magazin etnoumlje # 1

8/14/2019 MAGAZIN ETNOUMLJE # 1

1/52

JubilejZakonodavstvo

PrikaziBalkanKritika

Etnomuzikologija

15 GODINA HAZARADANSKI MODELSASTAV IZVORGRUPA FOLTIN

KONCERTIVA PAPAZOVAMUZIKA ANDA

ProjekatREGISTRACIJA SRPSKIH WO RLD M USIC SASTAVA

Besplatanprimerak/distribucijapotom

POKLON CDHazari

9

7

7

1

4

5

2

9

9

2

0

0

7


2/52

2007 CUT 2007 CUT

THE KHAZARSHE KHAZARS

uzika grupa HAZARIosnovana je 1991. u Niu.Vrsni muziari okupili suM

se oko zajednikog rada na razvojunove muzike Balkana, kao i naouvanju kulturnih vrednosti balkan-

skih prostora. Njihovo stvaralatvobazira se na elementima tradicionalnemuzike, modernog muzikog izraza iklasinim evropskim izvorima. 1994.godine, HAZARI se sele u Beograd,gde snimaju svoje radove. Kompozitori prvi ovek grupe, Dragomir Milen-kovi, sa vie od 100 kompozicijazaokruio je svoju ideju o balkanskommuzikom univerzumu. Tokom svihovih godina svog postojanja i javnihnastupa, HAZARI su se predstavili u

mnogim radio i TV emisijama,klubovima i koncertima, kako uzemlji, tako i u inostranstvu, namnogim me unarodnim festivalima uBeogradu i Niu (Srbija), Skoplju(Makedonija), Sofiji (Bugarska), Kluju(Rumunija), Mostaru i Zelenkovcu(BiH), itd. Grupa sara uje saMe unarodnim crvenim krstom,Francuskim kulturnim centrom,Kulturnim centrom Irana, itd.

1. PredskazanjePeva: Valentina Boinovi2. Naissus XXI vekPeva: Milica Plavi3. Izgubljeni prsten cara KonstantinaPeva: Milica Plavi

4. Kaline priePeva: Valentina Boinovi5. Jesen u air parkuPeva: Milica Plavi6. Svetlucanje kroz sanPeva: Teuta Aslani

WMASR

E C O R D S

Obavetenje: Pozivamo sve zainteresovane World Music sastave u Srbiji koji posedujuneobjavljene studijske snimke ili kvalitetne snimke koncertnih nastupa ili ele da obelee svojdugogodinji rad objavljivanjem kompilacije da nam se obrate! Razmotriemo mogunost da onibudu objavljeni uz neki od narednih brojeva magazina Etnoumlje. Za sve dodatne informacije:www.worldmusic.autentik.net/projekti.html

7. Tajna ljubavPeva: Sandra Radosavljevi8. Sla anu majka korilaPeva: Nataa Todorovska9. Zejtin mahala10. Iskonija

Peva: Madam Piano11. Zeloti12. NaistanPeva: Bojana Barjaktarevi13. Topliki ustanak

POKLON CD

WM

ASCD203

Porudbine:etno

[email protected] CD

U PRODAJI!CIP - ,

781

ETNOUMLJE : srpski World Music magazin/glavni i odgovorni urednik Oliver or evi. - God. 1,

br. 1 (2007) - Jagodina (Save Kovaevia 2 4) : WorldMusic asocijacija Srbije, 2007 - (Jagodina: Papir komerc). - 30 cm.

TromesenoISSN 1452-9920 = EtnoumljeCOBISS.SR-ID 142861068

/


3/52

a p o k o n s m o d o e k a l iobjavljivanje magazina koji eN biti zaokupljen temama iz

oblasti World Music za dobrobit muziara,muzikologa, menadera, diskografa, novinara i svihostalih ija je profesija na bilo koji nain vezana zaWorld Music, kao i brojnih zaljubljenika u MuzikuSveta irom Srbije. Magazin je pokrenut sanamerom da se prvenstveno bavi teorijom, istorijom,estetikom i kritikom World Music i na svaki nainpopularie i afirmie srpsko World Musicstvaralatvo. Osim toga, magazin e objavljivati itekstove koji se tiu tradicije, verovanja i obiajanaroda sa prostora Balkana ipredstavljae stvaraoceiji je opus nadahnut tradicijom, muzikom i igrom.

Svaki poetak je teak, pa smo se i miizdavai, pri izradi prvog broja Etnoumlja suoilisa brojnim problemima od koncepcije magazinado finansijskih tekoa koje su neizbeno prisutne

kada su u upitanju neprofitne i ue strunepublikacije. Svesni smo da ovaj prvenac imanedostatke i da ga ubudue treba menjati idopunjavati novim prilozima novih saradnika.

Zato vas molimo, potovani prijatelji,da nam pomognete vaim predlozima isugestijama, reportaama i fotografijama,kritikim osvrtima na albume i koncerte,korisnim izvodima iz inostrane publicistike isajtova, naunim radovima iz oblastietnomuzikologije i ostalim tekstovima iz domenaWorld Music. Sve emo sa zadovoljstvomobjaviti. Bie nam drago da budete nai saradnici.

Takoe vas molimo da sve vae poznanikekoji imaju interesovanje za World Music upoznate sa

postojanjem magazina Etnoumlje. Sazadovoljstvom emo i njima poslati besplatneprimerke, s obzirom da je, za sada, do magazinajedino mogue doi porudbinom od izdavaa.

ivotaMilanovi,

Leptirica,

2004.

Reurednika

GODINA I LETO 2007 BROJ 1

Izdava:

World Music Asocijacija Srbije

Glavni i odgovorni urednik:Oliver or evi

Redakcija:Dragomir Milenkovi, Slavia Malenovi,

Nenad Kosti, Jasmina Milojevi, Saa Srekovi,Branislav NikoliSpoljni saradnici:

Patrick Dee Grote, Maria Carelse,Flemming Harrev

Prevod sa engleskog:Dragana Lazarevi, me Dejan Tani

Tehniki urednik:

Oliver or evitampa:Papir komerc, Jagodina

Finansijska podrka:Fond za otvoreno drutvo Beograd

Ministarstvo kulture Republike SrbijeSO Jagodina

Adresa Redakcije:Jagodina 35000, ul. Save Kovaevia 2/4

tel. 035 251 012e-mail:[email protected]

Ovaj broj magazina Etnoumlje je besplatanDistribucija potom

Izlazi etiri puta godinje

Na naslovnoj strani:Dragomir Milenkovi-Joga,

foto: Aleksandar DobrosavljeviNa sliicama: Foltin, Grupa Izvor, Ivo Papazov

www.worldmusic.org.rsISSN 1452-9920


4/52

ojam World Music u Svetu je prihvaen na dvanaina. U SAD i veem delu Evrope, pod ovimpojmom podrazumeva se tradicionalna muzikaP

i muzika koja je nastala na osnovu tradicionalne muzikeposlednjih decenija (fusion). U daleko veem ostatkuSveta (Balkan, Irska, Latinska Amerika, Azija i Afrika),World Music se odnosi na novi muziki pravac nastaoukrtanjem tradicionalne muzike i savremenih muzikih

pravaca (jazz, rock, pop, punk, ambient, techno itd.).Razlog za ovakva razliita tumaenja je u sledeem.

Tradicionalna muzika u SAD i u veem deluEvrope od ezdesetih godina XX veka gotovo je nestalapod uticajem muzike industrije koja je u prvi plan

isticala i podsticala nova muzika otkria (prvenstveno

rock n roll). Tradicionalnom muzikom bavile su se jedino institucije za etnomuzikologiju. Kada jeosamdesetih godina dolo do zasienja, usledio jepovratak sirovoj tradicionalnoj muzici. Istovremeno,pojavile su se grupe koje su tradicionalnu muzikumeale sa savremenim muzikim pravcima. Na Zapadu,ovaj povratak bukvalno je shvaen kao otkrietradicionalne muzike, iako je ona sve vreme bilaprisutna, pa su diskografske kue pod etiketu World

Music stavile i tradicionalnu muziku, kao dobroosmiljen marketinki potez tradicionalnu muzikuprodavali su kao novi proizvod na tritu. Preko noi,pojavilo se mnotvo kompilacija sa tradicionalnommuzikom iz svih delova sveta primamljivih i egzotinihnaziva (Muzika Balija, Neotkrivena Indija,Mistina Afrika i sl.), na kojima su objavljivani staritonski zapisi ili muzika u izvoenju lokalnih narodnihansambala za skromnu novanu nadoknadu. U tokuekspanzije World Music, veliki broj izdavaa znaajnoje profitirao na raun muziara.

U veem delu Sveta, tradicionalna muzika jeodolevala najezdi elektrine muzike iz SAD i Engleske,

tako da su tu pojmovi tradicionalna (izvorna, narodna, folk)muzika i World Music odvojeni, to je, svakako, pravilnije.U nekim zemljama, recimo nordijskim, pojam

World Music naroito se odnosi na tradicionalnu muzikuimigranata koji ive u tim zemljama, pa se World Musicpoistoveuje sa njihovim kulturnim identitetom.

Na kraju, valja napomenuti da izvestan brojljudi u Srbiji, koji za sebe smatraju da su uvari srpskog

jezika, negoduju to se umesto World Music ne koristisrpski prevod Muzika Sveta. Smatramo da je ispravnijekoristiti World Music kao internacionalizam, naziv kojije prisutan i prepoznatljiv svuda u Svetu, ali, svakako, nijepogreno koristiti i prevod.

O. .

DVA RAZUMEVANJANa Zap ad u se p od World Music podrazumeva i trad icionalna muzika

Istok/Zapad

POJMA WORLD MUSIC

Stimmhorn

WMASRECORDS & DISTRIBUTION

book011

WORLD MUSIC

A U T O R: J A S M I N A M I L O J E V I

PRVA PUBLIKACIJA U SRBIJIKOJA SE BAVI PITANJEM WORLD MUSIC

Pojam world music

Istorijski razvojWorld music u Evrop i

MUZIKA SVETA

[email protected]


5/52

adaci mog dananjeg saoptenja skromni su sa stanovita etnomuzikoloskog istraivanja imajui uvidu mnotvo polja interesovanja i metodologiju rada koje je ona razvila, osobito tokom poslednje tri

decenije. Ipak, svo enje na samo nekoliko problema nuno je s obzirom da pojam world music jos

Zuvek nije definisan i da je stvaranje muzike koja se pod tim pojmom podrazumeva tek tokom poslednjih godina bar unaoj sredini, dobila pun zamah. Stoga u se u nekoliko crtica osvrnuti na neke parametre koji su vani za izuavanjeovog fenomena.

TA JE WORLD MUSIC?

Termin World Music definisao je i dugo koristio ameriki etnomuzikolog Robert Braun iz Centra za WorldMusic u San Francisku, koji je ovim pojmom oznaio tradicionalne muzike naroda irom sveta. Godine 1978, MetjuMontfort, voa grupe Anciente Future skovao je termin "World Fusion Music" koji prvi put imenuje novi pravac upopularnoj muzici. U svojoj knjizi "Tradicija starog sveta-budunost, mogunosti: Uvebavanje ritma pomoutradicija Afrike, Balija i Indije", Montfort definie World Music kao "tradiciju koja kombinuje mnogo idejarazlicitih tradicija na zemljinoj kugli" (Monfort, str.1). Dakle, Montfort je izdvojio pojam "fusion" kao onaj kojioznaava novi zvuk njegove grupe Ancient Future, koji kombinuje vie od dve tradicije, i koji se razlikuje odtradicionalne muzike pod ijim uticajem je stvarana.

Naravno, i pre pojave World Music narodi i etnike zajednice su razmenjivali iskustva i kulturneposebnosti. Na primer, flamenko je rezultat razmene izmeu panske i mavarske kulture. ta navodi dananjemuziare da svesnom odlukom kombinuju karakteristike izrazito udaljenih i nesrodnih tradicija veoma jeintrigantno pitanje na koje se daju po pravilu opreni odgovori. Sa jedne strane je, prema jednima ideolokiimperativ globalnog, multikulturnog sveta, a sa druge, lina motivacija koja moe biti stvaralaka, ali i sasvimutilitarna, voena interesima kulturne industrije.

