makroekonomija kruzni tok dohotka

2Makroekonomski bilansi

2.1 Pregled

2.2 Bruto domaći proizvod2.2.1. Tri definicije bruto domaćeg proizvoda2.2.2. Realne i nominalne varijable, deflatori i indeksi cena2.2.3. Merenje i interpretacija BDP

2.3 Tokovi prihoda i rashoda2.3.1. Dijagram kružnog toka2.3.2. Rezime dijagrama kružnog toka2.3.3. Još nekoliko detalja2.3.4. Ključna bilansna jednačina2.3.5. Identiteti nasuprot ekonomiji

2.4 Platni bilans2.4.1. Komercijalne transakcije2.4.2. Finansijske transakcije2.4.3. Greške i propusti2.4.4. Smisao bilansa

Rezime

Ekonomska analiza povezuje teoriju i praksu. Da bi ekonomija napredovala, ovakva kombinacija

je neophodna, jer niti je ekonomija čista teorija, od koje se ne bi, poput matematike, tražilo da

bude primenljiva na stvarne događaje, niti se pak ekonomija može smatrati skupom činjenica,

nalik na stvari pobacane po deponiji, za koje se niko ne pita kako su međusobno povezane.

– Ričard Stoun (Richard Stone)

primerom iz biologije. Činjenica da su živi organi-zmi sastavljeni iz različitih ćelija predstavlja biolo-šku deskripciju; kako ove ćelije funkcionišu i kakoutiču jedne na druge, spada u domen analize. Sličnotome, rastavljanjem bruto domaćeg proizvoda nakomponente, kao i pregledom spoljnoekonomskihračuna, pravimo kadrove od kojih ćemo u narednimpoglavljima napraviti animaciju. Ovaj korak je neiz-ostavan i od presudne je važnosti da se ove definici-je raščiste, pošto se pokazuje da mogu biti mnogozapetljanije nego što se može učiniti na prvi pogled.

Bruto domaći proizvod jedne zemlje predstavljameru njene proizvodne aktivnosti. Prva definicijakaže da BDP predstavlja sumu svih finalnih prodajadobara i usluga:

Definicija 1:BDP == Σ neto finalnih prodaja obavljenih na odredjenoj

teritoriji u definisanom vremenskom periodu

Ova definicija posebno se odnosi na finalnu pro-daju dobara i usluga potrošačima ili firmama koje ćebiti njihovi krajnji korisnici. Na primer, kada doma-ćinstvo kupi veknu hleba ili automobil, obavljena jefinalna prodaja. Nasuprot tome, ako automobil kupipreprodavac, pa ga tokom posmatranog perioda pre-proda, ili pak ako firma kupi automobil, da bi ga ko-ristila u sopstvenom proizvodnom procesu, u tomslučaju ne dolazi do finalne nego do međufazne pro-daje. Međufazne prodaje su isključene iz obračunabruto domaćeg proizvoda da bi se izbegao dvostruki

20 Uvod u makroekonomiju

Pregled

Bruto domaći proizvod

2.1

U ovom poglavlju dat je opis makroekonomije i de-finicije nekih češće korišćenih koncepata. Polaznutačku čine računi nacionalnog dohotka, koji su su-mirani brojnim bilansnim jednačinama — koje po-kazuju kako po definiciji izgleda međuzavisnostključnih makroekonomskih varijabli.

U predstojećim poglavljima biće objašnjene funk-cionalne veze između ovih varijabli, dok ćemo ih naovom mestu samo opisivati. Razlika između deskrip-cije (izložene u ovom poglavlju) i analize (kojoj jeposvećen ostatak knjige) može se ilustrovati jednim

2.2

2.2.1 Tri definicije brutodomaćeg proizvoda

Bruto domaći proizvod (BDP) definisan je za odre-đenu geografsku oblast — obično za državu, ali mo-že biti definisan i za određeni region, ili grad, ili zagrupu zemalja kao što je Evropska unija (EU). Ovajpokazatelj definisan je, takođe, za određeni vremen-ski interval, obično za godinu ili za kvartal; ovo sto-ga što je BDP varijabla toka, veoma nalik vodenojmasi koja pliva niz reku. Varijable toka sadrže vre-mensku dimenziju i po tome se razlikuju od varija-bli fonda, kao što bi, na primer, bila voda iz rekepregrađene branom, čija je količina definisana u sva-kom pojedinačnom trenutku.1

1 Bilans stanja neke firme predstavlja još jedan primer varijablefonda, koji meri finansijski položaj firme u određenom trenutku,na primer 31. decembra; nasuprot tome, bilans uspeha beleži pro-fit, odnosno gubitak firme koji se odnosi na određeni period,npr. od 1. januara do 31. decembra, i predstavlja varijablu toka.

obračun, što bi mogao biti slučaj sa automobilom ko-ji je pomenuti diler najpre kupio a zatim prodao. Iztog razloga BDP nikada ne treba mešati sa ukupnomvrednošću prometa (prodaja) koju ostvari jedna ze-mlja. Nasuprot tome, izvoz se uvek tretira kao finalnaprodaja, bez obzira na to kako će stranac kupljenu ro-bu iskoristiti, jer roba napušta teritoriju zemlje.

Naša druga definicija BDP uzima u obzir činjenicuda svaka finalna prodaja jednog dobra ili uslugepredstavlja poslednju instancu koja mora obuhvati-ti vrednost svih aktivnosti koje su omogućile da robapostane dostupna kupcu. Ona praktično sadrži čitavlanac aktivnosti od kojih se svaka tretira kao dodatavrednost:

Definicija 2:BDP == Σ dodatih vrednosti stvorenih na određenoj

teritoriji u definisanom vremenu.

Firme stvaraju dodatu vrednost preradom sirovinai poluproizvoda u proizvode koje prodaju na tržištu.Dodata vrednost firme predstavlja razliku izmeđuvrednosti prodaje (ukupan prihod) i troškova nabav-ke sirovina, poluproizvoda, kao i troškova uvoza.Ako ova firma proizvodi međufazne proizvode, nje-ni kupci će ovu transakciju beležiti kao trošak, te do-data vrednost neće biti dvostruko obračunata. Kadafinalni potrošač kupi robu ili uslugu na tržištu, u ce-nu će biti uključena ukupna dodata vrednost koja sestvara u svim fazama proizvodnog procesa. Otuda sudefinicije 1 i 2 konzistentne. U Okviru 2.1 ilustrova-no je kako proizvodne aktivnosti doprinose stvara-

nju ukupne dodate vrednosti jedne privrede.Dodata vrednost koja se proizvede u okviru jedne

privrede predstavlja dohodak onih faktora proizvod-nje koje su firme zaposlile. Dohoci radnika, akciona-ra i drugih vlasnika faktora proizvodnje u skladu susa doprinosom ovih faktora u stvaranju vrednostidobara i usluga u toku proizvodnog procesa. Bez do-date vrednosti ne bi bilo moguće isplatiti dohotke,zarade, kamatu i profit. Tako dolazimo do treće defi-nicije bruto domaćeg proizvoda:

Definicija 3:GDP == Σ faktorskih dohodaka zarađenih u privred-

nim aktivnostima na određenoj teritoriji u

definisanom vremenu.

Bruto domaći proizvod se tako izračunava kao su-ma svih dohodaka zarađenih u okviru granica jednezemlje – bilo da se radi o rezidentima te zemlje ili ne.Pošto vrednost potrošnje jedne osobe mora biti jed-naka dohotku neke druge, treća definicija BDP kon-zistentna je sa njegovom prvom definicijom.

Statistika bruto domaćeg proizvoda dnevno seprati u finansijskoj i političkoj štampi. BDP je opšte-prihvaćeni pokazatelj zdravstvenog stanja jedneprivrede, te menadžeri, ekonomisti i političari bud-no prate njegovo kretanje. Pa ipak, definicija brutodomaćeg proizvoda sadrži priličnu dozu arbitrarno-sti i otvoreno je pitanje da li svaki porast BDP pod-razumeva i porast dobrobiti za jednu naciju. Višedetalja o ovom kontroverznom pitanju nalazi se uOkviru 2.2.

Makroekonomski bilansi 21

Okvir 2.1

Pretpostavimo da se jedno bure piva proizvodi i prodaje fi-nalnom potrošaču po ceni od 100A. Koje sve radnje su tuuključene? Pivara je otkupila hmelj od seljaka, plativši ga10A, potrošila struje u vrednosti od 20A i nabavila bure za5A. (Jednostavnosti radi, zanemareni su međufazni inputikoje su imali: seljak, elektrodistribucija i proizvođač buradi).Pivo se prodaje trgovcu na veliko po ceni od 80A, te pivaratako ostvaruje dodatu vrednost od 45A, od kojih pokriva tro-škove rada (plate, kao i doprinose za socijalno osiguranje) uiznosu od 35A i plaća porez od 5A. Preostalih 5A predstavljaprofit pivare. Trgovac na veliko prodaje bure za 90A, tako dadodata vrednost prodavca na malo iznosi 10A; pošto se bureu maloprodaji prodaje za 100A, to znači da se i u malopro-

daji ostvaruje dodata vrednost od 10A. Zbrajajući, finalnacena se može rastaviti na dodatu vrednost stvorenu u svakojod faza proizvodnje i isporuke finalnog dobra:

Dodata vrednost po fazama proizvodnje i isporuke:

ASeljak 10Elektrodistribucija 20Proizvodnja buradi 5Pivara 45Velikoprodaja 10Maloprodaja 10

Ukupno 100

Dodata vrednost: jedan primer

2.2.2 Realne i nominalne varijable,deflatori i indeksi cena

Realni i nominalni bruto domaći proizvod

Sada kada znamo kako se obračunava bruto domaćiproizvod, možemo da vidimo kako statističari nacio-nalnog dohotka uspevaju da saberu jabuke i pomo-randže. Rešenje je nađeno u korišćenju cena radikonverzije količina (broja jabuka i pomorandži) uvrednosti (vrednost prodatih jabuka i pomorandži).

