioci je-zika.

Kao rezultat toga nakupio se veliki broj pitanja. U oktobru 2012. ponovo smo bili u Niniljčiku i uspeli smo da proverimo sko-ro ceo rečnik.

Stvar je u tome što je niniljčički govor korišćen u dosta ograničenom područ-ju – u pitanju je samo jedno selo, koje je od 1867, kada je Aljaska prodata, sledećih dvadeset godina bilo praktično izolovano – u Kukov zaliv nije svraćao nijedan brod, a broj stanovnika koji je govorio tim jezi-kom nikada nije prelazio 200–300 ljudi, što je vrlo malo. Zato su individualne razli-ke koje postoje izuzetno važne: u tom jezi-ku ima mnogo toga idiolektnog (svojstve-

nog pojedincu) – određeni nazivi postali su vlastita imena, a iza svakog tog imena krije se neka priča koja je deo kulturnog nasleđa. Normativi u izgovoru kod jedne porodice mogu se razlikovati od onih u drugoj, zato što je, na primer, u jednoj ru-ski element – muškarac koji je zasnovao porodicu sa lokalnom ženom – poticao iz jednog kraja Rusije, a drugi – iz drugog. Veliki uticaj su svojevremeno imali dvoje-zični pripadnici eskimskog etnosa Aljutik (Suhpiak).

Međutim, jezik starosedelaca Niniljčika – prvi i jedini, i to više od osamdeset godina (do pojave engleske škole) – bio je ruski. On se nezavisno od svoje matice tamo razvijao po sopstvenim pravilima.

Jedinstvenost tog dijalekta je u tome što živi već duže vreme nezavisno od svoje matice, i u tome što ga je najpre okruživa-la eskimska sredina, a zatim i engleska. Na primerima tamošnjeg ruskog mogu se uoči-ti mnogi procesi evolucije jezičkog idioma kroz istoriju, zatim sociolingvistički proble-mi, a naravno i kulturno nasleđe: može se saznati kakav život su vodili ti ljudi".

U čEMU JE RazlIka?Dijalekat ruskog jezika iz sela Niniljčik

na Aljasci po mnogo čemu je poseban. U fonetici je za njega karakteristična zame-na usneno-zubnog glasa /v/ usnenim /w/.

Potomak ruskih kolonista ispred pravoslavne crkve Svetog Nikole u mestu Džunou na Aljasci

Današnji američki Niniljčik, sa pravoslavnom crkvom Preobraženja Gospodnjeg

Ala

my

/ Le

gion

Med

ia

AFP

/ E

astN

ews.

jedinstVenost toG dijalekta je u tome Što žiVi Već duže Vreme nezaVisno od sVoje matice, i u tome Što Ga je najpre okružiVala eskimska sredina, a zatim i enGleska. na primerima tamoŠnjeG ruskoG moGu se uočiti mnoGi procesi eVolucije jezičkoG idioma kroz istoriju i kulturno nasleđe

magazin XI

GlEB FJodoRov

kako se može nazvati ruski jezik koji se govori izvan rusije?Zovemo ga jednostavno ruski jezik u

inostranstvu. On postoji u dve varijan-te. Jedna je ruski književni, a druga ru-ski dijalekatski jezik.

Književni jezik jeste otrgnut od svoga centra, ali u potpunosti čuva svoje oso-bine i još uvek se tretira kao ruski knji-ževni jezik. Sa druge strane, u njemu se beleže i nove pojave, po pravilu leksič-ke prirode. Nove reči su vezane za reali-je onih zemalja gde se taj jezik koristi, i to realije koje su pre toga bile nepozna-te u Rusiji, pa ih je trebalo nekako ime-novati.