...Dosadanje izuavanje World Music kretalo se u okviru standarda razumevanja popularne muzike kaodrutvenog fenomena. Kako on bez sumnje pripada sferi popularne muzike, tako i podlee zakonitostima kulturneindustrije, koja istovremeno i formira i zadovoljava potrebe sluaoca. Iako muzika koja poiva na folklornimosnovama, ona nema funkcionalnu ulogu u obredu i obiaju, kako je tradicionalna muzika to vekovima bila, vec jeuslovljena drugim drutvenim zakonitostima. World Music se pojavljuje u godinama kada su i etnomuzikolozi bilipotpuno sigurni da narodna muzika odumire u svim drutvima koja imaju elektrinu energiju i mas-medije. Jo uvek

aktuelna potreba coveka da u sebi prepozna i osvesti sopstveni arhetip, ili popularno reeno "da se vrati svojimkorenima", da se ponovo rodi, oivi zatamljenu radost, bol, tugu, dert, elju za ivotom, dovele su do neoekivanogobrta-stvara se nova narodna muzika. Ovim putem ve na davno spoznan nain, jedna kultura ulazei u druguzadrava neke svoje karakteristike i u sadejstvu sa onom drugom nastavlja svoj ivot. Ako prihvatimo tvrdnju dapostoje strukturalne relacije izmeu funkcije, sadraja i forme muzike, bie jasno da World Music nije nikakvanametnuta forma tzv. "Novog svetskog poretka", ve logian rezultat potrebe savremenog otuenog oveka da seponovo oovei. Prepoznavanje sopstvenog nacionalnog identiteta i tolerancija prema drugosti, samo je nuzpojava.

NEKI OD ZADATAKA PROUAVANJA WORLD MUSIC

Jedan od prvih zadataka u prouavanju World Music trebalo bi da bude meusobni uticaj srodnih iteritorijalno bliskih kultura. Za nas Evropljane to ima posebnu vanost s obzirom da je Evropa prostor u kome dolazido proimanja ve formiranih i diferenciranih kultura. Takav proces nije bio mogu u Americi koja nema formiranu

tradiciju, ali ni u Africi i Aziji, u kojima su postojala formirana drutva i etni

ke zajednice, koje se nisu me

usobnomeale.Drugi, za Evropu i Balkan karakteristian vid interkulturnog muzikog proimanja je uticaj visoke, uene

muzike Srednje i Zapadne Evrope na tradicionalnu, i obrnuto, uticaj folklora na umetniku muziku. Kao i uprethodnom sluaju, do primetnijeg meusobnog uticaja dolo je tokom XIX veka, kada je ponovo probuenanacionalna svest, osobito slovenskih naroda, navela kompozitore da svoje izvorite potrae u folkloru. Kada je

WO RLD M USICWorld Music nije nikakva nam etnuta forma tzv. "Novog svetskog po retka",

ve logian rezultat potrebe savremenog otu enog oveka da se ponovo oovei

Autor: Jasmina Milojevi, etnomuzikolog

*Rad je izloen na naucnom skupu koji je odran 17.juna 2001. godine u Centru za kulturu u Jagodini uorganizaciji World Music Asocijacije Srbije

Teorija

-PREDMET ISTRAIVANJA-


6/52

Balkan u pitanju, dolo je usled jakog kulturnog uticaja Srednje Evrope, osobito u onim delovima koji su bili usastavu Austro-Ugarske Carevine, do definitivnog prihvatanja i ukljucivanja dursko-molskog sistema, kao isazvu ja terce u narodnu muzicku tradiciju. Ovaj proces je osobito pospeilo ukljuivanje harmonike usvakodnevnu tradicionalnu muziku praksu.

Tree znaajno pitanje za World Music predstavlja prenoenje obrazaca udaljene, nesrodne kulture udrugu, to je na primer sluaj sa indijskom duhovnom muzikom koje zaokuplja panju irom sveta. Iako u zapadnomsvetu interpretacija ove muzike predstavlja individualni in, subjektivno shvatatanje te muzike, to su nam meuprvima pokazali Ravi ankar i Jehudi Menjuhin, ostaje pitanje kolektivne kulture svesti kroz koju se prelamaartefakt neke druge kulture. To znai da kada ovek formiran u zapadnoj, hrianskoj kulturi daje svoje vienjetradicionalne muzike neke strane kulture, ili ak eli doslovno da je prenese on neizostavno u to unosi i vlastitokolektivno iskustvo.

UPOTREBA INSTRUMENATA U WORLD MUSIC

...Reeno je ve da su instrumenti i tokom ranijih epoha brzo putovali za razliku od melodija ili narodnogpevanja. U stvaranju World Music ogleda se meutim, nepregledno mnotvo kako savremenih, tako i tradicionalnihinstrumenata. Oivljeni su instrumenti kojih ve nekoliko decenija nema u tradicionalnoj praksi, prouava sevetina sviranja i nain izgradnje. Najee tradicionalni instrumenti bivaju ukljueni u sastav nekih od standardnihinstrumenata klasinog simfonijskog orkestra, ili instrumenata sintetizovanog zvuka. Pri tom osnovno pitanje kojese postavlja je kako prilagoditi netemperovani zvuk tradicionalnog instrumenta ostalim, temperovanim

instrumentima. ini se da je uz ritam ovo pitanje koje ima najmanje odgovora, jer je primetna veoma estoneodgovarajua upotreba, pri emu tradicionalni instrument zvui kao strano telo u korpusu ostalih instrumenata.Do pogrene upotrebe instrumenata dolazi i kada se karakteristine melodije jednog prenesu na drugu. To dolaziotuda to formalna izgradnja melodije, uestalost ukrasa, artikulacija (staccato, legato, portato) proistiu upravo iztehnikih mogunosti instrumenata. Zbog toga je veoma teko uverljivo preneti npr. melodiju sa violine na tamburu.

PRENOENJE MELODIJE I RITMA U WORLD MUSIC

...Ve je naglaeno da World Music podrazumeva sintetizovanje vie od dva muzika obrasca razliitihkultura. Melodija i ritam su parametri koji po pravilu podleu nekada manje, nekada vie uspenoj obradi.Zakonitost to je kulturni, pa i muziki obrazac arhainiji vea je verovatnoa slinosti sa nekom udaljenomkulturom, obino nije poznata stvaraocima World Music. Gotovo se moe smatrati pravilom da se kao melodijskicitati uzimaju karakteristine melodije novije gradske tradicije. Stvaralac obino stvara melodiju strane kulture sa

ritmom sopstvene, ili melodiju svoje kulture sa ritmom neke strane....Pri tom, s obzirom da je re o visoko diferenciranim slojevima kulture, potrebno je veliko umee da bi seostvarila zadovoljavajua fuzija. Moze se rei da postoje dva osnovna pristupa komponovanju novog muzikog dela.

1. Jedan dolazi iz vuzure akademski obrazovanog muziara koji se u tretmanu narodne melodije najvieoslanja na klasine kompozicione postupke-kontrapunkt i orkestraciju koja se temelji na klasino-romantiarskojharmoniji. Motivski rad koji je u narodnoj muzici veoma razvijen ovde obino dobija formu varijacije.

2. Drugi polazi od iskustva sopstvenog folklornog naslea i na njegovim principa uvodi muziki obrazacdruge kulture. Kojim god naelima da se stvaralac rukovodi, zajednika je nunost uspostave vieglasja. Iako, iromsveta, pa i kod nas postoje tradicije jednoglasnog, ili dvoglasnog, bordunskog pevanja i sviranja u sekundama,veina World Music ostvarenja u osnovi ima sazvuje terce, kako u durskom-molskom, tako i u modalnoj tonalnostito znai da je ona postala univerzalna estetska potreba.

...Tretman ritma je po pravilu manje uspean od melodije. Nepregledno bogatstvo ritmova, ini sepredstavlja smetnju da se dobro poznaju specificnosti razliitih kultura. Pored toga, od ranije postoji fenomenplanetarne popularnosti nekih nacionalnih igara poput rumbe, sambe i tanga, koje su ve doivele transformaciju u

novom okruenju. Tako se u naoj sredini, rumba esto povezuje sa tzv. "aksak" ("opavi") ritmovima 7/8, 9/8, priemu dolazi do pomeranja osnovne pulsacije i akcenata ritma. Ta zgusnutost muzikog toka u kojoj gotovo svakadeonica ima svoju ritmiku meru (takt), ponekad dovodi do nekoherentnosti i izvetaenosti.

PERSPEKTIVE

...Nastankom World Music tradicionalna muzika prevazilazi svoju dokumentarnu funkciju i postaje iva.Sredstva masovne komunikacije, koja omoguavaju susretanje sa najrazliitijim kulturama pomogla su meanje ipronalaenje zajednikih karakteristika meu veoma udaljenim prostorima. ...Ipak, dug vremenski period iteritorijalna povezanost kao faktori koji odreuju razvoj izmeu udaljenih muzikih obrazaca jo uvek, najeezvue izvetaeno. Prirodnija, interesantnija i uverljivija su proimanja sasvim ili relativno bliskih muzikihtradicija. To osobito vai za one autorske radove koji folklor koriste samo kao inspiraciju stvarajuci "novu narodnumuziku", koja je najbolja manifestacija sublimisanog iskustva susreta sa drugim kulturama. Na Balkanu na primer,

ive veoma stari narodi formirane kulture, ija muzika se meusobno proima ve vekovima. Zajedniko iskustvodanas manifestuje se u novoj muzici Balkana, koja se u okrilju "svetske muzike" formira kao mikrokultura. U nekojnovoj fazi bie mogue integrisanje muzikih karakteristika u irim razmerama.

Izvori: Matthew Montfort, Ancient Traditions-Future Possibilities Rhythmic Training Through the Traditions ofAfrica, Bali and India (Mill Valley: Panoramic Press, 1985), 1.

Foto:A

Dob

osa

l

vi

.

r

vje

World Music-predmet istraivanja


7/52

tnoumlje: Vie od petnaest godina je prolo odosnivanja Hazara u Niu. Godine 1994. saradom nastavljate u Beogradu. ta ste prelaskomE

u prestonicu dobili a ta izgubili?D. Milenkovi: Izgubio sam saradnike koji su navikli

da rade. Muziari u Beogradu uglavnom mantraju kakood muzike ne moe da se ivi. Istina je da od nijednogposla koji se ne radi ne moe da se ivi. ak ikriminalci neto rade. Frenk Zapa je jednom izjaviokako su muziari lenji, pohlepni i sujetni ljudi. ovekprosto kao da je iveo i radio u Beogradu. Sa drugestrane Beograd je glavni i najvei kulturni centar Srbije.Tu su se Hazari probili u iru javnost. Ovde smo nailina dobru podrku mnogih ljudi, koji su prepoznali naumuziku ideju. Trei kanal RTS-a je podravaoinovacije i stvaralatvo, kao i SKC iz koga nisamizlazio. Treba spomenuti i ART kanal, gde ljudi imajuiskren odnos prema kulturi.

Etnoumlje: Naziv Vaeg sastava doneo Vam je vieproblema i nerazumevanja nego li bilo kom drugomsastavu u Srbiji u novijem periodu. Zato se to dogodiloi moemo li definitivno da raskrstimo sa ovimnesporazumom tako to emo uti Vae objanjenje.- Narod u Srbiji je hiper ideologiziran i uglavnomneobaveten. Kao rtva decenijskih i stolenihideolokih manipulacija, zatvoren u svoj tor, te kaotakav misli umom tabloida, televizije i svojih pastirakoji mu to surovo naplauju. Krstio sam sastav u vremekada je Hazarski Renik Milorada Pavia dobijaoveliko priznanje u svetu. Proitao sam tu knjigu koja mise izuzetno dopala, jer predstavlja temeljni zaokret usrpskoj knjievnosti. Mnogi smatraju da je ta knjigazbirka budalatina. Ta knjiga je i suvie duboka zasrpski um. Srbija je tanka sa gnostikom tradicijom kaoi sa predanjem starestva. Jedan moj prijatelj,knjievnik me je upozorio da kod nas postoji odbor zaobezvre ivanje knjievnog rada Pavia i da oni ne trpe

sve to ih na njega podsea. Po njegovom tumaenju,Paviu se za najvei greh uzima to to je postmodernista. Da se ne radi o paranoji, uverio sam se

jednog dana, kada sam ugledao u knjiari knjigu mognekadanjeg profesora srpskog jezika, Milivoja

Markovia koja se iskljuivo bavio srozavanjemPavievog dela. To me je zaista razoaralo. Umesto daljudi rade svoja, bave se tu im delima. Veina ljudi,nahukana literaturom o zaveri, misli da smo mi Hazari,pijuni i aktivisti novog svetskog poretka. Ja mislim daSrbi neprekidno kuju zaveru protiv sebe. Imam itavuzbirku neoborivih dokaza. Srbija me podsea narazjarenu poronu enku koja neprekidno prizivamujake a istovremeno se ali na silovanje. Da smo mizaista neka propaganda amerikih Hazara, u koje jauzgred ne verujem, bili bi ovde i u svetu debelo podraninovcem i vezama. Nikada me niko nije pozvao umasonsku lou. Ja sam jednostavno Robin Hud srpske

pop scene koji svakodnevno slua jadikovanja nadsrpskom sudbinom a da ti isti koe sve ono to inielemente opstanka nae samobitnosti.Etnoumlje: Poznavajui rad Vaeg sastava Hazari odnajranijeg perioda ini mi se da ste u muzici kojustvarate do danas zadrali specifian ambijentalno-ezoterian prizvuk. Da li je on neminovan s obzirom da

je poznato Vae interesovanje za indijsku duhovnukulturu i ta indijsku muziku povezuje sa balkanskimmelosom?- Sve to sam do sada doznao o prenosu muzike kulturekroz vekove, upuuje na to da je Indija kolevkacivilizovane muzike na planeti. Sama svrha i smisaomuzike u Indiji ide u dubine nepoznate zapadnom svetu.Muziku Trakije, koja se svira i u Nikom kraju, podnazivom opluk, kao i Makedonije, moe se nai uIndiji. Na jezik i muziko predanje ima svoje ishoditeu Indiji. Indijska klasina muzika Gandarva Veda jezapravo zvuni kosmiki izvetaj. Moja muzika izlazi izpraiskona u meni. Umno sam se sre ivao po receptuindijske filosofije jer tamo jo uvek postoje bistri izvorinezatrovani politikom. Kao Hrianin i itelj na ovomprostoru nisam mogao da odolim temeljnim vrednostimaranog hrianstva. Otuda moja muzika izraava kulturnuosnovu drevnog duha koji se protee od Sumerije iHimalaja pa sve do daleke budunosti kada e ljudskirod ozdraviti od gluposti. Ja sam holografista i takva je

moja muzika. Otkidam na muziku junog Balkana,prvenstveno Kosova, Bugarske i Grke. Izuzetno volimirsku i renesansnu muziku jer su pune stvarnogduevnog naboja. U onome to radim ima i meditativnihsadraja. To je ono to na zapadu zovu ambijent.