Pretpostavimo da se u jednoj privredi proizvodesamo ova dva dobra i da uvozni inputi nisu potreb-ni. Množenjem količina prodatih jabuka i pomoran-dži, Qj i Qp, odgovarajućim cenama, Pj i Pp, dobijamonominalni BDP, odnosno BDP u tekućim cenama:

(2.1) BDP = PjQj + PpQp.

Ako cena pomorandži do sledeće godine poraste,bruto domaći proizvod će porasti čak i ako obim pro-daja ostane isti. Porast nominalnog BDP može iza-zvati kako porast proizvodnje, tako i porast cena. Da

bismo razdvojili uticaj promene cena od rasta proiz-vodnje, razlikujemo nominalni i realni BDP. Rast re-alnog BDP odgovara rastu fizičkog obima proizvodnje,dakle rastu broja prodatih jabuka i pomorandži. Dokse nominalni BDP računa po formuli (2.1) korišće-njem tekućih prodajnih cena, realni BDP se izračuna-va pomoću cena iz neke zadate bazne godine.2 Unašem primeru, ako su u baznoj godini cene jabuka ipomorandži bile Pj

0 i P0p , onda će realni BDP u godini t,

u kojoj je ostvarena neto finalna prodaja jabuka i po-morandži u iznosu Qj

t i Qpt , i iznositi:

(2.2) realni BDPt = Pj0Qj

t + P0pQp

t .

Ova razlika je veoma uopštena i odnosi se na svemakroekonomske varijable: nominalne varijablepredstavljaju količine u tekućim cenama; realne va-rijable su količine u stalnim cenama. U Tabeli 2.1 se


Okvir 2.2

BDP uključuje samo registrovane tržišne transakcije. Tako seizostavljaju mnoge aktivnosti, bilo stoga što se ne obavljajukroz legalne kanale, ili zbog toga što finalni proizvodi ne iz-laze na tržište, kao na primer u slučaju gajenja povrća u sop-stvenoj bašti. Osim toga, pošto se dobra i usluge vrednuju potržišnim cenama, dva identična dobra mogu imati različitiponder u bruto domaćem proizvodu ukoliko se jedno odnjih proda sa popustom. Konačno, to svakako nije meraostvarenog uživanja: bolna iskustva (vađenje zuba, na pri-mer) ulaze u obračun na isti način kao i ona prijatna. Kadaneko umre, bruto domaći proizvod poraste: pogrebne uslu-ge, troškovi bolničkog lečenja, kao i procedura izvršenja te-stamenta od strane advokata i bankara, sve to spada udodatne finalne prodaje dobara i usluga. Zagađenje i ostalioblici oštećenja prirodne okoline ne ulaze u obračun brutodomaćeg proizvoda jer se ne prodaju na tržištu.

Usluge ulaze u obračun bruto domaćeg proizvoda na istinačin kao i dobra. Usluge obuhvataju plate lekara ili provizijuprodavca nekretnina, zarađenu prodajom postojećeg stambe-nog objekta. U drugom pomenutom slučaju, ako se vrednostobjekta uvećala u odnosu na trenutak kada je kupljen, pret-hodni vlasnik ostvaruje kapitalni dobitak, ali ovaj prihod neulazi u obračun BDP. Ni kupoprodaje polovnih dobara, kaošto su automobili ili antikvarni nameštaj, ne ulaze u obračun

BDP. Ove transakcije praktično se svode na transfer vlasništvaa ne na novu proizvodnju; ova dobra su obračunata u BDP pri-likom prve prodaje, ali zarade posrednika predstavljaju uslu-gu koja se obavezno uračunava u BDP. Prodaje zaliha izprethodnog perioda, koje se obavljaju u maloprodaji, u stvarismanjuju BDP pošto se registruju u formi smanjenja zaliha.

Javne usluge su deo BDP, iako se u stvari i ne prodaju. Nji-hova cena jednostavno se meri troškovima proizvodnje. Naprimer, usluge obrazovanja ulaze u BDP kao suma profesor-skih plata uvećana za operativne troškove kao što su elek-trična energija i grejanje, plus troškovi iznajmljivanjaprostorija i opreme. Narodna odbrana ulazi u obračun BDPu formi ukupnih rashoda oružanih snaga.

Srodni pokazatelj je bruto nacionalni proizvod (BNP). Zarazliku od BDP, čiji se obračun odnosi na određenu lokaciju,BNP je svojinski koncept. On predstavlja dodatu vrednostkoju su stvorili faktori proizvodnje u vlasništvu rezidenatajedne zemlje, bilo da su locirani u zemlji ili inostranstvu. Uovaj pokazatelj ulazi i dodata vrednost, odnosno dohodakzarađen u inostranstvu, koji su rezidenti vratili u matičnu ze-mlju. Na primer, plata nekog Italijana koji živi u gradu Komou Italiji, a radi u Švajcarskoj u Luganu, obračunava se kaošvajcarski BDP i italijanski BNP. U daljem tekstu prihvatamouobičajenu praksu prema kojoj analiziramo samo BDP.

Šta meri bruto domaći proizvod

2 Problemi nastaju kada se pojave nova dobra ili kada porastekvalitet postojećih dobara. Ove probleme statističari rešavajuposebnim tehnikama.

kao primer navode stope rasta nominalnog i realnogBDP u Evro-zoni.

Deflatori i indeksi cena

Razlika između nominalnog i realnog BDP može se ko-ristiti kao mera opšteg nivoa cena ili kao cena dobarau novčanom izrazu. Stopa rasta ovog pokazatelja mo-že stoga poslužiti kao mera inflacije. Deflator BDP,koji predstavlja jedan od načina merenja nivoa cena,definiše se kao odnos nominalnog i realnog BDP:

(2.3) Deflator BDP = nominalni BDP/realni BDP.

Stopa rasta deflatora bruto domaćeg proizvodamože se aproksimirati izrazom:

(2.4) Inflacija = stopa rasta nominalnog BDP– stopa rasta realnog BDP

Na primer, Tabela 2.1 pokazuje da je u toku 1999.godine nominalni BDP u Evro-zoni porastao za 4,6%,dok je realni BDP porastao samo za 2,1%. U proseku,dakle, cene su porasle za oko 2,5%.3

U izabranoj baznoj godini nominalni i realniBDP po definiciji su isti, a vrednost deflatora je 1,0.

(Ponekad se ovaj broj množi sa 100 radi lakšeg upo-ređivanja velikih serija). Deflator se može interpre-tirati kao uprosečeni novčani izraz cena svihfinalnih dobara, gde je svaka cena implicitno pon-derisana učešćem odgovarajućeg dobra u bruto do-maćem proizvodu. Kako se ovi udeli menjaju krozgodine, tako se menjaju i ponderi.

Alternativna mera inflacije, koja se naziva indek-som cena zasniva se na izračunavanju prosečne ce-ne pomoću fiksnih pondera.. Najpre se izabere korpadobara i svako dobro, odnosno kategorija dobara izkorpe koristi se kao ponder za odgovarajuće cene.Kao primer može se uzeti ICM (indeks cena na ma-lo). On se bazira na korpi dobara koju troši „proseč-ni potrošač”. U Okviru 2.3 prikazani su neki čestokorišćeni deflatori i indeksi. Slika 2.1 prikazuje stoperasta deflatora BDP i ICM u Italiji. Razlika izmeđuova dva načina merenja inflacije obično nije velika,ali ipak ponekad može biti značajna — na primer,kada je došlo do naglog rasta cena uvoznih dobara,kao što je bio slučaj u 1981. i tokom 1986. godine.

2.2.3 Merenje i interpretacija BDP

Vrlo je skupo i teško izmeriti BDP, jer bi trebalo pokri-ti aktivnosti na čitavoj teritoriji zemlje. To obično ra-de statistički zavodi, koji se oslanjaju na raznorodne


Nominalni BDP Realni GDP Deflator GDP

1990 7,7 3,0 4,7

1991 8,8 1,6 7,2

1992 4,3 1,1 3,2

1993 0,3 −0,5 0,8

1994 5,0 3,0 2,0

1995 3,9 2,4 1,5

1996 5,1 1,8 3,3

1997 5,4 2,7 2,7

1998 4,6 2,9 1,7

1999 4,6 2,1 2,5

Izvor: Eurostat.