Šta je to dijalekatski jezik?Ako govorimo o Rusiji, to je jezik

sela. I danas taj jezik koristi seosko sta-novništvo naše zemlje. Što se tiče ru-skog jezika u inostranstvu, to je uglav-nom jezik staroobrednika, koji su razli-čitim putevima i u različito vreme emi-grirali iz Rusije u druge zemlje. Ima ih u Poljskoj, Bugarskoj, Rumuniji, Argenti-ni, Boliviji, Brazilu, Urugvaju, SAD, Ka-nadi i Australiji.

kako su staroobrednici dospeli u južnu ameriku?Ljudi koji su stigli do Latinske Ame-

rike poreklom su keržaci, staroobred-nici iz sadašnje Nižegorodske i Vladi-mirske oblasti. U progonima početkom 18. veka oni su se raselili po Sibiru i ru-skom Dalekom istoku. Tražeći spas od sovjetske vlasti keržaci su krajem dva-desetih godina 20. veka pobegli u Kinu. Jedan broj tih staroobrednika je prešao sa ruskog Dalekog istoka u Mandžuri-

Tako nešto nije karakteristično ni za ruski jezik, u kome postoji samo glas /v/, ni za en-gleski, gde postoje i /v/ i /w/. Moguće je da je do ove promene u niniljčičkom dijalek-tu došlo pod uticajem eskimskih ili aleut-skih jezika.

U nekim slučajevima je izgubljena distinkcija suglasnika po tvrdoći i meko-ći. Mnogi suglasnici u poziciji ispred /e/ su uvek tvrdi, a ispred /i/ su uvek meki. Na primer, suglasnici „r“, „v“ i „s“ ispred /e/ u rečima „речка“ („rečica“), „вечир“ („veče“) i „сена“ („seno“) jesu tvrdi, dok su „r“, „m“ i „z“ ispred /i/ meki u rečima „риба“, „мишонак“ („miš“), „пузир“ („mehur“). Sa druge strane, dentalni eksplozivni sugla-snici su i ispred /e/ meki, kao i ispred /i/, na primer: „ден“ („dan“), „адишка“ („zadi-hanost“).

Ovaj dijalekat je 100 godina bio pod uti-cajem jezika meleza Aljaske i u tom peri-odu je u njemu potpuno izgubljen sred-nji rod, a ženski je znatno redukovan. Na primer, ovdašnji žitelji kažu: „Мой дочь пришел“ (bukvalno: „Moj ćerka je do-šao“), ili: „Евонай мать весь ночь televisi-on караулил“ (bukvalno: „Njegov majka je ceo noć stražario televizor“).

Preko 70% reči niniljčičkog dijalekta su ruske reči koje su sačuvane u gotovo izvornom obliku i značenju: „агорот“ („ba-šta“), „бутилка“ („flaša“), „бабачка“ („lep-tir“), „чотка“ („tetka“), „остраф“ („ostrvo“), „мишок“ („mišić“), „скаска“ („bajka“). Neke ruske reči su promenile značenje: „шайка“ („noša“ umesto „vedro“), „десна“ („vilica“ umesto „desni“), „башка“ („lobanja“ ume-sto „glava“), „крупа“ („pirinač“ umesto „prekrupa“).

Postoje reči koje su izmenile oblik i sada se izgovaraju kao da ih mala deca izvr-ću: „калишок“ umesto „кошелёк“ („nov-čanik“), „вомарак“ umesto „обморок“ („nesvestica“), „мужиканиц“ umesto „музыкант“ („muzičar“). Razvoj jezika po-tvrđuje prisustvo novih izraza sa figurativ-nim značenjem: „дедушка камар“ („veli-ki komarac“, bukvalno: „deda komarac“), „марской чайка“ („raža“, bukvalno: „mor-ski galeb“, jer maše perajima kao ptica).

Zanimljive su pozajmljenice iz en-gleskog jezika: „инвилоп“ („koverat“), „рабабутси“ („gumene čizme“, od „rubber boots“), „газник“ („kanister za benzin“), „бейбичка“ („dete“). Nekoliko reči potiče iz jezika Aboridžina Aljaske: „казна“ („ris“), „тайши“ („sušena riba“), „укудик“ („bum-bar“), „нюник“ („bodljikavo prase“). Reč „мамай“ označava vrstu jestive školjke, a „мамайник“ je lopatica kojom se te školjke otkopavaju za vreme oseke.

ti ljudi smatraju da su samo oni rusi, tj. da su rusi samo starooBrednici koji GoVore njihoVim dijalektom ruskoG jezika. druGi rusi za njih ne postoje. a ruse u rusiji oni zoVu „rusijci“ ili „soVjeti“

neruski ruski jezikDijalektolog Olga Rovnova iz Instituta za ruski jezik „V. V. Vinogradov“ Ruske akademije nauka priča o jeziku ruskih staroobrednika, koji oni čuvaju tokom 300 godina svojih lutanja od Nižnjeg Novgoroda do Bolivije, Oregona i Aljaske