Posle petnaest godina rada , kompozitor i osnivasastava Hazari Dragomir

Milenkovi, izme u ostalog govori da muzikom lei sebe i d ruge. Hazari imaju tri

zasebna programa: Tradic ionalni zvuk, Balkanski dez i etno elektroniku.

Jubilej

DragomirMilenkovi-Joga


8/52

Intervju

Mnogi pogreno misle da hrianska kultura nemameditativne elemente. Klasina muzika bliskog istoka jerazgovor sa Nebom. Muzikom leim sebe i druge. To jepo meni njena prava svrha. J. S. Bah je muzikom

ljudima nacrtao Nebo.Etnoumlje: Izdrljivi ste u

nastojanju da Vau idejustvaranja Nove balkanskemuzike sprovedete u delo, alibi i svaka podrka biladobrodola. Grad Ni Vas jefinansijski pomagao, gotovosvake godine ste svirali naNivilu, festivalu Etnomusu Jagodini Izgleda da Vaspublika najvie slua u junomdelu ove zemlje a da Vasnajmanje ima u gradu gde sadaivite?- Savet za kulturu grada Nia je

uinio dobre korake zaregionalnu kulturu. Mnogiumetnici su uspeli da prekokonkursa dobiju sredstva. UBeogradu je teko organizovatikoncert. Teko mi je da priamo tome a da ne spominjem loukulturnu politiku. Pariz stieogromne profite zahvaljujui itome to je svetski umetnikicentar. Nae retko pojavljivanjeu Beogradu u zadnje vreme jeteta i kulturno siromatvo za

Beograd. Tvrdim da smo najoriginalniji sastav naBalkanu. Naa muzika je zasebni Univerzum. Hazariimaju tri zasebna programa: Tradicionalni zvuk,Balkanski dez i Etno elektroniku. Postoji i etvrta priaza neka bolja vremena. To je New Age na balkanskinain.Svirali smo i u inostranstvu. Svima se dopalo.Najbolja publika je u Grkoj. Veliki promaaj za meneje to ne ivim tamo. Suvie je patologije u kulturi kodnas. Napravio sam muziku posveenu Nikoli Tesli, uvreme godine proslave. U Sava Centru su praviliceremoniju a da me niko od onih, koji su upoznati sa timradom nije pozvao. Ovde sve slui kao poza i minka.Tvrdim da Beograd za neke umetnike postaje zatvorengrad. Publika ovde ne slua muziku, ve gleda ko svira.Etnoumlje: Po Vama, na koji nain drava moe da

pomogne srpskim muziarima koji ostvaruju visokeumetnike domete?Drava koliko vidim uopte nema nameru da pomaeznaajne muziare, osim ako neko nema le a u partiji.Mi nismo jevreji pa da imamo oseaj za zajednitvo.Drava vidi svoj posao kao pomaganje samoj sebi,

odnosno iskoristiti sopstvene mandate za linu korist.Teko da su Srbi ikada pomagali svojim radnicima ukulturi. Srbija je zbog toga i stigla u ovo stanje, jer jenekultura najopasniji neprijatelj. Kada jedan narod nepodrava svoje umetnike i duhovnike, tada pripremasebi nesreu. Srbi nisu Englezi, Francuzi i Nemci kojiznaju da prave dravu vrednu potovanja. Nikada nisamvideo da su Srbi doveli nekog svetogorca da dri tribinunarodu. Oni su uredno sklonjeni od svog naroda podizgovorom da im treba mir i tiina. Istovremeno sealimo kako nam spaljuju manastire i crkve. Naisvetenici u velikom broju uopte nemaju ip zakulturu. Teko nama sa takvom dravom i paradravom. Kada svetenstvo, umetnici i dravnici

me usobno razgovaraju onda nastaje drava. Avaj, mismo dinaridi gde je svako suvie nadobudan da bisluao drugog. Drava dozvoljava privatizaciju budetaod strane klanova i lobija. Kraljici srpske etno muzike,Svetlani Stevi niko za ivota nije izdao CD. Srbija jejedina etnika grupa na Balkanu koja nije zatitila svojumuziku batinu pri UNESKO-u. Najgore je to dravapodrava samo neke, to su konkursi uglavnomnameteni, to postoje oni koji su na budet pretplaenii to vrednost nije merilo. Neke moje kolege gaze prekoleeva a drava uestvuje u tome.

O. .

Diskografija

HAZARAuvari istineKPGT Ni, 1996

Balkan asimetrijaHazari, 1997

Knjiga proroka EnohaVidovdan, 1999

Svetlucanje kroz san, 2002Vidovdan

Gajde

ArtPress,

2006

Naissus XXI vekD. M. 2003

Hazariprednastup

om


9/52

oje izlaganje odnosie se na daljirazvoj World Music scene u Srbiji,odnosno ta je u naem interesu daM

se uradi da izbegnemo strani uticaj na nau muzikukulturu i postanemo sopstveni muziki centar.

Izgradnja "Nove balkanske muzike" koja moeda se izjednai sa World Music kulturom donela jemuziarima sa ovih prostora dve dobre stvari: prvo, bievie sluani u sopstvenoj zemlji, a drugo, bie vie cenjenii sluani u inostranstvu, odnosno imaju mogunost daprodru na inostrane prostore zata imamo potvrdu krozuspeh Gorana Bregovia. Svakim danom Balkan je svevie prisutniji u svetu to i Srbija treba da iskoristi.

ta je "Nova balkanska muzika", ta je tu"novo" i ta je tu "balkansko"? "Balkansko" je jer sadriobrasce sa podruja Balkana, a ono to je "novo" je daosim tog izvornog modela podrazumeva i upotrebumodernih muzikih sadraja, ono emu danas teiplanetarna muzika kultura. Ova nadogradnja vepostojeih muzikih sadraja naziva se i stilizacija.

U daljem izlaganju predstaviu moguepravce kretanja World Music scene u Srbiji:

I Tradicionalni oblici

Postoji mogunost da tradicionalna muzikanastavi sa svojim postojanjem na ovim prostorima. Podtim podrazumevam da se kompozitori u ovoj zemljiopredele za stvaranje onakve muzike kakva je bilastvarana do pre pedeset godina. To znai da ne bi vieizvodili vepostojea muzika dela nego da nastavimo daradimo u tom duhu. Sa grupom "Hazari" ja ve radim natome. Imam kompozicije koje sam uradio utradicionalnoj formi. Hteo sam da tako proverim sebe jersmatram velikim ispitom napraviti narodnu muzikuonako kako je neki moj kolega pre 50 godina radio. Dakle,nadam se da postoje emotivna ispunjenja i nadahnua

koja

e i danas napraviti narodnu muziku kao nekada.II Stilizacija

Podrazumeva araniranje ve postojeihmaterijala gde je mogue beskrajno se igrati i zavisno

od mate napraviti mnogo toga zanimljivog.Nadgradnja uz upotrebu nekih latentnih muzikihizraza kojih u tradicionalnoj muzici nema, s obzirom da

je tradicionalna muzika stvarana bez akademskogpristupa, u drugim uslovima, recimo u poljskim iliarijskim. Zato se tradicionalna muzika odlikuje

jednostavnou jer nema principa harmonizacije kojesreemo u klasinoj muzici ili jazz-u.

III Rad sa ritmovima

Predstavlja najvei problem. Danas se vrloesto kombinuju nespojivi ritmovi. Muziari iz elje danaprave svoju muziku atraktivnijom, ili iz neznanja

unose dosta ritmikih elemenata povezujui ih nanajrazliitije naine. Eksperimenti sa ritmom idu svedalje i dalje, naroito sa pojavom elektronske muzike,

gde je ritam sve dominantniji u odnosu na melodiju iharmoniju. Muzika se sve vie svodi na ritmikupulsaciju i korienje basa.

Prednost Balkana je izuzetna riznica ritmova.Ono to je udno za Zapad, balkanski asimetriniritmovi lie na na nain ivota.

"Nova b alkanska m uzika" koja moe d a se izjednai sa World Music kulturomdo nela je muziarima sa ovih prostora dve d ob re stvari: prvo, bie vie sluani u

sop stvenoj zemlji, a drugo, bie vie c enjeni I sluani u ino stranstvu

Autor: Dragomir Milenkovi, kompozitor i muziar

*Rad je izloen na naucnom skupu koji je odran 17.juna 2001. godine u Centru za kulturu u Jagodini uorganizaciji World Music Asocijacije Srbije. Ovom prilikom predstavljen je odabrani deo rada.

Stav

va

las

mu

zk:roo

No

baknka

iaV

o

m


10/52

Izvesna budunost srpske World Music scene

Oni su naroito prisutni u Junoj Srbiji (tzv.nepari) i na udan nain podstiu sluaoce da doivekompoziciju, a kompozitore da izraze svoj emotivninaboj, neto to je karakteristino za ove prostore i to nasod drugih kultura razlikuje. Poreklo tih ritmova, koliko jemeni poznato iz razgovora sa makedonskim

etnomuzikolozima, je indijsko, s obzirom da se danas uIndiji mogu uti svi ritmovi koji su prisutni na Balkanu.Verovatno da je muzika prethodnih vekova ila zajedno saplemenima koja su se raseljavala i tako je dola na naeprostore. Znai, muziari Balkana moraju da posvetenaroitu panju ritmizaciji jer je u njoj sva snaga iarhainost ovdanje muzike.

IV Harmonija

Princip harmonije koju koristim u svojojmuzici ide u tom pravcu da sam naputajui jazzrazmiljao kako da napravim harmoniju bliu prostorukoji se nekada zvao Vizantijum. Vizantija je u

Srednjem veku bila prostor gde su se susretale kultureEvrope, Azije i Afrike, gde su se koristili specifiniinstrumenti sa specifinim zvucima. Uglavnom, to binama danas zvualo ratimovano jer se radilo onetemperovanim instrumentima, instrumentima kojinisu imali podeljenu skalu kako se to danas koristi umodernoj muzici. Instrumenti na kojima se sviralaharmonija su santur koji se koristi u Grkoj i posebnou Indiji. Ja teim da u muzici koju radim koristimharmonijske principe koji e vie liiti na zvukeargije, saza, santura i laute. U arhainoj muzici svevie muziara trae osnovu za svoj rad. Spomenuugrupe Anastazija i DD Synthesis koje u tomeprednjae jer je Makedonija i blia toj kulturi.

V Fuzija

Treba oekivati spajanje elemenata klasine,jazz, pop i rock muzike uz upotrebu elektronike. Iakomnogi muziari kritikuju elektronsko stvaralatvo, nemoe se porei mnogim uspenim elektronskimmaterijalima postojanje duha i ozbiljnost sadraja.

Ovo su mogui pravci kretanja nae WorldMusic scene u budunosti to ne znai da jeiskljuena mogunost pojave neprekidnogbombardovanja nasih uiju i mozgova nekom novomisprojektovanom kulturom koja nas lako moe

usmeriti na neke druge pravce.

a prilinim zakanjenjem u odnosuna inostrane tokove kulture, domaaSjavnost polako stie uvid u muziko

stvaralatvo pod nazivom Muzika Sveta ili

World Music.Kao dugogodinji uesnik na ovdanjojmuzikoj sceni, izraavam zauenost ovimkanjenjem ili bolje reeno, ilavim otporommedija, muziara i institucija kulture prema neemuto bi u tradicionalnoj Srbiji trebalo da predstavljaprirodno stanje kulture. Mali broj rodonaelnikaovog pravca muziciranja ovde u Srbiji ve petnaestgodina sa velikim naporom pokuava da podigneWorld Music scenu. Odgovor zbog ega to ovde neide ba lako treba potraiti u potpunoj umalostidomaih izdavaa, krajnjoj nebrizi nadlenihinstitucija za kulturno blago sopstvenog prostora i

jake predrasude vezane za precenjeno vrednovanje

muzikih kategorija uvoznog porekla. Jo uvekprisutna besmislena podela muzike na narodnu izabavnu, pri emu se narodne muzike panije,Latinske i Severne Amerike ovde tretiraju kaozabavna muzika, samo dodatno stvara zbrku.