Prosečne godišnje stope rasta nominalnog BDP, realnog BDP i deflatora: Evro-zona, 1975-1999. (u%)

Tabela 2.1

3 Da bismo videli zašto ova formula predstavlja samo aproksimaciju,pretpostavimo da je realni BDP porastao po stopi g, a inflacija postopi π. Nominalna stopa rasta mora biti (1 + g)(1 + π) − 1 = g + π + gπ.Za male vrednosti g i π, gπ = 0, tako da se stopa rasta nominalnogBDP može aproksimirati izrazom g + π.

izvore informacija. Jedan od „prirodnih” izvorapredstavlja poreska služba. Firme prijavljuju obimprometa (prva definicija BDP), pojedinci prijavljujuprihode (treća definicija BDP), a u većini zemalja (usvim zemljama EU, ali ne u SAD) međufazni i finalniprodavci zadržavaju porez na dodatu vrednost svedo trenutka kada prijave svoju dodatu vrednost radioporezivanja (druga definicija BDP).Činjenica da se podaci o bruto domaćem proizvo-du prikupljaju posredstvom poreskih službi otvarai pitanje kvaliteta ovih podataka. Ni pojedinci nitipak firme ne moraju biti sasvim iskreni prema fi-skalnim organima kada prijavljuju svoje prihode.Ono što ostane neprijavljeno naziva se sivom eko-nomijom. U Okviru 2.4 prikazane su procene nje-nog obima i skreće se pažnja na važnost kategorijeneplaćenog rada.

Naredni problem u merenju BDP vezan je za vremekoje je potrebno da bi se dobili prihvatljivo preciznirezultati. Osim toga, podaci o poreskim prihodimaobrađuju se sa znatnim zakašnjenjem. Podaci izprethodnog kvartala obično se objavljuju tek krajemprvog meseca narednog kvartala. U Okviru 2.5 obja-šnjava se kako se ovakvi blic-proračuni prave, a zatimi po nekoliko puta u toku godine koriguju. Netačnostovih procena deluje uznemirujuće, jer pomoću njih


Okvir 2.3

Najsličniji deflatoru BDP je indeks cena proizvođača (ICP) safiksnim ponderima u vidu reprezentativnog skupa (korpe)domaćih proizvoda. Slično tome, indeks cena na malo (ICM)sličan je deflatoru potrošnje, tj. odnosu nominalne i realneagregatne potrošnje. Indeksi sa fiksnim ponderima, kao štosu ICP i ICM primeri su Lasperovog (Laspeyres) indeksa. De-flator potrošnje, koji se izačunava na osnovu tekućih udeladobara u potrošnji u datoj godini, nazivamo indeksom savarijabilnim ponderima, odnosno Pašeovim (Paasche) in-deksom. Kao i ICM, deflator potrošnje uključuje dobra iusluge koje su proizvedene u inostranstvu i uvezene, dok ihICP i deflator BDP ne uključuju, ali zato uključuju dobra iusluge proizvedene u zemlji, a koja se izvoze. Slika 2.1. po-kazuje kako se tokom 80tih godina u Italiji širio raskorak iz-među indeksa cena proizvođača i indeksa cena na malo.Razlog tome je u činjenici da su uvozna dobra poskupelamanje od domaćih.

Ostali često korišćeni deflatori odnose se na izvoz, uvoz,investiciona dobra i javne nabavke. Indeks cena na veliko(ICV) meri prosečni nivo cena dobara u fazi velikoprodaje,dok se kretanje cena repromaterijala prati pomoću raznovr-snih individualnih indeksa. Vrtoglava divergencija indeksa ideflatora samo ukazuje na činjenicu da „apsolutna proseč-na cena” u stvari ne postoji. U zavisnosti od potreba analize,koristiće se različiti indeksi cena. Na primer, pošto primaocifiksnih dohodaka žele da „vežu” svoja buduća primanja zatroškove života, relevantan indeks će biti ICM ili deflator po-trošnje. U slučaju Italije, vezivanje primanja za ICM umestoza ICP, u firmama čiji se dohodak kretao slično kao ICP, do-šlo je do rasta profita. Zbog lakoće izračunavanja, u praksise češće koristi ICM i ostali Lasperovi indeksi.

Godišnjak IFS, 1995.

Deflator BDP i indeksi cena

Deflator BDP i inflacija merena indeksomcena na malo (ICM): slučaj Italije

Kako deflator BDP, tako i indeks cena na malo mere promenenivoa cena, odnosno mere promene u novčanom izrazu vrednostidobara. Oba se koriste da bi se izračunala stopa inflacije. Slikapokazuje da se obe stope inflacije vrlo slično kreću, osim uperiodima kada dolazi do razlika zbog korišćenja različitihponderacionih „korpi”. U toku 1986. godine naglo je pala cenanafte na svetskom tržištu. Pošto gas i nafta za loženje spadaju upotrošnju domaćinstava, došlo je do pada inflacije merenepomoću ICM. Pošto se nafta uvozi (te se ne uvećava italijanski BDP)uticaj pada njene cene nema direktnog uticaja na deflator BDP.Izvor: OECD Economic Outlook, Dec. 2000.

Slika 2.1

Deflator BDPCene potrošača

10

9

8

7

6

5

4

3

2

1

01985 1987 1989 1991 1993 1995 1997 1999

Prom

ena

od p

reth

odne

god

ine

(%)


Siva ekonomijaOkvir 2.4

Zar ima osobe koja nikada nije „na crno” platila uslugu obu-ćara, automehaničara ili molera? Pojedinci se bave sivomekonomijom iz veoma očiglednih razloga. Oni najpre žele daizbegnu oporezivanje (porez na dodatu vrednost, na zapo-slenost, socijalno osiguranje, porez na profit). Drugi razlogleži u tome što je razne kriminalne aktivnosti (preprodajadroge, prostitucija, ili „uzimanje reketa”) pametnije držati utajnosti.

Naredno ozbiljno ograničenje tačnosti BDP predstavljaneplaćeni rad. Kućne popravke, koje obično rade muškarci,svi ostali poslovi oko kuće i porodice, što obično rade žene,oduzimaju dosta snage i vremena. Bogatiji ljudi angažujupomoć, u kom slučaju vrednost ovih poslova postaje deoBDP, ako ih prijave poreskim organima. Ipak, većina ih radisama, te ih i ne prijavljuje. U Tabeli 2.3 prikazane su proce-ne ovog „izgubljenog outputa” za Holandiju. Prvi deo Tabe-le pokazuje da se uglavnom žene bave neplaćenimposlovima. Drugi deo pokazuje da neplaćeni rad predstavljaznačajan deo zvaničnog BDP. Procene variraju u zavisnostiod toga koju platu imputiramo na registrovane časove ne-plaćenog rada; najniža cifra odgovara obračunu po mini-malnoj plati, a najviša po prosečnoj plati.

Koliki je obim sive ekonomije? Po definiciji, njegova je ve-ličina nepoznata, ali statističari često pokušavaju da utvrdenjen značaj. Koriste se razne procene, kao na primer mere-nje potrošnje električne energije u domaćinstvima. Sa ra-stom neregistrovanih tržišnih aktivnosti, značajno raste ivrednost ovog pokazatelja.4 Alternativno, pošto se nelegalnetransakcije obavljaju van bankovnih računa, a profiti se ču-vaju u velikim novčanicama, utvrđuje se količina novčanicavelike vrednosti u opticaju.

Afrika Centralna Evropa

Nigerija, Egipat 68–76 Mađarska, Bugarska, Poljska 20–28

Tunis, Maroko 39–45 Češka Republika, Rumunija, Slovačka 9–16

Latinska Amerika Bivši Sovjetski Savez

Meksiko, Peru 40–60 Belorusija, Gruzija, Ukrajina 28–43

Čile, Brazil, Venecuela 25–35 Baltičke države, Rusija 20–27

Azija OECD

Tajland 70 Belgija, Grčka, Italija, Španija, Portugalija 24–30

Filipini, Malezija, Koreja 38–50 Sve ostale 13–23

Hong Kong, Singapur 13 Austrija, Japan, SAD, Švajcarska 8–10

Izvor: Schneider and Enste (2000).

Procena obima sive ekonomije (% of BDP)Tabela 2.2

Časova Prosečno Prosečno

nedeljno plaćenog rada neplaćenog rada

Muškarci 32,6 17,5

Žene 9,4 39,8

% BDP 36–58

Izvor: Marga Bruyn-Hundt, The Economics of Unpaid Work, Thesis Publishers, Amsterdam (1996).

Neplaćeni rad: Holandija, 1990. godineTabela 2.3

4 Uopšteno posmatrano, odnos prodaja intermedijarnih inputa i njihove finalne upotrebe često se koristi kao indikator obima siveekonomije. Na primer, često se registruje veliki raskorak između kupovine građevinskog materijala i prijavljene građevinske aktivnosti.

vlade utvrđuju ekonomsku politiku, investitori proce-njuju vrednost kapitala, a firme odlučuju o prijemu iotpuštanju radnika i donose odluke o nabavci noveopreme. Iz tog razloga analiza BDP i BNP često se upot-punjuje analizom drugih indikatora.5 Upravo zato seanalitičari radije opredeljuju za to da, umesto nivoapromenljivih, analiziraju stope rasta. Sve dok nema ve-likih distorzija, stope rasta prilično su pouzdane.

Pravi je izazov porediti bruto domaći proizvod pozemljama. Najčešće posmatramo BDP per capita, od-nosno prosečni dohodak koji se zaradi u okviru gra-nica jedne zemlje. Međutim, uvek treba opreznotumačiti podatke. Najpre, BDP meri dohodak, a nebogatstvo. Dohodak je tok, a bogatstvo je fond aku-muliran tokom dužeg vremenskog perioda. Na pri-mer, prosečni dohodak koji se ostvari u VelikojBritaniji niži je nego u Abu Dabiju; pa ipak je britan-

sko bogatstvo verovatno mnogo veće, pošto je stica-no vekovima, i to kako u formi privatne imovine(npr. kuće, fabrike, nakit, akcije), tako i nacionalneimovine (npr. Londonski most, slike u Britanskommuzeju, putevi i telekomunikaciona mreža, itd).