Sve

foto

grafi

je u

teks

tu: O

lga

Rovn

ova

magazinXII

ju, preko Amura, a drugi je iz Kazahsta-na dospeo u Zapadni Sinkjang. Te grupe nisu međusobno komunicirale, niti su znale jedna za drugu.

koliko su vremena proveli u kini?U Kini su bili do kraja pedesetih go-

dina prošlog stoleća, kada su za vre-me Kineske revolucije počeli da se for-miraju kolhozi. A pošto su oni vrlo do-bro znali šta to znači i kakva je sovjet-ska vlast, nisu hteli da stupe u kolhoze. Treba reći da je kineska vlast bila prilič-no korektna prema njima (stari ljudi se sećaju Kine sa velikom nežnošću i lju-bavlju, i prate sve što se tamo događa). Kinezi su ponudili ruskim staroobred-nicima ili da ostanu i prihvate sve po-litičke i ekonomske uslove života, ili da napuste Kinu. Staroobrednici su izabra-li ovo drugo.

Međutim, za razliku od bekstva iz Ru-sije, ovo je bila organizovana seoba. U njenoj organizaciji su uzeli učešća UN, Crveni krst i mnoge dobrotvorne orga-nizacije. Dve zemlje u Južnoj Americi su izrazile spremnost da prihvate staro-obrednike. To su bili Brazil i Čile. Među-tim, u Čileu se dogodio zemljotres, pa je umesto njega izabrana Argentina. Veći-na staroobrednika se preselila u Brazil, a zatim su počele unutrašnje migracije.

sredinom šezdesetih godina 20. veka znatan broj staroobrednika

preselio se iz južne u severnu ame-riku. Zašto?Pre svega iz ekonomskih razloga. Sta-

roobrednici imaju velike porodice. Oni rađaju onoliko dece „koliko Bog poša-lje“. Svoj toj deci je potreban životni pro-stor, a u Severnoj Americi im je u to vre-

me nuđena zemlja po niskoj ceni. Ako se ne varam, 20 dolara po hektaru.

koji jezik sada govore staroobred-nici u južnoj americi?Njihov jezik je dijalekat koji se razvi-

jao kod staroobrednika keržaka tokom

RAZLIKE U DIJALEKTIMA RUSIJERuska dijalektologija obično označava grupe dijalekata kao narečja, a prelazne varijante među njima tretira kao govore. Naučnici izdvajaju severno i južno narečje i grupu srednjoruskih govora. Srednjoruski govori, pre svega moskovski, poslužili su kao osnova za ruski književni jezik.Za severno narečje karakteristično je „okanje“ (rus. „оканье“, tj. razlikovanje samoglasnika /o/ i /a/ u nenaglašenim slogovima), zvučni praskavi suglasnik /g/, izgovor /mm/ umesto /bm/ i isti oblik dativa i instrumentala imenica i prideva u množini. Južno narečje se odlikuje „akanjem“ (rus. „аканье“, nerazlikovanje samoglasnika /o/ i /a/ u nenaglašenom slogu), labijalizovanim izgovorom foneme „v“, odsustvom glasa /f/ i mekim suglasnikom u glagolskom nastavku za 3. lice jednine i množine prezenta. Za srednjoruske govore su tipične karakteristike kako severnog, tako i južnog narečja, u zavisnosti od teritorije konkretnog govora.Danas pod uticajem književnog jezika ruski dijalekti postepeno gube veliki broj karakteristika po kojima se od njega razlikuju, i pretvaraju se u poludijalekte.Izvesne ortoepske i leksičke razlike postoje i u govoru stanovnika Moskve i Peterburga. Na račun leksičkih razlika se često zbijaju šale. Na primer, Moskovljani zadirkuju Peterburžane zato što ovi ulaz u zgradu zovu „парадная“ (u Moskvi se kaže „подъезд“), a Peterburžani se smeju Moskovljanima što za krofnu (koja se u Peterburgu „normalno“ zove „пышка“) koriste „smešnu“ reč „пончик“.

SPEcIJaL: RUSKI JEZIK

Zanimljive reportaže iz Rusije i inostranstva na ruskarec.ru/travel

magazin XIII

proteklih 300 godina. On je, naravno, za to vreme pretrpeo dosta promena, jer je na njega uticao sav onaj put kojim su ti ljudi prošli i na kome su kontaktirali sa nosiocima kako drugih govora, tako i drugih jezika.