World Music je svetski pokret za povratakvenih vrednosti zvunog stvaralatva, odnosnopovratak muzikih rituala za linu i kolektivnu terapiju.Ovakvo sagledavanje culture zvuka na ovim prostorima

je oduvek predstavljalo tabu za javnost zbog raznihideolokih usmeravanja do dananjih dana.Ogroman porast interesovanja za folklore

sveta verovatno dolazi kao reakcija na hiper produkcijumuzikog karta i mnotva neuspelih eksperimenatakoji nam se silom guraju u mozak ve pola veka. Kaoprirodna odbrana od nasrtaja kontra kulture, jedan deopublike i muziara izlaz nalazi u povratku muzikimosnovama, tamo gde su umetniki sadraji neprolaznavrednost. Sa druge strane, oko pet decenija gotovoapsolutne dominacije amerike muzike na svetskojsceni dovodi do kritinog Zamora slualaca. Rezultattoga je da se upravo Zapadu dogodio Balkan, Afrika iLatino Amerika u kulturnom smislu i da je to publika

oberuke prihvatila. Dolo je do nesluenog preokreta ukome su doskoranji marginalni prostori postali svesnisvog muzikog bogatstva i znaaja.

Dragomir Milenkovi

Budunost:sastavA

rhai

World Music je svetski pokret za povratak venih vred nosti zvunog stvaralatva

BALKAN JE NA POTEZUBALKAN JE NA POTEZU

0


11/52

Jedan od najznaajnijih doga aja u globa lnom ka lendaru vorld muzike

je festival WOMAD (World o f Music , Arts and Danc e),

koji je p osveen, kako organizatori kau, de ljenju i slavljenju

svetske muzike, likovne i plesne batine.

vet se smanjio, kau.injenica da je u roku odSdvanaest sati mogue

dopreti do najudaljenije take naplaneti, ili, to je jo lake,pomou jednog klika miadopreti do kulturnog blaga nacijai zajednica koje su do prenekoliko decenija bilenepoznanica i za svojeneposredne susede, izmenila jenain na koji se poima svet. Ovapromena paradigme sveta svojpun izraz nala je u vorldmuzici, iji predstavnicizastupaju interese svojih kulturasvirajui irom planete, i tvoreiraznovrstan muziki pravac kojiobjedinjuje muzike glasovesofisticiranih urbanih sredina iprimitivnih sela Amazonije iliafrikih pustinja i prauma.

Jedan od najznaajnijihdogaaja u globalnom kalendaruvorld muzike je festivalWOMAD (World of Music, Arts

and Dance), koji je posveen,kako organizatori kau, deljenju islavljenju svetske muzike,likovne i plesne batine.

Prvo izdanje festivalaodigralo se u relativno skromnimuslovima, u gradu epton Maletuu Engleskoj 1982. godine. Pioniri osniva festivala bio je agilnimuziar Piter Gebrijel, koji je, uzpomo Stivena Priarda i drugihsaradnika, odluio da kanalienovoprobueni interes javnosti

za umetnike tradicije dalekihzemalja i nacija. Rezultat je bio

umetniki festival bez premca usvetu po pozitivnom duhu ikreativnom uticaju: tipinoizdanje ovog dogaaja sastoji se

od vie desetina razliitih muzikihnastupa, radionica na kojimamuziari ue razliite tehnike irazmenjuju delie umetnikog blagasvojih kultura.

Festival je, smatrajumuziki strunjaci, posluio kaozamajac poveanog interesovanjaza vorld muziku u zapadnomsvetu. Sada WOMAD festivalskidogaaji privlae mase kojebroje i preko 80.000 ljudi,uspevi da postane konkurencijatradicionalnim deavanjima sauporitem u rokenrolu. Tokomgodina WOMAD je bio odskonadaska za meunarodni uzletizvoaa kao to su MasterDrummers of Burundi, AfroCelt Sound System, DholFoundation, Ozomatli Jedanod najuvenijih pakistanskihkavali pevaa, pokojni NusratFateh Ali Kan, uz pomoWOMAD-a i Pitera Gebrijelaotpoeo je meunarodnu karijeru

koja je od njega meteorskombrzinom nainila pravu legendukoja hoda, i izazvala eksplozijuinteresovanja za muzikuislamskih sufija. SpecifinostWOMAD festivala lei u tomeda on ne predstavlja jedinstvendogaaj, nego deluje kaofraniza moe se, teorijski,realizovati u svakoj zemlji sveta,i ima par desetina lokalnihizdanja koja nose logoWOMAD-a.

Organizatori festivalapostarali su se da WOMAD ne budesamo mesto na kojem se namernicimogu zabaviti uz muziku izvoaakakvi se retko nalaze na jednommestu. Piter Gebrijel i njegov tim

Festivali u Sve tu


12/52

WOMAD

sastavili su koncept koji pomaeorganizatorima da pribave sredstvaza dalji rad preko donacija razliitihvladinih i nevladinih tela kojapotpomau multikulturalizam.Danas su osnovne tematske celine

WOMAD-a podeljena na trisegmenta, koji su definisani uskladu sa pravilima savremeneantropoloke i etnomuzikolokenauke:

RAST MUZIKE

U pitanju je serijadogaaja na kojima se predstavljajumuziari koji su doli iz specifinemuzike tradicije, i koji, zajedno sauesnicima ovih sesija,predstavljaju razliite izvoake

tehnike, istraujui svoju tradiciju inain na koji ona funkcionie kada

je smetena u drugaiji kulturnikontekst od onog u kojem jenastala.

KULTURNA SARADNJA

Stvaranje nove muzike jejedan od najdragocenijih procesakoji se odvija na WOMADfestivalima. Muziari iz razliitihzajednica i kultura sastaju se kako

bi istraili interakciju muzikihkultura kojima pripadaju, kao iposledice koje ova interakcija imana njihovo lino stvaranje.

GLASOVI PREDAKA

Ova serija deavanjapredstavlja muziare iji radzadire u drutvenu i duhovnuistoriju kultura iz kojih su doli.Umetnici, koji su napustili zemljuporekla, dele svoja iskustva krozmuziki dijalog, diskusiju iizvoenje svojih i tuih dela.

WOMAD se trenutnoodrava u preko 20 zemalja sveta,kojeukljuuju Australiju, NoviZeland, Japan, Veliku Britaniju ipuno zemalja Evrope. Do 2001.festival se odravao i u SjedinjenimAmerikim Dravama. U narednedve godine festival je otkazan uslednedostatka novca i injenice daitelji SAD, nakon teroristikognapada od 11. 9. 2001. vie nisu biliu tolikoj meri zainteresovani za

muzike tradicije stranih zemalja.Novi pokuaj organizovanjaWOMAD-a u Americi neslavno jezavren na nain koji su lokalniorganizatori ocenili kao tragian i

monstruozan: pokazalo se da je zamuziare irom sveta nemogue nina koji nain pribaviti ulazne vizeza Sjedinjene Amerike Drave, jerih drava tretira kao potencijalneimigrante ili teroriste.

Ovogodinji festival

e bitiodran u najmanje 5 zemalja kojesu do sada potvrdile uee naovom najveem svetskom dogaajuu sferi vorld muzike. WOMAD ese 2007. godine odrati (ili je veodran) u Adelaidi u Australiji, naNovom Zelandu, u paniji, Italiji,Velikoj Britaniji s tim to spisakzemalja koje e uestvovati naovom globalnom umetnikomspektaklu nije konaan.(Korisnaadresa: womad.org)

Nenad Kosti

WOMAD DO KRAJA 2007:

WOMAD Toarmina, Sicilija, Italija(od 13. do 15. jula) odrava se uspektakularnom Antikom teatru napadima mediteranskih brda Toarminana Siciliji kroz troveernje koncerteuzbudljivih sastava me unarodnihumetnika.WOMAD arlton Park, Velika

Britanija (od 27. do 29. jula)ugostie 20.000 gledalaca i preko 70

prvoklasnih svetskih umetnika iz oko40 zemalja. Apsolutno svaki muzikidoivljaj na festivalu bie dostupanna posebnom prostoru od glavnebine do intimne i trubadurskeakustike.WOMAD Letnja kola, Bat SpaUniverzitet, Velika Britanija (od 30.

jula do 4. avgusta) organizuje se zasve koji vole WOMAD i kaocelonedeljna mogunost sviminteresentima da proire svoj muzikidoivljaj, slavei bogatstvo iraznovrsnost muzike iz celog sveta ipri tom spoznaju muziku, glas i plesvrhunskih majstora. Na raspolaganju

je obuavanje ansambala,konverzacijske sesije, seminari ovokalnim tehnikama i drugiedukacioni programi sa predavaimaukljuujui legendarnog bubnjaraBilly Cobham-a, zatim JustinAdams-a, gitaristu, producenta ilana Robert Plant & The StrangeSensation, Justin Adams-a, CaraDillon-a i mnoge druge.WOMAD Singapur (od 24. do 26.

avgusta) odrava se u divnom FortCanning parku u srcu Singapura, nadve velike bine na otvorenomprostoru i dve manje za predstave iseminare.

2


13/52

Osno vni c iljevi: a f irma c ija i prezent a c ija na c iona lne Wo rld Music kulture,ed ukac ija d rutva i sa ra d nja sa orga niza c ija ma i p ojed incima istih op red eljenja u svet u.

N E V L A D I N A N E P R O F I T N A O R G A N I Z A C I J A

WORLD MUSIC ASOCIJACIJA SRBIJESERVIS SVIH INTERESENATA ZA SRPSKU WORLD MUSIC

www.worldmusic.org.rs

Projekti 2007/ 2008www.worldmusic.autent ik.net/ p roje kti.htm l

Pozivamo sve World Music stvaraoc e u Srbiji da ivo u estvuju u

projektima koje organizuje njihova interesna organizac ija

World Music Asoc ijac ija Srbije.

etnoumlje@yahoo .com

egistracija World Mu sic sa sta va u Srb iji podrazumevaRp rija vljiva nje o d red jenih po d a ta ka o sa sta vu od nosno m uzi aru-p ojed inc u World Music orijent a c ije. Pod a c i se d a lje p rosled juju uCe ntra lnu ba zu po d a ta ka koja je d ostup na svim interesentima za

srpsko Wo rld Music stva rala tvo .

romotivni CD "World Music From Serb ia" sa izborom orkesta ra iPpojed inac a World Music orijentac ije rea lizuje se etiri puta god inje(kao dodatak magazina Etnoumlje). Pozivamo sve zainteresovane WorldMusic sasta ve u Srbiji koji po seduju neob jav ljene stud ijske snimke ili kva lite tnesnimke konc ertnih nastupa ili ele d a ob jave kompilac iju d a nam se o bra te!

okreem o inic ijativu za dono enje zakonskog akta koji e na isp ravanPna in ured iti fina nsiranje srpske World Music kao sasta vnog delaZakona o finansiranju muzike u Srbiji ili e predstavljati zaseban zakonski akt,

s ob zirom da ovo p ita nje nije reeno kod nas a od izuzetne je vanosti zasve koji su direktno vezani za World Music.

snivamo Arhivu (Fono teku) celokupnog World Music stva ra latva uo Srb iji po ug ledu na sline fonoteke u d rugim d rava ma . Sa nad om daete nas pod ra ti u naim nap orima da sauvam o za b udunost a ud io ivide o zap ise srpskog World Music stva ra latva , pozivamo sve World Musicsasta ve u Srb iji da na s podre u ovom projektu.

oetak em itovanja Serbian World Music (SWM) Internet Rad ija p laniran

Pje za poslednji kvartal 2008. god ine. Pripreme su u toku! SWM Rad io

predstavljae isklju ivo srpsko World Music stvaralatvo.