Druga zamka leži u tome što se u mnogim manjerazvijenim zemljama veliki broj transakcija ne regi-struje. Na primer, najveći deo proizvodnje hranemože se obaviti u domaćinstvu (netržišna aktivnost)ili se može razmeniti za druga dobra (neregistrovanatržišna aktivnost). Vrlo niske vrednosti per capitadohotka posledica su potcenjenih iznosa dodatevrednosti i dohotka u ovim zemljama.

Konačno, BDP se izražava u lokalnim monetarnimjedinicama, odnosno valuti, i onda se konvertuje ujednu, zajedničku valutu, koristeći devizni kurs. Ali,lokalni troškovi života mnogo su niži u siromašnijimzemljama, iz razloga objašnjenih u Poglavlju 7. Dabismo korigovali ovu devijaciju BDP, koristimo po-datke o BDP korigovane paritetom kupovne moći.


Okvir 2.5

Pošto su vladama, firmama i investitorima potrebne ažurneinformacije, u razvijenim privredama nacionalni statističkiinstituti su razvili metode pomoću kojih se dobijaju veomabrze preliminarne procene bruto domaćeg i bruto nacio-nalnog proizvoda. Ova procedura zasniva se na činjenici da,recimo, sto najvećih korporacija ima postojano učešće uBDP. Ako ono, na primer, iznosi 10%, a sve ove firme popu-njavaju poreske prijave ili posebno pripremljene upitnike,dodata vrednost koju prijave biće pomnožena sa 10 i tako ćese dobiti prva gruba procena bruto domaćeg proizvoda. Ne-koliko meseci kasnije, korigovana procena se dobija naosnovu uzorka koji obuhvata veći broj firmi. Ako se još malo

sačeka, biće moguće inkorporirati proračune bazirane napreliminarnim i parcijalnim analizama poreskih prihoda.Detaljna analiza svih poreskih prihoda — uz korišćenje teh-nika koje omogućavaju harmonizaciju proračuna na osnovutri raspoložive definicije BDP — omogućiće da se dobiju ko-načni podaci. U Tabeli 2.4 prikazani su sukcesivni obračunibruto domaćeg proizvoda Francuske za 1996. godinu. Prvaprocena, objavljena šest meseci po završetku godine, zaosta-jala je za više od 1% za konačnom cifrom! To može izgledatibeznačajno, ali ova razlika istovremeno predstavlja odstu-panje od 15% u odnosu na ostvarenu stopu rasta (koja je tegodine iznosila 7,5%).

Datum objavljivanja BNP (mlrd FFR, t. c) razlika u odnosu na razlika u odnosu na prethodnu godinu (%) jun 1987. (%)

Jun 1987. 5015,9 — —

Sept. 1988. 5034,9 +0,4 0,4

Sept. 1988. 5052,5 +0,3 0,7

Jun 1990. 5069,3 +0,3 1,1

Izvori: Bulletin Trimestriel de la Banque de France, različita izdanja.

Različite procene bruto nacionalnog proizvoda Francuske za 1986.Tabela 2.4

Kako se procene nacionalnih računa menjaju kroz vreme

5 U Poglavlju 14 dat je prikaz najčešće korišćenih indikatora.

ovoj očiglednoj činjenici i zadire duboko u principefunkcionisanja ekonomije. Na osnovu prve i treće defi-nicije BDP, ova slika pokazuje kako dohodak koji firmezarade od prodaje odlazi stanovništvu da bi se zatimodmah vratio na tržište. BDP se tako pojavljuje na levoj


Tokovi prihoda i rashoda2.3

2.3.1 Kružni tok dohotka

Rashod jedne osobe neizostavno izaziva rast dohotkaneke druge osobe. Pojednostavljeni dijagram kružnogtoka dohotka, prikazan na Slici 2.2, zasnovan je na

Kružni tok dohotka

Gornji levi deo točka predstavlja prodaju domaćih dobara i usluga , sumu izdataka na potrošnju (C), investicije (I), javne nabavke (G) i iz-voz (X) umanjen za uvoz (Z). Ova suma se interpretira kao dohodak rezidenata. Ovaj dohodak će država oporezovati, dok će istovremenoprivatnom sektoru isplatiti različite transfere. Ono što preostane, predstavlja privatni dohodak, koji se može štedeti (S) ili trošiti (C). Da biinvestirao u proizvodnu opremu (I), privatni sektor se zadužuje. Razlika S – I predstavlja neto štednju privatnog sektora. Izrazom T – Goznačavamo budžetski višak javnog sektora. X – Z predstavlja neto izvoz jedne zemlje.

Slika 2.2

BRU

TOD

OM

AĆI P

ROIZ

VOD

(C

+I +

G + X – Z)

PRIVATNI D

OH

OD

AK

C+

I +G

– Z

C + I + GC + I

POTROŠN

JA

NET

OPO

REZI

TRANSFERI

JAVN

EN

ABAV

KE

BUDŽETSKI VIŠAK (T – G)

(G)

(T)

ŠTEDNJA

INVESTICIJE

PRIVATNI SEKTOR (S – I)

NETO IZVOZ (X – Z)

POREZI

IZVO

Z

UVOZ

strani slike. Ovoga puta, on je prikazan kao suma final-nih neto prodaja koju su firme obavile u toku godine.6

Šta rade firme sa svojim prihodima? Da bismo tootkrili krećemo se u smeru kazaljke na časovniku.Država, prikazana na unutrašnjem krugu kružnogtoka, uzima (u formi poreza) i daje (u formi raznovr-snih transfera). Po pravilu, ona uvek uzima više negošto daje! Razliku između poreza i transfera nazivamoneto porezima i predstavljamo simbolom T. Onošto ostane po odbitku neto poreza od BDP naziva seprivatnim dohotkom.

Kada isplate zarade i ostale proizvodne troškove i po-reze,7 firme će ostvareni dohodak ili sačuvati u formištednje ili će ga raspodeliti vlasnicima. Domaćinstvazarađuju svoj dohodak ili kao zaposleni ili kao akciona-ri neke firme. Svoj dohodak mogu utrošiti ili ga mogudati na štednju. Spajanjem tokova firmi i domaćinsta-va formiramo novi agregat, koji nazivamo privatnimsektorom, a dijagram kružnog toka nam tada pokazujekako agregatna privatna štednja (S) postaje depozit u fi-nansijskom sektoru. Uloga finansijskog sektora je daprikupi štednju i kanališe je ka firmama koje žele da in-vestiraju, a obuhvata banke, finansijske institucije i tr-žišta hartija od vrednosti. Ova aktivnost, kojunazivamo finansijskim posredovanjem, predstavlje-na je desnim donjim krugom. Agregatno posmatrano,privatni sektor koristi svoju štednju — neutrošeni deodohotka, a firme tim novcem finansiraju nabavku no-ve proizvodne opreme. Termin „proizvodna oprema”odnosi se na fizički kapital, a kupovina nove opremeobuhvata se terminom investicije. Višak privatne šted-nje u odnosu na investicije (S – I) naziva se neto privat-nom štednjom. Ona može uzimati i pozitivne inegativne vrednosti. Firme i domaćinstva troše svojdohodak — koji i sam delimično može biti pozajmljen— da bi trošili (C) ili investirali (I).8

Rashodima privatnog sektora (C + I), država, tj. vla-da pridružuje sopstvene rashode (G). Vlade kupujudobra (puteve, vojnu opremu, novoizgrađene objektei kancelarije za administraciju) i kupuju usluge (svojihčinovnika i ostalih zaposlenih u državnoj službi). Na-dalje, država raspodeljuje subvencije firmama i sta-novništvu i plaća kamatu na javni dug. Ukupnerashode zemlje nazivamo apsorpcijom, što predsta-vlja sumu (C + I + G) privatnih i javnih rashoda utro-šenih na nabavku dobara i usluga. Deo apsorpcijeuključuje i kupovinu uvoznih dobara i usluga (s).Ovaj segment prikazan je levim donjim krugom, ko-jim je predstavljen ostatak sveta; no, ne treba shvatitida je ovde isključivo predstavljena robna razmena,nego i razmena svih vrsta usluga, uključujući uslugerada i kapitala. Dok se jedan deo domaćeg dohotka nataj način odliva u inostranstvo, stranci u isto vremekupuju domaća dobra i usluge, što za zemlju-domaći-na predstavlja izvoz (X). Sumirajući ova dva toka do-lazimo do neto izvoza (X – Z). Neto izvoz, koji možebiti pozitivan ili negativan, vodi daljem porastuukupne tražnje za domaćom proizvodnjom.

Kada saberemo apsorpciju i neto izvoz, dobijamoukupnu finalnu prodaju koja se odigrala na određe-nom geografskom prostoru, drugim rečima, dobija-mo bruto domaći proizvod. Tako se zatvara kružnitok dohotka. Ovo kruženje je osnova privredne ak-tivnosti: mi (kolektivno) zarađujemo da bismo (ko-lektivno) trošili.