U kojoj meri su oni očuvali svoj je-zik?Taj jezik je veoma dobro očuvan. Tim

jezikom govore i starci i mala deca, što je izuzetno važno za očuvanje dijalekta. Staroobrednici su uspostavili pravilo koje oni u Južnoj Americi prilično stro-go poštuju: u svome selu se govori samo ruski. Kada neko od njih izađe iz sela, onda on u banci, školi, bolnici, prodav-nici i na drugim sličnim mestima nor-malno govori jezikom te sredine.

Međutim, u Severnoj Americi se po-javio veliki problem u tom smislu što staroobrednici gube svoj dijalekat. Za to postoji nekoliko razloga. Pre svega, va-žan faktor očuvanja jezika je kompak-tnost zajednice u okviru jednog sela, a u Severnoj Americi su oni raštrkani po manjim gradovima. Još je važno da žena ne odlazi na posao, nego da bude kod kuće. Tada ona sa decom govori ruski. U Južnoj Americi se žene ne zapošljavaju, takva je tamo porodična tradicija. U Se-vernoj Americi nije tako. Tamo su žene zaposlene u sferi usluga ili u proizvod-nji, i govore engleski. Deca idu u školu i takođe govore engleski.

kako oni sebe nazivaju?Naravno, oni za sebe kažu da su Rusi.

I to je dobar primer izmene značenja reči. Naime, ti ljudi smatraju da su samo oni Rusi, tj. da su Rusi samo staroobred-nici koji govore njihovim dijalektom ruskog jezika. Drugi Rusi za njih ne po-stoje. A Ruse u Rusiji oni zovu „Rusijci“ ili „Sovjeti“.

koji jezik koriste za pisanje?Pišu na ruskom, fonetskim pismom.

To jest, kako čuju onako i pišu. Na pri-mer, takvim pismom je napisana knjiga Povest? i žitie Danil? Terent?eviča Za?-ceva. Sa našeg gledišta ceo tekst te knji-

ge je kontinuirani niz pravopisnih gre-šaka. Ali to je zapravo drugi ortograf-ski sistem, koji je autor sam intuitivno osmislio.

ima li tamo i nekih drugih staro-obrednika?U Severnoj Americi postoji još jed-

na grupa. Oni sami sebe zovu „turčani“. Oni su živeli u Turskoj do početka šez-desetih godina prošlog veka. To su po-tomci kozaka „nekrasovaca“, koji su po-četkom 18. veka po zaveštanju svoga atamana Ignata Nekrasova otišli iz Ru-sije da žive u inostranstvu „sve dok u Rusiji vlada car“. Tako je i bilo. Njihov jezik je južnoruski govor. U jeku Hlad-nog rata između SSSR-a i SAD vođena je prava bitka za te kozake. Završila se bez pobednika, jer se jedno selo preselilo u Oregon (SAD), a drugo u Stavropoljski kraj (Rusija).

koji staroobrednici žive u austra-liji?Tamo živi jedan broj familija čiji pred-

stavnici žive i u Južnoj Americi, i jedan broj drugih staroobrednika, drugačijeg porekla. Tamo ima mnogo kozaka.

a u rumuniji?U Rumuniji ima mnogo staroobred-

nika. Oko 30.000. U Bugarskoj ih ima manje, oko hiljadu. I njihov jezik je juž-noruski govor.

ljudi koji su stiGli do latinske amerike poreklom su keržaci, starooBrednici iz sadaŠnje nižeGorodske i Vladimirske oBlasti. u proGonima početkom 18. Veka oni su se raselili po siBiru i ruskom dalekom istoku

magazinXIV

dEJan MITEvskI

M ožda se pitate kako se piše nenaučni čla-nak? Lepo: sedne ne-naučnik i napiše ga. Prethodno od pisanja

odustane naučnik. I s pravom! Nije to lako, nije „как пить дать“ (kao dati za popiti). Treba prelistati silne nauč-ne radove, koji potvrđuju, koji, ako ništa drugo, pretpostavljaju, treba se udubiti, posavetovati se sa stručnja-cima, izbeći grube greške... Mi kaže-mo da u svakom žitu ima kukolja. A Rusi ponavljaju: в семье не без урода – nema porodice bez izroda. „Урóд“, istina, nije izrod (već nakaza), ali ri-muje se, a i nije daleko od istine. Neka bude onda i ovaj članak neka vrsta kukolja iliti uroda u filološkom dodatku R Magazina. Pajehali!