14/52

astav Kinovia je osnovan u Jagodini poetkom2000-te godine. Muzika ovog sastava bi se pre

Smogla opisati terminom inner world music

nego world music. Sr njihove poetike ine dubokointimne ispovesti o Bogu, ljudima i ljubavi, kraju ipoetku svih stvari. Na marginama tradicije, negdeizme u isonskog misticizma Isaije Srbina, vilinskihepifanija or a Markovia Kodera, barokne strepnjeGavrila St. Venclovia i pan-hrianske utopije DimitrijaMitrinovia, Kinovia uporno traga za drvetom Bosiljka.Satie-jevski klavirski pasai, melanholini gudai, dahflaute i ekspresivni vokal spojeni u jedinstvenisansonjersko-folklorni izraz. Ritual svespajanja,sveoslobo enja, Sveti Eskapizam, skupljanje Doroteinihsuza na obroncima Leleja, nevinost detinjeg srca, Rua

Sveta. Ljubavhlebpobeda. Ove godine oekuje seobjavljivanje njihovog novog materijala za francuskuetiketu Cynfeirdd. Korisna adresa:www.myspace.com/kinovia

priori je osnovan u Jagodini, septembra1999. godine. Grupu je osnovao kompozitor iA pijanista/klavijaturista Slavia Malenovic-

Pinki. Muzika koju izvodi A Priori je inspirisana

folklorom Balkana sa uticajima jazz-a, progressiverock-a, world music, klasicne muzike i elektronskemuzike. Debi grupe je bio na World music festivaluEtnomus u Jagodini 1999. godine. Tokom sledece dvegodine, grupa je ucestvovala na nekoliko muzickih

festivala u zemlji i inostranstvu da bi 2002. prestalasa radom iz opravdanih razloga, dok je osnivac grupe

nastavio da radi na drugim projektima. Godine 2006,Malenovic je obnovio A priori kao trio u sastavu:Slavia Malenovic-Pinki klavijature, Miodrag Antic gitara i Vladislav Dopuda bas gitara. Ovomsastavu posveemo vie prostora u nekom odnarednih brojeva Etnoumlja.

a kraju, trio Geopard sainjen od poznatihjagodinskih klubskih muziara IvketaN (udaraljke), Baneta (gitara) i Mika (bas) po

prvi put je nastupio pod gornjim nazivom na WorldMusic festivalu Etnomus u Jagodini 2006. godine sakraim ethno-jazz i fusion repertoarom to jepodrazumevalo nekoliko sopstvenih kompozicija i

obrada. Nastup je izazvao pozitivne kritike i iskrene eljeda nastave sa zapoetim.

R.E.

Lokalne scene

U Srbiji, gotovo u svim sredinama , opstaju brojni World Music sastavi koji su

nepravedno zap ostavljeni, neafirmisani i veina njih je na m arginama kulturnih

zbivanja u d ravi. Ne moete ih videti na visoko -budetskim festivalima i ne

ob javljuju za renom irane izda vake kue Preputeni su sami sebito znai

entuzijazmu i veri da onoto stvaraju vredi.

K

inovia(foto:ReveszRobert)

SlaviaMalenovi

Geopardtrio


15/52

a koliko geografski bili blizu, bio jepotreban splet udnih okolnosti damuzika ovog benda do e do Plastelina.M

Bend Foltin dolazi iz Bitolja, radi deset godina aiza sebe ima etiri albuma (Outre-mar iz 1997,Arhimed iz 2000, Donkey Hot iz 2003 i Lo-Lee-Ta-Too iz 2005. godine) ali i muziku za vie od

deset vrlo bitnih pozorinih predstava. Poslednjihnekoliko godina postava se ustalila i ve duevremena rade u sastavu Pece Nikolovski (klarinet),Branislav Nikolov (glas), Pece Trajkovski(harmonika), Goce Jovanovski (bas) i Slave Jovev(bubanj). Povremeno, na koncertima po Evropi,prikljuuje im se i perkusionista Marijan Stani,koji ivi u Sloveniji gde radi sa brojnimbendovima. Tokom septembra (2006.) sam imaoprilike da sa Peceom Nikolovskim napravim jedanpodui "muabet" tokom kojeg sam saznao sve onoto nisam znao o Foltinu, a i vie od toga. Intervjukoji sledi dat je specijalno za Plastelin i predstavljaprvo ozbiljnije predstavljanje Foltina bilo kommediju iz Srbije...

Plastelin: Pria oko Foltina kree pre vie od desetgodina. ta vas je uopte nateralo da krenete da seozbiljnije bavite muzikom?Pece Nikolovski: Kostur benda je ve nekoliko godinapre nastanka samog benda bio u vie negoprijateljskim odnosima. Svi smo bili zalu eni izaljubljeni u muziku, bili smo bez posla, a nismoeleli da samo sedimo ispred prodavnice i pijemopivo, ve da neto radimo. A ta bi drugo radili, negoono to najvie volimo.Praktino va prvi koncert posredno vam je pruio

mogunost izdavanja albuma...- Moda srean splet okolnosti. Taj na prvi nastupzbio se u Herakleji (veliki antiki amfiteatar uBitolju). Tonac je snimio koncert i nekim, namanepoznatim kanalima, traka je zavrila u rukamaKokana Dimuevskog (Leb i Sol), koji je tada tragaoza nekim makedonskim "etno" izvo aima. Istina, toto smo mi svirali nije bilo ono za im je tragao alimu se dopalo i tako je dolo do toga da nam onproducira prvi album. Tako e, ta traka je zavrila i urukama Olivera Belopete (organizator Skopskog jazzfestivala), koji je kasnije postao na prvi izdava.Kreete sa koncertnom promocijom albuma. Kako je

publika prihvatila sve to to ste joj nudili?- Prvo smo bili prinu eni da proirimo postavu za livenastupe. Pridrueni lanovi su postali AleksandarSekulovski (udaraljke) i Goran Dimitrovski (udaralje ipo potrebi gitara, bass...). Te udaraljke su bilezanimljive. Praktino to je bio kombinovini ready-

made (velike kartonske kutije) sa bas-pedalama,etkicama, inelama... Materijal sa albuma smoprearanirali da bismo mogli da ga sviramo live, i natih nekoliko koncerata koje smo odsvirali po izlaskuprvog albuma doiveli smo sjajan prijem kod publike.Me utim, na ovim prostorima jo uvek je bioprimaran "world music" i nije bilo anse za neki veliki

uspeh. To nas je pomalo razoaralo ali nismoodustajali. Uostalom, bili smo svesni da to to radimonije besmisleno, jer smo vrlo brzo, niotkuda, doli dokontakata sa vrlo bitnim ljudima u muzikom svetu.Tri godine kasnije pojavljuje se album Arhimed.Osnovna nit je ostala ista, ali muziki iskaz se

prilino promenio...- Dotadanji zvuk nas vie nije zadovoljavao. Imalismo perkusije, ali nismo imali bubanj. Zvuk jeste bioprilino aren sa puno boja u sebi, ali je sve to bilo

energetski prilino nisko. Interesantna muzika, ali bezprevie energije. Delovali smo kao izolovani odspoljanjeg sveta, a eleli smo da to to radimo budezanimljivije i nama i publici. Te pesme koje smo tadaradili, posmatrali smo kao prie ili kao slike. Jo uveknismo bili muziki zreli, ali smo imali jaku potrebu daneto kaemo, da se izrazimo... U muzikom smislu,to je bio na pokuaj da putem akustinihinstrumenata napravimo neku nau verzijuelektronske muzike. Na celom albumu vrlo retko smo

koristili elektrine instrumente. Tek tu i tamo seprovue neka gitara ili bas. Rezultat koji smo dobilibio je zanimljiv. Recimo da je to bio neki akustinigroove ili drum'n'bass. Kompletan album smo snimiliuivo u Univerzalnoj hali u Skoplju. Imali smo sreuda nam je tonac bio legendarni Alen Hadi Stefanov,

Dajemo izvod iz intervjua sa Pec eom Nikolovskim iz poznatog bitoljskog sastava Foltin

koji je obja vljen u Online Maga zinu Plastelin

Balkanska scena

www.foltin.com.mk


16/52

Balkanska scena

ovek koji se i danas ne odrie starih Tascama, i koji jetokom svog rada u Njujorku iza sebe ostavio preko1500 sati live snimaka sa svim najznaajnijim jazzmuziarima dananjice. Snimak koji je on napraviobio je takvog kvaliteta da je kasnija postprodukcijabila minimalna. Sam album je jako dobro prihvaen,

to u Makedoniji, to u Hrvatskoj i Sloveniji gde smoga tako e promovisali. Ipak, bio je previe alternativanza ovo podruje, tog doba.Kao i prva dva albuma, i trei album kao osnovu ima

priu koja govori o putovanju. Foltin mi deluje kao putnikkoji uivi u putovanju kao takvom, koji nije siguran u kojese mesto zaputio ali je siguran da e ga prepoznati kada unjega stigne. Ima li putovanjima kraja?- Moram da pojasnim. Mnogima nije poznat na"manifest" koji smo sklopili kao priu i ispriali je natreem albumu. Kada se malo dublje u e u album,kada se odgleda nekoliko naih koncerata, onda seshvati kakvo je to nae putovanje - kuda putujemo, kosmo i ta to mi radimo... Kao prvo, za osnovu smo

uzeli fenomenalnu priu o Don Kihotu, ili da sepoigramo reima, priu o "napaljenom magarcu"(Donkey-Hot). Traei odgovore na pitanja: Ko smomi? Ko su ti ljudi u Evropi? Ko smo mi koji teimoulasku u EU?... ispriali smo priu o magarcu koji elida postane konj ili Donkey-Hot Konta MoulleneRouge in Amsterdam. Poto mi nemamo pojma ni oemu, taj na Moullene Rouge je u Amsterdamu.Ispriali smo priu o jednom vidu borbe koji se neshvata toliko reima koliko emocijama, jer mi smoipak ljudi koji idu glavom kroz zid. Ako si magarac,kako moe da postane konj? Kako moe dapostane Evropljanin kada to nisi? Opet, ivi na tlu te

iste Evrope. Geografski ivi u Evropi, a pokuava dapostane Evropljanin. Malo je suludo sve to. Modasamo i mi malo ludi, a moda i nismo. Ko zna?Kako je nastao Donkey Hot? To se sve deava kada steu postavi ostali samo ti i Branko.- Novi lanovi su dolazili i odlazili, ali osnovniproblem nam je bio nedostatak basiste, tako da smobili primorani da na probama kao bas koristimomatricu. Me utim, matrica je mrtva stvar. Sa njom nemoe da se osea oputeno i konforno, posebno uklubovima gde volimo da sviramo. Praktino, ovajalbum je opozitna pria u odnosu na Arhimed. Ovdesmo koristili elektrine i elektronske instrumente, alismo ispriali priu kao da smo se koristili akustinim.Samo snimanje nije dugo trajalo, nekih nedelju dana,ali smo naredna tri-etiri meseca mukotrpno radili dabi tim elektronskim instrumentima podarili dinamikuprirodnih instrumenata. Radili smo kao pacovi izpodruma, ton po ton, ali nije mi ao jer sam vie negozadovoljan kako je sve to ispalo.Posle Dokey-Hot dolazi trenutno poslednji album Lo-

Lee-Ta-Too. Da li je to poigravanje reima svesnaelja da se ostavi prostor za vie mogunosti itanja,da svako ispria svoju priu? Ili, ima tu i jo neega?- Ima toga, ima jo neto, a ima i glavno (smeh). KodLolite i nema ba neke mogunosti itanja kao LolitaDva. Na ovom albumu sve se vrti oko strasti. Upravo

iz tog razloga uzeli smo ime Lolita kao naslov albuma.Krenuli smo od te prie Nabokova o strasti, oogromnoj i iskrenoj strasti i transponovali smo je upriu o strasti muziara prema instrumentu (...makelove with my little clarinet and she probably

scream...). Sa druge strane tu je Woody Alen kaoasocijacija. injenica je da je on poznat i po nekimsvojim ispadima u privatnom ivotu, ali nama je bilasutinska strast kojom on radi svoje filmove i svirasvoj klarinet. Verujem da nema ni jednog relevantnogsvetskog glumca koji iskreno uiva u svom poslu, a da

ne bi pristao da bez novca igra u nekom njegovomfilmu. Upravo zbog te strasti koja izbija iz njega injegovog rada, u prostoriji gde smo vebali drali smonjegovu sliku. Kao uzor i opomena ujedno. Kaosimbol jednog istog, iskrenog i strasnog pristupaumetnosti.Lako se da primetiti da je produkcijski ovo ipaknajbolje izdanje Foltina do sada.- Na Lo-Lee-Ta-Too albumu primenili smo svaiskustva koja smo stekli radei prethodna tri albuma,kao i svo iskustvo koje smo pokupili u teatru. Nama suuvek govorili da smo bolji na sceni i upravo zato smohteli da uhvatimo na live image na audio snimku, iovaj album je najblii tome. Nije bilo lako to postii,

ali mislim da smo uspeli. Dakle, ceo album je snimljenuivo i nita nije nasnimavano, ak ni vokali. Radilismo u prilino velikom studiju kod naeg prijateljaBojana (radi sa Project lust i D.N.O.) tako da smomogli svi da stanemo i sviramo live. Postprodukcija jera ena kod Mite, bubnjara Arhangela, u studijuTraLaLa. Znam da je sve to moglo i bolje da zvui, aliza makedonske uslove ovo je maksimum.Kako trenutno stoji situacija na makedonskoj sceni?Koje bi bendove izdvojio?- Ima puno bendova, kako u Skoplju, tako i van njega.Meni je, recimo, sjajan bend BllaBllaBlla, potomString Forces, pa Project lust, odnosno njihova druga

inkarnacija D.N.O. sa kojima dosta sara ujemo. Dostaje dobrih bendova, ali poto stvari ne stoje kako treba,za mnoge od njih se ne zna. Generalno, makedonskascena nije mnogo poznata na ex-YU prostorima. Ustvari, sem tih turbo veza tipa Toe i Karolina, slabota i dopire do slualaca van Makedonije. Novimbendovima je to jako vano, ali jako teko mogu to daostvare. Govorim to prvenstveno iz linog iskustvaKada se moe oekivati neko novo izdanje Foltina?- Rano je jo govoriti. Trenutno nam je primarni posaonabavka novih instrumenata. Traimo novi zvuk, zvukkoji bi nas jo preciznije opisao. Zna, mi volimo daflertujemo sa naim instrumentima, a to je instrumentskuplji, daje ti veu mogunost za to, a vea je imogunost da na e upravo taj zvuk za kojim traga.Kad pogleda iza sebe ovih deset godina... etirialbuma, brojne predstave... Da li si zadovoljanuinjenim, poloajem benda Foltin na aktuelnoj sceni?- To je to je. Ne mogu da kaem da nisamzadovoljan, ali ne mogu da kaem ni da samprezadovoljan. Sigurno je da je ovo maksimum kojismo mogli da izvuemo iz nas u ovom periodu i timesam zadovoljan. Sad, to je nae iskustvo udisproporciji sa naom popularnou, druga je pria.Nadam se da to neto znai i da znamo ta radimo.Lako je izgubiti se u prostoru, ali nadam se da se tonama nee desiti.