2.3.2 Rezime dijagrama kružnog toka

Kružni tok se može sumarno prikazati korišćenjemprve i treće definicije BDP, koji predstavljamo sim-bolom Y. Kada se predstavlja u formi neto finalnihprodaja, bruto domaći proizvod se rastavlja na četiriglavne kategorije: prodaju potrošnih dobara i usluga(C), prodaju investicione opreme i prirast zaliha (I),prodaje državi (G) i prodaje ostatku sveta (X). Poštose deo domaćeg dohotka odliva u inostranstvo u ci-lju plaćanja za uvezena dobra, vrednost uvoza (Z) semora oduzeti, te dobijamo prvu definiciju BDP:

(2.5) Y = C + I + G + X − Z.

Dijagram kružnog toka takođe pokazuje da se BDPmože posmatrati kao tok neto dohodaka proizvod-nih faktora. Šta rade sa ovim dohotkom? Na desnoj


6 Tehnički, ovaj agregat uključuje „prodaje” koje obave domaćin-stva, kao i angažovanje kapitala u inostranstvu i „prodaje” kojeobave zaposleni u sopstvenim firmama.

7 Ostali proizvodni troškovi uglavnom se sastoje iz troškovazemljišta i zgrada, finansijskih troškova (pozajmice od banaka iakcionara) i troškova nabavke uvoznih sirovina i repromateri-jala koji se (posmatrano na nivou ukupne privrede) uvoze.

8 Važno je istaći razliku između ove terminologije i one koju čestosusrećemo u dnevnoj štampi, gde se u „investicije” ubraja ikupovina postojeće imovine ili finansijskih instrumenata. Iakofirme često izdaju hartije od vrednosti upravo radi nabavkeproizvodne opreme, sama kupovina ili prodaja akcija ne spada u„investicije” u ekonomskom smislu reči, to jest ne znači da vodistvaranju novih proizvodnih kapaciteta.

strani dijagrama kružnog toka prikazana su tri mo-guća ishoda: privatni sektor plaća neto porez uma-njen za iznos transfera (T), štedi (S), odnosno troši(C). Otuda proizlazi druga dekompozicija BDP:

(2.6) Y = C + S + T.

Tabela 2.5 prikazuje udeo ovih komponenti u do-hotku u nekolicini zemalja. Potrošnja po pravilu čini50–65% BDP. „Veličina države” često se meri udelomvladinih rashoda u BDP, odnosno sumom potrošnjei transfera, to jest udelom bruto poreza. Ovaj proce-nat značajno varira, čak i u razvijenim privredama.Kada je reč o ukupnoj potrošnji, tj. kada transfereuključimo u rashode, država često „zahvati” više odpolovine BDP: tako su u Severnoj Evropi uslugezdravstva, školstva, dečje zaštite, kao i javni transportbesplatni, dok je u drugim zemljama za njih zaduženprivatni sektor. Stopa investicija — udeo investicija uBDP — varira u rasponu 15-25%. Pošto investicijepredstavljaju akumulaciju proizvodne opreme, onesu veoma važne za budući privredni rast. Prisetimo seda država takođe investira u infrastrukturu (putevi,mostovi, komunalna infrastruktura).

Tokove dohotka i potrošnje sa ovog dijagramanazivamo realnom stranom ekonomije. Deo ovogtoka odlije se u finansijsku sferu u formi štednje

domaćinstava i korporacija; drugi deo se odliva dr-žavi; ostatak odlazi strancima u obliku neto izvoza.Vremenom se ovi tokovi akumuliraju u formi imo-vine ili dugova. Kako funkcionišu finansijski toko-vi i kako su realna i finansijska strana povezane,proučava se u delu III ove knjige.

2.3.3 Još nekoliko detalja

Iako BDP predstavlja zbir dohodaka koji rezidenti za-rade u okviru državnih granica, to ne znači da će ce-lokupan iznos završiti u rukama pojedinaca. Ono štodomaćinstva faktički prime radi potrošnje ili štednjenaziva se ličnim raspoloživim dohotkom. Tabela2.6 pokazuje da nekih 30-40% zarađenog dohotkanikada i ne stigne do domaćinstava. Taj deo dohotkaili odlazi vladi (u formi neto poreza) ili ostaje u fir-mama u obliku štednje (neraspodeljenog profita).

Na Slici 2.3 najpre je prikazan BDP, a zatim njego-va dekompozicija sve do nivoa krajnjih korisnika.Prva stavka je amortizacija; u procesu proizvodnjebruto nacionalnog proizvoda korišćena proizvodnaoprema se kvari, troši i zastareva. Kada se precizno iz-meri, nju treba oduzeti od BNP da bi se dobila jasni-ja slika o obimu outputa koji će biti raspoloživ uformi dohotka. Oduzimanjem amortizacije od BNP


Potrošnja Investicije Javne nabavke

(C) (I) (G)

Australija 57,8 23,5 18,7

Nemačka 56,2 24,4 19,4

Francuska 59,9 22,2 17,7

V. Britanija 62,2 17,0 20,8

Italija 62,0 22,0 16,0

Japan 57,9 32,7 9,4

Kanada 57,8 22,4 19,7

Švajcarska 60,1 26,2 13,7

SAD 64,9 14,7 20,4

Izvor: MMF.

Komponente BDP: rashodi (prosekkvartalnih podataka 1970–1998, % BDP)

Tabela 2.5

dobijamo neto nacionalni proizvod (NNP).9 Idućinadalje udesno, nacionalni dohodak je prikazan kaodeo NDP koji preostane firmama pošto isplati posred-ne poreze. Posredni porezi variraju od zemlje do zemljei uključuju porez na dodatu vrednost (PDV) i akcize(specifične poreze na naftu, duvan, alkohol). Prodavcisu ovlašćeni da prikupljaju ovaj porez za račun vlade.

Pošto plate posredne poreze, firme raspodeljuju zara-đenu dodatu vrednost u četiri pravca. Prvo se zaposleni-ma isplaćuju zarade i ostale kompenzacije. U ove isplateuključeni su i doprinosi za socijalno osiguranje. Drugo,isplaćuje se kamata na obveznice i bankarska kamata.Treće, firme plaćaju korporativni porez ili porez na do-hodak firme. Ostatak predstavlja profit koji pripada vla-snicima firme ili njenim akcionarima. Ovi profiti se iliraspodeljuju u formi dividendi ili ostaju na računimafirmi u formi neraspodeljenog profita, koji se ponekadnaziva neto korporativnom štednjom.10

Da rezimiramo, ono što nije plaćeno u formi korpo-rativnih poreza, odnosno ono što firme nisu zadržale


BDP Raspoloživi dohodak domaćinstava

Iznos % BDP

Nemačka 2052,4 1211,8 59,0

Francuska 1406,5 846,3 60,2

Švedska 246,1 118,7 48,2

Švajcarska 260,2 140,1 53,9

SAD 10730,3 7093,0 66,1

V. Britanija 1548,6 917,0 59,2

Izvor: OECD, Economic Outlook; ECB.

BDP i raspoloživi dohodak domaćinstava u 2000. (mlrd C)Tabela 2.6

Od rashoda, preko dohotka, do ličnograspoloživog dohotka

Da bi se dobio neto domaći proizvod (NDP), od BDP se moraoduzeti amortizacija. Nacionalni dohodak (ND) dobija se kada seod NDP oduzmu posredni porezi, a dodaju subvencije. Potom sevrši raspodela nacionalnog dohotka, tako što se od njega oduzimaštednja firmi (neisplaćeni profiti), korporativni porezi i doprinosiza socijalno osiguranje, a ono što preostane isplaćuje sedomaćinstvima u raznim formama dohotka. Država takođetransferiše deo dohotka domaćinstvima (socijalno osiguranje,osiguranje za slučaj nezaposlenosti, itd). Ova raspodela vodiformiranju ličnog dohotka (LD). Pošto se plati porez na dohodak ipodmiri niz raznovrsnih plaćanja državi, dobijamo ličniraspoloživi dohodak (LRD), tj. dobijamo vrednost resursa kojidomaćinstvima stoje na raspolaganju za potrošnju ili za štednju.

Slika 2.3

9 U praksi se finansijski obračun amortizacije određuje poreskimpropisima. U procesu obračuna visine profita za oporezivanje,firmama je dozvoljeno da umanje ukupan prihod za određeniprocenat knjigovodstvene vrednosti opreme. Ovakav postupakmože dovesti do velikog precenjivanja ili, pak, potcenjivanjastvarnog iznosa amortizacije na nacionalnom nivou.

10 Zbrajanjem neto korporativne štednje i amortizacije dobija sebruto korporativna štednja. To je resurs koji firme koriste da jačajusvoju finansijsku poziciju ili da zamenjuju istrošenu opremu.

X – Z

G

I

C

BDP

NDP

Amorti-zacija

Posredniporezi

Nacionalnidohodak

Ličnidohodak

Ličnirespoložividohodak

u formi štednje, pripada domaćinstvima po osnovuradnog odnosa, vlasništva ili rente. Kada se na prihodeod rada i na raspOkvireni profit dodaju državni tran-sferi (npr. naknade za nezaposlenost, za invalidnost,za troškove lečenja, dečje dodatke) kao rezultat dobijase lični dohodak. Domaćinstva ne mogu slobodno ras-polagati svojim ličnim dohotkom: najpre moraju daplate porez na lični dohodak, kao i ostale dažbine, kaošto su kazne za pogrešno parkiranje i drugi državni na-meti. Iznos koji preostaje za potrošnju ili štednju nazi-va se ličnim raspoloživim dohotkom.