Rusizme, po mom skromnom laič-kom mišljenju, možemo podeliti na: 1) zastarele i nemilozvučne, 2) milozvuč-ne ali neodomaćene i 3) „ma šta kažeš?! i to rusizam?“.

Prvu grupu u većoj meri čine svima poznati takozvani sovjetizmi poput boljševika i njegovog krvnog neprijate-lja menjševika, poput neslavne za Var-šavski pakt završnice Hladnog rata koju zovemo perestrojka, agresivnog pogro-ma, progona i razgroma, udarničke i maštalačke petoletke i osmoletke, ne-sretnog kulaka, jezivog i mračnog GU-Laga, nadmenog buržuja, neizostavnog rukovodstva, i komandira i pobornika, i šta ti ja znam...

Drugu grupu rusizama doneli su nam uglavnom prevodi ruske klasične lepe književnosti. To su neke neizostav-ne reči koje nam pomažu da lakše pre-varimo tu književnost, ali i isuviše stra-ne, daleke i neudobne da ih koristimo. Zato kažemo „ej, mala“ ili „ljubavi, bra-te!“ umesto barišnja.

Manje-više znamo za valjenke, ali da-leko bilo da ih obujemo. Baćuška nam nešto često ne izlazi pred oči da bismo ga oslovljavali. Čuli smo za vrstu kao za meru, ali još treba proveriti koje je duži-ne. Negde postoje neke gubernije... Ne-kada su po matuški Rusiji hodali čudno-vati ljudi jurodivi... Za poljski ples ma-zurka smo čuli samo zato što su ga na stranicama debelih romana plesali ru-ski oficiri. Lakše nam je da matrjošku zovemo babuška, a rođenu baku – baku-ta i babac... Namesnik je neka tamo važ-na faca. Naravoučenije je... nešto neoba-vezno za pamćenje.

A podvižnik, pokrovitelj i popečitelj su nepoznata naših dana zanimanja. Svi smo željni avanture, ali ne i priključeni-ja. Rubaška nije u modi. Svoja šulja bli-že k telu, preveli bismo rusku poslovi-

cu... Rusalka, stepa i tajga, trojka i šaška sreću se uglavnom u bajkama, itd. Ne mogu da ne primetim da, ako se nešto i odomaćilo u srpskom, dogodilo se to isključivo preko ždrela i želuca, preko jelovnika i kafane, kao piroške i votka.

A sad pažnja, treća grupa:Kao kakav licemer, potomak svojih

sujetnih predaka, a ujedno tako otmen i prostodušan, prirodan, opasan i svirep, primetan, ogroman, uporan i spokojan, izlišan u braku, dvojnik čudovišta, buk-valno usled pobede za večnost, kao na-građena za svoju iskrenost osoba, Deda Mraz je u odsustvu svog ljubimca losa izašao u otvoreni kosmos.

Čik pokušajte da prebrojite sve rusizme! Ako je verovati naučnim radovima

I ako nisu – šteta, jer mogli bi da budu...

nenaučni članak o rusizmima koji to jesu i koji to nisu

SPEcIJaL: RUSKI JEZIK

Podvižnik, pokrovitelj i popečitelj su nepoznata naših dana zanimanja. Svi smo željni avanture, ali ne i priključenija. Rubaška nije u modi. Svoja šulja bliže k telu, preveli bismo rusku poslovicu... Rusalka, stepa i tajga, trojka i šaška sreću se uglavnom u bajkama, itd. Ne mogu da ne primetim da, ako se nešto i odomaćilo u srpskom, dogodilo se to isključivo preko ždrela i želuca, preko jelovnika i kafane, kao piroške i votka

manje-ViŠe znamo za Valjenke, ali daleko Bilo da ih oBujemo. BaćuŠka nam neŠto često ne izlazi pred oči da Bismo Ga osloVljaVali. čuli smo za Vrstu kao za meru, ali joŠ treBa proVeriti koje je dužine. neGde postoje neke GuBernije... nekada su po matuŠki rusiji hodali čudnoVati ljudi jurodiVi

magazin XV

(a ja bez pogovora skidam kapu), pored reči kako, tako i svoj ovde nisu rusizmi jedino nataći i izaći. Sve je to tako dav-no, putevima čovečjim i Gospodnjim ušlo u srpski leksički fond da je izgubi-lo skoro svaki trag pozajmljenica.