Autor: Branislav Nikoliwww.plastelin.com

(Zahvaljujemo na ustupljenom materijalu)Foltin info: www.foltin.com.mk

6


17/52

Impresum: Prilog sadri kratak opis i naine konstrukcije narodnih muzikih instrumenata sa Anda, kojise koriste u Boliviji, Peruu, Ekvadoru i Argentini.

Poznato je da je stanovnitvo prekolumbovske Amerike poznavalo iskljuivo duvake i udarakeinstrumente, kao i pentatonsku lestvicu. iane instrumente i sedmostepenu lestvicu je upoznalo tek po dolasku

panaca u XVI veku. Shodno tome su i dananji instrumenti pretrpeli odre ene izmene. Autohtoni (duvaki) tokomvremena prilago eni su harmonskim dostignuima renesansne panije u poetku, a kasnije i ostalih zemaljaEvrope, a originalni panski iani instrumenti pretrpeli su izmene u konstrukciji i nainu sviranja, u smislu

prilago enja nepravilnim autohtonim ritmovima.Kao rezultat me usobnih uticaja autohtone i panske, vremenom se izdvojila tzv. kreolska muzika, iji su

koreni dvojaki i zbog ega ima vie nego interesantne ritmike osnove.

I UVOD

ema ovog priloga su tradicionalni muziki instrumenti u upotrebi u folkloru Bolivije, Perua,Argentine i Ekvadora.Istoriari, hroniari i etnomuzikolozi su svojim dosadanjim istraivanjimadali veliki doprinos ovoj oblasti. Iole ozbiljnija prouavanja muzike June Amerike su vezana zaT

nezaobilazna imena kao to su Raul i Margarita d'Arkur, Karlos Vega, Isabel Arec, Maks Peter Bauman i mnogadruga. Sama literatura je izuzetno obimna, i za njeno prouavanje su potrebne godine i godine mukotrpnog rada, akraj jednog takvog prouavanja zapravo i ne postoji. Stoga, ovaj prilog i nema svrhu doprinosa nekim znaajnim,kvalitativno novim momentima iz ove oblasti. Namenjen je prvenstveno zaljubljenicima u kulturu i muziku Anda ionima koji o tome znaju malo, ili ne znaju nita. Autori su, zahvaljujui viegodinjem prouavanju ove oblasti iradu vezanom za ansambl "Paamama", koji na autentian nain izvodi tradicionalnu i komponovanu muziku Andai jedini je ansambl takvog opredeljenja u Jugoslaviji, pokuali da na jedan krajnje popularan i svima razumljiv nainprikau najbitnije karakteristike i injenice.

1.1. Istorijski preduslovi

U istoriji junoamerikog kontinenta jedan od kljunih doga aja je svakako bio pad monog carstva Inka.Teritorija koju je obuhvatalo Kraljevstvo etiri Strane ili Tawantinsuyu (1438 - 1533), nastanjivali su mnogobrojninarodi: ankas (Chancas), Keua (Quechua), arkas (Charcas), Ajmara (Aymara), iriuanos (Chiriwanos) i mnogidrugi. Potomke tih naroda je i danas mogue razlikovati u etnikom, jezikom i kulturnom pogledu.

Pripadnici naroda Keua ive danas u Ekvadoru, Peruu, Boliviji (oblasti Koabamba, Oruro, Potosi,ukisaka, neke provincije departmana La Paz) i severozapadnim delovima Argentine (Santijago del Estero,Tukuman, Salta, Huhuj). Svoj jezik nazivaju "jezik ljudi" (runa-sima) koji se govori od Kolumbije do Argentine urazliitim dijalektima i sa znaajnim lokalnim razlikama.

Ajmara su nekada iveli oko mesta Tiauanaku blizu jezera Titikaka, koji je bio i znaajan centar istoimenepreinkaike kulture. Inke su ih pokorile, ali je taj narod sauvao i jezik i svoje kulturne korene, pa je ak izvrio iodre ene uticaje na narod Keua. Smatra se da je oko 20% jezika Keua i Ajmara isto. Danas ive uglavnom uoblastima koje okruuju jezero Titikaka kao i u oblastima departmana Oruro i Potosi u Boliviji.

Oko hiljadu pripadnika naroda ipaja ivi danas blizu jezera Koipasa (Coipasa) u Boliviji u selima ipaja(Chipaya) i Ajparavi (Ayparavi). Govore ipaja jezikom i zajedno sa jezikom naroda Uru koji je nekada iveo naobalama jezera Titikaka, pripada grupi uru - ipaja jezika. Ova dva naroda se ubrajaju me u prve stanovnike JuneAmerike.

Kaljauaja (Callawaya) (danas ih ima oko 2000, ive u Boliviji (provincije Bautista Saavedra /BautistaSaavedra/ i Munjekas /Muecas/ i delimino Franc Tamajo /Franz Tamayo/ u departmanu La Paz). Njihov jeziknazivaju "jezik sunarodnika" (machchaj-juyai).

Inke su kao narod ostavili neizbrisiv trag u istoriji junoamerikog kontinenta. Krajem XIV veka su seuzdigli u vojnom, tehnolokom i ekonomskom pogledu i poeli polako da ire svoju teritoriju na raun drugih

Prikaz tradicionalnih muzikih instrumenata zastupljenih

u muzic i Anda sa osvrtom na osnovne ritmike obrasce

Autori: Ansambl Pacamama (Stanislav Stanojevic, Sneana Stanojevic, Vladimir Lazic)

*Rad je izloen aprila 1998. godine na naucnom skupu "Latinska Amerika u dvadesetom veku - naslede za buducnost"u organizaciji Jugoslovenskog udruenja latinoamerikanista i objavljen u istoimenom zborniku radova

Etnomuzikologija

7


18/52

okolnih naroda. Najee su to radili vojnim pohodima, ali i politikim i raznim drugim savezima i ustupcimasusedima. Poetkom XVI veka, kada su panci doli, carstvo Inka je bilo jedan veliki konglomerat raznih naroda.

Inke su bili mudri vladari pa su radi mira i uvrivanja vlasti u zauzetim oblastima i dalje inili razneustupke. Jedan od takvih genijalnih poteza je bilo i proglaavanje jezika pokorenog naroda Keua za slubeni jezik udravi. Drugi je to je zvanina religija za vrhovno boanstvo imala Sunce (Inti), ali je bila prilino fleksibilna uizraavanju poasti prema drugim mnogobrojnim boanstvima a naroito kod naroda koji su iveli unovopridodatim oblastima carstvu. Na primer, kult boga Paakamak je nastao kada su Inke pokorili narod koji jeiveo u priobalnim oblastima Perua. Trei je bilo kolektivno seljenje naroda iz novopokorene oblasti u deo carstva ukome je ve bio ustanovljen zakon i red prema pravilima vladara Inka. Osnovna ideja ovakve politike je bilo jaanjestabilnosti dravnog aparata, u politikom i pre svega ekonomskom smislu (uglavnom zemljoradnja, stoarstvo,gra evinarstvo). Da panski osvajai nisu doli u momentu kada je besneo gra anski rat izme u dva polubrata,Ataualpe i Uaskara, vrlo je verovatno da carstvo ne bi unitili ni tako brzo ni tako lako, bez obzira na znaajnatehnoloka preimustva.

Novi gospodari su odmah zaveli svoj sistem vladavine. Oni koji su preiveli poetni talas ubijanja, pljake inasilja, nastradali su od zaraznih smrtonosnih bolesti (kuga i velike boginje). Preivelo stanovnitvo se sklanjalo unepristupane i izolovane oblasti Anda ili praume Amazona da bi ostalo van domaaja belih doljaka, a pri tomezadralo kakvu takvu nezavisnost. Moda su ba zahvaljujui ovome, bez obzira na tenju panaca da staro izbriu izamene novim u svim sferama, a naroito religiji, jeziku i kulturi, stare tradicionalne vrednosti ostale sveprisutne usvakodnevnom ivotu. I samo ovekovo okruenje (visine Anda i teki uslovi ivota, kao i borba za svakodnevniopstanak) omoguilo je starosedeocima da u izvesnoj meri budu izolovani od novih uticaja i nastave ivot u skladu

sa tradicionalnim vrednostima duhovne kulture svojih predaka.Poto je stanovnitvo bilo desetkovano, panci su za teke poslove, prvenstveno u rudnicima, poeli da

dovoze crne robove. Oni, za razliku od autohtonog stanovnitva koje je kroz generacije steklo fiziko - genetskuprilago enost, nisu mogli da opstanu u uslovima velike nadmorske visine. Uzgred, ova injenica reito govori zatou muzici Anda nema znatnijih afrouticaja. Oni su uoljiviji npr. u peruanskoj muzici priobalnog podruja, muziciKolumbije, Venecuele i Brazila i generalno govorei muzici karipskih zemalja.

1.2. Tradicija i religija

Posle osvajanja carstva Inka, nastupio je period kolonijalizma. Jedan od glavnih zadataka novih vladarabilo je pokatoliavanje stanovnitva. Glavnu ulogu su u poetku dobili jezuiti ija je taktika bila da se nova religija,crkveni zakoni i boja sluba priblie starosedeocima na njihovom maternjem jeziku. Bogosluenje se vrilo nakeua jeziku s obzirom na to da je njime govorilo najvie ljudi, pa su se na njemu pevale i crkvene pesme i mise.

Misionari su bili i prvi od stranaca koji su bili u mogunosti da zapiu istoriju i narodne obiaje, pa su ovi tako postalidostupni i Evropljanima.U dugom procesu sudaranja dve religije, trebalo je na neki nain pribliiti pojmove hrianske predstave

autohtonom stanovnitvu. Pokazalo se da je za to vrlo pogodno upore ivanje tradicionalnih boanstava sahrianskim svecima. To je i razlog to su se do danas zadrale paralelne predstave, autohtona i katolika. Primeraradi Majka Boja je tako e i Majka Zemlja (Pachamama), inae simbol plodnosti, koju valja umilostiviti raznimrtvama. U tom smislu nije neobino da se odre ena ivotinja rtvuje na samom oltaru, preko ega crkva utkeprelazi svesno pravei kompromis sa duboko ukorenjenim tradicionalnim navikama.

Stara verovanja, rituali, pesme, igre, molitve, izmeani su sa hrianskim pojmovima boga, svetaca... Usvesti starosedelaca je Bog Otac prilino daleko od ovozemaljskih ljudskih problema. Isus Hristos je predstavapanaca koji su oteli zemlju starosedeocima i dodelili je belim ljudima. Na raznim lokalnim svetkovinama prinosese rtve ne toliko zbog njihovog oboavanja koliko iz straha od njih. Slike katolikih svetaca su zapravo panskikonkvistadori, a Devica Marija (Vrgen Mara) ima mnogostruke predstave (Vrgen de la Candelaria, Vrgen delCarmen, Vrgen de Copacabana, Vrgen de la Concepcin, Vrgen de la Asunta) ba kao to je i Pachamama bila

podeljena na razliite mamitas. Sledi kratki uporedni pregled:

Inkaika ili kasnija predstava: Hrianska predstava :

Otac Zemlja (Pachatata) Sveti Krst (Santa Cruz)Majka Mesec (Mama Quilla) Devica MarijaOtac Sunce (Tata Inti) Bog OtacTata Santiago / Illapu Ilija Gromovnik

Mnogobrojni su praznici i svetkovine u vezi sa autohtono-hrianskim svetkovinama. Neki od njih su:

- u vezi sa poljoprivredom i poljoprivrednim kalendarom:

Fiesta de la Santa Cruz (Invencin de la Santa Cruz) - 3. majEspritu y Exaltacin de la Santa Cruz -14. septembar

I Inke su poznavale simbol krsta (tonapa ili tarapaca) samo je on naravno imao potpuno drugo znaenje odhrianskog. Njihov je bio simbol atmosfere, kie i uopte poljoprivrede, pa su navedeni praznici u vezi sazavretkom etve i poetkom zime.