2.3.4 Ključna bilansna jednačina

Dve dekompozicije BDP (2.5) i (2.6) predstavljaju bi-lansne jednačine: one po definiciji važe. Stoga relaci-ja koja uvek važi, glasi:

C + S + T = C + I + G + X − Z.

Potrošnja C pojavljuje se na obe strane ove jedna-kosti i možemo je eliminisati. Po sređivanju eleme-nata, dve bilansne jednačine daju treću:

(2.7) (S − I) + (T − G) = (X − Z).

Svrha zagrada u prethodnoj jednačini je u tome danaglase činjenicu da su odgovarajući izrazi u zagra-dama na Slici 2.2 prikazani kao neto priliv privat-nom sektoru (domaćinstvima i firmama), državi iostatku sveta, respektivno. Svaki od ova tri neto tokamože se posmatrati kao specifičan oblik štednje, kaoodliv (ako je pozitivan) ili kao priliv (ako je negati-van). Ako je S > I, privatni sektor postaje neto štedi-ša. Ako je S < I, privatni sektor je neto dužnik. Slično,ako je T > G, država štedi, a ako je G > T, država po-zajmljuje novac izdajući obveznice domaćim ili stra-nim rezidentima. Ovaj identitet pokazuje u kojojformi su ovi odlivi i prilivi po definiciji povezani. UOdeljku 2.4 pokazano je kako se to dešava i zašto.

Tabela 2.7 prikazuje kako izgleda bilansna jednačina(2.7) u nekoliko zemalja u 1999. godini. U SAD privatnisektor beleži deficit, trošeći mnogo više nego što zara-đuje. Višak javnog sektora suviše je mali da bi ga kom-penzovao, tako da zemlja u celini beleži spoljni deficit.Situacija u Japanu je potpuno suprotna. Obilan višakprivatnog sektora pokriva deficit javnog sektora i obez-beđuje sredstva za finansiranje eksternog suficita. Po-smatrano u celini, Evropska unija sve više liči na Japan,ali su neravnoteže manje i skoro da se poništavaju, do-

vodeći skoro do uravnoteženja spoljnog računa. Pojedi-ne članice Unije beleže vrlo raznorodne rezultate.

2.3.5 Identiteti nasuprot ekonomijiJednačina (2.7) ukazuje na to da se sva proizvedena

dobra i usluge moraju prodati, odnosno da tražnja zadobrima i uslugama mora odgovarati njihovoj ponu-di. Na primer, ako privatna štednja u nekoj zemlji pre-vazilazi privatne investicije (S > I), onda će ili netoizvoz biti pozitivan ili će državni budžet biti u defici-tu, ili će se oba događaja simultano ostvariti. Bez de-taljnijeg upoznavanja sa privrednom situacijom,nemoguće je znati (1) da li je budžetski deficit izazvanpozitivnom neto privatnom štednjom, (2) da li je ra-stom izvoza stvoren dohodak koji rezidenti jedno-stavno stavljaju na štednju, odnosno (3) da li je paddomaće investicione potrošnje izazvao recesiju kojaje smanjila uvoz i poreske prihode, stvarajući tako su-ficit tekućeg bilansa i/ili budžetski deficit. Upravo tuse ogleda razlika između merenja i interpretacije po-dataka. To je istovremeno razlika između privrednihbilansa i ekonomije. Jednačina (2.7) ne predstavlja sa-mo zahtev da se bilansi tačno obračunaju; kasnije će-mo videti da se ona može tumačiti kao uslov zaostvarenje tržišne ravnoteže, što implicira da delujenekakav mehanizam tržišnog prilagođavanja.


S −− I T −− G CA

SAD −4,7 1,0 −3,7

Japan 10,3 −7,6 2,7

Evropska Unija 2,8 −2,5 0,3

Belgija 4,2 −1,0 3,2

Danska −3,2 2,9 −0,3

Francuska 4,6 −2,2 2,4

Nemačka −1,6 1,6 0,0

Italija 2,9 −2,3 0,6

Holandija 4,2 −0,6 3,6

Španija 0,3 −1,4 −1,1

Švedska −0,6 2,3 1,7

V. Britanija −2,2 0,7 −1,5

Izvor: OECD Economic Outlook Dec. 1999.

Bilansne jednačine u 1999. godini, % BDP

Tabela 2.7

sledeće jednostavno pravilo: transakcije koje značeodliv naših para treba beležiti kao deficit (–), a stavkekoje za nas predstavljaju priliv novca beleže se kaostavke suficita (+). Ostatak će biti razjašnjen u daljemtekstu.


1. Izvoz robe

2. Uvoz robe

3. Saldo trgovinskog bilansa == (1) −− (2)

4. Izvoz usluga

5. Uvoz usluga

6. Neto autorska prava

7. Neto dohodak od investiranja

8. Bilans usluga == (4) −− (5) ++ (6) ++ (7)

9. Bilans robe i usluga == (3) ++ (8)

10. Neto radničke doznake

11. Neto međunarodna pomoć

12. Jednostrani transferi == (10) ++ (11)

13. Bilans tekućeg računa (TB) == (3) ++ (8) ++ (12)

14. Bruto priliv direktnih investicija

15. Bruto odliv direktnih investicija

16. Bruto priliv portfolio investicija

17. Bruto odliv portfolio investicija

18. Dugoročni kapitalni bilans

== (14) −− (15) ++ (16) −− (17)

19. Kratkoročni priliv kapitala

20. Kratkoročni odliv kapitala

21. Saldo kratkoročnog kretanja kapitala == (19) −− (20)

22. Saldo kapitalnog računa (KB) == (18) ++ (21)

23. Greške i propusti

24. Ukupni saldo == (13) ++ (22)

25. Saldo intervencija na deviznom tržištu (neto prodaja strane valute) (IDT)

Memo: Platni bilans: TB + KB + IDT = 0.

Platni bilansTabela 2.8

Platni bilans2.4

Platni bilans registruje sve transakcije obavljene iz-među jedne zemlje i ostatka sveta. Prikaz platnog bi-lansa u Tabeli 2.8 razdvaja međunarodnu razmenudobara i usluga (gornji deo) od finansijskih transakci-ja (donji deo tabele). Platni bilans mora zadovoljiti

2.4.1 Komercijalne transakcije

Na prvom računu iz Tabele 2.8 beleži se izvoz i uvozdobara, gde se uvoz unosi sa negativim predznakom.Neto rezultat naziva se spoljnotrgovinskim bilan-som. Bilans razmene dobara i usluga jednak je zbiruspoljnotrgovinskog bilansa i bilansa nerobne raz-mene, koji uključuje dohodak od investicija, autor-skih prava i drugih usluga. Najznačajniju stavkupredstavlja tekući bilans. On se dobija sabiranjembilansa razmene dobara i usluga sa bilansom transfe-ra, to jest sa bilansom transakcija koje ne spadaju ni-ti u komercijalne niti u finansijske transakcije (kaošto su javni transferi, inostrana pomoć, uplate i is-plate iz budžeta EU, kao i doznake koje strani radni-ci šalju u domovinu). Sve stavke tekućeg bilansamogu se uopšteno interpretirati kao transakcije pro-daje i kupovine dobara i usluga, uključujući tu i uslu-ge stranih radnika, kapitala, know-how ili kaomeđunarodna pomoć. To je jedna od interpretacijaneto izvoza (X – Z) iz prethodnog poglavlja.

Značaj tekućeg računa najbolje ćemo videti kadase vratimo na dekompoziciju BDP (2.5), koju može-mo napisati u obliku:

(2.8) TB = Y − (C + I + G) = Y − A,

gde simbol A = C + I + G definišemo kao apsorpciju,odnosno kao ukupnu domaću potrošnju dobara iusluga (i to kako domaćih, tako i inostranih) koju vr-še domaćinstva, firme i država. Po definiciji, tekućibilans predstavlja višak dohotka (BDP) u odnosu narashode. On signalizira da li je zemlja neto dužnik ilineto poverilac. Kada zemlja zarađuje više nego štotroši (PB = Y – A > 0), ona je neto poverilac u odnosuna ostatak sveta. Obratno, zemlja koja ima deficit natekućem bilansu troši više nego što zarađuje (PB < 0 iA > Y), a tu razliku mora pokriti pozajmicama iz ino-stranstva.

Tabela 2.9 pruža nekoliko primera. Turska je jednaod zemalja sa mnogo radnika u inostranstvu. To ob-jašnjava pozitivan bilans transfera u ovoj zemlji, aisto važi i za Meksiko. Švedska je u suprotnoj situaci-ji, sa mnogo stranih radnika koji šalju doznake u do-movinu. Isti slučaj beleži se u EU i SAD.

2.4.2 Finansijske transakcije

Preostale stavke platnog bilansa spadaju u finansij-ske transakcije. Kako zahtevaju računovodstveniprincipi, zbir svih stavki platnog bilansa mora bitijednak nuli. To i nije samo računovodstveni prin-cip, već je posledica važenja relacije (2.8): suficiti na


Evro-zona SAD Švedska Meksiko Turska

Trgovinski bilans 137,17 −244,97 17,54 −7,74 −14,33

Bilans robe i usluga −10,66 71,00 −9,53 −14,06 10,47

Jednostrani transferi −51,19 −46,59 −3,44 6,01 5,73

Tekući račun 75,32 −220,56 4,57 −15,79 1,87

Dugoročni finansijski bilans −226,38 35,48 −19,94 10,76 −5,82

Kratkoročni finansijski bilans 226,02 181,72 26,32 6,54 6,58

Greške i propusti −98,83 10,09 −8,57 1,67 −2,20

Ukupno −23,87 6,73 2,38 3,19 0,43

Promena deviznih rezervi 23,87 −6,73 −2,38 −3,19 −0,43

Izvor: MMF.