Po mom dubokom uverenju, jedan naučni rad pored svih svojih klasifika-torskih osobina bi morao da u nekom delu dođe do otkrića, predloži nešto ori-ginalno i umno, uzvikne: „Eureka!“ Pre-uzimam zato taj sistem i za svoj nena-učni rad.

Čini mi se da je proces poprimanja ru-sizama nekako stao, zakočio, a jezici se menjaju, svrbe, duša ište. Pa bih pred-ložio da u uslovima globalizacije, kada novi termini podjednako zvuče po čita-

voj kugli zemaljskoj, i u uslovima neči-tanja stare ili nove lepe i ne toliko lepe književnosti, nekako mi, gastarbajte-ri, ljudi kojima se čini da nešto znaju, ubacujemo u srpski tuđice kako nam se ćefne, onako – od oka i uha. To bi bila neka moja „eureka“, „otsebjatina“, što bi rekli Rusi, tj. sumnjivi rezultat ličnog misaonog procesa u koji posebno i ne veruješ ali ga ne stideći se predlažeš. Pa možda upali.

Recimo, u ruskom savremenom pa pomalo iskrivljenom, u ruskom na ćoše ima toliko milozvučnih i lepih reči koje podsećaju na cvrkut ptica. Lično ne mogu da odolim pitanju „ćo-ćo“ („чё чё“). A da i ne govorim o „ću-ćuć“ u zna-čenju – malo:

„Je l’ me voliš?“ –„Ću-ćuć.“ „Ima li sreće u životu?“ „Ću-ćuć. (чуть-чуть)…“Setim se tako jedne gluve noći... Se-

dim ja s barišnjom na klupici. Doduše, bez iole romantike, jer ispravljali smo krive Drine, bili ljuti i nervozni. Kad odjednom i niotkuda bane neki vese-li momak i sede pored nas. A klupa u okolini prs i pleva, mérena-nemérena (neki budući rusizam?), i sve prazne. Ja njemu: Š’a je bilo? (Ćo náda?) On meni: Š’a š’a?! (ćo ćo?!) E, kad nisam učinio po-grom i razgrom, jo-majó!

Jo-majo je inače još jedan odličan izum ruskog jezika, rekao bih, prikri-vena, maskirana opscena leksika. Sma-tram je izuzetno poželjnom u srpskom. Recimo da umesto izgovora grubog gla-gola kojim se opisuje snošaj govorite nešto kao jelke zelene (ёлки зелёные), ili jelkice palice, jelkice iglice, ili nešto što se pretvara u običnu igru reči kao joli-pali. Možda se setite da zbog ne-kih razloga izgrdite japanskog pandu-ra (японский городовой), ili se pravite da izgovarate azbuku – joprst (ёпрст), joklmne, a u stvari „intelektualno“ da-jete sebi oduška.

Šta još? Možda bih uveo glas Ы. To vam je kao kad se pripremate da izgovo-rite bilo šta drugo sem I, pa ipak izgova-rate I... Smatram da je korisno za govor-ni aparat, možda i za facijalnu gimnasti-ku, možda ukloni koji podbradak.

Ja predlažem, predlažem, a iskreno – slabo verujem u čitavu tu otsebjatinu. Jer jezik je svojeglav. Ima svoja pravila i ignoriše inicijative pojedinaca, bar tako neznačajnih pojedinaca. Na jezik će pre ostaviti trag oružje za masovno uprav-ljanje i uništenje svesti poput medija i brzih prevoda. I više izgleda da se odo-maće imaju takozvani pseudorusizmi poput projekta zakona, rasprave po tom pitanju ili kakvo objedinjenje.

U svakom slučaju, kao da je neko pa-metan i učen rekao da je fantaziranje prvi korak na putu do svakog otkrića. Pa možda i nisu tako besmislene i naodmet te nenaučne mašte, bar ću-ćuć...

RIA

"Nov

osti"