Etnomuzikologija

8


19/52

-u vezi sa lunarnim predstavama (Devica Marija - Mama Quilla):Corpus Cristi (proistekao iz Inti Raymi - 21. jun) - kraj maja / poetak junaVrgen del Carmen - 16. julMamita Asunta (Vrgen de Asuncin, Vrgen de la Asunta) - 15. avgustVrgen de Guadelupe - 8. septembarNuestra Seora de la Merced - 24. septembarVrgen del Rosario - 7. oktobarConcepcin - 8. decembarNuestra Seora de la Candelaria - Blaena Devica Marija - 2. februar

-u vezi sa svecima:San Juan (najhladnija no) - 24. junSantiago - 25. jul

-u vezi sa nekadanjim kalendarom Inka (usaglaenost sa crkvenim):Todos Santos (Inka mesec Ayamarca - mesec mrtvih) - 1. novembar.

Muzika i igra imaju svoje korene u tradicionalnim kulturnim i duhovnim vrednostima i religioznimpredstavama i u vezi su sa raznim i mnogobrojnim ritualima. Verovatno je da je ba zbog toga muzika Anda tolikoraznovrsna, bogata razliitim ritmovima i raspolae tako irokim dijapazonom muzikih instrumenata.

1.3. Muziko nasle e

Kada se govori o muzici Anda, misli se zapravo na njene dve komponente: autohtonu i kreolsku.Autohtona muzika je ona koja se izvodi iskljuivo na selu i u okviru seoskih zajednica (ayllu) na duvakim

i udarakim instrumentima. U oblasti Potosi u Boliviji esta je i upotreba ianih instrumenata (arango, talai,gitarilja). Karakteristike ovakve muzike su redukovana lestvica i komplikovani sinkopirani ritmovi. To jenajverovatnije muzika starosedelaca Anda (ona koju su svirali njihovi preci), koja ili nije pretpela nikakve uticaje sastrane, ili je to bilo u minimalnoj meri.

Kreolska muzika je ve blia evropskom uhu. Zasnovana je na sedmostepenoj lestvici uz ravnopravnuupotrebu i ianih i duvakih instrumenata. U ritmikom pogledu u njoj su vidljivi uticaji tri kulture: autohtone,panske i afrike.

Odsustvo pisanih dokumenata do dolaska panaca je oteavajui faktor u prouavanju bilo ega toje u vezi sa Andima, pa i autohtone muzike. Postoji nekoliko izvora podataka za veinu onoga to se danaszna o tome:

-sveprisutna usmena tradicija kod svih naroda Anda-dokumenti koje su zapisivali svetenici i misionari (jezuite, dominikanci i fransiskanci) koji su bili i

prvi hroniari doga aja-savremena etnomuzikoloka istraivanja.Muzika starih naroda prekolumbovske Amerike bila je zasnovana na raznim arhainim muzikim

lestvicama (tritonska, tetrafonska, pentatonska). Smatra se da je muzika Inka (a verovatno i drugih starih narodaAnda) uglavnom bila zasnovana na pentatonskoj lestvici. O tome se prilino zna zahvaljujui etnomuzikolokimistraivanjima sprovedenim u prolom i ovom veku. Imajui u vidu nalaze iz grobnica prekolumbovske Amerike(muziki instrumenti, stilizovani crtei na keramici) upore ujui ih sa instrumentima koji su danas u upotrebi,kao i analizom autohtonih muzikih motiva koji se danas mogu uti kod razliititih etnikih skupina Anda,dolazi se do prilino verovatne slike o tome kakve bi mogle biti karakteristike muzike stanovnikaprekolumbovske Amerike.

To je bila pre svega monodijska muzika. U oblasti Anda to su bile pesme u kojima se pevaka deonica smenjivalasa instrumentalnom. Ti ljudi su poznavali samo duvake instrumente (iane e upoznati tek po dolasku panaca) pri emusu ih svirali zajedno. To opet potie od kolektivnog duha i oseanja zajednitva, to je karakteristika svih preinkaikihdrutava, a vrhunac je dostiglo za vreme carstva Inka. Pratei instrumenti su bili udaraki (bubnjevi i doboi raznih veliina ioblika). Osnovna karakteristika ritmova je bila nepravilnost i esto prisustvo sinkopa. (Primera radi u panskoj renesansnojmuzici za viuelu, preteu gitare, tek se u kompoziciji Fantasa que contrahaze la arpa de Lodovico Alonsa de Mudare /?1510- ?1580/ javlja prva sinkopa.) Muzika nije sluila za zabavu, ve je uvek bila u funkciji neke svetkovine ili ritualaposveenog nekom od mnogobrojnih boanstava, koje je trebalo umilostiviti da bi bilo blagonaklono prema ljudskom rodui njegovim potrebama i eljama.

Pentatonska lestvica, na kojoj je bila zasnovana i muzika drugih starih naroda koji su iveli na drugimprostorima, najlake se moe objasniti na primeru obine klavijature. Sve crne dirke (c# - d# - f# - g# - a#) ine jednupentatonsku lestvicu. Bilo koji od nabrojanih tonova moe biti poetni, pa se razlikuje pet modova jedne istelestvice. Ako se sada izvri transpozicijia navedenih tonova kroz razne tonalitete, zadravajui pri tome njihov

me usobni odnos, dobie se druge pentatonske lestvice sa svojim modovima.Pentatonska lestvica se moe objasniti i na drugi nain. Kao to se zna, izme u svaka dva susedna stupnjadurske lestvice nalazi se ceo stepen, osim izme u treeg i etvrtog i sedmog i osmog, gde imamo polustepen. Ako sesada izbace ton c iz druge oktave i tonovi f i h, dobija se pentatonska lestvica c-d-e-g-a, koja invertovana izgleda kaona slici i desno, i koja predstavlja tzv. Mod A.

Muzika Anda

9


20/52

Sl. 1. C-dur lestvica i iz nje izvedena pentatonska lestvica (Mod A)

Drugi modovi jedne iste lestvice se dobijaju permutovanjem njenog poetnog tona:

Sl. 2. Ostali modovi izvedene pentatonske lestvice

Ovakve pentatonske lestvice su karakteristine za autohtonu muziku. Posle pada inkaike drave i u periodupanske kolonizacije, ona poprima nove karakteristike i modifikuje se umetanjem novih stepena kao na slici 3.

Sl. 3. Modifikivane pentatonske lestvice Mod A i Mod B

Na izloenom principu funkcioniu razni duvaki autohtoni instrumenti kod naroda Anda. To opet trebauslovno shvatiti, jer kada se npr. kae da je ton C kod antare (stari andski instrument u obliku Panove frule), "malopovien, najverovatnije za etvrtinu tona", ne moe se sa sigurnou rei da je takav instrument nenat imovan uodnosu na ustaljena evropska pravila. Pentatonska lestvica je samo pomono sredstvo koje slui da bi se lakeshvatila osnovna struktura muzike Anda.

Treba rei da neki etnomuzikolozi ne podravaju teoriju o iskljuivoj zasnovanosti andske muzike napentatonskoj lestvici. Tome u prilog svakako ide injenica da su u grobnicama na ene razne vrste frula sa vie od pet

rupa (est i sedam).

II . MUZIKI INSTRUMENTI I NJIHOVA KLASIFIKACIJA

Postoji vie kriterijuma razvrstavanja tradicionalnih muzikih instrumenata. Po jednom od postojeih sviinstrumenti se mogu svrstati u etiri velike familije:

- Primitivni (idifonos)- Duvaki (aerfonos)- iani (cuerdfonos)- Sa membranom (membranfonos)

2.1 Primitivni instrumenti

U primitivne spadaju sve vrste jednostavnih udarakih ili bilo kojih drugih instrumenata koji daju samojedan ton, bez obzira na nain proizvo enja. Takav bi npr. bio marakas (maracas - vrsta tikve sa semenkama kojislui za davanje ritma). Kod naroda koji ive u amazonskim praumama postoji jedan instrument koji je najslinijiluku sa strunom. Okidanje strune daje jedan jedini osnovni ton.

Mod B

Mod C

Mod D

Mod E

Mod Aa Mod Bb

Etnomuzikologija

&

0


21/52

Od andskih instrumenata tu bi spadali:

- triangl (od kovanog gvo a) koji se svira sa bubnjevima kao pratnja kod sikurijada (sikuriada),naroito kod naroda Kaljauaja

- kampanilja (campanilla) - bronzana zvona raznih veliina, koja inae nose lame- matraka (matraca) - egrtaljka, svira se kod sikurijada i jo vie kod bolivijske igre morenade(morenada).- ahas (ch'ajchas) - udaraki instrument od kozjih papaka za davanje ritma.

2.2 Duvaki instrumenti

Ton se kod svih duvakih instrumenata dobija oscilovanjem vazdunog stuba u otvorenoj ili zatvorenojcevi. Oni se mogu svrstati u nekoliko podgrupa. Po jednoj od podela, to bi bili instrumenti koji se prave od drveta iinstrumenti koji se prave od specijalne vrste trske (caa hueca, chuki ili chajlla - latinsko ime arundo donax).

Po drugoj podeli, svrstavaju se u instrumente sa piskom i instrumente bez piska.Po treoj postojeinstrumenti sa samo jednom vertikalnom cevi (razne vrste frula) i instrumenti sa vie cevi

razliitih duina (slini Panovim frulama)Bez obzira na to o kojoj podeli je re, ukratko e biti prikazani tipini predstavnici i nain njihovog

funkcionisanja.

Sl. 4. Kena i uvecani gornji deo cevi sa usekom

2.2.1. Kena (Quena / Choquela / Lichiwayu)

Kena je veoma stari instrument. Potie iz oblasti junog Perua nastanjenog narodom Keua, ali sevremenom proirila po celom Peruu, Boliviji i severozapadu Argentine (naroito oblasti Huhuj i Salta), ileu,Ekvadoru... Naziv potie iz keua jezika i znai "otvor". Otac Ludoviko Bertonio je pominje u svom reniku ajmara

jezika (1612), kao i otac Bernabe Kobo (1653) koji navodi da kena slui za izvo enje pogrebnih pesama.Nalazi u grobnicama kultura Naska i imu svedoe da su se kene pravile od keramike i kostiju. Danas se

uglavnom prave od specijalne vrste trske (caa hueca, tokoro), mada se mogu konstruisati i od drugih materijala(drvo, plastika). Keni su se pripisivala razna magina svojstva, izraenija kod onih od kostiju. Magina svojstva suprema verovanju naroito izraena kod kena od ljudskih kostiju.

Najkrae reeno to je cev otvorena sa obe strane, du koje su izbuene rupe za tonove razliitih visina.Duina joj varira od 30 do 35 cm. mada su poznati i primerci od 8 cm, ali i 50 cm. Pisak ne postoji, pa je na delu kojise naslanja na usta i koji treba da bude potpuno prekriven donjom usnom napravljen naroit usek.

Sl. 5. Muziki instrumenti iz Bolivije (Izvor: www.facultyfiles.deanza.edu)

Muzika Anda

1


22/52

Ovakav instrument stavlja pred izvo aa priline tekoe u ovladavanju tehnikom sviranja, jer jekombinacija podeavanja usana, jezika i ugla pod kojim se usek naslanja na usta, kao i vazduna struja koju trebausmeriti tako da se cepa tano na useku, preduslov za dobijanje istog tona. Ba zbog te nesavrenosti njenmaksimalni opseg tonova iznosi svega tri oktave, ali je zato zvuk bogatiji prateim harmonicima, to dajekarakteristinu boju tona koju ni jedan drugi duvaki instrument ne moe da oponaa.

Poto se smatra da je u muzici autohtonog stanovnitva bila zastupljena pentatonska lestvica, keneprekolumbovske Amerike su se pravile sa pet (ili ak manje) otvora. Dolaskom panaca postepeno se poelaupotrebljavati sedmostepena lestvica, pa dananje kene obino imaju est otvora sa gornje strane i jedan sa donje (zapalac). Svaki potpuno pokriven otvor daje jedan ton iz dijatonske lestvice (bez polustepena) tj. iz tzv. prirodnogtonaliteta. U Boliviji i Peruu je najzastupljenija kena u G (duine oko 36.5 cm), dok je npr. u Argentini zastupljenijaona iz A (kena "tipo" duine oko 32 cm). Polustepeni se dobijaju "na oseaj", deliminim pokrivanjemodgovarajueg otvora, a tonovi iz druge i tree oktave produvavanjem. Jasno je da na jednoj istoj keni ne moe da sesvira muzika iz svih tonaliteta, jer bi onda izvo a u odre enim situacijama morao stalno da svira sa"polupokrivanjem" otvora. Poto je to praktino nemogue, konstruiu se i kene drugih prirodnih tonaliteta.Teoretski, kena se pravi iz onog tonaliteta koji najvie odgovara muzici koja se izvodi. Poto se ovaj instrumentponaa kao otvorena cev, i njeno konstruisanje sledi osnovne zakone fizike koji vae za otvorenu cev (to je cevdua, ton je dublji).