Platni bilans u nekim zemljama, 1998. (u milijardama USD)Tabela 2.9

tekućem računu moraju odgovarati neto odlivu fi-nansijskog kapitala jer zemlja u pitanju pozajmljujesvoja sredstva ostatku sveta; ili, ako postavimo stva-ri na drugi način, ova zemlja ulaže kapital u ino-stranstvo. Zemlja koja ima deficit na tekućemračunu pozajmljuje od inostranstva, tako da finan-sijski kapital pritiče u zemlju. Stoga, ostatak platnogbilansa, koji se odnosi na finansijske transakcije,mora biti po vrednosti jednak, a suprotnog znaka odiznosa zabeleženog na tekućem računu. Preostalonam je pitanje: ko vrši uravnoteženje bilansa?

Odgovor nalazimo kada razvrstamo finansijsketransakcije. Prva podela odnosi se na privatne i javneračune. Bilans kupovina inostrane aktive od straneprivatnih domaćih rezidenata nazivamo kapitalnimračunom, i on predstavlja deo procesa uravnoteženjaplatnog bilansa. Račun zvaničnih intervencija dajepregled aktivnosti monetarnih vlasti na ovom planu.Ako je na ovom računu zabeležen deficit, rezidenti suviše novca poslali u inostranstvo nego što su primili, ito kako kroz komercijalne transakcije — tekući račun— ili finansijske transakcije, ili kroz bilo koju kombi-naciju transakcija na oba navedena računa. Kako po-kazuje Tabela 2.9, upravo se to desilo u Evro-zoni u1998. godini. U tom slučaju monetarne vlasti apsor-buju razliku, vraćajući domaću valutu u zemlju; otu-da pozitivan predznak ispred poslednje stavke utabeli. Ali, pazite, to znači da su monetarne vlasti po-trošile deo svojih deviznih rezervi (inostrane valutekoje imaju u posedu), da bi mogle da otkupe domaćuvalutu i uravnoteže platni bilans. 11 Ove aktivnosti na-zivaju se intervencijama na deviznom tržištu. Kadavlasti otkupljuju sopstvenu valutu, one troše deo svo-jih deviznih rezervi. Razlika između privatnog i jav-nog finansiranja obrađuje se u Odeljku 2.4.4.

Druga razlika je između kratkoročnih i dugoroč-nih kapitalnih transakcija. Dugoročni računi beležekupovine i prodaje imovine sa periodom otplate du-žim od godinu dana. Kao primer možemo navestistrane direktne investicije, kupovinu inostranihkompanija, portfolio investicije ili osnivanje filijalasopstvene kompanije u inostranstvu. Kratkoročne

transakcije uključuju promet imovine sa periodomotplate kraćim od godinu dana — uključujući i tran-sakcije na bankarskim računima — često su poveza-ne sa tokovima „vrućeg novca”, koji se baziraju naočekivanju brzih prihoda, a ne na dugoročnim po-slovnim strategijama.

2.4.3 Greške i propusti

U Tabeli 2.9 posebno objašnjenje zahteva poslednjastavka, „Greške i propusti”. Po definiciji, zbir svihstavki platnog bilansa trebalo bi da bude jednak nuli:

(2.9) TB + KB + IDT = 0.tekući kapitalni intervencijebilans bilans na deviznom tržištu

Dok se, teorijski posmatrano, tekući i kapitalni ra-čun po definiciji izravnavaju, priroda podataka kojepribavljaju statističke službe je takva da se odstupa-nja javljaju po definiciji. Podaci o razmeni dobijajuse od carinskih službi. Pošto finansijske organizacijeposreduju u obavljanju međunarodnih transakcija,finansijski podaci dolaze iz bankarskog sistema.Obim intervencija na deviznom tržištu, naravno,poznat je monetarnim vlastima, koje su često zadu-žene za prikupljanje podataka i finalnu obradu plat-nog bilansa. U praksi relacija (2.9) ne važi nikada, tese javlja potreba za dodatnim računom koji se nazi-va „Greške i propusti”; ova stavka je neophodna dabi platni bilans u sumi davao nulti iznos. Uz greške upravom smislu reči — sam obim podataka koje trebaobraditi pravi je izazov za pravljenje grešaka — mo-gu se javiti i neki manje naivni „propusti”.12 U Tabe-li 2.9 registrovani su veliki deficiti u stavci „Greške ipropusti”. Veliki negativni brojevi mogu biti indika-tor ilegalne trgovine ili bega domaće štednje u ciljuizbegavanja poreza.

2.4.4 Smisao bilansa

Neravnoteža na tekućem računu mora se u potpu-nosti poklapati sa kapitalnim bilansom privatnogsektora ili sa zvaničnim intervencijama monetarnih


11 Imajte u vidu da ovo sledi iz ranije pomenutog pravila u vezi sapredznakom sa kojim transakcije ulaze u obračun platnogbilansa; upitajte se da li dolazi do priliva domaće valute (poziti-van predznak) ili, pak, do njenog odliva (negativan predznak).

12 Normalno bi bilo da suma tekućih računa svih zemalja svetabude jednaka nuli. U stvari, ova stavka sistematski je negativna,pošto se „propusti” mnogo češće javljaju u registrovanju pri-hoda nego pri beleženju rashoda.

vlasti. U čemu je razlika? U zemlji koja ostvaruje su-ficit, priliv plaćanja veći je od odliva. Ako je kapital-ni bilans privatnog sektora u ravnoteži, dotokdomaćeg novca u zemlju premašiće njegov odliv. Toje moguće jedino ako neko ovu razliku nadoknadi. Ustvari, ova neravnoteža priliva i odliva translira se uvišak tražnje za domaćom valutom na svim devi-znim tržištima sveta. Ova tražnja težiće da apresira,odnosno da poveća vrednost domaće valute.13 Akomonetarne vlasti žele da spreče apresijaciju, one mo-raju smanjiti tenziju tako što će prodavati „nedosta-juću” količinu domaćeg novca u odnosu nainostrani — a tako će predznak u IDT podbilansu urelaciji (2.9) postati negativan. Suficit na tekućem ra-čunu tako dobija oblik akvizicije (kupovine) stranevalute. Ovaj proces može se posmatrati i kao zvanič-ni zajam inostranim monetarnim vlastima.

Pretpostavimo da centralna banka odbije da in-terveniše (IDT = 0). U tom slučaju bi na svetskomdeviznom tržištu bio registrovan manjak domaćevalute, pa bi došlo do apresijacije. Apresirana do-maća valuta izazvaće smanjenje suficita na teku-ćem bilansu, pošto će domaća dobra postatiskuplja, a inostrana jeftinija, što ubrzava odliv ka-pitala, jer se rezidentima isplati da kupuju imovinuu inostranstvu. U bilansnoj jednačini (2.9) pokazu-je se da će u tom slučaju ili nestati suficit na teku-ćem računu, ili će privatni kapitalni bilans postatinegativan, ili će se oba događaja simultano ostvari-ti. Slično tome, deficit na tekućem računu može se

finansirati prilivom privatnog kapitala (u tom slu-čaju kapitalni bilans će biti pozitivan), zvaničnimintervencijama (prodajom deviznih rezervi) ili ijedno i drugo paralelno.

Monetarne vlasti odlučuju da li će se i u kojoj me-ri neravnoteža tekućeg bilansa odraziti na nivo devi-znog kursa. Jedan ekstremni slučaj predstavljasituacija kada se monetarne vlasti obavežu da će odr-žati fiksni kurs i onda moraju da intervenišu. Ako toučine, onda će morati da kupuju i prodaju inostranuvalutu u bilo kom iznosu koji se pokaže neophod-nim. Drugi ekstremni slučaj predstavlja situacija ka-da monetarne vlasti uopšte ne intervenišu te sedevizni kurs formira isključivo na tržištu. To je raz-log zbog koga suma tekućeg i kapitalnog bilansa(uključujući greške i propuste) privlači posebnu pa-žnju: ona predstavlja pisani trag monetarnih inter-vencija i otkriva ponašanje monetarnih vlasti.Naziva se nacionalnim računom, odnosno platnimbilansom (PB):14 izostavljajući greške i propuste,

(2.10) PB = TB + KB = −IDT.

Suficit platnog bilansa znači da vlasti kupuju devi-zne rezerve. Drugim rečima, dolazi do prodaje do-maće valute kako bi se suzbio višak tražnje za njom,čime se sprečava ili smanjuje pritisak da domaća va-luta apresira (IDT < 0). Deficit platnog bilansa odgo-vara gubitku deviznih rezervi, pošto monetarnevlasti otkupljuju domaću valutu da bi se izbegla de-presijacija (IDT > 0).


13 U kasnijim poglavljima ova se pitanja mnogo detaljnije obrađuju. Apresijacija nastaje onda kada vrednost domaće valute poraste uodnosu na druge valute. Obratno, ako joj se vrednost smanjuje, govorimo o depresijaciji.