Osim standardne kene i ve pomenute iz A , danas su najvie u upotrebi kene iz C , D, F... Kene iz ovihtonaliteta su due od uobiajene i poznate su pod imenom kenao (kenacho, kena - kena). Zvuk kenaa je u odnosuna zvuk uobiajene kene dublji i barunastiji .

I danas se moe naii na kene primitivnije od opisane. Kod etnike skupine Ajmara je npr. jo u upotrebiarhaina varijanta kene - pusipias (pusipias - u prevodu sa njihovog jezika - etiri otvora). Postoji i itav dijapazonkena sa tri i dva otvora (flautilla). One se mogu svirati samo jednom rukom, dok drugom svira daje ritam palicom pobubnju (slino sikurijima).

Postoje lokalne razlike u nazivima registara. Tako npr. u Boliviji (departman Koabamba) postoji sledeapodela: mama (mama - 70 cm) i mala ili unja (mala, ua - 45 cm). U istoj oblasti postoji i: liku (liku - do 50 cm) i ili -malitas (ch'ili - malitas - 33 cm). U oblasti La Paz postoji okela (choquela, oko 45 cm).

2.2.2. Pinkiljo (Pinkullu, Pinkullo, Pinkuillo, Pingollo)

To je instrument vrlo slian keni, po izgledu i materijalu od koga se pravi. Bitna razlika je to ima pisak.Njegovo poreklo je prilino nejasno. Po jednima, instrument podsea na evropske blok flaute iz XVI veka koje

su se svirale u crkvama u vreme panskog kolonijalnog perioda pa je mogue da je pinkiljo zasnovan po ugledu na

evropske modele. Kao instrument ga me utim pominju i mnogi drugi: fratar Domingo S. Tomas (1560), DijegoGonsales Olgin (1608), Francisko del Kanto (1614), otac Dijego de Tores Rubio (1619). Otac Ludovico Bertonio navodida su pinkiljo svirali u Peruu, a o tome svedoe i nalazi u kulturama Naska (Nazca) i imu (Chimu) sa prikazimaupotrebe ovog instrumenta prilikom pogrebnih svetkovina. Najverovatnije je da je dananji pinkiljo neka vrstakombinovanog prilago enja izme u autentinog instrumenta prekolumbovske Amerike i renesansne evropske flaute.

Pravi se u raznim veliinama i tonalitetima (npr. iz H, iz C ...), mada to pitanje u seoskim zajednicama (gdeje i najvie u upotrebi prilikom izvo enja tradicionalne autohtone muzike) treba uslovno shvatiti. Uobiajena duinaje 30 - 35 cm. Smatra se instrumentom koji se najee svira leti (za Novu godinu, Santos Inocentes, Reyes itd.).

Sl. 6. Sueo de los Andes - Los Kjarkas (www.musicaandina.com)

Interesantna je povezanost muzike sa ciklusima ivota i smrti u seoskim zajednicama (ayllu). Godina

je u poljoprivrednom smislu podeljena na letnji tj. vlani period (u oblasti june Bolivije - npr. Potosi, poinje 1.novembra - Todos Santos) i zimski odnosno suvi period. U toku letnjeg perioda se razvijaju sve poljoprivrednekulture. Pinkiljo i "kini" iani instrumenti kitara (kitara), talai (talachi), gitarilja (gitarilla) po tradicionalnomverovanju su glavni "letnji instrumenti", koji prizivaju oblake i kiu i time pospeuju rast mladih biljaka.Tradicionalno zimski instrumenti su siku i hulahula (duvaki) i arango (iani). Njihov zvuk privlai mraz i teraoblake. Po verovanju je to pogodno da se npr. u hladnim i suvim zimskim mesecima (jun i jul) napravi tradicionalni

Etnomuzikologija

2


23/52

unjo (chuo) - zamrznuti i dehidrirani krompir koji predstavlja glavni izvor hrane zimi i koji se uva zakopan uzemlji. Ukoliko se "kini" ili "zimski" instrumenti sviraju tokom cele godine, ne vodei rauna o poljoprivrednomkalendaru, deava se da je ili prinos slab u letnjem (kinom) periodu ili da se ne dobije unjo u suvom (zimskom),ve da naprotiv, zbog prizvane vlage, zakopani krompir istruli.

Instrument koji pripada porodici pinkilja je i arkas (charcas). Verovatno mu ime potie od istoimenognaroda koji je iveo istono od Potosija i koji su Inke pokorile u XV veku (za vreme petog Inke - Kapak Jupankija).Pravi se od drveta, u etiri veliine: najdui je arka mao (charca macho, 1.2 m), a slede mala (mala), tara (tara) i

ilji (ch'illi). Svaki sledei instrument daje priblino tonove kvinte od prethodnog.Za razliku od kene koja moe biti i solistiki instrument (sa pratnjom ianih instrumenata ili bez njih), kao

i instrument za grupnu upotrebu (u kombinaciji sa drugim duvakim instrumentima, ili drugim kenama), pinkiljo seuglavnom svira grupno (slino tarkama), bez prisustva raznorodnih duvakih instrumenata i uz pratnju bubnjeva idoboa. Takva melodija se naziva pinkiljada. U ve pomenutoj oblasti Potosi, pinkilja se prate i na raznim ianiminstrumentima.

2.2.3. Tarka / Anata

Anata je instrument koji se pravi od drveta i ima pisak. Na ajmara jeziku anata znai "svetkovina, praznik",a na keua "promukao glas". Pravi se od pomorandinog ili narovog drveta pri emu je cev etvrtastog iliestougaonog poprenog preseka. Zbog piska se tonovi osnovnog opsega lako produvaju naroito kod instrumenatasa dubljim tonovima (otuda i keua naziv).

U nekim oblastima je nazivaju tarka, mada u Boliviji prave razliku izme u krae anate i due tarke.Njihova postojbina su Peru i Bolivija, a u Argentini je rasprostranjena u severozapadnim provincijama Salta iHuhuj. Obino ima est otvora sa gornje strane, a duina varira od 22 do 65 cm. Prave se najee u tri uobiajeneveliine: tajka (taica - 50 cm), malta (malta - 35 cm) i ilji (ch'illi - 25 cm). U Boliviji postoji i podela na bahus (bajus- 60 cm) i malas (malas - 40 cm) koje daju kvintu u odnosu na osnovne tonove bahusa.

Slino pinkilju, ovo je letnji instrument, ije sviranje priziva i obezbe uje neophodnu vlagu mladimbiljkama koje rastu. Melodije koje se izvode na ovim instrumentima se zovu tarkeade, sviraju se ili solo ili ugrupama (comparsas) uz pratnju bubnja (bombo) i doboa (tambor) na svim liturgijskim svetkovinama ikarnevalima. Svira se od 1. novembra (Todos Santos) do aprila. Sviranje u grupi je doputeno samo kombinovanjemistorodnih instrumenata (nije dozvoljeno npr. zajedniko sviranje sikua i tarke zbog ve opisane tradicionalnepodele instrumenata na letnje i zimske).

Sl. 7. Tarka i anata Sl. 8. Muzika prodavnica u Boliviji(Izvor: www. boleadora.com)

2.2.4. Moosenjo (Moceo, Mohoceo)

Ako je tano da su pinkiljo i tarka nastali po ugledu na evropske renesansne flaute, verovatno je moosenjoneka vrsta kopije poprene flaute (flauta travesaria). Ime mu potie od naziva kantona Moosa (Mohoza) ubolivijskoj provinciji Inkisivi (Inquisivi) - departman La Paz.

Pravi se od dve cevi. Jedna, mnogo dua i ira, pravi se od bambusove trske koju zovu tokoro (tokoro), imapisak i praktino je glavna jer se ton proizvodi u njoj. Druga, mnogo manja, pravi se od uplje trske (caa hueca), imana jednom kraju otvor u koji izvo a duva, vazduh prolazi kroz malu cev i kroz otvor na njenom drugom kraju, kojije u vezi sa velikom cevi, odnosno piskom. Ton se dobija onog momenta kada se vazduna struja posle prolaska krozmalu i ulaska u veliku cev cepa na pisku. Moosenjo daje izuzetno mukli ton. Narodima Anda su oigledno bilipoznati principi akustike i znali su da to iskoriste na genijalan nain.

Muzika Anda

3


24/52

Sl . 9. Svira u Boliviji (Izvor: encarta.msn.com)

I moosenjo se pravi u nekoliko registara. Najvei moosenjo koji daje i najdublji ton (moe da dostigne duinu

od 2.2 m i prenik do 7 cm) i ima keua naziv hatun tukana (jatun tukana). Neto manji je instrument bordona (bordona -1.45 m), a zatim slede rekinto (requinto - 80 cm) malas ili malitas (malas , malitas - 55 cm) iilji (ch'illi - 36 cm).

2.2.5. Antara

Antara, ije ime potie iz keua jezika, stari je preinkaiki instrument. Svira se u planinskim severnimdelovima Perua. Sastoji se od vie cevi od trske razliitih duina (zatvorenih na jednom kraju), koje su spojenezajedno u jednom nizu. Nalazi u grobnicama (kultura Naska, juna obala Perua 300 g. pre Hrista - 600 g. posleHrista) svedoe da su se antare pravile i od peene gline. U Nacionalnom arheolokom i antropolokom muzeju uLimi uvaju se antare razliitih duina od keramike, to svedoi da je i to bio instrument za kolektivnu upotrebu,verovatno u izvo enju orkestarskih muziko- koreografskih grupa.

Svaka cev antare daje odre eni ton iz pentatonske lestvice (npr. g - a - c - d - e). Zbog tog ogranienja antaraslui iskljuivo za izvo enje arhainih muzikih motiva.

Sl. 10. Antara

2.2.6. Siku (samponja)

Siku je re iz jezika naroda Ajmara (samponja je panski naziv). To je instrument koji je u principu slian antari(pojedini istraivai poistoveuju siku i antaru). Danas se sastoji od dva niza cevi od trske (caa hueca, chuki ili chajlla - arundodonax) zatvorenih na jednom kraju, iseenih na duine koje daju tonove dijatonske (bez polustepena) G - dur lestvice.

Uzgred reeno, u svetu postoji nekoliko desetina vrsta trske koje imaju razliite namene. U oblastiMediterana tako e ima trske koja bi mogla da poslui za konstrukciju ovakvih instrumenata. Rastojanje izme u dvalanka je me utim kod mediteranske trske znatno krae nego kod one iz Perua ili Bolivije ili sa Dalekog istoka. Da bise u delu odseene i osuene trske stvorio stojei talas koji izaziva ton odre ene visine, potrebno je da su deformacijedu unutranjeg zida cevi minimalne. Zato se uvek bira deo izme u dva lanka. Iz izloenog je jasno da se od

mediteranske trske ne mogu napraviti instrumenti svih duina. Ona se me utim, osim za razne Panove frule, koristi iza pravljenje jezika neophodnog za proizvo enje tona kod svih duvakih instrumenata u klasinoj i dez muzici(klarinet, saksofon - jednostruki , oboa, fagot, engleska horna - dvostruki jeziak). Sinteza vetakog materijala kojibi imao savrenu elastinost i otpornost na vlanost ljudskog daha kao to ima trska do sada nije uspela.

Duina cevi sikua varira od svega 2 cm pa do ak 2 m. Svira se u Boliviji, na visoravni oblasti Koljao (Collao) i u junim planinskim delovima Perua, severnom ileu i severozapadnoj Argentini.

Etnomuzikologija

4

NAPOMENA: NASTAVAK OVOG TEKSTA JE NA 29. STRANI


25/52

Neophodno je izvr{iti registrac iju kako je to uinjeno u ostalim evropskim zemljam a.

Njene prednosti su: sag ledavanje opte situac ije World Music sc ene u Srbiji,

formiranje Centralne baze podataka, pruanje neophodne pom oi stvaraoc ima i

de lotvornije predstavljanje na m e unarod noj sc eni. Reg istrac ija i Centralna baza

pod ataka se ure uju po p rinc ipima World Music Asoc ijac ije Danske.

Projekat

REGISTRACIJAWORLD MUSIC SASTAVAI SAMOSTALNIH UMETNIKA U SRBIJI

a znaajnim zakanjenjem, u odnosu na veinu evropskih zemalja, u Srbiji se pokreeinicijativa za registracijom muzikih sastava i World MusicSorijentacije u organizaciji World Music Asocijacije Srbije. Prvi rezultati registracije bie

objavljeni u januaru 2008. godine a potom e isti biti aurirani svakih est meseci.Registracija je od izuzetne vanosti i u korist je stvar

magazin etnoumlje # 1

Documents