14 U strogom smislu reči, prethodni izraz nije sasvim tačan jer platni bilans, kao suma svih međunarodnih plaćanja, mora biti jednak nuli.

Rezime

1. Bruto domaći proizvod (BDP) može se definisati na tri ekvivalentna načina: kao tok finalnih pro-daja, kao tok faktorskih dohodaka, odnosno kao tok dodate vrednosti.

2. Pošto nominalni BDP obuhvata finalne prodaje po tržišnim cenama, porast nivoa cena teži dapoveća vrednost BDP čak i u situacijama kada je količina ostvarenih prodaja ostala ista. RealniBDP se meri tako što se tekući output množi stalnim cenama iz neke odabrane bazne godine.

3. Deflator BDP je odnos nominalnog i realnog BDP. To je jedna od mera nivoa cena. Inflacija jepribližno jednaka razlici između nominalne i realne stope rasta BDP. Indeksi cena, koji se tako-đe koriste za izračunavanje stopa inflacije, rezultat su obračuna na osnovu konstantne korpe do-bara i usluga.

4. Merenje BDP je skupo, dugo traje i ne daje savršeno tačan rezultat. Veliki deo privredne aktivno-sti ostaje nezabeležen, kao što su usluge domaćinstava i siva ekonomija. Pa ipak, greške u obra-čunu BDP manje utiču na godišnje stope rasta nego na apsolutne iznose ovog pokazatelja.

5. BDP je jednak sumi potrošnje, investicija, javne potrošnje i salda tekućeg bilansa (Y = C + I + G + TB).Istovremeno, BDP je jednak zbiru potrošnje, privatne štednje i neto poreza (bruto porezi umanjeniza transfere koje prima privatni sektor) (Y = C + S + T). Proizlazi da je, po definiciji, suficit tekućeg bi-lansa jednak zbiru suficita javnog i privatnog sektora (TB = (T – G) + (S – I))

6. Platni bilans predstavlja zapis transakcija na tekućem računu i odgovarajućih finansijskih kon-trastavki u kapitalnom bilansu. Tekući bilans predstavlja sumu računa razmene robe, usluga itransfera; bilo da je u pitanju suficit ili deficit, on mora biti jednak sumi privatnog dugoročnogkapitala, kratkoročnog finansijskog kapitala, greškama i propustima i intervencijama na devi-znom tržištu, koja će imati suprotni predznak od vrednosti zabeležene u tekućem računu.

7. Kada monetarne vlasti preuzmu obavezu da održavaju vrednost domaće valute, one moraju in-tervenisati na deviznom tržištu u iznosu koji zahteva neravnoteža tekućeg bilansa. Obratno, de-vizni kurs slobodno pliva kada se monetarne vlasti uzdržavaju od intervencije: tada secelokupno uravnoteženje platnog bilansa odvija u privatnom sektoru, kao rezultat promena u tr-žišnom nivou deviznog kursa.

Ključni pojmovi

• bilansne jednačine• bruto domaći proizvod (BDP)• tok i fond• finalne prodaje• međufazne prodaje• faktori proizvodnje• dodata vrednost• siva ekonomija• neplaćeni rad• nominalni i realni BDP• deflator BDP• indeks cena na malo (ICM)• bruto nacionalni proizvod (BNP)• kružni tok• neto porezi• privatni dohodak• potrošnja• finansijsko posredovanje


• fizički kapital• investicije• štednja, neto privatna štednja• apsorpcija• neto izvoz• realna i finansijska strana ekonomije• amortizacija• neto nacionalni proizvod• lični raspoloživi dohodak• tekući bilans• platni bilans• spoljnotrgovinski bilans• nerobna razmena• kapitalni bilans, privatni i javni, kratkoročni

i dugoročni• intervencije na deviznom tržištu• devizne rezerve

Vežbe

1. Dati su vam sledeći podaci:

BNP 5000amortizacija 500korporativni profit pre oporezivanja 1000doprinosi za socijalno osiguranje 700transferi domaćinstvima i firmama 1000neto isplata kamate strancima 200dohodak od svojine 70neto štednja korporacija 600posredni porezi 1000subvencije firmama 400kazne i ostale dažbine 100neto doznake ostatku sveta 500korporativni porez 100konsolidovani budžetski deficit 100direktni porezi 1500štednja domaćinstava 200investiciona potrošnja 1200

Izračunajte NDP, nacionalni dohodak, lični dohodak, lični raspoloživi dohodak, potrošnju, jav-ne nabavke, BDP, tekući deo platnog bilansa. Izložite jasno sopstvene postavke pre nego što pri-stupite računu.

2. Šta se dešava sa BDP kada se vlasnik male firme oženi sa svojom sekretaricom i prestane da joj da-je platu, iako ona i dalje obavlja isti posao?

3. „Usluge ne doprinose stvaranju BDP u istoj meri kao i industrija jer industrija stvara realna do-bra.” Dajte svoj komentar ovog stava.

4. Kupio sam kuću za 80.000 a. Prodao sam je za 110.000 a, a posrednik je dobio proviziju u vred-nosti od 10% ukupne vrednosti transakcije. Kakav je efekat na BDP?

5. Pretpostavimo da su dati sledeći podaci o cenama i količinama:


Cene (C)

Jabuke Kruške Benzin

1993. 1,0 2,0 5,0

1994. 1,0 3,0 6,0

Količine

Jabuke Kruške Benzin

1993. 300 100 50

1994. 400 150 40

(a) Ako jedna privreda proizvodi sva tri (i samo ova tri) proizvoda, izračunajte nominalni BDP uoba perioda i realni BDP u cenama 1993. godine. Kolika je stopa inflacije u 1994. godini, me-rena promenama deflatora BDP?

(b) Pretpostavimo da je ICM konstruisan na osnovu pondera količina proizvedenih 1993. godi-ne. Kolika je stopa inflacije merena pomoću ICM?

6. U toku poslednjih pet godina, u Švedskoj su porezi činili oko 60% BDP. I pored toga, raspoloži-vi dohodak je u istom periodu takođe iznosio oko 60% BDP. Kako se ovo može objasniti?

7. Kako bi se sledeće transakcije beležile u platnom bilansu Francuske?• Rezident Francuske kupuje „folksvagen” proizveden u Volfsburgu, u Nemačkoj.• Rezident Francuske kupuje kuću u Švajcarskoj.• Francuz koji živi u Švajcarskoj kupuje kuću u Švajcarskoj.• Rezident Francuske gradi kuću u Italiji i plaća italijanske rezidente da obave posao.• Nemački bankar šalje doznaku svojoj kćeri koja studira na Sorboni.• Isti bankar šalje nalog za transfer novca na svoj bankovni račun u Parizu.• Tunižanin koji radi u Marseju šalje novac svojoj porodici u Tunis.• Francuski koncern Pežo plaća dividende finskom rezidentu.• Profit američke kompanije Owen Corning reinvestira se u filijali Fontenblo u Francuskoj.• Centralna banka Francuske prodaje pezete da bi sprečila da cena pezeta izražena u francuskim

francima poraste iznad maksimalno prihvatljivog iznosa u Francuskoj.• Rezident Francuske koji živi u Kolmaru, gradu u Alzasu neposredno uz nemačku granicu, pro-

švercuje kući stereo uređaj kupljen u Frajburgu (Nemačka).

8. „Radnici iz pograničnih zona koji rade u inostranstvu, a stanuju u domovini, smanjuju BDP jeršalju kući veliki procenat svojih zarada.” Komentarišite.

9. „Legalizovanje droga povećalo bi BDP i poreske prihode, ali bi pogoršalo platni bilans.” Komen-tarišite.

Predlog za dalje proučavanje

Uporedive međunarodne makroekonomske podatke objavljuju:

MMF u International Financial Statistics (mesečno) i u World Economic Outlook (dva puta godi-šnje).(www.imf.org)

OECD — The Organization for Economic Cooperation and Development u publikacijama NationalIncome Accounts, Main Economic Indicators, i Employment Outlook (godišnji podaci sa mesečnim re-vizijama) i OECD Economic Outlook (dva puta godišnje). OECD takođe ima godišnju publikaciju —Country Report za svaku od zemalja članica

UN — The United Nations izdaje Annual Yearbook.

O Evropi, Evropska komisija publikuje Eurostat i dvomesečni pregled pod nazivom EuropeanEconomy

Svetska banka — The World Bank specijalizovala se za nerazvijene zemlje i godišnje izdaje World De-velopment Indicators (www.worldbank.org).


Evropska banka — The European Bank for Reconstruction and Development objavljuje podatke ozemljama u tranziciji u svom godišnjem izdanju Transition Report (www.ebrd.com). Podaci zaove zemlje nalaze se i u Economic Survey of Europe, koju izdaje Ekonomska komisija UN (UN Eco-nomic Commission for Europe) (www.unece.org).

Svaka zemlja ima poseban sistem izveštavanja, gde obično podatke o platnom bilansu objavljujecentralna banka. Lista sajtova centralnih banaka nalazi se na www.bis.org.

Metodologija procene obima sive ekonomije, sa mnogo podataka, nalazi se u:

Schneider, Friedrich, and Dominink Enste (2000) ‘Shadow Economies: Size, Causes, andConsequences’, Journal of Economic Literature 38: 77–114.


makroekonomija kruzni tok dohotka

Documents